ПРИРОДА И ДРУШТВО 4
Рецензенти др БРИГИТА ПЕТРОВ, Биолошки факултет, Београд др ТАМАРА ТОДОРОВИЋ, Хемијски факултет, Београд ЈАСНА РАДОЈИЧИЋ, професор разредне наставе у ОШ „Бранислав Нушић‟, Београд Уредник НАТАША ПРОТИЋ Одговорни уредник СЛОБОДАНКА РУЖИЧИЋ За издавача др МИЛОЉУБ АЛБИЈАНИЋ, директор и главни уредник
Биљана Гачановић др Биљана Требјешанин Љиљана Новковић
ПРИРОДА И ДРУШТВО уџбеник за четврти разред основне школе
Завод за уџбенике • Београд
УВОД
Прошле године, у трећем разреду, сазнали смо по чему је крај у којем живимо сличан, а по чему се разликује од других крајева у нашој земљи. Научили смо да користимо план града, географску карту, траку времена. Ове године очекују нас нови изазови и сазнања. Сазнања која ћемо у четвртом разреду стећи, допунити, проширити у вези су с нашом отаџбином Србијом, њеним природним лепотама, културним благом и људима који су је прославили широм света. Она ће допринети да своју домовину још више заволимо и разумемо зашто су истинити стихови Љубивоја Ршумовића „Домовина се брани лепотом, чашћу и знањем”...
ШТА ОЗНАЧАВАЈУ РАЗЛИЧИТИ ЗНАЦИ У УЏБЕНИКУ Симбол теме којој припада лекција има стално место у горњем левом или десном углу странице.
На оваквој подлози налазе се делови текста лекције које треба да научиш.
Кључне (важне) речи истакнуте су црном бојом у тексту.
Поред овог симбола налази се подсетник у вези са оним о чему смо учили у лекцији.
Овај знак ти скреће пажњу да је потребно да у Истраживанки урадиш наведени задатак.
Запамти шта значе и следећи знаци:
истражи и провери
размисли
учићемо научили смо
ПАЖЊА
корисни савети
САДРЖАЈ Увод . ........................................................................................................................ 4 Шта значе различити знаци у уџбенику................................................... 5
СУСРЕТ С ПРИРОДОМ Учићемо ................................................................................................................. 9 РАЗНОВРСНОСТ ЖИВИХ БИЋА На која царства разврставамо жива бића ........................................... 10 Како су биљке и животиње прилагођене променама у природи ...................................................................................12 ЧОВЕК – ДЕО ПРИРОДЕ По чему се човек разликује од животиња .......................................... 16 По чему се људи међусобно разликују . ................................................18 Како се мењамо и развијамо.......................................................................20 Шта је потребно за правилан раст и развој ........................................21 Шта штети здрављу и развоју . ...................................................................24 Како се треба односити према другима . ..............................................26 Научили смо........................................................................................................29
ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ Учићемо ...............................................................................................................31 ИСТРАЖУЈЕМО КРЕТАЊЕ Кретaњe и заустављање тела .....................................................................32 Од чега зависе дужина путање и брзина кретања тела .................34 Од чега зависе дужина путање и брзина кретања тела које пада ..............................................................................................................37 Од чега зависе дужина путање и брзина кретања клатна ............38 Од чега зависе величина и положај сенке .......................................... 39 Од чега зависи висина звука ..................................................................... 40 Научили смо ...................................................................................................... 41 ИСТРАЖУЈЕМО МАТЕРИЈАЛЕ Различити материјали – различита својства . .....................................42 Различити материјали – различита механичка својства ...............43 Различити материјали – различита топлотна својства . .................44 Који материјали пропуштају светлост . ................................................. 45 Који материјали могу да се наелектришу, а који да проводе електричну струју . ......................................................................................... 46 Како повећати или смањити дејство магнета . .................................. 48 Који материјали се растварају у води ....................................................50 Шта је смеша ......................................................................................................52 Какве могу да буду промене на материјалима ................................. 54 Шта разбуктава ватру, а шта је гаси .........................................................57 Шта може довести до пожара ....................................................................58 Научили смо ...................................................................................................... 59
ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА Учићемо ...............................................................................................................61 РАД, ЕНЕРГИЈА, ПРОИЗВОДЊА, ПОТРОШЊА По чему је човеков рад посебан . ............................................................ 62 Од чега зависи шта и како ће људи да раде ........................................64 Шта су сировине и за шта се користе .....................................................66 Које изворе енергије човек користи ..................................................... 68 Од сировине до производа . ...................................................................... 70 Како треба користити сировине ..............................................................72 Од произвођача до потрошача .................................................................74 Како доћи до здраве хране ........................................................................ 76 Како доћи до питке воде ............................................................................. 78 Научили смо........................................................................................................79
МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА Учићемо ...............................................................................................................81 СРБИЈА ДАНАС Моја домовина – Република Србија ...................................................... 82 Београд – главни град Србије ................................................................... 84 Већи градови у Србији ................................................................................. 88 Рељеф Србије ................................................................................................... 90 Воде Србије ....................................................................................................... 92 Каква је клима у Србији ............................................................................... 94 Разноврсност биљног и животињског света у Србији .................. 96 Заштићена подручја у Србији ................................................................ 100 Услови за гајење биљака и животиња у Србији ............................. 104 Становништво Србије ................................................................................ 106 Различити народи – различити обичаји ............................................ 108 Која права и обавезе имају становници Србије ............................ 110 Србија у међународним организацијама ......................................... 112 Допринос Србије култури и науци света ........................................... 114 Туристичке драгоцености Србије ......................................................... 118 Научили смо .................................................................................................... 121 СРБИЈА У ПРОШЛОСТИ Када се шта догодило . ............................................................................... 122 Како се упознаје прошлост ..................................................................... 123 Србија кроз векове – територија и владари .................................... 124 Србија кроз векове – живот и рад људи ............................................ 136 Научили смо..................................................................................................... 144
СУСРЕТ С ПРИРОДОМ
СУСРЕТ С ПРИРОДОМ
8
РАЗНОВРСНОСТ ЖИВИХ БИЋА
ЧОВЕК – ДЕО ПРИРОДЕ
УЧИЋЕМО
и чниц у а н жива ко су ● ка рстали разв бића
о чему се човек ●п
разликује од животиња
● на к оје све начине неке
врс прежи те успевају д ве нед а ос хране, ниске татак ил високе темпер и сушне период атуре, е...
● шта доприноси, а
шта штети дечјем развоју и здрављу
е јчиц о в е да д да се ● ка њу јке, почи ју у дево а мењ аци у а деч иће млад
9
СУСРЕТ С ПРИРОДОМ
НА КОЈА ЦАРСТВА РАЗВРСТАВАМО ЖИВА БИЋА Све врсте живих бића које су открили научници су разврстали у пет група – царстава на основу битних сличности и разлика. До средине XIX века научници су разликовали само два царства – царство биљака и царство животиња, у које је сврстан и човек. Са проналаском микроскопа откривене су голим оком невидљиве врсте ситних организама. Неке од њих су научници сврстали у царство бактерија, а неке у царство протиста. Половином XX века, због уочених разлика између биљака и гљива, издвојено је и царство гљива.
На цртежу уочи: • како се царства живих бића разликују по величини; • које врсте припадају одређеном царству. У текстовима поред цртежа прочитај: • шта је заједничко организмима који припадају сваком од царстава.
ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА • Као храну користе друга жива бића. • Према начину исхране разврставају се на месоједе, биљоједе и сваштоједе. • Већина њих се креће.
10
ПАЖЊА Бактерије које изазивају болести могу доспети у наше тело кроз уста, нос и повреде на кожи. Због тога пре јела увек треба опрати руке. Кад кашљемо или кијамо ставимо марамицу на уста и нос. Повреду на кожи одмах треба очистити и превити.
ЦАРСТВО БИЉАКА
• Храну производе саме. • Храну производе у листовима, од угљен-диоксида из ваздуха и воде, у присуству Сунчеве светлости.
ЦАРСТВО ГЉИВА
• До хране долазе разлагањем угинулих организама. • Разлагањем у земљиште враћају састојке неопходне за раст и развој биљака. • Врсте видљиве само под микроскопом називају се гљивице, на пример плесан. • Голим оком видљиве врсте гљива су печурке, на пример вргањ.
ЦАРСТВО ПРОТИСТА
• Неке врсте протиста (алге) саме производе храну, док се неке крећу да би пронашле храну (амеба која је приказана на слици). • Углавном живе у води и на влажним местима и могу се видети само помоћу микроскопа.
ЦАРСТВО БАКТЕРИЈА
Царство живих бића: бактерије, протисти, гљиве, биљке, животиње.
УРАДИ
• Потребну храну добијају разлагањем угинулих организама. • И оне, као и гљиве, земљишту враћају састојке неопходне за раст и развој биљака. • Има их свуда у ваздуху, води, земљишту и могу се видети само помоћу микроскопа (на пример, стрептокока).
У Истраживанки уради задатке 1 и 2 означене са
. 11
СУСРЕТ С ПРИРОДОМ
КАКО СУ БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ ПРИЛАГОЂЕНЕ ПРОМЕНАМА У ПРИРОДИ Учили смо прошле године да животну заједницу чине биљке и животиње којима одговарају услови станишта у којем живе. Знамо да се и услови живота у станишту током године мењају. Са сменом годишњих доба мења се количина Сунчеве светлости, топлоте, воде и хране. Захваљујући томе што су прилагођени тим про менама, чланови животне заједнице успевају да преживе и кад су услови живота у станишту неповољнији. Биљке су прилагођене изгледом, а животиње изгледом и понашањем. Човек и својим радом и изумима побољшава услове за живот. У текстовима који следе уочи различите начине на које су биљке и животиње прилагођене променама у природи током године. Које промене на биљкама уочавамо током године? Већина биљака листа, цвета, доноси плодове у време када у станишту за то постоје најповољнији услови. На пример, трешња цвета почетком априла, потпуно олистава у мају, а плодове доноси у јуну.
Зашто лишћарско дрвеће у јесен одбацује лишће? Како одмиче јесен, температура ваздуха опада, па се хлади и земљиште. Са појавом првих мразева корен више не може да упија воду. Због тога током зимских месеци лишћарско дрвеће не може да надокнади део воде који губи кроз ситне отворе на листу. Осим тога, вода у листовима може да замрзне и да дође до оштећења. Да би се све то спречило лишће у јесен опада, а дрвеће прелази у стање мировања. Четинари се зелене и зими јер су њихове четине покривене воштаном превлаком која спречава испуштање воде. Смола која се налази у четинама штити их од мржњења. Али ни четине током зимских месеци не производе храну.
12
Како се мења изглед животиња током године? Медведи, вукови, лисице, пси, мачке се током лета лињају – опада им длака. Тако лакше подносе летње врућине. До зиме им израсте гушће и дебље крзно које спречава убрзано хлађење њиховог тела у хладним зимским данима.
Слично је и са птицама. Оне се лети митаре – мењају перје.
Како се током године мења понашање животиња? Током године се не мења само изглед него и понашање неких животиња. Роде, ласте, дивље патке и друге птице селице два пута годишње превале пут између летњег и зимског боравишта. Селе се зато што већ у јесен почиње да им недостаје храна. Ластавицама понестаје летећих инсеката, а роде не могу да улове жабе и рибе у барама јер њихову површину често прекрива лед. Због тога одлазе у станишта у којима за њих има хране. Птице станарице се зими не селе јер у свом станишту успевају да обезбеде храну која им је потребна.
Креје припадају врсти птица станарица. Да би и током зиме имале чиме да се хране, оне у јесен праве залихе семена и плодова тако што их закопавају. А ископавају их кад им понестане хране. Залихе хране праве и веверице, хрчци, слепа кучад... 13
СУСРЕТ С ПРИРОДОМ
Пролеће је време кад већина животиња добија младунце. И добијање младунаца у пролеће у вези је с прилагођеношћу врсте на услове живота у станишту. Животиње добијају младунце онда када су животни услови у станишту најповољнији за одгајање потомства. Дакле, у време кад у станишту има довољно топлоте и хране која је младунцима неопходна за раст и развој.
Лисица у свом брлогу крајем зиме окоти од пет до осам потомака. Она их доји све до маја, када ће почети да их учи како да лове мишеве којих у то време има у изобиљу.
Гачци се, као и већина наших птица, гнезде у рано пролеће. Свака женка снесе 4–5 бледозелених јаја. Из њих се после четири седмице излегу птићи које родитељи хране инсектима, пужевима голаћима, ми шевима… Јеж је током лета у непрекидној потрази за храном како би се што је могуће више угојио. Недостатку хране током зиме он је прилагођен тако што то годишње доба преспава у свом склоништу. А да би му наслаге сала што дуже трајале, дише успорено и не креће се. Слично се понашају и медведи.
Током зиме нећемо видети змије, гуштере, жабе у бари... Чим наступе хладнији дани, змије се скривају по рупама у тлу, а барске жабе зако павају у топао муљ. Жабе не спавају само током зиме. Оне се закопавају у муљ и за време сушних периода.
Виноградарски пужеви су у стању да преспавају и читавих шест месеци. Већ средином јесени они се завуку под земљу. Отвор на својој кућици затварају поклопцем од слузи која на ваздуху отврдне. 14
Како се људи прилагођавају промени временских прилика током године? Променама температуре ваздуха и раз новрсним временским приликама то ком године људи се прилагођавају тако што се облаче на одговарајући начин. Током лета се од врућине штите ноше њем лагане, широке одеће светлих боја. Зими се од хладноће штите тако што носе одећу која спречава одавање то плоте тела: јакне, капуте, вунене ша лове, капе и рукавице. Просторије по потреби хладе или загревају уре ђајима које су сами изумели.
Да би и током зиме имале грашка, бораније, паприка, јагода, шљива, домаћице воће и поврће одлажу у замрзиваче.
Људи током лета тове свиње да би за зиму добили више меса. За зиму припремају зимницу: сокове, слаткâ, џемове од воћа. Кува се парадајз, пеку паприке, киселе краставци и купус...
Прилагођености променама у природи током године Биљке • промена изгледа
УРАДИ
Животиње • промена изгледа и понашања
Људи • прилагођавање понашања • побољшање услова за живот
У Истраживанки уради задатке 3 и 4 означене са
. 15
СУСРЕТ С ПРИРОДОМ
ПО ЧЕМУ СЕ ЧОВЕК РАЗЛИКУЈЕ ОД ЖИВОТИЊА Научници су човека сврстали у царство животиња зато што се и он креће и храни другим организмима да би растао, развијао се, остављао потомство… Али једино је човек биће које мисли и говори, и живи у људској заједници – друштву. Само он својим радом ствара и проналази оно што му је потребно. Притом он мења услове живота у природи у складу са својим потребама. Захваљујући тим посебним карактеристикама мењао се начин живота људи од њиховог настанка као врсте – до данас. За разлику од човека, све врсте животиња све време свог постојања живе на исти начин. pre pet hiqada godina
pre deset hiqada godina pre dvadeset hiqada godina
pre pola miliona godina
Пре пола милиона година живот људи се није битно разликовао од живота великих мајмуна. Јели су оно што нађу или улове. У лову су у почетку користили мотке и камење, које су касније повезивали правећи камене секире и копља. Скривали су се по пећинама и већ тада почињали да цртају по њиховим зидовима. ЗА РАДОЗНАЛЕ 16
Захваљујући разуму љу ди су временом открили како да упале ватру, пе ку и кувају храну, пра ве посуђе од глине, ра зличите алатке, одећу и накит. Почели су да се споразумевају говором и договарају ко ће шта да ради.
Кад су открили да се неке биљке могу гајити, а неке животиње при питомити, људи више нису морали да се селе како би дошли до хране. У близини река почели су да граде насеља с ку ћама од земље, прућа и камена. Земљу су у по четку обрађивали заши љеним моткама, а касни је су изумели дрвени плуг.
Ако желиш да сазнаш још нешто о настанку и животу првих људи на Земљи, прочитај текст „Успон човека“ у делу Истраживанке под називом Додатак за радознале.
У тексту који следи уочи како се захваљујући посебним особинама човека мењао његов начин живота кроз векове.
u XX veku u XIX veku pre pet stotina godina
pre trista godina
Проналаском штампарије, компаса, пре дилице човек је себи олакшао прено шење знања, путовање и производњу тканина. Почео је да гради раскошне палате и цркве и створио нека од нај познатијих уметничких дела.
Стварањем знакова за писање људи су себи омогућили да знања и открића сачувају, размењују и увећавају током векова. Ради преношења знања осмислили су и прве школе. Своје међусобне односе и правила понашања почели су да уређују законима.
Проналаском машина за производњу електричне струје, телефона, телеграфа, радија, као и мотора који раде на бензин човек је знатно повећао сво је могућности за рад, размену сазнања и идеја и путовања. Открићима у области медицине сузбио је неке заразне болести и омогућио да људи живе дуже. Изум који је пре триста година у великој мери променио живот људи јесте парна машина. Захваљујући њој осниване су прве фабрике у којима се брже и више производило. За пре воз људи и робе почели су да се користе парна локомотива и пароброд. Неки од проналазака који су променили живот људи у XX веку су: авион, телевизија, рачунар, мобилни телефон, роботи, васионске летели це... Човек је стигао и на Месец. Али се његова истраживања и стваралаштво у различитим областима настављају.
Посебне карактеристике човека: мисли и говори, ради, ствара, проналази, живи у друштву 17
СУСРЕТ С ПРИРОДОМ
ПО ЧЕМУ СЕ ЉУДИ МЕЂУСОБНО РАЗЛИКУЈУ Сви људи су слични по томе што мисле, радом стварају оно што им је потребно, живе у друштву. Слични су и по томе што сви имају потребу да их други људи воле и поштују, да се њихово мишљење саслуша и уважи. Поред тога, сви људи су тужни кад изгубе оно што воле, љути кад их други вређају, уплашени кад им прете или их нападају, а радују се кад постигну нешто што им је важно. Али људи се и разликују међу собом. Неки су мушког, неки женског пола, што им омогућује да оставе потомство. Разликују се, такође, и по узрасту и изгледу (боји коже, изгледу и боји косе и очију, облику усана и носа, висини тела). На сликама уочи разлике у изгледу различитих група људи.
Неке групе људи имају светлу боју коже. Коса им је црна и права, а очи тамне.
Неке групе људи имају белу кожу, али се разликују по боји косе и очију.
Неке групе људи имају тамну боју коже. Коса им је црна и коврџава, а очи тамне.
