Šejh Abdul Kadir Gejlani
SUFIZAM Rečeno je: “Sabur je napuštanje pritužbi.” Rečeno je: “To je poniznost i traženje utočišta sa Allahom, Azze ve Dželle.” Rečeno je: “Sabur je kao Njegovo Ime.” Rečeno je: “Sabur je da ne praviš razliku između stanja blagodati i stanja nevolje, uz staloženost (sukunul-hatir) u oba slučaja, dok je pokušati biti saburli smirenost u belajima, ali uz misli koje su pogođene teretom iskušenja.” Zadovoljstvo (rida) Osnova toga je u Allahovim, Azze ve Dželle, govoru: “Allah zadovoljan s njima i oni zadovoljni sa Njim.” (5:119, 9:100, 58:22, 98:8) I govoru Njegovom, Tebareke ve Te’ala: “Njihov Gospodar ih je obradovao milošću od Njega i zadovoljstvom.” (9:21) Prenosi se od Ibn Abbasa ibn Abdulmuttaliba, Allah zadovoljan obojicom, da je rekao: “Allahov Poslanik a.s. je rekao: “Osjetiće slatkoću Imana onaj ko bude zadovoljan Allahom, Azze ve Dželle, kao Gospodarom.” Rečeno je da je Omer ibnul-Hattab napisao Ebu Musau el-Eš’ariju, Allah zadovoljan sa njima obojicom: “Emma ba’d, svako dobro je u zadovoljstvu, pa ako si u mogućnosti da budeš zadovoljan, ti budi, a ako nisi, onda saburaj.” Prenosi se od Katade, Uzvišeni Allah mu se smilovao, da je rekao o Njegovim, Azze ve Dželle, riječima “A kada se nekome od njih javi da mu se rodila kći, lice mu svo potamni” (16:58): “Ovako su postupali Arapi mušrici, a Allah, Azze ve Dželle, nas je obavijestio o ružnoći njihovih postupaka. A što se tiče mu’mina, on mora biti zadovoljan sa onim što mu je Uzvišeni Allah dodijelio, a Allahova, Azze ve Dželle, odredba je bolja od onoga što bi čovjek odredio sam sebi, tako da je, o sine Ademov, ono što ti je Allah odredio a što prezireš, bolje od onoga što ti je Allah, Azze ve Dželle, odredio a ti voliš. Pa, boj se Allaha Uzvišenog i budi zadovoljan Njegovom odredbom. Allah, Tebareke ve Te’ala, kaže: “Može biti da nešto prezirete, a ono je dobro po vas, a može biti da nešto volite, a ono je zlo po vas. Allah zna, a vi ne znate.” (2:216) To znači, u onome što je dobro za vašu vjeru i vaš dunjaluk. Allah, Azze ve Dželle, je stvorenjima sakrio ono što je za njih dobro, i zadužio ih je robovanjem Njemu u sprovođenju naredbi i klonjenju od zabrana, pokorno pomirenje sa onim je određeno (makdur), zadovoljstvu sa odredbom (kada), kako u onome što je za njih, tako i u onome što je protiv njih. Za to slijedi Njegova, Azze ve Dželle, naknada i dobro, tako da je obaveza za roba da stalno bude u pokornosti svome Gospodaru, i da bude zadovoljan sa svim onim što mu je Allah odredio i da Ga ne sumnjiči ni za šta. Znaj da umor svakog od stvorenja zavisi od njegovog suprotstavljanja onome što je određeno kaderom, njegove suglasnosti za svojim prohtjevima i napuštanju njegovog zadovoljstva određenjem. Tako da svako ko je zadovoljan sa određenjem, on se odmara, a onaj ko nije zadovoljan sa njim, produžava se njegova nesreća i umor, a neće steći od Dunjaluka ništa više od onoga što mu je dodijeljeno. Sve dok bude slijedio svoj prohtjev i prosuđivao po njemu, neće biti zadovoljan određenjem, jer prohtjev je neprijatelj Hakka, Azze ve Dželle, a njegov umor se povećava i raste. Postizanje odmora je uz suprotstavljanje prohtjevu, jer je u tome, bez sumnje, zadovoljstvo odredbom, a postizanje umora i opterećenosti je u slaganju sa prohtjevom, jer je u tome, bez sumnje, suprotstavljanje Hakku, Azze ve Dželle. Pa neka ne bude prohtjeva, a ako njega bude, neka nas ne bude.
