Kompanii / Pazari / Finansii
KAPITAL / 27.07.2011 / SREDA
11
PREGLED VESTI
PRIHODITE VO DR@AVNATA KASA VO JUNI POTFRLIJA?!
ZGOLEMEN BROJ TURISTI NA PELISTER
STAVRESKI ODBROJUVA DO N REBALANSOT NA BUXETOT?! Prihodite vo buxetot vo juni iznesuvale 173,5 milioni evra, a vo istiot period potro{eni se 192,5 milioni evra, {to zna~i deka deficitot vo juni iznesuval 19 milioni evra. So toa, vkupniot buxetski deficit vo prvata polovina od godinata dostigna 125 milioni evra, {to e pove}e od polovina od planiranite 188 milioni za cela 2011 godina balans. Se procenuva deka buxetot naesen }e mora da se skrati za okolu 100 milioni evra za da se isplatat site zaostanati dolgovi na dr`avata kon kompaniite i da se vrati DDV. No, od Ministerstvoto za finansii zasega nitu ja potvrduvaat nitu ja demantiraat informacijata za revidirawe na prihodite i rashodite od dr`avnata kasa. “Kapital” analizira kako da se namali buxetot za da se skrati od neproduktivnite tro{oci, a ne od parite za kapitalni investicii. Spored strukturata na buxetskite
ALEKSANDAR JANEV janev@kapital.com.mk
rihodite vo buxetot se namaluvaat i toa e verojatno glavnata pri~ina {to Vladata ve}e gi po~na presmetkite za da utvrdi kolku }e treba da gi skrati tro{ewata od dr`avnata kasa. Spored najnovite podatoci {to gi objavi Ministerstvoto za finansii, prihodite vo buxetot vo juni iznesuvale 173,5 milioni evra, a vo istiot period potro{eni se 192,5 milioni evra, {to zna~i deka deficitot samo vo juni iznesuval 19 milioni evra. So toa, vkupniot buxetski deficit vo prvata polovina od godinata dostigna 125 milioni evra, {to e mnogu pove}e od polovina od planiranite 188 milioni za cela 2011 godina. Toa zna~i deka nekoi tro{oci od buxetot mora da se skratat za da ne se prodlabo~i buxetskiot deficit pove}e od 2,5% od BDP. Kako {to objavi “Kapital”, vladini ministri ne ja isklu~uvaat mo`nosta rebalansot na buxetot da bide prvata zada~a vo noviot mandat na ministerot za finansii, Zoran Stavreski. Doprva }e se utvrduva koi ministerstva imaat vi{ok pari od kade {to }e se krati, a koi }e dobijat pogolemi buxeti so no-viot re-
P
OD KOI STAVKI TREBA DA SE SKRATI BUXETOT?!
PLATI NA ADMINISTRACIJATA – za ovaa stavka se predvideni 380 milioni evra, no Vladata mo`e da go namali brojot na javni slu`benici, koj nadminuva 120.000, i so toa da za{tedi pari. Spored site me|unarodni institucii, makedonskata administracija e pregolem tovar za buxetot. STOKI I USLUGI – osobeno od stavkite za dnevnici za patuvawa, za koi se odvojuvaat 14,4 milioni evra, od dogovornite uslugi, za koi se tro{at duri 422 milioni evra, ili od stavkata za privremeni vrabotuvawa, bidej} i Vladata najavi deka }e go zapre ovoj proces. KAPITALNI TRO[OCI – da se skratat parite nameneti za kupuvawe mebel, vozila i nepotrebni ma{ini i oprema, koi spored buxetskata nomenklatura, spa|aat vo kapitalni investicii, no ne ovozmo`uvaat ekonomski razvoj.
