ПОДОБОВА КОЛОНИЯ „СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА“ by Zelimir Pap

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА“

ПОДОБОВА КОЛОНИЯ „СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА“

Поводом 110-годишњице рођења Стевaна Боднарова (1905-2015)

З нагоди 110-рочнїци народзеня Стевана Боднарова (1905-2015)

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА“ ГОСПОЂИНЦИ, 2005-2014

Нови Сад, 2015

ПОДОБОВА КОЛОНИЯ „СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА“ ҐОСПОДЇНЦИ, 2005-2014

Нови Сад, 2015

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА“ Издавач Друштво за русински језик, књижевност и културу Организациони одбор Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ За издавача Ирина Папуга Редакција Владимир Дорогхази Анђелка Маркановић Силвестер Макаји Љубина Пантић Стеван Славнић Владимир Салонски Рецензенти мр Миомира Благојевић Ирина Харди Ковачевић Лектори мр Хелена Међеши др Јулијан Рамач Превод резимеа на енглески језик Софија Николајевић Компјутерска обрада Logic line, Нови Сад Штампарија FB Print, Нови Сад ISBN 978-86-85619-38-0

Нови Сад, 2015

ПОДОБОВА КОЛОНИЯ

„СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА“ Видаватель Дружтво за руски язик, литературу и културу Организацийни одбор Подобовей колониї „Стретнуце у Боднарова“ За видавателя Ирина Папуґа Редакция Владимир Дороґхази Андєлка Марканович Силвестер Макаї Любина Пантич Стеван Славнич Владимир Салонски Рецензенти мр Миомира Блаґоєвич Ирина Гарди Ковачевич Лекторе мр Гелена Медєши др Юлиян Рамач Преклад резимеа на aнґлийски язик София Николаєвич Компютерски обробок Logic line, Нови Сад Друкарня FB Print, Нови Сад ISBN 978-86-85619-38-0

Нови Сад, 2015

=================================================== Едиција: Ликовно стваралаштво (2)

Едиция: Подобова творчосц (2)

===================================================

ПРЕДГОВОР Ликовна публикација „Сусрет код Боднарова“ посвећена је одржавању 10. ликовне колоније која се у Госпођинцима одржава од 2005. године. Наиме, у Госпођинцима је 17. новембра 2000. године, у оквиру обележавања 130-годишњице досељења Русина у Госпођинце (1870–2000) и 95-годишњице рођења Стевана Боднарова (1905–1993), при Основној школи „Жарко Зрењанин“ и Секцији Друштва за русински језик, књижевност и културу у Госпођинцима, општина Жабаљ, основана Ликовна секција „Стеван Боднаров“. Ликовна секција „Стеван Боднаров“ има задатак да чува успомену на стваралаштво Стевана Боднарова, истакнутог ликовног уметника, вајара и сликара рођеног у Госпођинцима, да подстиче ликовне активности ученика у школи и месту и сарађује са другим школским срединама у циљу очувања лика и дела Стевана Боднарова. Током 2001. године радило се на прикупљању документације и дела заоставштине Стевана Боднарова која се налази у Госпођицима, а 20. децембра 2001. године је одржана прва дечја Ликовна колонија „Стеван Боднаров“ у Основној школи у Госпођинцима. Поводом 100-годишњице рођења Стевана Боднарова, у оквиру Друштва за русински језик, књижевност и културу у Новом Саду, 28. јуна 2005. године формиран је Организациони одбор у саставу: Петар Мојак (1933-2011), председник, Владимир Салонски, секретар, и чланови: Анђелко Баришић, Мирослава Угрин, Ирина Папуга, Силвестер Макаји, Љубина Пантић, Владимир Дорогхази, Владимир Вјештица, Марија Чупић, Цвијо Проле, Хелена Кањух и Јелена Перковић, који су предложили одржавање Ликовне колоније под називом: „Сусрет код Боднарова“. Одржано је укупно 13 дечјих ликовних колонија у Госпођинцима. Учешће у раду Дечје ликовне колоније узимају ученици Ликовне секције Основне школе „Жарко Зрењанин“ у Госпођинцима, као и ученици – ликовни ствараоци из основних школа у Жабљу и Чуругу и из русинских средина: Ђурђева, Руског Крстура, Куцуре, Новог Сада, Куле, Врбаса, Новог Орахова, Суботице, Шида, Сремске Митровице и Миклушеваца (Република Хрватска). Рад Дечје ликовне колоније је тематски и одвија се у сарадњи са ликовним педагозима и ствараоцима, међу којима су: Силвестер Макаји, Владимир Вјештица, Татјана Перовић, Владимир Дорогхази, Дарко Лукић, Биљана Роман и др. Oсма колонија је била посвећена стваралаштву мексичке ликовне уметнице Фриде Кало и одржана је као креативна радионица. Радови су били изложени у Галерији МОСТ Завода за културу Војводине у Новом Саду. Поводом 10. јубиларне Дечје колоније издат је 2011. године ликовни каталог и организоване изложбе ликовних радова (избор од 115 дечјих радова) у Руском Крстуру, Савином Селу, Новом Саду, Жабљу и Госпођинцима. Одржано је и десет (10) колонија ликовних уметника у Госпођинцима и то: Прва ликовна колонија СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА одржана је од 12–13. августа 2005. године Друга ликовна колонија СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА одржана је од 21. до 23. јула 2006. године Трећа ликовна колонија СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА одржана је од 20–22. јула 2007. године Четврта ликовна колонија СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА одржана је од 18–20. јула 2008. године Пета јубиларна ликовна колонија СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА одржана је од 24-26. јула 2009. године Шеста ликовна колонија СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА одржана је од 31.07-01. августа 2010. године Седма ликовна колонија СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА одржана је од 22-24. јула 2011. године Осма ликовна колонија СУСРЕТ КОД БОДНАРВА,одржана је од 27-29. јула 2012. године Девета ликовна колонија СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА одржана је од 26-28. јула 2013. године Десета ликовна колонија СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА одржана је од 26-27. јула 2014. године.

На Ликовној колонији узима учешће импозантан број, преко 50 (55) ликовних стваралаца чије су биографије са ликовним прилозима саставни део ове публикације. Заступљени аутори имају ликовно образовање: академско, више или средње уметничко, као и сликари аматери, а поштујући начело грађанске и националне толеранције, у Монографији су заступљени ликовни ствараоци више националности чији се живот преплиће са животом припадника српске и русинске националне заједнице. Ликовна дела обухваћена у овој публикацији различитог су тематског садржаја, имајући у виду да се и аутори крећу од академских до самоуких. Класична стилизација фолклорне традиције, пејзажно сликарство – где преовлађују војвођански мотиви, модеран графички израз, иконосликарство које изискује изузетно мајсторско умеће и уметничку продуховљеност, затим керамика, као и ретка техника сликања на стаклу, широк су дијапазон радова који истовремено указују како на различит квалитет радова, тако и на покушај креативног обликовања и величину истанчаног духа. У сваком случају, импресионира број учесника на Ликовној колонији и заступљеност њихових радова. Они су значајан прилог ликовној уметности ових простора, која у последњој деценији добија све значајније облике уметничког израза. Припадност већем броју ликовних удружења, различитог степена ликовног образовања, као и деловање на релативно великом простору чини ликовно стваралаштво дисперзивним и лимитирајућим како са становишта праћења створеног, тако и са становишта могућности презентовања. Издавање ове књиге има за циљ да ликовно стваралаштво приближи поштоваоцима уметности, упозна културну јавност са радом Ликовне колоније „Сустрет код Боднарова“ у Госпођинцима и истовремено послужи као подстрек за даљи стваралачки рад у овој области. О одржавању ликовне колоније у Госпођинцима и издавању ове публикације брине Организациони одбор, који делује у оквиру Друштва за русински језик, књижевност и културу, Секција у Госпођинцима, у сарадњи са Основном школом „Жарко Зрењанин“ и Месном заједницом у Госпођинцима, уз финансијску подршку: Oпштине Жабаљ, Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице, Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, Националног савета русинске националне мањине, Месне заједнице у Госпођинцима и бројних поштовалаца уметничког стваралаштва Стевана Боднарова, на чему свима и овом приликом срдачно захваљујемо. Потребно је напоменути да је у Госпођинцима у просторијама Месне заједнице 2009. године отворен галеријски простор у којем се излажу радови са Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ (са каталогом) и организују и друге ликовне изложбе. Издавач

УВОДНЕ СЛОВО Подобова публикация „Стретнуце у Боднарова“ пошвецена отримованю 10. подобовей колониї хтора ше у Ґосподїнцох отримує од 2005. року. Треба повесц же у Ґосподїнцох 17. новембра 2000. року, у рамикох означованя 130-рочнїци приселєня Руснацох до Ґосподїнцох (1870–2000) и 95-рочнїци народзеня Стевана Боднарова (1905–1993), при Основней школи „Жарко Зренянин“ и Секциї Дружтва за руски язик, литературу и културу у Ґосподїнцох, општина Жабель, основана Подобова секция „Стеван Боднаров“. Подобова секция „Стеван Боднаров“ ма задаток чувац здогадованє на творчосц Стевана Боднарова, познатого подобового уметнїка, скулптора и маляра хтори народзени у Ґосподїнцох, потримовац подобово активносци школярох у школи и месце и сотрудзовац з другима школскима штредками же би ше нє забуло на подобу и дїло Стевана Боднарова. У 2001. року ше робело на збераню документациї и часци того цо остало за Стеваном Боднаровим у Ґосподїнцох, а 20. децембра 2001. року отримана перша Дзецинска подобова колония „Стеван Боднаров“ у Основней школи у Ґосподїнцох. З нагоди 100-рочнїци народзеня Стевана Боднарова, у рамикох Дружтва за руски язик, литературу и културу у Новим Садзе, 28. юния 2005. року формовани Орґанизацийни одбор у составе: Петар Мояк (1933-2011), предсидатель, Владимир Салонски, секретар, и члени: Андєлко Баришич, Мирослава Уґрин, Ирина Папуґа, Силвестер Макаї, Любина Пантич, Владимир Дороґхази, Владимир Вєштица, Мария Чупич, Цвийо Проле, Гелена Канюх и Єлена Перкович, хтори предложели отримованє Подобовей колониї з меном: „Стретнуце у Боднарова“. Отримани вєдно 13 Дзецински подобово колониї у Ґосподїнцох. Учасц у роботи Дзецинскей подобовей колониї беру школяре Подобовей секциї Основней школи „Жарко Зренянин“ у Ґосподїнцох, як и школяре – подобово творителє з основних школох у Жаблю и Чуроґу и з руских штредкох: Дюрдьова, Руского Керестура, Коцура, Нового Саду, Кули, Вербасу, Нового Орахова, Суботици, Шиду, Сримскей Митровици и Миклошевцох (Република Горватска). Робота Дзецинскей подобовей колониї тематска и одвива ше у сотруднїцтве з подобовима педаґоґами и творителями, медзи хторима: Силвестер Макаї, Владимир Вєштица, Татяна Перович, Владимир Дороґхази, Дарко Лукич, Биляна Роман и др. Oсма колония була пошвецена творчосци мексицкей подобовей уметнїци Фриди Кало и отримана є як креативна роботня. Роботи були виложени у Ґалериї МОСТ Заводу за културу Войводини у Новим Садзе. З нагоди 10. ювилейней Дзецинскей колониї видати 2011. року подобови каталоґ и орґанизовани вистави подобових роботох (вибор спомедзи 115 дзецинских роботох) у Руским Керестуре, Савиним Селу, Новим Садзе, Жаблю и Ґосподїнцох. Отримани и дзешец (10) колониї подобових уметнїкох у Ґосподїнцох и то: Перша подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 12–13. авґуста 2005. року Друга подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 21. до 23. юлия 2006. року Треца подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 20–22. юлия 2007. року Штварта подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 18–20. юлия 2008. року Пията ювилейна подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 24-26. юлия 2009. року Шеста подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 31.07-01. авґуста 2010. року Седма подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 22-24. юлия 2011. року Осма подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 27-29. юлия 2012. року Дзевята подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 26-28. юлия 2013. року Дзешата подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 26-27. юлия 2014. року.

