D. Pavliteui'/Duor
i akolicd a drugoi potouici 19. sto\eea
tok Une, i vidik je veliianlstven; dobija se todna predstava o poloZaju Novog, koji je smjeSten na sastavcima dvaju rukavacalo i povezan utvrdenim mostom s tlrugom obalom, gdje se nalazi Zeljeznidka stanica.<17
ia. Iako se Petar riz obliZnjih svojih logora ua >suhu metlu< spr.rstio u Jamnicu s poprilidnom ietom svojitr boraca, ipak su na skupStini prevladali prista5e Obrenoviria koji su zakljudili da se Karadordevii mora u roku od 8 dana povuCi iz ustanka. Za vojnidkog prvaka ustaniikiir eeta Yrijeme ustanka i okupacije 1875-1878. izabran je kao korrnrpromis Slovenac Miroslav Hubmajer koji je us,koro krenuo u prvu neusVec smo iz prethodnog odlomka vidjeli da je pj e5nu akciju.zo Usprkos zakljudku Skup5tine u uz unsku graniou prema turskoj Bosni nakon Jainnici koju izvori nazivaju i >bosanskom nasto je u kolovozu 1875. izbio ustanak raje posta- rodnom skupstinom<, Karadorilevii se nije polo vrlo Zivo. S jedne stra,ne navalile su brojne vukao iz us'tanka.zl Ostao je i dalje i iz toga doskupine bjegunaca sa stokom preko Une, a s ba ostavio nam Dnevnik koji je nedavno objavdruge, au,strougarska uprava je ojaeala pooade ljene2 i u njemu se desto spominju Podovi, Zii straZarnice, uputila svoje izvid,nice, uhode i rovac, Be6linac, Jamndca, Gvozdansko, Rujevac, dopisnike pojedinih listova. DoSli zu i brojni Brezovada, Cotkovada i druga sela iz dvorskog stranci kao dobrovoljci i nastojali se prebaciii kraj a. preko rijeke ili >suhe metle< i uklju6iti u po- I o j amniikoj s)rup5tini ostavio je kra6i zapis poneku od ustanidkih deta. Iz Srbije su Obre- gdje stoji: >Decembar 16. Oko 11 ,sati odjedannovidi poslali svoje ljude da agitiraju za ustanak pui (...) dodu joit jedno 60 razni BoSnjaka: Ildi pnikljudenje Bosne Srbiji, sooijalisti Vase ,Pe- ja Guteia, Hubmajer, Vasa Pelagid, Tekii, Silagida i drugih njegovih pxista6a iz Kostajnice, ma Bilbija, Vasa Vidojevii (Vido]IiC)i jost mnogi Dubice, Gradi5ke nastojaii su na Sirenju soci- drugi poznati. Odjedanput vidim ja 5ta je to, i jalne revolucije, a druga srbijanska dinastija da ie sada biti kr5a. Otvorim sednicu oko dvaKaratlortle\,niii nSstojali su takoder nesto naest sati, gdi saorp5tim za5to smo se skupili u uliiariti izbijanjem iustanka. Zato je preko Sis- preiladnjoj skupstiniitd. ka, Dubice i Kostajnice amo stigao i princ Pe- Na to ustane Vasa Vidojevii i kaZe kako rnu tar Karadordevii i pod imenom Petra Mrkonji je milo da sam ja do6ao itd., i da bi ja doda skupljao dete i ustroj'io svoje logore uz samu bro udinio da sve dam Sto rimam Odboru, a ja >Suhu rnetlu< izmedu Javr:ioe i Zirovca. npr. da se uklonim i to u Bei. Gute5a: 'da de moje u Brezovadi i Corkovaii. U gotovo svim mjestiime zlatnim slovirna biti zapisano ako tako po6ma postojali su odbori za pornod ustanku kao tupim kao 5to Vidoj evii