DOW JONES
12.592,80
-0,70%
-0,56%
Заеднички индекс на 500 котирани компании на двете најголеми американски берзи
МБИ10
Индекс на 40 најголеми компании котирани на париската Еуронекст берза
DAX 7.350,15
+0,08%
Индекс на 30 најголеми герм. компании котирани на Франкфуртска берза
Индекс на најголемите јапонски компании котирани на Токиска берза
TOPIX 866,20
+0,50%
Индекс на компании котирани на примарен пазар на Токиска берза Извор: Блумберг
МБИД
120 116 112
2.600
108
2.000
2.400
104
1.800
2.200
100
2.200
07/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11
07/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11
MBI 10 e sostaven od 10 najlikvidni akcii na kompanii kotirani MBID e sostaven od 15 najlikvidni akcii na kompanii kotirani na pazarot na javno poseduvani dru{tva na oficijalniot pazar na Makedonska berza
NASDAQ 100 2.424,15
-0,22%
Индекс на 100 светски компании котирани на NASDAQ берзата, без финансиски компании
BRAZIL BOVESPA 59.970,50
-0,50%
Индекс на најликвидните акции на Берзата во Сао Паоло, Бразил
FTSE 100 5.936,03
SWISS 6.012,56
+0,18%
-0,08%
Индекс на 20 најголеми и најликвидни компании од швајцарскиот пазар на капитал
HANG SENG 22.572,10
ИНДЕКСИ РЕГИОН
-0,97%
-1,87%
Индекс на 30 најголеми компании котирани на берзата во Бомбај
-0,64%
Главен индекс на Сараевската берза
CROBEX 2.057,84
SOFIX 415,84
-0,37%
-0,99%
Главен индекс на Загребската берза
Главен индекс на Софиската берза
SBITOP 736,90
ATHEX 1.247,38
+0,18%
Велефарм
600,00
АИК банка
1.100,00 Коестлин Бродомеркур
+1,25%
SASX 10 976,39
Главен индекс на Белградската берза
300,00
Индекс на најголеми компании котирани на берзата во Хонг Конг
BSE 30 18.518,20
BELEX15 724,23
Главен индекс на Љубљанската берза
Индекс на 100 најголеми британски компании котирани на Лондонска берза
АЗИЈА ИНДЕКСИ
+0,47%
M
2.800
ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.
NIKKEI 225 10.097,70
inisterstvoto za transport i vrski ja razre{i dilemata na gradona~alnicite. Izmenite na Pravilnikot za standardi i normativi za urbanisti~ko planirawe, koi predviduvaat na mesto za individualna ku}a za semejno domuvawe da se izgradi objekt so najmnogu tri stanovi namesto osum, kako {to be{e dosega, }e va`i samo vo op{tinite koi }e donesat novi urbanisti~ki planovi. “Toa zna~i deka dokolku pravni ili fizi~ki lica planiraat da gradat semejna ku}a soglasno ve} e donesen, odnosno postoe~ki urbanisti~ki plan, treba da se pridr`uvaat do uslovite koi se dadeni. Pravilnikot za izmenuvawe i dopolnuvawe na Pravilnikot za standardi i normativi za urbanisti~ko planirawe }e se primenuva samo za novite urbanisti~ki planovi i nema retroaktivno dejstvo”, informiraat od Ministerstvoto za transport. Otkako Pravilnikot izleze vo Slu`ben vesnik gradona~alnicite razli~no go tolkuvaat. Spored edni, novinite }e va`at za site objekti {to }e se gradat spored novodonesenite urbanisti~ki planovi. Drugi pak, smetaat deka primenata na Pravilnikot vedna{ stapuva na sila. Taka, gradona~alnikot na Gevgelija, Ivan Frangov, be{e ubeden deka urbanisti~kite planovi ne ja zasegaat primenata na Pravilnikot i tvrde{e deka vo ovaa op{tina }e se dozvoli izgradba na semejni objekti edinstveno so tri stanovi.
3.000
2.400
ЕВРОПА ИНДЕКСИ
-0,40%
3.200
2.600
ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.