На Подобовей колониї бере учасц импозантне число вецей як 50 (55) подобових творительох чийо биоґрафиї з подобовима прилогами состойна часц тей публикациї. Заступени авторе маю подобове образованє: академске, висше або штреднє уметнїцке, як и маляре аматере, а почитуюци начало гражданскей и националней толеранцї, у Моноґрафиї заступени подобово творителє вецей националносцох, чий ше живот преплєта зоз животом припаднїкох сербскей и рускей националней заєднїци. Подобово твори хтори облапени у тей публикациї облапяю рижнородни тематски змисти, маюци у оглядзе же ше и авторе рушаю од академских по самоуких. Класична стилизация фолклорней традициї, пейзажне малярство – дзе превладую войводянски мотиви, модерни ґрафични вираз, икономалярство хторе вимага окремну майсторску схопносц и уметнїцку предуховеносц, потим керамика, як и ридка технїка мальованя на склу, то широки дияпазон роботох хтори источашнє указую як на розлични квалитет роботох, так и на пробованє креативного оформйованя и велькосц префинєного духа. Вшелїяк же импресионує число учашнїкох на Подобовей колониї и заступеносц їх роботох. Вони представяю значни прилог подобовей уметносци тих просторох, хтора у остатнєй децениї достава вше значнєйши форми уметнїцкого виразу. Пре припадносц векшому числу подобових здруженьох, розлични ступень подобового образованя, як и дїйствованє на релативно вельким просторе, подобова творчосц постава дисперзивна и лимитуюца як зоз становиска провадзеня створеного, так и зоз становиска можлївосцох презентованя. Видаванє тей кнїжки ма циль приблїжиц подобову творчосц почитовательом уметносци, упознац културну явносц з роботу Подобовей колониї „Стретнуце у Боднарова“ у Ґосподїнцох и источашнє послужиц як потримовка за дальшу творчу роботу у тей обласци. О отримованю Подобовей колониї у Ґосподїнцох и видаваню тей публикациї водзи старосц Орґанизацийни одбор, хтори роби у рамикох Дружтва за руски язик, литературу и културу, Секция у Ґосподїнцох, у сотруднїцтве з Основну школу „Жарко Зренянин“ и Месну заєднїцу у Ґосподїнцох, з финансийну потримовку: Oпштини Жабель, Покраїнского секретарияту за образованє, управу и национални заєднїци, Покраїнского секретарияту за културу и явне информованє, Националного совиту рускей националней меншини, Месней заєднїци у Ґосподїнцох и велїх почитовательох уметнїцкей творчосци Стевана Боднарова, на чим шицким и з тей нагоди сердечнє дзекуєме. Треба надпомнуц же у Ґосподїцох у просторийох Месней заєднїци 2009. року отворени ґалерийни простор у хторим ше викладаю роботи зоз Подобовей колониї „Стретнуце у Боднарова“ (зоз каталоґом) и орґанизую и други подобово вистави. Видаватель

Ликовни уметници о Колонији „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима Кренули смо са мислима упућеним према „Сусрету код Боднарова“ у Госпођинцима. Лепо село и школа у којој се окупљамо. Домаћини пријатни, слични сећању на Стевана Боднарова, са широким осмехом као Бачка. Замишљамо како је ту шетао Стеван Боднаров, како је тај амбијент изнедрио такву вајарску вертикалу. То нас испуњава вером да и ми овде негде себе нађемо, да дамо свој допринос, зауставимо мисао, једно топло осећање да понудимо на увид средини која ће једнога дана имати галерију Стевана Боднарова. После четири ликовне колоније за децу и округлог стола о стваралаштву Боднарова, логично је да је и овај „Сусрет код Боднарова“ почетак јако лепе традиције у Госпођинцима. Са овим смо се укључили у прославу 100-годишњицe његовог рођења (1905-2005). Петар Мојак, ликовни уметник, сликар (2005) Ликовна колонија „Сусрет код Боднарова“ има мисионарску улогу и сећање на великог и племенитог уметника и неговање културних догађања која шире и развијају традицију кроз ликовну културу. Сваке године у летњем периоду окупља се у Госпођинцима велики број ликовних стваралаца, чинећи ходочашће у част великана Стевана Боднарова. Сусрети уметника који постају традиција у овом знаменитом и угледном селу добијају на значају истинског и важног културног догађаја. Боравак значајних и афирмисаних, младих и оних којима је уметност задовољство, даје посебно свечану атмосферу овом живописном месту. Ентузијазам који краси организаторе и учеснике најбоља су препорука за будућност ове колоније. Оснивач колоније, Друштво за русински језик, књижевност и културу, даје посебан импулс негујући традицију мултијезичке и муклтикултурне Војводине, уносећи толеранцију и добре међусобне односе. Разноврсност у делима уметника учесника Ликовне колоније уноси ноту едукације неопходну за стваралачки приступ и развој идеје која се кроз процес рада ствара и добија тежину. Ова колонија има покрајински значај и подржана је од стране Покрајинског секретаријата за образовање и културу, Националног савета Русина, а има велику подршку и у Општини Жабаљ и самом месту Госпођинци. Место одржавања Колоније налази се у прелепој локалној основној школи која се тада трансформише у отворени атеље у коме има пуно учесника и знатижељне публике. Маестро Боднаров и дело кoје нам је оставио свакако заслужују да оде у легенду која се никада неће заборавити. Стева Павков, академски сликар (2006) У сталном настојању да се живот оплемени и допуни, у нашој земљи више него игде, уметници се срећу нa ликовним колонијама. Потом, oслушкују oкружење и тако настају нова дела, ван атељеа и без оптерећења актуелног циклуса.

Taкви радови припадају средини у којој су настали, људима који су уметнике пратили и домаћински пазили. Сваке године у Госпођинцима нa Ликовној колонији „Сусрет код Боднарова“ oкупљају се уметници и тако je настало преко 100 уметничких дела различите вокације, aли истог усмерења. Учествују уметници по позиву, уметници домаћини и они који ће уметницима једнога дана постати, млади. Владимир Дорогхази, ликовни уметник, сликар (2007) Регион Војводине познат је широј ликовној јавности као простор у коме су шездесетих година прошлог века, великани наше уметности, Милан Коњовић и Јожеф Ач, покренули својеврсни сликарски отклон спрам својих атељеа и основали ликовне колоније. На оваквим местима уметници су били ближе природи, довољно издвојени из свакодневице и на тај начин су стварали дела која су везана за места у којима су радили и боравили. Такве појаве касније су се омасовиле и понекад обесмислиле, али је остао првобитни нерв оваквог разлога окупљања. Разлози су приближавање уметности широј публици, афирмација места у којима су колоније организоване, окупљање око слике и живот са њом и многи други. Савремено доба одгурује овакав приступ социјалног ангажмана, јер већ неколико година припада неолибералној и транзитивној сфери. Мотиви су измењени у својој есенцији, све је мање времена за слику и дружење, а колективизам је давно напустио социјалистички модел деловања. Упркос свему, у Госпођинцима се протеклих неколико година организује Колонија посвећена имену и делу Стевана Боднарова, уметника, рођеног 1905. године у овом месту. У родним Госпођинцима учи браварски и ковачки занат. Ипак, љубав према уметности је победила и он се уписао у Уметничку школу у Београду 1925. године. Најпре је учио вајарство код Петра Палавичинија, а затим сликарство код Милана Миловановића. Школу је завршио 1931. године. У два маха боравио је у Паризу. Био је један од оснивача уметничке групе „Живот“. Као вајар, Боднаров је првенствено био заинтересован за портрет и фигуру. Такође је аутор низа споменика. Умро је у Београду 1993. године. Колонија „Стеван Боднаров“ окупља афирмисане и мање афирмисане уметнике који својим делима подсећају на значај уметничког деловања и име самог Стевана Боднарова. Исто тако, у то време се у Госпођинцима организује сусрет русинских школа где се најталентованијим ученицима додељују награде за њихове ликовне радове у виду књига писаца за децу. Организовањем изложби и других пригодних свечаности промовише се ликовна уметност код публике, подржава се ликовни педагошки рад на месту где деца могу да виде слике настале на овој колонији. Мислим да је ова колонија значајна за Војводину и да доприноси промоцији Госпођинаца и обогаћивању њиховог културног живота. Надам се да ће задужени посленици препознати квалитет овакве манифестације и подржати да се она примерено реализује. Mр Данило Вуксановић, академски сликар и рестауратор (2010)1

Објављено у ликовним каталозима 2005, 2006, 2007. и 2010. године

Подобово уметнїки о Колониї „Стретнуце у Боднарова“ у Господїнцох Рушели зме з думками на „Стретнуце у Боднарова“ у Ґосподїнцох. Красни валал и школа дзе ше сходзиме. Домашнї таки приємни як и здогадованє на Стевана Боднарова: з ошмихом широким як Бачка. Задумуєме як тадзи ходзел Стеван Боднаров, як тот амбиєнт виколїсал таку скулпторску велькосц. Виполнює нас тото з прешвеченьом же и себе ту даґдзе пренайдземе, же даме свойо доприношенє, же застановиме думку, цепле чувство понукнєме най го видзи штредок цо єдного дня будзе мац ґалерию Стевана Боднарова. После штирох подобових колонийох за дзеци и округлого стола о творчосци Боднарова, лоґичне же и тото „Стретнуце у Боднарова“ початок барз красней традициї у Ґосподїнцох. З тим зме ше уключели до преслави 100-рочнїци його народеня (1905-2005). Петар Мояк, подобови уметнїк, маляр (2005) Подобова колония „Стретнуце у Боднарова“ ма мисионерску улогу и здогадованє на велького и благородного уметнїка и пестованє културних збуваньох хтори ширя и розвиваю традицию през подобову културу. Кажди рок у лєтнїм периодзе сходзи ше у Ґосподїнцох вельке число подобових творительох хторим то праве паломнїцтво на чесц велїкана Стевана Боднарова. Стретнуце уметнїкох хторе постава традиция у тим yглядним месце достава на значеню як правдива и важна културна подїя. Пребуванє познатих и афирмованих, младих и гевтих хторим уметносц задовольство, дава окреме шветочну атмосферу тому живописному месту. Ентузиязем хтори краши орґанизаторох и учашнїкох найлєпше препорученє за будучносц тей колониї. Снователь колониї Дружтво за руски язик, литературу и културу дава окремни порив пестуюци традицию мултиязичней и мултикултурней Войводини, уношаци толеранцию и добри медзисобни одношеня. Рижнородносц у дїлох уметнїкох, учашнїкох Подобовей колониї, уноши ноту едукациї яка нєобходна за творчи приступ и розвой идеї хтора ше през процес роботи твори и достава чежину. Тота колония ма покраїнску значносц и потримали ю Покраїнски секретарият за образованє и културу, Национални совит Руснацох, а ма вельку потримовку и у Општини Жабель, як и самим месце Ґосподїнци. Место отримованя Колониї находзи ше у прекрасней локалней основней школи, хтора ше теди трансформує до отвореного ателєа дзе єст вельо учашнїкох и зантересованей публики. Маестро Боднаров и дїло хторе нам зохабел вшелїяк заслужую пойсц до леґенди хтора ше нїґда нє забудзе. Стева Павков, академски маляр (2006) Нєпреривно ше намагаюци оплеменїц и дополнїц живот, у нашей жеми баржей як индзей, уметнїки ше стретаю нa подобових колонийох. Потим, oслухую oкруженє и так наставаю нови дїла, вонка з ателєа и без обтерхованя актуалного циклусу.

Taки роботи припадаю штредку у хторим настали, людзом хтори уметнїкох провадзели и як домашнї на нїх мерковали. Кажди рок у Ґосподїнцох нa Подобовей колониї „Стретнуце у Боднарова“ участвују уметнїки и там настали вецей як 100 малюнки розличней вокациї, aлє истого унапряменя. Участвују уметнїки по професиї, уметнїки домашнї и гевти хтори уметнїки єдного дня постаню, млади. Владимир Дороґхази, подобови уметнїк, маляр (2007) Реґион Войводини познати ширшей подобовей явносци як простор у хторим шейдзешатих рокох прешлого вику велїканє нашей уметносци, Милан Коньович и Йожеф Ач, порушали своєродни малярски одклон ґу своїм ателєом и основали подобово колониї. На таких местох уметнїки були блїжей при природи, зошицким досц видвоєни зоз каждодньового живота и на тот способ творели дїла хтори вязани за места дзе робели и пребували. Такви зявеня ше познєйше омасовели и дзекеди постали без смисла, алє остал першобутни нерв такей причини сходзеня. Причини були приблїжованє уметносци ґу ширшей публики, афирмация местох дзе колониї орґанизовани, сходзенє коло малюнку и живот з ню и велї други. Сучасни период оддрилює таки приступ социялного анґажману, бо уж даскельо роки припада неолибералней и транзитивней сфери. Мотиви пременєти у своєй есенциї, вше єст менєй часу за малюнок и дружтвованє, а колективизем давно напущел социялистични модел дїйствованя. И попри тим, у Ґосподїнцох ше у прешлих даскельо рокох орґанизує Колония пошвецена мену и дїлу Стевана Боднарова, уметнїка, хтори народзени 1905. року у тим месце. У родимих Ґосподїнцох учи шлосерске и ковальске ремесло. Заш лєм, любов ґу уметносци победзела и вон ше уписал до Уметнїцкей школи у Беоґрадзе 1925. року. Перше учел скулпторство при Петрови Палавичинийови, а потим малярство при Миланови Миловановичови. Школу закончел 1931. року. На два заводи пребувал у Паризу. Бул єден зоз сновательох уметнїцкей ґрупи „Живот“. Як скулптор, Боднаров бул насампредз заинтересовани за портрет и фиґуру. Тиж є автор велїх памятнїкох. Умар у Беоґрадзе 1993. року. Колония „Стеван Боднаров“ облапя афирмованих и менєй афирмованих уметнїкох хтори зоз своїма творами здогадую на значносц уметнїцкого дїйствованя и мено самого Стевана Боднарова. Тиж так, у тим чаше ше у Ґосподїнцох орґанизує стретнуце руских школох, дзе ше найталантованшим школяром додзелює награди за їх подобово роботи у форми кнїжкох писательох за дзеци. З орґанизованьом виставох и других пригодних шветочносцох промовує ше подобову уметносц при публики и потримує ше подобову педаґоґийну роботу на месце дзе дзеци можу опатриц слики хтори настали на тей колониї. Думам же тота колония значна за Войводину и же доприноши промоциї Ґосподїнцох и збогацованю їх културного живота. Наздавам ше же задлужени роботнїки препознаю квалитет такей манифестациї и потримаю же би ше вона прикладно реализовала. Mр Данило Вуксанович, академски маляр и реставратор (2010) Обявене у подобових каталоґох 2005, 2006, 2007. и 2010. року

СТЕВАН БОДНАРОВ Стеван Боднаров је рођен 12. (16) августа 1905. године у Госпођинцима (отац Петар Боднар, мајка Александра Алка, рођ. Рајаков). Упоредо са основном школом, код оца је изучавао ковачки занат, показујући развијен смисао за ковање гвожђа и друге облике ликовне уметности. Радећи у Новом Саду, упознао је технику моделовања и изливања, где је дошао до изражаја његов смисао за уметничко обликовање материјала. Већ тада је и сам почео да израђује скулптуре (портрете). Запажен од Новосађана, послат је у Уметничку школу у Београд. Заједно са ликовним ствараоцима Ђорђем Андрејевићем Куном, Тином Ујевићем, Радетом Драинцем, Мирком Кујачићем, Радојицом Живановићем-Нојом, Владетом Пиперским и Ђорђем Теодоровићем, основао је ликовну групу „Живот“. У више наврата је био у Паризу (1934. и 1938. године) и излагао са најугледнијим француским сликарима и вајарима. Ликовно стварлаштво Стевана Боднарова заузима истакнуто место у уметности и култури ових простора. Стеван Боднаров је сачинио бројне скулптуре (портрете, бисте), као и друга сликарска дела која се налазе у музејима, галеријама, спомен-обележјима и приватним збиркама. Био је члан Удружења ликовних уметника Војводине. За изузетно успешан ликовни и вајарски рад Стеван Боднаров је награђиван високим признањима, међу којима су Седмојулска (1973) и Вукова награда (1988). Умро је у Београду, 20. маја 1993. године, где је и сахрањен у Aлеји заслужних грађана. Значајнија дела: Споменик стрељанима у Јајинцима, Споменик палим борцима у Бијелом Пољу, Кули, Србобрану, Бајиној Башти, Михаловцима, Долову, Велимљу; споменик партизанском куриру у Столицама, споменик Моши Пијаде у Јајцу... Портрети пријатеља и сабораца: Пјера Крижанића, Пива Караматијевића, Ђорђа Андрејевића Куна, Исмета Мујезиновића. Бисте револуционара: Светозара Милетића, Димитрија Туцовића, Радована Драговића, Косте Абрашевића, Иве Лоле Рибара, Ивана Милутиновића итд.; споменик Милићу Радовановићу у Тополи, Пери Поповићу Аги у Ужицу, Жикици Јовановићу Шпанцу у Шапцу, Јанку Чмелику у Старој Пазови. Значајније самосталне изложбе: 1930. године у Београду; Јесења изложба у Павиљону „Цвјета Зузорић“; 1936, 1939, 1940. Париз; Салон независних; после слобођења: Москва, Лењинград, Букурешт (Југословенско сликарство 19. и 20. века). Самосталне изложбе: 1933, 1938. године Београд и Нови Сад; 1966. године Јајце, Суботица, Панчево, Београд; 1975. године Београд (Скупштина Републике Србије), Алексинац, Руски Крстур, Жабаљ, Лесковац, Нови Сад (Галерија Матице српске), 1986. године Београд (Уметнчки павиљон „Цвијета Зузорић“). Награде: 1973. године Седмојулска награда, 1988. године Вукова награда.

