DE^JI DNEVNIK
DNEVNIK
ponedeqak17.avgust2009.
23
Do`ivqaj s letovawa
ra}ala sam se s poroV dicom s letovawa iz Budve. Tamo nam je bilo
lepo. Kada smo se vratili, deda nam je rekao da je do{la jedna crno bela maca. Sutradan smo i{li kod kom{ija da ih zamolimo da nam daju macu. Oni su nam dali malu, slatku macu. Bila je jako mala i jako pametna. Bela je, sa dugom
dlakom. ^esto je dolazila moja sestra Nata{a da je zajedno mazimo. Ona je macu stavqala na glavu. Nekada smo joj ~istili u{i sapunicom, a ona je tada bila mirna. Jednom smo je ~etkali ~etkom. Ona je ra{irila nokte i igrala se ~etkom tako da smo jedva uspele da je i{~etkamo. Svaki put kada potr~imo, maca tr~i za
Bo`i} Bata Bo`i} Bata, na na{a }e vrata.
Nemawa Bojba{a, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad
Jesen je...
V
ra}ala sam se iz muzi~ke {kole, na putu sam videla jednog malog tamnoputog de~aka sa vrlo tu`nim izrazom lica. Mali Rom imao je otrcanu iscepanu patiku, na jednoj nozi, a na drugoj, papu~u tri broja ve}u, pantalone na froncle i prqavu jaknu znato ve}u, kao da je obukao o~evu. Drhtavim glasom govorio je: “Dajte mi ne{to malo za sladoled”. Prolaze}i pored wega, jedan stariji ~ovek, sa`alio se i dao mu je sto dinara. Meni ga je bilo jako `ao, pa sam i ja dala pedeset dinara, namewenih kupovini u`ine. Izraz na wegovom licu ubrzo se promenuo, wegove crne o~i zasija{e od zadovoqstva. Iako je bio jako prqav, neo~e{qan i neuredan, jer nema uslova da bude ~istiji nema, ispod sve te pohabane i prqave ode}e krilo se jedno lepo lice malog de-
~aka, sre}nog zbog to malo para koje je isprosio. Ali wegova sre}a nije trajala dugo, jer ubzro su nai{la dva de~aka, znatno starija i ve}a od wega, mo`da su mu ~ak i bra}a, veoma drsko su pri{li, udarili mu ~veger po glavi i oteli mu to malo novaca. Mali Rom je ponovo postao tu`an, a ja nisam imala vi{e novca da mu dam. @ao mi je {to ima qudi koji imaju previ{e, a ne}e da daju deo toga onima koji nemaju ni{ta, ili malo. Danas postoji mnogo dece koja `ive kao ovaj mali Rom kojeg sam ja srela. Mo`da bi wihovi roditeqi mogli da im daju da se od tog ispro{enog novca deca upristoje i da idu u {kolu, a oni negde da rade, da ne teraju decu da prose. Danica \uki}, VI-a O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad
Tata, volim te oj tata je visok, ima braon kosu i lepe braon o~i. M On je vetrinarski tehni~ar, ali je na poslu dobio otkaz, pa je sa mnom kada mama radi. Moj tata voli da
pri~a, poma`e u radu oko ku}e. Kada mi ne{to nije jasno, on mi objasni, pomogne. Tata me voli i voli da poma`e svima i po tome znam da je human, plemenit, ose}ajan. On voli da se dru`i. Na mom ro|endanu igrao je s nama fudbal. Moj tata mene voli, mazi i pazi,a i ja wega! Milica Gr~i}, III-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}
J
esen dolazi, prikrada se, {uwa se u na{ kraj. Uselila se ponosna i donela mirisno vo}e. Maloj devoj~ici upli}e stabqiku loze u kosu. Vetar joj podi`e vlasi kose, pa to izgleda kao kada se more uzburka. Na lice joj vetar nanosi crne vlasi. [areno li{}e {u{ka pod wenim bosim nogama. Jesewa ki{a pada, pa se li{}e zalepilo i izgleda kao {areni tepih koji nema kraj. Sitna i blaga jesewa ki{a pada i sliva se niz weno belo lice. [to daqe ide u duboku {umu ptice se ne ~uju, ni{ta se ne vidi. Siva magla sve vi{e pada i kovrya joj kosu. Jak vetar po~iwe da duva i da joj lepr{a `utu haqinu. Mala devoj~ica u `utoj haqini s korpom u ruci kupi zrele jesewe plodove. Polako pada mrak, sunce se sakrilo iza oblaka kao da se stidi. Napravila se {arena duga za malu devoj~icu i obasjala joj put. Duboko u jesen mala devoj~ica pamti svoju prvu {etwu po {arenom tepihu koji nema kraj i do`ivqava jesen kao najlep{e godi{we doba. Teodora Rado{evi}, IV-5 O[ „Jovan Popovi}” Bano{tor
Teodora Pudar, III-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad
@ena kojoj se divim
se lepim, divim se pametnim, D ivim divim se dobrim, divim se strpqi-
Poklone da donese nama i obraduje nas Bo`i}nim igrama.
