Preduzetnicki vodic kroz pravo

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

UGO­VOR O ŠPE­DI­CI­JI DE­FI­NI­CI­JA

Ugo­vor o ot­pre­ma­nju (špe­di­ci­ji) je ta­kav ugo­vor o oba­vlja­nju pri­vred­nih uslu­ga u ko­me se jed­na ugo­vor­na stra­na – ot­prem­nik (špe­di­ter) oba­ve­zu­je da ra­di pre­vo­za od­re­ đe­ne stva­ri za­klju­či u svo­je ime, a za ra­čun na­lo­go­dav­ca (ko­mi­ten­ta) ugo­vor o pre­vo­zu i dru­ge ugo­vo­re po­treb­ne za iz­vr­še­nje pre­vo­za, kao i da oba­vi osta­le uobi­ča­je­ne po­slo­ve i rad­nje, a dru­ga ugo­vor­na stra­na – na­lo­go­da­vac se oba­ve­zu­je da mu is­pla­ti odr­eđe­nu na­kna­du (pr­o­vi­zi­ju).

OBA­VE­ZE ŠPE­DI­TE­RA

Oba­ve­ze orga­ni­za­ci­je pre­vo­za ro­be – špe­di­ter ima oba­ve­zu da orga­ni­zu­je pre­voz ro­be sa jed­nog me­sta na dru­go, i to pa­žnjom do­brog struč­nja­ka. Ova oba­ve­za ob­u­hva­ta pred­u­zi­ma­nje ni­za prav­nih i fak­tič­kih rad­nji usme­re­nih na pre­voz ro­be. U prav­ne rad­nje u okvi­ru po­sla špe­di­ci­je spa­da­ju: pre­u­zi­ma­nje ro­be, kon­tro­la ko­li­či­ne, te­ži­ne i spolj­njeg sta­nja, za­klju­če­nje ugo­vo­ra o pre­vo­zu, iz­bor pre­vo­znog sred­stva i pre­vo­znog pu­ta i dr.

U fak­tič­ke rad­nje spa­da: pa­ko­va­nje ro­be, pre­uz­ i­ma­nje ro­be, do­vo­že­nje i odvo­že­nje, uto­var i is­to­var i dr.

Oba­ve­za po­stu­pa­nja po na­lo­zi­ma ko­mi­ten­ta – špe­di­ter je du­žan da se pri­dr­ža­va na­lo­ga ko­mi­ten­ta, a po­seb­no o prav­cu pu­ta, sred­stvi­ma i na­či­nu pre­vo­za, iz­bo­ru pre­ vo­zi­o­ca, skla­di­šta­ra i osi­gu­ra­va­ča. U sva­koj pri­li­ci špe­di­ter je du­žan da vo­di ra­ču­na o in­te­re­si­ma ko­mi­ten­ta.

Oba­ve­za ču­va­nja in­te­re­sa ko­mi­ten­ta – po­što špe­di­ter oba­vlja de­lat­nost za ra­čun ko­mi­ten­ta, on mo­ra pri to­me ču­va­ti in­te­re­se svog ko­mi­ten­ta. Ova oba­ve­za se iz­vra­ža­va na raz­li­či­te na­či­ne, i to pre sve­ga kr­oz upo­zo­re­nja u po­gle­du ne­do­stat­ka ko­mi­ten­to­vog na­lo­ga, ne­do­sta­ta­ka pa­ko­va­nja, i u po­gle­du ošte­će­nja ro­be.

Oba­ve­za iz­ve­šta­va­nja ko­mi­ten­ta – ko­mi­tent ima pra­vo da bu­de oba­ve­šta­van o glav­ nim fa­za­ma iz­vr­ša­va­nja svo­ga na­lo­ga.

Oba­ve­za ču­va­nja ro­be – špe­di­ter ro­bu mo­že ču­va­ti sam, ali je če­šći slu­čaj da­va­nja ro­be na ču­vanj­e u jav­no skla­di­šte. U sva­kom slu­ča­ju, pri­li­kom iz­bo­ra na­či­na ču­va­nja ro­be, špe­di­ter se mo­ra vo­di­ti in­te­re­si­ma ko­mi­ten­ta.

Oba­ve­za ca­ri­nje­nja ro­be – špe­di­ter je du­žan da ca­rin­ske rad­nje oba­vi lič­no i na stru­čan na­čin. Ako ih po­ve­ri dru­gom li­cu, za šte­tu ko­ja na­sta­ne tom pri­li­kom po ko­ mi­ten­ta od­go­va­ra lič­no.

Oba­ve­za osi­gu­ra­nja ro­be – ova oba­ve­za za špe­di­te­ra po­sto­ji sa­mo ako se iz­ri­či­to ugo­vo­ri, da­kle, ni­je za­kon­ska oba­ve­za. Ako je osi­gu­ra­nje ugo­vo­re­no kao oba­ve­za špe­ di­te­ra, a ni­je pre­ci­zi­ra­no od ko­ji ri­zi­ka se ro­ba osi­gu­ra­va, špe­di­ter će bi­ti du­žan da je osi­gu­ra sa­mo od uobi­ča­je­nih, a ne i od spec­fič­nih ri­zi­ka.

Oba­ve­za po­la­ga­nja ra­ču­na – pra­vi­lo je da je špe­di­ter du­žan da po­lo­ži ra­čun svom ko­mi­ten­tu na­kon oba­vlje­nog po­sla.

81