СТЕВАН БОДНАРОВ Стеван Боднаров народзени 12. (16) авґуста 1905. року у Ґосподїнцох (оцец Петро Боднар, мац Александра Алка, народзена Раяков). Вєдно з основну школу, при оцови виучовал ковальске ремесло, указуюци розвити смисел за кованє желєза и други форми подобовей уметносци. Док робел у Новим Садзе, упознал технїку моделованя и вилїваня, дзе пришол до вираженя його смисел за уметнїцке оформйованє материялу. Уж теди и сам почал правиц скулптури (портрети). Новосадянє го замерковали, та го послали до Уметнїцкей школи у Беоґрадзе. Вєдно з подобовима творителями Дьорьом Андреєвичом Куном, Тином Уєвичом, Радетом Драинцом, Мирком Куячичом, Радоїцом Живановичом-Нойом, Владетом Пиперским и Дьордьом Теодоровичом основал подобову ґрупу „Живот“. На вецей заводи бул у Паризу (1934. и 1938. року) и викладал з найугляднєйшима французкима малярами и скулпторами. Подобова творчосц Стевана Боднарова забера визначне место у уметносци и култури тих просторох. Стеван Боднаров направел велї скулптури (портрети, бисти), як и други малярски дїла, хтори ше находза у музейох, ґалерийох, памятних означеньох и приватних збиркох. Бул член Здруженя подобових уметнїкох Войводини. За окреме успишну подобову и скулпторску роботу Стеван Боднаров наградзовани з високима припознанями, медзи хторима Седмоюлийска (1973) и Вукова награда (1988). Умар у Беоґрадзе, 20. мая 1993. року, дзе є и поховани у Aлеї заслужних гражданох. Значнєйши дїла: Памятнїк штреляним у Яїнцох, Памятнїк погинутим борцом у Биєлим Полю, Кули, Србобранє, Баїней Башти, Михаловцох, Долове, Велимю; памятнїк партизанскому курирови у Столицох, памятнїк Мошови Пияде у Яйцу... Портрети приятельох и соборцох: Пєра Крижанича, Пива Караматиєвича, Дьордя Андреєвича Куна, Исмета Муєзиновича. Бисти револуционерох: Светозара Милетича, Димитрия Туцовича, Радована Драґовича, Кости Абрашевича, Иви Лоли Рибара, Ивана Милутиновича итд.; памятнїк Миличови Радовановичови у Тополи, Перови Поповичови Аґови у Ужицу, Жикицови Йовановичови Шпанцови у Шабцу, Янкови Чмеликови у Старей Пазови. Значнєйши самостойни вистави: 1930. року у Беоґрадзе; Єшеньска вистава у Павильону „Цвєта Зузорич“; 1936, 1939, 1940. Париз; Салон нєзависних; по ошлєбодзеню: Москва, Ленїнґрад, Букурешт (Югославянске малярство 19. и 20. вику). Самостойни вистави: 1933, 1938. року Беоґрад и Нови Сад; 1966. року Яйце, Суботица, Панчево, Беоґрад; 1975. року Беоґрад (Скупштина Републики Сербиї); Алексинац, Руски Керестур, Жабель, Лесковац, Нови Сад (Ґалерия Матици сербскей); 1986. року Беоґрад (Уметнїцки павильон „Цвиєта Зузорич“). Награди: 1973. року Седмоюлийска награда, 1988. року Вукова награда.

ЛИКОВНИ УМЕТНИЦИ ПОДОБОВО УМЕТНЇКИ

Боривоје АНДРЕЈЕВИЋ сликар

БОРИВОЈЕ (Боривоје) АНДРЕЈЕВИЋ, рођен 6. јула 1945. године у Грачаници. Висока стручна спрема, војно лице у пензији. Сликар, поред самообразовања из области сликарства (аутодидакта), много је научио дружећи се са сликарем Стевом Павковим из Новог Сада. У ликовном раду користи акварел и уље на платну. Имао је 12 самосталних изложби: у Новом Саду (3), Београду (2), на Златибору (2), Бањи Врујци (2), Суботици (1), Краљеву (1) и Свилајнцу (1). Све изложбе (са предговором у каталогу) су одржане у сарадњи са ликовним критичарима: Слободаном Санадером, Милошем Арсићем и Зорицом Ђорђевић. Излагао је на више колективних и жирираних изложби и учествовао у раду више ликовних колонија. Учесник је Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21000 Нови Сад, Булевар ослобођења 67; тел. 064 17 88 917

Ликовни прилог: „Пејзаж“, уље на платну, 50 х 70 цм

Марија БЕСЕРМЕЊИ сликар аматер

МАРИЈА (Кирило) БЕСЕРМЕЊИ (девојачко Скубан), рођена 20. септембра 1953. године у Новом Саду. Завршила Природно-математички факултет у Новом Саду, цитолог, ради у Клиничком центру Војводине, Нови Сад. Сликар аматер, слика пејзаже, мртву природу и портрете. У раду користи акварел и уље на платну. Ималa изложбе у Новом Саду (Ноћ музеја 2012, 2013), Београду, Зрењанину, Иригу, а заједничке у Руском Крстуру, Жабљу, Зрењанину, Мајданпеку, Горњем Милановцу и у Хрватској, Мађарској и Румунији. Учесник је ликовних колоноја у Госпођинцима (Сусрет код Боднарова) и Шиду (Руски двор). Члан је Удружења аквaрелиста „Вир“, Нови Сад и Удружења ликовних уметника „Локум“, Нови Сад. Адреса: 21000 Нови Сад, Партизанска 48; тел. 064 222 61 38

Ликовни прилог: „Маслачак“, уље на платну, 70 х 50 цм

Даница БИЋАНИЋ академски уметник, вајар

ДАНИЦА (Петар) БИЋАНИЋ, рођена 9. новембра 1985. године у Новом Саду. Завршила Академију уметности у Новом Саду (дипломирани ликовни уметник-мастер вајарства). Теме које је окупирају су трансформација, промена, кретање и развој. Њени ликовни радови су велики процес истраживања времена и простора works in progress (радови у настајању). Имала је четири самосталне ликовне изложбе: Вода, MP Art (2007) и Mрежа-структура-простор (2010, 2011) у Новом Саду, Инсталација Простор 2 2012. године у Београду, као и више колективних у Новом Саду, Београду (2006-2014) и Бечу (2009). Награде: награда за најупешнији дипломски рад на смеру Вајање (2008), награда Арт Клинике Perspektive за перспективног студента у дисциплини вајања (2008) и награда Универзитета у Новом Саду за постигнуте врхунске резултате у области уметности (2008). Члан је Савеза удружења ликовних уметника Војводиие. 21000 Нови Сад, Сељачких буна 29; тел. 063 83 01 840; 021 63 99 790; 021 63 91 682; e-mail: danica.bicanic.art@gmail.com Ликовни прилог: „Раст“, полиестер и спаљено дрво, скулптурална група од 18 објеката, димензија од 30x40x30 до 50x60x50 цм

Маријана ГРЕГЛ БИКАР сликар аматер

МАРИЈАНА (Мата) БИКАР (девојачко Грегл), рођена 19. јула 1945. године у Сремским Карловцима. Завршила економски факултет; сликар аматер, имала пет самосталних изложби: у Сремским Карловцима, Шиду, Београду, Земуну (Клуб ваздухопловства) и Суботици. Колективно излагала око 30 пута, пре свега у Сремским Карловцима, Новом Саду, Толмину, Сомбору, Краљеву, Хонолулу (САД), Мосту на Сочи (Словенија), Тузли итд. Учешће на ликовним колонијама: Краљево, Бешка, Сомбор, Нови Сад, Шуљам, Суботица, Госпођинци, Бачка Паланка, Мост на Сочи, Тузла (БиХ) а нарочито инспиративна колонија на којој је узела учешће осам пута је Колонија на Римским Шанчевима у Институту за сунцокрет посвећена сунцу и сунцокрету. Техника којом ради је уље на платну или лесониту, суви пастел, акварел. Најчешће теме радова су: природа, пејзажи, цвеће (нарочито сунцокрет), великим делом војвођански мотиви и интересантни урбани детаљи. Члан PAH (Pastel Artist of Hawaii). Учесник Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21205 Сремски Карловци, Јована Јовановића Змаја 10, тел. 021 881 674; 063 59 06 72; e-mail: jasna_art@yahoo.com

Ликовни прилог: „Косач“, уље на платну, 55 х 70 цм

Горана БИЉЊА академски сликар

ГОРАНА (Владимир) БИЉЊА, рођена 14. августа 1984. године у Вуковару (Хрватска), дипломирани сликар ликовне уметности. Ликовне технике заступљене у раду: комбиноване технике лавирани туш, акрил на папиру или платну, уље на платну, оловка, пастел. Самосталне изложбе: у оквиру Фестивала „Ружова заградка“ (Нови Сад, 2001), Изложба слика и видео-радова (Сопот, 2007), поводом 10. конгреса Русина (Вуковар, 2009). Важније колективне изложбе: Међународни фестивал „Видеомедија“ (Нови Сад, 2006), „Јесењи ликовном салон“ (Врбас, 2008, 2009), Изложба академских ликовних стваралаца (Врбас 2014), Кратке електронске форме KEF6 (Београд 2007) и Изложба награђених студената FLU (Београд, 2008), 7. бијенале акварела (Зрењанин, 2007). Друге награде: за дизајн-апликације за џемпер (Сирогојно, 2003), награда за мозаик (2007) и за цртеж (2008), коју додељује Факултет ликовних уметности у Београду. Члан је VUM-a (Удружење уметника Врбаса). Адреса: 21460 Врбас, Ђуре Салаја 69; тел, 021 702 096; 064 468 08 95 e-mail: goranabiljnja@gmail.com

Ликовни прилог: „Документ“, комбинована техника, 50 х 70 цм

Мр Миомира БЛАГОЈЕВИЋ академски вајар

Мр МИОМИРА (Радомир) БЛАГОЈЕВИЋ, рођена 5. марта 1954. године у Београду. Завршила Академију ликовне уметности у Београду, магистар вајарства, академски вајар, професор ликовне културе. У ликовном раду заступљени: дрво, метал, лепенка-рељеф, одређени опуси, рељеф. Имала 30 самосталних изложби, учествовала у великом број колективних, на акцијским продајама, откупни портрети итд. Заступљена је у Монографији школе „Богдан Шупут“, Нови Сад. Примила награду Општине Савски венац, учесник је Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима од оснивања 2005. године. Адреса: 21237 Госпођинци, Змај Јовина 28, тел. 064 41 33 118

Ликовни прилог: „Пролеће“, уљани пастел на лесониту, 50 х 45 цм

Александра ВЕЧЕИ сликар аматер

АЛЕКСАНДРА (Геза) ВЕЧЕИ, рођена 3. августа 1966. године у Новом Саду. Завршила Средњу стручну школу „Јован Вукановић“ у Новом Саду, грађевински техничар високоградње. Сликар аматер, у сликарском раду користи калиграфију и акварел. Слика природу, пешчане и морске мотиве. Учествовала на колективнсим изложбама. Учесник је Ликовне колоније Сусрет код Боднарова у Госпођинцима. Адреса: 21131 Петроварадин, Фрање Штефановића 4/47, тел. 021 431 332; 063 89 59 717; e-mail: sandra.vecei@gmail.com

Ликовни прилог: „Морски мотив“, акварел, 18 х 13 цм

Владимир ВЈЕШТИЦА академски сликар

ВЛАДИМИР (Славко) ВЈЕШТИЦА, рођен 3. септембра 1968. године у Новом Саду. Завршио Академију ликовне уметности у Новом Саду, академски сликар, професор ликовне културе у Основној школи „Жарко Зрењанин“ у Госпођинцима и Основној школи „Браћа Новаков“ у Силбашу. У ликовном раду користи уље на платну. Имао четири самосталне изложбе и учествовао на више колективних. Учесник је Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима од оснивања 2005. године. Адреса: 21000 Нови Сад, Јована Дучића 17, тел. 021 63 93 910

Ликовни прилог: „Мртва природа“, уље на платну, 50 х 70 цм

Маријана ГРАХОВАЦ академски сликар, графичар

МАРИЈАНА (Марко) ГРАХОВАЦ (девојачко Трбојевић), рођена 1. марта 1978. године у Вршцу. Завршила Средњу уметничку школу „Богдан Шупут“ у Новом Саду и Академију ликовне уметности, смер графика у Новом Саду. Ради као професор ликовне културе у Основној школи „Мирослав Антић“ у Футогу. Бави се графиком, слика уљем на платну. Учествовала је на више колективнх изложби. Учесник је више ликовних колонија, међу којима су „Путевима Саве Шумановића“ у Шиду (2013), „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 16/43, тел. 064 189 07 84 e-mail: marygra7@gmail.com

