34973 LEKSIKON ISTORIJE PEDAGOGIJE SRPSKOG NARODA

Page 1

Недељко Трнавац Л Е К С И К О Н

ИСТОРИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА период до 1945. године

b b b b K.Б. 34973

www.zavod.co.rs

Л Е К С И К О Н

ИСТОРИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА


Л Е К С И К О Н

ИСТОРИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА период до 1945. године


Недељко Трнавац

Л Е К С И К О Н

ИСТОРИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА период до 1945. године

ПОЈМОВИ b ДОГАЂАЈИ b УСТАНОВЕ b ЛИЧНОСТИ ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА


Садржај Реч уредника /VII/ Предговор /XI/

ЛЕКСИКОН

А /1/

Ј

/223/

С

/499/

Б /25/

К /241/

Т

/577/

В /57/

Л /279/

Ћ /593/

Г

Љ /293/

У

Д /109/

М /295/

Ф /627/

Ђ /147/

Н /337/

Х /639/

Е

/157/

Њ /373/

Ц /651/

Ж /165/

О /375/

Ч /663/

З /173/

П /395/

Џ /671/

И /197/

Р /473/

Ш /673/

/85/

/597/

Литература и основни извори илустративних прилога /698/ Регистар одредница /700/ Фототипско издање Ђачке књижице из 1935. године налази се у прилогу на крају књиге.


Реч уредника Мала књига у великој књизи Aутор и издавач предају читаоцима на увид и суд први лексикон националне педагошке историје. У овај значајан пројекат професор др Недељко Трнавац уложио је десет година истраживачког рада и у њега уткао своје дугогодишње искуство из области педагогије. Осим што је оваква врста дела својеврстан новитет, јер национална историја педагогије до сада није била написана и објављена, занимљиво је и то да је ова историја изложена азбучним редоследом. Лични печат аутор је дао пре свега избором одредница, а потом и начином њиховог обликовања и представљања. Вишегодишња педагошка пракса је аутора несумњиво навела на то да се одлучи за овај начин представљања прикупљеног и систематизованог знања из националне историје педагогије. Као и сва дела овог типа, а нема их много, Лексикон историје педаго­ гије српског народа пружа богат материјал за учење, али и за нова будућа истраживања, што и сам аутор наводи у свом предговору, који садржи објашњења методолошке природе и упутства за коришћење Лексикона. У сваком истраживању најтеже је почетно прикупљање и систематизација грађе, а обимни педагошки извори и литература из којих је она прикупљана наведени су у овом лексикону, што представља засебан корпус знања и података, чиме се он може похвалити. Уз готово сваку одредницу стоје спискови литературе и најзначајнијих дела који су с њом у вези, док су нека дела обрађена и као засебне одреднице. На 697 енциклопедијских страна налази се 5.028 одредница распоређених тростубачно на свакој страни, а прати их илустративни материјал од 488 прилога. Обрађени су појмови, личности, литература, догађаји, установе, извори…, али и занимљивости готово анегдотског типа, а све одреднице наведене су у Регистру одредница који се налази на самом крају Лексикона. Регистар с ознаком броја стране уз назив сваке одреднице представља и својеврстан водич за сналажење у овом обимном делу. Сабирањем различитих знања на једном месту, овај лексикон ће несумњиво значајно допринети познавању и очувању важног дела српске прошлости. Аутор нас подсећа и на старе називе, старинске речи, као што су абитуријент, адет, безграмотан, дефтер, мапник, пипавица, печатња, ћоравица,

b VII b


Реч уредника на заборављене називе наставних предмета (биљословље или биљарство, писменица, душесловије, моралка, наукословље...), да су се некад учили и предмети као што су наука хришћанска, моралка и лепо писање, али и на то где су све у свету постојале српске гимназије, да су се школе оснивале и при црквама и манастирима…, као и на то да је некада љубљење руку било знак поздрава, а скреће пажњу и на богатство значења које је некада садржала реч „учитељ“. Лексикон националне педагошке историје истовремено је и подсетник на то да некадашњи систем вредности није застарео, већ да би се он у својим битним својствима могао и у ово ново доба сасвим добро применити. Највећи значај овог лексикографског дела је управо у томе што подсећа на то да педагогија никако није и не треба да буде само образовање већ да је оно пре свега – васпитање. Читалац ће овде моћи да види портрете личности значајних за педагогију, насловне странице дела из ове области, али и корице старих уџбеника, или групне фотографије некадашњих ученика. Посебну занимљивост представљају стара сведочанства, наставне слике, документи… Да би се дух прошлих времена приближио читаоцу, уредништво се одлучило да као прилог овом лексикону читаоцу поклони раритет – фототипско издање некадашње ђачке књижице. Ова књижица је и пример за то колики се значај некад придавао васпитању, колико се васпитање сматрало одговорношћу, и то не само родитеља и васпитача већ и државе и друштва. У овој књижици се на малом броју страница налазе узори за морал и образовање, као и поуке, савети и препоруке. Могло би се рећи да ова ђачка књижица представља и мали приручник за то како деца треба да се понашају. Ђачка књижица је не само прилог великој књизи већ у одређеном смислу представља и практичну одредницу овог лексикона, јер свака одредница у њој и јесте књижица за себе. Издавачки прилог симболично представља додир с прошлошћу и пример је из ње, а њену разноврсност и богатство професор Недељко Трнавац успешно презентује у јединственом Лексикону историје педагогије српског народа. Дејана Оцић

b VIII  b


Свака је ствар с историјом својом јасна. Мита Ракић, Један лист из физике социјалне, 1877.

b Ја знам добро да ће учени људи и овдје наћи доста погрјешака; али се опет надам да ће им овај мој посао и оваки бити милији него да га никако није.

P

Вук Стефановић Караџић


Предговор Лек­си­кон исто­ри­је педа­го­ги­је срп­ског на­ро­да

по­ја­вљу­је се у вре­ме­ну у ко­јем ра­с те зна­чај на­ци­о­нал­них исто­ри­ја, у вре­ ме­ну у ко­јем сва­ки на­род тре­ба да, афир­ма­ци­јом свог на­ци­о­нал­ног иден­ ти­те­та, по­др­жи ши­ри и сна­жни­ји про­цес гло­ба­ли­з а­ци­је на европ­ском и свет­ском про­с то­ру. Оту­да сва­ка на­ци­о­нал­на кул­т у­ра, па и пе­да­го­шка на­у­ка, тре­ба да при­к у­пи, са­чу­ва и об­ра­ди све оно што ће ући у оп­шти и за­јед­нич­ки фун­дус, али та­ко да се очу­ва­ју и оја­ча­ју на­ци­о­нал­не спе­ци­ фич­но­с ти. Као што су шко­ле и про­све­та у сре­ди­шту сва­ке на­ци­о­нал­не кул­т у­ре, та­ко је и на­ци­о­нал­на исто­ри­ја пе­да­го­ги­је у сре­ди­шту на­у ч­ног си­с те­ма ко­ји бри­не о очу­ва­њу, ши­ре­њу и афир­ма­ци­ји те кул­т у­ре. За­то смо се, још пре де­сет го­ди­на, од­лу­чи­ли за при­пре­му овог обим­ног ма­ те­ри­ја­ла ко­ји је на гра­ни­ци из­ме­ђу „гра­ђе за из­у­ча­ва­ње и сту­ди­ра­ње на­ ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је” и ње­ног пре­зен­то­ва­ња у скла­ду са ен­ци­ кло­пе­диј­ским и лек­си­ко­граф­ским кри­те­ри­ју­ми­ма. Су­штин­ски и из­вор­но по­сма­тра­но, основ­ни и нај­ши­ри циљ овог ра­да и на­ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је је­с те исто­риј­ска и пе­да­го­шка афир­ма­ци­ја на­ци­о­нал­ног иден­ ти­те­та срп­ског на­ро­да. По­што до са­да ни­је на­пи­са­но ни­јед­но це­ло­ви­то и све­о­бу­хват­но лек­ си­ко­граф­ско де­ло о на­ци­о­нал­ној исто­ри­ји школ­ства и пе­да­го­ги­је Ср­ба, сма­тра­ли смо да има свр­хе уло­жи­ти труд и на­пор, па све оно што је до са­да про­у­че­но и на­пи­са­но, пре­гле­да­ти, об­ра­ди­ти и по­ве­за­ти у фор­ми по­ је­ди­нач­них лек­си­ко­граф­ских од­ред­ни­ца, ко­је за­јед­но мо­г у да да­ју но­ву и бо­љу сли­к у о про­шло­сти вас­пи­та­ња, школ­ства и про­све­те срп­ског на­ро­да. Циљ је от­кри­ти, са­к у­пи­ти, са­чу­ва­ти и на по­го­дан на­чин пред­ста­ви­ти бу­ду­ћим ге­не­ра­ци­ја­ма бо­га­то исто­риј­ско на­сле­ђе о вас­пи­та­њу, шко­ло­ва­њу и про­све­ти Ср­ба у про­шло­сти. На­да­мо се да ће ти­ме бити по­ста­вљена јед­на до­бра осно­ва за пи­са­ње хро­но­ло­шки и са­др­жај­но це­ло­ви­те исто­ри­је школ­ ства и пе­да­го­ги­је срп­ског на­ро­да. За­да­ци су да се от­кри­ју и еви­ден­ти­ра­ју сви вред­ни оста­ци ма­те­ри­јал­ не и ду­хов­не кул­т у­ре у обла­сти школ­ства, про­све­те и пе­да­го­ги­је срп­ског на­ро­да, му­зеј­ски и ар­хив­ски из­во­ри, ли­те­ра­т у­ра; да се упо­ре­де ис­тра­жи­ вач­ки на­ла­зи, да се ис­пра­ве по­гре­шке и за­блу­де, раз­от­кри­ју фал­си­фи­ка­ти, за­не­ма­ри­ва­ња и при­кри­ва­ња не­до­вољ­но про­у­че­ног; да се ре­тро­ак­тив­но афир­ми­ше сва­ки при­пад­ник срп­ског на­ро­да ко­ји је за­слу­жан, а нео­прав­ да­но за­бо­ра­вљен у овој обла­сти; да се при­ка­же до­при­нос сва­ке вас­пит­ но‑обра­зов­не и на­у ч­не ин­сти­т у­ци­је у раз­во­ју срп­ске на­ци­је и др­жа­ве, да се по­ме­ну жр­тве, да се објек­тив­ни­је не­го до са­да оце­не до­га­ђа­ји, да се сре­де хро­но­ло­шке та­бли­це и по­пи­ше за­ко­но­дав­на ре­г у­ла­ти­ва, да се при­ бе­ле­же на­род­на ве­ро­ва­ња и ис­к у­с тва о по­ди­за­њу и вас­пи­та­њу де­це, да се по­ве­ж у и уре­де фраг­мен­тар­ни ста­ти­стич­ки пре­гле­ди о шко­ла­ма, уче­

b XI b


Лексикон историје педагогије српског народа ни­ци­ма и на­став­ни­ци­ма и да се све то об­је­ди­ни са те­о­риј­ским раз­во­јем пе­да­го­ги­је као на­у­ке у Ср­би­ји. Вас­пи­та­ње и пе­да­го­ги­ја се у овом лек­си­ко­ну тре­ти­ра­ју у је­дин­с тву, да не би­смо стал­но на­гла­ша­в а­ли да је реч о про­шло­с ти вас­пи­та­ња и пе­да­го­ги­је. Исто­ри­ја вас­пи­та­њ а од­но­си се на про­шлост де­лат­но­с ти, исто­ри­ја школ­ства на про­шлост ре­пре­зен­та­тив­них ин­с ти­т у­ци­ја вас­пи­ та­ња, а исто­ри­ја пе­да­го­ги­је на раз­вој те­о­риј­ске и на­у ч­не ми­сли о све­му то­ме за­јед­но. На­зив „на­ци­о­нал­на исто­ри­ја пе­да­го­ги­је” се у овом слу­ча­ ју од­но­си и на ис­к у­с тве­ну про­шлост (де­лат­ност) и на те­о­риј­ски раз­вој на­ше на­у­ке о вас­пи­та­њу. И са­ма пе­да­го­ги­ја је са­зда­на од уоп­шта­ва­ња и ва­ло­ри­з а­ци­је по­зи­тив­них ис­к у­с та­в а из на­род­ног и ин­с ти­т у­ци­о­нал­ног вас­пи­та­ња и из на­у ч­них ис­тра­жи­ва­ња ме­то­до­ло­шки оспо­со­бље­них по­ је­ди­на­ца, ти­мо­ва и на­у ч­но‑на­с тав­них и ис­тра­жи­вач­ких уста­но­ва (фа­к ул­ те­та, ин­с ти­т у­та, за­во­да). Лек­си­кон је при­ла­го­ђен по­тре­ба­ма циљ­не гру­пе, а то су, пре свих, сту­ ден­ти пе­да­го­ги­је и на­став­нич­ких фа­к ул­те­та, про­фе­со­ри пе­да­го­шке гру­пе пред­ме­та на тим и слич­ним фа­к ул­те­ти­ма, за­по­сле­ни у школ­ству и про­све­ ти, као и оста­ли ко­ји се ин­те­ре­су­ју за пе­да­го­шку и исто­риј­ску про­бле­ма­ ти­к у или за про­шлост и суд­би­ну срп­ског на­ци­о­нал­ног би­ћа. И до­са­да­шње тре­ти­ра­ње на­ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је у лек­си­ко­ ни­ма и ен­ци­кло­пе­ди­ја­ма би­ло је ми­ни­мал­но и фраг­мен­тар­но, као увод­но или пра­те­ће об­ја­шње­ње од­ред­ни­ца ко­је су се од­но­си­ле на са­вре­ме­на зби­ ва­ња у вас­пи­та­њу, школ­ству и пе­да­го­ги­ји. Убе­ђе­ни смо да ће од­ред­ни­це из на­шег „исто­риј­ског пе­да­го­шког лек­си­ко­на” ин­спи­ри­са­ти и оба­ве­за­ти ауто­ре свих но­вих ен­ци­кло­пе­ди­ја и лек­си­ко­на, да на исто­риј­ску про­бле­ ма­ти­к у обра­те ве­ћу па­жњу не­го што су то чи­ни­ли до са­да. Од ен­ци­кло­ пе­ди­ја ко­је су нам при­сту­пач­не у го­вор­ном и је­зич­ком сми­слу, ва­ља по­ ме­ну­ти: Пе­да­го­гиј­ски лек­си­кон (За­греб, 1939), Ен­ци­кло­пе­диј­ски ри­јеч­ник пе­да­го­ги­је (За­греб, 1963), Пе­да­го­шки реч­ник, 1 и 2 (Бео­град, 1967), Пе­ да­го­шка ен­ци­кло­пе­ди­ја, 1 и 2 (Бео­град, 1987), Пе­да­го­шки лек­си­кон (Бео­ град, 1995), Пе­да­го­шки те­за­у­рус Ни­ко­ле Пот­ко­ња­ка (Бео­град, 1996), као и Азбуч­ник и ти­по­ло­ги­ја по­зна­тих школ­ских ин­сти­ту­ци­ја Не­дељ­ка Тр­ нав­ца (Бео­град, 2005). По­се­бан блок из исто­ри­је пе­да­го­ги­је сре­ће­мо у Пе­ да­го­шкој ен­ци­кло­пе­ди­ји, у дру­гој књи­зи, у окви­ру од­ред­ни­це „Ју­го­сла­ви­ја” и у Азбуч­ни­ку и ти­по­ло­ги­ји шко­ла... (ви­ше од хи­ља­ду од­ред­ни­ца из пе­да­го­ шке про­шло­сти). Срп­ски на­род се на по­чет­к у тре­ћег ми­ле­ни­ју­ма на­ла­зи у ди­на­мич­ној фа­зи ре­де­фи­ни­са­ња и пре­ци­зи­ра­ња свог на­ци­о­нал­ног, др­ жа­во­твор­ног, те­ри­то­ри­јал­ног, вер­ског, иде­о­ло­шког и сва­ког дру­гог ста­ ту­са и по­ло­жа­ја у од­но­с у на сво­је пре­у­ре­ђе­но со­ци­јал­но окру­же­ње. За­то је зна­чај­на сва­ка но­ва књи­га ко­ја осна­ж у­је ње­гов на­ци­о­нал­ни и кул­тур­ ни иден­ти­тет, ко­ја га уко­ре­њу­је у бли­жој или да­ле­кој про­шло­сти, ко­ја га до­ка­зу­је и ја­сно са­оп­шта­ва. Пој­мов­на и те­о­риј­ско‑ме­то­до­ло­шка апа­ра­ту­ра на­ше на­ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је до са­да је де­фи­ни­са­на и раз­ра­ђе­на са­мо у по­чет­ној фор­ми. Мла­ђе ге­не­ра­ци­је про­свет­них рад­ни­ка већ са­да не зна­ју ста­ре на­зи­ве на­став­них пред­ме­та ко­је пре­да­ју (је­ста­стве­ни­ца, чи­сле­ни­ца, ми­ ло­сло­вље, на­ро­до­сло­вље), не­ка­да­шње уџ­бе­ни­ке и ме­то­дич­ке „ру­ко­во­ђе” ко­је су ко­ри­сти­ли њи­хо­ви прет­ход­ни­ци. У свом про­фе­си­о­нал­ном иден­ ти­те­т у, они не по­се­ду­ју нео­п­ход­ни кон­ти­ну­и­тет са свим оним што се у шко­ли и на­с та­ви де­ша­ва­ло пре њих. На­ше од­ред­ни­це се од­но­се на пој­

b XII  b


Предговор мо­ве, до­га­ђа­је, ин­сти­ту­ци­је, лич­но­сти, као и на из­во­ре и ли­те­ра­ту­ру, да­к ле, на све основ­не про­бле­ме јед­не на­ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је. Ве­ћи­на од­ред­ни­ца је де­скрип­тив­ног и ком­пи­ла­тор­ског ка­рак­те­ра (у по­ зи­тив­ном сми­слу те ре­чи), али је, у аутор­ском по­гле­ду, нај­те­же би­ло на­ пи­са­ти упра­во од­ред­ни­це о пој­мо­ви­ма и те­о­риј­ско‑ме­то­до­ло­шким пи­та­ њи­ма на­ше на­ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је. Кри­ти­ча­ри овог пионирс­ког де­ла са­мо ће до­при­не­ти да се те од­ред­ни­це убу­ду­ће де­фи­ни­шу на бо­љи и пре­ци­зни­ји на­чин. Шта је до са­да учи­ње­но у обла­сти на­ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је у нас? Пре­о­вла­ђу­ју члан­ци ко­ји су пре­те­жно об­ја­вљи­ва­ни у на­шим пе­да­го­ шким ча­со­пи­си­ма, а ве­ћи­на се од­но­си на обе­ле­жа­ва­ње ју­би­ле­ја не­ке шко­ле (уста­но­ве) или лич­но­сти. Ту спа­да­ју и број­ни in me­mo­ri­am на­пи­си и хро­ни­ ке до­га­ђа­ја. На дру­гом ме­сту су при­год­не бро­шу­ре ко­је спа­да­ју у ка­те­го­ри­ју спо­ме­ни­ца, по­во­дом „окру­глих” го­ди­шњи­ца на­ших нај­ста­ри­јих шко­ла. На тре­ћем ме­сту су те­ри­то­ри­јал­но про­фи­ли­са­не мо­но­гра­фи­је, са увек слич­ ним на­сло­вом „Про­све­та и школ­ство у [...] кра­ју”. Ови ра­до­ви се ја­вља­ју или као са­мо­стал­ни или као сег­мен­ти обим­ни­јих књи­га о исто­ри­ји Бео­гра­да, Ни­ша, Ва­ље­ва и дру­гих гра­до­ва. На­ро­чи­то су зна­чај­не „Хро­ни­ке се­ла”, еди­ ци­ја ко­ју је по­кре­ну­ла Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти, ко­јих има на де­се­ти­не, а у ко­ји­ма се ре­дов­но сре­ће на­слов „Шко­ле, про­све­та и по­зна­ те лич­но­сти на­шег ме­ста и кра­ја”. Хро­но­ло­шки ло­ци­ра­ни ра­до­ви об­ра­ђу­ ју исто­риј­ско‑пе­да­го­шке те­ме у од­ре­ђе­ном вре­мен­ском пе­ри­о­ду: Шко­ле и про­све­та у вре­ме Не­ма­њи­ћа, Срп­ске шко­ле у Угар­ској то­ком 17. и 18. ве­ка, Шко­ле и про­све­та за вре­ме I срп­ског устан­ка итд. Не­што су ре­ђи ра­до­ви уже пе­да­го­шке при­ро­де: о на­ста­ви, на­став­ним пла­но­ви­ма и про­гра­ми­ма и уџ­бе­ни­ци­ма (по­је­ди­них вр­ста шко­ле или на­став­них пред­ме­та). Би­о­граф­ски и би­бли­о­граф­ски при­ло­зи су че­сти, али пре­те­жно де­скрип­тив­ни и јед­но­ стра­но афир­ма­тив­ни, док је ма­ло при­ло­га кри­тич­ког ка­рак­те­ра. Нај­ма­ње је син­те­тич­ких и ана­ли­тич­ких сту­ди­ја на­уч­но‑ис­тра­жи­вач­ког ни­воа и њих сре­ће­мо у окви­ру ма­ги­стар­ских, док­тор­ских, а че­сто и ди­плом­ских ра­до­ва на фа­к ул­те­ти­ма и не­ка­да у Збор­ни­ку за хи­сто­ри­ју школ­ства (Бео­град–За­ греб–Љу­бља­на). Сви ови ра­до­ви чи­не основ­ни са­знај­ни фонд на­уч­не ди­ сци­пли­не и ко­ри­шће­ни су при­ли­ком пи­са­ња по­је­ди­них од­ред­ни­ца у овом лек­си­ко­ну. У ње­му се они ме­ђу­соб­но по­ве­зу­ју, а из њих се из­два­ја оно нај­ бит­ни­је и нај­трај­ни­је. По­с то­ји и од­р е­ђе­на ме­ђу­ди­сци­пли­нар­на не­рав­но­те­жа, та­ко да су број­ча­но до­ми­нант­не од­ред­ни­це из школ­ске пе­да­го­ги­је, што се уоста­ лом у прет­ход­на два ве­ка до­го­ди­ло и кроз про­цес ско­ла­ри­за­ци­је вас­пи­ та­ња и иден­ти­фи­ко­ва­ња пе­да­го­шке на­у­ке са те­ма­ти­ком ра­да у школ­ским ин­с ти­т у­ци­ја­ма. Због то­га смо уло­жи­ли по­се­бан на­пор да об­ра­ди­мо и пи­та­ња из пред­школ­ске пе­да­го­ги­је, спе­ци­јал­не пе­да­го­ги­је, те­о­ри­је ва­ с­пи­та­ња, ди­дак­ти­ке, пе­да­го­ги­је од­ра­слих (адулт­не пе­да­го­ги­је, од­но­сно ан­дра­го­ги­је), по­је­ди­них ме­то­ди­ка, а на­род­ну тра­ди­ци­ју по­ро­дич­не пе­ да­го­ги­је и раз­во­ја де­це за­сно­ва­ли смо пре­те­жно на ра­до­ви­ма ет­но­ло­га. Не­сра­зме­ра је и уну­тар школ­ске пе­да­го­ги­је, по­што су нај­ви­ше из­у­ча­ ва­на пи­та­ња ра­да учи­те­ља у мла­ђим раз­ре­ди­ма основ­не шко­ле (по­себ­ но се­о­ских учи­те­ља). На­да­мо се да ће из оби­ма и број­но­с ти од­ред­ни­ца у Лек­си­ко­ну, тј. из кван­ти­те­та те­ма ко­јих смо се до­ти­ца­ли, про­и­за­ћи и нео­п­ход­на рав­но­те­жа бу­ду­ћих ис­тра­жи­ва­ња у исто­ри­ји пе­да­го­ги­је, па и у пе­да­го­ги­ји у це­ли­ни.

b XIII b


Лексикон историје педагогије српског народа

Критеријуми и карактеристике израде Лексикона Из­ра­да сва­ког лек­си­ко­на по­ве­за­на је са број­ним огра­ни­че­њи­ма и за­ те­че­ним усло­ви­ма у ко­ји­ма га ни­је мо­г у­ће ура­ди­ти у скла­ду са пре­ци­зним и зах­тев­ним нор­ма­ма и стан­дар­ди­ма са­вре­ме­не лек­си­ко­гра­фи­је и ен­ци­ кло­пе­ди­сти­ке. За­то ука­зу­је­мо на основ­не кри­те­ри­ју­ме ко­је смо мо­гли да по­шту­је­мо или да им се при­ла­го­ди­мо, тј. да их све­де­мо на нео­п­хо­дан ква­ ли­та­тив­ни стан­дард при­ли­ком из­ра­де Лек­си­ко­на исто­ри­је пе­да­го­ги­је срп– ског народа. Као нај­зна­чај­ни­је, из­дво­ји­ће­мо сле­де­ће кри­те­ри­ју­ме. На­ци­о­нал­ни кри­те­ри­јум: од­ред­ни­це се од­но­се на све при­пад­ни­ке и со­ци­јал­не гру­пе срп­ске на­ци­о­нал­но­сти, без об­зи­ра на то ка­да су и где жи­ ве­ли. Школ­ство, про­све­та и пе­да­го­ги­ја дру­гих на­ци­о­нал­них гру­па­ци­ја про­ у­ча­ва­ни су са­мо ко­ли­ко је то би­ло нео­п­ход­но за­ об­ја­шња­ва­ње по­ло­жа­ја и раз­во­ја срп­ског на­ро­да. По­себ­на па­жња би­ла је усме­ре­на на она под­руч­ја где су Ср­би пре­во­ђе­ни у ислам, ка­то­ли­ци­зам или су аси­ми­ло­ва­ни у ве­ ћин­ске на­ро­де. Про­стор­ни кри­те­ри­јум: од­ред­ни­це се од­но­се на про­стор да­на­шње др­ жа­ве Ср­би­је, прет­ход­не Ју­го­сла­ви­је и на све оне про­сто­ре у све­т у у ко­ји­ ма су не­ка­да жи­ве­ли или и да­ље жи­ве Ср­би. Да­кле, основ­ни кри­те­ри­јум је на­ци­о­нал­ни (на­ци­о­нал­но про­сти­ра­ње), ко­ји је ре­ла­тив­но ста­лан, док су др­жав­ни, па и вер­ски, про­мен­љиви и не од­но­се се на све при­пад­ни­ке. Гра­ ни­це су се ме­ња­ле, ста­нов­ни­штво аси­ми­ло­ва­ло, што ни­је за­не­ма­ре­но при из­ра­ди по­је­ди­них од­ред­ни­ца. Др­жав­ни кри­те­ри­јум: дис­кон­ти­ну­и­тет срп­ске др­жав­но­сти је очи­гле­ дан и не по­кла­па се са срп­ским на­ци­о­нал­ним би­ћем. Др­жа­ва ца­ра Ду­ша­на, осим Ср­ба, по­кри­ва­ла је и Гр­ке, Ар­ба­на­се и дру­ге на­ро­де, док је Кне­же­ви­на Ср­би­ја у вре­ме Ми­ло­ша Обре­но­ви­ћа пред­ста­вља­ла са­мо основ­но је­згро из ко­јег ће се ка­сни­је осло­бо­ђе­ни срп­ски на­род ин­те­гри­са­ти у окви­ру Кра­ ље­ви­не Ср­би­је или, још ви­ше и про­стра­ни­је, у окви­ру Ју­го­сла­ви­је. Оту­да се на­ци­о­нал­на исто­ри­ја пе­да­го­ги­је срп­ског на­ро­да за­сни­ва на про­у­ча­ва­њу школ­ских си­сте­ма и про­свет­ног за­ко­но­дав­ства Ви­зан­ти­је, Тур­ске, Аустро­ у­гар­ске и Ру­си­је, не­ма­њи­ћев­ске, ка­ра­ђор­ђе­ви­ћев­ске, обре­но­ви­ћев­ске или ју­го­сло­вен­ске др­жа­ве. Ме­ња­ли су се об­ли­ци вла­да­ви­не, од ца­ре­ви­не, пре­ ко кне­же­ви­не и мо­нар­хи­је, до ре­пу­бли­ке. Ре­ли­гиј­ски кри­те­ри­јум: нај­ве­ћи број од­ред­ни­ца од­но­си се на Ср­бе пра­во­слав­не вер­ске ори­јен­та­ци­је, по­што је то у про­шло­сти би­ло њи­хо­ во основ­но опре­де­ље­ње (све­то­са­вље). Ме­ђу­тим, од­ред­ни­це се од­но­се и на ате­и­сте, као и на оне ко­ји су про­ме­ни­ли ве­ру, а да се при­том ни­су од­ре­кли срп­ског на­ци­о­нал­ног опре­де­ље­ња, је­зи­ка или срп­ског име­на (пи­та­ње му­ сли­ма­на ко­ји го­во­ре срп­ским је­зи­ком, Ср­ба у стра­ним зе­мља­ма, Ср­ба ко­ји по­ти­чу из ме­шо­ви­тих бра­ко­ва и слич­но). И цр­кве­на ор­га­ни­за­ци­ја и власт, ко­ја ве­ко­ви­ма бри­не о про­све­ти, ма­на­стир­ским учи­ли­шти­ма и цр­кве­ним шко­ла­ма, де­ли суд­би­ну на­ро­да, на­ла­зи се у раз­ли­чи­тим др­жа­ва­ма, та­ко да је по­не­кад ве­ћи ути­цај кар­ло­вач­ког или дал­ма­тин­ског ми­тро­по­ли­та, не­го пећ­ког па­три­јар­ха или грч­ких вла­ди­ка. У ства­ри, вер­ски кри­те­ри­јум је на­ ро­чи­то би­тан до пе­ри­о­да 1744–1804. од ка­да је све до­ми­нант­ни­ји др­жав­ни кри­те­ри­јум, од­но­сно др­жав­на про­свет­на ад­ми­ни­стра­ци­ја. Је­зич­ки кри­те­ри­јум: основ­но пи­смо је ћи­ри­ли­ца и њен је ре­до­след осно­ва за азбуч­ни си­стем ре­ђа­ња од­ред­ни­ца или на­бра­ја­ња по­да­та­ка уну­

b XIV  b


Предговор тар од­ред­ни­ца, ли­те­ра­т у­ре и слич­но. Ува­жа­ва­на је чи­ње­ни­ца да су се Ср­би шко­ло­ва­ли на оба пи­сма (ћи­ри­ли­ци, ла­ти­ни­ци) и на ви­ше је­зи­ка (срп­ском, ста­ро­сло­вен­ском, ру­ско­сло­вен­ском; не­мач­ком, ма­ђар­ском, грч­ком, тур­ ском и дру­гим је­зи­ци­ма ко­ји су до­ла­зи­ли са ос­ва­јачи­ма и њи­хо­вим кул­т у­ ра­ма). За­то су из­во­ри, на ко­ји­ма за­сни­ва­мо пи­са­ње по­је­ди­них од­ред­ни­ца, по свом по­ре­клу из раз­ли­чи­тих је­зич­ких фун­ду­са, ва­ри­јан­ти и цен­та­ра (Трст, Беч, Пе­шта, Те­ми­швар, Ки­јев, Со­лун, Ца­ри­град, Ду­бров­ник). На­чин пи­са­ња по­је­ди­них од­ред­ни­ца на­мер­но оди­ше сти­лом и ци­ти­ра­ним из­во­ ди­ма из од­ре­ђе­ног вре­ме­на, без об­зи­ра на то што ни­смо на­во­ди­ли из­вор. Та­ко­ђе, за ауто­ре и књи­ге ко­је се че­шће по­ми­њу (на при­мер, Срп­ски ри­јеч­ ник), а ко­је су сви­ма по­зна­те или у са­бра­ним де­ли­ма, са­мо смо на­во­ди­ли име ауто­ра („ка­ко на­во­ди Вук Ка­ра­џић”). Вре­мен­ски кри­те­ри­јум: нео­п­ход­ност по­ста­вља­ња од­ре­ђе­не исто­риј­ске дис­тан­це у исто­риј­ским ис­тра­жи­ва­њи­ма усло­ви­ла је од­ре­ђи­ва­ње и вре­ мен­ске гра­ни­це при ис­тра­жи­ва­њу и пи­са­њу од­ред­ни­ца, а то је 1945. го­ди­ на. Пе­ри­од по­сле II свет­ског ра­та још увек се ни­је зна­чај­ни­је про­у­ча­вао у на­ци­о­нал­ној исто­ри­ји пе­да­го­ги­је, а аутор је и сам не­по­сред­ни уче­сник и све­док тог пе­ри­о­да, што мо­же усло­ви­ти по­ја­ву од­ре­ђе­не су­бјек­тив­но­сти и при­стра­сно­сти. Са­др­жин­ски кри­те­ри­јум се односи на избор од­ред­ни­ца које се налазе у Лексикону, тј. на: а) пој­мо­ве и тер­ми­не из про­шло­сти вас­пит­не де­лат­но­сти Ср­ба и на­ ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је као на­уч­не ди­сци­пли­не; б) до­га­ђа­је из про­шло­сти вас­пи­та­ња, шко­ле, про­све­те и пе­да­го­ги­је срп­ ског на­ро­да; в) ин­сти­ту­ци­је (уста­но­ве), дру­штва и ор­га­ни­за­ци­је про­свет­не и пе­да­ го­шке ори­јен­та­ци­је, њи­хов на­ста­нак, раз­вој, рад и до­при­нос; г) л ич­но­сти и њи­хов до­при­нос (сви зна­чај­ни­ји пе­да­го­зи, ми­ни­стри про­све­те, рек­то­ри Бео­град­ског уни­вер­зи­те­та, учи­те­љи и на­став­ни­ ци итд.); д) из­во­ре и ли­те­ра­ту­ру ко­ји су зна­чај­ни за да­ља ис­тра­жи­ва­ња. Из­бор­ни кри­те­ри­ју­ми на осно­ву ко­јих је од­лу­чи­ва­но шта све мо­же има­ти ста­т ус са­мо­стал­не од­ред­ни­це: ови кри­те­ри­ју­ми ни­су би­ли оштри, по­што се не ра­ди о се­лек­тив­ној ен­ци­кло­пе­ди­ји, већ о ре­ла­тив­но обим­ном из­во­ру гра­ђе, ин­фор­ма­ци­ја и ма­те­ри­ја­ла на­ме­ње­них они­ма ко­ји же­ле да се ба­ве да­љим ис­тра­жи­ва­њем у обла­сти на­ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је. Да­кле, је­ди­ни кри­те­ри­јум је зна­чај не­ког по­да­тка и чи­ње­ни­це за на­ци­о­нал­ ну исто­ри­ју пе­да­го­ги­је и за утвр­ђи­ва­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та срп­ског на­ро­да на осно­ву ње­го­ве кул­т ур­не, тј. про­свет­не про­шло­сти. Ли­те­ра­ту­ра и из­во­ри: ко­ри­шће­ни су пр­вен­с тве­но из­во­ри и на­у ч­ на ли­те­ра­т у­ра из исто­ри­је и пе­да­го­ги­је; пр­во оп­шта и спе­ци­ја­ли­зо­ва­ на лек­си­ко­граф­ска де­ла (исто­риј­ске и пе­да­го­шке ен­ци­кло­пе­ди­је), за­тим, основ­ни и нај­о­бим­ни­ји ком­пле­ти књи­га о исто­ри­ји срп­ског на­ро­да, глав­ на на­уч­на де­ла о по­је­ди­ним епо­ха­ма, по­себ­но де­ла о Ср­би­ма у сред­њем ве­к у, у Ка­ра­ђор­ђе­вој и Ми­ло­ше­вој Ср­би­ји, као и по­је­ди­нач­на де­ла на­ших во­де­ћих исто­ри­ча­ра и пе­да­го­га ко­ји су пи­са­ли о про­шло­сти вас­пи­та­ња, шко­ле и про­све­те (вре­ме, до­га­ђа­ји, пи­сци). Из тех­нич­ких раз­ло­га, ра­до­ ви и ли­те­ра­т у­ра су у од­ред­ни­ца­ма на­во­ђе­ни ћи­ри­ли­цом, без об­зи­ра на

b XV b


Лексикон историје педагогије српског народа то да ли су из­вор­но и у пр­вом из­да­њу штам­па­ни ла­ти­ни­цом, на не­мач­ ком, ма­ђар­ском или не­ком дру­гом је­зи­к у. Тран­скрип­ци­о­не фор­ме на­зи­ ва ста­рих књи­га и име­на су не­у­јед­на­че­не, од из­во­ра до из­во­ра, та­ко да су мо­г у­ће гре­шке у од­но­с у на пр­ва и аутен­тич­на из­да­ња. Та­ко­ђе, при­ли­ ком на­во­ђе­ња ли­те­ра­т у­ре ни­смо увек на­во­ди­ли по­дат­ке о из­да­ва­чи­ма, по­што су све до 1920. то углав­ном из­да­ња др­жав­не „књи­го­пе­чат­ње” и слич­них штам­па­ри­ја. Прак­тич­но, Лек­си­кон је и спе­ци­фич­на би­бли­о­гра­ фи­ја на­ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је и ка­лен­дар (хро­но­ло­ги­ја) до­га­ђа­ја са по­зи­вом на из­во­ре. Аутор­ски кри­те­ри­јум: про­из­­ла­зи из прет­ход­ног, а ми смо га по­што­ ва­ли по­ла­зе­ћи од на­уч­ног ауто­ри­те­та и при­зна­то­сти по­је­ди­них ауто­ра у на­шој исто­ри­о­гра­фи­ји и пе­да­го­ги­ји, од њи­хо­вог струч­ног, на­уч­ног или про­фе­си­о­нал­ног ста­т у­са, фор­мал­них ква­ли­фи­ка­ци­ја и на­уч­них ти­т у­ла. У ра­ни­јим вре­ме­ни­ма тих гра­да­ци­ја ни­је би­ло, али су се о прет­ход­ним ауто­ ри­ма кри­тич­ки из­ра­жа­ва­ли њи­хо­ви на­след­ни­ци и са­вре­ме­ни ауто­ри. За­то су нај­зна­чај­ни­ји ауто­ри ра­до­ва из на­ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је део овог Лек­си­ко­на и тре­ти­ра­ни су по­је­ди­нач­но и пред­ста­вље­ни по­себ­ним би­о­би­ бли­о­граф­ским од­ред­ни­ца­ма. Ме­то­до­ло­шки кри­те­ри­ју­ми и по­ступ­ци: аутор­ску објек­тив­ност же­ ле­ли смо да обез­бе­ди­мо до­след­ним ци­ти­ра­њем и па­ра­фра­зи­ра­њем из­во­ ра, тј. по­да­та­ка и чи­ње­ни­ца, а са што ма­ње лич­них про­це­на и ко­мен­та­ ра. Уве­ре­ни смо да Лек­си­кон тре­ба да бу­де не­у­трал­ни по­сред­ник из­ме­ђу исто­риј­ских из­во­ра и бу­ду­ћих ис­тра­жи­ва­ча (сту­де­на­та; пе­да­го­га, исто­ри­ ча­ра) ко­ји тре­ба да са­мо­стал­но и кре­а­тив­но до­не­с у о све­му сво­је вред­но­ сне су­до­ве и су­до­ве свог вре­ме­на. Сва­ка од­ред­ни­ца има свој на­слов, чи­ме се иден­ти­фи­к у­је, оп­ште зна­че­ње или де­фи­ни­ци­ју, чи­ње­нич­ни ма­те­ри­ јал ко­ји је бли­же об­ја­шња­ва, ти­пи­чан при­мер ко­ји је илу­стру­је, основ­ни из­вор или ли­те­ра­ту­ру за де­таљ­ни­је про­у­ча­ва­ње, као и упут­ни­цу (▶) на дру­ге од­ред­ни­це ко­је за­јед­но са њом из­у­ча­ва­ју це­ли­ну не­ке по­ја­ве, до­га­ ђа­ја или лич­но­сти. Ме­то­до­ло­шки по­сту­пак у пи­са­њу од­ред­ни­ца са­сто­јао се у сле­де­ћем: стр­пљи­во, си­сте­мат­ски и го­ди­на­ма, пре­гле­да­ли смо фон­до­ве Би­бли­о­те­ке Оде­ље­ња за пе­да­го­ги­ју и ан­дра­го­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­к ул­те­та и Би­бли­о­те­ ке Пе­да­го­шког му­зе­ја у Бео­гра­ду, а де­ли­мич­но и не­ких дру­гих би­бли­о­те­ка; пре­гле­да­ли смо све од­го­ва­ра­ју­ће од­ред­ни­це у свим зна­чај­ни­јим пе­да­го­ шким, исто­ри­о­граф­ским и срод­ним ен­ци­кло­пе­ди­ја­ма, лек­си­ко­ни­ма и реч­ ни­ци­ма; про­у­чи­ли смо сву уџ­бе­нич­ку и при­руч­ну ли­те­ра­ту­ру из пе­да­го­ги­је, ди­дак­ти­ке, пси­хо­ло­ги­је, по­себ­них ме­то­ди­ка, а на­ро­чи­то па­жљи­во књи­ге из оп­ште и на­ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је. Та­ко­ђе, као по­чет­ни ма­те­ри­јал ко­ри­шће­не су од­ред­ни­це исто­риј­ског ка­рак­те­ра, ко­је су већ об­ја­вље­не у ен­ци­кло­пе­ди­ји Азбуч­ник и ти­по­ло­ги­ја по­зна­тих школ­ских ин­сти­ту­ци­ја (Бео­град, 2004), а оне се од­но­се на школ­ске ин­сти­т у­ци­је зна­чај­не за раз­вој Ср­би­је и срп­ског на­ро­да. У ства­ри, при­хва­ће­ност ове, та­ко­ђе обим­не књи­ ге, охра­бри­ла нас је да при­сту­пи­мо из­ра­ди це­ло­ви­тог Лек­си­ко­на исто­ри­је пе­да­го­ги­је срп­ског на­ро­да. За пре­ци­зни­ја из­у­ча­ва­ња, не­по­сред­но смо пре­ гле­да­ли гра­ђе у ар­хи­ви­ма и му­зе­ји­ма и на фа­к ул­те­ти­ма где се из­у­ча­ва­ју исто­ри­ја, пе­да­го­ги­ја и ме­то­ди­ке на­ста­ве по­је­ди­них пред­ме­та. Ком­по­зит­ни кри­те­ри­јум – уну­тра­шња (ме­ђу­соб­на) по­ве­за­ност од­ ред­ни­ца: обез­бе­ђе­на је ти­ме што ско­ро све од­ред­ни­це има­ју усме­ри­ва­че „▶” ко­ји омо­г у­ћу­ју уну­тра­шњу ин­те­гри­са­ност и хо­мо­ге­ност, тј. је­дин­стве­ност