48
Posjednici znanja i tarikata (ehlul-ilmi vet-tarikati) se razilaze po pitanju da li je zadovoljstvo hal (duhovno stanje) ili mekama (duhovna postaja). Iračka ulema kaže: “Zadovoljstvo je jedan od halova, i njega rob ne može steći, već se ono spušta i oslobađa srce, kao i ostali halovi, a zatim se mijenja i prolazi, a dolaze drugi halovi.” Horosanska ulema kaže: “Zadovoljstvo je jedan od mekama, i ono je konačnica tevekkula, što znači da ga ono dovodi do krajnjeg stupnja kojeg rob može dostići svojim trudom.” Ako objedinimo ova dva mišljenja, moglo bi se reći: “Početak zadovoljstva rob stiče i ono je od mekama, a njegov kraj je općenito od halova, i ono se ne može steći.” U suštini, onaj ko je zadovoljan je onaj koji se ne suprotstavlja određenjima Allaha, Azze ve Dželle. Ebu Ali ed-Dekkak, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Nije zadovoljstvo da ne osjetiš belaje, već je zadovoljstvo da se ne suprotstavljaš određenju i odredbi.” Šejhovi (mešajih), Uzvišeni Allah im se smilovao, su rekli: “Zadovoljstvo određenjem su Allahova najveličanstvenija vrata, odnosno dunjalučki džennet, to jest, ko bude počašćen zadovoljstvom susreo je najpotpuniju dobrodošlicu, i počašćen je najuzvišenijom bliskošću.” Govori se da je učenik pitao učitelja: “Da li rob može znati da li je Allah, Tebareke ve Te’ala, zadovoljan sa njim?”, pa mu on reče: “Ne, kako može znati to, Njegovo zadovoljstvo je gajb (sakriveno).” Učenik reče: “Zna on to”, pa ga on upita: “Kako?” Učenik reče: “Kada nađem da je moje srce zadovoljno Uzvišenim Allahom, znam i da je On zadovoljan sa mnom”, pa mu učitelj potvrdi: “Odlično si to rekao, momče, jer rob neće biti zadovoljan Allahom sve dok Hakk, Dželle dželaluhu, ne bude zadovoljan sa njim, jer Allah, Azze ve Dželle, kaže: “Allah zadovoljan s njima i oni zadovoljni sa Njim.” (5:119, 9:100, 58:22, 98:8), odnosno, sa Njegovim zadovoljstvom njima i oni su zadovoljni sa Njim.