Ликовни прилог: „Улица. у Банату“, уље на платну, 35 х 50 цм

Драгољуб ГРКОВИЋ академски уметник, сликар

ДРАГОЉУБ (Живан) ГРКОВИЋ, рођен 12. новембра 1959. године у Сарајеву. Завршио је Академију уметности, Одсек сликарство у Новом Саду, магистар из области цртежа, академски сликар, предаје сликање и цртање у Школи за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду. У ликовном раду користи уље на платну. Имао самосталне изложбе у Културном центру Србије у Паризу (1996) и на Академији уметности у Новом Саду (2014). Учествовао на више колективних изложби у земљи и иностранству: Париз, Трст, Сарајево, Београд, Нови Сад итд. Награде: награда из области цртежа на дипломској изложби на Академији уметности у Новом Саду (1986) и прва награда за сликарство на Карловачком салону младих (1995). Члан СУЛУВ-а од 1987. године. Адреса: 21000 Нови Сад, Рaдoја Домановића 51; тел. 021 443 958 e-mail: grkovicd@open.telekom.rs Ликовни прилог: „Јегричка“, уље на платну, 50 х 70 цм

Снежана ДАВИДОВИЋ сликар галериста

СНЕЖАНА (Стево) ДАВИДОВИЋ, рођена 29. октобра 1967. године у Врбасу, средња стручна спрема, сликар, запослена у Културном центру Кула у Кули (галериста у ликовној галерији Културног центра). У ликовном раду заступљени: акрил, суви пастел, акварел. Самосталне изложбе (22), међу којима је и изложба на Данима дијаспоре у Будимпешти 2011. године; колективне (70). Награде и признања: 2004. године прва награда у Музеју Војводине у Новом Саду на Покрајинској смотри ликовних стваралаца, 2011. и 2012. године друга награда на Покрајинској смотри у Сремској Митровици и 2013. године прва награда на Покрајинској смотри у Сремској Митровици. Члан је Удружења ликовних уметника Врбаса и Члан удружења ликовних уметника Сомбора. Адреса: 25230 Кула, Алексе Шантића 48; тел. 060 710 40 49; 025 720 948 e-mail: snezaorca67@gmail.com Ликовни прилог: „Катамарани“, комбинована техника, 80 х 110 цм

Јелица Лела ДЕЈАНОВИЋ сликар аматер

ЈЕЛИЦА Лела (Мита) ДЕЈАНОВИЋ (девојачко Дамјанов), Пипика, рођена 19. јуна 1949. године у Кули. Ликовни уметник аматер. Учествовала на више колективних изложби. У ликовном раду користи темперу, акварел и уље на платну. Један је од оснивача Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима 2005. године и њен редовни учесник. Адреса: 21237 Госпођинци, Краља Петра I 10а тел: 021 836 779; 062 8 304 103

Ликовни прилог: „Манастир Гргетек“, уље на платну, 50 х 79 цм

Владимир ДОРОГХАЗИ ликовни уметник, сликар

ВЛАДИМИР (Данило) ДОРОГХАЗИ, рођен 13. фебруара 1962. године у Ђурђеву. Завршио школу за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду, техничар дизајна, самостални уметник, сликар. Имао више самостолних и колективних изложби у земљи и иностранству. Иницирао организовање Ликовне колоније у Ђурђеву 2001. године. Учесник је ликовних колонија „Шаjкашки дани“ у Жабљу и „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима, а у иностранству у Осијеку (Аљмаш, Петровци) и у Опатији (Хрватска), Микогази (Мађарска). Користи ликовне технике уље на платну и пастел. Заступљен је у лексикону „Ликовно стваралаштво Русина“ (Нови Сад, 2003). Адреса: 21000 Нови Сад, Шекспирова 1; тел. 063/85 55 403; 021/363-547 е-mаil: dorka@sbb.rs Ликовни прилог: „Војводина“, уље на платну, 55 х 75 цм

Маја ДОРОГХАЗИ ликовни уметник, дизајнер

МАЈА (Звонимир) ДОРОГХАЗИ, рођена 11. јула 1968. године у Ђурђеву. Завршила школу за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду, дизајнер текстила и одевања. Запослена у Народној библиотеци „Вељко Петровић“ Жабаљ, Оделење у Ђурђеву. У ликовном раду користи уље на платну и пастел. Излагала на преко 20 колективнох изложби. Учесник је ликовних колонија у Ђурђеву и „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21239 Ђурђево, Краља Петра I 98/а; тел. 063 703 8673

Ликовни прилог: „Паун“, уље на платну, 50 х 70 цм

Др Драгиша ЂОРЂЕВИЋ ликовни уметник, сликар

ДРАГИША (Божидар) ЂОРЂЕВИЋ, рођен 10. априла 1946. године у Београду, специјалиста – стоматолог, сликар, три године ликовне „Шумановачке“ школе у Београду. Слика уљем на платну. Имао четири самосталне изложбе и учествовао на пет колективних. Учесник је Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима и других ликовних колонија. Адреса: 21230 Жабаљ, Војводе Мишића 141; тел. 063 77 23 889

Ликовни прилог: „Светосавски дом“, уље на платну, 70 х 50 цм

Лариса ИВАНОВ сликар аматер

ЛАРИСА (Мирослав) ИВАНОВ, рођена 6. марта 1990, године у Новом Саду, машински техничар за компјутерске конструкције, струковни економиста. Сликар аматер, слика мртву природу, користи уље на платну. Учествовала на више колективних изложби. Учесник је Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Претходно је као ученица основне школе учествовала на дечјим ликовним колонијама у Госпођинцима. Адреса: 21237 Госпођинци, Бранка Радичевића 38; тел. 069 471 02 02 е-mаil: larisa.ivanov@yahoo.com

Ликовни прилог: „Залазак“, уље на платну, 50 х 70 цм

Ивана ЈАЊИЋ академски вајар

ИВАНА (Петра) ЈАЊИЋ (девојачко Крстић), рођена 7. јуна 1981. године у Новом Саду. Завршила Академију ликовне уметности у Новом Сaду, академски вајар, професор ликовне културе у Техничкој школи „Милева Марић Ајнштајн“, Нови Сад. У ликовном раду користи: глину, метал, пастеле, туш, уље на платну. Учествовала на више колективних изложби. Учесник је Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21000 Нови Сад, Карађорђева 61а; 064 246 98 46 е-mаil: ivana_novisad@yahoo.com

Ликовни прилог: „Пејзаж“, уље на платну, 50 х 70 цм

Весна ЈОВИЋ сликар аматер

ВЕСНА (Драгиша) ЈОВИЋ (девојачко Теофановић), рођена 1. фебруара 1968. године у Новом Саду. Професор разредне наставе у Основној школи „Жарко Зрењанин“ у Госпођинцима. Сликар аматер, у раду користи акрил, декоративно сликарство. Учествовала на више колективнох изложби. Учесник је Ликове колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21237 Госпођинци, Бранка Радичевића 86; тел. 021 836 867

Ликовни прилог: „Хармонија“, акрил, 40 х 50 цм

Сузана ЈОВИЋ сликар аматер

СУЗАНА (Јано) ЈОВИЋ (девојачко Хорњак), роћена 13. јануара 1973. године у Новом Саду, по занимању конфекционар. Сликар аматер, слика портрете, пејзаже, иконе и мртву природу. У ликовном раду користи пастел и уље на платну. Учествовала је на више колективних изложби. Учесник је Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21237 Госпођинци, Војвођанска 33; тел. 069 633 372 е-mаil: suzanajovic13@gmail.com

Ликовни прилог: „Класје“, уље на платну, 40 х 50 цм

Берислава ЈОВЧИЋ ЛОНЦИЦ сликар аматер

БЕРИСЛАВА (Славко) ЛОНЦИЦ (девојачко Јовчић), рођена 30. априла 1949. године у Госпођинцима. Виша дефектолошка школа – дефектолог. Сликар аматер, сликарством се бави 30 година. Учествовала на Ликовној колонији „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима (2007). Живи на Новом Зеланду (Окланд) конт. тел. у Госпођинцима 063 12 17 348

Ликовни прилог: „Бескрај“, уље на платну, 70 х 70 цм

Марија ЈОЗАНОВ сликар аматер

МАРИЈА (Данило) ЈОЗАНОВ (девојачко Кањух), рођена 4. априла 1952. године у Бачинцима. Дипломирани економиста, сликар аматер, у ликовном раду користи акрил, суви пастел, уље, темперу. Теме њених радова су: портрети, иконе, пејзажи. Ликовно опремила насликала два иконостаса: у цркви Христа Царја у Вуковару и у цркви светог Јосафата у Рајевом Селу. За цркву светих апостола Петра и Павла у Новом Саду сачинила портрете новосадских свештеника. Самостално излагала радове на Новосадском сајму уметности, а уочи Ускрса у Новосадској гркокатоличкој парохији имала изложбу шарених јаја. Учесник је Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21000 Нови Сад, Булевар војводе Степе 107; тел. 021 401 894; 063 70 35 08 Ликовни прилог: „Мир и благослов“, уље на платну, 30 х 40 цм

Милана КАЛАЊ сликар аматер

МИЛАНА (Живко) КАЛАЊ, рођена 8. октобра 1949. године у Госпођинцима, сликар аматер, учила сликање код Стевана Боднарова у Београду, код Миће Вујовића, академског сликара и проф. Душана Петровића. Посећивала курс код проф. Лале Суботичког у Београду (1977). Теме ликовних радова су јој пејзажи, најчешће слика уљем на платну. Учествује на колективним изложбама Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима чији је учесник од оснивања 2005. године. Адреса: 21237 Госпођинци, Бранка Радичевића 48; тел. 021 836 085

Ликовни прилог: „Пејзаж Тоскане“, уље на платну, 70 х 50 цм

Хелена КАЊУХ ликовни уметник, педагог

ХЕЛЕНА (Јоаким) КАЊУХ, рођена 6. јуна 1938. године у Руском Крстуру. Завршила Вишу педагошку школу у Новом Саду, наставник ликовног васпитања. Имала више самосталних и колективних изложби (10): 1984. године Нови Сад, Руски Крстур; 1992. године Руски Крстур; 1998. године Нови Сад, Госпођинци, Ђурђево итд. У свом педагошком и ликовном раду на плану ликовног васпитања добила више награда и признања: награду Савеза ликовних педагога Југославије; награду Ваздухопловног савеза Војводине; награду Међуопштинског просветно-педагошког завода Нови Сад; награду Љубљанске банке; више пута је била носилац награде Центра за ликовно васпитање деце и омладине Војводине. Добитник је Првомајске награде града Новог Сада; „Златне плакете“ на 20. међународној дечјој ликовној колонији у Битољу (Македонија) итд. Користи ликовне технике акварел, уље, акрилик. Заступљена је у лексикону „Ликовно стваралаштво Русина“ (Нови Сад, 2003). Адреса: 21203 Ветерник, Милана Тепића 15, тел. 021/821 066 Ликовни прилог: „Кућа у Госпођинцима“, уље на платну, 70 х 50 цм

Димитрије КОЛАРЕВИЋ академски сликар

ДИМИТРИЈЕ (Владимир) КОЛАРЕВИЋ, рођен 14. марта 1951. године у Бачком Јарку. Завршио Академију ликовне уметности, професор ликовне културе, просветни саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, Школска управа Нови Сад. Имао 15 самосталних изложби и учествовао на 301 колективној. У ликовном раду користи акварел и уље на платну. Члан је Удружења ликовних уметника Војводине и учесник Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21234 Бачки Јарак, Вељка Влаховића 54; тел. 021 847 436; 063 849 60 02

Ликовни прилог: „Двориште“, уље на платну, 50 х 70 цм

Станислава КОСТИЋ академски сликар, вајар

СТАНИСЛАВА (Остоја) КОСТИЋ (девојачко Дражић), рођена 2. априла 1983. године у Новом Саду. Академски сликар, вајар, ликовни педагог, Академија уметности у Новом Саду, самостални уметник (сарадник Малог ликовног салона Културног центра Нови Сад). У ликовном раду користи уље на платну, акрил на платну и картону; заступљени: портрети, пејзажи, апстракције. Самосталне изложбе: „Лица и предели“ (2005) и „Пејзажи“ (2006), Библиотека града Љубиње (БиХ). Колективне изложбе слика: Донаторска за обнову манастира Хиландар (2004) и у Клубу уметника (2006) у Требињу (Република Српска). Учесник Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21000 Нови Сад, Максима Горког 62; тел: 064 99 86 371 e-mail: kostic.fine.art@gmail.com Ликовни прилог: „У наручју љубави“, уље на платну, 50 х 70 цм

Хелена КРКЉУШ сликар аматер

ХЕЛЕНА (Силвестер) КРКЉУШ (девојачко Фејди), рођена 5. децембра 1936. године у Кули, машински техничар у пензији. Рaдила у струци у Београду. Сликар аматeр, имала седам самосталних изложби у Госпођинцима, колектвно излагала око 30 пута. Слика пејзаже, портрете, мртву природу, сакралне мотиве, користи уље на платну. Заступљена је у лексикону „Ликовно стваралаштво Русина“ (Нови Сад, 2003). Учесник Ликовне колоније „Сусрет код Боднароа“ од њеног оснивања. Адреса: 21237 Госпођинци, Живојина Мишића 90; тел. 021 836 700

Ликовни прилог: „Русинска девојка“, уље на платну, 50 х 90 цм

Дарко ЛУКИЋ академски вајар

ДАРКО (Милован) ЛУКИЋ, рођен 12. јуна 1984. године у Сремској Митровици. Завршио Академију ликовних уметности у Новом Саду, дипломирани вајар, професор ликовне културе, запослен у G4S CIT, Нови Сад. Учешће на колективним изложбама: Школа за уметничке занате у Шапцу, Академија уметности у Новом Саду и Ликовна колонија „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. У ликовном раду користи дрво, камен, теракоту и комбиновану технику. Награда уметничке ливнице Станишић 2008. године. Адреса: 21131 Петроварадин, Косте Нађа 2; тел. 060 44 33 434 e-mail: dareplanb@gmai.com

