Šejh Abdul Kadir Gejlani
SUFIZAM reče: “Ja volim tvoju blizinu, ali ću slijediti ono što ti želiš”, pa je ona dopustila njemu a.s. da ustane, i on je došao do vode, uzeo abdest i puno je vode polio, a zatim je ustao i klanjao. Plakao je na kijamu sve dok mu suze nisu pokvasile njegova prsa, a zatim je učinio ruku’ i plakao, zatim sedždu i plakao, a potom podigao glavu i plakao. Nije prestajao tako sve dok nije došao Bilal r.a. i obavijestio ga o namazu. Aiša kaže: “Upitala sam ga: ‘O Allahov Poslaniče, šta te je rasplakalo, kada ti je Allah oprostio i prošle i buduće greške?’, pa je on a.s. rekao: “Zar da ne budem zahvalan rob? I zašto to ne bih radio kada mi je Allah, Azze ve Dželle, objavio: ‘Zaista je u stvaranju nebesa i Zemlje...’” (2:164) do kraja ajeta. Suština zahvalnosti kod Ehli-tahkika (Obistinjenih sljedbenika suštine) je: priznavanje blagodati od Davatelja blagodati na poseban način, a u ovom značenju je Uzvišeni Allah opisao Sebe da je sveobuhvatno Zahvalni (eš-Šekur), a značenje toga je da on nagrađuje robove za zahvalnost, tako da je nagradu za zahvalnost nazvao zahvalnošću, kao što kaže Allah, Azze ve Dželle: “A naknada za zlo je zlo u istoj mjeri.” (42:40) Rečeno je: “Suština zahvalnosti je hvaljenje Dobročinitelja (muhsin) sa pomenom Njegovog dobročinstva (ihsan), tako rob zahvaljuje Uzvišnom Allahu slaveći Ga i spominjući Njegovo dobročinstvo prema njemu, a zahvala Hakka Slavljenoga robu je pohvala njega spominjanjem njegovog dobročinstva prema Njemu. Dobročinstvo roba je njegova pokornost Allahu, a dobročinstvo Hakka je Njegovo davanje blagodati robu, tako da se suštinska zahvalnost roba ogleda u izgovoru jezika i potvrdi srca dobročinstva od Gospodara. Zahvalnost se dijeli na sljedeće dijelove: Zahvalnost jezikom, a to je priznanje blagodati od strane roba sa poniznim govorom. Zahvalnost tijelom i organima, a to je osobeni pokazatelj vjernosti i hizmeta. Zahvalnost srcem zahtijeva pažljivu ravnotežu između vidljivog pokazivanja zahvalnosti, sa stalnim čuvanjem osjećaja poštovanja (hurmeta). Rečeno je: “Zahvalnost očiju je da pokriješ mahanu koju vidiš kod svoga prijatelja, a zahvalnost ušiju je da pokriješ mahanu koju čuješ o njemu.” Općenito, zahvalnost je da nisi nepokoran (asi) Uzvišenom Allahu sa Njegovim blagodatima. Kaže se da je zahvalnost – zahvalnost alima kada je ona u onome što oni raspravljaju. Zahvalnost je zahvalnost abida kada je ona odlika njihovih djela. Zahvalnost je zahvalnost arifa kada je ona privrženost Njemu, Azze ve Dželle, u svim njihovim halovima, i njihovom čvrstom vjerovanju (itikad) da je sve ono u čemu su oni od hajra i ono što se pokazuje od njih od pokornosti, robovanja, spominjanja Njega. Azze ve Dželle, sve sa Njegovom uputom, Njegovom blagodati, Njegovom pomoći, Njegovim pokretanjem i Njegovom snagom, Azze ve Dželle. Isto tako da je to sa njihovim povlačenjem od učešća u svemu tome i nestankom (fena) u Njemu, njihovim priznavanjem nemoći, manjkavosti i neznanja, a potom sa poniznošću pred Njim, Azze ve Dželle, u svim svojim halovima. Rekao je Ebu Bekr el-Verrak, Uzvišeni Allah mu se smilovao: “Zahvalnost na blagodatima je osvjedočenje u Dobročinstvo (naslađivanje očiju na darovanim blagodatima) i čuvanje Svetosti (hurmet). “Rečeno je: “Zahvalnost na blagodatima je
46
da vidiš da je tvoj nefs u njima parazit (da ih ne zaslužuje).” Rekao je Ebu Osman (El-Hiri), Uzvišeni Allah mu se smilovao: “Zahvalnost je spoznaja da si nemoćan da se zahvališ.” Rečeno je: “Zahvalnost na zahvalnosti je potpunija od same zahvalnosti. To je da vidiš da je tvoja zahvalnost sa Njegovom podrškom, i da vidiš da je ta podrška tebi data radi blagodati koje su ti date, tako da Mu zahvaljuješ na zahvalnosti, a zatim da zahvaljuješ na zahvaljivanju za zahvaljivanje, i tako sve do beskonačnosti.” Rečeno je: “Zahvalnost je pripisivanje blagodati njihovom Gospodaru (mevla) sa osobinom poniznosti prema Njemu.” El-Džunejd, Uzvišeni Allah mu se smilovao: “Zahvalnost je da ne vidiš svoga nefsa dostojnog darovanih blagodati.” Rečeno je: “Zahvalan (šakir) je onaj ko zahvaljuje na onome što ima, a mnogo zahvalan (šekur) je onaj ko zahvaljuje na onome što nema.” Rečeno je: “Zahvalan je onaj ko zahvaljuje na davanju, a mnogo zahvalan je onaj ko zahvaljuje na uskraćivanju.” Rečeno je: “Zahvalan je onaj ko zahvaljuje na poklonima, a mnogo zahvalan je onaj ko zahvaljuje na belajima.” Rečeno je: “Zahvalan je onaj ko zahvaljuje na momentalnoj darežljivosti, a mnogo zahvalan je onaj ko zahvaljuje kod odgađanja.” EšSibli, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Zahvalnost je viđenje Davatelja blagodati, a ne viđenje blagodati.” Rečeno je: “Zahvalnost je vezivanje postojećeg, a lov nedostajućeg.” Ebu Osman, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Zahvalnost običnih ljudi je na hrani, piću, odjeći, a zahvalnost odabranika je na suštinskim značenjima (me’ani) koja se spuštaju na njihova srca, a Allah, Azze ve Dželle, kaže: “A malo je Mojih robova koji su mnogo zahvalni.” (34:13) Davud a.s. je rekao: “Ilahi, kako da Ti zahvaljujem kad je i moja zahvalnost Tebi jedna od Tvojih blagodati”, pa mu je Allah, Tebareke ve Te’ala, objavio: “Sada si Mi se zahvalio.” Rečeno je: “Kada je tvoja ruka uskraćena od naknade, neka je tvoj jezik produžen sa zahvalnošću.” Rečeno je: “Kada je Idris a.s. obradovan sa oprostom, on je tražio život”, pa je upitan: “Zašto?” On je rekao: “Da bih Mu mogao zahvaljivati, jer sam prije ovoga (trenutka smrti) sve radio za oprost”, pa je melek raširio svoja krila i ponio ga na nebo.” Rečeno je: “Neki od vjerovjesnika a.s. je prolazio pored malog kamena ispod kojeg je izvirala obilata voda, pa se začudio tome, te je Allah dao kamenu da
BEHAR 93-94
progovori, i kada ga je (vjerovjesnik) upitao za to, on je rekao: “Od kada sam čuo Allaha, Azze ve Dželle, da govori: “...vatra kojoj će gorivo biti ljudi i kamenje” (19:6), ja plačem iz straha od Njega”, pa je vjerovjesnik a.s. zamolio Allaha da taj kamen izbavi od Vatre, pa mu je Allah, Azze ve Dželle, objavio: “Ja sam ga oslobodio Vatre”, te je vjerovjesnik otišao. Kada se vraćao, vidio je vodu kako izvire iz tog kamena još obilatije nego prije, pa se on začudio, pa mu je opet Allah dao da mu kamen progovori, i kada ga je upitao: “Zašto plačeš kada ti je Allah