Rečeno je da je Musa a.s. pitao svoga Gospodara, Azze ve Dželle: “Ilahi, uputi me na djelo koje ću raditi pa da budeš zadovoljan sa mnom!”, pa mu je On rekao: “Ti to nisi u stanju podnijeti!” Musa a.s. ponizno pade na sedždu, pa mu Allah, Azze ve Dželle, objavi: “O sine Imranov, Moje zadovoljstvo je u tvome zadovoljstvu sa Mojom odredbom.” Rečeno je: “Onaj ko želi da postigne stepen zadovoljstva, neka prione na ono u čemu je Allahovo, Azze ve Dželle, zadovoljstvo.” Rečeno je: “Zadovoljstvo se dijeli na dva dijela: zadovoljstvo sa Njim i zadovoljstvo Njime. Zadovoljstvo sa Njim kao Onim koji određuje, a zadovoljstvo Njime u onome što određuje pravedno i konačno.” Rečeno je: “Zadovoljan je onaj koji, kada bi mu bio prinesen čak i Džehennem sa desne strane, ne bi pitao da ga prebace na lijevu stranu.” Rečeno je: “Zadovoljstvo je izbacivanje prezira iz srca sve dok ne ostane samo sreća i radost.” Rabija el-Adevija, Uzvišeni Allah joj se smilovao, je upitana kada će rob biti zadovoljan sa Određenjem, pa je rekla, Uzvišeni Allah joj se smilovao: “Kada se obraduje nesreći kao što se obraduje blagodati.” Rečeno je daje eš-Šibli, Uzvišeni Allah mu se smilovao, rekao pred El-Džunejdom, Uzvišeni Allah mu se smilovao: “Nema snage ni moći bez Allaha (Ja havle ve la kuvvete illa billah)”, pa je el-Džunejd rekao, Uzvišeni Allah mu se smilovao: “Tvoj govor je govor onog koje stisnutih prsa, a stisnuta prsa su radi napuštanja zadovoljstva sa Odredbom.” Rekao je Ebu Sulejman, Uzvišeni Allah mu se smilovao: “Zadovoljstvo je da ne tražiš Džennet od Allaha, niti da se utječeš Njemu od Vatre.” Zunnun el-Misri, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Tri su znaka zadovoljstva: napuštanje svoga odabira prije odredbe, nemanje gorčine nakon odredbe i uzburakanje ljubavi prilikom navale belaja.” Također je rekao, Uzvišeni Allah mu se smilovao: “To je radost srca u gorčini odredbe.” Ebu Osman, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je o govoru Vjerovjesnika a.s.: “Molim Te za zadovoljstvo nakon odredbe!”, rekao: “Radi toga što je zadovoljstvo prije određenja odluka da će se biti zadovoljno, a zadovoljstvo nakon određenja je pravo zadovoljstvo.” Prenosi se daje Husejnu ibn Aliju ibn Ebu Talibu, Allah zadovoljan obojicom, rečeno: “Ebu Zerr r.a. kaže: ‘Siromaštvo mi je draže od bogatstva, bolest mi je draža od zdravlja, a smrt mi je draža od života’”, pa je on odgovorio: “Allah se smilovao Ebu Zerra, ali ja kažem: Ko se osloni na lijepi Allahov odabir za njega, neće se nadati ničemu osim onoga što je Allah odabrao za njega.” El-Fudajl ibn Ijjad je rekao Bišru el-Hafiju, Allah im se obojici smilovao: “Zadovoljstvo je bolje od zuhda na Dunjaluku, jer se onaj ko je zadovoljan ne nada ničemu iznad njegovog stepena.” Ono što je rekao El-Fudajl je ispravno jer je u tome zadovoljstvo sa halom, a svaki hajr je u zadovoljstvu sa halom. Allah, Azze ve Dželle, je rekao Musau a.s.: “Ja sam te odabrao među ljudima, i počastio te Svojim poslanicama i Mojim Govorom, pa uzmi ono što ti dajem i budi od zahvalnih.” (7:144), odnosno budi zadovoljan sa onim što sam ti dao i ne traži drugi stepen mimo toga, i budi od zahvalnih (šakirin), to jest, sa čuvanjem hala. I rekao je, slično tome, našem Vjerovjesniku Muhammedu a.s.: “I nikako ne gledaj dugo ljepote ovoga svijeta koje mi kao užitak raznim sortama nevjernika pružamo, da ih time na kušnju stavimo.” (20:131), pa je odgajao Svoga