Ликовни прилог: „Cross Cauntry“, бронза, 15 х 35 цм

Јаков МАКАЈИ ликовни уметник

JAКОВ (Jaков) МАКАJИ, рођен 22. децембра 1949 у Врбасу. Школу примењених уметности завршио у Новом Саду, а теологију на Библијско-теолошком институту у Загребу. На теолошком факултету у Новом Саду стекао звање дипломирани теолог-мастер. Бави се илустрацијама и графичким дизајном: једно време био технички уредник у „Руском слову“ у Новом Саду, илустровао је књиге и објављивао вињете у часопису „Шветлосц“. Слика мртву природу, библијске теме, сарађује са галеристима, израђује портрете. Имао је три самосталне изложбе: једну у Новом Саду, а две у Суботици, као и више групних изложби у земљи и иностранству. Учесник је многих ликовних колонија у Србији и државама у окружењу. Његови радови налазе се у приватним колекцијама у Шведској, Енглеској, САД итд. Учествовао на првој Ликовној колонији „Сусрет код Боднарова“. Живи и ради у Суботици. Адреса: 24000 Суботица, Наде Димић 19/26; тел. 064 436 42 78 e-mail: jakov.m@open.telekom.rs Ликовни прилог: „Девојка са светиљком“, уље на платну, 40 х 35 цм

Наташа МАКАЈИ МУДРОХ сликар аматер

НАТАША (Силвестер) МАКАЈИ МУДРОХ, рођена 24. марта 1974. године у Врбасу, струковни васпитач. Сликар аматер, у раду користи суви пастел, сликање на стаклу, декупаж – народне и цветне мотиве (макроснимци). Имала самосталну изложбу у Русинском културном центру у Новом Саду (2013) и учествовала на колективним изложбама у оквиру Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“. Адреса: 21207 Сремска Каменица, Бранка Радичевића 11; тел. 062 41 66 40; e-mail: natasa.makaji.мudroh@gmail.com

Ликовни прилог: „Алоја“, суви пастел, 52 х 46 цм

Ромко МАКАЈИ сликар аматер

РОМКО (Силвестер) МАКАЈИ, рођен 13. октобра 1966. године у Врбасу. Пољопривредни техничар, вишегодишњи познавалац примењеног графичког дизајна, фирмописачких радова, сито и офсет штампе. Сликар-аматер више од 30 година. Слика реализам, портрете, пејзаже, мртву природу, иконе у техникама уље, акрил. Осликавао је много светаца, као и свештених лица. У последње време се бави реалистичким пејзажима који упечатљиво дочаравају рељеф, а у њих убацује елементе силуета, нагости тела, модне креације, композиције реалног и надреалног у комбинованој техници четка, шпахла и Airbrush. Самосталне излозбе имао више пута у Куцури, Руском Крстуру и Минхену. Учесник је многих колективних изложби и вишегодишњи учесник Ликовне колоније у Госпођинцима. Његове слике се налазе и ван земље, као што су Словачка, Аустрија, Немачка. Живи и ствара у Куцури (Војводина). Заступљен је у лексикону „Ликовно стваралаштво Русина“ (Нови Сад, 2003). Адреса: 21466 Куцура, Исе Секицког 46; тел. 021 727 259, e-mail: rmakaji33@gmail.com Ликовни прилог: „Сањарење“, акрил, 50 х 40 цм

Силвестер МАКАЈИ ликовни уметник, педагог

СИЛВЕСТЕР (Данил) МАКАЈИ, рођен 29. марта 1941. године у Куцури. Завршио Вишу педагошку школу у Приштини. Радио као наставник ликовног васпитања, после одласка у пензију продужио је рад са младима и посветио се сликању сакралних тема. Израђује скулптуре у металу, бави се сликањем и графиком. Илустровао је своје књиге поезије „Пироги о три роги“ и „Одняте од Ступи“. Члан је Удружења ликовних педагога Војводине и Удружења књижевника Војводине. Заступљен је у лексикону „Ликовно стваралаштво Русина“ (Нови Сад, 2003). Имао је око 15 самосталних и преко 30 колективних изложби. У свом педагошком и ликовном раду примио је више награда и признања: „Златна значка“ Културно–просветне заједнице Србије; Октобарска награда општине Вербас, три награде за педагошки рад Центра за ликовно васпитање деце и омладине Војводине, три награде Воздухопловног савеза Југославије за ликовно стваралаштво са децом. Носилац је и покрајинског признања „Партизански учитељ“. Адреса: 21466 Куцура, Ослобођења 4/ц; тел. 021 727 018; 065 73 11 027, e-mail: makaji@gmail.com Ликовни прилог: „Кошута“, уље на платну, 60 х 50 цм

Серафина МАКАЈИ сликар аматер

СЕРАФИНА (Кирил) MAKAЈИ (девојачко Буила), рођена 21. септембра 1945. године у Куцури. Наставник српског језика и књижевности, радила у Куцури као наставник српског и русинског језика и књижевности. Слика уљем и акрилом на стаклу од 2004. године: пејзаже, птице, животиње, стари русински намештај, цркве. Самосталне изложбе имала је у: Куцури, Врбасу, Новом Саду, Руском Крстуру и Кули, а учествовала је и на колективним у Госпођинцима, Шиду, Сомбору, Сремској Митровици, Кикинди, Зрењанину, Петровцима (Хрватска). Њене слике се налазе и у Хрватској, Аустрији, Немачкој, Канади и у САД. Пише прозу и поезију за децу и одрасле. Члан је Друшта књижевника Војводине. Добила је многа признања и награде, а добитник је и Октобарске награде општине Врбас (2000). Заступљена је у лексикону „Ликовно стваралаштво Русина“ (Нови Сад, 2003). Вишегодишњи је учесник Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“. Адреса: 21466 Куцура, Ослобођења 4/ц; тел. 021 727 018; 063 732 52 63, e-mail: makajis@gmail.com Ликовни прилог: „Русински старински орман“, акрил на стаклу, 40 х 50 цм

Анћелка МАРКАНОВИЋ сликар и керамичар аматер

АНЂЕЛКА (Иса) МАРКАНОВИЋ (девојачко Ковачев), рођена 10. маја 1955. године у Госпођинцима, зубни техничар. Сликар амaтер керамичар, у ликовном раду користи бакар, пастел, керамику, уље, ради рељефе конбинованом техником, слика пејзаже, портрете, мртву природу. Ималa 10 самосталних изложби, учествује на колективним изложбама. Добитник је више награда на радничким изложбама у Темерину и Сомбору. Једна је од оснивача и стални учесник и организатор Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21237 Госпођинци, Војвођанска 47/б; тел. 021 836 375

Ликовни прилог: „Портрет Стевана Боднарова“, уљани пастел, 31 х 37 цм

Весна МАРИЋ сликар аматер

ВЕСНА (Живојин) МАРИЋ (девојачко Глигорић), рођена 17. октобра 1955. године у Матијевцу код Шапца, трговац. Сликар аматер, имала једну самосталну изложбу и учествовала на 17 колективних. Слика уљем на платну; пејзаже и природу. Члан је Удржења „Ликум“, Нови Сад. Добитник прве награде „Мирк“ у Бачкој Паланци (2013). Учесник је Ликовних колонија „Русински двор“ у Шиду и „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21000 Нови Сад, Станоја Станојевића 4; тел. 021 499 082; 064 28 50 331

Ликовни прилог: „Барка на мору“, уље на платну, 50 х 40 цм

Аранка МОЈАК ликовни уметник, керамичар

АРАНКА (Иштван) МОЈАК Ари (девојачко Сабо), рођена 5. октобра 1932. године у Гунарошу, ликовни уметник, керамичар. Завршила је школу за примењену уметност – одсек керамике и Вишу педагошку школу – ликовни одсек у Новом Саду. Радила је као педагог – наставник ликовног васпитања у Малом Иђошу и Новом Саду. Самостално излаже од 1959. године, имала је 45 изложби у земљи и иностранству: Бечеј, Бачка Топола, Нови Сад, Зрењанин, Сомбор, Сента, Аранђеловац, Вршац, Нови Бечеј, Крагујевац, Славонски Брод, Врбас, Илок, Кула Ходмезевашархељ, Беч и др. Од 1958. године излаже на групним изложбама, учествовала је на 250 колективних изложби у земљи и иностранству. Члан је Удружења примењених уметника и дизајнера Војводине (УПИДВ) од 1965. године, оснивач је уметничке колоније керамике у Малом Иђошу 1959. године. Добитник је 25 награда и других признања, међу којима су: „Искре културе“ КПЗ Војводине (1985), Октобарска награда Града Новог Сада (1965) итд. Њена уметничка дела се налазе у 22 галерије и музеја и у 30 уметничких колонија и симпозијума у земљи и иностранству. Поставила је 12 зидних паноа. Адреса: 21207 Сремска Каменица, Слободана Бајића 35; тел. 21 462 207

Ликовни прилог: Цвеће“, уље на лесониту, 20 х 45 цм

Петар МОЈАК ликовни уметник, сликар

ПЕТАР (Петра) МОЈАК, роћен 5. марта 1933. године у Славонском Броду. Завршио школу за примењену уметност у Новом Саду. Радио је као ликовни уредник у НИУ „Дневник“. Био члан Удружења ликовних уметника Војводине од 1963. године и Удружења ликовних уметника Србије. Носилац је великог броја признања, међу којима и „Искре културе“ (1988). Излагао је самостално на преко сто ликовних изложби, а колективно више од 400 пута. Ликовно је приредио више едиција, издања и књига НВУ „Руске слово“, Нови Сад. Заступљен је у лексикону „Ликовно стваралаштво Русина“, Нови Сад 2003. године. Био је један од оснивача и први председник Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима (2005), као и њен активни учесник и покретач. Био је оснивач и учесник и других колонија и ликовних сусрета. Петар Мојак је преминуо 12. јануара 2011. године, а сахрањен је 17. јануара 2011. године на Градском гробљу у Новом Саду. Поводом обележавања 80-годишњице рођења Петра Мојака, на 9. ликовној колонији „Сусрет код Боднарва“ 2013. године у Ликовној галерији у Госпођинцима одржана је изложба његових ликовних радова које је сачинио учествујући на Ликовној колонији у Госпођинцима (2005-2009), као и радова из ранијег периода његовог стваралаштва (по избору сина Слободана Мојака) који се чувају у његовом атељеу на Петроварадинској тврђави. Конт. Аранка Мојак, 21207 Сремска Каменица, Слободана Бајића 35; тел. 021 462 207

Ликовни прилог: „Стеван Боднаров“, теракота 179 цм

Владимир МОЛНАР сликар аматер – уметничка фотографија

ВЛАДИМИР (Мирон) МОЛНАР, рођен 1. фебруара 1962. године у Новом Саду. Заршио средњу електротехничку школу, сликар аматер, уметничка фотографија. Фотографије је излагао самостално и колективно више од двадесет пута: самостално на Петом међународном бијеналу уметности минијатуре у Горњем Милановцу, у АРТ клубу Културног центра Новог Сада (1999), на смотри ликовног стваралаштва аматера Србије (1997), на Спенсу 2009. године, Сајму Аrt expo 2011. и 2014. године. Жириране изложбе Ноћ музеја 2011, 2012, 2014. године и Фото маратон 2010. и 2011. године. Заступљен је у лексикону Ликовно стваралаштво Русина (Нови Сад, 2003). Адреса: 21000 Нови Сад, Ђорђа Рајковића 10; e-mail: domaliprst@orion.rs

Ликовни прилог: уметничка фотографија

Стева ПАВКОВ академски сликар

СТЕВА (Јован) ПАВКОВ, рођен 7. јуна 1952. године у Новом Саду, активно је учествовао у ликовном животу готово 20 година. На новосадској ликовној академији дипломирао је 1985. године у класи сликара Бате Врсајкова. Радио је у штампарији „Графика“ као дизајнер, а затим у Галерији „Рајко Мамузић“ у Новом Саду, најпре као педагог, а касније је изабран за директора Галерије (1992). Био је члан СУЛУВ-а. Од 2005. године је радио у Заводу за културу Војводине, где је развио и уобличио концепт рада Галерије „Мост“, окренувши се пре свега младим ауторима, али и афирмисаним сликарским именима у нашој земљи и иностранству. Учествовао је на близу 100 групних изложби у многим градовима Србије и иностранства, на око 70 ликовних колонија, на више од 20 самосталних изложби од којих је највећи број био у Новом Саду, а излагао је и у Београду, Врбасу, Котору, Шапцу, Паризу, Сомбору, Руми, Сремској Митровици и другим градовима. Био је учесник Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ 2006 и 2007. године и насликао два портрета Стевана Боднарова (уље на платну и цртеж тушем). Преминуо је 25. маја 2009. године у Новом Саду. Контакт: Јасна Павков, Нови Сад; тел. 063 599 747 Ликовни прилог: Портрети Стевана Боднарова, цртеж тушем, 20 х 30 цм и уље на платну, 50 х 70 цм

Милан ПАЈОВИЋ сликар аматер

МИЛАН (Славко) ПАЈОВИЋ, рођен 15. марта 1988. године у Новом Саду, дипломирани правник, сликар аматер; имао више колективних изложби. У периоду од 1995-2001. године похађао приватну ликовну школу „Арт атеље“ код проф. Невене Грковић у Суботици. У ликовном раду користи уље на платну, слика пејзаже, портрете и иконе. Учесник је Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21237 Госпођинци, Краља Петра 1. 11 ц; тел. 063 89 66 327 e-mail: milan.paj@gmail.com

Ликовни прилог: „Храм преноса моштију светог архиђакона Стевана“ у Госпођинцима, уље на платну, 50 х 70 цм

Љубина ПАНТИЋ сликар аматер

ЉУБИНА (Игњат) ПАНТИЋ (девојачко Лукић), рођена 2. августа 1947. године у Зрењанину, наставник физике и хемије и директор Основне школе „Жарко Зрењанин“ у Госпођинцима. Сликар аматер, у ликовном раду користи уље и суви пастел; теме: мртва природа, птице и животиње. Учесник је и један од оснивача и организатора свих до сада одржаних Дечјих ликовних колонија и Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21237 Госпођинци, Бранка Радичевића 20; тел. 021 27 023 18