oprostio?”, pa on reče: “Ono je bio plač tuge i straha, a ovo je plač zahvalnosti i sreće.” Rečeno je: “Onaj koji zahvaljuje je uz povećanje, jer je on u svjedočenju blagodati. Uzvišeni Allah kaže: “Ako vi budete zahvaljivali, Ja ću vam povećati.” (14:8), a onaj koji je strpljiv je sa Allahom i nalazi sklonište sa Njim, jer je on u svjedočenju Davatelja belaja, a Uzvišeni Allah kaže: “Allah je zaista sa strpljivima.” (2:153, 8:46) Rečeno je: “Hamd je na dahove, a šukr je na blagodati osjećaja.” Rečeno je u sahih haberu: “Prvi koji će biti pozvani u Džennet su oni koji su hamd činili Allahu na onome sto je On stvarao!” Prenosi se od jednog od velikana da je rekao: “Na jednom od svojih putovanja sam sreo oronulog starca koji je duboko zagazio u godine, pa sam ga pitao o njegovom halu i on mi je rekao: “Na početku svoga života sam se bio zaljubio u svoju amidžičnu, a također se i ona bila zaljubila u mene, pa smo se složili da je oženim. Prve bračne noći nakon svadbe sam joj rekao: ‘Dođi da oživimo ovu noć zahvalom (šukr) Allahu, Azze ve Dželle, jer nas je sastavio!’, pa smo tu noć klanjali i nismo prilazili jedno drugom. Kada je bila druga noć rekli smo to isto, i već sedamdeset ili osamdeset godina mi smo u tom halu svaku noć. Zar nije tako, ta i ta (nazvao ju je po imenu)?”, upita on staricu (koja je bila kraj njega), pa ona reče: “Ovako je kao što je starac (šejh) rekao.” Strpljenje (sabur) Osnova strpljenja je u govoru Allaha, Azze ve Dželle: “O vi koji vjerujete, budite strpljivi i izdržljivi, na granicama bdijte i Allaha se bojte, da biste uspjeli.” (3:200) I Njegovom, Azze ve Dželle, govoru: “Budi strpljiv, ali tvoje strpljenje je samo sa Allahom.” (27:127) Prenosi se od Aiše, Allah zadovoljan sa njom, da je Vjerovjesnik a.s. rekao “Sabur je pri prvom udaru.” I prenosi se da je jedan čovjek rekao: “O Allahov Poslaniče, otišao je moj imetak i oboljelo je moje tijelo!”, pa je Vjerovjesnik a.s. rekao: “Nema hajra u robu kojem ne ode imetak i kome ne oboli tijelo, jer kada Allah Uzvišeni zavoli roba onda ga iskuša belajima, a kada mu da belaje, da mu i sabur.” Prenosi se od Vjerovjesnika a.s. da je rekao: “Ima deredža kod Allaha, Azze ve Dželle, koju čovjek ne može dosegnuti sa svojim djelom, sve dok ne bude iskušan belajem u svome tijelu, i tek tada će je dosegnuti.” Prenosi se u haberu: “Kada je objavljen Njegov, Tebareke ve Te’ala, govor: “Ko čini zlo, biće kažnjen za to” (4:123), Ebu Bela es-Siddik r.a. je rekao: “Allahov Poslaniče, kako će se iko spasiti nakon ovog ajeta?’, pa je Vjerovjesnik a.s. rekao: “Allah ti oprostio, Ebu Bekre, zar ne oboljevaš? Zar te ne pogađaju belaji? Zar nisi strpljiv? Zar nisi tužan? Sve to je ono čime se kažnjavaš.” Znači, da sve što te pogodi, to ti je otkup (kefaret) za tvoje grijehe. Sabur se dijeli na tri vrste. Prvi je sabur radi Allaha (sabrullah), Azze
BEHAR 93-94
