ekOnOMiJA
dnevnik SUB VEN CI JE
~etvrtak13.septembar2012.
5
PO SKU PQU JU GO TO VO SVE NAJ VA @NI JE NA MIR NI CE
Privreda po`urila po kredite Na kon sa mo dva da na od pot pi si va wa ugo vo ra o sub ven ci o ni sa nom kre di ti ra wu sa Fon dom za raz voj, u Pro kre dit ban ci je u ob ra di bli zu 300 zah te va u ukup nom iz no su od go to vo 40 mi li o na evra, sa op {ti la je ju ~e ta ban ka. Kre di ti su na me we ni za li kvid nost i in ve sti ci je u traj na obrt na sred stva za do ma }a pred uz e }a i pred u zet ni ke. Ka ko je ciq pro gra ma po dr {ka po slo va wu pri vre de u ak tu el nim uslo vi ma, po boq {a we sta bil no sti na tr `i {tu i omo gu }a va we no -
vih in ve sti ci ja u za li he, si ro vi ne i re pro ma te ri jal, uslo vi su flek si bil ni. Po red mo gu} no sti kli jen ta da ured no ot pla }u je kre dit, uslov je i da to kom ot pla te ne sma wu je broj za po sle nih u pred u ze }u, pod se }a se u sa op {te wu. Ka ko je pre ci zi ra no, go di {we ka mat ne sto pe kre }u se od 3,5 od sto na in dek si ra ne po zaj mi ce i 10,5 od sto na di nar ske. Za ma la pred u ze }a i pred u zet ni ke mak si ma lan iz nos kre di ta je 30 mi li o na di na ra, za sred wa pred u ze }a je to 200 mi li o na, a za ve li ka 400, od no sno 600 uko li ko se pred u ze }e pre te `no ba vi iz vo zom. Svi kre di ti iz ovog pro gra ma se odo bra va ju sa ro kom ot pla te do 18 me se ci, uz pe riod od lo `e ne ot pla te od pet me se ci. D. V.
But leti na 750 dinara, a polete}e i {e}er, mleko i uqe Osim hle ba go to vo sve naj va `ni je na mir ni ce }e po sku pe ti u na red nom pe ri o du. Mle ku i mle~ nim pro iz vo di ma ne ki su ve} di gli ce nu, bra {nu i te ste ni ni ta ko |e, me so astro nom ski ra ste, a ka ko na ja vqu ju iz pre ra |i va~ ke in du stri je, bi }e nam go r ak i {e } er, po s ku p e } e i uqe... Sviw ski but ju ~e je u no vo sad skim me sa ra ma ko {tao 649 di na ra, u ne ki ma je bio 664,80 ali ve} za da nas na ja vqe ne su no ve ko rek ci je. Ka ko su ka za li u vo de }im me snim in du stri ja ma, za ki lo gram sviw skog bu ta ove ne de qe bi }e po treb no 750 di na ra. Ce na svi we ti ne, prog no zi ra ju me sa ri, ne bi tre ba lo da qe da ska ~e jer se o~e ku je di na mi ~an uvoz `i vih svi wa, ~i ja }e ce na na kon pla }a wa ca ri ne bi ti jed na ka ki lo gra mu `i ve va ge na do ma }im pi ja ca ma. Ap surd no, ki lo gram svi we ti ne je sa da sku pqi od ju ne }eg me sa, ko je se mo `e pa za ri ti za ma we od 700 di na ra. Ima jo{ ne u bi ~a je nih si tu a ci ja na tr `i {tu me sa. Re ci mo, ki lo gram pi le }eg fi lea ove ne de qe do sti gao je 740 di na ra, a ki lo gram jag we ti ne je 540 di na ra. Po vi {im ce na ma od ju ~e se pro da ju i pi le }i ba ta ci, ~ak 465 di na ra, dok je pi le }e be lo me so pre ma {i lo 520 di na ra. Pod se ti mo, ki lo gram sviw skog bu ta je u mar tu ove go di ne bio 370 di na ra, {to zna ~i da mu se ce na za pet me se ci udvo stru ~i la.