Ликовни прилог: „Сунцокрет“, уљани пастел, 42 х 30 цм

Јанко ПАРОШКАЈ сликар аматер

ЈАНКО (Никола) ПАРОШКАЈ, рођен је 22. марта 1951. године у Новом Саду. Инструктор вожње; сликар аматер, добитник прве награде на „Мајским сустретима“ 1977. године у Београду. У сликарском раду користи акрил, слика стилизоване фигуре животиња. Колективно је излагао у Новом Саду, Ђурђеву, Куцури, Руском Крстуру, Зрењанину, Књажевцу, Сремској Митровици и Шапцу. Члан је Удружења ликовних уметника „Ликум“, Нови Сад. Учествовао на Ликовној колонији „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21201 Руменка, Доситеја Обрадовића 8; тел. 021/62 152 75 e-mail: paroskaj@hotmail.com

Ликовни прилог: „Плави октоподи“, акрил, 20 х 30 цм

Татјана ПЕРОВИЋ академски сликар, ликовни педагог

ТАТЈАНА (Недељко) ПЕРОВИЋ (девојачко Дангубић), рођена 21. августа 1971. године у Жабљу. Дипломирала на Академији уметности у Новом Саду, Одсек графика; професор ликовне културе, ликовни педагог. Ради као професор ликовне културе у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Ђурђеву. Учествовала на више колективних изложби: 1994, 1996. и 1997. године у Београду, 1998. године у Новом Саду, 2001. и 2002. године у Ђурђеву. Бави се графиком и сликањем (уље на платну); теме: пејзажи и старе грађевине; награде за колекције радова као ликовни педагог. Заступљена је у лексикону „Ликовно стваралаштво Русина“, Нови Сад, 2003. Учесник је Ликовнне колоније у Ђурђеву и Госпођинцима. Адреса: 21000 Нови Сад, Пастерова 14 (VII/43); тел. 063 537 191

Ликовни прилог: „Кукуруз“, уље на платну, 50 х 70 цм

Биљана РОМАН дипломирани дизајнер текстила, педагог

БИЉАНА (Јовген) РОМАН, рођена 24. јануара 1980. године у Кули, завршила Факултет примењених уметности у Београду, на Одсеку дизајн текстила; професор ликовне културе у Основној и средњој школи „Петро Кузмјак“ у Руском Крстуру. У ликовном раду најчешће се изражава у колаж-техници и користи акрилне боје, тесктил, песак, канап и материјале из природе. Самосталне изложбе у Беогрaду, Руском Крстуру и Врбасу, колективене (преко 20) у земљи и иностранству (Словачкој и Пољској). Учешће у фото-публикацијама на русинском језику, илустрације у ауторским књигама: НИУ „Руске слово“, Нови Сад, илустрације у часописима „Заградка“, „Шветлосц“ и „Мак“, сценографије за дечје представе. Учесник је Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима, као и других колонија у Војводини. Адреса: 25233 Руски Крстур, Радничка 29/а; тел. 064 23 82 588 e-mail: biljana.roman@yahoo.com Ликовни прилог: „Композиција 18“, комбинована техника, 65 х 97 цм

Бранка САВАНОВИЋ БЕЛИЋ професор ликовне културе, педагог

БРАНКА (Марко) БЕЛИЋ (девојачко Сaвановић), рођена 21. децембра 1981. године у Панчеву. Завршила Академију уметности у Новом Саду; дипломирани графичар, ликовни педагог - професр ликовне културе у Техничкој школи „Милева Марић Ајнштајн“ у Новом Саду. У њеном ликовном раду заступљени су: графика, цртеж, акрил, колаж, апстрактни и фигурални стил. Имала је самосталну изложбу у Новом Саду Арт клиника и више колективних. Адреса: 21000 Нови Сад, Булевар цара Лазара 51; тел. 064 19 30 938 e-mail: brankasbelic@gmail.com

Ликовни прилог: „Фасада“, уље на платну, 50 х 70 цм

Бранислава СМИЉАНИЋ академски сликар, педагог

БРАСНИСЛАВА (Остоја) СМИЉАНИЋ (девојачко Дражић), рођена 2. априла 1983. године у Новом Саду. Академски сликар, завршила Академију ликовних уметности у Требињу у класи професора Милорада Ћоровића, а дипломирала код професора Бранка Вукића 2007. године. Ради као професор ликовне културе у Средњој школи „22. октобар“ у Жабљу. У ликовном раду користи уље на платну. Учествовала у донаторској изложби (2004) и групним изложбама у Требињу (2006) и Мркоњић Граду (2009). Имала самосталну изложбу слика у Галерији „Прометеј“ у Новом Саду (2008). Учествовала на ликовним колонијама „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима (2008-2014), у Мркоњић Граду (2009) и у Суботици (2010). Адреса: 21300 Беочин, Карађорђева 107; тел. 064 99 863 69 e-mail: smiljanic.art@gmail.com Ликовни прилог: „Загрљај“, уље на платну, 70 х 50 цм

Душанка СТАКИЋ ликовни уметник

ДУШАНКА (Јован) СТАКИЋ (девојачко Живковић), рођена 19. априла 1953. године у Бечеју. Завршила Уметничку школу „Богдан Шупут“ у Новом Саду, Одсек ентеријер. Слика пејзаже и природу. У ликовном раду користи уље на платну. Имала више колентивних изложби у Бечеју. Учествовала на Ликовној колонији „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21220 Бечеј, Милоша Црњанског 25; тел. 021 69 11 582

Ликовни прилог: „Цвеће“, уље на платну, 50 х 70 цм

Саша СТАМЕНКОВИЋ академски вајар, педагог

САША (Градимир) СТАМЕНКОВИЋ, рођен 25. априла 1969. године у Шапцу. Завршио Факултет примењених уметности и дизајн; дипломирани вајар, ликовни педагог, запослен у Школи за примењене уметности у Шапцу као наставник вајарства и наставник на образовном профилу клесар. У ликовном раду користи камен, дрво, жицу. Самосталне ликовне изложбе имао у Шапцу: „Шума“ (2006), „Тајна вечера“ и „Тунел“ (2008), „Мy way“ (2009) и „Избор или како до циља“ (2014) и на Сајму уметности у Белгији (2006). Учествовао на преко тридесет колективних изложби. Учесник је Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 15000 Шабац, Синђелићева 19; тел. 064 31 92 196 e-mail: sasha.stamenkovic@gmail.com

Ликовни прилог: „Шума“, скулптура, гипс 13 стабала висине 2,5 м и пречника пола метра

Слободан СТОЈАНОВИЋ ликовни педагог

СЛОБОДАН (Душан) Боба СТОЈАНОВИЋ, рођен 2. јуна 1939. године у Скопљу (Македонија). Завршио Вишу педагошку школу у Новом Саду (1963), наставник ликовног васпитања; до пензије радио у Основној школи „Ђура Јакшић“ у Чуругу. У ликовном раду користи уље на платну и акварел. Мотиви радова су војвођански: пејзажи са воде, равница, житна поља, салаши, стара Тиса, улице, паркови, цркве, ветрењаче, мртва природа и портрети. Имао 45 самосталних изложби и 40 колективних (на просторима бивше Југославије). Добитник је више награда и признања: Плакета Основне школе у Чуругу, Октобарска награда Општине Жабаљ, Орден рада са сребрним венцима итд. Био је члан Удружења примењених уметника Војводине; учесник Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21238 Чуруг, Трг слободе 2; тел. 021 833 676; 064 27 06 062 Ликовни прилог: „Ветрењача“, уље на платну, 35 х 40 цм

Јелена ТОМИН сликар аматер

ЈЕЛЕНА (Славко) ТОМИН (девојачко Пајовић), рођена 24. октобра 1983, године у Новом Саду, дипломирани правник – мастер. У ликовном раду користи византијски иконопис, оловку, акварел и графику. Учествовала на више колективних излижби у Суботици и Госпођинцима. Учесник Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21237 Госпођинци, Живојина Мишића 31; тел. 063 8 920 101 e-mail: advokat.tomin@gmail.com

Ликовни прилог: „Капела“, комбинована техника, 30 х 27 цм

Мирослава УГРИН ликовни уметник, педагог

МИРОСЛАВА (Гена) УГРИН (девојачко Дракулић), рођена 1935. године у Жабљу. Завршила Учитељску школу у Сремским Карловцима и Вишу педагошку школу у Новом Саду, радила као наставник ликовне културе у Основној школи у Жабљу. Учествовала на више колективних изложби у Жабљу, Ђурђеву, Инђији, Куцури, Врбасу, Кули, Шиду и Новом Саду. Примила више признања за педагошки рад. У ликовном раду користи: акварел, уље на платну, бајц, суви пастел, комбиновану технику. Слика природу, сеоски амбијент. Члан је Удружења ликовних педагога Војводине. Заступљена у лексикону „Ликовно стваралаштво Русина“ (као поштовалац, Нови Сад, 2003). Један је од оснивача Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Познавала је Стевана Боднарова који је из Београда долазио и обилазио основне школе у Жабљу и Госпођинцима. Адреса: 21230 Жабаљ, Николе Тесле 46/а; тел. 021 832 434 Ликовни прилог: „Поглед у двориште“, бајц, 38 х 55 цм

Золтан ФЕЈЕШ сликар аматер

ЗОЛТАН (Фрања) ФЕЈЕШ, рођен 24. априла 1952. године у Новом Саду, ликовни аматер, графичар, фирмописац. У ликовном раду користи акрил, уље и колаж. Израђује слике на бибер црепу и стаклу. Радни век је провео у НИШРО „Форум“ у Новом Саду као офсет-кописта, потом је основао фирмописачку радњу „Палета“ у Новом Саду, у оквиру које је израђивао рекламне натписе на изложбама и фасадама у граду у околним местима. Као сликар аматер излагао је у Мужљи крај Зрењанина и у „Такту“ у Темерину. Објављивао је графичке радове (80 година) у рубрици „Ликовна дописна школа“ коју је водио сликар Јожеф Ач у „Мaђар со“-у, у Новом Саду. По одласку у пензију исте активности је наставио у Госпођинцима. Учествовао је и на више колективних изложби. Учесник је Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 21237 Госпођинци, Бранка Радичевића 21; тел. 021 836 833 Ликовни прилог: „Праисторијско биће“, уље на платну, 50 х 70 цм

Драгана ЦАНИЋ сликар аматер

ДРАГАНА (Миладин) ЦАНИЋ (девојачко Дукић), рођена 27. јуна 1940. године у Богатићу. Радила као технолог у Београду. Сликар аматер, слика природу, градски амбијент, пејзаже. Користи уље на платну. Учествовала на Ликовној колонији „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима. Адреса: 11070 Нови Београд, Народних хероја 32; тел. 011 26 70 658; 063 835 61 63

Ликовни прилог: „Париз“, уље на платну, 70 х 50 цм

Миодраг ЦОНИЋ сликар аматер

МИОДРАГ (Василије) ЦОНИЋ, рођен 8 децембра 1938. године у Новом Саду. Дипломирани инжињер архитектуре. Када је отишао у пензију, сликао је уљем на платну. Учествовао је на 5. ликовној колонији „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима (2009). Преминуо је 28. јуна 2010. године у Новом Саду. Контакт ћерка Драгана (Цонић) Стојковић; тел. 064 25 64 796 e-mail: mirus.stojkovic@gmail.com

Ликовни прилог: „Чамци“, уље на платну, 60 х 50 цм

Јанко ЧИЗМАР сликар аматер

ЈАНКО (Јанко) ЧИЗМАР, рођен 10. марта 1929. године у Руском Крстуру. Отац му се почетком 30-их година (1933) преселио у Госпођинце, где је растао и похађао основну школу. Радио је у Новом Саду, где је и сада присутан у ликовном животу како русинске националне заједнице, тако и шире у ликовним круговма. Имао је више самосталних изложби у Новом Саду (око 10), Госпођинцима (4), Руском Крстуру (2) и по једну у Жабљу, Ђурђеву, Београду, Чачку и Суботици, а учествовао је и на више колективних изложби. Члан је Удружења ликових аматера Новог Сада и Клуба ликовних уметника Друштва за русински језик, књижевност и културу (од оснивања 90-их година). За своје стваралаштво примио је више признања, међу којима је и друга награда за линорез на годишњој смотри ликовних аматера Србије у Суботици са ликовним радом Војвођански мотив (уље на платну). Заступљен је у монографији „Ликовно стваралаштво Русина“ (Нови Сад, 2003). Адреса: 21000 Нови Сад, Улица 6. Шангај 33; тел. 021 6523 900 Ликовни прилог: „Степанова ветрењача у Госпођинцима“, уље на платну, 70 х 50 цм

Верица ЧУПИЋ сликар аматер, дизајнер

ВЕРИЦА (Марко) ЧУПИЋ (девојачко Јошић), рођена 5. августа 1974. године у Новом Саду. Васпитач сa завршеном специјализацијом за рад на ликовном васпитању деце. Ради у Предшколској установи „Вељко Влаховић“, Темерин. Сликар аматер, слика пејзаже, користи уље на платну, штруклу. Имала четири самосталне изложбе и учествовала на преко педесет колективних. Учесник Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима и на другим међународним и домаћим колонијама. Адреса: 21234 Бачки Јарак, Младена Стојановића 39; тел. 064 117 33 88; 064 405 59 87; e-mail: verica.cupic74@gmail.com

Ликовни прилог: „Петао и кокошке“, уље на платну, 70 х 50 цм

Радови са 10. ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ – хол Основне школе „Жарко Зрењанин“ у Госпођинцима, 26-27. 07. 2014. године