BEHAR 93-94
BEHAR 93-94
Vjerovjesnika s.a.v.s. i naredio mu čuvanje hala, zadovoljstvo sa Određenjem i onim što mu je dato, sa Njegovim riječima: “...jer opskrba tvoga Gospodara je bolja i vječna.” (20:131), odnosno, ono što smo ti dali od vjerovjesništva, znanja, skromnosti, sabura, upravljanja vjerom i vodstvom u njoj, preče je i bolje od onoga što Sam drugima dao. Svako dobro je u čuvanju hala i zadovoljstvu sa njim, napuštanju interesovanja za druge, jer te druge stvari neće ostati nepodijeljene. One su dodijeljene tebi, ili su dodijeljene drugome, ili nisu dodijeljene nikome, već ih je Allah Uzvišeni stvorio da budu iskušenje. Ako je tvoj udio, ono će tebi doći htio ti to ili odbijao, tako da ti ne smiješ pokazati ružan adab i pohlepu u traženju toga, jer to nije pohvaljeno ni po razumu ni po znanju. Ako je dodijeljeno drugome, nemoj se umarati u onome što nećeš dostići niti će tebi ikada stići. Ako nije dodijeljeno nikome, već je to iskušenje, kako da razuman bude zadovoljan i da pametan odobrava da za sebe traži iskušenje i hrli ka njemu. Odabrana skupina (elkavm) kaže: “Zadovoljstvo sa određenjem je da je kod tebe budu isto ono što voliš i ono što ne voliš od Njegove, Azze ve Dželle, odredbe.” Neki od njih je rekao: “To je sabur na gorčini određenja.” Drugi je rekao: “To je odbacivanje suzdržavanja pred Allahom, Azze ve Dželle, i prepuštanje Njegovim odredbama.” Neki drugi je rekao: “To je prepuštanje odabira Onome Koji planira i određuje.”Neki drugi je rekao: “To je napuštanje odabira.” Neki od njih je rekao: “Posjednici zadovoljstva su oni koji su iz svojih srca iskorijenili odabir, pa oni ne biraju ništa od stvari koje žele njihovi nefsovi, niti išta od onoga čime se oni žele umiliti Allahu, niti Ga oni mole niti očekuju odluku prije njenog spuštanja, pa kada dođe odluka od Allaha, obzirom da je oni nisu očekivali niti su joj težili, oni su zadovoljni sa njom, vole je i sretni su sa njom.” I rekao je: “Allah ima robove na koje kada padne Odredba belaja, vide u tome blagodat od Allaha za njih, pa Mu se zahvaljuju na tome, i sretni su s time, a zatim nakon njihove usrećenosti sa tim blagodatima vide da je njihovo zaokupljanje blagodatima mimo Davatelja blagodati nedostatak. Tada se njihova srca zaokupljaju Davateljem blagodati a ne blagodatima, tako da belaji prelaze preko njih, a njihova srca su odsutna od toga. Kada se ustabile na ovom mekamu i budu duže na njemu, njihov Gospodar ih prebaci na ono što je uzvišenije i veće za njih od toga, jer Njegovi, Azze ve Dželle, pokloni nemaju kraja niti završetka.” Najmanje od zadovoljstva sa odredbom je da čovjek prestane težiti bilo čemu što je mimo Allaha, Azze ve Dželle, jer Allah, Azze ve Dželle, prezire težnju za bilo Čime drugim mimo Njega, Azze ve Dželle. Prenosi se od Jahja ibn Kesira da je rekao: “Čitao sam Tevrat i vidio sam u njemu da je Allah, Subhanehu ve Te’ala, govori: “Proklet je onaj ko se pouzdaje u stvorenje kao stoje i on sam.” Prenosi se u jednom od habera da Allah Slavljeni govori: “Tako mi Moje veličine, Moga veličanstva, Moje časti, Moje slave, prekinuću razočaranjem nadu svakog onoga ko se bude nadao od nekog drugoga mimo Mene, obućiću mu odjeću poniženosti među ljudima, udaljiću ga iz Svoje blizine, otrgnuću ga od dolaska Meni. Zar da se nada od nekoga mimo Mene u teškoćama, a teškoće su u Mojoj ruci i Ja sam Živi, zar da se nada nekome mimo Mene, zar da traži
49