Iz „Su no ka” 200.000 to na {e }e ra - Zbog su {e ko ja ni je i{la na ru ku po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma i o~e ki va nih sla bi jih pri no sa, kam pa wa pre ra de re pe je po ~e la av gu stu u sve tri fa bri ke i tra ja }e 60 do 120 da na to kom ko jih }e se pre ra di ti 1.400.000 to na {e }er ne re pe, iz ja vio je Qu bi {a Ra den ko vi}, ge ne ral ni di rek tor Su no ka. - U ovo go di {woj kam pa wi je rok pla }a wa je 25. de cem bra 2012, za is po ru ~e nu {e }er nu re pu. Ce na slat kog ko re na je za raz li ku od dru gih kul tu ra ga ran to va na, a is pla ta je si gur na i re a li zu je se u ugo vo re nom ro ku. Mo gu }a je i is pla ta od mah na kon is po ru ke uz od bi ja we do dat nih tro {ko va fi nan si ra wa. Su no ko pla ni ra da pre ra di re pu sa 33.000 hek ta ra ko li ko je za se ja no {e }er nom re pom za po tre be kom pa ni je i ostva ri pro iz vod wu {e }e ra na ni vou od 200.000 to na. Sa {e }e rom i uqem si tu a ci ja je ve} za teg nu ta. Ma da se po tro {a ~i `a le da se u rad wa ma ve} ose }a ne sta {i ca, tr gov ci ali i pre ra |i va ~i po ru ~u ju da je, ka da je o snab de va wu re~, sve u re du. [to se ne mo `e re }i i za ce ne
FI JAT „500L” PRED STA VQEN U BE O GRA DU, A USKO RO ]E I U NO VOM SA DU
Srpski fi}a krenuo po Srbiji Kom pa ni ja Fi jat auto mo bi li Sr bi je (FAS) pred sta vi la je u cen tru Be o gra da no vi mo del Fi jat „500L”, ko ji se eks klu ziv no pro iz vo di u na {oj ze mqi. Pret pre mi je ra no vog Fi ja to vog mo de la je ve} or ga ni zo va na u Kra gu jev cu 10. sep tem bra, a na ja vqe no je da }e taj auto mo bil bi ti iz lo `en i u No vom Sa du. Kom pa ni ja Fi jat auto mo bi li Sr bi je pro na {la je ori gi na lan na ~in da pret pre mi jer no pri ka `e no vi mo del „500L” ta ko {to su di zaj ni ra ne spe ci jal ne kap su le, ko je su po sta vqe ne u naj pro met ni jim de lo vi ma Kra gu jev ca i Be o gra da. Zva ni~ na pro da ja Fi ja ta „500L” u Evro pi, ka ko je ra ni je na ja vqe no, tre ba lo bi da po~ ne
kra jem sep tem bra i to naj pre u Ita li ji. Osim {to gra |a ni ma pru `a ju pri li ku da pr vi put vi de u`i vo
„500L”, „na jav ne” kap su le od bro ja va ju i da ne do zva ni~ nog lan si ra wa no vog Fi ja to vog „MPV” mo de la B seg men ta tr `i {ta. Fi ja tov „500L” je du ga ~ak 4,1 me tar, {i rok 1,8 i vi sok 1,6 me ta ra.
Po nu da mo to ra ob u hva ta dva ben zin ca i tur bo di zel, ra spo na sna ge od 85 do 105 „ko wa”, a osnov na ver zi ja „1.4 pop” ko {ta 13.490 evra. Fi jat „500L”, ko ji je po sta vqen u Kra gu jev cu u pe {a~ koj zo ni, za {ti }en je me t a l n o - s t a k l e n o m kon struk ci jom, na ko joj je na zna ~e no da je osta lo „10 da na do no vog mo de la”. Iz fa bri ke FASa je ra ni je sa op {te no da }e ce na auto mo bi la „500L” u Ita li ji iz no si ti 15.5000 evra. Auto mo bil „500L” pro iz vo di se sa mo u Kra gu jev cu u fa bri ci „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja” ~i ji je vla snik sa 67 od sto ka pi ta la to rin ski Fi jat, a dr `a va Sr bi ja 33 od sto, ka ko je pred vi |e no i stra te {kim ugo vo rom ot pi sa nim sep tem bra 2008.
Prodate sve obveznice KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu
Zemqa
Valuta
EMU
evro
1
114,1289
116,4581
119,1366
113,7796
Australija
dolar
1
92,8860
94,7816
96,9616
92,6016
Kanada
dolar
1
91,1791
93,0399
95,1798
90,9000
Danska
kruna
1
15,3107
15,6232
15,9825
15,2639
Norve{ka
kruna
1
15,3852
15,6992
16,0603
15,3381
[vedska
kruna
1
13,4156
13,6894
14,0043
13,3745
[vajcarska
franak
1
94,4620
96,3898
98,6068
94,1728
V. Britanija
funta
1
142,5187
145,4272
148,7720
142,0824
SAD
dolar
1
88,6507
90,4599
92,5405
88,3793
Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 9. 2012. godine
Upra va za jav ni dug pro da la je na da na {woj auk ci ji sve po nu |e ne tro go di {we dr `av ne ob ve zni ce, u ukup noj vred no sti od 10 mi li jar di di na ra. Uku pan obim tra `we iz no sio je 10,37 mi li jar di di na ra, od no sno 103,71 od sto obi ma emi si je. Dr `av ne ob ve zni ce su pro da te po sto pi pri no sa od 15,99 od sto na go di {wem ni vou, a na na pla tu do spe va ju 14. sep tem bra 2015. go di ne. Da tu mi do spe }a ku po na, ko ji iz no si 10 od sto go di {we, su 14. mart i 14. sep tem bar. Is pla ta ku po na vr {i }e se po lu go di {we do da tu ma do spe }a.