veli. Ja: ,A ko meni podruZnice zagrebaEkog ili gradiSkog odbora. garantuje za postenje odibora, i ko je taj Odbor?' Metlu njima su se isticali pojedini trgovci, npr. Gute5a: ,Ja (gondo). A posle oni isti ljudi, koj zagrebadkji veletrgovac Ilija Guteba; iz SriBka su do sada bili.'2r Nakon rasprave Gute5a je Kotur, Pavlica, Kunid; iz Dubice braia Hrvaiazakljudio: ,Brado, vama je poznato da nam Srbini; iz GradiSke (Bosanske, zvane Berbir) Stojan ja, Crna Gora i Hrvatska pomaZe2a,i da je to (Kosta) Ugrinid i drugi. za nagu stvar veli,ka pomoc, ali ako gospodin Vec u poietku ustanka izbila je nesloga iz- (pokaZe na mene) ostane med nama, to moie metlu pristaia Obrenoviia s jedne i socijalista, lako biti da demo biti liSeni sve te pomoii. Zato, odnos,no Karadordeviievaca s druge strane. Za- pre svega, moram vas pitati imate li negto prodto je odludeno da se u kasnu jeen '1875. sazwe vu gospodina?<2' jedna skup3tina svih ustanidkih struja i dogovori zajednidki nastup u ustanku. Skup5tina je u) Yriarte je pogresno i sanu kao prltok Une proglasio IuodrZana nedaleko Dvora, u selu Jamnici koja se rr) Yriarte, n. dj., 55. Bila je to prva iirokotraana turska Zeljeznica u Bosni aijom trasom I danas vodi pruga od danas naziva Javnicom. U seoskoj Skoli na5lo Kostajnice preko Novog do aanja Luke. tr) Usp. o to e M Ekmeai6, D. dj., 151-166. se 16. i 17. prosinca 1875. oko osamdesetakljudi r) O Gutesl usp. alanak Lj. Kuntid, Enciklopedija Jugoiz svih ustanidkih Zari5ta uzduZ Save i Une, zaslaviie 4, Zagreb 1986, 638-639. i moj rad naveden u b i l j . 4 . tim predstavnika svih grupa, pojedinih odbora i ) u s p . M . E k m e a i 6 , n . d j . , 1 6 3 . Bosanski ustanak za pomoC ustanku, lstanidkih vojvoda i dobro- , ) I s t o . U s p . i r a d V a s e C u b r i l o v i 6 a , Beograd 1930. voljaca.l8 Skupitinom je predsjedavao zagrebad- ' ! ) 18?5-18?8, Petar Mrtonjid {Petar Karatlor.Ievia), Dnevni zapisci jednog usta$a (tj. ustanika, D. P.) o bosansko-herceSoki trgovac, spomenuti Gute1a, po nacionalnosti MeSovaakom ustanku 18r-18?6. godine, Miscellanea Srbin, a medu ustanicima svih boja bio je vrlo Beograd, 19?9,1 Istodjski institut, vita graala, knj. vII, ugledan zbog aktivnosti oko Fkuplj anj a pomoci .) N. dj., 55_56. :r) U Jamnrct se medu ustaniCkim. uglavnom srpskim zastaza ustanak i osobnih priloga.le vama polavila i jedna hrvatska zastava. To ne treba iznenaditi ler je vedlnu pomodi dostavljao zaarcbaaki odbor Osirn odnosa prema ustanku, Tur:ikoj ,i njekoji je Cltava Avota za6tupac zajednidki hri I. GuSa nim reformama, ustanidki vode su trebali rijevatsko-srpsld. zapravo jugoslavâ&#x201A;Źnski program. pa i u dola vladsvlne Khuen Hedervalyja bio je jedan od rijetkilr Siti spor izmedu dinastije Obrenoviia i pretenpolileara u Hrvalskoj. srpskih opozicijskih denta za priiestolje u Beogradu Petra Mrhonji- :i) tsto. 56.
t78