b XVI  b


Предговор и це­ло­ви­тост тек­ста Лек­си­ко­на. Та­ко чи­та­лац, на при­мер, мо­же пре­ла­зи­ ти из од­ред­ни­це у од­ред­ни­цу и до­би­ти увид у на­ста­ву по­чет­ног чи­та­ња и пи­са­ња (▶бу­квар; ▶шти­ца; ▶на­у­сти­ца; ▶бе­ка­ви­ца; ▶бу­кви­ца; ▶бу­квар­ци; ▶ча­слов­ци; ▶псал­тирац; ▶кра­сно­пис; ▶ка­ли­гра­фи­ја; ▶ле­по пи­са­ње и та­ко да­ље) или у по­ја­ву и раз­вој гим­на­зи­ја, спе­ци­јал­них шко­ла, у раз­вој те­о­риј­ских кон­це­па­та хер­ бар­то­ва­ца, ан­ти­хер­бар­то­ва­ца, при­пад­ни­ка екс­пе­ри­мен­тал­не или кул­т ур­не пе­да­го­ги­је и слич­но. Мо­же се ре­ћи да је ова књи­га на од­ре­ђе­ни на­чин и спе­ци­фи­чан асо­ци­ ја­тив­ни реч­ник ко­ји је про­ис­те­као из про­у­ча­ва­ња про­шло­сти школ­ства и пе­да­го­ги­је. Мо­г у се при­ме­ти­ти тзв. гро­здо­ви ре­чи ко­је се јед­на на дру­г у на­до­ве­зу­ју и јед­на дру­г у бо­ље об­ја­шња­ва­ју. То се и сли­ков­но ви­ди из бро­ ја упут­ни­ца на кра­ју по­је­ди­них од­ред­ни­ца. На при­мер, је­дан асо­ци­ја­тив­ ни „грозд” мо­г у да чи­не ре­чи, од­но­сно од­ред­ни­це: па­трон, ту­тор, ме­це­на, ле­гат, по­кро­ви­тељ, до­бро­твор, до­бро­чи­ни­тељ, за­ду­жби­на(р), те­ста­мент, за­ве­шта­ње; кти­тор, спо­мен‑фонд, спо­мен‑шко­ла, уте­ме­љи­тељ (фон­да, за­ дру­ге) и слич­но. На­жа­лост, уну­тра­шња ком­по­зит­на рав­но­те­жа у Лек­си­ ко­ну ни­је у пот­пу­но­сти из­во­дљи­ва, јер она не по­сто­ји ни у до­са­да­шњем раз­во­ју на­ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је као на­у ч­не ди­сци­пли­не. За­то се ве­ћи­на од­ред­ни­ца од­но­си на опис ра­да уста­но­ва (шко­ла, ми­ни­с тар­с та­ ва, слу­жби), на уло­г у и спи­са­тељ­ски рад по­зна­тих лич­но­сти (ме­ђу ко­ји­ ма су нај­број­ни­ји учи­те­љи и пе­да­го­зи), на еле­мен­те ди­дак­тич­ког тро­у­гла – уче­ни­ци, на­с тав­но гра­ди­во, на­с тав­ни­ци; а не­сра­змер­но ма­ли број на ква­ли­та­тив­не и кри­тич­ке ана­ли­зе те­о­риј­ских пи­та­ња из раз­во­ја срп­ске пе­да­го­ги­је. Ти­ме је усло­вљен и пре­те­жно фак­то­граф­ски стил пи­с а­ња тих од­ред­ни­ца (по­ја­ва, аутор, по­пис ра­до­ва). Та­ко­ђе, по­сто­је и „по­моћ­не” или „пра­те­ће” од­ред­ни­це ко­је у ужем сми­слу не при­па­да­ју на­ци­о­нал­ној исто­ри­ји пе­да­го­ги­је срп­ског на­ро­да, али су у функ­ци­ји лак­шег чи­та­ња и схва­та­ња са­др­жа­ја основ­них од­ред­ни­ца. То су, на при­мер, од­ред­ни­це о сло­вен­ским је­зи­ци­ма (на ко­ји­ма су учи­ли­шта ра­ди­ла), о при­ви­ле­ги­ја­ма срп­ског на­ро­да у Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји, о ро­до­слов­ном ста­блу Не­ма­ њи­ћа, о ми­ров­ним кон­фе­рен­ци­ја­ма ве­ли­ких си­ла или слич­не. Оне су на­ ме­ње­не на­ро­чи­то сту­ден­ти­ма пе­да­го­ги­је и на­став­нич­ких фа­к ул­те­та ко­ји не по­се­ду­ју не­ка спе­ци­фич­на зна­ња из исто­ри­је. Кван­ти­та­тив­ни кри­те­ри­јум (обим, рас­по­ред, струк­ту­ра): уну­тра­ шња струк­т у­ра и број од­ред­ни­ца ко­је се од­но­се на од­ре­ђе­на под­руч­ја и про­бле­ме за­ви­си­ли су од мно­гих фак­то­ра. Обим књи­ге ни­је мо­гао би­ти нео­гра­ни­чен, а зна­чај­ног ма­те­ри­ја­ла има још мно­го. Не­ке од­ред­ни­це су обим­ни­је (на при­мер, о бу­ква­ру и исто­ри­ји пе­да­го­ги­је), а не­ке су све­де­не на са­мо не­ко­ли­ко ре­чи. О школ­ству Ср­ба на про­сто­ри­ма Хаб­збур­шке мо­ нар­хи­је (по­себ­но у 18. ве­к у) има мно­го ви­ше од­ред­ни­ца не­го о све­му оно­ ме што се де­ша­ва­ло у ско­ро пет ве­ко­ва на ју­жним про­сто­ри­ма под вла­шћу Тур­ске. Би­о­граф­ско‑би­бли­о­граф­ске од­ред­ни­це о по­је­ди­ним лич­но­сти­ма углав­ном су ујед­на­че­не по оби­му, али су зна­чај­не и као по­пис из­во­ра и ли­ те­ра­т у­ре на ко­јем се за­сни­ва на­ша на­ци­о­нал­на исто­ри­ја пе­да­го­ги­је.

b Оме­та­ју­ћи чи­ни­о­ци ко­ји су усло­ви­ли евен­т у­ал­ну не­пот­пу­ност, не­до­ вр­ше­ност, не­пре­ци­зност у ар­г у­мен­та­ци­ји и до­ка­зи­ва­њу не­ких од­ред­ни­ца, би­ли су број­ни. Пре све­га, ту је не­ис­тра­же­ност чи­та­вих под­руч­ја у про­ блем­ском и те­ри­то­ри­јал­ном сми­слу, не­до­ста­так аутен­тич­них и пи­са­них

b XVII b


Лексикон историје педагогије српског народа из­во­ра из пе­ри­о­да ка­да је усме­на кул­т у­ра пре­о­вла­давала у српском на­ро­ ду, не­по­у­зда­ност све­до­че­ња оних ко­ји су се ба­ви­ли дру­гим те­ма­ма ко­је са вас­пи­та­њем и шко­лом не­ма­ју ди­рект­ну по­ве­за­ност, не­до­ста­так ста­ти­стич­ ких пре­гле­да и си­сте­мат­ски во­ђе­не пе­да­го­шке до­к у­мен­та­ци­је, да­кле, све­га оно­га што тре­ба да бу­де осно­ва за пи­са­ње ква­ли­тет­них ен­ци­кло­пе­диј­ских од­ред­ни­ца. Ипак, сма­тра­ли смо да је бо­ље еви­ден­ти­ра­ти про­блем и те­му, ма­кар и са скром­ним по­да­ци­ма, не­го их пре­ћу­та­ти и из­о­ста­ви­ти. Оте­жа­ ва­ју­ћа окол­ност је и чи­ње­ни­ца да су Ср­би на­род ко­ји је у ве­ли­ком про­цен­ ту жи­вео ван гра­ни­ца сво­је ма­тич­не др­жа­ве, јед­но вре­ме и без ње; гра­ни­ це те др­жа­ве стал­но су се пре­кра­ја­ле и по­ме­ра­ле, а об­ли­ци др­жав­но­сти ме­ња­ли. На­ци­о­нал­но би­ће про­ис­те­кло из по­кре­та и до­се­ља­ва­ња Ста­рих Сло­ве­на, ви­ше пу­та је рас­пр­ши­ва­но и при­кљу­чи­ва­но раз­ли­чи­тим кул­т у­ ра­ма и ре­ли­ги­ја­ма, пи­сми­ма и еко­ном­ским тр­жи­шти­ма. Ср­би по­ре­клом, мно­ги су од њих по­ста­ли ка­то­ли­ци и му­сли­ма­ни, Угри, Хр­ва­ти, Ма­ке­дон­ ци или пак Цр­но­гор­ци, ко­ји го­во­ре не­ким но­во­де­фи­ни­са­ним ма­тер­њим је­зи­ком. Њих не тре­ба за­бо­ра­ви­ти, ни­ти се од­ре­ћи њи­хо­вог до­при­но­са у раз­во­ју срп­ске на­ци­је, др­жав­но­сти, кул­т у­ре и про­све­те, што ва­жи и за оне ко­ји су се под раз­ли­чи­тим окол­но­сти­ма аси­ми­ло­ва­ли у срп­ски на­ци­о­нал­ ни кор­пус и у ње­га уне­ли не­што од свог прет­ход­ног иден­ти­те­та. Та­ко­ђе, за мно­ге тврд­ње пре­не­те из „тре­ће ру­ке” и „по­пу­лар­не” на­уч­не ли­те­ра­т у­ре ни­смо мо­гли на­ве­сти пре­ци­зне и ва­лид­не из­во­ре, на­по­ми­њу­ћи да је то по­сао не­ких бу­ду­ћих ис­тра­жи­ва­ча и да та­кве тек­сто­ве тре­ба при­ ма­ти са ре­зер­вом. На при­мер, атрак­тив­на би би­ла од­ред­ни­ца „вин­чан­ска азбу­ка”, о фе­но­ме­ну ко­ји је на­стао мно­го пре до­се­ља­ва­ња Сло­ве­на и ко­ји зва­нич­на ар­хе­о­ло­ги­ја при­хва­та са опре­зом као па­ра­на­уч­ну тврд­њу, по­што је реч о зна­ци­ма и сим­бо­ли­ма, ви­зу­ел­ним фор­ма­ма из­ра­жа­ва­ња та­да­шњих љу­ди, а не о азбу­ци у да­на­шњем сми­слу ре­чи. Еви­дент­на је и не­у­јед­на­че­ност у број­но­сти од­ред­ни­ца ко­је при­па­да­ју по­је­ди­ним про­блем­ским под­руч­ји­ма, што про­из­ла­зи из не­до­стат­ка тра­го­ ва, за­пи­са и из­во­ра. Не­ки из­во­ри су пи­са­ни и са из­ра­зи­тим ро­ман­ти­чар­ ским и на­ци­о­нал­ним, па­три­от­ским и вер­ским за­но­сом, па је мо­г у­ће да је та­кав тип тек­ста пре­нет и у од­ред­ни­це. Та­ко­ђе, због оби­ља ма­те­ри­ја­ла и ко­ ри­шће­ња ра­зно­вр­сних из­во­ра о ис­тој те­ми, мо­г у­ће је да по­сто­ји по­на­вља­ ње истих по­да­та­ка, а под раз­ли­чи­тим и слич­ним на­зи­ви­ма од­ред­ни­ца. Тај „ви­шак” ће, на­да­мо се, омо­г у­ћи­ти чи­та­о­ци­ма да лак­ше до­ђу до по­да­та­ка. По­др­шку у при­пре­ма­њу и из­да­ва­њу ове књи­ге не­се­бич­но су пру­жи­ ли, пре свих, ко­ле­ге и са­рад­ни­ци са Фи­ло­зоф­ског фа­к ул­те­та у Бео­гра­ду, проф. др Ни­ко­ла Пот­ко­њак, ванредни професор и на­став­ник за Оп­шту и На­ци­о­нал­ну исто­ри­ју пе­да­го­ги­је др На­та­ша Ву­ји­сић Жив­ко­вић, би­бли­ о­те­ка­ри Ду­шан­ка Гру­бје­шић, Љи­ља­на Ава­лић и Гор­да­на Бра­ша­нац, а из Пе­да­го­шког му­зе­ја Бра­ни­сла­ва Јор­да­но­вић и Је­ле­на Здрав­ко­вић. Та­ко­ђе, и за­по­сле­ни у За­во­ду за уџ­бе­ни­ке, сво­јим про­фе­си­о­нал­ним при­сту­пом у об­ра­ди тек­ста и књи­ге. У Гор­њем Ми­ла­нов­цу по­год­не усло­ве за ис­тра­жи­ вач­ки рад обез­бе­ди­ли су Му­зеј руд­нич­ко‑та­ков­ског кра­ја и би­бли­о­те­ка „Бра­ћа На­ста­си­је­вић”. Ону нај­ин­тим­ни­ју и сва­ко­днев­ну по­др­шку пру­жи­ли су су­пру­га Зо­ри­ца и де­ца, без чи­јег се раз­у­ме­ва­ња не мо­г у пред­у­зи­ма­ти зна­чај­ни­ји по­ду­хва­ти. Ужице – Горњи Милановац – Београд, 2012. године

b XVIII  b

Аутор


А

„АБРА­ШЕ­ВИЋ”, кул­т ур­но‑умет­нич­ко дру­штво

ши­ро­ко при­ме­њи­ва­на спра­ва за ра­чу­на­ ње (ра­чу­нар) ста­рих на­ро­да Егип­та, Грч­ ке, Ри­ма и Ки­не. У ста­рој Ки­ни, аба­к ус је по­сто­јао у фор­ми др­ве­не ра­чу­наљ­ке. Она је у об­ли­к у пло­че с про­ре­ди­ма по ко­ји­ма се по­кре­ћу ка­мен­чи­ћи (cal­cu­le), па оту­да са­вре­ме­ни на­зив кал­к у­ла­тор (кал­к у­ла­ци­ је). У Ср­би­ју су га до­не­ли тр­гов­ци, Гр­ци, Цин­ца­ри и Је­вре­ји и у упо­тре­би је био ви­ ше у вре­ме тзв. „усме­не кул­ту­ре” и пре по­ ја­ве ма­сов­ног школ­ског обра­зо­ва­ња и пи­ са­них фор­ми ра­чу­на­ња; ▶ра­чун; ▶ра­чу­наљ­ка; ▶ра­бош; ▶чи­с ло; ▶ра­чун „из гла­ве”; ▶ђа­ци „пр­ста­ ши”; ▶бро­ја­ње у на­род­ној тра­ди­ци­ји; ▶број­ка/ци­ фра/ну­ме­ра.

АБЕ­Ц Е­Д АР­К А / АБЕ­Ц Е­Д А­Р И­Ј УМ – не­ка­да­ шњи на­зив за јед­но­с тав­ни­ју по­чет­ни­цу пи­са­ну ла­ти­ни­цом, слич­но ▶азбу­ква­ру (бу­ ква­ру) за ћи­ри­ли­цу. На­зив је дат пре­ма по­чет­ним сло­ви­ма абе­це­де у вре­ме ка­да се по­чет­но чи­та­ње учи­ло ме­то­дом сри­ца­ ња – а, бе, це, де... Abe­ce­da­ri­um је и пр­ва сло­вен­ска књи­га на ју­жним про­сто­ри­ма ко­ју је 1550. на­пи­сао При­мож Тру­бар за уче­ње чи­та­ња и пи­са­ња при­пад­ни­ка про­ те­стант­ске цр­кве. Тру­бар је 1575. на­пи­сао и Ka­tec­hi­smus, а у то вре­ме су у Сло­ве­ни­ји осни­ва­не „ста­нов­ске шко­ле” у ран­г у гим­ на­зи­ја. Под ње­го­вим вођ­ством, та­да је за че­ти­ри го­ди­не штам­па­но пре­ко 40 књи­га и бро­шу­ра. У за­ви­сно­с ти од са­с та­в а и по­рет­ка сло­ва раз­ли­к у­је се ви­ше ти­по­ва са­вре­ме­не абе­це­де: че­шка, пољ­ска, фран­цу­ска, ен­гле­ ска, не­мач­ка; абе­це­да ко­ја се упо­тре­бља­ва у Ср­би­ји има 30 сло­ва. Ви­ди: Р. Бу­гар­ски, Пи­смо, Но­ви Сад, 1996; ▶бу­квар; ▶шти­ца; ▶ал­фа­бе­тар; ▶азбу­ка. АБИ­Т У­РИ­ЈЕНТ – не­ка­да­шњи на­зив за уче­

ни­ка ко­ји је при за­вр­шет­к у сред­ње шко­ ле, ко­ји је по­ло­жио све раз­ре­де, ис­пу­нио све оба­ве­зе и на­ла­зи се пред ма­ту­ром. Пр­ вен­стве­но се од­но­сио на гим­на­зи­јал­це, а

ве­о­ма рет­ко на уче­ни­ке дру­гих сред­њих шко­ла. По­сле Дру­гог свет­ског ра­та је рет­ ко у упо­тре­би. По­сто­ја­ли су у про­шло­сти и по­себ­ни „аби­т у­ри­јент­ски те­ча­је­ви”. На при­мер, Љу­бо­мир Ћи­рић, осни­вач Тр­го­ вач­ке ака­де­ми­је у Бео­гра­ду (1905), отво­ рио је и три јед­но­го­ди­шња те­ча­ја: днев­ ни и ве­чер­њи за за­по­сле­не у тр­го­ви­ни и аби­т у­ри­јент­ски за „свр­ше­не уче­ни­ке гим­ на­зи­је”; ▶ма­ту­ра; ▶ма­тур­ски те­ча­је­ви; ▶асе­сор; ▶ре­фе­рен­дар; ▶су­плент.

„АБРА­ШЕ­ВИЋ”, кул­т ур­но‑умет­нич­ко дру­ штво – У про­шло­сти срп­ског на­ро­да, кул­

тур­но‑умет­нич­ка дру­штва су од­и­гра­ла ве­ о­ма зна­чај­ну про­свет­ну уло­г у, а на­ро­чи­то ка­да су би­ла укљу­че­на у жи­вот на­се­ља (се­ о­ска, ва­ро­шка, град­ска дру­штва) или рад­ нич­ких ор­га­ни­за­ци­ја. Ти­пи­чан при­мер ор­ га­ни­зо­ва­ног дру­штва, ко­је у Ср­би­ји де­лу­је пре­ко сто го­ди­на, је­сте рад­нич­ко дру­штво „Абра­ше­вић”, ко­је је осно­ва­но у Бео­гра­ду 1905, а по­том у Ни­шу, Ле­сков­цу, Ва­ље­ву, Шап­цу, Ја­го­ди­ни, Кра­г у­јев­цу и ско­ро свим ве­ћим гра­до­ви­ма. Због сна­жног ути­ца­ја со­ци­ја­ли­ста‑ко­му­ни­ста, у пе­ри­о­ду из­ме­ ђу два свет­ска ра­та, њи­хов рад је за­бра­ њи­ван, а од 1974. у Мо­ста­ру је фор­ми­ра­на „За­јед­ни­ца Абра­ше­ви­ћа” за це­лу та­да­шњу Ју­го­сла­ви­ју. Од 1966. у Ва­ље­ву се одр­жа­ ва­ју су­сре­ти ових дру­шта­ва. Као под­мла­ дак дру­штва, 1913. осно­ва­на је деч­ја гру­па „Бу­дућ­ност”, јед­на од нај­ак­тив­ни­јих деч­јих ор­га­ни­за­ци­ја (ка­ко се та­да го­во­ри­ло „де­це ор­га­ни­зо­ва­них рад­ни­ка”). Рад „Абра­ше­ви­ ћа” од­ви­јао се кроз чи­та­ву мре­ж у про­гра­ ма, сек­ци­ја и ко­ми­си­ја, а че­сто и кур­се­ ва, из­ло­жби и при­ред­би за гра­ђан­с тво. „Абра­ше­вић” је не­с ум­њи­во нај­ма­сов­ни­је кул­тур­но‑умет­нич­ко и ама­тер­ско дру­штво у про­шло­сти Ср­би­је. По­крет и до­при­нос ових дру­шта­ва за­слу­ж у­је по­себ­ну па­жњу на­ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је, у сми­ слу ис­тра­жи­ва­ња и чу­ва­ња од за­бо­ра­ва, а по­себ­но ка­да је реч о де­ло­ва­њу деч­јих и омла­дин­ских сек­ци­ја; ▶со­ци­јал­де­мо­крат­ске

P

АБА­К УС  /   А БАК – вр­с та ра­чу­наљ­ке, пр­ва

b  1

А


АБРА­ШЕ­ВИЋ, КО­С ТА

А

пе­да­го­шке иде­је; ▶со­ци­ја­ли­с тич­ке пе­да­го­шке иде­ је. Име но­си пре­ма ра­но пре­ми­ну­лом пе­ сни­к у ▶Ко­с ти Абра­ше­ви­ћу. Ви­ди: Р. и З. Ма­

рин­ко­вић, Ча­чан­ски Абра­ше­вић, Ча­чак, 2005; ▶ама­тер (ама­те­ри­зам); ▶Пе­ла­гић, Ва­са.

АБРА­ШЕ­ВИЋ, КО­С ТА (1879–1898) – јед­на од

нај­по­пу­лар­ни­јих пе­снич­ких лич­но­сти ме­ ђу со­ци­ја­ли­сти­ма дру­ге по­ло­ви­не 19. ве­ ка. Умро је млад, а у ње­го­ву част по­че­ле су се осни­ва­ти рад­нич­ке умет­нич­ке гру­ пе „Абра­ше­вић”, ко­је су пре­ко сто го­ди­на у Ср­би­ји пред­ста­вља­ле око­сни­цу кул­т ур­ но‑умет­нич­ког и про­свет­ног ра­да рад­нич­ ких и на­род­них ма­са уоп­ште; ▶„Абра­ше­вић”.

Жи­то­ми­сли­ћу, 1690; Жи­то­ми­слић­ки ко­ декс); ▶ми­неј; ▶кодекс/co­dex; ▶Хо­по­во.

АВА­К У­МО­ВИЋ, МИ­ЋО (?–1902) – ра­дио је

као ис­так­ну­ти учи­тељ у срп­ској основ­ ној шко­ли у Брч­ком. О про­бле­ми­ма срп­ ско‑му­сли­ман­ских од­но­са пи­сао је у до­ ма­ћим и стра­ним ли­сто­ви­ма („Ср­бо­бран”, „За­ста­ва”, „De­utsches Volksblatt”). Аустриј­ ска по­ли­ци­ја га је ухап­си­ла 1901. и у за­ тво­ру је умро на­ред­не го­ди­не.

АВА­ЏА­МЕНТ учи­те­ља – рет­ко ко­ри­шћен

из­раз за на­пре­до­ва­ње (аван­зо­ва­ње) учи­те­ ља у Ср­би­ји сре­ди­ном 19. ве­ка. Не­где око 1857. ариљ­ски учи­тељ М. Ку­шић у сво­ме „про­ше­ни­ју” за­хва­љу­је се По­пе­чи­те­љу про­ све­ште­ни­ја, на овом „ава­џа­мен­ту”, од­но­сно аван­зо­ва­њу или уна­пре­ђе­њу пре­ме­шта­ њем у Ужи­це, па га мо­ли да из Ари­ља не иде; убр­зо је та ње­го­ва мол­ба и усли­ше­на; ▶плат­ни раз­ре­ди; ▶пре­ме­шта­ји учи­те­ља; ▶учи­те­љи, смен­љи­вост и пре­се­ља­ва­ње; ▶учи­те­љи „на ра­с­по­­­ло­ же­њу”; ▶учи­тељ­ски ди­сци­плин­ски су­до­ви.

АБРЕ­ВИ­ЈА­Т У­РА – скра­ће­ни­ца; скра­ће­но на­

пи­са­на реч, ко­ја је у сред­њо­ве­ков­ним ру­ ко­пи­сним књи­га­ма обе­ле­жа­ва­на на­ро­чи­ тим зна­ком – ти­тлом из­над ре­да, чи­ме се чи­та­о­цу ука­зи­ва­ло на то да је реч скра­ ће­ни­ца. За­јед­но са ▶ли­га­ту­ра­ма (спа­ја­њем, ве­зи­ва­њем су­сед­них сло­ва) абре­ви­ја­т у­ре су оте­жа­ва­ле чи­та­ње тек­ста, па су са­мо до­бри по­зна­ва­о­ци пи­сма мо­гли да чи­та­ју та­кве ру­ко­пи­сне књи­ге.

АВА­К УМ   /  ЂА­КОН АВА­К УМ (око 1794–1814)

– ђа­кон; шко­ло­вао се у ма­на­сти­ри­ма Мо­ шта­ни­ца и Бла­го­ве­ште­ње. При­мер је за ју­нач­ко др­жа­ње, ка­да су га Тур­ци по­сле Ха­џи Про­да­но­ве бу­не, као уче­ног чо­ве­ка, звер­ски му­чи­ли и на­би­ли на ко­лац. Сво­ јим пр­ко­сним др­жа­њем за­ди­вио је и не­ при­ја­те­ља. Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква га је 1962. про­гла­си­ла све­цем; ▶ди­јак; ▶ђа­кон; ▶ма­на­с тир­ске шко­ле; ▶име­ник Ср­ба све­ти­те­ља.

АВА­К УМ из Хо­п о­в а (17. век) – мо­нах и

ка­ли­граф из Хо­по­ва ко­ји се ба­вио пре­ пи­с и­в а­њ ем и укра­ш а­в а­њ ем ру­к о­п и­с а (при­ло­же­ни Ми­неј за март у ма­на­сти­ру

2  b

АДА­МОВ, КЛАВ­ДИ­ЈА (1874–1934) – кћи ге­ не­рал­ног кон­зу­ла цар­ске Ру­си­је у Пер­си­ји, где је и ро­ђе­на. До­ла­ском у Бео­град по­че­ ла је са ху­ма­ни­тар­ним ра­дом и по­ма­га­њем ру­ским сту­дент­ки­ња­ма: 1921. осно­ва­ла је ин­тер­нат, а по­том још три. Би­ла је пред­ сед­ни­ца На­ци­о­нал­ног дру­штва ру­ских же­ на и чла­ни­ца Ко­ла срп­ских се­ста­ра.

АДА­МО­ВА ШКО­ЛА – јед­на од нај­ста­ри­јих

ле­ше­ви 1620. У Ја­ње­ву је ис­пи­си­вао збор­ ник прав­не са­др­жи­не са Син­таг­мом Ма­ ти­је Вла­ста­ра у на­ме­ри да се ру­ко­пис, по­сле ње­го­ве смр­ти, пре­да хи­лан­дар­ском игу­ма­ну за „све­то­на­став­ни­ка”; ▶Хи­лан­дар; ▶хи­лан­дар­ски ме­ди­цин­ски ко­декс.

и ве­о­ма хва­ље­них срп­ских шко­ла у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни (се­ло Хр­гар код Би­ха­ћа). У ку­ћи све­ште­ни­ка Ви­да Иван­че­ви­ћа око 1838. шко­лу је во­дио учи­тељ Адам Аџи­ја ко­ји је упам­ћен по уче­но­сти и ка­ли­граф­ ском пи­са­њу, а знао је ла­тин­ски, ита­ли­ јан­ски, ру­ски и не­мач­ки; у ње­го­вој шко­ли су се учи­ли вер­ска на­ста­ва, исто­ри­ја, зе­ мљо­пис и ра­чун. За­бе­ле­же­но је да се у овој шко­ли опи­сме­ни­ло ви­ше ка­сни­је по­зна­тих све­ште­ни­ка. Шко­ла је има­ла ре­ги­о­нал­ни зна­чај; ▶кра­сно­пис; ▶ле­по пи­са­ње.

АВРА­МО­ВИЋ, ЈЕФ­ТИ­МИ­ЈЕ (1823–1889) – у

АДА­МО­ВИЋ, АЛЕК­С А (1841–1883) – про­фе­

АВ­КСЕН­ТИ­ЈЕ – мо­нах и пи­сар; умро у Ми­

Коста Абрашевић

АГА­ТО­Н О­В ИЋ, РА­Д О­С ЛАВ (1869–1928) – про­фе­сор гим­на­зи­је у Ни­шу и Со­лу­ну, а ди­рек­тор гим­на­зи­је у Ско­пљу; по­сла­ник. До­ста је ра­дио на бу­ђе­њу на­ци­о­нал­не све­ сти у ју­жним кра­је­ви­ма пре II свет­ског ра­ та. На­пи­сао је: Срп­ски устан­ци у ве­зи са на­род­ним се­о­ба­ма у ту­ђи­ну од 1459. до 1814. Од­но­ша­ји из­ме­ђу Ср­би­је и Бу­гар­ске од 12. до 15. ве­ка.

Пан­че­ву је за­вр­шио не­мач­к у сред­њу шко­ лу, а од де­тињ­ства је учио грч­ки и знао је ви­ше стра­них је­зи­ка. У Ср­би­ју је пре­шао 1841, где је ра­дио као учи­тељ, про­фе­сор и се­кре­тар. Био је ре­дов­ни члан и се­кре­тар Дру­штва срп­ске сло­ве­сно­сти. Са Ге­ор­ги­ јом Ки­ри­ди­сом на­пи­сао је Ру­ко­вод­ство к бр­зом и ла­ком на­у­че­њу гре­че­ског и срб­ског је­зи­ка, а пре­вео је и ви­ше чла­на­ка из стра­ них из­во­ра.

АВРА­М О­В ИЋ, СВЕ­ТО­Л ИК (1881–1940) – учи­тељ и пе­да­го­шки пи­сац. За­вр­шио је учи­тељ­ску шко­лу (Алек­си­нац) и ра­дио као учи­тељ. Об­ја­вљи­вао је ра­до­ве у број­ним ча­со­пи­си­ма („Про­све­та”, „Учи­тељ”, „На­род­ на про­све­та”, „На­ша шко­ла”, „На­ша на­род­ на шко­ла”), а об­ја­вље­на му је и књи­га Рас­ пра­ве, члан­ци и ре­фе­ра­ти из на­ста­ве и школ­ског жи­во­та, Бео­град, 1931. АВРА­МО­ВИЋ, ТЕ­О­ДОР (1757–1815) – про­

свет­ни ин­спек­тор и је­зи­ко­сло­вац. Учи­ тељ­ски те­чај за­вр­шио је код Сте­ва­на Ву­ ја­нов­ског, а у Бе­чу је сту­ди­рао пра­ва и фи­ло­зо­фи­ју. На­пи­сао је не­мач­ко‑срп­ски „сло­вар” (реч­ник) у Бе­чу, 1790.

сор и ди­рек­тор гим­на­зи­ја у Бео­гра­ду, Сме­ де­ре­ву и Ве­ли­ком Гра­ди­шту. Шко­ло­вао се у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, Не­го­ти­ну, Бео­ гра­ду и Ки­је­ву. Пре­да­вао је не­мач­ки је­зик, на­у­к у хри­шћан­ску, зо­о­ло­ги­ју и зе­мљо­пис, а го­во­рио је ру­ски, не­мач­ки и ру­мун­ски је­зик.

АДА­МО­ВИЋ, ВИ­ЦЕ/ВИЦКО (1838–1919) –

за­вр­шио пе­да­го­шки те­чај у Ду­бров­ни­к у; био је учи­тељ и уса­вр­ша­вао пе­да­го­шку на­у­к у у Бе­чу, где је са­ра­ђи­вао са Ву­ком Ка­ра­џи­ћем. Ка­сни­је је био на­став­ник у Ро­ ви­њу, За­дру и Ду­бров­ни­к у. По­ред ве­ћег бро­ја чла­на­ка на­пи­сао је и ▶Гра­ђа за исто­ ри­ју ду­бро­вач­ке пе­да­го­ги­је, у две књи­ге (1885. и 1892); ▶Ду­бро­вач­ка ре­пу­бли­ка.

АДА­МО­ВИЋ, ЛУ­ЈО (Ро­вињ, 1864 – Ду­бров­

ник, 1935) – ра­дио као учи­тељ и сту­ди­рао ме­ди­ци­ну у Бе­чу, а би­о­ло­шке на­у­ке у Бео­ гра­ду. Ра­дио је као сред­њо­школ­ски про­ фе­сор у За­је­ча­ру, Пи­ро­т у, Гор­њем Ми­ла­ нов­цу, Бео­гра­ду и Вра­њу. Док­то­ри­рао је у Бер­ли­ну 1898, по­сле че­га је по­стао про­фе­ сор Ве­ли­ке шко­ле и управ­ник Бо­та­нич­ког вр­та у Бео­гра­ду. Аутор је ве­ли­ког бро­ја ра­


АЗБУ­КА до­ва из би­о­ло­шке на­у­ке на срп­ском и не­ мач­ком је­зи­к у (1888–1933).

АДА­МО­ВИЋ, СТЕ­ВАН (1878–1955) – учи­тељ

и на­став­ник цр­та­ња. За­вр­шио је учи­тељ­ ску шко­лу у Сом­бо­ру, а ли­ков­ну ака­де­ми­ју у Бри­се­лу (1906). Чи­та­вог жи­во­та је ра­дио као ис­так­ну­ти на­став­ник цр­та­ња у Ве­ли­ кој Ки­кин­ди. На­гра­ђен је за ва­јар­ске ра­до­ ве 1910. у Бри­се­лу.

АДВЕН­ТИ­С ТИ – при­пад­ни­ци Хри­шћан­ске

адвен­ти­стич­ке цр­кве, ко­ји оче­к у­ју ско­ра­ шњи Хри­стов до­ла­зак и пра­зну­ју су­бо­т у уме­с то не­де­ље, те их на­зи­ва­ју „су­бо­та­ ри­ма”. Ова вер­ска за­јед­ни­ца је на­ста­ла у Аме­ри­ци 1831, а од 1868. де­лу­је и у Евро­ пи. Не ве­ру­ју у за­гроб­ни жи­вот, али ве­ру­ју у вас­кр­се­ње дру­гим Хри­сто­вим до­ла­ском. Уме­сто све­ште­ни­ка има­ју про­по­вед­ни­ке, а од сво­јих чла­но­ва са­ку­пља­ју „де­се­так” што им је ство­ри­ло до­бру ма­те­ри­јал­ну осно­ ву. За­то су адвен­ти­сти осни­ва­чи мно­гих шко­ла, фа­к ул­те­та, бол­ни­ца и из­да­вач­ких фир­ми. У Ср­би­ју су до­шли из Ма­ке­до­ни­је (од 1880) и Угар­ске. У Ју­го­сла­ви­ји је 1938. би­ло за­бра­ње­но пу­бли­ко­ва­ње адвен­ти­ стич­ке ли­те­ра­т у­ре због спо­ро­ва ко­је је иза­зи­ва­ла. У Бео­гра­ду има­ју и Те­о­ло­шки фа­к ул­тет, Те­о­ло­шки ин­с ти­т ут „Глас на­ де”, до­пи­сну би­блиј­ску шко­лу, „Гла­сник”, ча­со­пис „Би­блиј­ске по­у­ке”, као и деч­ји ча­со­пис. У Ср­би­ји је у вре­ме СФРЈ еви­ ден­ти­ра­но око 4.000 адвен­ти­с та. Ви­ди: Т. Бран­ко­вић, Про­те­стант­ске за­јед­ни­це у Ју­го­сла­ви­ји 1945–1991, Ниш–Бео­град, 2006; ▶вер­ске бор­бе и ути­ца­ји; ▶вер­ска шко­ла; ▶„школ­ске се­с тре”; ▶фра­ње­вач­ке шко­ле; ▶пи­ја­ ри­с тич­ке шко­ле.

АДЕТ – оби­чај, на­ви­ка, тра­ди­ци­ја; реч арап­ског по­ре­кла, а у на­род­ној пе­да­го­ги­ ји од­но­си се на оби­чај­но вас­пи­та­ње. По­ зна­та је на­род­на по­сло­ви­ца: „Ко­ли­ко се­ла, то­ли­ко аде­та” (оби­ча­ја); ▶оби­ча­ји; ▶тра­ди­ ци­о­нал­на шко­ла; ▶на­род­на пре­да­ња; ▶на­род­на ве­ро­ва­ња.

АД­М И­Н И­С ТРА­Т ИВ­Н А ШКО­Л А – под овим

на­зи­вом су се ја­вља­ле шко­ле оп­штег ти­ па ко­је су под­ми­ри­в а­ле ра­зно­вр­сне по­ тре­бе за слу­жбе­ни­ци­ма или за јед­но уже под­р уч­је. На при­мер, 1928. у Сом­б о­р у ра­ди Ад­ми­ни­с тра­тив­на шко­ла за Вој­во­ ди­ну. Оспо­со­бља­в а­ла је чи­нов­ни­ке, тра­ ја­ла јед­ну го­ди­ну и има­ла ста­т ус др­жав­ не уста­но­ве. Ни­је се мо­гла за­вр­ша­в а­ти при­в ат­но, а на кра­ј у шко­ло­в а­ња је по­ла­ ган „оп­штин­ски управ­ни ис­пит”; ▶сред­ ња шко­ла ; ▶ад­ми­ни­с тра­ци­ја, школ­ска ; ▶до­к у­ мен­та­ци­ја.

АД­МИ­НИ­С ТРА­ЦИ­ЈА, школ­ска – ши­ри на­зив

за пе­да­го­шку до­к у­мен­та­ци­ју ко­ја се во­ди у шко­ла­ма и ко­ја је јед­на од основ­них не­ по­сред­них из­во­ра за на­уч­на ис­тра­жи­ва­ња у на­ци­о­нал­ној исто­ри­ји пе­да­го­ги­је. Школ­ ска ад­ми­ни­стра­ци­ја је, углав­ном, ком­пле­ ти­ра­на у пе­ри­о­ду 1905–1914. и ка­сни­је ће се не­знат­но ме­ња­ти: 1. Спи­сак де­це за пр­ви раз­ред, 2. Упи­сни­ца, 3. Школ­ски днев­ник, 4. Спи­сак школ­ских ства­ри, на­ме­шта­ја и учи­ла, 5. Спи­сак књи­жни­це, 6. Де­ло­вод­ник, 7. За­пи­сник школ­ског од­бо­ра, 8. Школ­ски бу­џет (ка­са), ра­чу­ни и днев­ ник бла­гај­не, 9. Школ­ски ле­то­пис, 10. План лек­ци­ја и днев­ник ра­да, 11. Књи­га о ин­ди­ви­ду­ал­ним осо­би­на­ма ђа­ка, 12. Књи­га о ка­зна­ма ђа­ка. Ад­ми­ни­с тра­ци­ја, тј. во­ђе­ње и ко­ри­ шће­ње пе­да­го­шке до­к у­мен­та­ци­је, у про­ шло­с ти је има­ла трет­ман и на­с тав­ног пред­ме­та, на­ро­чи­то у учи­тељ­ским шко­ ла­ма. Де­т аљ­ни­је: Ста­но­је Ми­ја­то­вић, Школ­ска ад­ми­ни­стра­ци­ја, Бео­град, за го­ ди­не 1914, 1921, 1923, б. г.; Вла­да Те­о­до­ сић, О школ­ском над­зо­ру, Ја­го­ди­на, 1921; Ми­л ан Ра­б ре­н о­в ић, Ад­м и­ни­с тра­ци­ј а за ђа­ке учи­тељ­ских шко­ла и на­став­ни­ ке, Бео­град, 1925; Но­ва школ­ска ад­ми­ни­ стра­ци­ја (Школ­ско де­ло­вод­ство, Школ­ско књи­го­вод­ство, Школ­ско ра­чу­но­вод­ство, Прав­ни са­вет­ник), Пан­че­во, 1935; То­до­ ро­вић–Ара­ниц­ки, Нај­но­ви­ја школ­ска ад­ ми­ни­стра­ци­ја, Бео­град, 1936; ▶до­ку­мен­та­ ци­ја; ▶ад­ми­ни­с тра­тив­на шко­ла; ▶ле­то­пис школ­е; ▶из­ве­шта­ји, школ­ски.

АДРЕ­С АР – књи­га ко­ја са­др­жи азбуч­ни

или абе­цед­ни по­пис ста­нов­ни­ка, уста­но­ ва или за­ни­ма­ња у не­ком ме­сту или ре­ги­ји са адре­сом ра­да, бо­рав­ка или ста­но­ва­ња. За ис­тра­жи­ва­че у пе­да­го­ги­ји нај­зна­чај­ни­ ји су адре­са­ри ко­ји са­др­же по­дат­ке о шко­ ла­ма, му­зе­ји­ма, ар­хи­ва­ма, ста­ти­стич­ким за­во­ди­ма, из­да­вач­ким ку­ћа­ма, књи­жа­ра­ ма и би­бли­о­те­ка­ма, ис­тра­жи­вач­ким (пе­да­ го­шким) ин­сти­т у­ти­ма, про­фе­си­о­нал­ним удру­же­њи­ма про­свет­них рад­ни­ка и слич­ но. За на­ци­о­нал­ну исто­ри­ју пе­да­го­ги­је су од по­себ­ног зна­ча­ја „ше­ма­ти­зми” у ко­ји­ма су те­ри­то­ри­јал­но, ад­ми­ни­стра­тив­но или пре­ма цр­кве­ној ју­рис­дик­ци­ји по­пи­са­ни сви уче­сни­ци у не­кој де­лат­но­сти, по­себ­но у рас­по­ре­ду цр­ка­ва и шко­ла, све­ште­ни­ка и учи­те­ља. Пр­ви адре­са­ри су се по­ја­ви­ли у Лон­до­ну (1595), Па­ри­зу (1691) и Лај­пци­

гу (1701). Да­нас код нас по­сто­је по­себ­ни „адре­са­ри шко­ла”. По­сто­је и адре­са­ри ко­ји су штам­па­ни уз ▶го­ди­шња­ке или ▶ка­лен­да­ре, па они из про­шло­сти мо­г у би­ти до­бар из­ вор по­да­та­ка и за исто­риј­ска ис­тра­жи­ва­ ња. На при­мер, у Су­бо­ти­ци је 1923. штам­ пан Адре­сар – ка­лен­дар. Ви­ди: Ми­о­драг Ма­тиц­ки, Би­бли­о­гра­фи­ја срп­ских ал­ма­на­ ха и ка­лен­да­ра, СА­НУ, Бео­град, 1986; ▶ше­ ма­ти­зам; ▶да­ти­ра­ње; ▶до­ку­мен­та­ци­ја; ▶име­ник.

