04.05.2010
KULTURA SA[O MILENKOVSKI
29
RE@ISER
SE ^UVAM OD QUBITELI NA TEATAROT Ta`no e koga lu|eto pravat kariera so plukawe na svojata zemja. Zna~i, zemjata mi e dobra samo dodeka mi brka rabota, inaku, vo slobodno vreme plukam na svojata zemja, i toa za dr`avni pari. E, takvi tip~iwa me motiviraat da gi opserviram i komentiram vo pretstavite. A i, kone~no, zabavni se vo svojata reketarska ni{to`nost.
2012
godina nema da bide posledna godina za svetot, barem ne za 6 Makedonci
STOJAN SINADINOV sinadinov@kapital.com.mk
e`iserot Sa{o Milenkovski so premierata na “2012-Poslednite Makedonci” vo skopskiot Dramski teatar minatata nedela, ni ja poka`a na{ata podale~na i pobliska istorija niz pesna, igra i – odli~na gluma. Rubens Muratovski, Biljana Beli~anec-Aleksi}, Biljana Dragi~evi}-Projkovska, Zoran Qutkov, Igor Angelov i Trajanka Ilieva se {este akteri koi {to gi igraat {este posledni Makedonci koi ja pre`iveale najavenata kataklizma na svetot vo 2012 godina spored kalendarot na Maite, samo zatoa {to bile na piknik vo Al{ar. Zatoa, sega se svoevidna atrakcija: {etaat po svetot kako patuva~ka trupa, koja {to, kako i xuboksite, izveduva numeri od nivnata istorija po `elba... Milenkovski poslednive 4 godini go odrabotuva i mandatot na direktor na Makedonskiot naroden teatar. Negovoto menaxirawe vnese sve`ina vo nacionalnata teatarska ku}a, no, ne retko predizvikuva
R
SA[O MILENKOVSKI: Ne mi se stanuva disident zaradi toa {to toa vo momentot e konjunkturno ili, pak, mi treba politikata kako pokritie za neinventivnost kontroverzii i kaj opoziciski nastroenite kriti~ari i vo provladinite kulturni krugovi. Vo “Poslednite Makedonci” ima fizi~ki teatar, Brehti-
sebe kako za“zrel” treba da po~ne da si bara druga profesija. Zatoa {to teatarot,vo su{tina, e igra. A, “zrel” ~ovek te{ko se re{ava na igra. Ovaa pretstava ja “planirav” dolgo vreme.
Koga bi postoela kulturna desnica, nie }e bevme seriozna dr`ava koja nema{e da ima problemi so registracija na kompanijata Republika Makedonija janski, etno, koreografija, performans... Dali i koga re`iserot znae deka toa e negova najzrela pretstava? Mislam deka koga re`iserot }e po~ne da razmisluva za
Dolgo vreme imav namera da napravam pretstava koja {to }e mo`am da ja igram na koj bilo kraj na svetot i site da me razberat. Eve, dojde toj den. Se nadevam
deka nikoga{ nema da stanam “zrel” re`iser. Takvi ima mnogu. Mo`e li da se povle~e paralela me|u “posnata” vizuelnost na va{ite pretstavi i definicijata na Bla`e Koneski za klasi~nata makedonska pesna kako “prosta i stroga”? Bla`e Koneski be{e najcitiran makedonski avtor vo tekot na probite na “Poslednite Makedonci”. Drago mi e ako toa ste go prepoznale od pretstavata. Istra`uvaweto otvori i dilemi okolu postoeweto na precizna muzi~ka nacionalna DNK, isto taka poznato od drugo delo na Bla`e. I, da, navistina postoi ne{to {to e diferencija specifika na sekoj narod, osobeno na onie za koi {to muzikata e zna~aen pe~at, petti element na narodnata muzi~ka su{tina i originalna za