Lice malog de~aka
nama. Kada smo se vra}ale s vo`we biciklom ona nas je uvek ~ekala ispred kapije. Ona je najlep{a i najpametnija maca koju sam imala. Jedva ~ekam da se okoti i da dobijem male ma~i}e.
^esnici se raduje svako dete, a kroz prozor gledamo kako pahuqice prave piruete! Badwak se pali, crkva je puna sveta. Po jednu gran~icu dobi}e dece ~eta! Aleksandra Savi}, V-3 O[ „Jovan Popovi}” Novi Sad
vim `enama, ali se najvi{e divim mojoj baki. Sve ove lepe osobine staju u jednu jedinu `enu, moju baku. Ona `ivi u Majdanpeku, malom rudarskom gradu na istoku Srbije. @ivi u malom stanu sa skromnom penzijom i bolom u le|ima. Rado odlazim kod we i poma`em koliko mogu. Odem do prodavnice, donesem drva, pone{to iz podruma i ~esto iza|emo u {etwu po gradu. Ponekad joj samo}a te{ko padne, onda me nazove preko telefona i tako ubija dosadu. Ima nekoliko ku}nih prijateqica, ali su joj priroda i poneki vrabac koji sleti na prozor ~esto jedini prijateqi. Mislim da je ovo dovoqno povoda da se divim mojoj baki. Strahiwa Arsenovi}, VIII-2 O[ „Ivo Andri}” Budisava
Sara Droni}, II-4, O[ „Milo{ Crwanski”, Novi Sad
Molitvu, sve~e, primi celog roda svog esto razmi{qam o ^ svom narodu, na{im srpskim obi~ajima, tradiciji, svetiteqima koji su osvetlili na{ pravoslavni narod. U to ime `elim da uputim molitvu svecu za{titniku, s najlep{im `eqama za na{ narod. Pre svega molim se da zdravqe, qubav, veseqe i radost prati na{ narod. Isto tako `elim da
se dobro dobrim vrati. Molim se da se svima ostvari svaki san za ~itav `ivot. Molim se da u svakom domu cveta sloga i da je zdravqe dar od Boga. Molim se da svaki ~ovek ima mir u du{i, kao i da bude mnogo boqe i lep{e, kao ranije. @elim da u svakoj porodici radost zablista i da kroz `ivot narod prati samo sre}a. S mi-
lo{}u upu}ujem ovu molitvu da lep san postane stvarnost, da nema rata stradawa i nasiqa. Molim se u ime celog roda svom Svecu, da nam podari mnogo qubavi, vere i nade jer samo tako }emo postati duhovno sna`ni i prebroditi sve nevoqe. Tijana Kqaji}, VII-2 O[ „Branko ]opi}” Mladenovo
Prole}e role}e je prostrlo {areni tepih. P[areno cve}e veselo
Ogwen \ukanovi}, III 1, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad
igra na vetru. P~elice vredno zuje i skupqaju
cvetni prah. Pti~ice veselo cvrku}u i bude nas. Mali mravi skupqaju hranu. Sunce je izmamilo de~je osmehe.
Livada je puna dece koja se igraju. Petar Kravi}, I-5 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad