СИМБИОЗА Број 19, јануар 2018. Часопис студената Биолошког факултета, Универзитетa у Београду Издавач Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитетa у Београду
РЕЧ УРЕДНИКА Драги читаоци,
П
Лектура и коректура Бојан Петровић
ред вама се налази 19. по реду број часописа „Симбиоза“, посвећен различитим информацијама везаним за биолошку заједницу. Поред активности различитих студентских организација, интересантних научних открића из света биологије, репортажа са различитих манифестација и догађаја, имаћете прилику и да уживате у најбољим фотографијама Конкурса за најбољу фотографију, а на насловној фотографији је и победничка фотографија. Такође, моћи ћете да прочитате извештај са Конгреса студената биологије „Симпласт“.
Редакција Милан Ђорђевић Анђела Станковић Душица Ристић Душан Лазић
Имаћете прилику први пут и да читате ауторски текст, колеге биолога, али са другог краја света - Костарике, о томе како изгледа студирати и бавити се науком у овој маленој али поносној земљи Централне Америке!
Сарадници Ана Станковић Јово Покрајац Ирена Тодоровић Марија Петронијевић Теодора Лукић Пабло Розалес
Имам и ту част да вам представим Милу Илић, студента генерације Биолошког факултета, и проф. Душанку Савић-Павићевић, редовног професора Катедре за биохемију и молекуларну биологију, које смо интервјуисали у овом броју.
Главни и одговорни уредник Филип Бошковић Уредници Душан Радојевић Неда Глишовић Матеја Јовановић
Адреса casopis.simbioza@bio.bg.ac.rs ISSN 2334-8739 (Online) = Симбиоза
Искористићу ову прилику да вас све позовем и да пошаљете текстове за јубиларни 20. број и да заједно са нама прославите 8 година од оснивања и континуираног рада јединственог пројекта студената Биолошког факултета. У име редакције желим да вам читање овог, као и сваког другог броја, буде уживање и пуно среће на испитима! Срдачно, Филип Бошковић
1 / СИМБИОЗА
садржај Интернет презентација Профил на issuu.com Facebook страница Twitter профил Instagram профил
фотографија са насловне стране Вукашин Бјелица опис фотографије: Теренске слатке муке
10
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
МОЗАИК
3
Вести са факултета
23
КАКО ЈЕ ТО ПО СВЕТУ- iGEM the journey
5
Новости о Студентском парламенту
25
Интелигенција биљака
7
Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета
27
Студентска секција за неуронауке Друштва за неуронауке Србије
8
Викимедија
29
EcoHub - борба за очување животне средине
9
БИДовци вредни као пчеле!
31
Неверовали или да
10
Симпласт ‘17
33
Конкурс за најбољу фотографију месеца
13
Интервју са проф. Душанком Савић - Павићевић
35
Редакција препоручује
15
Интервју са студентом генерације
БИОЛОГИЈА
17 19 21
Латералност плавих китова Кратак осврт на климатске промене Невидљива писма организма - ванћелијске везикуле
21 25
33
СИМБИОЗА / 2
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА Редакција
ДОДЕЉЕНА НАГРАДА ГОДИШЊИЦА ФАКУЛТЕ- ДНК „ДЕШИФРУЈЕ“ 40 „КРУНА УСПЕХА“, ПРИ- ТА ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕ- РЕТКИХ БОЛЕСТИ ЗНАЊЕ НАЈБОЉИМ ДИЦИНЕ ДИПЛОМЦИМА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
У
свечаном амбијенту Ректората Београдског универзитета, 12. годину заредом додељена је престижна награда „Круна успеха“. Дипломирана правница Милица Шкаро и мастер биолог Иван Миленковић ове године понели су титулу најбољих дипломаца. Признање за остварене успехе и награду у виду Rolex часовника, победницима је уручио амбасадор Швајцарске Конфедерације Philippe Guex.
3 / СИМБИОЗА
П
оводом дана Факултета ветеринарске медицине, декан Биолошког факултета проф. Жељко Томановић открио је бисту академика Живојина Ђорђевића, оснивача и првог декана Ветеринарског факултета и управника Зоолошког завода на Великој школи. Више информација на: http://www.bio.bg.ac.rs/06_vest. php?id_vesti=1590&id_strane=1
О
анализама и активностима Центра за хуману молекуларну генетику и Центра за електронску микроскопију на Биолошком факултету за Вечерње новости говориле су професорке Душанка Савић-Павићевић и Александра Кораћ. Више информација на: www.novosti.rs/vesti/naslovna/ reportaze/aktuelno.293. html:704588-DNK-desifruje-40retkih-bolesti
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
НАГРАДА ИВАН ЂАЈА
Н
аграда Иван Ђаја за најбољу и докторску дисертацију и мастер рад из области Физиологије, додељена је др Стефану Стаменковићу за докторску дисертацију и Катарини Милићевић за мастер рад. Награду у спомен на име и дело професора Ивана Ђаје додељује Институт за физиологију и биохемију. Више информација на: http://www.bio.bg.ac.rs/06_vest. php?id_vesti=1609&id_strane=1
СИМБИОЗА / 4
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
НОВОСТИ О СТУДЕНТСКОМ ПАРЛАМЕНТУ Ана Станковић, председник Студентског парламента Биолошког факултета
С
тудентски парламент је и током ове школске године наставио да ради на побољшању општих услова студирања, као и на побољшању квалитета наставе на курсевима Биолошког факултета. И ове године је Парламент наставио сарадњу са Деканским колегијумом, Саветом факултета, Комисијом за побољшање квалитета наставе на самом факултету, Етичком комисијом и Комисијом за акредитацију. Чланови Студентског парламента су и на почетку ове године учествовали у организацији и реализацији уписа бруцоша и студената на више године студија. Одржани су и допунски избори за упражњена места представника модула прве године као и виших годна студија. У сарадњи са Савезом студената Биолошког факултета и ове године је успешно реализован Конгрес студената Биологије – Симпласт на Копаонику у периоду од 9.11.2017. до 12.11.2017.
5 / СИМБИОЗА
Један од пројеката Студентског парламента који је почео да се реализује и наставиће са реализацијом током читаве школске године јесте пројекат промоције Биолошког факултета. Општи циљ овог пројекта је повећање заинтересованости ученика средњих школа за изучавање биолошких наука. Израда информатора, обнављање одељка „За будуће студенте“ у оквиру сајта студената Биолошког факултета, излагање на сајмовима образовања и штампа промотивног материјала су такође саставни
делови овог пројекта. Такође, велики део пројекта промоције Биолошког факултета чине и сами студенти који учествују у самој промоцији презентовањем нашег факултета по средњим школама у Србији. Сви волонтери су прошли едукацију у вези са начином презентовања и садржајем који се презентује. Реализација презентација планирана је за почетак јануара 2018. године. Прошлог месеца, чланови Студентског парламента су учествовали на Студентском бизнис форуму који се одржао на Копаонику у периоду од 30.11.2017. до 3.12.2017. Едукација чланова парламента о писању пројеката и самим вештинама које су неопходне за рад парламента биће настављена и у летњем семестру.
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
Једна од новина у овој школској години јесу анкете и упитници који се налазе у електронској форми у електронском индексу студената. Апелујем на све студенте да попуне те анкете и упитнике, како би Студентски парламент заједно са предавачима на курсевима могао да ради на побољшању самих курсева и на унапређењу наставе с обзиром на то да је потребно мишљење што већег броја студената уколико нешто треба променити на одређеном курсу. Друга новина јесте дефинисање услова расподеле студената по студентским домовима. Студе-
нтски парламент је у договору са Деканским колегијумом дефинисао услове а званичан документ ће бити објављен на сајту студената као и на званичном сајту Биолошког факултета у току летњег семестра. Ове године, Студентски парламент ће наставити сарадњу са самим професорима и Деканским колегијумом. Радићемо на унапређењу квалитета наставе, такође, биће реализоване и припремне активности за пројекат реевалуације ЕСПБ поена а сам пројекат ће се реализовати у току наредне годи-
не. Наставићемо одличну сарадњу са Савезом студената Биолошког факултета, Центром за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета, Биолошким истраживачким друштвом „Јосиф Панчић“, као и са самим студентима. Овим путем бих позвала све заинтересоване студенте да се прикључе раду ових организација и учествују у унапређивању рада самих организација, а исто тако и Студентског парламента, као и самог факултета.
делегација Студентског парламента на Студентском бизнис форуму
СИМБИОЗА / 6
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
ЦЕНТАР ЗА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ РАД СТУДЕНАТА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА Филип Бошковић, председник ЦНИРС БФ
Н
ова школска година почела је радно и у току 2017. године ЦНИРС БФ је имао различите активности. Управни одбор расписао је Конкурс за сараднике ЦНИРС БФ за активности у школској 2017/2018. години, на којем су изабрани кандидати који ће активно учествовати у организацији свих планираних активности у наредном периоду. Интезивирана је и сарадња са Центром за стручни и научно-истраживачки рад Медицинског факултета (ЦСНИРС МФ) у склопу серије предавања посвећених Нобеловим наградама за физиологију или медицину, а под називом „Открића која су померила границе“. Поред бројних обавеза студената, на серију предавања је дошао велики број студената и свечана сала Ректората
7 / СИМБИОЗА
Универзитета у Београду била је попуњена. Присутнима на почетку су се обратили проф. др Јелена Лозо, продекан за науку и докторске студије Биолошког факултета, представница Научног већа Медицинског факултета, као и председници ЦСНИРС МФ и ЦНИРС БФ. Узбудљиву авантуру и то шта се крије иза оваквог признања увели су нас професори Биолошког факултета Александра Кораћ и Бато Кораћ, који су присутне оставили без даха пред паузу. Након паузе занимљива предавања одржали су професори Медицинског факултета Ивана Чоловић Чаловски и Владимир Трајковић. Стога су предавањима посвећеним везикуларном транспорту, циркадијалним ритмовима, патогенима и аутофагији обухваћене најскорије додељене Нобелове награде.
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
У 2018. години ЦНИРС БФ припрема следеће активности:
географских, филогенетских и еколошких података.
-18. јануар, од 11 часова, Библиотека Института за зоологију, презентација регионалног БиоКампа за студенте и Института за хемију из Љубљане;
-април, радионица посвећена основним академским вештинама као и суорганизација Дана мастер студија;
-фебруар, две радионице посвећене плагирању текстова и радова, правилном навођењу извора, а потом и радионица Викимедије Србија на којој ће учесници имати прилику да постану писци текстова на овој отвореној енциклопедији и за то да добију сертификат;
-мај-јун, Сајам науке и представљање тема Конкурса за научно-истраживачке радове и Конкурса за летње стручне праксе; -10. јул, други пут по реду ЦНИРС БФ ће обележити заједно са Биолошким факултетом Дан науке пригодним научно-популарним програмом;
-март, очекује нас радионица „Занимљива биоинформатика“ посвећена студентима биологије и екологије и заштите животне средине, а намењена употреби алата у анализи био-
-август/септембар, учешће учешће на ,,Oganic Life” фестивалу и обележавање Европског дана културне баштине;
Образовни програм је важан програм Викимедије Србије, који већ годинама показује добре резултате и велику заинтересованост. Програм је намењен свим образовним и учним институцијама у земљи (школе, факултети, институти) и има за циљ ширење слободног и свима доступног знања. Основна мисија је да се Википедија и њој сродни Вики пројекти популаризују и обогате новим садржајем у академском окружењу.
Образовни програм сачињен је од низа пројеката који се успешно спроводе кроз разне обуке, семинаре, уређивачке маратоне и слично.
ВИКИМЕДИЈА Теодора Лукић
В
икимедија Србије је непрофитна организација која има за циљ сакупљање и промоцију слободног садржаја (информација) на српском језику. Тој мисији већ годинама успешно доприносе волонтери, редовни чланови организације, као и уредници Википедије. Викимедија управља и помаже развоју пројеката слободног знања као што су Википедија, Викикњиге, Викицитат, Викиизворник, Викимедијина остава, итд.
На самом почетку другог семестра Викимедија Србија и Центар за нуачно-истраживачки рад организоваће радионице за све заинтересоване који желе допринесу изради светске енциклопедије знања на нашем језику, превасходно из домена њихове струке и интересовања. СИМБИОЗА / 8
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
БИДОВЦИ ВРЕДНИ КАО ПЧЕЛЕ! Јово Покрајац, председник БИД „Јосиф Панчић”
Н
а једанаестом београдском Фестивалу науке, који је носио назив „1 на 1“, већ традиционално учествовало је и Биолошко истраживачко друштво „Јосиф Панчић“. Тема коју је друштво ове године презентовало била је „Најмања метропола на свету“, кроз коју је посетиоцима знањем и уз помоћ занимљивих експоната приближен један од најинтересантнијих организама на Земљи, као и јако сложени системи које неки од ових организама формирају. Реч је о пчелама. Десет чланова БИД-а је током четири фестивалска дана (14-17.12.2017) неисцрпно преносило знања посетиоцима којих је било још више него претходних година. На штанду друштва могло се чути о томе шта су пчеле, колико врста данас живи и колико од тога човек узгаја због пчелињих производа и опрашивања. Главни део приче био је посвећен медоносној пчели (Apis melifera), али се причало и о пчелама из родова Osmia, Xylocopa, Agapostemon, Bombus и др. Осим што су песотиоци кроз причу сазнали о грађи пчеле, друштвима које неке од њих граде, разноврсности и многим другим феноменима везаним за ове инсекте, могли су видети 9 / СИМБИОЗА
и занимљиве експонате који су се ту налазили. С обзиром на то да је велики део приче био о пчеларству, на поставци су биле лутке обучене у пчеларска одела, ЛР кошница, димилице, врцалица за мед и други пчеларски прибор. Такође, на микроскопима су посетиоци посматрали усни апарат и грађу екстремитета за ходање пчеле, а на великом гипсаном моделу попречног пресека пчеле је објашњавана унутрашња грађа овог организма. Разноврсност ове групе инсеката дочаравале су слике великог броја врста (углавном тропских), као и збирка препарованих јединки неколико најчешћих врста у Србији. Највећу заинтересованост су
показали најмлађи, поготово за шаренолике тропске врсте са слика и за врцалицу коју су могли и сами да окрећу док носе пчеларске капе. Фестивал је прошао у ведром духу и поред напорног темпа, а БИД се већ спрема за наредни у складу са традицијом!
Фотографије : Предраг Куртић
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
СИМПЛАСТ ‘17 Ирена Тодоровић, координатор КСБ Симпласт
Д
ве хиљаде седамнаесте године, већ традиционално одржан је трећи Конгрес студената биологије „Симпласт”. Као новина, Конгрес је одржан у хотелу „Мујен лукс“, на Копаонику, у периоду од 9.11. до 12.11.2017, тако да су учесници имали прилику да уживају у свим чарима ове планине. „Симпласт“ је организовао Савез студената Биолошког факултета уз подршку Биолошког факултета Универзитета у Београду, Студентског парламента Биолошког факултета, Центра за трансфер технологије, Фонда за заштиту
природе, Завода за заштиту природе Србије и предузећа „Троноша“ д.о.о. Током четири дана трајања Конгреса, учесници су имали прилику да присуствују предавањима, радионицама, дебатама и дискусијама посвећеним различитим биолошким дисциплинама. Увод у рад Конгреса реализован је кроз предавање „Искуства у комуникацији друштвено важних тема из биологије“, које је одржао проф. др Алексеј Тарасјев и панел
дискусију „Псеудонаука – улога науке у друштву“, коју су водили проф. др Алексеј Тарасјев и проф. др Мирослав Живић. Другог дана, студенти су одржали презентације својих научно-истраживачких радова из различитих биолошких дисциплина, након којих је проф. др Владимир Трајковић одржао предавање „Значај аутофагије - Нобелова награда за физиологију и медицину 2016. године“. У поподневним сесијама, другог дана Конгреса студенти
СИМБИОЗА / 10
Фотографија: Антонија Радуловић
Победница конкурса за најбољу фотографију на Симпласт аванТури
11 / СИМБИОЗА
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
су учестовали у радионицама: „Доктор Хаус биолози у акцији“ (модератори: Милош Брукшин и Невена Котарац) и „ГИС и његова примена у биологији“ (модератор: др Ивана Самарџић). Поред тога, Олга Јовановић је одржала предавање о алтернативним изворима финансирања, док је доц. др Катарина Зељић одржала предавање о новим открићима у биологији. Трећег дана, у раним јутарњим сатима, учесници су се отиснули у „Симпласт аванТуру“, након чега је предавање одржао проф. др Ђуро Коруга, који је говорио на тему „Наномедицина: нови изазови, технике, биолошких наука и медицине“. Тог дана, предавање је одржала и проф. др Ана Ивановић на тему „Специјализација и хибридизација на Балкану - шта нас мрмољци могу научити о еволуцији“, а одржана је и научна дебата „Настанак живота“,
коју је модерирала проф. др Биљана Стојковић, као и Квиз кроз који су учесници показали колико су нових сазанања стекли. Проф. др Љубиша Станисављевић је учесницима кроз предавање „Програми за студенте - Еразмус+ размене, летње школе, праксе, кампови“ објаснио које су могућности за усавршавање. Ове године смо угостили и андрагога Наташу Панић, као и орнитолога Милоша Радаковића из „Завода за заштиту природе Србије“, који су за учеснике осмислили тему „Студије случаја“.
факултета, све активности су биле изузетно посећене, а учесници веома укључени у решавање задатих проблема и анализирању резултата. Кроз овакав вид неформалног образовања, „Симпласт“ је успео да умањи дистанцу између професора и студената, да пружи увид у нове токове наука, као и да омогући међугенерацијско упознавање, дружење и размену искустава, што је и примарни циљ Конгреса.
Завршног дана Конгреса, студенти су на предавању које је одржала Јелена Буразеровић, открили колики је „Еколошки отисак или како направити праве кораке и сачувати планету Земљу“. Програм КСБ „Симпласт“ је заинтересовао студенте свих модула и година Биолошког
СИМБИОЗА / 12
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
ИНТЕРВЈУ СА ПРОФ. ДУШАНКОМ САВИЋ ПАВИЋЕВИЋ Редакција
Д
ушанка Савић-Павићевић рођена је у Котору 19.01.1972. године. Основну и средњу школу завршила је у Бару. Биолошки факултет у Београду, одсек Молекуларна биологија и физиологија уписала је 1990. године. Од 2000. године запослена је на Биолошком факултету на Катедри за биохемију и молекуларну биологију. Лабораторија у којој је започела истраживачки рад и у којој даље ради је Центар за хуману молекуларну генетику. Симбиоза: Шта Вас је навело да упишете Биолошки факултет?
вљене секвенце у молекулу ДНК, некодирајуће РНК и палеогеномику. Афинитету који имам према научним темама значајно је допринела моја менторка, проф. Станка Ромац.
И
нтересовање за биологију развила ми је наставница у основној школи. Од првог утиска да је биологија дескриптивна и сувопарна, кроз рад са њом спознала сам колико су живи систем и молекул ДНК фасцинантни, и ту фасцинацију осећам и данас. Симбиоза: Да ли су Вам студије биле напорне, који је био Ваш омиљени предмет, а који сте предмет најтеже положоли?
Н
е могу да кажем да су ми студије биле лаке, мада самтрам да је студијски програм који сам похађала био прагматично осмишљен и довољно ме добро припремио за трансформацију коју је биологија као наука доживела у скоријем периоду. Омиљени предмети су ми били Молекуларна биологија еукари13 / СИМБИОЗА
Симбиоза: Шта Вас као предавача највише инспирише?
ота, Неуробиологија и Физичка хемија, а један од најтежих Основи молекуларне биологије. Симбиоза: Чиме се тренутно бавите и која је тренутна сфера Вашег интересовања?
М
ој научни рад везан је за генетичку основу неуромишићних и психијатријских болести. Као основну област интересовања увек издвајам молекуларну основу миотоничних дистрофија. Пратећи ову област развила сам интересовање за поно-
И
нтересовање студената за области које предајем и позитивна интеркација која из тога произилази. То ми помаже да радим посао предавача, који у порђењу са другим пословима које наше занимање носи није мој први избор. Симбиоза: Да ли себе сматрате строгим и захтевним професором?
П
ризнајем да је ово тешко питање за мене и да је адекватније мишљење студената. Рекла бих да сам захтевна, али да нисам строга.
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
Симбиоза: Која је Ваша омиљена књига, а који Вам је омиљени филм?
Н
ије ми лако да издвојим омиљену књигу јер сам квалитетно време да уживам у књижевности готово изгубила. „Forrest Gump” је филм који уз осмехе које мами носи пуно топлих и инспиративних порука. Симбиоза: Која Вам је омиљена земља у којој сте били?
К
ао дете сам обишла многе земље, проводећи време на бродовима јер је мој отац био поморски капетан. Памтим их по лунапарковима, зоолошким вртовима, карневалима. У скорије време на мене је снажан утисак оставила Португалија, стара поморска земља. Симбиоза: Да ли постоји нека личност којој се дивите, која Вам је можда узор?
Н
езависно од узраста или занимања пажњу ми увек скрену особе које носе позитивну енергију и поседују прагматичност и храброст. Симбиоза: Да нисте билог, шта бисте били?
И
нжењер бродоградње.
Симбиоза: Ваша омиљена фраза или филозофска мисао?