jer se, ka da se za vr {i ot kup {e }er ne re pe i sin co kre ta, o~e ku je rast. Na to uka zu je i po ve }a we ot kup ne ce ne slat kog ko re na. Na i me, kom pa ni ja „Su no ko”, naj ve }i do ma }i pro iz vo |a~ i iz vo znik {e }e ra, ju ~e je sa op {ti la
da }e ot kup na ce na ume sto do sa da {wih 4,05 di na ra iz no si ti 4,4 di na ra po ki lo gra mu re pe stan dard nog kva li te ta i di ge sti je 16 od sto, ko ja u se bi ukqu ~u je sve bo nu se i pre mi je. I uqa ri ce su ove go di ne do bra no sku pqe ne go la ne, te }e i zej tin oti }i na vi {e. Na to uka zu ju i u „In ve ju“, kom pa ni ji u ~i jem sa sta vu uqa re „Vi tal“ i „Sun ce“. Sa da se, na i me, ki lo gram sun co kre ta pla }a 52 di na ra, a pro {le go di ne je bio oko 35 di na ra. Sa mim tim, ka da se za vr {i ot kup, raz mi {qa }e se i o ko rek ci ji ce ne go to vog pro iz vo da, od no sno, uqa, na vo de u „In ve ju”. Si tu a ci ja s mle kom, usled su {e, je ja ko lo {a. Si ro vi ne je sve ma we, sto ~a ri mu ku mu ~e s hra nom jer su lu cer ka i osta le kul tu re stra da le, te {te tu sva ka ko ne }e mo }i da is pe gla ju vi {e ot kup ne ce ne. Pro iz vo |a ~i mle ka i mle~ nih pro iz vo da ko ji ni su ovog i kra je pro {log me se ca di gli ce ne to }e u~i ni ti ovih da na. Mle ko, jo gurt, pa vla k a i dru g i pro i z v o d i „Imle ka“, „Me glea“, „Som bo le da“ po sku pe }e za dva do pet od sto, od no sno di nar-dva do ~e ti ri po pa ko va wu. Za po de vet od s to po s ku p e } e bra { no iz „Fi de lin ke“ i „grand ka fa“ i „don ka fa“, za tim pre ra |e no vo }e i po vr }e u pro se ku 10 od sto, a pro iz vo di iz „Agro `i va“ za 15 pro ce na ta. S. Glu {~e vi}
PRE MI JER DA ^I] S MMF-om
U{tede}emo milijardu evra
Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} raz go va rao je ju ~e sa ~la no vi ma de le ga ci je Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF) o po li ti~ koj i ma kro e ko nom skoj si tu a ci ji u Sr bi ji, sa op {ti la je Kan ce la ri ja za sa rad wu s me di ji ma Vla de Sr bi je. Pre mi jer je is ta kao da je Sr bi ja po li ti~ ki sta bil na ze mqa i da je Vla da Sr bi je po kre nu la pro gram za fi skal nu sta bi li za ci ju i sma we we tro {ko va sa ci qem da se osi gu ra pri vred ni rast. Na me ra Vla de je da di ja lo gom sa svim seg men ti ma dru {tva do |e do {i ro kog kon sen zu sa o pro gra mu iz la ska iz eko nom ske kri ze. Da ~i} je upo znao ~la no ve de le ga ci je MMF sa pa ke tom me ra ko je ima ju za ciq sta bi li za ci ju jav nih fi nan si ja i za u sta vqa we ra sta bu xet skog de fi ci ta, na ve de no je u sa op {te wu. „Me re pod ra zu me va ju eli mi ni sa we ne po treb nih tro {ko va, ali su so ci jal no od go vor ne jer {ti te naj {i re slo je ve sta nov ni {tva. Na taj na ~in }e mo obez be di ti 26 mi li jar di di na ra u{te de do kra ja ove go di ne, a u na red noj go di ni u{te de }e se oko mi li jar du evra”, re kao je Da ~i}.