АДУЛТ­НА ПЕ­ДА­ГО­ГИ­ЈА – на­уч­на ди­сци­пли­

на у окви­ру пе­да­го­шке на­у­ке, ко­ја се ба­ ви пи­та­њем обра­зо­ва­ња од­ра­слих. Зна­чи исто што и ▶пе­да­го­ги­ја од­ра­с лих и ан­дра­го­ ги­ја, тер­мин ко­ји се да­нас у нас че­шће упо­тре­бља­ва. За раз­ли­к у од ан­дра­го­ги­ је, адулт­на пе­да­го­ги­ја, што се ви­ди и из на­зи­ва, при­хва­та и одр­жа­ва ин­те­грал­но је­дин­ство са пе­да­го­ги­јом, као ма­тич­ном на­у­ком. У Ср­би­ји је све до се­дам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, на­зив „адулт­на пе­да­го­ ги­ја”, уз на­зив „пе­да­го­ги­ја од­ра­слих” био че­шће у упо­тре­би од на­зи­ва „ан­дра­го­ги­ ја”. Од та­да по­сте­пе­но пре­вла­да­ва на­зив „ан­дра­го­ги­ја”, ко­ја се­бе сма­тра ре­ла­тив­но са­мо­с тал­ном на­у­ком. Де­таљ­ни­је: Јо­ван Ис­кру­љев, На­у­ка о вас­пи­та­њу од­ра­слог чо­ве­ка, адулт­на пе­да­го­ги­ка, Но­ви Сад, 1933; Бо­ри­вој Са­мо­лов­чев, Обра­зо­ва­ње од­ра­слих у про­шло­сти и да­нас, За­греб, 1963; ▶шко­ле за обра­зо­ва­ње од­ра­с лих; ▶на­род­ но про­све­ћи­ва­ње.

АЗБУ­К А – ћи­ри­лич­ка сло­ва у од­ре­ђе­ном ре­ду ко­ји је трај­но уста­но­вљен из прак­ тич­них раз­ло­га: не­ка­да је то био ре­до­след уче­ња сло­ва (▶шти­ца; ▶на­у­с ти­ца; ▶бу­квар); ре­до­след ре­чи у реч­ни­ци­ма и од­ред­ни­ ца (пој­мо­ва, тер­ми­на) у лек­си­ко­ни­ма, ен­ ци­кло­пе­ди­ја­ма и те­за­у­ру­си­ма; ре­до­след у по­пи­си­ма; рас­по­ред је­зич­ког и не­ког дру­ гог слич­ног ма­те­ри­ја­ла ко­ји је обе­ле­жен сло­ви­ма у уџ­бе­ни­ци­ма, при­руч­ни­ци­ма и име­ни­ци­ма; азбуч­ном и пред­мет­ном ка­ та­ло­г у, од­но­сно ре­ги­стру и слич­но. Та­кав ре­до­след сло­ва у ла­ти­ни­ци се зо­ве абе­ це­да. Оба на­зи­ва су на­ста­ла од по­чет­них сло­ва: а‑аз, б‑бу­ки; a, b, c, d. Због све­га ово­га ве­о­ма је ва­жно да сва­ко ко је укљу­ чен у обра­зо­ва­ње и јав­ни жи­вот до­бро по­ зна­је азбу­к у и абе­це­ду. У ста­ро­сло­вен­ској ћи­ри­ли­ци на­зив сло­ва „а” про­и­за­шао је из „аз” са зна­че­њем „ја”, а има­ло је и број­ну вред­ност 1. Дру­го сло­во је има­ло на­зив „бу­ки”. Ни сва сло­ва азбу­ке ни­су „рав­но­ прав­на” у упо­тре­би. Ана­ли­зом де­сет хи­ља­ да ре­чи у тек­сто­ви­ма Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, нај­ ви­ше се пу­та по­ја­вљу­ју сло­ва Е (10,99%), А (10,79%), И (10,35%) и О (9,60%); по­том Ј, С, У итд.; нај­ре­ђе и ис­под 0,01% сло­ва Џ и

b  3

А


АЗБУ­КВАР АЗБУ­КИ – по­ри­мље­ни (по­ка­то­ли­че­ни) Ср­

А

би по Ба­ни­ји, ка­ко све­до­чи ет­но­лог Ни­ко­ ла Бе­го­вић, ду­го су у сво­јој но­вој сре­ди­ни до­би­ја­ли на­ди­мак „Тај је азбу­ки”, јер их је та азбу­ка, на­у­че­на у де­тињ­ству, ду­го одва­ ја­ла од дру­гих. Он на­во­ди при­ме­ре ма­јо­ра Ма­те Си­г у­ре, офи­ци­ра Сте­ве Ца­ра и дру­ ге. Та­ко­ђе, на оде­ли­ма та­квих Ср­ба гра­ни­ ча­ра, то­ком 19. ве­ка, одр­жа­ва­ле су се ша­ре у об­ли­к у сти­ли­зо­ва­них ћи­ри­лич­ких сло­ва (С, Ј, О, Ж, И). Код же­на се то још ду­же сре­та­ло као ор­на­мент на пре­га­ча­ма и ве­ зе­ним пред­ме­ти­ма. На­ро­чи­то је пра­знич­ на оде­ћа ду­го чу­ва­на, а не­ка­да пре­но­ше­на „с ко­ле­на на ко­ле­но”, на по­том­ке. И на­слов овом по­гла­вљу (у књи­зи Жи­вот Ср­ба гра­ ни­ча­ра, 1887) Ни­ко­ла Бе­го­вић да­је Шко­ла, об­ја­шња­ва­ју­ћи да је реч о на­род­ној шко­ли, а не о ин­сти­т у­ци­ји. На­рав­но, с вре­ме­ном је аси­ми­ла­ци­ја чи­ни­ла сво­је, па су тра­го­ви прет­ход­ног иден­ти­те­та не­ста­ја­ли; ▶бу­кви­ ца; ▶азбу­ка; ▶бу­квар; ▶шти­ца; ▶азбу­ки; ▶ал­фа­ бе­тар; ▶сло­вар.

Азбука из Буквара Павла Соларића

Ф, као и Ћ, Љ, Ж, Њ и Ђ (ис­под 1%). На­ ра­в­но, сло­во Х ни­је за­бе­ле­же­но. Пре­глед је на­пра­вио гра­ма­ти­чар и пре­во­ди­лац Т. Ма­­­­ ре­тић, пре ви­ше од сто го­ди­на. Са­вре­­­ме­на ком­пју­тер­ска об­ра­да но­вих тек­сто­ва, да­је не­што дру­га­чи­ју сли­к у: А (12,17%), И, О, Е, Н, С, Р (5,14%)... и на кра­ју Џ (0,03%). Ис­тра­­жи­ва­чи твр­де да је, пре­ма по­ло­жа­ ју са­мо­гла­сни­ка, наш је­зик „мек” и „ми­ ло­звуч­ни­ји” од оста­лих (уз ита­ли­јан­ски је­зик); ▶азбу­квар; ▶азбу­ков­ник; ▶абе­це­дар­ка; ▶азбуч­на­ја дши­ца; ▶ал­фа­бе­тар; ▶ал­фа­вит; ▶азбу­ чар; ▶азбу­ки; ▶азбу­ци; ▶азбуч­не пе­сме; ▶Сло­ве­ ни; ▶Ју­жни Сло­ве­ни; ▶ста­ро­с ло­вен­ски; ▶ћи­ри­ли­ ца; ▶сло­вар; ▶азбуч­ни ка­та­лог; ▶Азбу­ко­вид­ник сло­вин­ски ; ▶Азбуч­ник и ти­по­ло­ги­ја по­зна­тих школ­ских ин­сти­ту­ци­ја.

ја озна­ча­ва – сло­во („сло­вен­ске бу­кве”). Ви­ди: Ј. Вра­на, О по­стан­ку и ка­рак­те­ ру ста­ро­сло­вен­ских азбу­ква­ра и азбуч­ них мо­ли­тви, „Фи­ло­ло­ги­ја”, За­греб, бр. 4, 1963, стр. 191–204, са та­бе­лар­ним пре­гле­ дом; Ви­дан Ни­ко­лић, Исто­риј­ско‑ме­то­ дич­ки аспек­ти тран­сфе­ра уче­ња азбуч­ ног ре­да сло­ва, „Пе­да­го­ги­ја”, Бео­град, бр. 2, 1998, стр. 100; ▶бу­квар; ▶бу­кви­ца; ▶шти­ ца; ▶азбу­ков­ник; ▶азбу­ки; ▶азбу­чар; ▶азбуч­на­ја дши­ца; ▶азбуч­не пе­сме.

4  b

би­ла ћи­рил­ска штам­па­ри­ја у Ри­му, ко­ју је осно­ва­ла ка­то­лич­ка про­па­ган­да. У Рим је 1626. до­спе­ла штам­па­ри­ја из Ура­ха и пр­ во је штам­пан бу­квар Ра­фа­е­ла Ле­ва­ко­ви­ ћа Азбу­ко­вид­ник сло­вин­ски, 1629. Из исте штам­па­ри­је је и Бу­квар сла­вин­ски Ма­ти­је Ка­ра­ма­на, 1753. Пр­ва штам­па­ри­ја на на­ род­ном је­зи­к у, на ћи­ри­ли­ци, осно­ва­на је 1596. у Тр­на­ви, Сло­вач­ка, ка­да је штам­па­ на Крат­ка азбу­ко­ви­ца; ▶бу­квар; ▶азбу­квар.

АЗБУ­КОВ­НИК – у грч­ком је­зи­к у „ал­фа­вит”,

а у сло­вен­ској вер­зи­ји „азбу­ков­ник”; озна­ ча­ва да су тек­сто­ви или стро­фе по­ре­ђа­ни по азбуч­ном ре­ду („азбуч­ник”). При­мер: Ђор­ђе Три­фу­но­вић, Азбуч­ник срп­ских сред­њо­ве­ков­них књи­жев­них пој­мо­ва, Бео­ град, 1974. и 1990; ▶Азбуч­ник и ти­по­ло­ги­ја по­ зна­тих школ­ских ин­сти­ту­ци­ја; ▶азбу­ка; ▶азбу­ квар.

АЗБУ­К ВАР – не­ка­да­шњи на­зив за јед­

но­с тав­ни­ј у по­чет­ни­цу пи­са­ну ћи­ри­ли­ цом; слич­но ▶абе­це­д ар­ки (абе­це­д а­ри­ју­му) за ла­ти­ни­цу (При­мож Тру­бар: Abe­ce­da­ ri­um, 1550). У Ура­ху, у Не­мач­кој, штам­ пан је гла­го­љич­ки и ћи­ри­лич­ки Азбу­квар А. Дал­ма­ти­на и С. Истри­ја­ни­на. У ма­на­ сти­ру Ми­ле­ше­ва 1544. већ ра­ди штам­па­ ри­ја, а пред крај тог ве­ка, 1597. у Мле­ци­ ма је штам­пан пр­ви срп­ски бу­квар ино­ка Са­ве Де­чан­ца. У Ри­му је, на при­мер, 1629. штам­пан Азбу­ко­вид­ник сло­вин­ски Ра­фа­е­ ла Ле­ва­ко­ви­ћа, али је из исте штам­па­ри­је и Бу­квар сла­вин­ски Ма­ти­је Ка­ра­ма­на из 1753. На­зив „азбу­квар” дат је од по­чет­них сло­ва азбу­ке, у вре­ме ка­да се по­чет­но чи­ та­ње учи­ло ме­то­дом сри­ца­ња – аз, бу­ки, вје­ди; а „бу­квар” пре­ма ре­чи „бу­ква” ко­

АЗБУ­КО­ВИД­НИК СЛО­ВИН­СКИ – У 16. ве­ку је

АЗБУ­ЦИ (ђа­ци) – на­зив за уче­ни­ке по­чет­ ни­ке у основ­ним шко­ла­ма у око­ли­ни Пи­ ро­та по­чет­ком 19. ве­ка, слич­но ▶бу­квар­ ци­ма. На при­мер, у спо­ме­ни­ци Основ­на шко­ла Вук Ка­ра­џић 1815–1975. у Пи­ро­ту опи­су­је се за­вр­ше­так рад­ног да­на да­скал Пеј­че: „Пре по­ла­ска ку­ћи, уче­ни­ци би сва­ ке ве­че­ри, нај­пре ’азбу­ци’, за­тим ’ча­слов­ ци’, ’псал­тир­ци’ и ’ок­то­и­си’ из­ла­зи­ли пред учи­те­ља и око ње­го­ва сто­ла чи­та­ли на­глас днев­ни за­да­так”; ▶азбу­ка; ▶бу­квар; ▶ча­с лов­ ци; ▶псал­тир­ац. Азбуквар

АЗБУ­ЧАР – на­зив за бу­квар ко­ји се по­ја­вио

1885, ка­да су на кон­к ур­су за но­ви бу­квар


АКА­ДЕ­МИ­ЈА под­не­та че­ти­ри ру­ко­пи­са (та­да по­пу­лар­ них ауто­ра: Јо­ва­на Ми­о­дра­го­ви­ћа, Сте­ве Чу­т у­ри­ла, Ве­ли­ми­ра Па­вло­ви­ћа и Ве­ли­ ми­ра Ву­ло­ви­ћа), а ме­ђу њи­ма и ру­ко­пис Све­то­за­ра Ар­се­ни­је­ви­ћа под на­зи­вом Бу­ квар или Азбу­чар, чи­ме је аутор же­лео да уче­ству­је на кон­к ур­су за бу­квар, али и да га преименује у „азбу­чар”. Ипак, овај на­ зив ни­је ши­ре и зва­нич­но усво­јен, по­што је иза­бран Бу­квар Сте­ве Чу­т у­ри­ла. У то вре­ме се по­ја­вио и тзв. „бр­зо­у­ки Бу­квар” Иси­до­ра Сто­ја­но­ви­ћа (При­ло­зи к бр­зо­у­ ком Бу­ква­ру). Де­таљ­ни­је: Ди­ми­три­је Јо­ сић, „Ствар о Бу­ква­ру” и но­ва пе­да­го­ги­ја (спор са Јо­ва­ном Ми­о­дра­го­ви­ћем око из­ бо­ра но­вог Бу­ква­ра), Бео­град, 1887, стр. 128; ▶бу­квар; ▶азбу­квар; ▶азбу­ков­ник; ▶ал­фа­ бе­тар.

ник ви­ше ли­сто­ва. За­вр­шио је учи­тељ­ску шко­лу у Сом­бо­ру и ра­дио као учи­тељ око 32 го­ди­не у Ве­ли­кој Ки­кин­ди. По­кре­нуо је и уре­ђи­вао: „Орао” (лист за про­све­т у, при­вре­ду и за­ба­ву), „Не­дељ­ни лист” и „Ба­ на­ћа­нин”.

АЗБУЧ­НА­ЈА ДШИ­ЦА – азбуч­на шти­ца Те­

АКА­Д Е­М И­З АМ – пре­на­гла­ше­ни на­у ч­ни

о­­­­­­­до­ра Јан­ко­ви­ћа Ми­ри­јев­ског за уче­ње име­­­на сло­ва, сри­ца­ње и уче­ње чи­та­ња (од „да­шти­ца”); (Беч, 1776); ▶шти­ца; ▶бу­квар; ▶азбу­квар; ▶азбу­ка; ▶да­шти­ца.

АЗБУЧ­Н Е ПЕ­С МЕ (сти­хо­в и, мо­л и­т ве) –

књи­жев­ни род на­сле­ђен из ра­но­ви­зан­тиј­ ске тра­ди­ци­је „ал­фа­бет­ских сти­хо­ва”, ко­ји се у ста­ром сло­вен­ском пе­сни­штву при­др­ жа­вао азбуч­ног ре­до­сле­да. Да­кле, по­чет­на сло­ва сти­хо­ва се ни­ж у азбуч­ним ре­до­сле­ дом (10. и 14. век). Ова­кав по­сту­пак са­ста­ вља­ња сти­хо­ва, пе­са­ма и мо­ли­тви, олак­ ша­вао је пам­ће­ње и био је атрак­тив­ни­ји у ди­дак­тич­ком по­гле­ду. Та­ко­ђе, пи­смо је у том пе­ри­о­ду, по­сред­ством азбуч­них мо­ ли­тви, има­ло и ре­ли­ги­о­зну функ­ци­ју. У са­ вре­ме­ној књи­жев­но­сти, сли­чан по­сту­пак сре­ће­мо у пи­са­њу со­нет­них ве­на­ца, при че­му су по­чет­на сло­ва сти­хо­ва из­ве­де­на из не­чи­јег име­на; ▶азбу­ков­ник; ▶Азбу­чар; ▶ал­ фа­бе­тар; ▶ал­фа­вит.

АЗБУЧ­НИ  /  АБЕ­ЦЕД­НИ КА­ТА­ЛОГ – сре­ђе­ни

ка­та­ло­шки ли­сти­ћи у би­бли­о­те­ци азбуч­ ним, од­но­сно абе­цед­ним ре­дом пре­ма пре­зи­ме­ни­ма ин­ди­ви­ду­ал­них или ко­лек­ тив­них ауто­ра, од­но­сно пре­ма на­сло­ву де­ ла (књи­ге); ▶азбу­ка; ▶ла­ти­ни­ца; ▶ано­тар; ▶азбу­ квар; ▶азбу­ков­ник; ▶би­бли­о­гра­фи­ја; ▶ка­та­лог; ▶ин­декс; ▶ре­ги­с тар; ▶абе­це­дар­ка; ▶ал­фа­бе­тар.

АЗБУЧ­НИК И ТИ­ПО­ЛО­ГИ­ЈА ПО­ЗНА­ТИХ ШКОЛ­ СКИХ ИН­С ТИ­Т У­Ц И­Ј А Не­дељ­к а Тр­н ав­ц а –

Исто­ри­јат и са­вре­ме­ност школ­ских ин­ сти­т у­ци­ја при­ка­за­ни су у овој нашој пр­вој те­мат­ској пе­да­го­шкој ен­ци­кло­пе­ди­ји, ко­ ја се ба­ви са­мо пи­та­њем раз­во­ја и ра­да школ­ских ин­сти­т у­ци­ја. На 540 стра­на ве­ ли­ког фор­ма­та, об­ра­ђе­но је око 2.850 од­ ред­ни­ца о шко­ла­ма из про­шло­сти и оних

вић, „Школ­ство у окру­зи­ма ча­чан­ском и гор­њо­ми­ла­но­вач­ком од 1916. до 1918. го­ ди­не”, се­па­рат из Збор­ни­ка На­род­ног му­ зе­ја, Ча­чак, 1988.

АЈ­ВАЗ, СИ­МА (1841–1894) – учи­тељ и уред­

АКА­ДЕ­МАЦ – пи­то­мац не­ке ака­де­ми­је (нај­

че­шће вој­не ака­де­ми­је). У ши­рем сми­слу, на­зив за сту­ден­те („ака­дем­ски гра­ђа­нин”); ▶ака­де­ми­ја; ▶кла­сич­на гим­на­зи­ја; ▶ка­дети; ▶пи­ то­мци.

ко­је су да­нас по­пу­лар­не, на­шим и стра­ ним, о шко­ла­ма свих вр­ста и ти­по­ва, са увод­ном сту­ди­јом о раз­во­ју и ти­по­ло­ги­ји шко­ла. Књи­га са­др­жи и Спи­сак од­ред­ни­ ца, Пред­мет­ни ре­ги­стар и Пре­глед ли­те­ ра­т у­ре. Око две тре­ћи­не од­ред­ни­ца зна­ чај­не су за про­у­ча­ва­ње срп­ске на­ци­о­нал­не исто­ри­је школ­ства (Бео­град – Гор­њи Ми­ ла­но­вац, 2004). Ви­де­ти у Пред­мет­ном ре­ ги­стру: „Исто­риј­ски зна­чај­не шко­ле и ва­ с­пит­не ин­сти­т у­ци­је”.

АЗИЛ (за де­цу) – уста­но­ве за збри­ња­ва­

ње и бри­г у о со­ци­јал­но угро­же­ној де­ци и ли­ци­ма уоп­ште; срод­но: си­ро­ти­шта, спе­ ци­јал­ни за­во­ди, до­мо­ви за де­цу без ро­ ди­те­ља итд. У овим уста­но­ва­ма је ви­ше на­гла­ше­на фи­зич­ка за­шти­та, а ма­ње ор­ га­ни­зо­ва­ни вас­пит­ни рад. И до­мо­ви уче­ ни­ка сред­њих шко­ла има­ју уло­г у ази­ла, али им је на­гла­ше­ни­ја вас­пит­но‑обра­зов­ на уло­га; ▶си­ро­тињ­ска ку­ћа; ▶ин­тер­нат; ▶хра­ни­ ли­ште; ▶чу­ва­ли­шта; ▶оби­та­ва­ли­ште; ▶си­ро­ти­шта; ▶шко­ле за си­рот­ну де­цу; ▶си­ро­то­во­спи­та­тел­ни дом; ▶си­ро­тињ­ски дом у Ни­шу; ▶до­мо­ви уче­ни­ ка; ▶азил за си­ро­чад.

АЗИЛ ЗА СИ­Р О­Ч АД оку­п а­ц и­о­н их вла­с ти 1916. – По­што се у рат­ном ви­хо­ру ве­ли­

ки број де­це на­шао ван по­ро­ди­ца, аустриј­ ске оку­па­ци­о­не вла­сти су у сва­ком окру­гу, апри­ла 1916. осно­ва­ле ази­ле за си­ро­чад, ко­ји су у свом са­ста­ву че­сто има­ли и не­ ку фор­му шко­ле. За управ­ни­ке су име­но­ ва­ни офи­ци­ри или под­о­фи­ци­ри спо­соб­ ни за учи­те­ље. У Гор­њем Ми­ла­нов­цу, на при­мер, но­вем­бра 1917. би­ло је око 100, а у Чач­к у око 60 шти­ће­ни­ка (од че­ти­ри до два­на­ест го­ди­на). Ви­ди: Љу­бо­драг По­по­

фор­ма­ли­з ам; пре­те­р а­но те­о­р е­ти­с а­њ е; књи­шки при­ступ; у ли­ков­ној умет­но­сти од­но­си се на из­ра­жа­ва­ње школ­ске ве­шти­ не без ин­вен­ци­је, ино­ва­ци­је и кре­а­тив­но­ сти. У школ­ској пе­да­го­ги­ји се од­но­си на до­ми­на­ци­ј у оп­ште­о­бра­зов­них са­др­жа­ ја ко­ји су на­ме­ње­ни бу­ду­ћем шко­ло­ва­њу и сту­ди­ју, а ма­ње прак­тич­ном жи­во­т у. У про­шло­сти, ла­тин­ске шко­ле и ака­де­ми­ је при­пре­ма­ле су по­ла­зни­ке за сту­ди­је, а не за рад и про­из­вод­њу, па су ака­дем­ска зна­ња би­ла при­о­ри­тет­на. На при­мер, у за­ кон­ским ак­ти­ма ко­ји­ма су осни­ва­не гим­ на­зи­је, нај­че­шће је пи­са­ло: „учи­ли­ште, у ко­ме се мла­деж по­ле­зним зна­њи­ма об­у­ ча­ва у по­гла­ви­тој це­љи да се за слу­ша­ње ви­ших на­у­ка спре­ми”; да­кле, је­ди­ни је циљ до­би­ти ста­т ус „ака­дем­ског гра­ђа­ни­на” и одр­жа­ти кон­ти­ну­и­тет обра­зо­ва­ња, са што ма­ње скре­та­ња ка раз­ли­чи­тим ути­ли­тар­ ним ци­ље­ви­ма ра­зних стру­ка; ▶ака­де­ми­ја; ▶кла­сич­на гим­на­зи­ја.

АКА­ДЕ­МИ­ЈА – на­зив ши­ро­ког пој­мов­ног

спек­тра ко­ји по­ти­че од Пла­то­но­ве фи­ ло­зоф­ске шко­ле (Ака­де­ми­је), сме­ште­не у вр­т у Ака­де­мо­с у, у се­ве­ро­за­пад­ном де­ лу Ати­не. Ака­де­ми­ја је од 14. ве­ка на­зив за раз­не вр­с те ху­ма­ни­с тич­ких шко­ла, а че­сто и ску­по­ва и дру­шта­ва за кла­сич­но вас­пи­та­ње. Као на­став­ни пред­ме­ти пре­ о­­­вла­ђу­ју ла­тин­ска књи­жев­ност, фи­ло­зо­ фи­ја и ар­хе­о­ло­ги­ја. У не­ким ака­де­ми­ја­ма је до­ми­ни­ра­ло пе­сни­штво (на­ци­о­нал­на књи­жев­ност), а у не­ким и на­у­ка то­га до­ ба. Че­сто се ко­ри­сти и као на­зив за на­уч­ не и слич­не ин­сти­т у­ци­је (Ака­де­ми­ја на­ у­ка и умет­но­сти, Ака­де­ми­ја пе­да­го­шких на­у­ка) или све­ча­не при­ред­бе у шко­ла­ма. Пр­ве ака­де­ми­је, у сми­слу на­у ч­них уста­ но­ва, на срп­ском (и хр­ват­ском) го­вор­ном

b  5

А


АКА­ДЕ­МИ­ЈА ЛИ­КОВ­НИХ УМЕТ­НО­С ТИ

А

под­руч­ју осни­ва­ју се у Ду­бров­ни­к у (дру­ га по­ло­ви­на 16. ве­ка) и За­дру (1562). Дру­ штво срп­ске сло­ве­сно­сти, осно­ва­но 1842, пре­ра­ста у Срп­ско уче­но дру­штво 1864, а као Срп­ска кра­љев­ска ака­де­ми­ја по­ја­вљу­ је се од 1886. Да­нас де­лу­је под на­зи­вом Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти, са се­ди­штем у Бео­гра­ду. Ака­де­ми­ја у но­ви­је до­ба озна­ча­ва ве­ли­ки број вр­ло раз­ли­чи­ тих школ­ских ин­сти­т у­ци­ја ко­је се, нај­че­ шће, те­шко укла­па­ју у уни­форм­ни др­жав­ ни си­стем оста­лих шко­ла. На при­мер, то су ви­со­ке шко­ле ко­је не­г у­ју не­к у на­у­к у или умет­нич­к у гра­ну: му­зич­ка ака­де­ми­ ја, ли­ков­на ака­де­ми­ја, ака­де­ми­ја за филм и по­зо­ри­ште; че­сто је то и на­зив за спе­ ци­фич­но ор­га­ни­зо­ва­ну струч­ну шко­лу ме­ шо­ви­тог ти­па, као што су би­ле тр­го­вач­ка ака­де­ми­ја, по­ли­тех­нич­ка ака­де­ми­ја, пе­ да­го­шка ака­де­ми­ја и слич­но. И у си­сте­му вој­них шко­ла, че­сто се из­два­ја вој­на ака­ де­ми­ја. На дво­ру ца­ра Ду­ша­на у 14. ве­ ку је по­сто­ја­ла прав­нич­ка шко­ла ко­ја се у не­ким из­во­ри­ма по­ми­ње као ака­де­ми­ја. У њој се учи­ло цр­кве­но пра­во, из­во­ди из Ју­сти­ни­ја­но­вог ко­дек­са, гра­ђан­ско и суд­ ско пра­во, а пре­ма Ду­ша­но­вом за­ко­ни­ку. По­зна­то је да је цар Ду­шан 1351. за­тра­ жио од Ду­бров­ни­ка да му на двор по­ша­ље два­де­сет мла­ди­ћа, а исте го­ди­не је у Ду­ бров­ник по­слао не­ко­ли­ко срп­ских мла­ди­ ћа да се та­мо шко­лу­ју. Је­дан од раз­ло­га је био ла­тин­ски је­зик ко­ји је био нео­п­хо­дан у ме­ђу­на­род­ној раз­ме­ни и од­но­си­ма зе­ма­ ља и шко­ло­ва­ња у ака­де­ми­ја­ма. У са­ста­ ву за­гре­бач­ке Ар­хи­гим­на­зи­је ра­ди­ла је у 18. ве­к у, као њен ви­ши сту­пањ Ака­де­ми­ја зна­но­сти, шко­ла са три те­ча­ја: фи­ло­зоф­ ским, прав­ним и те­о­ло­шким. До­ла­ском аустриј­ских вла­сти у 18. ве­к у у Бео­град, осно­ва­но је ви­ше шко­ла, ме­ђу ко­ји­ма је­ зу­ит­ска че­тво­ро­ра­зред­на гим­на­зи­ја са ла­ тин­ским је­зи­ком, 1724. а 1726. и тзв. „ве­ ли­ка шко­ла” (сло­вен­ско‑ла­тин­ска) ко­ја је убр­зо пре­се­ље­на у Срем­ске Кар­лов­це, а у Бео­гра­ду је 1732. осно­ва­на шко­ла под на­ зи­вом „Ака­де­ми­ја”. У Ср­би­ји је 1835. пра­ вљен план ни­жег и ви­шег школ­ства и том при­ли­ком је пред­ло­же­но да се у Кра­г у­јев­ цу, уме­сто гим­на­зи­је или упо­ре­до са њом, за­ве­де „Ака­де­ми­ја” и да но­си име кне­за Ми­ло­ша. Та­да је ура­ђен и план школ­ске згра­де. Она је за­ми­шље­на као скуп шко­ла и умно­го­ме је под­се­ћа­ла на бу­ду­ћу Ве­ли­к у шко­лу, од­но­сно Уни­вер­зи­тет. У Ср­би­ји су по­сто­ја­ле и тр­го­вач­ке ака­де­ми­је, на осно­ ву За­ко­на из 1900, а са на­ме­ром да шко­ло­ ва­ње ква­ли­фи­ко­ва­них тр­го­ва­ца до­би­је на угле­ду. Оне су на­ро­чи­то би­ле по­пу­лар­не у пе­ри­о­ду из­ме­ђу два свет­ска ра­та, а по­сле II свет­ског ра­та пре­тво­ре­не су у еко­ном­

6  b

ске шко­ле. Пре то­га, 1883, у Зе­му­ну и За­ гре­бу отво­ре­не су тр­го­вач­ке шко­ле, а пре­ ма угле­ду на „Че­шко‑сло­вен­ску тр­го­вач­к у ака­де­ми­ју” у Пра­г у; ▶Ака­де­ми­ја на­у­ка; ▶ака­ де­ми­зам; ▶вој­на ака­де­ми­ја; ▶ака­де­мац; ▶Ака­де­ ми­ја ли­ков­них умет­но­с ти; ▶ака­де­ми­ја, му­зич­ка; ▶Ака­де­ми­ја при­ме­ње­них умет­но­с ти; ▶Ака­де­ми­ја у Кра­гу­јев­цу; ▶Уни­вер­зи­тет умет­но­с ти; ▶умет­нич­ ке шко­ле.

АКА­ДЕ­МИ­ЈА ЛИ­КОВ­НИХ УМЕТ­НО­СТИ – умет­

нич­ко‑на­став­на ви­со­ко­школ­ска уста­но­ва за обра­зо­ва­ње ка­дра за под­руч­је ли­ков­ них умет­но­сти и ли­ков­не кул­ту­ре (на­став­ ни­ка ли­ков­ног вас­пи­та­ња, ли­ков­не кул­ ту­ре, ли­ков­не умет­но­сти). У Бео­гра­ду је ака­де­ми­ја ли­ков­них умет­но­сти осно­ва­на 1937. Од­не­дав­но се, у скла­ду са ор­га­ни­за­ ци­јом Уни­вер­зи­те­та умет­но­сти, ко­ри­сти нов на­зив Фа­к ул­тет ли­ков­них умет­но­сти (сли­кар­ски, ва­јар­ски и гра­фич­ки од­сек); ▶Школа за примењену ликовну уметност; ▶умет­ нич­ке шко­ле; ▶Фа­кул­тет ли­ков­них умет­но­сти; ▶ли­ ков­но вас­пи­та­ње; ▶цр­та­ње; ▶Академија при­ме­ ње­них умет­но­с ти.

АКА­Д Е­М И­ЈА, МУ ­З ИЧ­К А – умет­нич­ко‑на­

став­на ви­со­ко­школ­ска уста­но­ва за обра­ зо­ва­ње ка­дро­ва у обла­сти му­зич­ке умет­ но­с ти, му­зич­ког вас­пи­та­ња и му­зич­ке кул­т у­ре. У Бео­гра­ду је му­зич­ка ака­де­ми­ја осно­ва­на 1937. Да­нас је у упо­тре­би на­зив Фа­к ул­тет му­зич­ких умет­но­сти; ▶Школа за примењену ликовну уметност; ▶умет­нич­ка шко­ ла; ▶Фа­кул­тет му­зич­ке умет­но­с ти; ▶му­зич­ке шко­ ле; ▶ака­де­ми­ја; ▶пе­ва­ње (као на­с тав­ни пред­мет); ▶Уни­вер­зи­тет умет­но­с ти у Београду.

АКА­ДЕ­МИ­ЈА НА­У­К А – Дру­штво срп­ске сло­

ве­сно­сти, на­у ч­но и књи­жев­но дру­штво, осно­ва­но је у Бео­гра­ду 1842, а ме­ђу осни­ ва­чи­ма нај­ак­тив­ни­ји су би­ли Јо­ван Ст. По­по­вић и Ата­на­си­је Ни­ко­лић. Од 1864. но­си­ло је на­зив Срп­ско уче­но дру­штво. За­кон о осни­ва­њу Срп­ске кра­љев­ске ака­ де­ми­је на­у­ка иза­шао је 1886; ▶Дру­штво срп­ ске сло­ве­сно­с ти; ▶Срп­ско уче­но дру­штво; ▶Срп­ска кра­љев­ска ака­де­ми­ја на­у­ка; ▶на­уч­на дру­штва.

АКА­Д Е­М И­Ј А ПРИ­М Е­Њ Е­Н ИХ УМЕТ­Н О­С ТИ

– умет­нич­ко‑на­с тав­на и на­у ч­на ви­со­ко­ школ­ска уста­но­ва ко­ја обра­зу­је ка­дар за област при­ме­ње­них умет­но­с ти. Нај­че­ шћи сме­р о­ви су: сли­кар­с тво, гра­фи­ка, ке­ра­ми­ка и ста­к ло, сце­но­гра­фи­ја, ва­јар­ ство, ко­сти­мо­гра­фи­ја, тек­стил, ар­хи­тек­ ту­ра и ди­зајн. Ака­де­ми­ја у Бео­гра­ду од 1973. има ста­т ус фа­к ул­те­та; ▶Фа­кул­те­т ликовних уметности; ▶ликовно васпитање; ▶ака­де­ ми­ја; ▶Ака­де­ми­ја ли­ков­них умет­но­с ти; ▶цр­та­ње; ▶умет­нич­ке шко­ле.

АКА­ДЕ­МИ­ЈА у Бео­гра­ду (1732) – До­ла­ском

аустриј­ских вла­сти у 18. ве­к у, у Ср­би­ји се осни­ва­ју шко­ле са кла­сич­ним је­зи­ци­ма (грч­ки, ла­тин­ски). Пр­во је 1724. осно­ва­ на је­зу­ит­ска че­тво­ро­ра­зред­на гим­на­зи­ја у Бео­гра­ду, са ла­тин­ским је­зи­ком. Као про­ тив­те­жа, осно­ва­на је исте го­ди­не „Ма­ла срп­ско‑сло­вен­ска и грч­ка шко­ла”. По­том је 1726. у Бео­гра­ду осно­ва­на тзв. „ве­ли­ка шко­ла”, ко­ја је пре­се­ље­на у Срем­ске Кар­ лов­це (сло­вен­ско‑ла­тин­ска шко­ла), а у Бео­гра­ду је 1732. осно­ва­на и јед­на шко­ла под на­зи­вом Ака­де­ми­ја; ▶ака­де­ми­ја; ▶кла­ сич­на гим­на­зи­ја.

АКА­ДЕ­МИ­ЈА у Кра­г у­јев­цу – План ни­жег

и ви­шег школ­с тва у Ср­би­ји пра­вљен је 1835. Би­ле су пред­ви­ђе­не основ­не шко­ле, окру­жне шко­ле из ко­јих ће на­ста­ти бу­ду­ ће дво­ра­зред­не по­лу­гим­на­зи­је, гим­на­зи­је и бо­го­сло­ви­ја. Ме­ђу­тим, упо­ре­до са овим пред­ло­же­но је да се уме­сто гим­на­зи­је или упо­ре­до са њом за­ве­де Ака­де­ми­ја и да но­ си име кне­за Ми­ло­ша. Чак је био из­ра­ђен и план згра­де (спрат­но зда­ње, са де­вет учи­о­ни­ца, збор­ни­цом, би­бли­о­те­ком, му­ зе­јем, за­тво­ром, ар­хи­вом и дру­гим про­ сто­ри­ја­ма). Гим­на­зи­ја је тре­ба­ло да има шест раз­ре­да по­де­ље­них у две кла­се – гра­ма­тич­к у (4 раз­ре­да) и ху­ма­ни­стич­к у (2 раз­ре­да). Ака­де­ми­ја је за­ми­шље­на као скуп ви­ше шко­ла, а не као је­дин­стве­но ви­ ше учи­ли­ште: по­ред гим­на­зи­је, ту су још и бо­го­слов­ска, прав­на, фи­ло­зоф­ска и вој­ на шко­ла. Та­ко ор­га­ни­зо­ва­на, Ака­де­ми­ја је под­се­ћа­ла на бу­ду­ћу Ве­ли­к у шко­лу, под упра­вом рек­то­ра, из ко­је ће на­ста­ти Уни­ вер­зи­тет у Бео­гра­ду. Ова за­ми­сао, ипак, ни­је ре­а­ли­зо­ва­на, а у дру­гом об­ли­к у на­ ста­ће по­сле три де­це­ни­је; ▶Ве­ли­ка шко­ла; ▶ака­де­ми­ја; ▶Ли­цеј у Кра­гу­јев­цу.

АКА­Д Е­М ИЈ­С КИ ПЕ­Д А­ГО­Ш КИ СЕ­М И­Н АР –

Осни­вач Ка­те­дре за пе­да­го­ги­ју при Ве­ли­ кој шко­ли др Во­ји­слав Ба­кић још је 1875. упу­тио мол­бу Ми­ни­стар­ству про­све­те и цр­кве­них де­ла да му омо­г у­ће да отво­ри Ака­де­миј­ски пе­да­го­шки се­ми­нар у ко­јем би се ве­жба­ли сви они ђа­ци Ве­ли­ке шко­ ле, ко­ји се спре­ма­ју за про­фе­со­ре сред­ њих шко­ла. Угле­да­ју­ћи се на слич­не пе­да­ го­шке се­ми­на­ре у Ли­пи­сци, Хај­дел­бер­г у и Је­ни, где је про­вео че­ти­ри го­ди­не, Ба­кић ту иде­ју ре­а­ли­зу­је 1894. на дан ро­ђе­ња Ја­на Амо­са Ко­мен­ског. Ста­т ус „ака­де­миј­ ског се­ми­на­ра” учвр­шћу­је се 1896. Уред­ бом Фи­ло­зоф­ског фа­к ул­те­та, а у од­но­ су на Фа­к ул­тет и Ка­те­дру за пе­да­го­ги­ју. Др Ви­ћен­ти­је Ра­кић, ко­ји је 1912. иза­бран „за стал­ног до­цен­та за ме­то­ди­к у сред­њо­ школ­ске на­ста­ве”, успе­ва да 1924. уна­пре­


АЛЕК­СИ­НАЧ­КА (ПРИ­ВАТ­НА) ГИМ­НА­ЗИ­ЈА ди ње­гов по­ло­жај фор­ми­ра­њем ▶Оп­штег пе­да­го­шког се­ми­на­ра као по­себ­не на­став­не

је­ди­ни­це Фи­ло­зоф­ског фа­к ул­те­та. По­ред Ви­ћен­ти­ја Ра­ки­ћа, на Фи­ло­зоф­ском фа­ кул­те­т у тих го­ди­на де­лу­је и Ми­лан Ше­ вић, ко­ји је био за­ду­жен за рад са сту­ ден­ти­ма ко­ји ће ка­сни­је би­ти про­фе­со­ри раз­ли­чи­тих на­став­них пред­ме­та у сред­ њим шко­ла­ма (на­ста­ва ме­то­ди­ке). Да­кле, пре­ма ста­т у­су, тре­ба раз­ли­ко­ва­ти „ака­де­ миј­ски пе­да­го­шки се­ми­нар” и „оп­шти пе­ да­го­шки се­ми­нар”, као по­себ­ну на­став­ну је­ди­ни­цу из ко­је се раз­ви­ја сту­диј­ска гру­ па, од­но­сно Оде­ље­ње за пе­да­го­ги­ју. Од 1975, по­ред Оде­ље­ња за пе­да­го­ги­ју, осно­ ван је Цен­тар за пе­да­го­шко, пси­хо­ло­шко и ме­то­дич­ко обра­зо­ва­ње сту­де­на­та и уса­ вр­ша­ва­ње на­с тав­ни­ка на Фи­ло­зоф­ском фа­к ул­те­т у у Бео­гра­ду, са ве­о­ма ши­ро­ким спек­тром де­ло­ва­ња. Тре­ба има­ти у ви­ду, да се од 1892. и осни­ва­ња Ка­те­дре за пе­да­ го­ги­ју на Ве­ли­кој шко­ли, стал­но пре­пли­ ће де­лат­ност сту­диј­ске Гру­пе за пе­да­го­ги­ју (ка­сни­је Оде­ље­ња за пе­да­го­ги­ју) и фа­к ул­ тет­ског се­ми­на­ра за пе­да­го­ги­ју и ме­то­ди­ ку у ко­јем се ра­ди са сту­ден­ти­ма дру­гих сту­диј­ских гру­па и на­с тав­них про­фи­ла (сту­ден­ти­ма исто­ри­је, фи­ло­зо­фи­је, ма­те­ ма­ти­ке, фи­ло­ло­ги­је итд.). Ви­ди: Не­дељ­ко Тр­на­вац: Цен­тар за пе­да­го­шко, пси­хо­ло­ шко и ме­то­дич­ко обра­зо­ва­ње сту­де­на­та и уса­вр­ша­ва­ње на­став­ни­ка – про­шлост и пер­спек­ти­ве, Фи­ло­зоф­ски фа­к ул­тет, Бео­град, 1995; ▶Ка­те­дра за пе­да­го­ги­ју; ▶пе­да­ го­ги­ја; ▶се­ми­на­ри у учи­тељ­ским шко­ла­ма; ▶се­ми­ на­ри­јум учи­тељ­ски у кнежевини Србији.

АКА­Д ЕМ­С КО ПЕ­Д А­ГО­Ш КО ДРУ­Ш ТВО – Уз

по­моћ на­став­ни­ка пе­да­го­шке гру­пе пред­ ме­та др Сте­ва­на Ока­но­ви­ћа, јед­на гру­па сту­де­на­та Фи­ло­зоф­ског фа­к ул­те­та у Бео­ гра­ду осно­ва­ла је сре­ди­ном 1910. Ака­ дем­ско пе­да­го­шко дру­штво. Дру­штво је осно­ва­ло сво­ју чи­та­о­ни­цу у згра­ди основ­ не шко­ле код Са­бор­не цр­кве, ор­га­ни­зо­ва­ ло кон­фе­рен­ци­је и одр­жа­ва­ло пре­да­ва­ња. Об­ја­вље­на су и Пра­ви­ла Ака­дем­ског пе­ да­го­шког дру­штва („Про­свет­ни гла­сник”, Бео­град, ја­ну­ар 1911), а основ­ни за­да­ци су би­ли: а) не­го­ва­ње пе­да­го­шке на­у­ке, б) уса­ вр­ша­ва­ње чла­но­ва у пе­да­го­шкој на­у­ци и в) ши­ре­ње пе­да­го­шких исти­на.

АЛА­ГИЋ, ТО­МА (?–1901) – про­то­је­реј; за­

вр­шио је бо­го­сло­ви­ју у Срем­ским Кар­лов­ ци­ма, а ра­дио је у Срп­ској пра­во­слав­ној кон­зи­сто­ри­ји у За­дру као про­фе­сор и рек­ тор бо­го­слов­ског учи­ли­шта у Ре­ље­ву код Са­ра­је­ва. Био је члан ре­дак­ци­о­ног од­бо­ра за при­пре­му ру­ко­пи­са цр­кве­них књи­га за штам­пу у Са­ра­је­ву. На­пи­сао је и књи­г у о

раз­ло­зи­ма ко­ји рас­ки­да­ју брач­ну ве­зу (Са­ ра­је­во, 1892).

АЛ­БУМ – код ста­рих Ри­мља­на озна­ча­вао

је бе­лу та­блу на ко­јој су би­ли ис­пи­си­ва­ ни зна­чај­ни до­га­ђа­ји. У сред­њем ве­к у то је књи­га од бе­лих ли­сто­ва у ко­ју су се уно­ си­ле бе­ле­шке. Да­нас се у ал­бу­ми­ма чу­ва­ ју раз­ли­чи­те ства­ри: фо­то­гра­фи­је, мар­ке, ауто­гра­ми, ски­це; му­зич­ки сним­ци, сни­ мље­на до­к у­мен­та­ци­ја и слич­но. Оту­да су, на­ро­чи­то они из „дав­но про­шлих вре­ме­ на”, до­бар из­вор по­да­та­ка за про­у­ча­ва­ње исто­ри­ја­та по­је­ди­них епо­ха, шко­ла, ге­ не­ра­ци­ја, лич­но­с ти или по­ја­ва у вас­пи­ та­њу (де­це, њи­хо­ве игре, но­шње, ста­т у­са у по­ро­ди­ци и слич­но). По­се­бан трет­ман за­слу­ж у­ју школ­ски ал­бу­ми, ко­ји су са­ став­ни део ле­то­пи­са шко­ле или на­став­но сред­ство (у на­ста­ви ге­о­гра­фи­је, исто­ри­је итд.). Упо­ре­до са афир­ма­ци­јом фо­то­гра­ фи­је, у на­шем из­да­ва­штву су се по­ја­ви­ли и штам­па­ни ал­бу­ми за по­тре­бе на­ста­ве. На при­мер, Ми­лан Ра­бре­но­вић је при­ре­ дио у две књи­ге Исто­риј­ски ал­бум за ђа­ке на­род­них шко­ла и на­род (Бео­град, 1926); Ал­бум свет­ко­ви­не два­де­сет­пе­то­го­ди­ шњи­це књи­жев­ног ра­да Змај Јо­ва­на Јо­ва­ но­ви­ћа (Но­ви Сад, 1874); Ал­бум у спо­мен сто­го­ди­шњи­це Са­ве Те­ке­ли­је свет­ко­ви­не у Но­вом Са­ду (Пе­шта, 1861); Ал­бум ди­ на­сти­је Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа (Бео­град, 1929); Ал­бум бан­ских гра­до­ва Кра­ље­ви­не Ју­го­ сла­ви­је (Бео­град, 1931); Вла­ди­мир Ми­ лан­ков, Ал­бум Ђу­ре Јак­ши­ћа (Но­ви Сад, 2002); Дра­ган Ла­ки­ће­вић, По­ро­дич­ни ал­ бум (Бео­град, 1998); ▶атлас. За на­ци­о­нал­ ну исто­ри­ју пе­да­го­ги­је по­себ­но су зна­чај­ ни по­ро­дич­ни ал­бу­ми ко­ји су не­по­сред­ни из­вор по­да­та­ка о жи­во­т у по­је­ди­них лич­ но­сти или од­ре­ђе­них со­ци­јал­них ста­ле­жа у вре­ме­ни­ма ко­ја про­у­ча­ва­мо. За­то се и ка­же да је „фо­то­гра­фи­ја све­док вре­ме­на”. Да­нас у мно­гим ва­ро­ши­ма у уну­тра­шњо­ сти Ср­би­је по­сто­је штам­па­ни по­ро­дич­ни ал­бу­ми или ал­бу­ми град­ских раз­глед­ни­ца као илу­стра­ци­ја „ка­ко се не­ка­да жи­ве­ло”, а до­бро су ис­ко­ри­шће­ни и пред­ста­вље­ни у ви­ше књи­га о по­ро­дич­ном жи­во­т у у Ср­ би­ји: Сми­ља Мар­ја­но­вић Ду­ша­нић и Да­ ни­ца По­по­вић, При­ват­ни жи­вот у срп­ ским зе­мља­ма сред­њег ве­ка; Ана Сто­лић и Не­над Ма­к у­ље­вић, При­ват­ни жи­вот код Ср­ба у 19. ве­ку; Ми­ро­слав Ти­мо­ти­је­вић, Ра­ђа­ње мо­дер­не при­ват­но­сти; Клио, Бео­ град, 2004; ▶атлас; ▶ал­ма­нах; ▶ка­лен­дар; ▶ма­ га­зин; ▶фо­то­те­ка; ▶до­ку­мен­та­ци­ја.

АЛ­Г Е­БРА – об­у­хва­та сје­ди­ња­ва­ње и ре­

ша­ва­ње јед­на­чи­на (ску­по­ве, опе­ра­ци­је); ра­ни­је се сма­тра­ла са­мо ве­шти­ном ре­

ша­ва­ња јед­на­чи­на. На­ши нај­ста­ри­ји и нај­ зна­чај­ни­ји уџ­бе­ни­ци у овој обла­сти је­с у: Ата­на­си­је Ни­ко­лић, Ал­ге­бра, устро­је­на за упо­тре­бле­ни­је сли­ша­те­ља фи­ло­со­фи­ је у Ли­це­у­му Кња­же­ства Сер­би­је, Бео­град, 1839; Ди­ми­три­је Сто­ја­но­вић, Штур­мо­ве те­о­ре­ме, 1869; Ди­ми­три­је Не­шић, На­у­ ка о ком­би­на­ци­ја­ма, Бео­град, 1883; ▶Два ве­ка срп­ских уџ­бе­ни­ка; ▶ма­те­ма­ти­ка; ▶ра­чун, ра­ чу­ни­ца.

АЛЕК­С АН­ДРИ­С ТИ – та­ко су на­зи­ва­ни уче­

ни­ци тре­ћег раз­ре­да ла­тин­ских шко­ла по­ што су учи­ли из уџ­бе­ни­ка Alek­san­dra de Vi­la Dei (Doc­tri­na­le pu­e­ro­rum, 1199). Уџ­бе­ ник је био у упо­тре­би око три ве­ка. Слич­ но је и са ▶до­на­ти­с ти­ма, уче­ни­ци­ма дру­гог раз­ре­да, ко­ји су на­зи­ва­ни пре­ма Ели­ји До­на­т у (та­бу­ли­сти, до­на­ти­сти, алек­сан­ дри­с ти). У Ср­би­ји су по­с то­ја­ли слич­ни на­зи­ви пре­ма књи­га­ма из ко­јих се учи­ло: бу­квар­ци, ча­слов­ци, псал­тир­ци (пр­ва три раз­ре­да); ▶бу­квар­ци; ▶уџ­бе­ник.

АЛЕК­С АН­ДРО­ВИЧ, АПО­ЛОН МАЈ­КОВ (1826–

1902) – фи­ло­лог и исто­ри­чар. Глав­но му је де­ло Исто­ри­ја серб­ска­го је­зи­ка по па­ мјат­ни­кам, пи­са­ним ки­рил­це­ју, в свја­зи с исто­ри­је­ју на­ро­да (1857). Ђу­ра Да­ни­чић је пре­вео је­дан део, као при­лог „Срп­ских но­ви­на” (1858; 1876). За нас су зна­чај­ни и ње­го­ви ра­до­ви О зе­мељ­ној соб­стве­но­сти в древ­њеј Сер­би­ји (Чте­ни­ја, 1860) и О су­ дје при­свја­жних у ју­жних Сла­вјан. И да­ нас су за­ни­мљи­ви по­да­ци исто­риј­ске при­ ро­де; ▶исто­ри­ја; ▶чте­ни­ја/читовнице.

АЛЕК­С И­Ј Е­В ИЋ, ВУ­КО­С А­В А (1887–1942) – учи­те­љи­ца у Но­вом Са­ду, по­зна­та и као пе­да­го­шки пи­сац и про­па­га­тор Ву­ко­вих је­зич­ких ре­фор­ми. Би­ла је ан­га­жо­ва­на у ху­ма­ни­тар­но‑про­свет­ном дру­штву „По­ се­стри­ма”, у уре­ђи­ва­њу ча­со­пи­са „Же­на”, а при­ре­ђе­на је и ње­на књи­га Же­ни и мај­ци, Бео­град, 1944; ▶Ка­ра­џић Стефановић, Вук. АЛЕК­СИ­ЈЕ­ВИЋ, ЈО­ВАН (1854–1936) – на­ став­ник у тр­го­вач­кој шко­ли и ца­рин­ски чи­нов­ник. У Бео­град­ској Тр­го­вач­кој шко­ ли пре­да­вао је „по­зна­ва­ње ро­бе и ђу­мруч­ ких про­пи­са” и „тр­го­вач­к у ге­о­гра­фи­ју”. На­пи­сао је: Нај­но­ви­ји тр­го­вач­ки зе­мљо­ пис (1888) и Ка­ти­хи­зис за сло­бод­но­зи­ дар­ске уче­ни­ке и чла­но­ве (1909); ▶тр­го­вач­ ке шко­ле. АЛЕК­СИ­НАЧ­К А (ПРИ­ВАТ­НА) ГИМ­НА­ЗИ­ЈА –

отво­ре­на је одо­бре­њем Ми­ни­стра про­све­ те и цр­кве­них по­сло­ва 22. ав­г у­ста 1896. О из­др­жа­ва­њу шко­ле бри­нуо је управ­ни од­ бор од се­дам чла­но­ва и над­зор­ни од­бор

b  7

А


АЛЕК­СИЋ, ДИ­МИ­ТРИ­ЈЕ

А

од три чла­на. Ду­жност бла­гај­ни­ка је вр­ шио учи­тељ цр­та­ња. Ро­ди­те­љи су пла­ћа­ ли шко­ла­ри­ну пре­ма имов­ном ста­њу, из­ ме­ђу 20 па­ра и 1,5 ди­на­ра ме­сеч­но, а они са­свим си­ро­ма­шни би­ли су осло­бо­ђе­ни пла­ћа­ња. Шко­лу су нов­ча­но по­ма­га­ле оп­ шти­на, округ и Алек­си­нач­ка ште­ди­о­ни­ца. Ми­ни­стар­ство про­све­те је 1912. по­мо­гло шко­лу са 2.000 ди­на­ра. Ви­ди: Из­ве­штај о ра­ду и уче­нич­ком на­прет­ку у школ­ској 1908–1909. го­ди­ни, Алек­си­нач­ка при­ват­на гим­на­зи­ја, Ниш, 1909.

рао у Бе­чу и Мин­хе­ну. Је­дан је од осни­ва­ча Тех­нич­ког фа­к ул­те­та у Бео­гра­ду и ње­гов де­кан (1868) и осни­вач Ка­те­дре за при­ме­ ње­ну фи­зи­к у. Био је и ми­ни­стар гра­ђе­ви­ на. Уче­ство­вао је у ра­то­ви­ма, а при кра­ ју жи­во­та ба­вио се до­бро­твор­ним ра­дом; ▶Ве­ли­ка шко­ла; ▶фи­зи­ка у Ср­ба; ▶до­бро­тво­ри.

АЛЕК­СИЋ, ДИ­МИ­ТРИ­ЈЕ (1856–1889) – учи­ тељ, пре­во­ди­лац, пи­сар и цр­кве­ни пи­сац. На­пи­сао је: Бо­го­сло­ви­ја и све­штен­ство у Ср­би­ји, Бео­град, 1880. и ви­ше дру­гих вер­ ских књи­га; ▶бо­го­с ло­ви­ја. АЛЕК­С ИЋ, ДРА­Г О­С ЛАВ (1896–1939) – учи­тељ, на­с тав­ник и са­к у­пљач ста­ри­ на и на­род­них умо­тво­ри­на. На­пи­сао је: Кнеж­по­ље и Кнеж­пољ­ци у про­шло­сти и са­да­шњо­сти, Бо­сан­ска Ду­би­ца, 1931; Де­ чи­је ве­се­ли­це, Бео­град, 1939. и дру­ге слич­ не књи­ге; ▶учи­те­љи са­ку­пља­чи ста­ри­на. АЛИ­ЈА – за­ко­ном из 1869. у Тур­ској ца­ре­

ви­ни је уста­но­вље­на као учи­тељ­ска шко­ла, а по­сто­ја­ла је у Ца­ри­гра­ду, са три од­се­ ка: за учи­те­ље у мек­те­би­ма (дар‑ул‑му­а­ ли­мин), за на­став­ни­ке у ру­жди­ја­ма и за на­с тав­ни­ке у ида­ди­ја­ма и сул­та­ни­ја­ма; ▶тур­ске (исламске) шко­ле; ▶сан­џак; ▶учи­тељ­ске шко­ле; ▶ислам­ске шко­ле у нашим крајевима.

АЛ­К А­ЛАЈ, ДА­ВИД (1862–1933) – адво­кат и

по­зна­ти бео­град­ски бан­кар. Члан ре­дак­ ци­је ви­ше ли­сто­ва, осни­вач је­вреј­ског до­ бро­твор­ног дру­штва Пот­по­ра и се­кре­тар од­бо­ра за по­моћ си­ро­ма­шни­ма у Ма­ке­до­ ни­ји. По­ред оста­лог, на­пи­сао је Прак­тич­ ни уџ­бе­ник фран­цу­ске кон­вер­за­ци­је у ве­зи са гра­ма­ти­ком, уде­шен за са­мо­у­ке, Же­не­ ва, 1917; ▶до­бро­тво­ри; ▶до­бро­чи­ни­те­љи.

АЛ­К А­ЛАЈ, МО­ШЕ ДА­ВИД (1832–1901) – ра­

бин, пи­сац и из­да­вач. Као ха­мам (вер­ски учи­тељ) на­пи­сао је ви­ше је­вреј­ских уџ­бе­ ни­ка и пре­во­да са шпан­ског и хе­бреј­ског је­зи­ка: Од­гој де­ча­ка, Бео­град, 1860; Уџ­ бе­ник ра­чу­ни­це, Бео­град, 1867; Чи­тан­ка (на хе­бреј­ском), Бео­град, 1871; Уџ­бе­ник хе­бреј­ског је­зи­ка, Бео­град, 1871, итд.; ▶је­ вреј­ске шко­ле.

АЛ­КО­ВИЋ, КО­С ТА (1834–1909) – про­фе­сор фи­зи­ке и ме­ха­ни­ке; рек­тор Ве­ли­ке шко­ле у Бео­гра­ду; за­ступ­ник ми­ни­стра про­све­ те и цр­кве­них по­сло­ва (1892–1893). Ро­ ђен је у Зе­му­ну, а по­ли­тех­ни­к у је сту­ди­

8  b

Коста Алковић

АЛ­МА МА­ТЕР – „мај­ка хра­ни­тељ­ка” (пре­

ма бо­ги­њи плод­но­сти), од 14. ве­ка тра­ди­ ци­о­нал­ни на­зив за уни­вер­зи­те­те и ви­со­ ке шко­ле; у школ­ској тра­ди­ци­ји озна­ча­ва шко­ле и уни­вер­зи­те­те „ма­ти­це” из ко­јих су на­ста­ли мно­ги дру­ги у окру­же­њу. Уни­ вер­зи­тет у Бео­гра­ду је, на од­ре­ђе­ни на­чин, „ал­ма ма­тер” у од­но­су на мла­ђе уни­вер­зи­ те­те у Но­вом Са­ду, При­шти­ни, Кра­гу­јев­цу, Ни­шу, Под­го­ри­ци, Ско­пљу, Са­ра­је­ву и Ба­ ња­лу­ци; ▶уни­вер­зи­тет; ▶фа­кул­тет.

АЛ­МА­НАХ – у про­шло­сти је озна­ча­вао ка­ лен­дар са астро­ном­ским по­да­ци­ма; у но­ ви­је вре­ме озна­ча­ва го­ди­шњак, збор­ник или по­вре­ме­ну пу­бли­ка­ци­ју; збор­ник ра­ до­ва ко­ји се пре­те­жно од­но­си на про­шлост и тра­ди­ци­ју, па је ве­о­ма зна­ча­јан као из­вор за на­ци­о­нал­ну исто­ри­ју пе­да­го­ги­је. Ал­ма­ на­си су би­ли по­пу­лар­ни у пр­вој по­ло­ви­ ни 19. ве­ка. Исто­риј­ски је усло­вље­но да су ско­ро сви на­ши ал­ма­на­си ро­до­љу­би­вог ка­рак­те­ра: „Зо­ра” (1852), „Сла­вјан­ски ал­ ма­нах” (1879), „На­род­на ми­сао” (1897), па оту­да и при­су­ство ве­ли­ког бро­ја при­ло­га по­све­ће­них про­све­ћи­ва­њу и шко­ло­в а­њу на­шег на­р о­да, на­ци­о­нал­ном ва­­­с­пи­та­њу, као и ује­ди­ња­ва­њу свих Ср­ба или ју­жних Сло­ве­на. Пр­ви се по­ја­вио „За­бав­ник” Ди­ ми­три­ја Да­ви­до­ви­ћа, 1815. у Бе­чу, а у Бео­ гра­ду 1833. Дру­ги, ве­о­ма зна­ча­јан је Ву­ко­ ва „Да­ни­ца” (1826), следе „Срп­ска пче­ла” Па­вла Ста­ма­то­ви­ћа у Бу­ди­му 1830; „Љу­би­ тељ про­све­ште­ни­ја”, Кар­ло­вац, 1836; „Ура­

ни­ја”, Ди­ми­три­ја Ти­ро­ла, у Бео­гра­ду 1837; „Го­лу­би­ца” књи­жа­ра Гли­го­ри­ја Во­за­ре­ви­ ћа, Бео­град, 1839; „Бач­ка Ви­ла”, П. Јо­ва­но­ ви­ћа, Но­ви Сад, 1841. Ка­сни­је су ал­ма­на­хе мно­ги из­да­ва­ли, а за на­ци­о­нал­ну исто­ри­ју пе­да­го­ги­је су зна­чај­ни „Шу­ма­дин­че” (Љу­ бо­ми­ра Не­на­до­ви­ћа), „Ли­цеј­ка”, „Пре­од­ ни­ца” (срп­ска омла­ди­на у Пе­шти), као и „Го­ди­шњи­ца Ни­ко­ле Чу­пи­ћа” (од 1877). На са­мом кра­ју 19. ве­ка че­шће се упо­тре­бља­ ва на­зив „Ка­лен­дар” (на при­мер, „Учи­тељ­ ски ка­лен­дар”, 1924). У од­но­с у на за­бав­ ни­ке и ка­лен­да­ре, ал­ма­нах је пред­ста­вљао на­ја­ву ча­со­пи­са, што се ви­ди из иде­је да „Ле­то­пис” Ма­ти­це срп­ске има фор­му ма­ га­зи­на‑ал­ма­на­ха (1824). Ал­ма­нах ће се с вре­ме­ном раз­ви­ја­ти у два прав­ца: ал­ма­ нах – ан­то­ло­ги­ја и ал­ма­нах – спо­ме­ни­ца. Ви­ди: Ми­о­драг Ма­тиц­ки, Ле­то­пис срп­ског на­ро­да – три ве­ка ал­ма­на­ха и ка­лен­да­ра, Бео­град, 1997; Ми­о­драг Ма­тиц­ки, Би­бли­ о­гра­фи­ја срп­ских ал­ма­на­ха и ка­лен­да­ра, СА­НУ, Бео­град, 1986. На­ве­шће­мо ов­де не­ ко­ли­ко ал­ма­на­ха зна­чај­них за на­ци­о­нал­ну исто­ри­ју пе­да­го­ги­је: „Ба­нат­ски ал­ма­нах” (Те­ми­швар, 1827); Ал­ма­нах ђач­ке дру­жи­не „Скер­лић” (1921); „Ал­ма­нах Бран­ка Ра­ди­ че­ви­ћа” (1924); Ал­ма­нах Гра­ђан­ске шко­ле у Апа­ти­ну (1875–1925); ал­ма­нах „Ја­дран­ ска стра­жа” (1925); „Ал­ма­нах дру­жи­не Освит” (1929); илу­стро­ва­ни ал­ма­нах „На­ша искра” (Алек­си­нац, 1929); ђач­ки ал­ма­нах „Знам све” (Бео­град, 1929); „Ју­го­сло­вен­ски ал­ма­нах” (Њу­јорк, 1931); ал­ма­нах „Брат­ ство ђач­ке ли­те­рар­не дру­жи­не” (Су­бо­ти­ ца, 1932); Ал­ма­нах основ­не шко­ле „Јан­ко Ве­се­ли­но­вић” (1862–1968); ал­ма­нах „Ср­ би и пра­во­сла­вље у Дал­ма­ци­ји”, у из­да­њу


АМ­БРО­ЖИЋ, МА­ТИ­ЈА Са­ве­за удру­же­ња пра­во­слав­ног све­штен­ ства СР Хр­ват­ске, 1971; ▶гла­сни­ци; ▶ана­ли; ▶го­ди­шња­ци; ▶ле­то­пи­си; ▶спо­ме­ни­це; ▶хро­ни­ ке; ▶ка­лен­да­ри; ▶ма­га­зин; ▶за­бав­ник; ▶бил­тени; ▶ве­с тник; ▶ве­нац; ▶ве­чи­ти ка­лен­дар; ▶адре­са­р; ▶из­ве­штај, школ­ски.

А

АЛУМ­Н АТ / АЛУМ­Н Е­УМ – сред­њо­ве­ков­ни

ин­тер­нат ко­ји је по­сто­јао уз шко­лу (шти­ ће­ник), пре­те­жно ма­на­стир­ску, али и уз сред­ње шко­ле, па и уни­вер­зи­те­те. Ово име но­се и да­нас у САД и Ен­гле­ској по­ је­ди­ни ин­тер­на­ти ко­ји по­сто­је уз при­ват­ не ко­ле­џе. У Аустри­ји се овим име­ном на­зи­ва­ју и по­себ­не уста­но­ве за обра­зо­ва­ ње све­ште­ни­ка; ▶ин­тер­на­ти/домови ученика; ▶кон­викт; ▶се­ми­на­ри­јум; ▶пре­пи­та­ни­је; ▶бла­го­ де­ја­нац/бла­го­де­ја­ни­је.

АЛ­ФА­БЕ­ТАР – ре­чи, пој­мо­ви или име­на, по­ре­ђа­ни по азбуч­ном или абе­цед­ном ре­ ду (азбу­квар, абе­це­да­ри­јум); на­зив по­ти­че из ре­до­сле­да грч­ких сло­ва; ▶азбу­чар; ▶абе­ це­дарка; ▶азбу­квар; ▶шти­ца; ▶ал­фа­вит; ▶ре­ги­ стар; ▶ка­та­лог.

АЛ­ФА­В ИТ – мо­рал­на пра­ви­ла сло­же­на

азбуч­ним ре­дом (на при­мер, Све­ти Ди­ми­ три­је Ро­стов­ски, 1709); ▶ал­фа­бе­тар; ▶азбу­ квар; ▶азбуч­не пе­сме.

АМА­ТЕР (ама­те­ри­з ам) – онај ко­ји се ба­

ви не­ком ак­тив­но­шћу, умет­но­шћу, на­у­ком, спор­том и слич­но, не по про­фе­си­ји, већ уз­гред, из на­кло­но­сти. Ен­т у­зи­ја­зам и љу­ бав пре­ма од­ре­ђе­ној ак­тив­но­сти под­сти­чу ама­те­ра на уче­ње и уса­вр­ша­ва­ње. Ама­те­ ри­зам, та­ко­ђе, не­ма за циљ но­вац и за­ра­ду, већ ужи­ва­ње у са­мој ак­тив­но­сти и у дру­ же­њу. У на­род­ном про­све­ћи­ва­њу зна­чај­ ну уло­г у има­ју ама­тер­ска дру­штва. Ама­ те­ри­зам се по­ве­зу­је са во­лун­та­ри­змом, во­лон­тер­ством, ди­ле­тан­ти­змом и слич­ ним ак­тив­но­с ти­ма. Ама­те­ри­зам је био ве­о­ма зна­ча­јан у про­шло­сти Ср­би­је, ка­да за по­је­ди­не ак­тив­но­сти дру­штво или др­ жа­ва ни­су одва­ја­ли до­вољ­но нов­ца (нпр. у спор­т у, умет­но­сти и у кул­т ур­ном ра­ду). То­ком 19. ве­ка осно­ва­на су број­на ђач­ ка ама­тер­ска дру­штва (дру­жи­не), а пр­во по­зо­ри­ште у Бео­гра­ду, чи­је је пред­ста­ве ре­жи­рао по­зна­ти књи­жев­ни кри­ти­чар Јо­ ван Скер­лић, осно­ва­но је 1901. и зва­ло се Рад­нич­ко по­зо­ри­ште. На Бео­град­ском уни­вер­зи­те­т у отво­ре­но је Ака­дем­ско по­ зо­ри­ште, у ко­јем је ре­жи­рао Ма­та Ми­ло­ ше­вић. Сре­ди­ном де­ве­де­се­тих го­ди­на 19. ве­ка осно­ва­но је и Ака­дем­ско му­зич­ко дру­штво, а Во­лон­тер­ски гу­дач­ки квар­тет на са­мом по­чет­к у 20. ве­ка. „Ко­ле­ги­јум му­ зи­к ум”, као пр­во срп­ско му­зич­ко удру­же­

Алфабетар из Буквара Вука Стефановића Караџића

ње осно­ва­но је 1925. Пр­ви хор је на­сту­ пио у Пан­че­ву 1838, а Бео­град­ско пе­вач­ко дру­штво 1853. Сту­дент­ски хор „Оби­лић” по­чи­ње са ра­дом 1884, а Бео­град­ско рад­ нич­ко пе­вач­ко дру­штво 1883. Та­ко­ђе, Ти­ по­граф­ско пе­вач­ко дру­штво „Јак­шић” де­ лу­је од 1885, а из ве­ћи­не ових дру­шта­ва од 1904. на­ста­ју и кул­т ур­но‑умет­нич­ка дру­ штва; ▶„Абра­ше­вић”.

АМА­ТЕР­СКО ПО­ЗО­РИ­ШТЕ ученика пештан‑ ске гимназије – ђач­ка дру­жи­на са ко­јом

је Јо­а­ким Ву­јић 1813. при­ре­дио у Ма­ђар­ ском по­зо­ри­шту у Пе­шти на­шу пр­ву по­ зо­ри­шну пред­ста­ву (по­ср­бље­на ко­ме­ди­ ја Кре­шта­ли­ца). Он је, за­тим, ра­дио са слич­ним ама­тер­ским дру­жи­на­ма у род­ној Ба­ји, Но­вом Са­ду, Зе­му­ну, Пан­че­ву, Те­ми­ шва­ру, Ки­кин­ди, а у Кра­гу­јев­цу ће, под по­ кро­ви­тељ­ством кне­за Ми­ло­ша, осно­ва­ти

Кња­же­ско‑серб­ски те­а­тар (1834); ▶Ву­јић, Јо­а­ким; ▶ама­те­ри­зам; ▶ди­ле­тант; ▶ди­ле­тант­ске ђач­ке гру­пе; ▶по­зо­ри­шта.

АМ­БИ­ДЕК­С ТРИ­ЈА – по­јам ко­ји је у на­шој

на­у­ци о вас­пи­та­њу био ак­ту­е­лан на пре­ла­ зу из 19. у 20. век, а озна­ча­вао је „ве­жбом сте­че­ну окрет­ност ле­ве ру­ке, та­ко да ле­ва ру­ка ра­ди јед­на­ко ве­што као и де­сна – као да чо­век има две де­сне ру­ке”. Иде­ја је кре­ ну­ла из Ен­гле­ске, а код нас је раз­ра­ђу­је Р. Вр­хо­вац у ра­ду „Реч две о ам­би­дек­стри­ји”, у књи­зи Из школ­ске и дру­штве­не пе­да­го­ ги­је, Бео­град, 1922.

АМ­БРО­ЖИЋ, МА­ТИ­ЈА (1889–1966) – ро­ђен у око­ли­ни Љу­бља­не, сту­ди­рао у Бе­чу, а као про­фе­сор Ме­ди­цин­ског фа­к ул­те­та у Бео­ гра­ду за­слу­жан је за раз­вој пе­ди­ја­три­је и здрав­стве­не бри­ге о де­ци у Ср­би­ји. На­пи­

b  9


АМ­БУ­ЛАНТ­НЕ ШКО­ЛЕ

А

сао је: Пе­ди­ја­три­ја, Бео­град, 1937; Со­ци­ јал­на хи­ги­је­на ра­ног де­тињ­ства, Бео­град, 1938; Шест раз­го­во­ра о об­ли­ци­ма ту­бер­ ку­ло­зе код де­це, Бео­град, 1950; О склад­ном те­ле­сном и ду­шев­ном раз­во­ју де­те­та, Бео­град, 1957; ▶иги­је­на; ▶хи­ги­је­на, школска; ▶ме­ди­цин­ска шко­ла Београд.

АМ­БУ­ЛАНТ­НЕ ШКО­ЛЕ – не­по­сред­но по­сле

I свет­ског ра­та би­ло је за­ми­шље­но да се отва­ра­ју „та­мо где се не мо­г у отва­ра­ти ▶школ­ске ста­ни­це ни ▶по­моћ­не шко­ле. У ове шко­ле по­ста­вља­ли би се мла­ђи и ве­шти­ји учи­те­љи. Они не би има­ли јед­но стал­но ме­сто, већ би јед­но од­ре­ђе­но вре­ме об­у­ ча­ва­ли де­цу у јед­ном, за овим у дру­гом, па евен­т у­ал­но и у тре­ћем ме­сту за јед­ну школ­ску го­ди­ну”. По­што се уви­де­ло да за­кон­ски зах­тев из 1929. о осмо­го­ди­шњој школ­ској оба­ве­зи на це­лом про­сто­ру Ју­ го­сла­ви­је ни­је ре­а­лан, по­себ­ним Пра­вил­ ни­ком ко­ји је про­пи­си­вао ми­ни­стар про­ све­те, би­ло је пред­ви­ђе­но осни­ва­ње: а) ам­бу­лант­них шко­ла – у не­при­сту­пач­ним ме­сти­ма, са де­цом до­ра­слом за шко­лу, са на­ста­вом ко­ја је тра­ја­ла пет ме­се­ци; и б) школ­ске ста­ни­це у ме­с ти­ма где има до десеторо де­це, али са­мо за пр­ви и дру­ги раз­ред; на­ста­ва је би­ла пре­ко це­ле го­ди­ не, али са укуп­но 10 ча­со­ва не­дељ­но. У обе вр­сте шко­ла ра­ди­ло се по скра­ће­ном про­ гра­му; ▶школ­ске ста­ни­це; ▶ви­ша на­род­на шко­ла; ▶под­руч­не шко­ле; ▶ма­ле се­о­ске шко­ле; ▶ле­те­ћи про­свет­ни рад­ни­ци; ▶по­крет­на шко­ла.

АМИН – уста­ље­на реч ко­ја се из­го­ва­ра на кра­ју мо­ли­тве: „Не­ка та­ко бу­де”; ▶бо­го­с лов­ ски пред­ме­ти; ▶ве­ро­на­у­ка; ▶ка­ти­хи­зис.

АМ­ФИ­ЛО­ХИ­ЈЕ РА­ДО­ВИЋ (1938) – ар­хи­е­пи­

скоп це­тињ­ски и ми­тро­по­лит цр­но­гор­ ско‑при­мор­ски. За­вр­шио је Бо­го­слов­ски фа­к ул­тет у Бео­гра­ду и пост­ди­плом­ске сту­ди­је са док­то­ра­том у Ати­ни. Осни­вач из­да­вач­ке уста­но­ве „Све­ти­го­ра”. Отво­ре­ ни је кри­ти­чар са­вре­ме­не пе­да­го­шке ми­ сли код Ср­ба ко­ја ма­ло па­жње по­све­ћу­је основ­ним (исто­риј­ским) те­ме­љи­ма на ко­ ји­ма су ве­ко­ви­ма гра­ђе­ни вас­пит­ни иде­ а­ли срп­ског на­ро­да. Об­ја­вио је ви­ше од две сто­ти­не тек­с то­ва на срп­ском, грч­ ком, ита­ли­јан­ском и фран­цу­ском је­зи­к у. За на­ци­о­нал­ну исто­ри­ју пе­да­го­ги­је на­ро­ чи­то су зна­чај­ни ра­до­ви: Осно­ви пра­во­ слав­ног вас­пи­та­ња, Вр­њач­ка Ба­ња 1993; Све­то­сав­ско про­свет­но пре­да­ње и про­ све­ће­ност До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа, Вр­њач­ ка Ба­ња, 1994; у окви­ру Иза­бра­них дје­ла Ар­хи­е­пи­ско­па Це­тињ­ског и Ми­тро­по­ли­ та Цр­но­гор­ско‑при­мор­ског Ам­фи­ло­хи­ја (Све­ти­го­ра, Це­ти­ње, око 30 то­мо­ва) ви­

10  b

ди: У по­чет­ку би­ја­ше сло­во; ▶Срп­ска пра­

во­с лав­на цр­ква.

АМ­ФИ­ТЕ­А­ТАР – на­зив је грч­ког по­ре­кла

и од­но­си се на спе­ци­фи­чан об­лик гра­ђе­ ви­на, ко­је су у ан­тич­ко до­ба слу­жи­ле за раз­ли­чи­те вр­сте ма­сов­них оку­пља­ња: гла­ ди­ја­тор­ске бор­бе, бор­бе с ди­вљим жи­во­ ти­ња­ма, па чак и за не­ке об­ли­ке по­мор­ ских би­та­ка (Пул­ска аре­на); за ма­сов­не по­ли­тич­ке ску­по­ве, цир­к у­ске при­ред­бе и раз­не умет­нич­ке пред­ста­ве. Ве­ли­ки рим­ ски ам­фи­те­а­тар раз­вио се из грч­ког по­ зо­ри­шта – те­а­тро­на, ко­ји је био по­лу­кру­ жног об­ли­ка, а рим­ски је имао два де­ла: кру­жну или елип­са­сту аре­ну у цен­тру и ни­зо­ве се­ди­шта сте­пе­на­сто рас­по­ре­ђе­не око цен­тра. Нај­ста­ри­ји рим­ски ам­фи­те­а­ тар је из пр­вог ве­ка но­ве ере, а нај­ве­ћи је Ко­ло­се­ум, ко­ји је по­ди­гао Ве­спа­зи­јан, а до­вр­шио Ди­о­кле­ци­јан. Мо­гао је да при­ ми 10.000 љу­ди. У за­ви­сно­сти од вр­сте и на­ме­не, у сре­ди­шту ам­фи­те­а­тра би­ли су: аре­на са пе­ском (као бо­ри­ли­ште), уз­диг­ ну­та би­на (три­би­на), естра­да или сце­на, што су да­нас на­зи­ви за про­сто­ре и објек­те у ко­ји­ма се јав­но на­сту­па. Фа­к ул­тет­ски и школ­ски ам­фи­те­а­три на­ста­ли су из­град­њом по­себ­них уни­вер­ зи­тет­ских згра­да, а на­р о­чи­то по­ја­вом ма­сов­ног (на­род­ног) и др­жав­ног обра­ зо­ва­ња. Ам­фи­те­а­три су по­год­ни са­мо за фрон­тал­ни об­лик на­ста­ве и при­ме­ну вер­ бал­них на­став­них ме­то­да. Бео­град­ска Ве­ ли­ка шко­ла и Уни­вер­зи­тет, у сво­јој ма­ тич­ној згра­ди ни­су има­ли ам­фи­те­а­тар­ску дво­ра­ну (са­лу; учи­о­ни­цу), а јед­на од пр­вих је на­пра­вље­на у згра­ди Фи­ло­ло­шког фа­ кул­те­та; ▶згра­де, школ­ске.

АНАЛ­ФА­БЕ­ТИ­ЗАМ – не­пи­сме­ност по­је­дин­

ца или на­ро­да, ко­ја се сма­тра зна­ком кул­ тур­не и укуп­не за­о­ста­ло­сти. Усло­вље­на је исто­риј­ским раз­ло­зи­ма, спо­ља­шњим ути­ца­ји­ма и уну­тра­шњим, пр­вен­с тве­но еко­ном­ским при­ли­ка­ма. Не­пи­сме­ност је по­сле­ди­ца, али и узрок не­по­вољ­ног со­ ци­јал­ног ста­т у­са и ма­те­ри­јал­ног по­ло­ жа­ја по­је­ди­на­ца или со­ци­јал­них гру­па. У европ­ским зе­мља­ма углав­ном је пре­ва­зи­ ђе­на. Ре­ги­стро­ван је ве­ћи број не­пи­сме­ них же­на у од­но­с у на му­шку по­пу­ла­ци­ју. У срп­ском на­ро­ду, што је би­ла ре­ђа, пи­ сме­ност је би­ла це­ње­ни­ја и зна­чај­ни­ја. Ин­те­ре­сан­тан је за­пис о то­ме ка­ко мај­ ка Олим­пи­ја са­ве­т у­је свог си­на Ми­хај­ла (Пу­пи­на), ка­сни­је по­зна­тог на­уч­ни­ка: „Де­ те мо­је, ако же­лиш да по­ђеш у свет, о ко­ ме си то­ли­ко слу­шао на на­шим по­се­ли­ма, мо­раш има­ти још је­дан пар очи­ју – очи за чи­та­ње и пи­са­ње. У све­т у има мно­го че­ га о че­му не мо­жеш зна­ти ако не умеш да чи­таш и пи­шеш. Зна­ње, то су злат­не ле­ тви­це пре­ко ко­јих се иде у не­бе­са... у жи­ вот бу­дућ­но­сти” (М. Пу­пин, Са па­шња­ка до на­у­че­ња­ка).

АНА­ГРАФ – на­пи­са­ти, упи­са­ти; по­пис, ре­

ги­с тар (ста­нов­ни­штва); спра­ва ко­ја ра­ ди по­нов­ног оти­ска и умно­жа­ва­ња пи­ ше обрат­но; ▶ре­ги­с тар; ▶ка­та­лог; ▶ауто­граф; ▶ано­тар.

АНА­ДО­ЛИ­ЈА – од грч­ке ре­чи ис­ток, ис­точ­ на зе­мља; не­ка­да­шњи на­зив за Ма­лу Ази­ ју и су­сед­не те­ри­то­ри­је; ▶Тур­ска ца­ре­ви­на; ▶тур­ци­зми.

АНА­ЛИ – ле­то­пи­си или го­ди­шња­ци у ко­ји­

ма се, хро­но­ло­шким ре­дом, ре­ги­стру­ју до­ га­ђа­ји пре­ма го­ди­на­ма. Ста­ри Ри­мља­ни су има­ли тзв. „an­na­les ma­xi­mi”, а све­ште­ни­ци су има­ли „ta­bu­la pon­ti­fi­cis”, где су уно­си­ли све што је ка­сни­је ко­ри­сти­ло исто­ри­ча­ри­ ма и на­уч­ни­ци­ма. Мно­ги ча­со­пи­си овог ка­рак­те­ра да­нас но­се на­зив Ана­ли; ▶ле­ то­пи­си; ▶го­ди­шња­ци; ▶спо­ме­на­ри; ▶спо­ме­ни­це; ▶ал­ма­нах; ▶бил­тен; ▶хро­ни­ке; ▶збор­ник.

Буквар Живојина Д. Карића, крајем 1944.

У вре­ме ка­да се сре­ђу­је и уре­ђу­је др­ жав­ни школ­ски си­с тем у Ср­би­ји, 1884. Ср­би­ја је има­ла са­мо 177.865 пи­сме­них осо­ба, а два­де­сет го­ди­на ра­ни­је, 1866. око 50.000. Те 1884. има­ла је са­мо 950 учи­те­ ља (644 му­шка и 286 жен­ских), а 631 шко­ лу (23% ва­ро­шких и 77% се­о­ских). У 20. век др­жа­ва је ушла као ти­пич­но се­љач­ко дру­штво, са по­че­ци­ма ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је и ор­га­ни­зо­ва­ни­је тр­го­ви­не. Је­дан од пр­ вих уџ­бе­ни­ка пи­са­них по­себ­но за од­ра­сле


АН­ДРЕ­ЈА, ди­јак и не­пи­сме­не био је: Чи­тан­ка за од­ра­сле анал­фа­бе­те Фра­ње Ан­дер­ли­ћа (За­греб, 1906). У Цр­ној Го­ри су учи­те­љи до­пун­ски сти­му­ли­са­ни за рад на опи­сме­ња­ва­њу од­ ра­слих: за рад са 15 не­пи­сме­них до­би­ја­ли су на­гра­ду од 100 до 200 пер­пе­ра на кра­ју школ­ске го­ди­не (1907). На са­мом ула­ску у 20. век по­ја­ви­ле су се дра­стич­не раз­ли­ке ме­ђу др­жа­ва­ма у по­ гле­ду не­пи­сме­но­сти: се­ве­ро­за­пад­на Евро­ па – 2%, ју­го­за­пад­на Евро­па – 30% и ју­го­и­ сточ­на Евро­па – 55%. У Швај­цар­ској је, на при­мер, 0,1% ста­нов­ни­штва не­пи­сме­но, у Фран­цу­ској 4%, у Ср­би­ји 61%, а у Ру­му­ни­ ји 75% ста­нов­ни­штва. Ме­ђу­тим, не­пи­сме­ ност још увек ре­про­ду­ку­је не­у­ре­ђен школ­ ски си­стем: у Ср­би­ји је у то вре­ме са­мо око 27% де­це по­ха­ђа­ло шко­лу (10% жен­ ске де­це), без об­зи­ра на за­кон­ску нор­му о оба­ве­зно­сти основ­не шко­ле (од 1882). Оба­ве­за по­ха­ђа­ња анал­фа­бет­ских те­ ча­је­ва де­фи­ни­са­на је 1929: сви мла­ђи од 25 го­ди­на без основ­ног обра­зо­ва­ња (од 1. но­вем­бра до 1. мар­та); ста­ри­ји су се до­ бро­вољ­но при­ја­вљи­в а­ли, али су по­том би­ли оба­ве­зни да те­чај по­ха­ђа­ју; му­шкар­ ци су то мо­гли учи­ни­ти и то­ком слу­же­ња вој­ног ро­ка, као и укљу­чи­ва­њем у „при­ вред­но‑за­дру­жне те­ча­је­ве” (два до че­ти­ ри ме­се­ца); за же­не су по­сто­ја­ли по­себ­ ни жен­ски до­ма­ћич­ки те­ча­је­ви (Пра­ви­ла о ор­га­ни­за­ци­ји и ра­ду од­бо­ра за на­род­но про­све­ћи­ва­ње). На про­сто­ри­ма Хр­ват­ске, још од 1905. де­лу­је ве­о­ма сна­жно „Дру­штво све­у­чи­ли­ шних гра­ђа­на за по­у­к у анал­фа­бе­та”, ко­је ка­сни­је пре­ра­ста у по­зна­ти „Klub ABC”. Нај­ин­тен­зив­ни­је ак­ци­је опи­сме­ња­ ва­ња од­ра­слих у Ср­би­ји од­ви­ја­ле су се у пе­ри­о­ду 1945–1948. Та­да је ор­га­ни­зо­ва­ но 30.358 анал­фа­бет­ских те­ча­је­ва, у ко­ је је би­ло укљу­че­но 824.794 по­ла­зни­ка, а успе­шно је опи­сме­ње­но њих 70%. Бес­ плат­но основ­но обра­зо­ва­ње од­ра­слих и це­ло­ви­ти об­у­хват де­це оба­ве­зним основ­ ним школ­ством, свео је број не­пи­сме­них прак­тич­но на ми­ни­м ум. Ви­ди: Ми­ли­ца Ми­тро­вић, Пи­с ме­ност и обра­зо­ва­њ е: пер­спек­ти­ве Но­вих сту­ди­ја пи­сме­но­сти, Бео­град, 2010; ▶анал­фа­бет­ски те­ча­је­ви за вој­ ни­ке; ▶не­пи­сме­ност; ▶бу­квар, вој­нич­ки; ▶шко­ле за опи­сме­ња­ва­ње; ▶шко­ле за обра­зо­ва­ње од­ра­ слих; ▶ауто­ди­дакт; ▶са­мо­уч­ка пи­сме­ност; ▶ђа­че са­мо­у­че; ▶на­род­но про­све­ћи­ва­ње; ▶кућ­но уче­ње пи­сме­но­с ти.

АНАЛ­ФА­БЕТ­СКИ ТЕ­ЧА­ЈЕ­ВИ ЗА ВОЈ­НИ­КЕ –

У пе­ри­о­ду из­ме­ђу два свет­ска ра­та, Ју­го­ сла­ви­ју је за­хва­тио пр­ви та­лас те­ча­је­ва за не­пи­сме­не ко­ји су, по­ред уче­ња пи­са­ ња, укљу­чи­ва­ли и еле­мен­тар­ни ра­чун и

осно­ве хи­ги­је­не, зе­мљо­пи­са и исто­ри­је. Дру­ги та­лас је био не­по­сред­но по­сле II свет­ског ра­та, у вре­ме об­но­ве и из­град­ ње зе­мље. При­мар­не циљ­не гру­пе би­ле су се­о­ске де­вој­ке, не­пи­сме­не мај­ке и не­ пи­сме­ни вој­ни­ци. На­ро­чи­то су си­сте­ма­ тич­но и ин­тен­зив­но ор­га­ни­зо­ва­ни те­ча­ је­ви за не­пи­сме­не вој­ни­ке по ка­сар­на­ма 1924. и 1931. Ис­пи­ти­ма су пред­се­да­ва­ли сре­ски школ­ски над­зор­ни­ци; ▶бу­квар, вој­ нич­ки; ▶анал­фа­бе­ти­зам.

сти­ра Ва­то­пе­да са Све­те го­ре. На по­зив ми­тро­по­ли­та Ви­ћен­ти­ја Јо­ва­но­ви­ћа до­ шао је у Бео­град­ско‑кар­ло­вач­к у ми­тро­ по­ли­ју, а др­жао је од 1731. до 1737. Грч­к у шко­лу у Бео­гра­ду и под­у­ча­вао у Бео­гра­ду и Кар­лов­ци­ма. У не­ким из­во­ри­ма пи­ше да је „пре­се­лио” сво­ју по­јач­к у шко­лу из Хи­ лан­да­ра у Срем­ске Кар­лов­це; ▶пе­вач­ке/по­ јач­ке шко­ле; ▶по­јац; ▶цр­кве­но пе­ва­ње (као на­ ставни предмет); ▶по­ја­ње и пе­ва­ње.

АНА­С ТА­СИ­ЈЕ­ВИЋ, ДИ­МИ­ТРИ­ЈЕ СА­БОВ (1726–

де­та и про­фе­сор Ве­ли­ке шко­ле и Уни­вер­ зи­те­та у Бео­гра­ду. По­ред ве­ли­ког бро­ја струч­них књи­га на­пи­сао је: Про­фе­си­о­нал­ на на­ста­ва или зна­чај за­нат­ских шко­ла у нас, За­греб, 1920; Ет­но­граф­ска кар­та срп­ских зе­ма­ља, Бео­град, 1891; Ко­смо­гра­ фи­ја са основ­ним астро­ном­ским на­по­ме­ на­ма за ви­ше раз­ре­де сред­њих и учи­тељ­ ских шко­ла, Бео­град, 1888; ▶Ве­ли­ка шко­ла; ▶ет­но­гра­фи­ја.

1803) – тр­го­вац ко­ји је успе­шно по­сло­вао на ре­ла­ци­ји од Зе­му­на до Бе­ча. Сво­јим ве­ли­ким нов­ча­ним при­ло­зи­ма, а уз одо­ бре­ње ца­ра Ле­о­пол­да (1791), по­с тао је осни­вач Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је и ти­ме за­ слу­жио тра­јан по­мен у срп­ском на­ро­ду. На пре­по­ру­к у ми­тро­по­ли­та Стра­ти­ми­ро­ви­ћа до­био је угар­ско плем­ство; ▶Но­во­сад­ска гим­ на­зи­ја; ▶до­бро­тво­ри.

АН­ДО­НО­ВИЋ, МИ­ЛАН (1849–1926) – ге­о­

АНА­С ТА­СИ­ЈЕ­ВИЋ, МИ­ША (1803–1885) – бо­

га­ти тр­го­вац (со­љу) и јед­но вре­ме ор­так кне­за Ми­ло­ша, да би га ка­сни­је кнез по­ ста­вио за „ду­нав­ског ка­пе­та­на”, па оту­да име „ка­пе­тан Ми­ша”. Вла­сник 74 ла­ђе и мно­гих има­ња. По­ди­гао је у Бео­гра­ду ве­ ли­к у и ле­пу згра­ду, у ко­јој се да­нас на­ла­ зи се­ди­ште рек­то­ра­та Уни­вер­зи­те­та, а ко­ју је 1863. по­кло­нио „свом ота­ча­ству”. Ви­ди: Ni­co­lae Ci­ac­hir, Шко­ла на има­њу Ми­ше Ана­ста­си­је­ви­ћа, „Пе­да­го­шка ствар­ност”, Но­ви Сад, број 1, 1970, стр. 49; ▶Ве­ли­ка шко­ла; ▶до­бро­тво­ри.

Милан Андоновић

АН­ДРЕЈ ДА­СКАЛ (?–1672) – син ја­њев­ског

да­ска­ла Дми­тра, ко­ји је, та­ко­ђе, био по­ знат у сво­је вре­ме. Ан­дреј се ба­вио учи­ тељ­ским по­слом на­сле­ђу­ју­ћи оца, ка­кав је оби­чај био и код по­по­ва. Ње­го­ва се смрт бе­ле­жи ре­чи­ма: „Ох и уви за та­ко­ва спи­са­ те­ља све­тим и бо­жан­стве­ним кни­гам”, из че­га се ви­ди да је пре­пи­си­ва­ње књи­га био ве­о­ма це­њен по­сао; ▶да­скал/ди­да­скал; ▶учи­ тељ; ▶пре­пи­си­ва­чке школе. Миша Анастасијевић

АНА­ТО­ЛИ­ЈЕ­ВА ШКО­ЛА у Бео­гра­ду – Ана­то­ ли­је је ди­да­скал и чу­ве­ни по­јац из ма­на­

АН­ДРЕ­ЈА, ди­јак (око 1424) – прет­по­ста­вља се да је био је­дан од пи­са­ра де­спо­та Сте­ фа­на Ла­за­ре­ви­ћа: Па­на­ги­рик за сеп­тем­ бар, ок­то­бар и но­вем­бар из 1424. и пре­ пис Апо­сто­ла из 1433; ▶пи­са­ри; ▶ди­јак.

b  11

А


АН­ДРЕ­ЈЕ­ВИЋ, СИ­МА ИГУ­МА­НОВ

А

АН­Д РЕ­Ј Е­В ИЋ, СИ­М А ИГУ­М А­Н ОВ (1804–

1883) – тр­го­вац и је­дан од нај­ве­ћих на­ род­них и про­свет­них до­бро­тво­ра у дру­ гој по­ло­ви­ни 19. ве­ка. Ње­го­ва за­ду­жби­на је, из­ме­ђу оста­лог, и Бо­го­слов­ско‑учи­тељ­ ска шко­ла у При­зре­ну. Са не­ко­ли­ко пр­ва­ ка Ста­ре Ср­би­је на­пи­сао је и из­дао књи­г у Са­да­ње не­срет­но ста­ње у Ста­рој Ср­би­ ји и Ма­ке­до­ни­ји, Бео­град, 1882; ▶Бо­го­с лов­ ско‑учи­тељ­ска шко­ла у При­зре­ну; ▶до­бро­тво­ри; ▶Ста­ра Ср­би­ја.

је, ма­т у­ри­рао је у Ен­гле­ској 1919. Ра­дио је као учи­тељ и слу­жбе­ник али је нај­по­зна­ ти­ји као пе­сник: Књи­га сти­хо­ва, Ча­чак, 1922; ▶учи­тељ.

АН­Д РИЋ, ХА­РА­Л АМ­П И­Ј Е (1883–1937) –

учи­тељ и упра­ви­тељ шко­ле. Ро­ђен је и умро у Ска­дру. У род­ном ме­сту је за­вр­ шио срп­ску основ­ну шко­лу, а на Це­ти­њу Бо­го­слов­ско‑учи­тељ­ску шко­лу (1904). Две го­ди­не је био учи­тељ на цр­но­гор­ском дво­ ру, а по­том се вра­ћа у Ска­дар где је био упра­ви­тељ срп­ске шко­ле све до ње­ног за­ тва­ра­ња 1933; ▶срп­ска шко­ла у Ска­дру.

АН­ЂЕ­ЛИЋ, ГЛИ­ГО­РИ­ЈЕ (1750–1792) – учи­

тељ „сло­вен­ске шко­ле” у Срем­ским Кар­ лов­ци­ма, зна­ча­јан по то­ме што је 1785. у Бе­чу из­дао књи­г у Алек­сан­дра Ве­зи­ли­ћа, Крат­кое со­чи­не­ни­је о при­ват­них и пу­ блич­них дје­лах в пол­зу сла­ве­но срп­ски­ је ју­но­сти (упут­ство за пи­сме­не са­ста­ве, јав­не ис­пра­ве и при­ват­на пи­сма на срп­ ском и не­мач­ком је­зи­к у; дру­го из­да­ње 1792); ▶учи­тељ.

АН­ЂЕ­ЛИЋ, ЂОР­ЂЕ (1893–1943) – књи­жев­ Сима Андрејевић Игуманов

АН­Д РИ­ЈА­Ш Е­В ИЋ, ДУ­Ш АН (1887–1956) –

сред­њо­школ­ски про­фе­сор, пре­во­ди­лац и пе­сник. Пи­сац уџ­бе­ни­ка би­о­ло­ги­је, по­кре­ тач би­бли­о­те­ке „На­род­ни уни­вер­зи­тет” и аутор књи­га Ме­тод­ска упут­ства за из­ во­ђе­ње сред­њо­школ­ске на­ста­ве и Оп­шта ме­тод­ска упут­ства за из­во­ђе­ње на­ста­ве би­о­ло­ги­је у сред­њим шко­ла­ма; Деч­ји свет, Бео­град, 1930. и др.; ▶уџ­бе­ник.

АН­ДРИЋ, ИВО (1892–1975) – књи­жев­ник

и до­бит­ник Но­бе­ло­ве на­гра­де. За на­шу исто­ри­ју пе­да­го­ги­је зна­чај­на је чи­ње­ни­ ца да је ра­но остао без ро­ди­тељ­ске бри­ ге и да је као дво­го­ди­шњак до­шао у Ви­ ше­град, где је о ње­му бри­ну­ла по­ро­ди­ца мај­чи­не се­стре. На ње­га је трај­ни ути­цај оста­вио ње­гов учи­тељ Љу­бо­мир По­по­ вић. Ме­ђу Ан­дри­ће­вим ра­до­ви­ма, по­ред школ­ске лек­ти­ре, зна­чај­ни су и: О Ву­ку као пи­сцу. О Ву­ку као ре­фор­ма­то­ру, Бео­ град, 1950; Иво Ан­дрић о Ву­ку Ка­ра­џи­ћу, Бео­град, 1972; О књи­зи и би­бли­о­те­ци, Бео­град, 1975; Раз­вој ду­хов­ног жи­во­та у Бо­сни под ути­ца­јем тур­ске вла­да­ви­не, Бео­град, 1994. Ви­ди: М. Ми­са­и­ло­вић, Ан­ дрић и вас­пи­та­ње, Бео­град, 1975; ▶учи­тељ.

АН­ДРИЋ, ЈЕ­ЛИ­СИ­ЈЕ (1894–1925) – учи­тељ и

пе­сник. По­сле по­вла­че­ња пре­ко Ал­ба­ни­

12  b

ни исто­ри­чар. Шко­ло­вао се у Ужи­цу и на Бео­град­ском уни­вер­зи­те­ту. Био је ак­ти­ван у ко­му­ни­стич­ком по­кре­т у. Глав­на де­ла су ко­ри­шће­на и као уџ­бе­ни­ци: Исто­ри­ја ју­го­ сло­вен­ске књи­жев­но­сти, Бео­град, 1933. и Те­о­ри­ја књи­жев­но­сти, Бео­град, 1932; ▶На­ пред­ни учи­тељ­ски по­крет.

АН­ЂЕЛ­КО­ВИЋ, ЂОР­ЂЕ (1853–1906) – гим­

на­зиј­ски про­фе­сор и на­род­ни по­сла­ник. Са­ра­ђи­вао је у ча­со­пи­су „На­став­ник”, а на­ пи­сао је и Пи­сма о на­род­ном про­све­ћи­ва­ њу, Кра­гу­је­вац, 1901; ▶на­род­но про­све­ћи­ва­ње.

АН­ЂЕЛ­КО­ВИЋ, ЈО­ВАН (1840–1885) – ђе­не­ рал и про­фе­сор вој­не ака­де­ми­је у Бео­гра­ ду. На­пи­сао је, по­ред оста­лог, Пој­мо­ви из ра­то­вод­ства, Бео­град, 1876; ▶вој­не шко­ле; ▶вој­на ака­де­ми­ја. АН­ЂЕЛ­КО­ВИЋ, МИ­ЛОШ (1868–1931) – про­

фе­сор и бо­го­слов­ски пи­сац. За­вр­шио је Ду­хов­ну ака­де­ми­ју у Ки­је­ву, а ра­дио у гим­ на­зи­ја­ма и учи­тељ­ским шко­ла­ма. На­пи­ сао је: Ни­шка гим­на­зи­ја по ста­ти­стич­ ким по­да­ци­ма за 1909–10. го­ди­ну; Мо­рал и дру­штво или огле­да­ло да­на­шњег дру­ штве­ног мо­ра­ла, Бео­град, б. г.; Пи­та­ње о пра­во­пи­су срп­ског или хр­ват­ског је­зи­ ка или Кри­во­пис д‑ра Алек­сан­дра Бе­ли­ћа, Бео­град, 1926; ▶из­ве­шта­ји, школ­ски.

АН­ЂЕЛ­КО­ВИЋ, ПАН­ТА (1889–1941) – сред­ њо­школ­ски про­фе­сор, школ­ски ин­спек­

тор и пи­сац уџ­бе­ни­ка: Тех­но­ло­ги­ја 1 и 2 и По­зна­ва­ње ро­бе 1 и 2 за тр­го­вач­ке шко­ ле и ака­де­ми­је. Ра­дио је у Ско­пљу, Но­вом Са­ду, Це­ти­њу, Са­ра­је­ву и Ужи­цу. Аутор је бро­шу­ра и ак­ти­ви­ста по­кре­та тре­зве­но­ сти; ▶тр­го­вач­ке шко­ле.

АНЕГ­ДО­ТА (као из­вор за исто­риј­ска ис­тра­ жи­ва­ња) – од 6. ве­ка озна­ча­ва оно што је

за­ни­мљи­во, до­се­тљи­во и ду­хо­ви­то. Упра­во због то­га, анег­до­те чу­ва­ју у се­би од­ре­ђе­ну до­зу искре­но­сти и исти­не, ко­ја се че­сто из­о­ста­вља у зва­нич­ним, јав­ним и штам­ па­ним тек­с то­ви­ма. Анег­дот­ска ме­то­да (тех­ни­ка, по­сту­пак) и анег­дот­ски кар­тон по­зна­ти су у ме­то­до­ло­ги­ји пе­да­го­шких ис­тра­жи­ва­ња, али су рет­ко би­ли осно­ва за ис­тра­жи­ва­ња у на­ци­о­нал­ној исто­ри­ ји пе­да­го­ги­је. При ко­ри­шће­њу тре­ба во­ ди­ти ра­чу­на о њи­хо­вој аутен­тич­но­с ти, ти­пич­но­сти, објек­тив­ном еви­ден­ти­ра­њу и укуп­ној си­т у­а­ци­ји у ко­јој је не­ка лич­ ност де­ло­ва­ла. Анег­дот­ске за­бе­ле­шке о по­зна­тим лич­но­сти­ма, по­себ­но из вре­ме­ на њи­хо­вог де­тињ­ства или о про­фе­со­ри­ ма и до­го­дов­шти­на­ма из ђач­ког жи­во­та, слу­же као до­бар из­вор и за про­у­ча­ва­ња исто­ри­је пе­да­го­ги­је. По­с то­је и по­себ­не збир­ке анег­до­та ко­је го­во­ре о жи­во­т у и ка­рак­те­ри­ма љу­ди у по­је­ди­ним гра­до­ви­ ма, о при­пад­ни­ци­ма по­је­ди­них ет­нич­ких гру­па, на­ро­чи­то о књи­жев­ни­ци­ма и на­уч­ ни­ци­ма, али и оне „из ђач­ке клу­пе” или „школ­ских да­на”. На при­мер, за­ни­мљи­ву збир­к у анег­до­та о лич­но­сти­ма зна­чај­ним за на­шу на­ци­о­нал­ну исто­ри­ју пе­да­го­ги­је, об­ја­вио је Ми­лан Ше­вић 1928, О на­шим љу­ди­ма – ве­ли­ким и ма­лим (Пла­тон Ата­ нац­ко­вић, Вук Ка­ра­џић, Вук Ма­рин­ко­вић, Да­ни­ло Ме­да­ко­вић, Ђу­ра Да­ни­чић, Ђор­ ђе На­то­ше­вић, Ђу­ра Јак­шић, Јо­ван Јо­ва­но­ вић Змај, Ла­за Ко­стић, про­та Ђу­рић, Сте­ ван Сре­мац, Вла­ди­мир Ка­рић, Све­то­лик Ран­ко­вић, Ђу­ро Ко­за­рац, Сло­бо­дан Јо­ва­ но­вић, Сре­тен Па­шић, Јо­ван Цви­јић); та­ ко­ђе, Ми­ћун Па­ви­ће­вић, Цр­но­гор­ци у при­ ча­ма и анег­до­та­ма, у 24 књи­ге, од 1928. до 1929. Ви­ди: Зна­ме­ни­ти Ср­би у анег­до­ та­ма, Но­ви Сад, 1999; Ан­дра Га­ври­ло­вић, Сто јед­на анег­до­та из жи­во­та срп­ских књи­жев­ни­ка, Бео­град, 1921; ▶би­о­граф­ско про­у­ча­ва­ње; ▶из­во­ри за про­у­ча­ва­ње; ▶мар­ги­на­ ли­је; ▶афо­ри­зми.

АНО­НИ­МИ – де­ла у ко­ји­ма ни­с у на­ве­де­

на име­на ауто­ра, али мо­г у би­ти зна­ча­јан из­вор по­да­та­ка за исто­ри­ча­ре, с тим што зах­те­ва­ју до­дат­ну кри­тич­ност у про­це­ни ве­ро­до­стој­но­сти. На­ро­чи­то ка­да су ауто­ ри оста­ли ано­ним­ни из вре­ме­ном усло­ вље­них дру­штве­но‑по­ли­тич­ких или иде­


АН­ТРО­ПО­ЛО­ГИ­ЈА о­ло­шких раз­ло­га; ▶ауто­граф; ▶из­во­ри; ▶аутор; ▶би­о­гра­фи­ја; ▶би­бли­о­гра­фи­ја.

АНО­ТАР – онај ко­ји из­ра­ђу­је ано­та­ци­је, тј.

крат­ке бе­ле­шке о те­ми или са­др­жа­ју при­ мар­ног до­к у­мен­та. Ано­та­ци­је су ве­о­ма ко­ри­сне и еко­но­мич­не као (ин­ди­рект­ни) из­вор по­да­та­ка за об­ра­ду и у на­ци­о­нал­ ној исто­ри­ји пе­да­го­ги­је; ▶до­ку­мен­та­ци­ја; ▶би­бли­о­гра­фи­је; ▶аутор; ▶би­о­граф­ско про­у­ча­ ва­ње; ▶биоби­бли­о­гра­фи­ја; ▶ре­ги­с тар; ▶ка­та­лог; ▶име­ник.

АН­Т И­Г РАФ – реч грч­ког по­р е­к ла, ко­ја озна­ча­ва пре­пис или ко­пи­ју не­ког тек­ста или цр­те­жа; ▶ана­граф.

АН­ТИ­К А – раз­до­бље од 700. го­ди­не пре но­

ве ере до 300. го­ди­не но­ве ере; од­но­си се на исто­ри­ју и кул­т у­ру ста­ре Грч­ке, хе­ле­ ни­зма и рим­ске др­жа­ве. По­сред­ством ви­ зан­тиј­ске тра­ди­ци­је и кул­ту­ре ути­ца­ла је и на под­руч­ја ко­ја на­се­ља­ва­ју Ср­би; ▶ал­фа­бе­ тар; ▶ар­хе­о­ло­ги­ја; ▶бал­ка­но­ло­ги­ја; ▶за­ла­га­о­ни­ца; ▶ан­ти­ква­ри­јат.

АН­Т И­К ВА­Р И­Ј АТ – тр­го­ви­на ста­ри­на­ма

(са ра­ди­о­ни­цом), по­себ­но ста­рих књи­га, ма­па, ру­ко­пи­са, умет­нич­ких пред­ме­та и слич­но, ко­је су осно­ва и из­вор за ис­тра­ жи­ва­ња у исто­ри­ји пе­да­го­ги­је. Већ у 17. ве­к у у Хо­лан­ди­ји по­чи­њу ли­ци­та­ци­је ста­ рих и ску­по­це­них књи­га, а пр­ве по­себ­ не ан­ти­квар­не књи­жа­ре (ан­ти­квар­ни­це) отво­ре­не су у 18. ве­к у (Ен­гле­ска, Фран­цу­ ска); пре­про­да­ја ста­ри­на: књи­га, ру­ко­пи­са, ма­па, умет­нич­ких пред­ме­та и слич­но. На бал­кан­ским про­сто­ри­ма, ве­ро­ват­но је пр­ ви ан­ти­квар био Љу­де­вит Гај. Он се 1850. у За­гре­бу за­по­слио у тр­го­ви­ни као „књи­ жар и ан­ти­квар”, а исте го­ди­не је до­био до­зво­лу да отво­ри „књи­гар­ни­цу и ста­ре­ ти­нар­ни­цу”. Пр­ви „Сла­вен­ски знан­стве­ни ан­ти­ква­ри­јат”, та­ко­ђе у За­гре­бу, отво­рио је 1904. ан­ти­квар и исто­ри­чар Мир­ко Бре­јер (1863–1946); ▶ан­ти­ка; ▶за­ла­га­о­ни­ца; ▶ста­ре и рет­ке књи­ге; ▶рет­ке с­рпске књи­ге; ▶„Ста­ри­нар”; ▶за­шти­та књи­ге.

АН­ТИ­НО­МИ­ЈЕ, пе­д а­го­шке – про­ти­ву­реч­

ност у исто­риј­ским ис­тра­жи­ва­њи­ма из­ме­ ђу два уза­јам­но ис­кљу­чи­ва ста­ва или два за­кључ­ка, ко­ја че­сто ис­тра­жи­ва­ча уво­ди у по­сту­пак тзв. „цр­но‑бе­лог” по­сма­тра­ња или про­у­ча­ва­ња по­ја­ва, ма­да се те по­ја­ве у про­шло­сти ни­ка­да ни­с у по­ја­вљи­ва­ле у та­ко чи­стом ви­ду. Ис­тра­жи­ва­чи у на­ци­ о­нал­ној исто­ри­ји пе­да­го­ги­је упра­во тре­ ба да се чу­ва­ју сте­ре­о­тип­ног за­кљу­чи­ва­ња ко­је про­из­во­де те ан­ти­но­ми­је. При­зна­ва­ ње по­с то­ја­ња про­ти­ву­реч­но­с ти у са­мој

из­у­ча­ва­ној по­ја­ви омо­г у­ћу­је ис­тра­жи­ва­ чу да по­ја­ву про­у­ча­ва у ње­ној про­мен­љи­ во­сти и ди­ја­лек­тич­но­сти. Ти­пич­не су, на при­мер, сле­де­ће пе­да­го­шке ан­ти­но­ми­је: књи­шка шко­ла (шко­ла бу­ба­ња, уче­ња) – рад­на шко­ла; струч­но – оп­ште обра­зо­ва­ ње; ре­ал­но – ху­ма­ни­стич­ко обра­зо­ва­ње; ма­те­ри­јал­но – фор­мал­но обра­з о­в а­ње; ауто­ри­та­тив­но – сло­б од­но вас­пи­та­ње; ин­ди­ви­ду­а­ли­зам – ко­лек­ти­ви­зам; на­ци­о­ на­ли­зам – ко­смо­по­ли­ти­зам; по­ли­тич­ност – апо­ли­тич­ност на­ста­ве; ди­дак­тич­ки ма­ те­ри­ја­ли­зам – ди­дак­тич­ки фор­ма­ли­зам; сте­га – сло­бо­да у вас­пи­та­њу; аме­то­ди­зам – ме­то­ди­з ам; об­је­кат­ска – су­бје­кат­ска по­зи­ци­ја уче­ни­ка; со­ци­ја­ли­за­ци­ја – ин­ ди­ви­ду­а­ли­за­ци­ја и сл.; ▶исто­риј­ска ме­то­да; ▶исто­риј­ски из­во­ри; ▶исто­ри­о­граф­ски при­с туп; ▶исто­ри­ја пе­да­го­шких док­три­на; ▶ме­то­до­ло­шке основе националне исто­ри­је пе­да­го­ги­је.

АН­ТИЋ, БО­РИ­ВО­ЈЕ (1898–1973) – учи­тељ и

на­род­ни по­сла­ник. Учи­тељ­ску шко­лу за­вр­ шио је у Не­го­ти­ну и у том кра­ју је про­вео свој рад­ни век. Ње­го­вом ини­ци­ја­ти­вом у род­ном Са­ла­шу Кра­јин­ском по­диг­ну­ти су Здрав­стве­ни и Со­кол­ски дом. Са­ра­ђи­вао је у мно­гим ча­со­пи­си­ма, а нај­ви­ше у „Про­ свет­ном гла­сни­к у”; ▶Со­ко.

АН­ТИЋ, ДРА­Г У ­ТИН (1865–1943) – сред­њо­

школ­ски про­фе­сор, школ­ски над­зор­ник и ре­дов­ни члан Глав­ног про­свет­ног са­ве­ та (од 1902). На­пи­сао је: Ми­не­ра­ло­ги­ја за сред­ње шко­ле (са Н. Ра­ки­ћем), Бео­град, 1897; Осно­ви хе­ми­је са ми­не­ра­ло­ги­јом, Бео­град, 1912; Зо­о­ло­ги­ја за ни­же раз­ре­де сред­њих шко­ла, по Га­стон Бо­ни­ју и дру­ги­ ма, Бео­град, 1921; ▶уџ­бе­ник.

АН­Т ИЋ, ЈО­В АН (? – по­сле 1921) – сред­ њо­школ­ски про­фе­сор и ге­о­граф­ски пи­ сац. На­пи­сао је ви­ше ра­до­ва о ге­о­гра­фи­ ји Вра­ња и око­ли­не, ко­ји су штам­па­ни у из­ве­шта­ји­ма гим­на­зи­је од 1897. до 1901; ▶зе­мљо­пис. АН­ТИЋ, РИ­С ТА (1893–1940) – учи­тељ­ску

шко­лу учио је у Ско­пљу и Бео­гра­ду, а рад­ ни век про­вео је у Те­то­ву и око­ли­ни, где је био и успе­шан пред­сед­ник оп­шти­не. Од 1935. ра­дио је као „школ­ски на­чел­ник” у Зе­му­ну, а са­хра­њен је у Те­то­ву. Ње­го­вом ини­ци­ја­ти­вом осно­ва­но је Удру­же­ње но­ си­ла­ца Ал­бан­ске спо­ме­ни­це и био је ње­ гов до­жи­вот­ни пред­сед­ник; ▶учи­тељ.

АН­ТО­ЛО­ГИ­ЈА, пе­да­го­шка – ана­лог­но ▶хре­ сто­ма­ти­ји пе­да­го­шкој; ан­то­ло­ги­је ове вр­сте

се по­ја­вљу­ју у фор­ми збир­ки тек­сто­ва на­ ме­ње­них не­кој циљ­ној гру­пи (сту­ден­ти­ма

пе­да­го­ги­је или на­став­нич­ких фа­к ул­те­та, на­став­ни­ци­ма за струч­но уса­вр­ша­ва­ње и слич­но). Пре­те­жно су се, под овим на­зи­ вом, по­ја­вљи­ва­ле у ру­ској пе­да­го­шкој ли­ те­ра­т у­ри: Вол­ков, Г. Н. и оста­ли, Ан­то­ ло­ги­ја пе­да­го­ги­че­ској ми­сли Ро­сии 18.в., Мо­сква, 1985; Кон­да­ков, М. И. и оста­ли, Ан­то­ло­ги­ја пе­да­го­ги­че­ској ми­сли на­ро­дов СССР, Мо­сква, 1985. Ан­то­ло­ги­ја мо­же да са­др­жи из­бор це­лих ра­до­ва, из­во­да или тек­сто­ва, али и ужих ци­та­та о не­кој те­ми. Слич­но то­ме, по­сто­је збир­ке или збор­ни­ ци тек­сто­ва (пе­да­го­шких кла­си­ка, на при­ мер). Из­вор­но, ан­то­ло­ги­ја озна­ча­ва са­к у­ пља­ње цве­ћа. Код Ср­ба је био у упо­тре­би сли­чан на­зив „ве­нац”, од­но­сно „цвет­ник”. Пр­во су се по­ја­ви­ли збор­ни­ци му­дрих ми­сли и из­ре­ка са ди­дак­тич­ким по­ру­ка­ ма. Је­дан од та­квих је збор­ник по­па Дра­ го­ља с кра­ја 14. ве­ка (по­ср­бље­но с грч­ког је­зи­ка). Зна­чај­не су Сла­вјан­ска ан­то­ло­ ги­ја Ме­да Пу­ци­ћа (Беч, 1844) и Цвет­ник срб­ске сло­ве­сно­сти Јо­ва­на Су­бо­ти­ћа (Беч, 1853), ра­до­ви Сто­ја­на Но­ва­ко­ви­ћа (1867, 1971), Ан­то­ло­ги­ја но­ви­је срп­ске ли­ри­ке Б. По­по­ви­ћа (За­греб, 1911, Бео­град, 1912) итд.; ▶збор­ник; ▶збир­ка; ▶цвет­ник.

АН­ТО­НИ­ЈЕ­ВИЋ, ВЕ­ЛИ­МИР (1856–1927) –

све­ште­ник и учи­тељ. Био је уче­сник и је­ дан од глав­них ор­га­ни­за­то­ра Ти­моч­ке бу­ не 1883. Осу­ђен је на смрт, за­тим му је ка­зна сма­ње­на на 20 го­ди­на ро­би­је, па је по­ми­ло­ван 1886. Био је ве­о­ма це­њен као све­ште­ник и ▶учи­тељ.

АН­ТО­НО­ВИЋ, НИ­КО­ЛА (?–1930) – у За­дру је

за­вр­шио пе­да­го­шку шко­лу, а због за­сту­па­ ња срп­ских на­ци­о­нал­них иде­ја аустриј­ске вла­сти су га про­га­ња­ле. По­сле I свет­ског ра­та по­ста­је управ­ник Гра­ђан­ске шко­ле у Бео­гра­ду. Ра­дио је и као шеф од­се­ка у Ми­ ни­стар­ству про­све­те; ▶гра­ђан­ска шко­ла.

АН­ТО­НО­ВИЋ, СА­ВА (1855–1931) – сред­њо­

школ­ски про­фе­сор у Бео­гра­ду, Алек­син­цу и Шап­цу. Ре­дов­ни члан Глав­ног про­свет­ ног са­ве­та, члан упра­ве Про­фе­сор­ског дру­штва, ак­ти­ван у гим­на­стич­ким и со­ кол­ским дру­штви­ма. Вла­сник ли­ста „Дом и шко­ла” (1907). Ко­а­у­тор­ски је ра­дио на уџ­бе­ни­ци­ма исто­ри­је и ге­о­гра­фи­је; ▶Глав­ ни про­свет­ни са­вет.

АН­ТРО­ПО­ЛО­ГИ­ЈА – на­у­ка о чо­ве­ку, са би­о­

ло­шким и фи­ло­зоф­ским аспек­том. Би­о­­фи­ зич­ка, ет­но­ло­шка и кул­т ур­но‑исто­риј­­­­ска ан­тро­по­ло­шка про­у­ча­ва­ња Ср­ба умно­го­ ме су се по­кла­пала са ис­тра­жи­ва­њи­ма у на­ци­о­нал­ној исто­ри­ји пе­да­го­­­ги­је и мо­­г у се раз­вр­ста­ти у три раз­до­бља: од сре­­­­ди­не

b  13

А


АПЕН­ДИКС

А

19. ве­ка до по­чет­ка 20. ве­ка (са­би­­ра­ње гра­ ђе о на­род­ном жи­во­ту Ср­ба); од по­чет­ка 20. ве­ка до II свет­ског ра­та (од 1906. се ан­ тро­по­ло­ги­ја уво­ди као по­моћ­ни пред­мет на Ка­те­дри за ет­но­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­к ул­те­та у Бео­гра­ду, а ка­сни­је и у окви­ ру хи­ги­јен­ске слу­жбе); и раз­до­бље по­сле II свет­ског ра­та (по­се­бан сту­диј­ски пред­ мет на ви­ше фа­к ул­те­та, 1959. осни­ва се Ан­тро­по­ло­шко дру­штво Ср­би­је, по­кре­ће „Гла­сник”, дру­ги ча­со­пи­си и мо­но­гра­фи­ је). На Фи­ло­зоф­ском фа­к ул­те­т у у Бео­гра­ ду по­сто­ји по­себ­но Оде­ље­ње за ет­но­ло­ги­ ју и ан­тро­по­ло­ги­ју (због бли­ско­сти ових две­ју на­у­ка). У ра­до­ви­ма Па­је Ра­до­са­вље­ ви­ћа сре­ће­мо и из­раз „пе­да­го­шка ан­тро­ по­ло­ги­ја”. Ви­ди: Че­за­ре Лом­бро­зо, Ан­тро­ по­ло­ги­ја у слу­жби пе­да­го­ги­је, „Про­свет­ни гла­сник”, Бео­град, бр. 5, 1901, стр. 635; Ан­ тро­по­ло­шка би­бли­о­гра­фи­ја о Ју­го­сла­ви­ји, „Гла­сник”, Бео­град, 1963; Пе­тар Ра­до­ва­но­ вић, Крат­ко со­чи­не­ни­је Ан­тро­по­ло­ги­је или на­у­ке о чо­ве­ку са упут­ство­ва­њем к со­др­жа­ни­ју здра­вља, Бео­град, 1844; ▶ет­но­ ло­ги­ја; ▶ет­но­гра­фи­ја; ▶ет­но­пе­да­го­ги­ја; ▶на­ро­до­ знан­с тво/народословље.

АПЕН­ДИКС – у би­бли­о­те­кар­ству на­зив за озна­ча­ва­ње при­ло­га, до­дат­ка не­кој пу­ бли­ка­ци­ји; ▶би­бли­о­те­к а; ▶ано­тар; ▶би­бли­о­ гра­фи­је.

АПЛИ­К А­ТО­Р И – По­ј а­в ом са­в ре­м е­н их

аудио‑ви­зу­ел­них и ком­пју­те­ри­зо­в а­них на­с тав­них сред­с та­ва, по­ла­ко из­ла­зе из упо­тре­бе тех­нич­ка сред­ства ко­ја су не­ка­ да омо­гу­ћа­ва­ла при­ка­зи­ва­ње ди­дак­тич­ког ма­те­ри­ја­ла то­ком на­став­ног ча­са. Основ­ на раз­ли­ка је у под­ло­зи и на­чи­ну при­чвр­ шћи­ва­ња апли­ка­ци­ја: плат­не­ни, по­себ­но фла­нел‑апли­ка­то­ри, маг­нет‑апли­ка­то­ри, плу­та­ни апли­ка­то­ри, сун­ђе­ра­сти апли­ка­ то­ри, ру­пи­ча­сти (др­ве­ни или пла­стич­ни) апли­ка­то­ри, апли­ка­то­ри са „чи­чак” тра­ ком и слич­но; ▶на­став­на сред­ства и учи­ла; ▶по­ ка­заљ­ца; ▶та­бла; ▶очи­глед­ност у настави.

АПО­ТЕ­К А, школ­ска – У Ср­би­ји је од­у­век

школ­ска мре­жа би­ла раз­у­ђе­на и усит­ње­ на, па је по­сто­ја­ла по­тре­ба да шко­ла бри­ не и о здра­вљу уче­ни­ка. У Сту­де­ни­ци је још 1910. ре­ги­стро­ва­но по­сто­ја­ње по­себ­не школ­ске апо­те­ке о ко­јој је бри­нуо сту­де­ нич­ки ле­кар Вла­ди­мир Пан­те­лић. Ин­те­ре­ сан­тан је за­пис на јед­ном крај­пу­та­шу ко­ ји се на­ла­зи у Те­пи­ћи­ма на пу­т у од Ушћа пре­ма Руд­ну, из вре­ме­на ка­да су де­ца пе­ ша­чи­ла до шко­ле и по три са­та: „Бог убио Алек­су учи­те­ља што ме пу­сти на ова­квој си­ли и ме­ћа­ви. Спо­мен по­ди­же отац, де­да, стриц.” Ви­ди: Ле­он­ти­је Па­вло­вић, Про­све­

14  b

та и школ­ство у ма­на­сти­ру Сту­де­ни­ца, по­се­бан оти­сак, Сме­де­ре­во, 1986; ▶ле­кар, школ­ски.