СПИСАК ликовних уметника – учесника ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима (2005-2014) . 1. Боривоје Андрејевић, сликар, Нови Сад 2. Марија Бесермeњи, сликар аматер, Нови Сад 3. Даница Бићанић, академски уметник, вајар, Нови Сад 4. Маријана Грегл Бикар, сликар аматер, Сремски Карловци 5. Горана Биљња, академски сликар, Врбас 6. Мр Миомира Благојевић, академски вaјар, Госпођинци 7. Александра Вечеи, сликар аматер, Петроварадин 8. Владимир Вјештица, академски сликар, Нови Сад 9. Маријана Граховац, академски сликар, графичар, Нови Сад 10. Драгољуб Грковић, академски уметник, сликар, Нови Сад 11. Снежана Давидовић, сликар галериста, Кула 12. Јелица Лела Дејановић, сликар аматер, Госпођинци 13. Владимир Дорогхази, ликовни уметник, сликар, Нови Сад 14. Маја Дорогхази, ликовни уметник, дизајнер, Ђурђево 15. Др Драгиша Ђорђевић, ликовни уметник, сликар, Жабаљ 16. Лариса Иванов, сликар аматер, Госпођинци 17. Ивана Јањић, академски вајар, Нови Сад 18. Весна Јовић, сликар аматер, Госпођинци 19. Сузана Јовић, сликар аматер, Госпођинци 20. Берислава Јовчић (Грејс) Лонциц, сликар аматер, Госпођинци/Аустралија 21. Марија (Кањух) Јозанов, сликар аматер, Нови Сад 22. Милана Калањ, сликар аматер, Госпођинци 23. Хелена Кањух, ликовни уметник, педагог, Ветерник 24. Димитрије Коларевић, академски сликар, Бачки Јарак 25. Станислава Костић, академски сликар, вајар, Нови Сад 26. Хелена (Фејди) Кркљуш, сликар аматер, Госпођинци 27. Дарко Лукић, академски вајар, Петроварадин 28. Јаков Макаји, ликовни уметник, Суботица 29. Наташа Макаји Мудрох, сликар аматер, Сремска Каменица 30. Ромко Макаји, сликар аматер, Куцура

31. Силвестер Макаји, ликовни уметник, педагог, Куцура 32. Серафина Макаји, сликар аматер, Куцура 33. Анђелка Маркановић, сликар и керамичар аматер, Госпођинци 34. Весна Марић, сликар аматер, Нови Сад 35. Аранка Мојак, ликовни уметник, керамичар, Сремска Каменица 36. Петар Мојак, ликовни уметник, сликар, Сремска Каменица 37. Владимир Молнар, сликар аматер, уметничка фотографија, Нови Сад 38. Стева Павков, академски сликар, Нови Сад 39. Милан Пајовић, сликар аматер, Госпођинци 40. Љубина Пантић, сликар аматер, Госпођинци 41. Јанко Парошкај, сликар аматер, Руменка 42. Татјана Перовић, академски сликар, педагог, Нови Сад 43. Биљана Роман, дипломирани дизајнер текстила, педагог, Руски Крстур 44. Бранка Савановић Белић, професор ликовне културе, педагог, Нови Сад 45. Бранислава Смиљанић, академски сликар, Беочин 46. Душанка Стакић, ликовни уметник, сликар, Бечеј 47. Саша Стаменковић, академски вајар, Шабац 48. Слободан Стојановић, ликовни педагог, сликар, Чуруг 49. Јелена Томин, сликар аматер, Госпођинци 50. Мирослава Угрин, ликовни уметник, педагог, Жабаљ 51. Золтан Фејеш, сликар аматер, Госпођинци 52. Драгана Цанић, сликар аматер, Београд 53. Миодраг Цонић, сликар аматер, Нови Сад 54. Јанко Чизмар, сликар аматер, Нови Сад (Шангај) 55. Верица Чупић, сликар аматер, дизајнер васпитач, Бачки Јарак

СПИСАК ликовних уметника (по образовању) – учесника ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима (2005-2014) I – уметници са ликовним образовањем: II – сликари, сликари аматери: уметничка (средња) школа, виша падагошка (ликовни смер), академија уметности 1. Боривоје Андрејевић, Нови Сад 2. Марија Бесермењи, Нови Сад 1. Даница Бићанић, Нови Сад 3. Маријана Грегл Бикар, Сремски Карловци 2. Горана Биљња, Врбас 4. Александра Вечеи, Петроварадин 3. Мр Миомира Благојевић, Госпођинци 5. Снежана Давидовић, Кула 4. Владимир Вјештица, Нови Сад 6. Јелица Лела Дејановић, Госпођинци 5. Маријана Граховац, Нови Сад 7. Лариса Иванов, Госпођинци 6 Драгољуб Грковић, Нови Сад 8. Весна Јовић, Госпођинци 7. Владимир Дорогхази, Нови Сад 9. Сузана Јовић, Госпођинци 8. Маја Дорогхази, Ђурђево 10. Берислава Јовчић (Грејс) Лонциц, 9. Др Драгиша Ђорђевић, Жабаљ Госпођинци/Аустралија 10. Ивана Јањић, Нови Сад 11. Марија (Кањух) Јозанов, Нови Сад 11. Хелена Кањух, Ветерник 12. Милана Калањ, Госпођинци 12. Димитрије Коларевић, Бачки Јарак 13. Хелена (Фејди) Кркљуш, Госпођинци 13. Станислава Костић, Нови Сад 14. Наташа Макаји Мудрох, Сремска Каменица 14. Дарко Лукић, Петроварадин 15. Ромко Макаји, Куцура 15. Јаков Макаји, Суботица 16. Серафина Макаји, Куцура 16. Силвестер Макаји, Куцура, 17. Анђелка Маркановић, Госпођинци 17. Аранка Мојак, Сремска Каменица 18. Весна Марић, Нови Сад 18. Петар Мојак, Сремска Каменица 19. Владимир Молнар, Нови Сад 19. Стева Павков, Нови Сад 20. Милан Пајовић, Госпођинци 20. Татјана Перовић, Нови Сад 21. Љубина Пантић, Госпођинци 21. Биљана Роман, Руски Крстур 22. Јанко Парошкај, Руменка 22. Бранка Савановић Белић, Нови Сад 23. Јелена Томин, Госпођинци 23. Бранислава Смиљанић, Беочин 24. Золтан Фејеш, Госпођинци 24. Душанка Стакић, Бечеј 25. Драгана Цанић, Београд 25. Саша Стаменковић, Шабац 26. Миодраг Цонић, Нови Сад 26. Слободан Стојановић, Чуруг 27. Јанко Чизмар, Нови Сад (Шангај) 27. Мирослава Угрин, Жабаљ 28. Верица Чупић, Бачки Јарак

СПИСАК ликовних уметника (по месту становања) – учесника ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима (2005-2014) Бачки Јарак 1. Димитрије Коларевић 2. Верица Чупић Београд 1. Драгана Цанић Беочин 1. Бранислава Смиљанић Бечеј 1. Душанка Стакић Ветерник 1. Хелена Кањух Врбас 1. Горана Биљња Госпођинци: 1. Мр Миомира Благојевић 2. Јелица Лела Дејановић 3. Лариса Иванов 4. Весна Јовић 5. Сузана Јовић 6. Берислава Јовчић (Грејс) Лонциц 7. Милана Калањ 8. Хелена (Фејди) Кркљуш 9. Анђелка Маркановић 10. Милан Пајовић 11. Љубина Пантић 12. Јелена Томин 13. Золтан Фејеш Ђурђево 1. Маја Дорогхази Жабаљ 1. Др Драгиша Ђорђевић 2. Мирослава Угрин Кула 1. Снежана Давидовић Куцура 1. Ромко Макаји 2. Силвестер Макаји 3. Серафина Макаји

Нови Сад: 1. Боривоје Андрејевић 2. Марија Бесермeњи 3. Даница Бићанић 4. Владимир Вјештица 5. Маријана Граховац 6. Драгољуб Грковић 7. Владимир Дорогхази 8. Ивана Јањић 9. Марија (Кањух) Јозанов 10. Станислава Костић 11. Весна Марић 12. Владимир Молнар 13. Стева Павков 14. Татјана Перовић 15. Бранка Савановић Белић 16. Миодраг Цонић 17. Јанко Чизмар Петроварадин 1. Александра Вечеи 2. Дарко Лукић Руски Крстур 1. Биљана Роман Руменка 1. Јанко Парошкај Сремска Каменица 1. Наташа Макаји Мудрох 2. Аранка Мојак 3. Петар Мојак Сремски Карловци 1. Маријана Грегл Бикар Суботица 1. Јаков Макаји Шабац 1. Саша Стаменковић Чуруг 1. Слободан Стојановић

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА“ Резиме Ликовна публикација „Сусрет код Боднарова“ посвећена је одржавању 10. ликовне колоније која се у Госпођинцима одржава од 2005. године. Поводом 100-годишњице рођења Стевана Боднарова, у оквиру Друштва за русински језик, књижевност и културу у Новом Саду, формиран је 2005. године Организациони одбор који је предложио одржавање Ликовне колоније са називом „Сусрет код Боднарова“. Одржано је укупно 10 ликовних колонија у Госпођинцима. На Ликовној колонији узима учешће импозантан број (преко 50, тачније: 55) ликовних стваралаца чије су биографије са ликовним прилозима саставни део ове публикације. Заступљени аутори имају ликовно образовање (академско, више или средње уметничко), као и сликари аматери, а поштујући начело грађанске и националне толеранције, Монографијом су обухваћени ликовни ствараоци више националности чији се живот преплиће са животом припадника српске и русинске националне заједнице. Ликовна дела заступљена у овој публикацији различитог су тематског садржаја, имајући у виду да се и аутори крећу од академских до самоуких. Они су значајан прилог ликовној уметности ових простора, која у последњој деценији добија све значајније облике уметничког израза. Издавање ове књиге има за циљ да ликовно стваралаштво приближи поштоваоцима уметности, упозна културну јавност са радом Ликовне колоније „Сустрет код Боднарова“ у Госпођинцима и истовремено послужи као подстрек за даљи стваралачки рад у овој области.

ПОДОБОВА КОЛОНИЯ „СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА“ Резиме Подобова публикация „Стретнуце у Боднарова“ пошвецена отримованю 10. подобовей колониї хтора ше у Ґосподїнцох отримує од 2005. року. З нагоди 100-рочнїци народзеня Стевана Боднарова, у рамикох Дружтва за руски язик, литературу и културу у Новим Садзе, формовани 2005. року Орґанизацийни одбор хтори предложел отримованє Подобовей колониї з меном „Стретнуце у Боднарова“. Отримани вєдно 10 подобово колониї у Ґосподїнцох. На Подобовей колониї бере учасц импозантне число (вецей як 50, точнєйше: 55) подобових творительох чийо биоґрафиї з подобовима прилогами состойна часц тей публикациї. Заступени авторе маю подобове образованє (академске, висше або штреднє уметнїцке), як и маляре аматере, а почитуюци начало гражданскей и националней толеранцї, з Моноґрафию облапени подобово творителє вецей националносцох чий ше живот преплєта зоз животом припаднїкох сербскей и рускей националней заєднїци.

Подобово твори хтори заступени у тей публикациї облапяю рижнородни тематски змисти, маюци у оглядзе же ше и авторе рушаю од академских по самоуких. Вони представяю значни прилог подобовей уметносци тих просторох, хтора у остатнєй децениї достава вше значнєйши форми уметнїцкого виразу. Видаванє тей кнїжки ма циль приблїжиц подобову творчосц почитовательом уметносци, упознац културну явносц з роботу Подобовей колониї „Стретнуце у Боднарова“ у Ґосподїнцох и источашнє послужиц як потримовка за дальшу творчу роботу у тей обласци.

THE ART COLONY “THE ENCOUNTER AT BODNAROV’S“ Summary The Art Publication „The Encounter at Bodnarov’s“ is dedicated to the maintenance of the 10th Art Colony which has been regularly held in Gospodjinci since 2005. On the occasion of the 100th anniversary of the birth of Stevan Bodnarov, within the Society of Ruthenian Language, Literature and Culture in Novi Sad in 2005 was formed the Organizational Board which suggested the maintenance of the Art Colony bearing the name „The Encounter at Bodnarov’s“. So far there have been 10 art colonies in Gospodjinci in which have participated an impressive number (over 50, or more correctly 55) of artists whose biograpahies with their art work form the integral part of the publication. The represented authors who have artistic education (academic, higher or high), include as well the amateur painters, and respecting the principle of civic and ethnic tolerance, the Monograph covers visual artists of various nationalities whose life is intertwined with the lives of the members of the Serbian and Ruthenian communities. The thematic content of the art works represented in this publication is various, concerning the fact that their authors range from self-taught artists to academics. They make a significant contribution to this region’s visual arts which in the last decade have been enriched in the artistic expression. The goal of this book is to bring the artistic creativity closer to the admirers of art, to inform the cultural community about the activities of the Art Colony „The Encounter at Bodnarov’s“ in Gospodjinci and at the same time to serve as an incentive for further creative work in this field.

Реч рецензената: Слово рецензентох:

ЗБИРКА СЛИКА ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ „СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА“ У ГОСПОЂИНЦИМА Збирком слика Ликовне колоније „Сусрет код Боднарва“ у Госпођинцима обухваћена су дела настала током десетогодишњег рада на самој колонији сваке године, у трајању од 2 до 3 дана. То време је посвећено људима, ствараоцима, дружењу, разговорима, размени проблема везаних за сам рад и задовољство да се испуни оно што је замишљено. Већ на први поглед је видно да су се у пространом холу школе у Госпођинцима окупили уметници, љубитељи уметности других професија и ђаци. Поставка дела настала протеклих година сведочи о активности једног времена у којем је, упркос присутности општег осећања свеобухватне кризе, постојала перманентна потреба за духовним вредностима. Ствараоци су превасходно посвећени пејзажу као примарном мотиву. Уосталом, у свим војвођанским просторима сликање пејзажа јесте једна од најзначајнијих традиција стварања у колонијама. Код већине аутора мотиви су преточени у особне пиктуралне исказе и ликовне представе испуњене духовном снагом стваралаца и њихивом схватању слике. Овој групи аутора, као повод за изражавање ликовних вредности, блиско је стварање пејзажа помоћу разних техника. Поред пејзажа и портрета, као мотив заступљена је и мртва природа. Она је веома инспиративна за ствараоце који јој традиционалним садржајима дају ново значење, а слике постају резултат садашњег времена идентификујући се у својој основи као свет реалног. Истовремено, паралелним обраћањем различитих облика ликовног израза и форме, подразумевајући цртеж, графику, слику, чини суштину ликовне акције – колоније која је заснована на решавању идеја модерног времена и на афирмацији визуелних форми и усвојених естетских начела. Уметност је игра никад до краја не изиграна! Мр Миомира Благојевић, академски вајар

ЗБИРКА МАЛЮНКОХ ПОДОБОВЕЙ КОЛОНИЇ „СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА“ У ҐОСПОДЇНЦОХ З збирки малюнкох Подобовей колониї „Стретнуце у Боднарва“ у Ґосподїнцох облапени дїла хтори настали у дзешецрочней роботи на самей колониї кажди рок, хтора тирва од 2 до 3 днї. Тот час пошвецени людзом, творительом, друженю, розгварком, черанки проблемох вязаних за саму роботу и задовольство виполнїц гевто цо задумане. Уж на перши попатрунок видно же ше у вельким голу школи у Ґосподїнцох зишли уметнїки, любителє уметносци иншаких професийох и школяре. Поставка дїлох хтори настали прешлих рокох шведочи о активносци єдного часу у хторим, и попри присутносци общого чувства всеобнятней кризи, жила перманентна потреба за духовнима вредносцами. Творителє з векшей часци пошвецени пейзажу як примарному мотиву. На остатку, у шицких войводянских просторох мальованє пейзажу єдна з найзначнєйших традицийох твореня у колонийох.

При векшини авторох мотиви преточени до особних пиктуралних виразох и подобових представох хтори виполнєти з духовну моцу творительох и їх похопйованю малюнку. Тей ґрупи авторох, як порив за виражованє подобових вредносцох, блїзке творенє пейзажох з помоцу рижних технїкох. Коло пейзажох и портретох, як мотив заступена и мертва природа. Вона барз инспиративна за творительох хтори єй зоз традиционалнима змистами даваю нове значенє, а малюнки поставаю резултат терашнього часу идентификуюци ше у своєй основи як швет реалного. Источашнє, паралелне хаснованє розличних формох подобового виразу и форми, подрозумююци рисунок, ґрафику, слику чи малюнок, то сущносц подобовей акциї – колониї хтора заснована на ришованю идейох модерного часу и на афирмациї визуалних формох и прилапених естетских началох. Уметносц то бависко хторе нїґда до конца нє вибавене! Мр Миомира Блаґоєвич, академски скулптор

ВЛАСТИТО БОГАТСТВО – БОГАТО НАСЛЕДСТВО Човек има потребу да за собом оставља трагове како би по тим траговима нашли свој пут до њега други са којима живи, или који ће живети после њега. Стварање нечега чега још није било, то је ствараочев спас од нестајања и он се том стварању даје искрено и посвећено, видљиво и мање видљиво, али увек са радошћу и задовољством, очекујући да ће у оку посматрача препознати признање и разумевање. Што је сензибилнији, што јаче осећа свет око себе, он га дубље доживљава у себи и интензивније ради на томе да пронађе начин како ће то осећање делити са другима. Такву племениту потребу препознајемо као уметнички подстицај који и сами откривамо – откривање уметности, посебно оне свима најдоступније, путем посматрања. Један поглед може да замени хиљаду речи, па је стога ликовна уметност, за чије прихватање скоро да није потребна никаква припрема и обука, најшире прихваћен уметнички доживљај којег често нисмо ни свесни и чије је дејство благотворно. Од давнина је човек око себе властитом имагинацијом мењао оно што види, додавао или одузимао од природе облике, боје, мењао по својој замисли слику света, чиме је говорио о томе да у себи осећа божанску ватру стварања. Као што је рекао један од учесника на колонијама „Сусрети код Боднарова“, у непрекидној човековој тежњи да обогати и оплемени свој живот и живот других, настаје уметност на коју се позивају и они што су јој се професионално предали, и они што јој се приклањају да би им живот био богатији и да би за собом оставили некакво другачије наслеђе од материјалног које интуитивно откривају као површно и пролазно. Они што, ето, већ десет година траже ту, у Госпођинцима, склониште од те површности и празнине света, сваке године стварали су ко је како знао и умео, али увек са радосном преданошћу. За њима су остајале визије реалног или сањаног пејзажа, натуралистичке или стилизоване мртве природе, слике апстрактних облика, нацртане лаким потезом водених бојица, тешким слојевима уљаних боја, дрвеним бојицама, пастелима, једноставном или компликованом цртом... Сви они сада могу са поносом да покажу најширој публици, садашњој и будућој, оно што јој остављају. Као понос не само селу које их је тако искрено примило у своју средину, већ и онима што

су им веровали, што су им са поверењем помогли да у себи пробуде стваралачку нит. У збирци која већ сада премашује стотину дела има и таквих која су остала на нивоу покушаја који заслужују поштовање, али и таквих која су досегла висок креативни ниво на који могу да буду горди и њихови аутори и њихови наследници – становници Госпођинаца, села које се са поштовањем на свог великана Стевана Боднарова уписало на уметничку карту Војводине. Ирина Харди Ковачевић, списатељица и ликовна критичарка

ВЛАСНЕ БОГАТСТВО – БОГАТЕ НАШЛЇДСТВО Чловек ма потребу зохабяц за собу шлїди же би по тих шлїдох нашли свою драгу ґу ньому други з котрима жиє, лєбо котри буду после нього жиц. Творенє чогошик цо ище нє було то творительов ратунок од нєставаня и вон ше тому твореню дава щиро и пошвецено, видлїво и менєй видлїво, алє вше з радосцу и задовольством, очекуюци же у оку припатрача препозна припознанє и розуменє. Цо є сензибилнєйши, цо баржей чувствує швет коло себе, вон го глїбше доживює у себе и интензивнєйше роби на тим же би пренашол способ як тото чувство дзелїц з другима. Таку племенїту потребу препознаваме як уметнїцки порив хтори и сами у себе одкриваме – одкриваюци уметносц. Єден попатрунок може заменїц тисяч слова, та прето подобова уметносц, за чийо прилапйованє скоро же нє потребне нїяке пририхтованє и обучованє, найширше прилапене уметнїцке дожице о котрим зме часто анї нє свидоми и чийо дїйство благотворне. Од прадавна чловек коло себе зоз власну имаґинацию менял тото цо видзи, додавал або одберал од природи форми, фарби, менял по своєй задумки слику швета, зоз чим гуторел о тим же у себе чувствує божески огень твореня. Як гварел єден з учашнїкох на колонийох „Стретнуца у Боднарова“, у стаємним намаганю обогациц и оплеменїц свой живот и живот других, настава уметносц на котру ше волаю и тоти цо ше єй професийно зверели, и тоти цо ґу нєй приходза же би им живот бул богатши и же би за собу охабели даяке иншаке нашлїдство од материялного хторе интуїтивно одкриваю як поверхово и преходне. Тоти цо, ни-а, уж дзешец роки глєдаю ту, у Ґосподїнцох, склонїско од тей поверховосци и празнїни швета, каждого року творели хто як знал и могол, алє вше з радосну усиловносцу. За нїма оставали визиї реалного чи шнїтого пейзажу, натуралистичней або стилизованей мертвей природи, слики абстрактних формох, намальовани з лєгким поцагом водових печацох, зоз чежкима пасмами олєйових фарбох, клайбасами у фарбох, пастелами, зоз єдноставну чи компликовану смугу... Шицки вони тераз можу з поцешеньом указац найширшей публики, терашнєй и будуцей, тото цо єй зохабяю. На пиху нє лєм валалу хтори их так щиро приял до свойого штредку, алє и тим цо им верели, цо им з довирийом помогли же би у себе пребудзели творчу нїтку. У збирки цо уж тераз превершує сто твори єст и таки цо остали на уровню пробованьох котри заслужую почитованє, алє и таки цо досягли високи креативни уровень з котрим ше можу пишиц и їх авторе и їх нашлїднїки – жителє Ґосподїнцох, валалу котри ше зоз почитованьом на свойого велїкана Стевана Боднарова уписал на уметнїцку мапу Войводини. Ирина Гарди Ковачевич, писателька и подобова критичарка

Учесници 10. ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ испред Галерије (просторије Месне заједнице) у Госпођинцима 27. 07. 2014. године

САДРЖАЈ Предговор ............................................................................................................................. 9 Уводне слово ........................................................................................................................11 Ликовни уметници о Колонији „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима ................... 13 Подобово уметнїки о Колониї „Стретнуце у Боднарова“ у Господїнцох ..................... 15 Стеван Боднаров................................................................................................................. 17 Стеван Боднаров................................................................................................................. 18 Ликовни уметници – подобово уметнїки А Боривоје Андрејевић ................................................................................................................... 21 Б Марија Бесермeњи ....................................................................................................................... 22 Даница Бићанић ........................................................................................................................... 23 Маријана Грегл Бикар .................................................................................................................. 24 Горана Биљња ............................................................................................................................... 25 Мр Миомира Благојевић ............................................................................................................. 26 В Александра Вечеи ........................................................................................................................ 27 Владимир Вјештица..................................................................................................................... 28 Г Маријана Граховац ...................................................................................................................... 29 Драгољуб Грковић ....................................................................................................................... 30 Д Снежана Давидовић ................................................................................................................... 31 Јелица Лела Дејановић .............................................................................................................. 32 Владимир Дорогхази ................................................................................................................. 33 Маја Дорогхази .......................................................................................................................... 34 Ђ Др Драгиша Ђорђевић ............................................................................................................... 35

И Лариса Иванов ............................................................................................................................ 36 Ј Ивана Јањић ................................................................................................................................ 37 Весна Јовић.................................................................................................................................. 38 Сузана Јовић ............................................................................................................................... 39 Берислава Јовчић (Грејс) Лонциц ............................................................................................. 40 Марија (Кањух) Јозанов ............................................................................................................ 41 К Милана Калањ ............................................................................................................................ 42 Хелена Кањух .............................................................................................................................. 43 Димитрије Коларевић ................................................................................................................ 44 Станислава Костић .................................................................................................................... 45 Хелена (Фејди) Кркљуш ............................................................................................................ 46 Л Дарко Лукић ............................................................................................................................... 47 М Јаков Макаји ............................................................................................................................... 48 Наташа Макаји Мудрох ............................................................................................................. 49 Ромко Макаји .............................................................................................................................. 50 Силвестер Макаји ...................................................................................................................... 51 Серафина Макаји ....................................................................................................................... 52 Анђелка Маркановић ................................................................................................................. 53 Весна Марић ............................................................................................................................... 54 Аранка Мојак .............................................................................................................................. 55 Петар Мојак ................................................................................................................................ 56 Владимир Молнар ...................................................................................................................... 57 П Стева Павков .............................................................................................................................. 58 Милан Пајовић ........................................................................................................................... 59 Љубина Пантић .......................................................................................................................... 60 Јанко Парошкај ........................................................................................................................... 61 Татјана Перовић ......................................................................................................................... 62 Р Биљана Роман ............................................................................................................................. 63

С Бранка Савановић Белић ........................................................................................................... 64 Бранислава Смиљанић ............................................................................................................... 65 Душанка Стакић ......................................................................................................................... 66 Саша Стаменковић ..................................................................................................................... 67 Слободан Стојановић ................................................................................................................ 68 Т Јелена Томин .............................................................................................................................. 69

У Мирослава Угрин ........................................................................................................ 70 Ф Золтан Фејеш ............................................................................................................... 71 Ц Драгана Цанић ............................................................................................................. 72 Миодраг Цонић ............................................................................................................ 73 Ч Јанко Чизмар ................................................................................................................ 74 Верица Чупић .............................................................................................................. 75 Ликовни уметници (1-55) .................................................................................................. 77 Ликовни уметници (по образовању)................................................................................. 79 Ликовни уметници (по местима становања) ................................................................... 80 Резиме ................................................................................................................................. 81 Summary ............................................................................................................................. 82 Рецензенти о књизи Ликовна колонија: „Сусрет код Боднарова“ Мр Миомира Благојевић, Збирка слика Ликовне колоније „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима ................................................................... 83 Mр Миомира Блаґоєвич, Збирки малюнкох Подобовей колониї „Стретнуце у Боднарва“ у Ґосподїнцох ...................................................................... 83 Ирина Харди Ковачевић, Властито богатство – богато наследство .............................. 84 Ирина Гарди Ковачевич. Власне богатство – богате нашлїдство .................................. 85 С а д р ж а ј ......................................................................................................................... 87

ДРУШТВО ЗА РУСИНСКИ ЈЕЗИК КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ ДРУЖТВО ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРАТУРУ И КУЛТУРУ Нови Сад (1970-2015)

Издавање књиге - видаванє кнїжки

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „СУСРЕТ КОД БОДНАРОВА“ ПОДОБОВА КОЛОНИЯ „СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА“ помогли Општина Жабаљ * Општина Жабель Национални савет русинске националне мањине Србије Национални совит рускей националней меншини Сербиї CIP − Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 061.23:73/76(497.113 Gospođinci) „2005/2014“ ЛИКОВНА колонија „Сусрет код Боднарова“ (Госпођинци) Ликовна колонија „Сусрет код Боднарова“ : Госпођинци, 2005-2014 = Подобова колония „Стретнуце у Боднарова“ : Ґосподїнци, 2005-2014 / [превод резимеа на енглески језик Софија Николајевић]. Нови Сад : Друштво за русински језик, књижевност и културу, = Дружтво за руски язик, литературу и културу, 2015 (Нови Сад : FB Print). - 90 стр. : илустр. ; 21 х 21 cm. – (Едиција Ликовно стваралаштво ; 2) Део текста упоредо на српском и русинском језику. – Тираж 300. - Summary ISBN 978-86-85619-38-0 a) Ликовна колонија „Сусрет код Боднарова“ (Госпођинци) COBISS.SR-ID 293402375 FB Print, 063 523 979

------------------------------------------------------------------------------------------------

Ликовна колонија „Сусрет код Боднарова“ Издавач: Друштво за русински језик, књижевност и културу, Нови Сад Едициja: Ликовно стваралаштво 2, Tираж: 300, Oбим: 5,7 штампарских табака Штампарија FB Print, Нови Сад, 2015 064 19 75 281* papugai@open.telekom.rs * 021 453 365

978-86-85619-38-0