sekoj narod poedine~no. Insistiraweto na tie razliki e najplemenitiot nacionalizam, dokolku postoi takva rabota, voop{to. Kolku politi~koto preispituvawe vo poslednite va{i pretstavi - “Dole vlada”, “Kandid”, “Kinegonda”, “2012 - Poslednite Makedonci” edominantno potrebno? Za razlika od nekoi moi kole{ki, jas ne samo {to otvoreno govoram za teatorot kako politi~ki ~in, tuku mislam deka teatarot e ili imanentno politi~ki ili ne e biten, voop{to. Zna~i, ne mi se stanuva disident zaradi toa {to toa vo momentot e konjukturno, ili, pak, mi treba politikata kako pokritie za neinventivnost. Ta`no e koga lu|eto pravat kariera so plukawe na svojata zemja. Zna~i, zemjata mi e dobra samo dodeka mi brka rabota, inaku, vo slobodno vreme plukam na svojata zemja, i toa za dr`avni pari. E, takvi tip~iwa me motiviraat da gi opserviram i komentiram vo pretstavite. A i, kone~no, zabavni se vo svojata reketarska ni{to`nost. Pred dva meseci vo nekolku vesnici ve}e “nagolemo” bevte smeneti,zaedno so direktorite na Ohridsko leto i Nacionalnata galerija. “Informacijata” se poka`a kako neto~na, no tlee li s$ u{te sudirot na “kulturnata desnica”? Kakva crna, kulturna desnica, kakvi "bakra~i". Koga bi postoela kulturna desnica, nie }e bevme seriozna dr`ava koja nema{e da ima problemi so registracija na kompanijata Republika Makedonija. Ima{ samo nekoi kamuflirani civili, kako |oamiti desnica, zagri`eni za svoite li~ni pozicii, zatoa {to nadvor od svoite funkcii se gra|ani "iks". A, mene me menuvaat otkako sum dojden. A, i zo{to vi se ~ini deka informacijata e neto~na? Nekoj demantira{e? Mo`ebi samo se obiduvaat da me motiviraat, da me fati inaet i da teram pet mandati... hahaha Kako teatarski menaxer izminative 4 godini na dvapati
– so proektite ”Solaris” na Zlatko Slavenski i “Troil i Kresida” na Qubi{a Risti} - se obiduvavte da go iznesete teatarot kako spektakl na ulicite i plo{tadite. Zo{to seto toa odi tolku te{ko? Treba posebna konstalacija i pomalku pogrebalnici za dobar teatar na ulica. Eden porane{en direktor na teatar edna{ mi re~e: "^uvaj se od qubiteli na teatarot". Toga{ ne go sfativ toa seriozno i napraviv previd. Sega, koga znam deka nekolku teatarski amateri nema da ja propu{tat {ansata so svojata isfrustrirana amaterska dioptrija da mu na{tetat na profesionalniot teatar, malku poinaku gledam na rabotite. Ima samo edna rabota koja mi e postojana poddr{ka i golema uteha na onie lu|e koi sega rabotat po teatri. Salite se polni so publika. Kako nikoga{ dosega imame sna`na poddr{ka od publikata, i toa e nepobedivo. Protiv toa ne se mo`e. I koga bi trebalo da se opredelime kon koe carstvo treba da se pri-klonime, nekako poprirodno mi izgleda da gi po~ituvame `elbite na onie koi izdvojuvaat od svojot xeb za nas, otkolku na mala grupa lu|e, koi od dnevnopoliti~ki pri~ini od petni `ili se obiduvaat da ja ocrnat zemjata vo koja {to `iveeme. Ako pr ed edna decenija uspe{no go vnesuvavte teatarot vo biznis-zaednicata preku komercijalni performansi, zo{to odi tolku te{ko animacijata na toj biznis vo teatarot? Za `al, biznisot pomina niz eden te`ok period. Poslednive nekolku godini najva`no za biznisot be{e, ednostavno, da opstane. I toa se reflektira{e i na nas. Se namali poddr{kata od biznis-krugovite. Iako, golema grevota e da se ka`e deka MNT nema poddr{ka od biznis-zaednicata, zatoa {to toa ne e vistina. Se nadevam na podobri denovi za biznisot, a na dolgi pateki toa }e vrodi i so poddr{ka za kulturata.