АП­СЕ­НИЧ­КО РА­ДИ­ШТЕ – та­ко се на­зи­ва­ла

план­ски из­гра­ђе­на ро­би­ја­шни­ца у Топ­чи­ де­ру, осно­ва­на 1851, са иде­јом о „рад­ној те­ра­пи­ји” и „пре­ва­спи­та­ва­њу пу­тем ра­да”. За­ми­шље­но је да се ро­би­ја­ши за­ни­ма­ју „зе­мљо­дел­ским рад­ња­ма и са ови­ма скоп­ ча­ним за­на­ти­ма, ка­ко би по из­др­жа­ни­ју ро­би­је, по­пра­вив­ши се у мо­рал­ном по­ве­ де­ни­ју, а на­вик­нув­ши се уред­ним рад­ња­ ма, по­ле­зни гра­ђа­ни би­ли”; ▶Шко­ла за ма­ло­ лет­не су­жње; ▶шко­ла за вас­пит­но за­пу­ште­ну де­цу; ▶Шко­ла за ма­ло­лет­не осу­ђе­ни­ке; ▶дом за вас­пи­ та­ње мла­ђих ма­ло­лет­ни­ка.

АП­С УРД „ГРН­Ч А­Р ОВ–ГОЛД­М АН” – за­ни­

мљи­ва жи­вот­на при­ча из исто­ри­је пе­да­ го­ги­је о ре­ла­тив­но­сти про­це­не до­при­но­са по­је­ди­на­ца и „би­о­граф­ско‑би­бли­о­граф­ ског ме­то­да”. На­и­ме, бу­гар­ски пе­да­го­шки пи­сац Ди­ми­тар Грн­ча­ров ду­го­трај­но је на­и­ла­зио на бес­по­штед­не кри­ти­ке сво­јих ко­ле­га и су­на­род­ни­ка. До­се­тљи­во је исте те сво­је ста­во­ве и иде­је об­ја­вио као то­бо­ жњи пре­вод књи­ге не­ког Да­ви­да Голд­ма­на и убр­зо је усле­ди­ло 12 по­зи­тив­них при­ка­ за у свим во­де­ћим ли­сто­ви­ма и ча­со­пи­си­ ма (М. Мај­сто­ро­вић, Ди­ми­тар Грн­ча­ров, „Учи­тељ”, Бео­град, број 9, 1935); ▶персонализовани би­о­граф­ско‑би­бли­о­граф­ски приступ; ▶би­ о­би­б ли­о­гра­фи­ја; ▶из­вор­ност (ве­ро­до­с тој­ност) пе­да­го­шког до­ку­мен­та; ▶ме­то­до­ло­шке осно­ве на­ ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­је.

„АП­ШЕ­ЊЕ КЊИ­ГА” – из пи­сма ку­ма­нов­

ског ми­тро­по­лит­ског на­ме­сни­ка Ди­ми­ три­ја, скоп­ском ми­тро­по­ли­т у од 23. ма­ја 1867. ви­ди се да су тур­ске вла­сти на пу­т у из Ку­ма­но­ва за Ко­ча­не (Ма­ке­до­ни­ја) кон­ фи­ско­ва­ле че­ти­ри то­ва­ра срп­ских књи­га, ко­је су би­ле упу­ће­не из Ср­би­је, као школ­ ске и ћи­ри­лич­ке књи­ге; ▶ца­ри­ни­ци; ▶цен­зор; ▶уџ­бе­ник.

АРАК – лист па­пи­ра, ко­ји се се­че у ма­ње фор­ма­те; од фа­брич­ког ар­ка до­би­ја­ју се два штам­пар­ска ар­ка, а штам­пар­ски арак (та­бак) има 16 стра­на (1 ри­зма – 1.000 ара­ ка); ▶па­пир; ▶пер­га­мент; ▶па­пи­рус; ▶штам­па­ри­је. АРА­НИЦ­КИ, КИ­РИЛ (1762–1825) – у Пе­шти

је по­ха­ђао раз­ре­де „чо­веч­но­сти”, а на Бра­ ти­слав­ској ака­де­ми­ји за­вр­шио фи­ло­зо­фи­ ју и пра­во. Пре­те­жно је ра­дио у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, а 1818. ми­тро­по­лит Стра­ти­ ми­ро­вић га по­ста­вља за „ло­кал‑ди­рек­то­ ра срп­ских кар­ло­вач­ких основ­них шко­ла”; ▶кар­ло­вач­ке шко­ле.

АРЕН, ШАРЛ (1818–1890) – ро­ђен је и шко­

ло­вао се у Фран­цу­ској, а 1849. је до­шао у Бео­град, где се за­по­слио у Ар­ти­ле­риј­ској шко­ли као про­фе­сор фран­цу­ског је­зи­ка, а ка­сни­је је ра­дио и у гим­на­зи­ји, Ли­це­ју и Ве­ли­кој шко­ли. Ње­го­во де­ло Фран­цу­ска гра­ма­ти­ка за срп­ске гим­на­зи­је (Бео­град, 1864) на срп­ски је­зик пре­вео је Ми­лан Ђ. Ми­ли­ће­вић; ▶Ар­ти­ле­риј­ска шко­ла; ▶Ли­цеј.

АРЕР, МАК­СИМ (1871–1936) – ро­ђен је у

Бео­гра­ду као син чи­нов­ни­ка. Сту­ди­рао је у Бео­гра­ду и Лај­пци­г у, где је док­то­ри­рао код В. Вун­та (1896). Ње­го­вом де­лат­но­шћу по­чи­ње раз­вој екс­пе­ри­мен­тал­не пси­хо­ло­ ги­је у Ср­би­ји. Пр­ви је пред­сед­ник Фи­ло­ зоф­ско‑пе­да­го­шког дру­штва у Бео­гра­ду 1898. и са­рад­ник „Ар­хи­ва за фи­ло­зо­фи­ју, пе­да­го­ги­ју и дру­штве­не на­у­ке”. Пре­да­вао је пси­хо­ло­ги­ју на Ве­ли­кој шко­ли (1897), а не­ке дру­ге пред­ме­те у Дру­гој бео­град­ској гим­на­зи­ји. Сма­тра се да је он наш нај­ци­ ти­ра­ни­ји фи­ло­зоф­ски пи­сац с кра­ја 19. ве­ка. По­сле 1898. пре­ла­зи у ди­пло­ма­ти­ју. Об­ја­вље­ни су му, по­ред док­то­ра­та, и Пси­ хо­ло­шки спи­си, Бео­град, 2002. Ви­ди: Или­ ја Ма­рић, Фи­ло­зо­фи­ја на Ве­ли­кој шко­ли, Бео­град, 2001; ▶„Ар­хив за фи­ло­зо­фи­ју, пе­да­го­ ги­ју и дру­штве­не на­у­ке”; ▶Фи­ло­зоф­ско‑пе­да­го­шко дру­штво; ▶екс­пе­ри­мен­тал­на пе­да­го­ги­ја у Ср­ба.

АРЕ­ТО­ЛО­ГИ­ЈА – део фи­ло­зо­фи­је мо­ра­ла

ко­ји има за пред­мет „за­ко­ни­то­сти сло­бод­ них де­ла чо­ве­че­ски” (док при­нуд­не рад­ње људ­ске из­у­ча­ва пра­во). Де­ли се на чи­сту и при­ме­ње­ну. Овај на­зив ко­ри­сти Ми­ха­ ил Хри­сти­фор Ри­стић (1829–1897) аутор де­ла Си­стем це­ло­куп­не фи­ло­со­фи­је (Кар­ лов­ци, 1858–1860); ▶му­дро­с ло­вље; ▶мо­рал­ка.

АРИТ­МЕ­ТИ­К А – део ма­те­ма­ти­ке ко­ји се од­

но­си на ра­чу­на­ње, тј. на при­род­не, це­ле и ра­ци­о­нал­не бро­је­ве. Де­таљ­ни­је у од­ред­ ни­ца­ма ▶ра­чун/ма­те­ма­ти­ка; ▶ма­те­ма­ти­ча­ри; ▶ал­ге­бра; ▶број­ка; ▶абак; ▶ра­бош; ▶ђа­ци „пр­с та­ ши”; ▶ра­чу­наљ­ка; ▶ра­чу­ни­ца; ▶чи­с ло; ▶чи­с ле­ни­ ца; ▶ра­чун „из гла­ве”; ▶ра­чун „уман” и „пи­смен”.

АР­НА­У ­ТО­ВИЋ, АЛЕК­С АН­ДАР (1888 – по­сле

1941) – исто­ри­чар књи­жев­но­сти. Док­то­ ри­рао је на Сор­бо­ни. Ра­дио је као гим­на­ зиј­ски про­фе­сор, ин­спек­тор Ми­ни­стар­ ства про­све­те (1938) и управ­ник Др­жав­не ар­хи­ве (1939). Об­ја­вио је: Штам­па­ри­је у Ср­би­ји у 19. ве­ку, Бео­град, 1912. и ви­ше ра­до­ва на фран­цу­ском је­зи­к у; ▶штам­па­ри­је.

АР­НА­У ­ТО­ВИЋ, ДА­МЈАН (1898–1965) – учи­

тељ и на­род­ни по­сла­ник. Ра­дио је као учи­ тељ, школ­ски над­зор­ник и на­став­ник гра­ ђан­ских шко­ла. Са­ра­ђи­вао је у „Искри”,


АР­ТИ­ЛЕ­РИЈ­СКА ШКО­ЛА у Бео­гра­ду „Про­све­ти” и „На­род­ној по­ли­ти­ци”. Био је пред­сед­ник Срп­ске на­ци­о­нал­не ор­га­ ни­за­ци­је у Шти­пу од 1927. Као по­сла­ник, на­пра­вио је ин­ци­дент у На­род­ној скуп­ шти­ни пу­ца­ју­ћи у Ми­ла­на Сто­ја­ди­но­ви­ћа, пред­сед­ни­ка вла­де; ▶гра­ђан­ска шко­ла.

АР­СЕ­НИ­ЈЕ (? – из­ме­ђу 1611–1618) – ми­

тро­по­лит руд­нич­ки. У ње­го­во вре­ме је у ма­на­сти­ру Вра­ћевш­ни­ца пре­пи­сан ми­неј 1618, што го­во­ри о жи­вој пре­пи­си­вач­кој ак­тив­но­сти овог ма­на­сти­ра. Ми­тро­по­лит Ар­се­ни­је је са ми­тро­по­ли­том сме­де­рев­ ским Сил­ве­стром и па­три­јар­хом пећ­ким Јо­ва­ном уче­ство­вао на са­бо­ру у Руд­нич­кој ми­тро­по­ли­ји 1611. Де­таљ­ни­је: Са­ва, епи­ скоп шу­ма­диј­ски, Срп­ски је­рар­си од де­ ве­тог до два­де­се­тог ве­ка, Бео­град, Под­ го­ри­ца, Кра­г у­је­вац, 1996; ▶народно-црквени са­бо­ри; ▶пре­пи­си­вач­ке шко­ле; ▶скрип­то­ри­јум.

АР­С Е­Н И­Ј Е IV ЈО­В А­Н О­В ИЋ ША­К А­Б ЕН­ТА

(1699–1748) – пећ­ки па­три­јарх и кар­ло­ вач­ки ми­тро­по­лит. Ка­да је 1737. Аустри­ја у са­ве­зу са Ру­си­јом об­ја­ви­ла рат Тур­ској, по­ди­гао је на­род на уста­нак. По­раз у ра­т у при­ну­дио је Ша­ка­бен­т у да са на­ро­дом из око­ли­не Пе­ћи пре­ђе у Срем, под аустро­у­ гар­ску власт. Из­ме­ђу Ужи­ца и Ва­ље­ва та­ да је стра­да­ло мно­го Ср­ба и цр­кве­не вла­ сте­ле. Бри­нуо је о уна­пре­ђе­њу и очу­ва­њу на­род­них при­ви­ле­ги­ја до­би­је­них од ца­ра Ле­о­пол­да I и у вре­ме пр­ве се­о­бе, а ко­је су по ко зна ко­ји пут би­ле угро­же­не; ▶се­ о­бе Ср­ба.

на­род­ној шко­ли у Сен­тан­дре­ји. На­пи­сао је две бе­се­де; ▶бе­се­да.

АР­СЕ­НИ­ЈЕ­ВИЋ, ВЛА­Д АН ВА­СИ­ЛИ­ЈЕ (1848–

1900) – шко­ло­вао се у Срем­ским Кар­лов­ ци­ма, Бра­ти­сла­ви, Но­вом Са­ду и Бу­дим­ пе­шти. При­па­дао је дру­штву „Пре­од­ни­ца” и Ује­ди­ње­ној омла­ди­ни срп­ској; уре­ђи­вао „Глас на­ро­да”, а на кра­ју рад­ног ве­ка ра­дио је у срп­ској учи­тељ­ској шко­ли у Гор­њем Кар­лов­цу. Ба­вио се и пре­во­ди­ла­штвом и лек­си­ко­гра­фи­јом (члан Књи­жев­ног оде­ ље­ња Ма­ти­це срп­ске). Об­ја­вио је: Из при­ ро­де, Но­ви Сад, 1871. и Зо­о­ло­ги­ја за учи­ тељ­ске и ви­ше де­во­јач­ке шко­ле, Но­ви Сад, 1879; ▶Пре­од­ни­ца.

АР­СЕ­НИ­ЈЕ­ВИЋ, ЛА­ЗАР БА­ТА­ЛА­КА (1793–1865)

– по­ли­ти­чар, по­пе­чи­тељ пра­во­с у­ди­ја и про­све­ште­ни­ја (1848–1849; 1852–1854). Ро­ђен је у Зе­му­ну и био је је­дан од ђа­ка у Ју­го­ви­ће­вој Ве­ли­кој шко­ли, а по­сле 1813. у Ки­ше­ње­ву учио је срп­ску из­бе­глич­к у де­цу. Као ми­ни­стар био је ве­о­ма зна­чај­на лич­ ност у про­це­су кон­сти­т у­и­са­ња школ­ског си­сте­ма у Ср­би­ји: фор­ми­ра­на је Школ­ска ко­ми­си­ја ко­ја се бри­ну­ла о из­да­ва­њу уџ­бе­ ни­ка, уве­де­но је зва­ње Глав­ног ин­спек­то­ ра учи­ли­шта, до­не­то је 1853. Устро­је­ни­је кња­же­ско‑срб­ске гим­на­зи­је, отво­ре­на Зе­ мљо­дел­ска шко­ла у Топ­чи­де­ру, утвр­ђе­но Устро­је­ни­је кња­же­ско‑срб­ског ли­це­ја (са три од­се­ка). Био је и по­ча­сни члан Срп­ ског уче­ног дру­штва. По­ред Ме­мо­а­ра на­ пи­сао је: Исто­ри­ја срп­ског устан­ка, у две књи­ге (1898. и 1899). Ово де­ло је не­за­о­би­ ла­зни из­вор ин­фор­ма­ци­ја и за ис­тра­жи­ ва­че у на­ци­о­нал­ној исто­ри­ји пе­да­го­ги­је; ▶ме­мо­а­ри; ▶ми­ни­с три про­све­те; ▶Ве­ли­ка шко­ла; ▶устро­је­ни­је.

АР­СЕ­НИ­ЈЕ­ВИЋ, МИ­ЛАН (1899–1943) – као

Арсеније IV Јовановић Шакабента

АР­С Е­Н И­Ј Е­В ИЋ, ВА­С И­Л И­Ј Е (1793–1845) –

за­вр­шио пре­па­р ан­ди­ј у у Сен­тан­дре­ји, ка­сни­је и пра­ва, али је и да­ље ра­дио као учи­тељ и ди­рек­тор у Кра­љев­ској глав­ној

А

ђак, у ва­љев­ској гим­на­зи­ји је осно­вао Кул­ тур­ни клуб „Зрак” и пр­ву ско­јев­ску ор­га­ ни­за­ци­ју. По­сле сту­ди­ја ге­о­гра­фи­је, јед­но вре­ме био је аси­стент про­фе­со­ри­ма Јо­ва­ ну Цви­ји­ћу и Бо­ри­во­ју Ми­ло­је­ви­ћу. Ме­ ђу­тим, почиње са по­ли­тич­ким де­ло­ва­њем и осни­ва Са­вез рад­нич­ке омла­ди­не Ју­го­ сла­ви­је (ча­со­пис „Мла­ди рад­ник”). Као бо­ рац Дру­ге про­ле­тер­ске бри­га­де ра­њен је и под­ле­гао ра­на­ма то­ком II свет­ског ра­ та. Де­таљ­ни­је: Сло­бо­дан Пе­тро­вић, Се­дам се­кре­та­ра СКОЈ‑а, Бео­град, 1962; ▶Цви­јић, Јо­ван.

АР­С Е­Н И­Ј Е­В ИЋ, СВЕ­ТО­З АР НИ­КО­М ИР­С КИ

(1856–1891) – учи­тељ цр­та­ња и пе­сник. За­вр­шио је учи­тељ­ску шко­лу у Сом­бо­ру, ра­дио као учи­тељ, по­том се шко­ло­вао у Бу­дим­пе­шти и Бе­чу, по­сле че­га пре­да­је

Лазар Арсенијевић Баталака

ге­о­ме­триј­ско цр­та­ње, цр­та­ње сло­бод­ном ру­ком и кра­сно­пис у за­је­чар­ској гим­на­ зи­ји. Об­ја­вио је збир­к у Деч­ја ли­ра, Но­ви Сад, 1883; ▶цр­та­ње.

АР­СЕ­НО­ВИЋ, МИ­Х А­И­ЛО (1893–1951) – учи­

тељ и пот­пу­ков­ник. То­ком I свет­ског ра­ та слу­жио је у Ђач­ком ба­та­љо­ну „1.300 ка­пла­ра”. Од­ли­ко­ван је Кра­ђор­ђе­вом зве­ здом, ор­де­ном Бе­лог ор­ла и Оби­ли­ће­вом ме­да­љом за хра­брост. И пре и по­сле I и II свет­ског ра­та успе­шно се вра­ћао учи­ тељ­ском по­зи­ву (Грн­ча­ри, Ша­бац, Кру­ пањ, Но­во се­ло, Ло­зни­ца, Ба­ња Ко­ви­ља­ ча); ▶ђач­ки ба­та­љон „1.300 ка­пла­ра”; ▶учи­тељ.

АР­СЕ­НО­ВИЋ, НИ­КО­ЛА (1873 – по­сле 1904)

– бо­го­слов и учи­тељ. Жи­вео је и ра­дио у Сре­му, го­во­рио не­мач­ки и ма­ђар­ски је­зик и са­ра­ђи­вао у „Бо­сан­ској ви­ли”. Штам­пао је но­ве­лу Не­ма љу­бав (1895). Ак­тив­но је ра­дио на ор­га­ни­зо­ва­њу Срп­ских на­род­ них од­бо­ра по Вој­во­ди­ни; ▶„Бо­сан­ска ви­ла”.

АР­СИЋ, ТРАЈ­КО (1879–1934) – учи­тељ, про­

та и на­род­ни по­сла­ник. За­вр­шио је Бо­го­ сло­ви­ју у При­зре­ну и цео жи­вот ра­дио као учи­тељ (Го­сти­вар, Ве­лес, око­ли­на При­ле­ па, Кри­ва Па­лан­ка). Ис­так­ну­ти је члан чет­нич­ке ор­га­ни­за­ци­је на том про­сто­ру, а по­сле I свет­ског ра­та на­род­ни по­сла­ник; ▶учи­тељ.

АР­ТИ­ЛЕ­РИЈ­СКА ШКО­ЛА у Бео­гра­ду – Кнез

Ми­лош Обре­но­вић је за по­тре­бе оспо­ со­бља­ва­ња гар­ди­ста у По­жа­рев­цу 1830. осно­вао тзв. ▶гвар­диј­ску шко­лу, ко­ја је ка­ сни­је пре­тво­ре­на у на­шу ▶пр­ву вој­ну шко­лу, ко­ја ће би­ти пре­се­ље­на у Бео­град, па за­ тим у Кра­гу­је­вац и уки­ну­та 1838. Тек 1850.

b  15


АР­ТИ­С ТИЧ­КИ ФА­КУЛ­ТЕТ

А

осно­ва­на је у Бео­гра­ду ар­ти­ле­риј­ска шко­ ла (1848. се при­сту­пи­ло из­ра­ди Про­јек­та устрој­ства Ар­ти­ле­риј­ске шко­ле, ко­ји је 1850. пот­пи­сао кнез Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ ђе­вић). Нај­пре је би­ла на­ме­ње­на спре­ма­ њу ар­ти­ле­риј­ских офи­ци­ра, али већ сле­де­ ће го­ди­не про­ши­ру­је за­да­так на спре­ма­ње офи­ци­ра свих ро­до­ва вој­ске, те прак­тич­но по­ста­је вој­на ака­де­ми­ја, ма­да ће овај на­зив до­би­ти тек 1880. Шко­ла је ин­тер­нат­ског ти­па, при­па­да ми­ни­стар­ству уну­тра­шњих де­ла и тра­је пет го­ди­на. За њу је по­диг­ну­ та згра­да 1850. на углу Не­ма­њи­не и ули­це Кне­за Ми­ло­ша. Из­бо­ру уче­ни­ка се по­кла­ ња­ла по­себ­на па­жња. О пр­во­бит­ном на­ став­ном пла­ну за­бе­ле­же­но је: „Они ће у овом за­ве­де­ни­ју слу­ша­ти: на­у­ку ар­ти­ле­риј­ ску, ма­те­ма­ти­ку, ме­ха­ни­ку, фи­зи­ку, хе­ми­ју, спе­ци­јал­ну фор­ти­фи­ка­ци­ју, так­ти­к у, ге­о­ гра­фи­ју и хи­сто­ри­ју во­је­ну и фран­цу­ски је­ зик; осим то­га ар­ти­ле­риј­ско уче­ни­је, ла­бо­ ра­то­ри­јум, ја­ша­ње, пли­ва­ње и фех­то­ва­ње (бо­ре­ње), по­ред то­по­лив­нич­ког ра­да.” Ка­ сни­је ће план би­ти про­ши­рен и ком­пле­ти­ ран и има­ће 21 пред­мет. Прак­ти­чан те­чај је ор­га­ни­зо­ван на кра­ју школ­ске го­ди­не, не­где на те­ре­ну и у тра­ја­њу од ме­сец да­на. Ис­пи­ти су одр­жа­ва­ни два пу­та го­ди­шње.

при­прем­не шко­ле. Ово је би­ло нео­п­ход­но због скром­них пред­зна­ња сту­де­на­та, по­ себ­но из ла­тин­ског је­зи­ка. Због то­га је то био и нај­број­ни­ји фа­к ул­тет на уни­вер­зи­ те­ти­ма и слу­жио је као при­пре­ма за сту­ ди­ра­ње на оста­лим фа­к ул­те­ти­ма (обич­но те­о­ло­шки, прав­ни и ме­ди­цин­ски). Ор­га­ ни­зо­ва­ње ова­квих шко­ла­–фа­к ул­те­та би­ло је нео­п­ход­но због не­из­гра­ђе­но­сти школ­ ског си­сте­ма у це­ли­ни и прак­тич­ног не­ по­с то­ја­ња сред­њих шко­ла. Сту­ден­ти су учи­ли и фи­ло­зо­фи­ју (ло­ги­к у), фи­зи­к у, ме­ та­фи­зи­к у, пси­хо­ло­ги­ју, ети­к у (пре­ма Ари­ сто­те­ло­вим де­ли­ма). Из ових фа­к ул­те­та ће ка­сни­је из­ра­сти ве­ћи­на фи­ло­зоф­ских фа­к ул­те­та, ко­ји ће би­ти осно­ва за раз­вој но­вих уни­вер­зи­те­та. За­то че­сто у би­о­гра­ фи­ја­ма на­ших др­жав­них пи­то­ма­ца ко­ји су се шко­ло­ва­ли у Евро­пи, наилазимо на податак да су сту­ди­ра­ли на фи­ло­зоф­ском и још не­ком фа­к ул­те­т у или да су сту­ди­ра­ли у ви­ше гра­до­ва; ▶фа­кул­тет.

АР­Х А­И­ЗАМ – ста­рин­ски, нај­ра­ни­ји, по­чет­ ни; ста­ро­дре­ван, пра­стар; ко­ји чу­ва ста­ре осо­би­не; нај­ста­ри­ја стил­ска фра­за у не­кој умет­но­сти; по­не­кад озна­ча­ва и не­што што је за­ста­ре­ло и пре­ва­зи­ђе­но; за­ста­ре­ла реч уме­сто ко­је се да­нас упо­тре­бља­ва не­ка но­ ва реч истог зна­че­ња (ће­сар–цар); ▶ар­хе­о­ ло­ги­ја; ▶ар­хе­о­гра­фи­ја; ▶ар­хив; ▶тур­ци­зми. АР­ХЕ­О­ГРА­ФИ­ЈА – исто­риј­ска на­уч­на ди­

Артилеријска школа, изглед зграде 1850.

Шко­ла је, дакле, ре­фор­ми­са­на ви­ше пу­та, а по­себ­но су зна­чај­не го­ди­не 1859, 1861, 1866. и 1876, да би 1880. био до­нет За­кон о устрој­ству Вој­не ака­де­ми­је. За то вре­ме је Ар­ти­ле­риј­ску шко­лу за­вр­ши­ло 12 кла­са, из чи­јих је ре­до­ва про­и­за­шло 14 ми­ни­ста­ра вој­них, 8 ми­ни­ста­ра гра­ђе­ви­ на и по је­дан ми­ни­стар ино­стра­них де­ла, др­жав­ни са­вет­ник, кра­љев­ски на­ме­сник и мно­ге дру­ге лич­но­сти по­зна­те у исто­ри­ји срп­ског на­ро­да. Шко­ла је има­ла два кур­са, ни­жи (те­ о­риј­ски) у тра­ја­њу од три го­ди­не и ви­ши (прак­тич­ни) у тра­ја­њу од две го­ди­не. Још од 1850. у на­ро­ду ће би­ти на­зва­на „вој­ном ака­де­ми­јом”; ▶вој­не шко­ле.

АР­ТИ­С ТИЧ­КИ ФА­К УЛ­ТЕТ (13. и 14. век) –

по­сто­јао је у са­ста­ву не­ких сред­њо­ве­ков­ них ▶уни­вер­зи­те­та и ви­ше је имао сми­сао

16  b

сци­пли­на ко­ја се ба­ви из­у­ча­ва­њем ста­ рих тек­сто­ва (на­пи­са, нат­пи­са; ру­ко­пи­са и сл.), ста­рих књи­га, пр­вен­стве­но ру­ко­пи­ сних књи­га. Међу првима су се ти­ме ба­ ви­ли Вук Ка­ра­џић, Ге­ор­ги­је (Ђор­ђе) Ма­га­ ра­ше­вић и Па­вле Јо­сиф Ша­фа­рик; ка­сни­је Ђу­ро Да­ни­чић, Сто­јан Но­ва­ко­вић и Љу­ бо­мир Сто­ја­но­вић. Од 1953. тај по­сао се ин­сти­т у­ци­о­на­ли­зу­је, на ини­ци­ја­ти­ву Ни­ ко­ле Ра­дој­чи­ћа и до­при­но­сом Вла­ди­ми­ра Мо­ши­на. По­сло­ве та­да по­сто­је­ће Ар­хе­ о­­граф­ске ко­ми­си­је пре­у­зе­ла је 1961. На­ род­на би­бли­о­те­ка Ср­би­је, по­сле че­га ће се 1986. по­ја­ви­ти збир­ка Опис ћи­рил­ских ру­ ко­пи­са На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је, књи­га пр­ва; ▶ар­ха­и­зам; ▶ар­хе­о­ло­ги­ја; ▶ар­хи­ви­с ти­ка.

АР­ХЕ­О­ЛО­ГИ­ЈА – на­уч­на ди­сци­пли­на ко­ја

про­у­ча­ва ма­те­ри­јал­ну кул­т у­ру пре­и­сто­ риј­ског пе­ри­о­да, ста­рог ве­ка и ра­ног фе­у­ да­ли­зма. Обич­но се де­ли на: пре­и­сто­риј­ ску и исто­риј­ску, а на­зив по­ти­че од ре­чи „стар” и „на­у­ка”. Кла­сич­на ар­хе­о­ло­ги­ја сво­ је ко­ре­не има у 15. ве­к у, а свој по­че­так у сми­слу на­у­ке у 18. ве­к у. Сна­жан под­стрек и афир­ма­ци­ју ар­хе­о­ло­ги­ја је до­би­ла 1748. ис­ко­па­ва­њи­ма Пом­пе­је и у 19. ве­к у от­кри­ ћи­ма крит­ско‑ми­кен­ске кул­т у­ре и пре­но­

ше­њем пар­те­нон­ске де­ко­ра­ци­је у Бри­тан­ ски му­зеј. Сло­вен­ску ар­хе­о­ло­ги­ју за­сни­ва Лу­бор Ни­дер­ле у 19. ве­к у, про­у­ча­ва­њем ве­ли­ког бро­ја сло­вен­ских спо­ме­ни­ка. Опи­си­ва­ње ма­на­с ти­ра, град­ских ра­ з­ва­ли­на и дру­гих ста­ри­на у Ср­би­ји по­чи­ ње већ кра­јем 18. ве­ка. Уред­ба о за­бра­ни ру­ше­њ а ста­рих гра­до­ва и њи­хо­вих ра­ з­ва­ли­на до­не­та је 1844. ка­да је осно­ван и пр­ви му­зеј у Бео­гра­ду. Јан­ко Ша­фа­рик за­ по­чи­ње пр­ва „ар­хе­о­ло­шка пу­то­ва­ња” 1846, а 1865. на Руд­ни­к у вр­ши пр­ва ис­пи­ти­ва­ ња. Еле­мен­ти на­ста­ве о ар­хе­о­ло­ги­ји сре­ћу се 1881. на Ве­ли­кој шко­ли. Срп­ска ар­хе­о­ло­ги­ја је про­и­за­шла из на­ше исто­риј­ске на­у­ке и има ди­рект­них до­дир­них та­ча­ка са на­ци­о­нал­ном исто­ ри­јом пе­да­го­ги­је. Ва­жни­ји ар­хе­о­ло­шки ра­до­ви по­чи­њу осни­ва­њем Срп­ског ар­хе­ о­ло­шког дру­штва 1883. и 1884, ка­да осни­ вач дру­штва Ми­ха­и­ло Вал­тро­вић по­кре­ће гла­си­ло „Ста­ри­нар”. Кре­ће се са при­ку­пља­ њем пра­и­сто­риј­ског, ан­тич­ког и сред­њо­ ве­ков­ног ма­те­ри­ја­ла, а по­че­так 20. ве­ка обе­ле­жа­ва­ју ис­тра­жи­ва­ња М. М. Ва­си­ћа. За­по­чи­њу и ис­тра­жи­ва­ња у Вин­чи, Ви­ми­ на­ци­ју­му и Ца­ри­чи­ном гра­ду. У сре­ди­шту ових ис­тра­жи­ва­ња у ин­сти­т у­ци­о­нал­ном по­гле­ду је На­род­ни му­зеј у Бео­гра­ду. По­ сле II свет­ског ра­та, осни­ва­њем Ар­хе­о­ло­ шког ин­с ти­т у­та за­по­чи­ње си­с те­мат­ски рад, а све је зна­чај­ни­је де­ло­ва­ње и Оде­ ље­ња за ар­хе­о­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­к ул­ те­та у Бео­гра­ду (Ле­пен­ски вир, На­и­с ус, Ме­ди­ја­на, Син­ги­ду­нум, Гам­зи­град итд.). У при­у­че­ној и ама­тер­ској фор­ми, у при­к у­ пља­њу ар­хе­о­ло­шких оста­та­ка уче­ство­вао је у Ср­би­ји и ве­ли­ки број учи­те­ља се­о­ских шко­ла. Де­таљ­ни­је: Бран­ко Га­ве­ла и дру­ ги, Ар­хе­о­ло­ги­ја, Бео­град, 1997; Дра­го­слав Сре­јо­вић, уред­ник, Ар­хе­о­ло­шки лек­си­кон, Бео­град, 1997; Ар­хе­о­ло­шки спо­ме­ни­ци и на­ла­зи­шта у Ср­би­ји. 1. За­пад­на Ср­би­ја, Бео­град, 1953; 2. Цен­трал­на Ср­би­ја, Бео­ град, 1956; ▶учи­те­љи, са­ку­пља­чи ста­ри­на; ▶ар­ хе­о­гра­фи­ја; ▶му­зеј; ▶ар­хив; ▶збир­ка; ▶ет­но­гра­ фи­ја; ▶ан­тро­по­ло­ги­ја; ▶„Ста­ри­нар”.

АР­ХИВ – уста­но­ва за чу­ва­ње ста­рих до­к у­

ме­на­та, пи­са­них спо­ме­ни­ка и штам­па­не гра­ђе. У ан­тич­ко вре­ме ста­ри­не и вред­ но­сти чу­ва­не су у хра­мо­ви­ма, у сред­њем ве­к у у цр­ква­ма и ма­на­с ти­ри­ма, али су по­с то­ја­ле и по­себ­не уста­но­ве (ри­зни­це и слич­но). То­ком уста­но­вља­ва­ња ар­хи­ ва, пр­во се ра­ди­ло о до­к у­мен­ти­ма ко­ја су има­ла прав­но и по­ли­тич­ко зна­че­ње и ко­ја су би­ла трај­ни до­каз оно­га што се до­го­ ди­ло. У Хи­лан­да­ру је око 1300. са­чи­њен по­пис ста­рих по­ве­ља ко­ји­ма је ма­на­стир рас­по­ла­гао. У Ду­бров­ни­к у се, на при­мер,


АР­ХИВ већ од 13. ве­ка пре­у­зи­ма­ју но­тар­ске књи­ге и чу­ва­ју као сво­ји­на оп­шти­не. У то вре­ме, че­сто су зна­чај­на до­к у­мен­та вла­да­ра или ма­на­сти­ра чу­ва­на у ри­зни­ца­ма (двор­ским

или ма­на­с тир­ским). Од 19. ве­ка др­жа­ве про­пи­с у­ју на­чи­не при­к у­пља­ња, об­ра­де и чу­ва­ња гра­ђе, а ар­хи­ви све че­шће и пу­ бли­к у­ју сво­ја ис­тра­жи­ва­ња и гра­ђу. Раз­вој

ар­хи­ва у Ср­би­ји умно­го­ме је па­ра­ле­лан са раз­во­јем на­ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ги­ је и де­лат­но­сти пе­да­го­шког му­зе­ја. Ини­ ци­ја­ти­ву је да­ло 1846. Срп­ско уче­но дру­

Архиви Србије

b  17

А


„АР­ХИВ ЗА ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­Ј У, ПЕ­ДА­ГО­ГИ­Ј У И ДРУ­ШТВЕ­НЕ НА­У­КЕ”

А

штво, а по­сту­пак осни­ва­ња по­кре­ну­ло је По­пе­чи­тељ­ство фи­нан­си­ја 1849. Кон­крет­ не ме­ре пред­у­зи­ма да­ље Ми­ни­с тар­с тво про­све­те 1865. и 1881, за­тим Срп­ска Кра­ љев­ска ака­де­ми­ја 1888, а слу­жбе­но ар­хив Ср­би­је је осно­ван За­ко­ном о Др­жав­ној ар­хи­ви 1898. от­по­чевши са ра­дом 1900. Осни­вач и пр­ви управ­ник је био Ми­ха­и­ ло Га­ври­ло­вић. Кул­т ур­но‑про­свет­на де­лат­ност ар­хи­ ва на­до­ве­зу­је се на основ­не де­лат­но­с ти при­к у­пља­ња, за­шти­те, сре­ђи­ва­ња и об­ра­ де ар­хив­ског ма­те­ри­ја­ла. Она омо­г у­ћу­је јав­ну пре­зен­та­ци­ју све­га оно­га што је ар­ хив­ска вред­ност од оп­штег зна­ча­ја, а има и ве­о­ма зна­чај­ну пе­да­го­шку функ­ци­ју. У Фран­цу­ској и Ен­гле­ској ар­хи­ви има­ју јав­ не из­ло­жбе за ста­нов­ни­штво, а по­себ­но за уче­ни­ке и сту­ден­те, још од 1867. У Охри­ду 1958. на Тре­ћој го­ди­шњој скуп­шти­ни Са­ ве­за дру­шта­ва ар­хив­ских рад­ни­ка ФНРЈ, усво­јен је по­се­бан до­го­вор о раз­ви­ја­њу кул­т ур­но‑про­свет­не и на­уч­не де­лат­но­сти ар­хи­ва. По­себ­но је раз­ра­ђе­на ве­за из­ме­ђу шко­ла и ар­хи­ва и ди­дак­тич­ка про­бле­ма­ ти­ка ко­ри­шће­ња ар­хив­ског ма­те­ри­ја­ла у на­став­не свр­хе. По­себ­но су из­дво­је­ни: ар­ хив­ске из­ло­жбе („Не­де­ље ар­хи­ва”; оп­ште, те­мат­ске и при­год­не), пре­да­ва­ња, са­рад­ ња са на­став­ни­ци­ма, по­себ­но са на­став­ ни­ци­ма исто­ри­је, са­рад­ња са штам­пом и оста­лим ме­ди­ји­ма, укла­па­ње у ту­ри­стич­ ке про­гра­ме итд. Де­лат­ност ар­хи­ва у Ср­ би­ји ре­г у­ли­са­на је За­ко­ном о кул­т ур­ним до­бри­ма; ▶кул­тур­на до­бра; ▶уста­но­ве за­шти­те кул­тур­них до­ба­ра. Струч­ни ча­со­пис „Ар­хи­ вист”, по­кре­нут је у Бео­гра­ду 1951, а „Ар­ хив­ски пре­глед”, та­ко­ђе у Бео­гра­ду, 1955. Де­таљ­ни­је: Др­жав­на ар­хи­ва На­род­не Ре­ пу­бли­ке Ср­би­је 1900–1950, Бео­град 1951; За­пи­сни­ци сед­ни­ца Ми­ни­стар­ског са­ ве­та Ср­би­је 1862–1898, Др­жав­на ар­хи­ ва, Бео­град, 1952; Спи­си беч­ких ар­хи­ва о срп­ском устан­ку, 1–11, при­ре­дио Алек­ са Ивић, Бео­град, 1935; Т. Дра­ги­ће­вић, Школ­ство у Ср­би­ји: 1817–1838, до­к у­мен­ та Ар­хи­ва Ср­би­је, Бео­град, 2009; А. Ђу­ро­ вић, Ар­хив у на­ста­ви исто­ри­је, „На­ста­ва исто­ри­је”, Но­ви Сад, 1977, бр. 6; три ра­да о ар­хив­ској де­лат­но­сти Пе­да­го­шког му­зе­ ја: М. Ни­ко­ло­ва, Ар­хив­ска гра­ђа и фон­ до­ви ис­так­ну­тих пе­да­го­шких рад­ни­ка у Пе­да­го­шком му­зе­ју; Љ. Стан­ков, До­ку­ мен­та­ци­ја шко­ла и збир­ка фо­то­гра­фи­ја у Пе­да­го­шком му­зе­ју; Бра­ни­сла­ва Јор­да­но­ вић, Збир­ка уџ­бе­ни­ка Би­бли­о­те­ке Пе­да­ го­шког му­зе­ја, у: Con­di­tion of the Cul­tu­ral and Na­tu­ral He­ri­ta­ge in the Bal­kan Re­gion, Bel­gra­de, 2007, p. 219, 426. i 583; ▶ар­хи­ви­сти­ ка; ▶збир­ка; ▶ ста­ре и рет­ке књи­ге; ▶му­зеј; ▶учи­ те­љи, са­ку­пља­чи ста­ри­на.

18  b

„АР­Х ИВ ЗА ФИ­Л О­ЗО­Ф И­Ј У, ПЕ­Д А­ГО­Г И­Ј У И ДРУ­ШТВЕ­НЕ НА­У­КЕ” – ча­со­пис ко­ји је из­

и за­пис по­па Ду­кља­ни­на ко­ји је свој Ле­то­ пис са сло­вен­ског пре­вео на ла­тин­ски „за­ рад мла­ди­ћа у Ба­ру (ко­ји су би­ли Ро­ма­ни) да би мо­гли чи­та­ти о де­ли­ма на ко­ја ва­ља да се, као мла­ди­ћи, угле­да­ју”. Да­кле, омо­ гу­ћу­је се, да по­ред оних ко­ји су Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на чи­та­ли на сло­вен­ском, да га чи­та­ју и они ко­ји ­су зна­ли латин­ски чи­та­ти и пи­са­ти; ▶учи­ли­ште; ▶ар­хи­е­пи­скоп; ▶при­мор­је не­ма­њић­ке др­жа­ве.

ла­зио са­мо то­ком 1898, у вре­ме ка­да су на Ве­ли­кој шко­ли ове сту­ди­је још увек би­ле об­је­ди­ње­не. Уред­ни­ци су би­ли Ми­ли­во­је Н. Јо­ва­но­вић и Сте­ван М. Ока­но­вић. Про­ фе­сор Јо­ва­но­вић у свом из­ве­шта­ју за 1898. ис­ти­че да је иза­шла пр­ва све­ска ча­со­пи­са и да: „За на­пре­дак мо­је стру­ке по­треб­но би би­ло уста­но­ви­ти фи­ло­соф­ски се­ми­нар у за­јед­ни­ци са пе­да­го­шким се­ми­на­ром.” Ме­ђу­тим, по­сле об­ја­вљи­ва­ња Ока­но­ви­ ће­ве ре­цен­зи­је јед­ног ра­да Бра­ни­сла­ва Пе­тро­ни­је­ви­ћа 1897. на не­мач­ком је­зи­к у у Лај­пци­г у, на­стао је спор ко­ји је по­том ути­цао и на да­љу суд­би­ну „Ар­хи­ва”, па и ▶Фи­ло­зоф­ско‑пе­да­го­шког дру­штва. Сам Пе­тро­ ни­је­вић ни­је ни­шта учи­нио да се ка­сни­је осну­је но­во дру­штво или ча­со­пис; ▶ар­хив; ▶ар­хи­ви­с ти­ка; ▶Ка­те­дра за пе­да­го­ги­ју у Бео­гра­ду; ▶Ока­но­вић, Сте­ван.

кве­на) шко­ла, ко­ја се на­ла­зи­ла при епи­ скоп­ском дво­ру, слич­на и ви­ша од ма­ на­с тир­ских шко­ла. Од ђа­ка‑ди­ја­ка су при­пре­ма­ни уче­ни мо­на­си, из чи­јих су ре­ до­ва би­ра­ни кан­ди­да­ти за нај­од­го­вор­ни­је цр­кве­не ду­жно­сти (Жи­ча, Срем­ски Кар­ лов­ци и дру­га епи­скоп­ска сре­ди­шта); ▶епи­ скоп­ско учи­ли­ште; ▶при­двор­на (двор­ска) шко­ла; ▶ар­хи­е­пи­скоп; ▶све­штен­с тво.

АР­ХИ­ВИ­С ТИ­К А – на­уч­на ди­сци­пли­на зна­

АР­ХИ­ТЕК­ТЕ И НЕ­И­МА­РИ, школ­ски – У про­

чај­на и за ис­тра­жи­в а­че у на­ци­о­нал­ној исто­ри­ји пе­да­го­ги­је. Об­р а­ђу­је: зна­чај, уло­г у и вр­сте ар­хи­ва; ре­ги­стро­ва­ње ма­те­ ри­ја­ла и ар­хив­ске гра­ђе, кри­те­ри­ју­ме из­ два­ја­ња и сре­ђи­ва­ња; на­чи­не пре­у­зи­ма­ ња, сме­шта­ја, сре­ђи­ва­ња, об­ра­де, чу­ва­ња и ре­ста­у­ра­ци­је гра­ђе. Та­ко­ђе, зна­чај­на су и пи­та­ња: про­свет­но‑пе­да­го­шка уло­га ар­ хи­ва, пре­зен­та­ци­ја ма­те­ри­ја­ла јав­но­сти и рад ар­хив­ских би­бли­о­те­ка. Де­таљ­ни­је: Р. По­по­вић‑Пет­ко­вић, По­ста­нак и раз­вој ар­хи­ви­сти­ке у Ср­би­ји и Ма­ке­до­ни­ји, Бео­ град, 1972; Бог­дан Ле­кић, Ар­хи­ви­сти­ка, Бео­град, 2006; Ми­ле Ба­кић, Ар­хи­ви­сти­ка, Под­го­ри­ца, 2007; ▶ар­хив; ▶ар­хе­о­ло­ги­ја; ▶ет­ но­­гра­фи­ја; ▶ар­хе­о­гра­фи­ја; ▶му­зеј; ▶му­зе­о­ло­ги­ја;

▶„Ар­хив за фи­ло­зо­фи­ју, пе­да­го­ги­ју и дру­штве­не на­у­ке”; ▶Ар­хив­ска гра­ђа за исто­ри­ју на­род­ног му­ зе­ја; ▶бал­ка­но­ло­ги­ја.

АР­ХИВ­СКА ГРА­Ђ А ЗА ИСТО­РИ­ЈУ НА­РОД­НОГ МУ­ЗЕ­ЈА – пр­ва књи­га об­ја­вље­на је у Бео­ гра­ду 1969. Ова еди­ци­ја спа­да у ве­о­ма зна­ чај­не из­во­ре за ис­тра­жи­ва­ња у на­ци­о­на­лој исто­ри­ји пе­да­го­ги­је; ▶Во­дич ар­хи­ва Ср­би­је; ▶ар­хив; ▶му­зеј; ▶из­во­ри за про­у­ча­ва­ње.

АР­ХИ­Е­ПИ­СКОП – пр­ви вла­ди­ка (епи­скоп), ми­тро­по­лит или би­скуп (код ри­мо­ка­то­ ли­ка); под сво­јом упра­вом има ви­ше епи­ ско­пи­ја на чи­је че­ло по­ста­вља епи­ско­пе; ▶све­штен­с тво; ▶Срп­ска пра­во­с лав­на цр­ква; ▶ар­ хи­е­пи­скоп­ско учи­ли­ште у Бару ; ▶ар­хи­је­реј­ска шко­ла; ▶име­ник Ср­ба све­ти­те­ља.

АР­ХИ­Е­ПИ­СКОП­СКО УЧИ­ЛИ­ШТЕ у Ба­ру – О по­­­­

сто­ја­њу учи­ли­шта у сре­ди­шту ар­хи­е­пи­­­ ско­пи­је око по­ло­ви­не 12. ве­ка, све­до­чи

АР­ХИ­ЈЕ­РЕЈ­СКА ШКО­ЛА – при­двор­на (цр­

шло­сти Ср­би­је (19. и 20. век) ле­пе и функ­ ци­о­нал­не школ­ске згра­де оста­ви­ли су сле­ де­ће ар­хи­тек­те, чи­ме су да­ли нај­б о­љи лич­ни пе­чат: Алек­сић Бран­ко – об­да­ни­ ште у То­по­ли (1982); Ан­дре­је­вић Мар­ко – основ­на шко­ла на Са­вин­цу (1940); Ан­ ђел­ко­вић Јо­ва­но­вић Љи­ља­на – згра­да Фи­ ло­зоф­ског фа­к ул­те­та у Но­вом Са­ду (1972); Ан­тић Иван – Дом пи­о­ни­ра у Бео­гра­ду; Ата­на­си­је­вић Ве­ро­љуб – Рек­то­рат Уни­ вер­зи­те­та у Кра­г у­јев­цу (1991); Ба­ја­ло­вић Пе­тар – Ко­лар­чев уни­вер­зи­тет (1930), Прав­ни фа­к ул­тет (1937), Дом уче­ни­ца у Крун­ској 8 (1910), Му­зич­ка шко­ла „Стан­ ко­вић” (1914); Бај­лон Ма­те – основ­на шко­ла у Тр­ши­ћу (1964), основ­на шко­ла у Ва­ље­ву (1972) и пи­сац зна­чај­не књи­ге Школ­ске згра­де (Бео­град, 1959, 1972); Бен­ це Ти­б ор – деч­ји вр­тић у Зре­ња­ни­н у (1979); Бла­жин Вла­ди­мир – шко­ла у Ве­ли­ ком мо­кром лу­г у (1964); Бог­да­но­вић Бо­ ри­во­је – основ­на шко­ла „П. Ле­ко­вић” у По­же­ги (1962) и Пе­да­го­шка ака­де­ми­ја у Шап­цу (1966); Бо­го­је­вић На­де­жда – деч­је ја­сле (1974), об­да­ни­ште (1948), Основ­на шко­ла у ули­ци Ми­ла­на Ра­ки­ћа 41 (1949), Дом за не­збри­ну­т у де­цу (1967), Спорт­ски цен­тар фа­к ул­те­та у Ко­шут­ња­к у (1962), све у Бео­гра­ду; Бо­јо­вић Ми­лош – Дом омла­ ди­не и пи­о­ни­ра у По­жа­рев­цу (1976); Бо­ ри­са­вље­вић Ми­лу­тин – Основ­на шко­ла у Ма­ру­ли­ће­вој 8 (1930); Бо­ро­шић Ђу­ра – дом Удру­же­ња сту­дент­ки­ња у ули­ци 27. мар­та (1932); Бр­кић Алек­сеј – Основ­на шко­ла у Вој­во­де Сте­пе (1955) и основ­на шко­ла у Зе­му­ну (1962); Бу­гар­ски Алек­сан­ дар – згра­да По­лу­гим­на­зи­је у Не­го­ти­ну (1870); Бу­ка­вац Јо­сиф – Сред­ња тех­нич­ка


АР­ХИ­ТЕК­ТЕ И НЕ­И­МА­РИ, школ­ски шко­ла ис­под Ка­ле­мег­да­на (1923); Ву­ло­вић Пе­тар – основ­на шко­ла у Ужи­цу (1973) и деч­ји вр­тић у Ива­њи­ци (1971); Де­нић Је­ зди­мир – згра­да Др­жав­не тр­го­вач­ке ака­ де­м и­ј е (1926); Де­р о­к о Алек­с ан­д ар – основ­н а шко­л а са че­т и­р и учи­о­н и­ц е (углед­ни про­је­кат; 1944); До­бро­вић Ни­ко­ ла – За­вод за ре­ха­би­ли­та­ци­ју де­це у Ига­лу (1961) и Ма­са­ри­ко­ви до­мо­ви, Деч­ји па­ви­ љо­ни (1925); Ду­бо­ви Јан – деч­ја уста­но­ва „Ла­ста­ви­ца” (1928) и Дом уче­ни­ка „Ст. Чо­ ло­вић” (1928); Дун­ђер­ски Ла­зар – Му­зич­ ка шко­ла „Јо­сип Сла­вен­ски”; Ђор­ђе­вић Дра­г у­тин – Дру­га и Тре­ћа му­шка гим­на­ зи­ја у Бео­гра­ду, Гим­на­зи­ја у Ва­ље­ву (1906), основ­на шко­ла у Про­к у­пљу (по­чет­ком 20. ве­ка), згра­да Уни­вер­зи­тет­ске би­бли­о­те­ке у Бео­гра­ду (1921); Жи­ва­но­вић Ду­шан – Тре­ћа Бео­град­ска гим­на­зи­ја (1906), Ва­љев­ ска гим­на­зи­ја (1906), основ­на шко­ла у Алек­син­цу и основ­на шко­ла у Про­к у­пљу (по­чет­ком 20. ве­ка); Жил­ник Па­вле – Цен­ тар за фи­зич­к у кул­т у­ру Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду (1969); Зло­ко­вић Ђор­ђе – Учи­тељ­ска шко­ла и Ви­ша пе­да­го­шка шко­ ла у При­зре­ну (1960); Зр­нић Пре­драг – Пе­та Бео­град­ска гим­на­зи­ја (1937); Зу­ле­вић Иван – ком­би­но­ва­на деч­ја уста­но­ва „Д. Ма­у­зер” (1978); Иве­тић Ве­ра – Уста­но­ва за днев­но збри­ња­ва­ње де­це у Сме­де­ре­ву (1974) и Тип­ске деч­је уста­но­в е (1976, 1991); Иг­ња­то­вић Бог­дан – основ­на шко­ла „А. Шан­тић” (1964); Ил­кић Јо­ван – Офи­ цир­ски дом, да­нас Сту­дент­ски кул­т ур­ни цен­тар (1895); Ин­ки­о­стри Ме­де­њак Дра­ гу­тин – ула­зни хол Ми­ни­стар­ства про­све­ те на Те­ра­зи­ја­ма 2 (1906, зид­на де­ко­ра­ци­ ја); Јо­в а­но­вић Зо­ран – основ­на шко­ла „Ми­лош Цр­њан­ски” (1992); Јо­в а­но­вић Све­то­зар – згра­да Бо­го­слов­ског фа­к ул­те­ та у Кра­ља Пе­тра 2 (1921); Ка­пе­та­но­вић Ми­лан – основ­на шко­ла на углу ули­ца Ца­ ра Ду­ша­на и Ду­бро­вач­ке (1893); Ка­те­ри­ нић Ан­дре­ја – основ­на шко­ла „Краљ Алек­ сан­дар I” (1930) и Сред­ња тех­нич­ка шко­ла у ули­ци Во­ји­сла­ва Или­ћа (1931); Ка­те­ри­ нић Јо­ван­ка – згра­да жен­ске Учи­тељ­ске шко­ле (1935) и згра­да Ве­те­ри­нар­ског фа­ кул­те­та (1939); Ке­ко­вић Алек­сан­дар – об­ да­ни­ште у Сме­де­ре­ву (1970) и основ­на шко­ла у Бу­дви (1976); Ко­ва­љев­ски Ђор­ђе – Сту­дент­ски дом у Бео­гра­ду (1925); Ко­ ва­че­вић Дра­ган – школ­ски ком­плекс у Ко­ сје­ри­ћу (1976) и Тре­ћа основ­на шко­ла у Би­је­лом По­љу (1977); Ко­јић Бра­ни­слав – основ­на шко­ла у се­лу Бо­ји­ћу (1923); Учи­ тељ­ска шко­ла на Це­ти­њу (1931, кон­к урс­ни про­је­кат), основ­на шко­ла „Ђу­ра Јак­шић” у Ско­пљу (1931), основ­на шко­ла „Цар Ду­ шан” у Ско­пљу (1931), основ­на шко­ла у Зе­ му­ну (1932), Ђач­ки дом у Ско­пљу (1932),

Жен­ска гим­на­зи­ја у Ско­пљу (1937); Ко­ма­ рек Ра­то­мир – деч­ји вр­тић „Штам­па­ри­ја” и деч­ји вр­тић „Стре­ли­ште” (1976), згра­да Тех­нич­ке шко­ле (1982); Кон­стан­ти­но­вић Ми­лош – основ­на шко­ла (1970); Ко­ру­но­ вић Мо­мир – По­љо­при­вред­на шко­ла код Охри­да (1926); Кра­снов Ни­ко­ла – Жен­ска гим­на­зи­ја (1898); Кр­стић Ду­шан – основ­на шко­ла у Ер­де­ви­к у (1968); Кр­стић Жар­ко – основ­на шко­ла на Бул­бу­де­ру (1928); Кр­ стић Ми­ли­ца – Дру­га жен­ска гим­на­зи­ја у ули­ци На­род­ног фрон­та (1929); Ку­јун­џић Во­ји­слав – шко­ла у Ра­дин­цу (1977); Кур­ то­вић Иво – основ­на шко­ла у Зе­м у­ну (1955), згра­да На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­ је (1957); Ле­ко Ди­ми­три­је – Ви­со­ка ко­мер­ ци­јал­на шко­ла на Та­шмај­да­ну (1940), По­ љо­при­вред­на тех­нич­ка шко­ла у При­шти­ни (1948), Сто­ма­то­ло­шки фа­к ул­тет (1950); Ле­ко Ди­ми­три­је – основ­на шко­ла у Га­ври­ ла Прин­ци­па (1907; по­ру­ше­на у ра­т у), основ­на шко­ла „Све­ти Са­ва” (1908; по­ру­ ше­на у ра­т у); Ли­чи­на Све­ти­слав – Фи­ло­ зоф­ски фа­к ул­тет у Бео­гра­ду (1964), Ви­ша еко­ном­ска шко­ла (1977); Ма­ној­ло­вић Де­ сан­ка – основ­на шко­ла у ули­ци Пе­тра Чај­ ков­ског (1931), основ­на шко­ла у ули­ци Јо­ ве Или­ћа (1933); Мар­тин­ко­вић Кре­ши­мир – основ­на шко­ла у Ла­за­рев­цу (1960); Мар­ ти­но­вић Урош – гим­на­зи­ја у Па­ра­ћи­ну (1950), згра­да Ака­де­ми­је на­у­ка Цр­не Го­ре (1976); Ма­слаћ Дра­г у­тин – гим­на­зи­ја у Чач­к у (1912); Ма­цу­ра Ми­ло­рад – шко­ла у Ра­ко­ви­ци (1958); Ме­две­дев Алек­сан­дар – Ше­грт­ски дом у Ни­шу (1939); Ми­ло­ва­но­ вић Ста­вра – деч­ји вр­тић у Вла­со­тин­цу (1982), Хе­м иј­с ко‑тех­н о­л о­ш ка шко­л а „Здра­вље” у Ле­сков­цу (1990); Ми­ље­вић До­б ри­в о­ј е – Фар­м а­ц е­у т­с ки фа­к ул­т ет (1973); Ми­тић Ми­ло­сав – основ­на шко­ла у бло­к у 21 (1960), Деч­ја уста­но­ва у бло­к у 29; Ми­тро­вић Ми­лан – Сту­дент­ски дом кул­т у­ре на Но­вом Бео­гра­ду (1969); Ми­ тро­вић Ми­хај­ло – Деч­је об­да­ни­ште у Ла­ за­рев­цу (1966); Нај­ман Јо­сиф – Тр­го­вач­ка ака­де­ми­ја у Це­тињ­ској 5 (1928); На­стић Де­јан – Са­о­бра­ћај­ни фа­к ул­тет (1977); На­ чић Је­ли­са­ве­та – пр­ва же­на ар­хи­тек­та у Бео­гра­ду, основ­на шко­ла „Краљ Пе­тар I” код Са­бор­не цр­кве (1906); Не­во­ле Јан – Ка­пе­тан Ми­ши­но зда­ње (Ве­ли­ка шко­ла; 1858–63); Не­сто­ро­вић Ни­ко­ла – Учи­тељ­ ски дом (1910), Тех­нич­ки фа­к ул­тет (1925); Не­шић Ни­ко­ла – Фа­к ул­тет по­ли­тич­ких на­у­ка (1961); Ни­ко­лић Вла­ди­мир – гим­на­ зи­ја у Ле­сков­цу (1894), Бо­го­слов­ски се­ми­ нар у Срем­ским Кар­лов­ци­ма (1900), Учи­ тељ­ска шко­л а у Сом­б о­р у (пре 1902), Срп­ска гим­на­зи­ја у Но­вом Са­ду; Па­вло­ вић Мом­чи­ло – Би­о­ло­шки ин­сти­т ут, Ин­ сти­т ут за би­о­ло­шке на­у­ке „Си­ни­ша Стан­

ко­в ић” (1979), деч­ј е об­д а­н и­ш те у Обре­нов­цу (1982), спо­мен‑шко­ла у се­лу Дра­гин­ци (1983); Об­ра­до­вић Оли­ве­ра – сред­њ а тех­н ич­к а шко­л а у Сме­д е­р е­в у (1959), основ­на шко­ла у Но­вој Ва­ро­ши (1970), основ­н а шко­л а у Плу­ж и­н а­м а (1970), основ­на шко­ла у Сме­де­ре­ву (1970), Ком­би­но­ва­на деч­ја уста­но­ва у Кла­до­ву (1975), Деч­ја уста­но­ва у бло­к у 61 (1980); Пај­кић Ми­тро­вић Зо­ра – Ма­шин­ски фа­ кул­тет (1966), Дру­штве­ни дом сту­де­на­та (1979); Пе­три­чић Бран­ко – Шу­мар­ски фа­ кул­тет на Ба­но­вом бр­ду; Пе­тро­вић Во­јин – По­љо­при­вред­ни фа­к ул­тет у Зе­м у­н у (1930) и Сред­њо­школ­ски дом на Топ­чи­ дер­ској зве­зди (1930); Пе­тро­вић Ђор­ђе – анекс Фи­ло­ло­шког фа­к ул­те­та (1964), сту­ дент­ски до­мо­ви на Се­вер­ном Бу­ле­ва­ру и основ­на шко­ла у ули­ци мар­ша­ла Бир­ју­зо­ ва; Пе­тро­вић Ми­о­драг – Тех­нич­ки фа­к ул­ тет у Ни­шу; Пе­тро­вић Пе­тар – основ­на шко­ла „Рат­ко Ми­тро­вић” у бло­к у 38 (1970); Пе­тро­вић Ц. Пе­тар – шко­ла „Ол­га Пе­тров” у Ба­нат­ском Бре­с тов­цу (1971); По­пов Ми­лан – деч­ја уста­но­ва у Но­вом Са­ду; По­по­вић Иг­њат – Дом удру­же­ња сту­дент­ки­ња „Кра­љи­ца Ма­ри­ја” (1932); По­по­вић Пе­тар – згра­да Ми­ни­стар­ства про­све­те у ули­ци Ђу­ре Јак­ши­ћа 7 (1933); Ра­до­вић Зо­ран – Елек­трон­ски фа­к ул­тет у Ни­шу (1937); Ра­до­је­вић Алек­сан­дар – Дом кул­т у­ре и Рад­нич­ки уни­вер­зи­тет у Но­вој Ва­ро­ши (1969); Ра­до­ше­вић Ми­о­драг – од­ ма­ра­ли­ште у Бе­чи­ћи­ма (1980, дру­га фа­за) и деч­ја уста­но­ва „Ла­бу­дић” у на­се­љу Ла­бу­ до­во бр­до; Ран­ко­вић Јо­ван – Сту­дент­ски дом у Ско­пљу (пре 1962) и ком­плекс Тех­ нич­ких фа­к ул­те­та у Ско­пљу (1960); Ру­ви­ дић Ми­ло­рад – Дом дру­штва „Краљ Де­ чан­ски”, гим­на­зи­ја у Пи­ро­т у и гим­на­зи­ја у Ни­ш у (1912), гим­н а­з и­ј а у Сме­д е­р е­в у (1913); Са­вић‑Ве­њи­фа­тов Та­тја­на – шко­ла „Јо­в ан По­по­вић” у Но­вом Са­ду (1972), шко­ла „То­з а Мар­ко­вић” у Но­вом Са­ду (1975) и Деч­је се­ло у Срем­ској Ка­ме­ни­ци (1970); Са­и­чић Ни­ко­ла – основ­на шко­ла „Јо­ван Ми­о­дра­го­вић” (1959), основ­на шко­ ла „Сте­в ан Фи­ли­по­вић” на Ка­ра­бур­ми (1961), Деч­ја уста­но­в а у Бир­ча­ни­но­вој (1972), Школ­ски цен­тар у Ива­њи­ци (1974), основ­на шко­ла у Ро­жа­ја­ма (1976), Де­чи­ја уста­но­ва у Бор­чи (1980), Дом кул­т у­ре у Ива­њи­ци (1975); Са­мој­лов Гри­го­ри­је – згра­да Ми­ни­с тар­с тва про­све­те на углу Кне­з а Ми­ло­ша и Бир­ча­ни­но­в е ули­це (1935), згра­де Ма­шин­ског и Тех­но­ло­шког фа­к ул­те­та (1958–62); Се­к у­лић Алек­сан­дар – При­р од­но‑ма­те­ма­тич­ки фа­к ул­тет на Сту­дент­ском тр­г у (1953); Сла­ви­ца Вла­да – шко­ла у Бр­зој Па­лан­ци (1980); Стам­бо­ лић Ми­лун – На­став­ни блок Кли­нич­ког

b  19

А


АР­ХИ­ТЕК­ТОН­СКИ ФА­КУЛ­ТЕТ у Бео­гра­ду

А

цен­тра (1978); Стан­ко­вић Љу­б о­мир – згра­да Елек­трон­ског фа­к ул­те­та у Ни­шу (1978); Сте­ф а­но­вић Ђор­ђе – При­р од­ но‑ма­те­ма­тич­ки фа­к ул­тет на Сту­дент­ском тр­г у (1954), шко­ла у Ла­за­рев­цу (пре 1960); Стој­ков Бог­дан – гим­на­зи­ја у Љи­гу (1964); Та­на­зе­вић Бран­ко – фа­са­да згра­де Ми­ни­ стар­ства про­све­те на Те­ра­зи­ја­ма (1912), Тех­нич­ки фа­к ул­тет (1925); Тврт­ко­вић Вла­ ди­мир – деч­је ја­сле и вр­тић у Ва­ље­ву (1974), деч­је ја­сле и вр­тић у Вр­њач­кој Ба­ њи (1977), Дом за де­цу без ро­ди­те­ља и вр­ тић у Ба­њи Ко­ви­ља­чи (1976), Деч­је од­ма­ ра­ли­ште Цр­ве­ног кр­ста у Ба­о­ши­ћу (1982); То­мић Ре­на­та – основ­на шко­ла у се­лу Га­ зда­р е код Ле­сков­ца (1988); Трич­ко­вић Ми­ли­во­је – основ­на шко­ла на Ка­ра­бур­ми, Дом за не­збри­ну­т у де­цу на Се­вер­ном бу­ ле­ва­ру, основ­на шко­ла на Де­ди­њу; Ћир­ко­ вић Ве­ра – Хе­миј­ско‑тех­но­ло­шка сред­ња шко­ла (1954), основ­на шко­ла на Бу­ле­ва­ру ЈНА (1949), основ­на шко­ла „Све­ти Са­ва” у Мар­ша­ла Тол­бу­хи­на (1957); Ћо­сић Бог­дан – ре­кон­с трук­ци­ја Пи­о­нир­ског гра­да у Бео­гра­ду (1974), Деч­је од­ма­ра­ли­ште у Јел­ си, на Хва­ру (1972); Хар­каи Имре – об­да­ ни­ште „Бам­би” у Бач­кој То­по­ли (1990); Цвет­ко­вић Бо­жи­дар – Ви­ша шко­ла за обра­зо­ва­ње рад­ни­ка (1975); Ча­нак Ми­ха­ и­ло – основ­на шко­ла у бло­к у 21 (1960); Шер­цер Ни­ко­ла – основ­на шко­ла „Вожд Ка­ра­ђор­ђе” у ули­ци Јо­ве Или­ћа (1954); Ште­рић Ми­ли­ца – ком­би­но­ва­на уста­но­ва „Ка­ра­ђор­ђе­во бр­до” у Сме­де­ре­ву (1979). Не­ки од на­ве­де­них обје­ка­та да­ти су са­ мо у про­јек­ти­ма, али се сма­тра­ју зна­чај­ним ар­хи­тек­тон­ским де­лом. На­зив ме­ста смо на­во­ди­ли са­мо за оне ван Бео­гра­да, а сва­ ки аутор је на­ве­ден у слу­ча­је­ви­ма тим­ског про­јек­то­ва­ња и ра­да. Ви­ди: Б. Бо­шко­вић, Ар­хи­тек­ту­ра сред­њег ве­ка, Бео­град, 1976; А. Де­ро­ко, Спо­ме­ни­ци ар­хи­тек­ту­ре 9–18. ве­ка у Ју­го­сла­ви­ји, Бео­град, 1964; ▶згра­де, школ­ске; ▶Ар­хи­тек­тон­ски фа­кул­тет у Бео­гра­ду.

АР­ХИ­ТЕК­ТОН­СКИ ФА­К УЛ­ТЕТ у Бео­гра­ду –

Још у Ли­це­ју, у пре­да­ва­њи­ма про­фе­со­ра Ата­на­си­ја Ни­ко­ли­ћа на­и­ла­зи­мо на „на­ чер­та­ни­је” и „зе­мље­ме­ри­ја”. Ре­фор­мом из 1841. уве­де­на је на­ста­ва „гра­ђан­ске ар­хи­ тек­т у­ре” (Си­ме­он При­ца). На „је­ста­стве­ но‑тех­ни­че­ском оде­ље­њу” 1853. пре­да­је ар­хи­тек­та Фи­лип Хри­с то­вић. Еми­ли­јан Јо­си­мо­вић зна­чај­но уна­пре­ђу­је ову на­ста­ ву, ма­да је реч о „по­моћ­ном пред­ме­т у” и 1860. об­ја­вљу­је књи­гу Гра­ђан­ска ар­хи­тек­ ту­ра и гра­ђе­ње пу­те­ва. На сту­ди­је ар­хи­ тек­т у­ре у ино­стран­ство се упу­ћу­ју др­жав­ ни пи­том­ци Ко­ста Шре­пло­вић, Ми­хај­ло Вал­тро­вић и Дра­г у­тин Ми­лу­ти­но­вић. Ра­ ни­је, 1846. осно­ва­на је „ин­џи­нир­ска шко­

20  b

ла”, чи­ји су уче­ни­ци би­ли ар­хи­тек­те Ни­ ко­ла Јо­ва­но­вић и Јо­ван Ри­стић. Тех­нич­ки фа­к ул­тет је осно­ван 1863. (ка­да и Ве­ли­ка шко­ла), а постојали су ка­би­не­ти за ар­хи­ тек­т у­ру, на­црт­ну ге­о­ме­три­ју и за цр­та­ње. Од 1897. по­с то­је три од­се­ка: гра­ђе­вин­ ско‑ин­же­њер­ски, ар­хи­тек­тон­ски и ма­ шин­ско‑тех­нич­ки. Осни­ва­њем Уни­вер­зи­ те­та у Бео­гра­ду 1905. фор­ми­ран је и од­сек за ар­хи­тек­те. Као по­себ­на уста­но­ва, ар­хи­ тек­тон­ски фа­к ул­тет се по­ја­вљу­је 1948. у окви­ру Тех­нич­ке ве­ли­ке шко­ле. Пред крај 19. ве­ка, но­ви им­пулс овој на­с та­ви да­је Ми­ха­и­ло Вал­тро­вић (пи­то­мац у Кар­лс­ру­еу), ко­ји ће се ка­сни­је ви­ше окре­ну­ти про­бле­ ми­ма исто­ри­је умет­но­сти у обла­сти гра­ ди­тељ­ства. У овој обла­сти но­во осве­же­ње је 1927. до­нео и до­ла­зак мла­дог Алек­сан­ дра Де­ро­ка. Ви­ди: Ар­хи­тек­тон­ски фа­кул­ тет Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду 1948–1995, Бео­град, 1996; ▶ар­хи­тек­те и не­и­ма­ри, школ­ски; ▶згра­де, школ­ске.

АР­ЧИЋ, МИ­ЛАН ДА­СКАЛ (1885–1936) – учи­

тељ и сли­кар. Ра­дио је као се­о­ски учи­тељ и про­фе­сор цр­та­ња. Умет­нич­ки се шко­ло­ вао у Бе­чу, Мин­хе­ну, Пе­тро­гра­ду, Мо­скви, Па­ри­зу, Ри­му и Пра­гу. По­ред сли­ка, ра­дио је ка­ри­ка­т у­ре и илу­стра­ци­је; ▶цр­та­ње; ▶да­ скал/ди­да­скал.

АР­ШИ­НОВ, ПА­ВЛЕ (1855–1930) – пи­то­мац

Те­ке­ли­ја­ну­ма; слу­шао је по­ред при­род­них на­у­ка, пе­да­го­ги­ју са фи­ло­зо­фи­јом. Го­ди­не 1882. пре­ла­зи у Ср­би­ју где је гим­на­зиј­ски про­фе­сор и ди­рек­тор (Кра­г у­је­вац, Ниш, Бео­град, Ле­ско­вац, Ве­ли­ко Гра­ди­ште). У За­гре­бу је јед­но вре­ме ра­дио на по­кре­та­ њу дру­штва „При­вред­ник” и Са­ве­за срп­ ских зе­мљо­рад­нич­ких за­дру­га (1897). Био је и уред­ник ли­ста „При­вред­ник”, а са­ра­ ђи­вао је и у мно­гим дру­гим ли­сто­ви­ма. На­пи­сао је: Уму и ср­цу, по­у­ке за на­род­но про­све­ћи­ва­ње, 1–3, Но­ви Сад, 1906. и Ка­ ко су нас не­кад шко­ло­ва­ли у Ба­на­ту, Бео­ град, 1926; ▶Те­ке­ли­ја­нум.

АСЕ­СОР – на­зив за про­фе­со­ра сред­ње шко­

ле (Не­мач­ка), ко­ји је про­шао две го­ди­не при­прав­нич­ког ста­жа (▶ре­фе­рен­дар) и по­ ло­жио пе­да­го­шки или про­фе­сор­ски ис­пит. По­сле две го­ди­не од сти­ца­ња асе­сор­ског зва­ња, про­фе­сор је мо­гао да на­пре­ду­је и до­би­је ти­т у­лу „школ­ског са­вет­ни­ка” (Stu­ di­en­rat). У Ср­би­ји је ре­фе­рен­дар од­го­ва­ рао ▶су­плен­ту, тј. при­прав­ни­к у; ▶аби­ту­ри­јент; ▶ава­џа­мент; ▶плат­ни раз­ре­ди; ▶учи­тељ­ски ис­пит; ▶про­фе­сор­ски ис­пит.

АСКЕ­Т И­К А – део фи­ло­зо­фи­је, од­но­сно прак­тич­не ▶аре­то­ло­ги­је (ети­ка и аске­ти­ка),

ко­ја „пут к до­бро­де­те­љи” ви­ди у „при­зна­ њу гре­ха, сти­ду и ка­ја­њу” и стал­ној на­ме­ ри ка по­бољ­ша­ва­њу и вр­ли­ни. Овај на­зив ко­ри­сти М. Х. Ри­стић, аутор де­ла Си­стем це­ло­куп­не фи­ло­со­фи­је, Кар­лов­ци, 1858; ▶бо­го­с лов­ски пред­ме­ти.

АСПИ­РАНТ – осо­ба ко­ја не­че­му те­жи, ко­ја

се так­ми­чи за не­ки по­ло­жај, уло­г у, ме­сто; озна­ка и за чи­нов­нич­ког при­прав­ни­ка ко­ га тек оче­к у­је чи­нов­нич­ка ка­ри­је­ра; ▶асе­ сор; ▶аби­ту­ри­јент; ▶су­плент; ▶ре­фе­рен­дар; ▶ма­ ту­ра; ▶ма­с тер; ▶ма­ги­с тар; ▶док­тор; ▶ди­плом­ски; ▶ха­би­ли­та­ци­ја.

АСУР­ЧЕ, ђач­ко – У вре­ме ка­да је учи­те­

ље­ва­ње би­ло за­нат и пре осни­ва­ња пр­вих др­жав­них шко­ла, да­кле, пре 1860. у Ма­ке­ до­ни­ји, ка­ко опи­су­је Ду­шан Не­дељ­ко­вић (Учи­те­ље­ва­ње као за­нат, Ско­пље, 1934) на ме­сти­ма где је „да­скал” учио ђа­ке, ни­је би­ло ни­ка­квог по­себ­ног ин­вен­та­ра: „Пре не­го што ће де­ца да у шко­лу по­ђу, сва­ ка мај­ка је ис­пле­ла од ро­го­зи јед­но ма­ло асур­че на ко­ме ће јој де­те у шко­ли се­де­ ти... Да­скал је сре­ди­ном учи­о­ни­це за­гра­ дио на по­ду уским да­ска­ма је­дан пра­во­ у­га­о­ни про­стор и у њ на­с уо сит­на пе­ска по ко­ме ће де­ца учи­ти се пи­са­њу. Доц­ни­је се ово за­ме­ни­ло на­ро­чи­тим ду­гим сто­лом („гу­ле­ма ма­са”) на чи­јој по­вр­ши­ни је био за­гра­ђен слој пе­ска”; ▶пе­соч. Сам учи­тељ је се­део на сто­ли­ци тро­но­шки. Ови пу­т у­ју­ ћи „учи­те­љи под уго­во­ром”, по­сто­ја­ли су у овим кра­је­ви­ма све до 1892. На Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји су се за се­де­ ње уче­ни­ка ко­ри­сти­ле и „по­сте­ки­је” – су­ ве ов­чи­је ко­же. Де­таљ­ни­је: Ј. Ре­џе­па­гић, Школ­ство и про­све­та на Ко­со­ву од кра­ ја 18. сто­ле­ћа до 1918. го­ди­не, При­шти­на, 1974; ▶тро­но­шка; ▶клу­па; ▶ска­ми­ја; ▶ка­те­дра.

АТА­НА­СИ­ЈЕ, ар­хи­ман­дрит ми­ле­шев­ски –

жи­вео је у 17. ве­к у, а ње­го­ва бри­га о ма­ на­с ти­ру и ве­за на­ро­да са оста­лим сло­ вен­ским на­ро­ди­ма би­ла је успе­шна. Три пу­та је пу­то­вао у Ру­си­ју: пр­ви пут (1627) при­мио га је цар, до­био је ве­ли­к у нов­ча­ну по­моћ и цар­ску гра­ма­т у, а тре­ће пу­то­ва­ ње (1638) зна­чај­но је, јер је, по­ред оста­лог, до­нео и књи­га у вред­но­сти од пре­ко осам ру­ба­ља; ▶гра­ма­та.

АТА­НА­СИ­ЈЕ СР­БИН, да­скал – је­дан од зна­

ме­ни­ти­јих учи­те­ља из дру­ге по­ло­ви­не 17. ве­ка. Био је ак­тив­ни уче­сник исто­риј­ских до­га­ђа­ја од се­о­бе Ср­ба 1690. до дру­ге оп­ са­де Бе­ча. Де­ло­вао је у ма­на­сти­ри­ма Св. Тро­ји­це у Бра­ни­че­ву и у Ра­ва­ни­ци, био учи­тељ у Ко­мо­ра­ну, а по­себ­но је зна­ча­јан ње­гов бо­ра­вак у Ру­си­ји ка­да је на­пи­сао из­


АУСТРО­У­ГАР­СКА ве­штај О срп­ским ца­ре­ви­ма и о ра­ту ца­ ра тур­ског с хри­шћа­ни­ма и о пу­сто­ше­ њу зе­мље срп­ске; нај­ста­ри­ји за­пис о не­кој срп­ској основ­ној шко­ли, по­сле Ве­ли­ке се­ о­бе Ср­ба у Угар­ску, сре­ће­мо у Ко­мо­ра­ну 1690: „И то­го дне кад по­го­ди­смо све­ште­ ни­ка оца Се­ва­сти­ја­на, тај исти дан ње­му на по­моћ и ње­го­вој цер­ков­ној слу­жби по­ го­ди­смо и нај­ми­смо за да­ска­ла је­ро­ђа­ко­на Ата­на­си­ја, да имат на­ше­му Ко­мо­ран­ском све­ште­ни­к у би­ти по­ко­ран и по­слу­шан и тре­зно се но­си­ти, а пла­ћа му се обри­че 30 фо­рин­ти. А хра­ни­ти га има­мо са све­ ште­ни­ком и да имат учи­ти де­цу и си­ро­ма­ шку...”; ▶да­скал/ди­да­скал; ▶ма­на­с тир­ске шко­ле; ▶учи­тељ.

АТА­НА­СИ­ЈЕ­ВИЋ, ЈЕФ­ТИ­МИ­ЈЕ (1745–1815)

– су­ди­ја, се­на­тор и ди­рек­тор шко­ле. За­ вр­шио је Ви­са­ри­о­но­ве ла­тин­ске шко­ле у Но­вом Са­ду и Бра­ти­слав­ски ли­цеј (1759– 1760). У вре­ме об­но­ве Срп­ске гим­на ­зи­ је у Но­вом Са­ду (1794) био је ак­ти­ван у бор­би за „на­ци­о­нал­ну срп­ску гим­на­зи­ ју”, а не за „кра­љев­ску др­жав­ну гим­на­зи­ ју”. Два­де­сет и пет го­ди­на био је ди­рек­ тор Срп­ске основ­не шко­ле у Но­вом Са­ду (до 1812); ▶ла­тин­ска шко­ла; ▶Срп­ска гим­на­зи­ја у Но­вом Са­ду.

АТА­НАЦ­КО­ВИЋ, СВЕ­ТО­ЗАР (1855–1925) – про­фе­сор фи­зи­ке, хе­ми­је и ма­те­ма­ти­ке. Од 1879. ра­дио је као гим­на­зиј­ски про­ фе­сор и ди­рек­тор у Кру­шев­цу, Сме­де­ре­ ву, Шап­цу и Ужи­цу. Био је ван­ред­ни члан Про­свет­ног са­ве­та ви­ше го­ди­на. Уре­ђи­вао је лист „На­пред­њак” (1907); ▶гим­на­зи­ја; ▶пе­ да­го­шка пе­ри­о­ди­ка. АТЕ­НЕЈ – чест на­зив за раз­ли­чи­те вр­сте

углед­них шко­ла: At­he­ne­a­num је као ви­со­ ку шко­лу из­гра­дио на Ка­пи­то­лу рим­ски цар Ха­дри­јан; та­ко се зва­ла вр­ста ла­тин­ ске шко­ле у 16. ве­к у; ви­ши сту­пањ сред­ње шко­ле у Бел­ги­ји (ате­неј); као и вр­ста ви­ше шко­ле у Ита­ли­ји (ате­нео); у Хо­лан­ди­ји у 17. и 18. ве­к у на­зив за кла­сич­ну гим­на­ зи­ју; та­ко­ђе, тип сред­ње шко­ле ко­ји је у европ­ском обра­зо­ва­њу омо­г у­ћа­вао при­ ступ уни­вер­зи­тет­ском обра­зо­ва­њу (са на­ гла­ше­ним кла­сич­ним обра­зо­ва­њем; ате­ не­ум); ▶кла­сич­на гим­на­зи­ја; ▶Ли­цеј; ▶кла­сик; ▶ан­ти­ка.

АТЛАС – на­зив је пр­ви пут упо­тре­био хо­

ланд­ски кар­то­граф Гер­хард Мер­ка­тор, ка­ да је об­ја­вио збир­ку ка­ра­та (ма­па) 1595. На ко­ри­ца­ма је био на­цр­тан мит­ски го­ро­стас Атлас (Атлант; оту­да Атлант­ски оке­ан), са не­бе­ским сво­дом на пле­ћи­ма. По­ред ге­о­ граф­ских атла­са, по­сто­је и мно­ги дру­ги,

пре­ма по­тре­ба­ма школ­ске прак­се (исто­ риј­ски; не­ми итд.). На при­мер: С. Ђу­кић, Исто­риј­ски атлас за на­ци­о­нал­ну исто­ ри­ју, Бео­град, 1958; П. Шре­пло­вић, Атлас срп­ских зе­ма­ља и Бал­кан­ског по­лу­о­стр­ва са зе­мљо­пи­сом за уче­ни­ке 4. раз­ре­да, Бео­ град, 1894; ▶ал­бум; ▶исто­риј­ски атлас; ▶зе­мљо­ пис; ▶гло­бус; ▶на­с тав­на сред­с тва и учи­ла.

АЋИМ – учи­тељ пи­рот­ски ко­ји је код ста­ре

цр­кве у Пи­ро­т у од 1815. до 1825. ра­дио са шко­лом. Го­ди­шње је имао око 50 уче­ни­ка, сва­ки је пла­ћао по 60 па­ра ме­сеч­но и код ње­га су учи­ли око три го­ди­не. Ме­ђу нај­бо­ љим уче­ни­ци­ма имао је „учи­тељ­ске кал­фе” ко­ји су му по­ма­га­ли. Учи­тељ је уче­ни­ке ка­ жња­вао „кле­ча­њем, би­је­њем и ва­ло­га­ма, па су ва­ло­ге доц­ни­је чор­ба­џи­је за­бра­ни­ ли” (ве­ро­ват­но „фа­ла­ге”). За учи­те­ља Аћи­ ма се зна да се шко­ло­вао у Ср­би­ји, а на­ сле­ђу­је га од 1825. до 1830. „да­скал Пеј­ча” (Ђор­ђе­вић). Де­таљ­ни­је: Вла­ди­мир Ни­ко­ лић, На­род­не шко­ле у Пи­ро­ту и окру­гу пи­рот­ском до осло­бо­ђе­ња 1877. го­ди­не, Срем­ски Кар­лов­ци, 1924; ▶учи­тељ; ▶кал­фа.

АЋИ­МО­ВИЋ, АДАМ (1884–1929) – учи­тељ,

пре­во­ди­лац и сре­ски на­чел­ник. Ра­дио је као учи­тељ, са­ра­ђи­вао у „Гла­с у Срп­ства” (1904) и „Учи­тељ­ској бор­би” (1911). То­ком I свет­ског ра­та до­био је чин пот­пу­ков­ни­ ка и по­том био сре­ски на­чел­ник; ▶учи­тељ; ▶„Учи­тељ­ска бор­ба”.

АЋИ­МО­ВИЋ, КРУ­НА (1874–1956) – као пи­

то­ми­ца ру­ске вла­де за­вр­ши­ла је гим­на­зи­ју 1887. го­ди­не у Мо­скви, а сту­ди­је на фи­ло­ ло­шко‑исто­риј­ском од­се­к у Ве­ли­ке шко­ ле у Бео­гра­ду 1891. Пре­да­ва­ла је на Ви­ шој жен­ској шко­ли у Бео­гра­ду, а по­што је 1894. по­ло­жи­ла др­жав­ни ис­пит, зва­нич­но је по­ста­ла пр­ва же­на про­фе­сор у Ср­би­ји. Ра­ди­ла је и као учи­те­љи­ца и управ­ни­ца жен­ских шко­ла у По­жа­рев­цу, Кра­г у­јев­ цу и Бео­гра­ду. Ба­ви­ла се пре­во­ђе­њем и осно­ва­ла је Ру­ски клуб у Бео­гра­ду; ▶жен­ ске шко­ле.

АЋИ­МО­ВИЋ, ЉУ­БО­МИР – на­став­ник „по­

моћ­ног оде­ље­ња” 1937. у Основ­ној шко­ли у Че­пи­ну; ка­сни­је ду­го­го­ди­шњи про­фе­сор и ди­рек­тор Ви­ше де­фек­то­ло­шке шко­ле у Бео­гра­ду и шеф Од­се­ка за оли­го­фре­но­ пе­да­го­ги­ју. Ро­ђен је у Ари­љу, учи­тељ­ску шко­лу је за­вр­шио у Ужи­цу, а јед­но вре­ме је био учи­тељ (се­ло Бо­га­ва), за­тим вас­пи­ тач глу­во­не­ме де­це у Ја­го­ди­ни и Бео­гра­ ду. Ди­пло­ми­рао је на Гру­пи за пе­да­го­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­к ул­те­та у Бео­гра­ду. Био је и пред­сед­ник Удру­же­ња де­фек­то­ло­га Ју­ го­сла­ви­је (Оли­го­фре­но­пе­да­го­ги­ка 1 и 2 и

Ме­то­ди­ка ра­да са пси­хич­ки за­о­ста­лом де­цом 1 и 2 део); ▶шко­ле за глу­ве; ▶спе­ци­јал­ не шко­ле.

АУДИ­ТО­РИ­УМ – У ан­тич­ком Ри­му, по­ред

ре­тор­ских шко­ла, осни­ва­не су и „цар­ске шко­ле” у ко­ји­ма се учи­ло све што је по­ треб­но за оба­вља­ње др­жав­не слу­жбе. Нај­ по­зна­ти­ја је би­ла у Ри­му, „At­he­ne­um”, ко­ју је осно­вао цар Ха­дри­јан, као и „ауди­то­ ри­ум” (слу­ша­ли­ште) у Ца­ри­гра­ду ко­ју је осно­вао цар Кон­с тан­тин; ▶цар­ске шко­ле; ▶ам­фи­те­а­тар; ▶ате­не­ум; ▶згра­де, школ­ске.

АУСТРИЈ­С КА „КРА­Љ Е­В И­Н А СР­БИ­ЈА” – по­

себ­на ад­ми­ни­стра­тив­на це­ли­на Хаб­збур­ шке мо­нар­хи­је на­ста­ла по­сле По­жа­ре­вач­ ког ми­ра, по­сле ра­та 1716–1718. го­ди­не. Аустри­ја је та­да осво­ји­ла део Сре­ма, се­ вер­ну Ср­би­ју с Бео­гра­дом, Ба­нат, Сем­ бе­ри­ју и узан по­јас уз ре­к у Са­ву у Бо­ сни. Цен­тар „Кра­ље­ви­не Ср­би­је” био је у Бео­гра­ду. У сле­де­ћем ра­т у 1737–1739. Осман­ско цар­ство је по­вра­ти­ло про­сто­ре Ср­би­је, за­јед­но с Бео­гра­дом. У овој књи­ зи има не­ко­ли­ко од­ред­ни­ца ко­је го­во­ре о шко­ла­ма, по­себ­но у Бео­гра­ду, у пе­ри­о­ ду 1718–1739. (је­зу­ит­ске, не­мач­ке, је­вреј­ ске, грч­ке и слич­не шко­ле), а по­себ­но у Сре­му, то­ком чи­та­вог 18. ве­ка; ▶Аустро­у­ гар­ска; ▶аустро­с ла­ви­зам; ▶Вој­на кра­ји­на; ▶Вој­ на гра­ни­ца.

АУСТРО­С ЛА­ВИ­ЗАМ – по­ли­тич­ки по­крет и

пра­вац Сло­ве­на под Аустри­јом у 19. ве­к у. Имао је за циљ на­год­бу Сло­ве­на с Аустри­ јом и ства­ра­ње двој­не или трој­не мо­нар­ хи­је у ко­јој би Сло­ве­ни до­би­ли рав­но­ прав­ност. Као при­мер, че­сто се по­ми­ње сло­ве­нач­ки иде­о­лог аустро­сла­ви­зма Јер­ неј Ко­пи­тар, ко­ји је ви­ше по­знат по не­ се­бич­но­сти у по­ма­га­њу Ву­ка Ка­ра­џи­ћа и дру­гих на­ших је­зич­ких и кул­т ур­них ре­ фор­ма­то­ра као и при­ста­ли­ца по­ве­зи­ва­ња Ср­би­је са „уче­ном Је­вро­пом”. Овај по­крет се че­сто прак­тич­но су­прот­ста­вљао по­ве­ зи­ва­њу срп­ских ве­ро­и­спо­вед­них шко­ла са цр­квом, по­себ­но са Ру­си­јом, а под­сти­цао осни­ва­ње све­тов­них шко­ла, све­тов­не учи­ тељ­ске шко­ле у Сом­бо­ру; за­бра­ну „ру­ских бу­ква­ра”, уво­ђе­ње др­жав­ног школ­ског над­ зо­ра над шко­ла­ма, итд. Овај по­крет ни­ ка­да ни­је био зва­нич­но ор­га­ни­зо­ван или ре­ги­стро­ван, већ ви­ше пред­ста­вља од­ре­ ђе­ну стру­ју или ори­јен­та­ци­ју у мно­го­број­ ним по­де­ла­ма Ср­ба на тим про­сто­ри­ма; ▶аустриј­ска „Кра­ље­ви­на Ср­би­ја”; ▶јо­зе­фи­ни­зам; ▶про­све­ти­тељ­с тво.

АУСТРО­У­ГАР­СКА – др­жав­на тво­ре­ви­на на­

ста­ла пре­у­ре­ђе­њем Хаб­збур­шке мо­нар­

b  21

А


АУТО­БИ­О­ГРА­ФИ­ЈА Бра­ни­с ла­ва Ну­ши­ћа

А

хи­је 1867. тј. по­сле на­год­бе из­ме­ђу Беч­ ког дво­ра и ма­ђар­ских вла­да­ју­ћих сло­је­ва (Аустри­ја и Угар­ска). Том при­ли­ком, хр­ ват­ске су те­ри­то­ри­је по­де­ље­не из­ме­ђу Аустри­је и Угар­ске. По­с то­ја­ла је све до 1918. Ср­би ни­с у има­ли сво­ју те­ри­то­ри­ јал­ну ауто­но­ми­ју, али је оста­ла на сна ­зи цр­кве­но‑школ­ска ауто­но­ми­ја, ко­ја је че­ сто угро­жа­ва­на, у за­пад­ним обла­сти­ма од стра­не ка­то­лич­ке цр­кве, а на про­сто­ри­ма Угар­ске од вла­сти и др­жав­не ад­ми­ни­стра­ ци­је. Ви­ди: Ми­та Не­шко­вић, Исто­ри­ја срп­ских шко­ла у Аустро‑Угар­ској мо­нар­ хи­ји, Срем­ски Кар­лов­ци, 1897; Бог­дан Ђур­ђев, Срп­ске шко­ле у Аустро‑Угар­ској, у оп­се­гу Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је, „Учи­ тељ”, Бео­град, 1902–04, стр. 256. и 298; Аустро‑Угар­ска и Ср­би­ја 1903–1918. До­ ку­мен­ти из беч­ких ар­хи­ва, че­ти­ри књи­ге, Бео­град, 1973–1989; Р. До­ста­нић, По­че­ци обра­зо­ва­ња Ср­ба у Аустриј­ској ца­ре­ви­ни, „Пе­да­го­шка ствар­ност”, Но­ви Сад, 1998, бр. 7–8, стр. 574; ▶аустриј­ска „Кра­ље­ви­на Ср­ би­ја”; ▶Вој­на кра­ји­на; ▶Вој­на гра­ни­ца; ▶аустро­ сла­ви­зам; ▶срп­ске шко­ле у Угар­ској.

АУТО­БИ­О­ГРА­ФИ­ЈА Бра­ни­с ла­в а Ну­ши­ћа –

нај­ве­ћи драм­ски пи­сац срп­ског ре­а­ли­зма зна­ча­јан за на­ци­о­нал­ну исто­ри­ју пе­да­го­ ги­је због свог це­ло­к уп­ног ства­ра­ла­штва, по­себ­но због Ауто­би­о­гра­фи­је (1942). Пи­ са­на је у ху­мо­ри­стич­ком ма­ни­ру у ко­јем се огле­да­ју ви­со­ки до­ме­ти срп­ске ху­мо­ри­ стич­ке про­зе тог до­ба; го­во­ри о ње­го­вом шко­ло­ва­њу, на­став­ним пред­ме­ти­ма ко­је је учио, на­чи­ни­ма „ка­ко су они уте­ри­ва­ ли зна­ње у гла­ву” уче­ни­ци­ма и та­ко да­ље. Да­кле, реч је о пе­да­го­шком тек­сту, ко­ји не сма­тра­мо на­уч­ним, али је до­бар из­вор за на­у­чна истраживања; ▶ауто­би­о­гра­фи­је; ▶Ну­ шић, Бра­ни­с лав; ▶ме­мо­а­ри; ▶би­о­граф­ски ме­тод.

АУТО­БИ­О­ГРА­ФИ­ЈЕ (ме­мо­а­ри, лич­ни днев­ ни­ци, успо­ме­не, се­ћа­ња и за­пи­си) – зна­

чај­не су као из­вор по­да­та­ка за исто­риј­ска ис­тра­жи­ва­ња, а при­ка­зи из пе­ри­о­да де­ тињ­с тва и шко­ло­ва­ња на­ро­чи­то су зна­ чај­ни за на­ци­о­нал­ну исто­ри­ју пе­да­го­ги­је. Је­дан од на­ших нај­ста­ри­јих ауто­би­о­граф­ ских за­пи­са, на­пра­вио је Сте­фан Не­ма­ ња, ко­ји је у ста­ро­с ти од 85 го­ди­на дик­ ти­рао сво­ју крат­к у ауто­би­о­гра­фи­ју не­ком од хи­лан­дар­ских мо­на­ха. Би­ло је то 1199, у тек об­но­вље­ном Хи­лан­да­ру, ка­да је тре­ ба­ло са­с та­ви­ти осни­вач­к у по­ве­љу и за­ сно­ва­ти хи­лан­дар­ско вла­сни­штво. По­се­ бан зна­чај има­ју ауто­би­о­гра­фи­је учи­те­ља, пе­да­го­га, про­свет­них рад­ни­ка и на­у ч­ни­ ка, по­што је чи­тав њи­хов жи­вот ве­зан за про­свет­не уста­но­ве. На­ве­шће­мо не­ко­ли­ ко при­ме­ра:

22  b

z Ба­кић, Во­ји­слав, Бе­ле­шке о про­свет­ ним и кул­тур­ним, по­ли­тич­ким и рат­ ним до­га­ђа­њи­ма у Ср­би­ји (1872–1929), Ужи­це, 2009; z Ви­да­ко­вић, Ми­ло­ван, Ауто­би­о­гра­фи­ ја, у Гла­сни­ку 30, 1871, стр. 92–128; при­каз де­тињ­ства; z Ви­лов­ски Сте­фа­но­вић, То­дор, Мо­је успо­ме­не, 1867–1881, пре­штам­па­но из Бран­ко­вог Ко­ла 1907; пе­ри­од шко­ло­ ва­ња; z Ву­јић, Јо­а­ким, Жи­во­то­пи­са­ни­је, 1833; шко­ло­ва­ње и про­свет­не при­ли­ке; z Гру­јић, Ни­ка­нор, Ав­то­би­о­гра­фи­ја, Бо­ го­слов­ски гла­сник, 1904–1905; де­тињ­ ство и шко­ло­ва­ње; z Ђор­ђе­вић, Вла­дан, Успо­ме­не – кул­ тур­не ски­це из дру­ге по­ло­ви­не 19. ве­ ка, Но­ви Сад, 1925; z Жи­во­то­пис Мак­си­ма Јев­ге­ни­је­ви­ћа, Бу­дим­пе­шта, 1877; z Ки­ри­ло­вић, Ди­ми­три­је, На­ше ста­ре шко­ле по опи­су њи­хо­вих уче­ни­ка, „Пе­ да­го­шка ствар­ност”, Но­ви Сад, 1956, бр. 5, стр. 307; z Ма­та­вуљ, Си­мо, Би­ље­шке јед­ног пи­сца, Ле­то­пис Ма­ти­це Срп­ске, 196, 1898. и да­ље; мла­дост и жи­вот, до 1885; z Ми­лан­ко­вић, Ми­лу­тин, Се­ћа­ња, Де­ре­ та, Бео­град, 2005. z Ми­ли­ће­вић, Ми­лан, Из сво­јих успо­ ме­на, Го­ди­шњи­ца Ни­ко­ле Чу­пи­ћа, књ. 16, Две го­ди­не у слу­жби учи­тељ­ској, 1896. и слич­но у дру­гим де­ли­ма; та­ко­ ђе, Успо­ме­не 1831–1855, Бео­град, 1952; z Не­на­до­вић, Ма­ти­ја, Ме­мо­а­ри, Срп­ ска књи­жев­на за­дру­га, Бео­град, књ. 9, 1893; о при­ли­ка­ма школ­ства у Ср­би­ји и слич­но; z Ну­шић, Бра­ни­слав, Ауто­би­о­гра­фи­ја, у ви­ше из­да­ња, у ко­јој на ху­мо­ри­сти­ чан на­чин при­ка­зу­је при­ли­ке у на­шем школ­ству; z Об­ра­до­вић, До­си­ти­је, Жи­вот и при­ кљу­че­ни­ја, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, Бео­град, 1892. (пр­во из­да­ње 1783); ње­ го­во шко­ло­ва­ње, учи­те­ље­ва­ње и при­ каз при­ли­ка; z Ру­њ а­н ин, Пе­т ар, Ав­т о­б и­о­гра­ф и­ј а (1775–1839), Срем­ски Кар­лов­ци, 1914; z Сто­ја­ди­но­вић, Ми­ли­ца Срп­ки­ња, У Фру­шкој го­ри, три де­ла, 1861, 1862, 1866; о вас­пи­та­њу де­во­ја­ка; z Су­бо­тић, Јо­ван, Жи­вот, пет де­ло­ва, Ма­ ти­ца срп­ска, Но­ви Сад, од 1901. до 1910; де­тињ­ство, ђа­ко­ва­ње, шко­ло­ва­ње; z Те­ке­ли­ја, Са­ва, Гра­ђа и ма­те­ри­јал за опи­са­ни­је жи­во­та мо­га, Ле­то­пис Ма­ ти­це срп­ске, 119, 1876. и да­ље; деч­је игре, шко­ло­ва­ње, до­при­нос про­све­ти срп­ског на­ро­да;

z Хри­стић, Јо­ван, За­пи­си ста­рог Бео­гра­ ђа­ни­на (дру­го из­да­ње), Бео­град, 1937; z Цви­јић, Јо­ван, Из успо­ме­на и жи­во­ та, Омла­дин­ска Ма­ти­ца за Вој­во­ди­ ну, 1923; де­тињ­ство у Ло­зни­ци, шко­ ло­ва­ње. z Цви­јић, Јо­ван, Ауто­би­о­гра­фи­ја, СКЗ, Бео­град, 1965. Ви­ди: М. Кне­же­вић, Из ауто­би­о­гра­ фи­је Ми­ло­ва­на Спа­си­ћа, „На­ста­ва и ва­ с­пи­та­ње”, Бео­град, бр. 9, 1956, стр. 548, у ру­ко­пи­су. Та­ко­ђе, ви­ди: Би­бли­о­те­ка „Срп­ ски ме­мо­а­ри”, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, еди­ци­ја у шест књи­га, Бео­град, од 1987. (Алим­пи­је Ва­си­ље­вић, Пан­та Дра­шко­вић, Пе­ра То­до­ро­вић, Ди­ми­три­је По­по­вић, Бо­ го­љуб С. Илић); Ме­мо­ар­ска про­за 18. и 19. ве­ка, књ. 1 и 2, Но­лит, Бео­град, 1983; ▶Ауто­би­о­гра­фи­ја Бранислава Ну­ши­ћа; ▶би­о­граф­ ско проучавање; ▶ауто­граф; ▶ме­мо­а­ри; ▶спо­ме­ на­ри.

АУТО­ГРАФ – сво­је­руч­но на­пи­сан, из­вор­ни

ру­ко­пис, пр­ва вер­зи­ја, ори­ги­нал­ни ру­ко­ пис ауто­ра (не­ког до­к у­мен­та, ра­да или из­ во­ра за про­у­ча­ва­ње у исто­ри­ји пе­да­го­ги­ је); ауто­грам спа­да у ауто­гра­фе. Још од 16. ве­ка у Евро­пи се пра­ве збир­ке ауто­гра­фа и чу­ва­ју у би­бли­о­те­ка­ма и му­зе­ји­ма. Та­ ко­ђе, по­не­кад озна­ча­ва­ју и књи­ге ко­је се штам­па­ју под ди­рект­ним над­зо­ром са­мог ауто­ра. На при­мер, у пр­вој књи­зи Ми­ни­ стри про­све­те Ср­би­је 1811–1918. го­ди­не, об­ја­вље­не су фо­то­гра­фи­је ско­ро свих по­ пе­чи­те­ља, тј. ми­ни­ста­ра про­све­те, али у не­ко­ли­ко слу­ча­је­ва из пр­ве по­ло­ви­не 19. ве­ка ни­су по­сто­ја­ле ни фо­то­гра­фи­је (да­ ге­ро­ти­пи­је), ни умет­нич­ке сли­ке или цр­ те­жи, па су гра­фич­ки уред­ни­ци об­ја­ви­ли њи­хо­ве пот­пи­се, ко­ји су са­чу­ва­ни на ори­ ги­нал­ним до­к у­мен­ти­ма. Та­ко­ђе, при­ме­ри у: Ауто­гра­фи зна­ме­ни­тих лич­но­сти 20. ве­ка, из злат­не књи­ге Ми­ло­ра­да Рај­че­ ви­ћа, 1910–1931, Бео­град, б. г.; ▶фак­си­мил; ▶аутор; ▶фо­то­ко­пи­ја; ▶из­вор­ност (ве­ро­до­стој­ност) пе­да­го­шких до­ку­мен­ата.

АУТО­ДИ­ДАКТ – са­мо­ук; чо­век ко­ји је сте­

као основ­на зна­ња и ве­шти­не са­мо­стал­но, не­за­ви­сно од уоби­ча­је­них и ин­сти­т у­ци­о­ нал­них фор­ми обра­зо­ва­ња. Са­мо­уч­ка пи­ сме­ност и обра­зо­ва­ност би­ли су зна­чај­ни у про­шло­сти и пре уво­ђе­ња си­сте­ма ма­ сов­ног и оба­ве­зног шко­ло­ва­ња. За­хва­љу­ ју­ћи свом ве­ли­ком ин­те­ре­со­ва­њу, же­љи и упор­но­сти, са­мо­у­ки су на­у­чи­ли чи­та­ти, пи­са­ти, ра­чу­на­ти, па су чак са­вла­да­ва­ли и јед­но­став­ни­је за­на­те, ве­шти­ну ико­но­пи­са­ ња, сви­ра­ња на не­ком му­зич­ком ин­стру­ мен­т у и слич­но. У на­ци­о­нал­ној исто­ри­ ји пе­да­го­ги­је по­зна­ти су мно­ги при­ме­ри


АЦИ­ГАН, ЉУ­БИ­ЦА са­мо­уч­ког опи­сме­ња­ва­ња и уче­ња лич­но­ сти ко­је су ка­сни­је за­у­зе­ле зна­чај­но ме­сто у срп­ској кул­т у­ри (Вук Ка­ра­џић, кнез Ва­са из Бер­ши­ћа ко­ји је „на­у­чио чи­та­ти и пи­ са­ти са­мо­уч­ки, иду­ћи за сто­ком на оним бе­лим пе­чур­ка­ма што ни­чу по кла­да­ма”, Мар­ко Ми­ља­нов и дру­ги). Да­нас се по­јам ауто­ди­дак­та схва­та знат­но ши­ре и по­кла­па се са пој­мом – са­ мо­о­бра­зо­ва­ње. Они „ра­де на се­би” у сфе­ ри лич­не кул­т у­ре, сти­ца­ња оп­штег обра­ зо­в а­ња, али и у обла­с ти фор­мал­ног и офи­ци­јел­ног струч­ног уса­вр­ша­ва­ња, сту­ ди­ра­њем на да­љи­ну (до­пи­сним пу­тем, пу­ тем ин­тер­не­та), ван­ред­ним шко­ло­ва­њем уз рад и слич­но; ▶„ђа­че са­мо­у­че”; ▶анал­фа­ бе­ти­зам; ▶не­пи­сме­ност; ▶са­мо­уч­ка пи­сме­ност; ▶са­мо­у­ки на­с тав­ни­ци; ▶На­ход Си­ме­ун; ▶на­род­но про­све­ћи­ва­ње.

АУТО­МАТ­СКА ОБ­РА­Д А ПО­Д А­ТА­К А – ме­ха­

нич­ко или елек­трон­ско, кон­ти­ну­и­ра­но си­сте­мат­ско при­к у­пља­ње (еви­ден­ти­ра­ње) по­да­та­ка и пра­ће­ње ак­тив­но­сти у обла­ сти вас­пи­та­ња, обра­зо­ва­ња, школ­ства и про­све­те. Еле­мен­ти то­га су већ по­сто­ја­ли у окви­ру тзв. др­жав­не ста­ти­сти­ке (шко­ ле, уче­ни­ци, на­став­ни­ци итд.), а да­нас све ви­ше чи­не део ве­ли­ког си­сте­ма на­уч­ног и јав­ног ин­фор­ми­са­ња ко­ји слу­жи за бр­ зо и еко­но­мич­но опе­ра­тив­но пла­ни­ра­ ње, за ста­ти­с тич­к у ана­ли­ти­к у, пра­ће­ње, исто­риј­ска ис­тра­жи­ва­ња, као и за прог­ но­с тич­ка (фу­т у­р о­ло­шка) про­у­ча­в а­ња у пе­да­го­ги­ји (пла­ни­ра­ње мре­же школ­ства и сл.). Про­те­ком вре­ме­на, све те ба­зе по­ да­та­ка по­с та­ју све зна­чај­ни­је, упра­во са ста­но­ви­шта на­ци­о­нал­не исто­ри­је пе­да­го­ ги­је; ▶до­ку­мен­та­ци­ја; ▶из­во­ри за про­у­ча­ва­ње; ▶исто­риј­ска гра­ђа.

АУТО­НО­МИ­ЈА ОБРА­ЗО­ВА­ЊА СР­БА – озна­

ча­в а са­мо­с тал­ност у упра­вља­њу про­ све­том и школ­ством, сти­ца­ње пра­ва на обра­зо­ва­ње на ма­тер­њем је­зи­к у Ср­ба ко­ ји су жи­ве­ли у роп­ству или ко­ји су се­о­ба­ ма ра­су­ти у све­т у по дру­гим др­жа­ва­ма и цар­стви­ма, нај­пре у Аустри­ји и Угар­ској. Бор­ба за цр­кве­ну и школ­ску ауто­но­ми­ ју осно­ва су бор­бе Ср­ба за очу­ва­ње свог ▶иден­ти­те­та, на­ци­о­нал­ног. Сле­де­ћи до­га­ђа­ји, лич­но­сти и до­к у­мен­ти би­ли су осно­ва те ауто­но­ми­је: При­ви­ле­ги­је ко­је је цар Ле­о­ полд I 1690. до­де­лио Ср­би­ма по­сле се­о­ бе под Ар­се­ни­јем Чар­но­је­ви­ћем; зна­ча­јан је рад кар­ло­вач­ких ми­тро­по­ли­та Мој­си­ја Пе­тро­ви­ћа, Ви­ћен­ти­ја Јо­ва­но­ви­ћа и Па­ вла Не­на­до­ви­ћа, ко­ји 1749. осни­вају по­се­ бан фонд на­ме­њен из­др­жа­ва­њу срп­ских шко­ла. Ауто­но­ми­ја се за­кон­ски по­др­жа­ ва Де­к ла­ра­то­ри­ј у­мом Ма­ри­је Те­р е­зи­је

у пе­ри­о­ду од 1779. до 1868. По­том угар­ ски са­бор 1868. до­но­си за­кон о на­род­но­ сти­ма (фор­ми­ра­ју се че­ти­ри вр­сте шко­ ла: ве­ро­и­спо­вед­не, при­ват­не, оп­штин­ске, тј. ко­му­нал­не, и др­жав­не). Ма­ђа­ри­за­ци­ја срп­ских шко­ла до­жи­вља­ва свој вр­ху­нац 1907. (Апо­њи­јев за­кон), а 1912. уки­ну­та је у пот­пу­но­сти срп­ска ауто­но­ми­ја; ▶уни­ ја­ће­ње. У Кне­же­ви­ни Ср­би­ји за ауто­но­ми­ју шко­ла је по­себ­но зна­ча­јан ха­ти­ше­риф из 1830, а за оне под тур­ским роп­ством за­ ко­ни о шко­ла­ма из 1869. до 1912. У Бо­ сни и Хер­це­го­ви­ни се 1878. фа­во­ри­зу­ју ко­му­нал­не шко­ле, па се као от­пор ства­ра по­крет за срп­ску про­свет­ну ауто­но­ми­ју 1896, по­сле че­га је одо­бре­на Уред­ба цр­ кве­но‑про­свјет­не упра­ве срп­ских епар­ хи­ја, 1905. (Ве­ли­ки управ­ни и про­свјет­ ни са­вјет у Са­ра­је­ву). Ви­ди: Н. Ву­ји­сић Жив­ко­вић, Ауто­но­ми­ја у обра­зо­ва­њу, у Срп­ској ен­ци­кло­пе­ди­ји, пр­ви том, Но­ви Сад – Бео­град, 2010; Р. Ма­ка­рић, Си­стем обра­зо­ва­ња у „Про­јек­ту уста­ва за Вој­во­ ди­ну срп­ску” од Сте­фа­на Ра­ди­че­ви­ћа, „Пе­ да­го­шка ствар­ност”, Но­ви Сад, 1968, бр. 4, стр. 247; ▶ауто­но­ми­ја Ср­ба у Угар­ској.

АУТО­Н О­М И­Ј А, про­ф е­с ор­с ка – Пи­т а­њ е

ауто­но­ми­је уни­вер­зи­те­та и ра­да про­фе­ со­ра у Ср­би­ји ја­сно је де­фи­ни­са­но при са­мом чи­ну обра­зла­га­ња За­ко­на о уни­ вер­зи­те­т у. Та­да­шњи ми­ни­с тар про­све­ те Ан­дра Ни­ко­лић на скуп­шти­ни је ре­ као: „Ми пре­да­ва­ња оста­вља­мо на са­вест про­фе­со­ру ко­ме је до­тич­на ка­те­дра по­ ве­ре­на и не мо­же­мо ад­ми­ни­стра­тив­ним пу­тем во­ди­ти над­зор о то­ме ка­ко ће их он др­жа­ти. Ни ми­ни­стар про­све­те, ни­ти ико­ји на­ро­чи­ти ста­ре­ши­на не мо­же кон­ тро­ли­са­ти, ни­ти оце­њи­ва­ти рад уни­вер­зи­ тет­ског про­фе­со­ра... У пи­та­њи­ма ка­ко ће про­фе­сор на­у­к у да пре­да­је, у пи­та­њу ка­ко он ми­сли о пра­ву, о по­ли­ти­ци, о дру­штву, о свим мо­г у­ћим пи­та­њи­ма ко­ја до­ла­зе у пре­трес на­у­ке, ко­ја се осни­ва на ве­чи­ том и не­пре­кид­ном сум­ња­њу и у ве­чи­том и не­пре­кид­ном ис­пи­ти­ва­њу, и у ве­чи­том и не­пре­кид­ном по­твр­ђи­ва­њу да ли је на све­тло­сти да­на исти­на оно што је из­не­то или ни­је.” Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду је већ у чла­ну је­дан де­фи­ни­сан као „нај­ви­ше са­мо­ у­прав­но те­ло за ви­шу струч­ну на­ста­ву и за об­ра­ђи­ва­ње на­у­ка” (Сто го­ди­на Фи­ло­зоф­ ског фа­кул­те­та, Бео­град, 1963); ▶ауто­но­ми­ ја Ср­ба у Угар­ској; ▶ауто­но­ми­ја обра­зо­ва­ња Ср­ба.

АУТО­НО­МИ­ЈА СР­БА у Угар­ској – зна­чај­на

за раз­у­ме­ва­ње ста­т у­са срп­ског школ­ства се­вер­но од Са­ве и Ду­на­ва, пре 1918. Те­ мељ ауто­но­ми­је се на­ла­зио у при­ви­ле­ги­ја­

ма ко­је су Ср­би до­би­ли по­сле се­о­бе 1690. Ни­во и ква­ли­тет при­ви­ле­ги­ја ме­њао се у за­ви­сно­сти од при­ти­ска Тур­ске на Евро­ пу и по­ли­тич­ких од­но­са из­ме­ђу Аустри­је и Угар­ске. За­то су се Ср­би у по­ли­тич­ком сми­слу че­сто осла­ња­ли на Беч­ки двор и ње­го­ву за­шти­т у, ма­да су кул­т ур­не ве­зе са Пе­штом, та­ко­ђе, би­ле зна­чај­не. На­ци­ о­нал­ни ка­рак­тер срп­ској цр­кви, са­мо­у­ пра­ва школ­ства, фон­до­ва и уло­га срп­ског цр­кве­ног и на­род­ног Са­бо­ра при­зна­ти су 1868; ▶Вој­на кра­ји­на; ▶Вој­на гра­ни­ца; ▶ауто­но­ ми­ја обра­зо­ва­ња Ср­ба; ▶ауто­но­ми­ја, про­фе­сор­ ска; ▶при­ви­ле­ги­је.

АУТОР – тво­рац не­ког де­ла, нај­че­шће пи­

са­ног или умет­нич­ког. Пре­ма име­ну се од­ре­ђу­је аутор­ско пра­во. Де­ло не­по­зна­ тог ауто­ра од­ре­ђу­је­мо као – ано­ним­но; ▶ано­тар (ано­та­ци­је); ▶ре­ги­с тар; ▶ка­та­лог; ▶би­ о­гра­фи­ја; ▶ауто­би­о­гра­фи­ја; ▶би­о­би­бли­о­гра­фи­ја; ▶би­о­граф­ски ме­то­д.

АФО­РИ­ЗМИ као из­вор про­у­ча­ва­ња у исто­ ри­ји пе­д а­го­ги­је – крат­ке, је­згро­ви­те, са­

же­те и му­дре из­ре­ке ко­ји­ма се из­ра­жа­ва су­шти­на не­ке по­ја­ве или ства­ри. Од­у­век су би­ли зна­чај­ни и це­ње­ни као са­др­жај школ­ског, а на­ро­чи­то ван­школ­ског и ис­ ку­­стве­ног вас­пи­та­ња. Као пра­те­ћи ди­дак­ тич­ки ма­те­ри­јал сре­ћу се у уџ­бе­нич­кој и при­руч­ној ли­те­ра­т у­ри, а на­ро­чи­то у ча­со­ пи­си­ма и ли­сто­ви­ма за де­цу. Не­ка­да је у њи­ма ви­ше це­ње­на му­дрост по­ру­ке, док да­нас има­ју пре­те­жно ху­мо­ри­стич­ко‑са­ ти­рич­ни ка­рак­тер и са­др­жај. Исто­ри­ја пе­ да­го­ги­је по­не­кад у њи­ма мо­же на­ћи бо­љи опис не­ког вре­ме­на или до­га­ђа­ја не­го у мно­гим оп­се­жни­јим струч­ним тек­сто­ви­ ма; ▶анег­до­та као извор за исто­риј­ска ис­тра­жи­ ва­ња; ▶из­во­ри за про­у­ча­ва­ње; ▶исто­риј­ска гра­ђа.

АЦИ­ГАН, ЉУ­БИ­Ц А (1949–1990) – про­фе­ сор на пред­ме­т у Исто­ри­ја пе­да­го­ги­је на Фи­ло­зоф­ском фа­к ул­те­т у у Но­вом Са­ду. Сту­ди­је пе­да­го­ги­је за­вр­ши­ла је на Фи­ ло­зоф­ском фа­к ул­те­т у у Бео­гра­ду, где је и ма­ги­стри­ра­ла са те­мом Срп­ско школ­ско и про­свет­но за­ко­но­дав­ство у Вој­во­ди­ни од 1860. до 1918. го­ди­не. Док­то­ри­ра­ла је на Фи­ло­зоф­ском фа­к ул­те­т у у Но­вом Са­ ду од­бра­нив­ши те­зу Срп­ска пе­да­го­шка пе­ри­о­ди­ка у Кар­ло­вач­кој ми­тро­по­ли­ји. Нај­зна­чај­ни­ји ра­до­ви: Срп­ска пе­да­го­шка пе­ри­о­ди­ка у Угар­ској (1986), Но­во­сад­ска гим­на­зи­ја (1986), Не­ки про­бле­ми ис­тра­ жи­ва­ња у обла­сти исто­ри­је пе­да­го­шке те­о­ри­је и прак­се (1987), Ути­ца­ји иде­ ја Хер­бар­та и Ди­те­са на вас­пи­та­ње у ју­го­сло­вен­ским зе­мља­ма то­ком 19. ве­ка (1987), Основ­ни прав­ци ис­тра­жи­ва­њ а

b  23

А


АЏИЋ, СРЕ­ТЕН

А

на под­руч­ју исто­ри­је пе­да­го­шке те­о­ри­је и прак­се у САП Вој­во­ди­ни („Пе­да­го­ги­ја”, Бео­град, бр. 2–3, 1982, стр. 620). Ве­ћи­ну сво­јих чла­на­ка из на­ци­о­нал­не исто­ри­ је пе­да­го­ги­је об­ја­ви­ла је у „Пе­да­го­шкој ствар­но­сти”, Но­ви Сад: Срп­ско ауто­ном­ но школ­ство и про­свет­но за­ко­но­дав­ство у Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји (1860–1918), бр. 1, 2 и 3, стр. 229; Зна­чај до­стиг­ну­ћа исто­ ри­је пе­да­го­шке те­о­ри­је и прак­се, бр. 1, стр. 41; Раз­вој и оп­ште тен­ден­ци­је обра­ зо­ва­ња учи­те­ља, бр. 7–8, стр. 545; бр. 8, стр. 620; Са­др­жај обра­зо­ва­ња у срп­ским шко­ла­ма у Вој­во­ди­ни (1860–1918), бр. 8, стр. 706; Пред­школ­ско вас­пи­та­ње у Вој­во­ ди­ни (1880–1914), бр. 9, стр. 741; Основ­ни прав­ци ис­тра­жи­ва­ња на под­руч­ју исто­ ри­је пе­да­го­шке те­о­ри­је и прак­се (1945– 1981), бр. 1, стр. 77. Де­таљ­ни­је: ча­со­пис „Пе­да­го­шка ствар­ност”, Но­ви Сад, 1990, број 7–8; ▶исто­ри­ча­ри пе­да­го­ги­је; ▶пе­да­го­шка пе­ри­о­ди­ка.

АЏИЋ, СРЕ­ТЕН (1856–1933) – ду­го­го­ди­шњи

про­фе­сор и ди­рек­тор Учи­тељ­ске шко­ле у Ја­го­ди­ни. За­вр­шио је учи­тељ­ску шко­лу, сту­ди­рао на по­зна­том Пе­да­го­ги­ју­му и на Уни­вер­зи­те­т у у Бе­чу и слу­шао пре­да­ва­ња В. Вун­та у Лај­пци­г у. Био је оду­ше­вље­ни при­ста­ли­ца по­кре­та рад­не шко­ле (руч­ног ра­да), у че­му се уса­вр­ша­вао у Швед­ској и Нор­ве­шкој. У ње­го­во вре­ме Учи­тељ­ ска шко­ла у Ја­го­ди­ни (1898–1920) би­ла је узор за дру­ге шко­ле у Ср­би­ји (по ор­га­ни­ за­ци­ји на­ста­ве, ра­ду ве­жба­о­ни­це, ин­тер­ нат­ском жи­во­т у, уре­ђе­њу по­љо­при­вред­не

24  b

АШИН‑БЕГ – руд­нич­ки му­се­лим и по­бра­

Сретен Аџић

еко­но­ми­је и пољ­ској учи­о­ни­ци). По­том је ра­дио као ин­спек­тор у Ми­ни­стар­ству про­све­те и као про­фе­сор Ви­ше пе­да­го­шке шко­ле у Бео­гра­ду. Као при­ста­ли­ца рад­не шко­ле и за­го­вор­ник руч­ног ра­да, кри­ти­ ко­вао је хер­бар­тов­ска пе­да­го­шка схва­ та­ња. Нај­зна­чај­ни­ји ра­до­ви: Руч­ни рад у му­шкој шко­ли (1896), О срп­ској на­ци­о­нал­ ној шко­ли (1891), Те­ле­сно ве­жба­ње (1892), Увод у на­у­ку о вас­пи­та­њу (1894), Учи­те­ ље­ве за­бе­ле­шке (1894), Вас­пи­та­че­ве за­бе­ ле­шке (1909), Пољ­ска учи­о­ни­ца (1924). Ви­ ди: Ве­ли­зар Не­до­вић, Пе­да­го­шки по­гле­ди Сре­те­на Аџи­ћа, Ја­го­ди­на, 1998; Ми­ло­ван Ри­стић, Спо­ме­ни­ца Сре­те­ну Аџи­ћу, Ја­го­ ди­на, 1939; ▶Учи­тељ­ска шко­ла у Ја­го­ди­ни; ▶пољ­ ска учи­о­ни­ца; ▶рад­на шко­ла.

тим кне­за Ми­ло­ша Обре­но­ви­ћа, ко­ји је на ин­ди­рек­тан на­чин ути­цао на раз­вој до­га­ ђа­ја у Ср­би­ји по­сле 1813. Ка­да се кнез до­ ла­ском тур­ске ка­зне­не екс­пе­ди­ци­је по­ ву­као из Бру­сни­це у Цр­ну­ћу, упра­во се у ку­ћу Обре­но­ви­ћа у Бру­сни­ци сме­стио Ашин‑бег са 150 Ту­ра­ка, а „у школ­ској згра­ди су би­ле сме­ште­не ка­ми­ле”. Ово је ве­ро­ват­но је­ди­но све­до­чан­ство о по­сто­ ја­њу шко­ле пре тог вре­ме­на у Бру­сни­ ци. Го­ди­не 1814. Ми­лош је по на­ре­ђе­њу Ашин‑бе­га угу­шио Ха­џи‑Про­да­но­ву бу­ ну; после тога ће се исе­ли­ти у Бе­са­ра­би­ју. Уочи устан­ка у Та­ко­ву, „у пе­так пред оне Цве­ти 1815. го­ди­не” Ми­лош је ја­вио свом по­бра­ти­му „да се што пре укло­ни одан­де”; ▶Бру­снич­ка шко­ла.

АШЧИ­ЈА – је­дан од на­зи­ва за школ­ског по­

слу­жи­те­ља у ва­љев­ском кра­ју: ▶„фа­ми­ли­ја­ зи”, ▶„ва­ми­ли­ја­зи”. У из­ве­шта­ји­ма из 1851. за Ко­лу­бар­ски срез на­во­ди се да је у Ка­ме­ ни­ци сре­ски на­чел­ник ан­га­жо­вао „ашчи­ ни­цу” из Ва­ље­ва ко­ја је ку­ва­ла за де­цу, а пла­ћао је из оп­штин­ског при­ре­за за учи­ те­ље. На­зив „ашчи­ја” ви­ше се од­но­си на ку­ва­ра, али су рет­ко по­сто­ја­ла два по­себ­ на ли­ца. У до­к у­мен­ти­ма за шко­лу у За­гра­ ђу (За­је­чар) из 1853. ре­г у­ли­са­но је „пла­ћа­ ње по­слу­жи­те­ља и ак­џи­је школ­ског ко­ји ће уче­ни­ци­ма руч­ка ску­ва­ти да ови не би у школ­ско вре­ме дан­г у­би­ти мо­ра­ли”; ▶квар­ тир, ђач­ки; ▶фа­ми­ли­јаз; ▶ђач­ке тр­пе­зе; ▶тр­пе­зар, школ­ски; ▶ин­тер­нати.


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.