Ferenc Kalmar, Fire Bird, 1996
Rosen Rašev, Eternal Life, 2006
SALON MUZEJA NAIVNE UMETNOSTI U BEOGRADU
OSLOBOĐENI GRAVITACIJE Naivna i marginalna umetnost je dugo, kada je Beograd u pitanju, nosila odrednicu izvedenu iz drugog dela svog naziva. Ta, može se slobodno reći, nepravda, ispravljena je nedavno i to na dobar način, otvaranjem stalne izložbene i prodajne postavke u galerijskom prostoru Ministarstva kulture Srbije u Vlajkovićevoj ulici broj 3.
N
oseći elemente nacionalnog i narativnog naivna umetnost nastaje negde tridesetih godina 20. veka, sa prvim delima Janka Brašića. Od tog perioda pa nadalje, usavršavanjem u osnovi autentičnog izraza, upotrebom različitih materijala i tehnika, ona nadrasta u poseban entitet, prepoznatljiv na mapi naivne umetnosti Evrope. Mnoga dela autora poput Save Sekulića, Dušana Jevtovića, Ilije Bosilj Bašičevića, Emerika Feješa, Milosava Jovanovića, Milana Rašića, Bogosava Živkovića, Dragutina Aleksića, Milana Stanisavljevića i ostalih, postala su vremenom svetska klasika. Ona već odavno krase mnoge ugledne svetske galerije, tako da je ustoličenje priče o naivnoj i marginalnoj umetnosti
u Beogradu, dugo čekani prirodni sled događaja. - Jer, naivna umetnost Srbije je imaginarni prostor u kome postoje sloboda i igra, gde se duh poigrava oslobođen načela realnosti, suve životne zbilje, oslobođen težine i gravitacije. Ova umetnost čuva nadu u najbolja čovekova htenja, omogućavajući mu da bude i što nije. U osnovi iskazuje pozitivan stav prema životu, u suštini, svaki umetnički koncept iskazuje zapravo individualno traženje prevazilaženja stvarnosti. Kvalitativni skok naivne umetnosti u Srbiji kroz istoriju savremenih likovnih zbivanja sigurno je odbacivanje konvencije, nesputana sloboda likovnog izraza, njen vanistorijski karakter, snaga nesvesnog bića koje ovaploćuje piše Nina Krstić, direktor Muzeja naivne umetnosti
u Jagodini. Upravo je njena zasluga ogromna i u otvaranju Salona Muzeja u Beogradu, a ove dve kuće istog korena, jedine su ustanove koje se bave sakupljanjem, proučavanjem, izlaganjem i publikovanje dela naivne i marginalne umetnosti. Predviđeno je i da Salon u Beogradu bude mesto u kome će povremeno biti predstavljeni naši najznačajniji umetnici naive, ali i velika imena evropske i svetske scene. Izložbenog, edukativnog i prodajnog karaktera novi prostor naivne i marginalne umetnosti u Beogradu koncipiran je tako da približi suštinu ove posebne percepcije. BELGUEST fotografije: BRANKO JOVANOVIĆ
BelGuest SPRING 2007
37