[TA JE EKO NO MI JI DO NEO RU SKO-SRP SKI SU SRET
Velike {anse sporo postaju stvarnost Po mi {qe wu do ma }ih eko no m i s ta, su s ret pred s ed n i k a Sr bi je i Ru si je To mi sla va Ni ko li }a i Vla di mi ra Pu ti na do pri ne }e pro du bqi va wu pri vred ne sa rad we dve ze mqe, a iz grad wa ga so vo da „Ju `ni tok” kroz Sr bi ju }e oja ~a ti eko nom sku i ener get sku po zi ci ju Sr bi je u Evro pi. Oni is ti ~u da }e se otvo ri ti niz no vih vra ta za sa rad wu, ali i da }e bi ti bo qe is k o r i { }e n e m o g u} n o s ti ko j e su i do sa da po sto ja le. Eko n o m i s ta Zo r an Po p ov o~e ku je da Ru si ji ne }e bi ti pre te ra no te {ko da po mog ne Sr bi ji u kom pli ko va noj si tu a ci ji u ko joj se tre nut no na la zi, ko ja za po sle di cu mo `e da ima zna ~a j an pad `i vot nog stan dar da gra |a na Sr bi je. On is ti ~e da }e po mo} Ru si je do pri ne ti po pra vqa wu sta wa, ali da Sr bi ja mo ra s tim nov cem da ura di {to je mo gu }e vi {e, na po mi wu }i da je na {a ze mqa i do sa d a ima l a bes c a r in s ki aran `man sa Ru si jom, ali ga ni je do voq no ko ri sti li, {to bi u bu du} no sti tre ba lo da se pro me ni. Iz g rad w a ga s o v o d a „Ju ` ni tok”, po mi { qe w u Po p o v a, obez be di }e ne sme ta no snab de va we Sr bi je ga som, {to }e za po sle di cu ima ti eko nom ski ja ~u ze mqu ko ja }e lak {e mo }i da se od u pre svim vr sta ma pri ti sa ka u do me nu eko no mi je i na me ta wu uslo va ko ji se pred wu sta vqa ju, bi lo da su u pi ta wu zah t e v i Evrop s ke uni j e ili MMF-a. Po pov sma tra da, ako je za pad na Evro pa pri hva ti la ga so vo de kao „dar bo `i ji” on da su za oni Sr bi ju dvo stru ko va `ni ji. Pro fe sor eko no mi je Qu bo mir Ma xar oce nio da je ra zum na sve ve }a ori jen ti sa nost Sr bi je ka Ru si ji i is to ku, zbog po ve }a wa eko nom ske sa rad we sa tim ze mqa ma, ali da to ne zna ~i da je za pad ne in te re su je,
Stru ja na gas Ge ne ral ni se kre tar Udru `e wa za gas Vo ji slav Vu le ti} je go vo re }i o ener get skoj sa rad wi Sr bi je i Ru si je, uka zao da, na kon odo bre qa na cr ta spo ra zu ma o du go ro~ nim is po ru ka ma ga sa Sr bi ji i pro la skom „Ju `nog to ka” Sr bi ja obe zeb di ti ener get sku bez bed nost u 21. ve ku. Uz po voq no snab de va we Sr bi je ga som iz Ru si je, to }e, re kao je Vu le ti}, omo gu }i ti na {oj ze mqi da za dve do tri go di ne gas iz Ru si je ku pu je jef ti ni je, jer }e, kad po~ ne eks plo a ta ci ja „Ju `nog to ka”, ve li ki tran zit ni deo tog ga so vo da pro la zi ti kroz na {u ze mqu i po boq {a ti na {u pre go va ra~ ku po zi ci ju. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja }e, za hva qu ju }i ve }im ko li ~i na ma ga sa iz Ru si je, bi ti u pri li ci da gra di ko ge ne ra tiv ne ga sne elek tra ne, {to bi po zi tiv no uti ca lo na sma we we uvo za stru je. jer }e se i}i ta mo gde mo gu da se ostva re in te re se. On je is ta kao da Sr bi ja ni je u si tu a ci ji da mo `e da bi ra part ne re. Ma xar je na gla sio da je pred nost ru skog tr `i {ta za na {a pred u- ze }a to to je ono ma we zah tev no od tr `i {ta za pad ne Evro pe i dru gih raz vi je nih ze ma qa, te da se na {i pro iz vo di lak {e mo gu pro bi ti na ru sko tr `i {te. Eko no mi sta Mla |an Ko va ~e vi} ra ni je je re kao da bi srp sko-ru ska tr go vin ska raz me na mo gla bi ti udvo stru ~e na za ne -
ko li ko go di na, a ru ske in ve sti ci je u srp sku in fra struk tu ru, ener ge ti ku, po qo pri vre du i tu ri zam po ve }a ne. Po we go vim re ~ i m a, ru s ki part n e r i ima li bi in te res da ula `u u otva ra we po stro je wa za pre ra du po qo pri vred nih pro iz vo da u Sr bi ji, a ne sa mo da ku pu ju si ro vo vo }e i po vr }e iz Sr bi je, a mi mo `e mo mno go vi {e da iz vo zi mo u Ru si ju, ali je neo p hod na bo qa or ga ni zo va nost ka ko bi se pod mi ri le po tre be ta ko ve li kog tr `i {ta.