CAC 40 3.797,87
+0,03%
2.800
АМЕРИКА ИНДЕКСИ
Заеднички индекс 30 големи американски компании котирани на Њујоршка берза
S&P 500 1.337,43
3.000
+0,03% -0,38% +0,06%
Извор: Македонска Берза
KU]I SO TRI STANOVI SAMO VO NOVITE URBANISTI^KI PLANOVI
Vrednostite koi gi gledate deneska, se od posledniot den na trguvawe, vtornik - 26.07.2011
МАКЕДОНСКА БЕРЗА МБИ 10 2.515,35 МБИД 2.543,40 ОМБ 117,96
rashodi, okolu 85% od site pari {to se slevaat vo buxetot se tro{at za tekovni potrebi – plati i pridonesi za vrabotenite vo javnata administracija, nabavka na stoki i uslugi, socijalni nadomestoci, razni subvencii. Samo 15%, odnosno 380 milioni evra se za izgradba na infrastrukturni objekti. Spored toa, najneopravdano e buxetot da se krati tokmu od stavkite za kapitalni investicii, iako praktikata poka`a deka voobi~aeno koga se pravi rebalans prvo stradaat kapitalnite proekti. Nasproti vakvata vladina politika, razumen rebalans na buxetot podrazbira kratewe na del od tekovnite neproduktivni tro{oci.
acionalniot park Pelister letovo e poseten od pogolem broj turisti vo sporedba so prethodnata godina, koi osobeno se zadovolni od infocentarot na planinata Baba, vo mestoto vikano Sedum kladenci. Spored evidencijata na ovaa ustanova, info-centarot go posetile okolu 3.700 turisti, od koi 20% se od Avstralija, SAD, Kanada, [vedska, Belgija, [vajcarija i od drugi dr`avi. “Posetenosta na info-centarot e najgolema za vikendite, posebno vo nedelite. Ponekoga{ imame i po 150 do 200 posetiteli, koi naj~esto se od drugi gradovi, a letovo i od stranstvo. Mnogu od niv dolgo vreme ne bile vo tatkovinata, pa za info-centarot se izrazuvaat najpofalno od aspekt na uredenosta i podgotvenosta da im izleze vo presret na barawata za precizna informacija za mo`nostite za rekreirawe, smestuvawe, planinarewe i odmor na Pelister i potpelisterskite sela”, veli Pece Cvetanovski, zadol`en za odnosi so javnosta vo Pelister. Info-centarot nudi suveniri, videomaterijali, karti i mapi za patekite i florata i faunata na Pelister, komunikacija so domarite od Kopanki i Pelister na Golemo Ezero. Vo ovoj period od godinata info-centarot iznajmuva i prostor za konferencii i seminari.
450,05
Звон Ена Хол
0,04
КД Груп
7.420,00
+9,09%
-12,00%
Вода Врњци
3.789,00
Прогрес
61,00 Звечево
125,96
-18,47%
83,00
Хр.Духани
+6,70% -11,59%
ФЈУЧЕРСИ НАФТА
ЛЕСНА СУРОВА
99,76$/барел BRENT
117,94$/барел
Интеревропа
2.000,00
-1,85%
8.850,00
Горење
ЗЛАТО 1.614.20$/унца СРЕБРО 40.53$/унца БАКАР 447,050$/унца
+10,46% -16,52%
ЉУБЉАНСКА БЕРЗА
+14,29%
07/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11
+0,56% +0,00%
-0,36% 311,740$/галон +0,31%
ПРИРОДЕН ГАС
4,37$/ММБТу ЗА ЗАТОПЛ.
-1,71%
ЗАГРЕБСКА БЕРЗА
+20,00%
+0,06%
OMB e sostaven od najlikvidnite obvrznici kotirani na Makedonska berza
Главен индекс на Атинската берза
БЕЛГРАДСКА БЕРЗА
ОМБ
+11,11% -1,56%
Податоците за акции со најголема промена во регионот, се земаат од веб страниците на Белградска, Загрепска и Љубљанска берза
ПЧЕНКА 682,00$/бушел ПЧЕНИЦА 690,50/бушел КАФЕ 2.45$/бушел
МЕТАЛИ
-0,01% +0,42% +1,45%
НИКЕЛ 23802.50$/унца АЛУМИНИУМ
2367.50$/унца ЧЕЛИК 603.00$/унца
-1,3% +1,4% /
СУРОВИНИ
-1,16% -0,25% +0.95%
-1,57% ШЕЌЕР +3,45% 27,25 СОЈА 1373,75$/бушел -1,04% КАКАО 3017.000$/буше
Податоците за фјучерсите на нафта, метали и суровини се земаат од веб страната на американската финансиска агеција Блумберг ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.