18
Поред тога што се разликују по изгледу, различите групе људи се разликују и по храни коју једу, начину становања, одевања, обичајима... То значи да се људи разликују по својој култури. У следећим текстовима уочи разлике у култури различитих група људи. Људи који живе у Јапану у исхрани највише користе пиринач и рибу. Сваког дана пију чај који се припрема и послужује у посебној просторији или кући за чај. Њихова традиционална одећа је кимоно (на слици). Симбол Јапана је трешњин цвет, чије цветање славе сваког пролећа. Чувени су и по вештини аранжирања цвећа (икебана), одгајања малог дрвећа у плитким посудама (бонсаи) и израде фигура савијањем папира (оригами). Руси у исхрани користе много разноврсног поврћа и гљива, од којих праве чувене чорбе боршч, шчи, кисељ... Традиционални део одеће је платнена кошуља без крагне – рубашка (на слици). Током великих зимских хладноћа носе бунде, кожне чизме и капе са штитницима за уши. Симбол Русије је мрки медвед, који се у народним пре дањима повезује с добротом и мудрошћу. Руси су чувени по балетским уметницима. Сомалци су један од народа који живе у Африци. На великим плантажама гаје банане, а од стоке – говеда, камиле, овце, козе. И мушкарци и жене се исто облаче. Одећа им се састоји од комада тканине коју обмотавају око кукова.
Арапи гаје у свету познате арапске коње, камиле, козе, овце. Сточари (бедуини) живе у шаторима правоугаоног облика. Да би се заштитили од сунца, и мушкарци и жене носе широке, дуге хаљине које покривају читаво тело, као и разне врсте марама за главу. А да би се сакриле од мушких погледа, жене често носе и вео преко лица. Разлике међу људима: • пол, • узраст, • изглед, • култура
19
СУСРЕТ С ПРИРОДОМ
КАКО СЕ МЕЊАМО И РАЗВИЈАМО Током раста и развоја, из године у годину, мењају се наш изглед, понашање, интересовања... Али промене које почињу да нам се дешавају после десете годи не чине да дечаци постепено постају младићи, а девојчице – девојке. Тај период назива се пубертет. Наше тело тада брзо и неравномерно расте, девојчицама почињу да расту груди, а тело дечака постаје мишићавије и глас почиње да им се мења – постаје дубљи. На неким деловима тела, на којима их раније није било, појављују се длаке (маље). И дечаци и девојчице у пубертету почињу више да се зноје, кожа им постаје маснија. Код неких се на кожи појаве бубуљице.
ПАЖЊА
Не цеди бубуљице! Може се десити да ти остане ожиљак.
Поред промене изгледа, у пубертету често долази и до наглих промена осећања и понашања. Услед брзог и неуједначеног раста делова тела девојчице и дечаци често постају незадовољни својим изгледом, осећају се уморно и безвољно. Посебно су осетљиви кад их неко исмева, ода неку њихову тајну, превари их ... Склони су да се наљуте на своје најближе због ситница, често не знају шта желе и шта их стварно занима... Обично се опредељују да буду у друштву са онима с којима се слажу у погледу начина облачења, избора фризуре, музике и сл. Многи се у то време први пут и заљубе.
Промене у пубертету: • брз раст, • неуједначен развој делова тела, • нагле промене осећања и понашања 20
ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ЗА ПРАВИЛАН РАСТ И РАЗВОЈ Да би деца правилно расла и развијала се, неопходно је да користе разноврсну храну, одговарајућу одећу и обућу, да одржавају чистоћу тела и простора у којем бораве. Осим тога, потребно је да се баве одговарајућим физичким активностима и да спавају и одмарају се колико је потребно. Разноврсна храна За правилан раст и развој важно је да храна коју деца једу буде разноврсна, свежа, чиста и без штетних састојака. Али ниједна намирница, чак и кад је чиста и свежа, не садржи све што је организму потребно. Од неких намирница добијају се састојци неопходни за раст и развој, од неких енергија потребна за обављање различитих активности, а од неких се повећава отпорност организма према болестима. На слици уочи и запамти због чега треба јести сваку од приказаних намирница. За раст и развој
За снагу и рад
За отпорност организма према болестима
Важно је да из сваке од приказаних група користимо различите намирнице. Не треба јести ни превише, ни премало јер то може да штети развоју и здрављу. За правилну исхрану стручњаци препоручују пет оброка дневно: доручак, ручак, вечеру и две ужине. За ужину је најбоље јести воће.
УРАДИ У Истраживанки уради задатак 1 означен са
. 21