ve Dželle, a to je obavljanje Njegovih naredbi i izbjegavanje Njegovih zabrana. Drugi je sabur sa Allahom (sabrun meallah), a to je sabur pod naletima Njegove odredbe i Njegovih postupaka sa tobom u raznim teškoćama i belajima. Treći sabur je kod Allaha (sabrun ‘alallah), a to je sabur čekajući ono što je On obećao od opskrbe, razgaljenja, dovoljnosti, pobjede i sevapa u Ahiretskoj Kući. Rečeno je: “Sabur se dijeli na dva dijela; Jedan je na onome na što rob utiče, a drugi je sabur na onome na što on ne može uticati. Sabur na ono na što on utiče se opet dijeli na dva dijela: na onome što mu je Allah, Azze ve Dželle, naredio, i drugi, na onome što mu je On, Azze ve Dželle, zabranio. Sabur na ono na što rob ne može uticati je sabur na nedaćama kojima je on podvrgnut zbog Allahove odredbe, kao i Njegovog određenja, a to mu se javlja u vidu teškoća i bola u srcu i tijelu.” Rečeno je: “Strpljivi (sabirun) se dijele na tri grupe: onaj koji pokušava biti strpljiv (mutesabbir), onaj koji je strpljiv (sabir), i onaj koji je odlučno strpljiv (sabbar).” Rečeno je: “Neki čovjek je došao kod Eš-Šiblija, Uzvišeni Allah mu se smilovao, i pitao ga: ‘Koji je sabur najteži za sabirine?’, pa on reče: ‘Sabur u odnosu na Allaha (es-sabru fillah)’’, a ovaj odgovori: ‘Nije.’ On reče: ‘Sabur radi Allaha (es-sabru liliah)’, pa ovaj odgovori: ‘Nije.’ On reče: ‘Sabur sa Allahom (es-sabru me ‘allah)’’, pa ovaj reče: ‘Nije.’ On reče: ‘Pa koji jeste?’, a ovaj odgovori: ‘Sabur na Allaha (es-sabru ‘alallah) na što eš-Šibli vrisnu takvim vriskom kao da ga njegov ruh napušta.” El-Džunejd, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Put sa Dunjaluka na Ahiret za mu’mina je kao lahka strijela, a napuštanje (hidžran) stvorenja i okretanje Hakku je teško, put od nefsa ka Allahu je veoma težak, ali je sabur sa Allahom najteži.” On je, Allah mu se smilovao, upitan o saburu, pa je rekao:“To je gutanje gorkog bez mrgođenja.” Alija ibn Ebu Talib r.a. je rekao: “Sabur je za iman kao što je glava za tijelo” Rečeno je da se ovo prenosi i od Vjerovjesnika a.s. Zunnun elMisri, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Sabur je udaljavanje od suprotstavljanja, smirenje kod zalogaja belaja koji guši, pokazivanje bogatstva kada je siromaštvo prisutno na polju opskrbe (sredstava za življenje).” Rečeno je: “Sabur je ponašanje pri belajima sa lijepim adabom.” Rečeno je: “To je nestanak (fena) u belajima bez pokazivanja pritužbi.” Rečeno je: “Sabur je ophođenje sa belajima uz ispravne postupke, kao što je ophođenje u blagostanju.” Rečeno je: “Najbolja nagrada za robove je nagrada za sabur, i nema veće nagrade od nje.” Uzvišeni Allah kaže: “One koji su bili strpljivi, Mi ćemo nagraditi nagradom većom nego su zaslužili.” (16:96) i govori Azze ve Dželle: “Samo oni koji su bili strpljivi će biti bez računa nagrađeni.” (39:10) Rečeno je: “Sabur je stabilnost (postojanost) sa Allahom, Azze ve Dželle, i oblačenje obuće Njegovih belaja sa dobrodošlicom i prepuštanjem.” El-Havvas, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Sabur je stabilnost (postojanost ili stalnost) sa Allahom Uzvšenim, na odredbama Knjige i Sunneta.” Jahja ibn Mu’az er-Razi, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao:“Sabur zaljubljenika (muhibbin) je teži od sabura zahida, a začudno je to kako saburaju”, pa je izrekao stihove: Sabur se može podnijeti gdje god da se pođe, Osim sabura Tebe, to se podnijeti ne može.
47