М дак.
ладост је инспирација јер са собом носи напре-
М
ислим да су две поруке важне. Прва је да је кроз студије потребно направити синтезу знања које пружа једну ширину у размишљању неопходну за истраживачки рад. Друга је да је биологија наука коју већ студирају, али да уче математику и програмирање. То је управо везано за перспективе биологије - она је наука садашњости и будућности у којој се нова сазнања све чешће стичу кроз напредак да се обради и разуме огромна количина податка коју доносе истраживања из области геномике и других омика.
Симбиоза: Шта бисте поручили студентима Биолошког факултета везано за студије и колико је перспективно бавити се биологијом?
СИМБИОЗА / 14
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
ИНТЕРВЈУ СА СТУДЕНТОМ ГЕНЕРАЦИЈЕ МИЛОМ ИЛИЋ Редакција
Симбиоза: Да кренемо хронолошки, када и како се код тебе јавила заинтересованост и љубав према биологији?
П
рва искра интересовања јавила се у основној школи. Сећам се... Пети разред, јако строга професорка и тада потпуно апстрактне теме. У ретроспективи, од првог тренутка када сам дошла у контакт са биологијом и хемијом не бих испуштала књигу док нисам разумела прочитано. Симбиоза: Зашто си баш одлучила, да давне 2013, упишеш Биолошки факултет?
Д
а, 2013. заиста јесте била јако одавно. Током одрастања мислила сам да ћу студирати медицину, али сам схватила да се медицина једноставно не бави феноменима који мене занимају на одговарајућем нивоу. И као и увек у животу, одговор на питање шта студирати нашла сам тако што сам размислила о прошлости. Ту је негде тај период од петог до седмог разреда основне школе изгледа играо пресудну улогу. Симбиоза: Прошле године проглашена си за студента генерације Биолошког факултета. Шта те је мотивисало да у томе успеш?
15 / СИМБИОЗА
Ј
ако ми је жао што ту награду нисам могла лично и да примим. Велика ми је част што се то тако одиграло, али заиста огромну заслугу у томе имају моје драге колеге. У првој години студија можда је постојала и нека доза нервозе која ме је гурала напред, али касније се формирала једна група младих људи међу којима је владала здрава атмосфера. Имали смо заједничка интересовања, теме о којима смо волели да дискутујемо и често нам је учење било уживање. Можда је ово мало романсирана верзија, јер током испитних рокова никоме није пријатно, али стоји да смо често били фасцинирани стварима које бисмо чули на факултету и орни да сазнајемо још и још (наравно, из одређених области). Симбиоза: Учествовала си на летњој пракси на Институту Каролинска у оквиру програма летње праксе компаније Амгем. Каква искуства носиш одатле?
И
даље ми је то негде у магли, било је ту доста рада и доста је било напорно. Упознати младе људе који имају слична интересовања је увек лепо искуство. Научила сам много о разним сегментима научног живота, а искуство рада у лабораторији је незаменљиво. Стокхолм је диван град, услови за рад на Каролинској су јако добри,
а прилика да присуствујемо симпозијуму симпозијуму на Универзитету Кембриџ је била савршен завршетак тог лета. Препоручила бих сваком студенту Биолошког факултета да окуша своју срећу и пријави се за програм! Симбиоза: Да ли имаш неке савете за наше колеге везано за пријаву за ову, али и друге летње школе?
К
олико год покушали да донесу информисане одлуке, мислим да увек могу да очекују неочекивано. Ипак не знаш шта и ко ће те тамо сачекати. Такође, моја логика је била да неко ко није упознат барем са градивом Основа молекуларне биологије, нема шта да тражи у лабораторији. Е сад, колико сам у праву... У сваком случају - пријавити се, пријавити се, пријавити се! Права прилика за схватити да ли им прија рад у лабораторији или не. Симбиоза: Које истраживачке области те највише интересују?
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
У
век сам била заинтересована за биологију малигних болести (никако канцера - ево и сад чујем професора Брајушковића како нас исправља). Програм на коме сам сада је и даље доста широк, али биологија малигних болести је увек тема којој се враћам. Симбиоза: Прошле године си уписала докторске студије, да ли би нам рекла нешто више о томе?
П
а заправо, нису то баш докторске студије. У Немачкој постоје ти fast track програми који допуштају да након прве године мастера директно пређете на докторске студије. Симбиоза: Зашто баш Немачка и Гетинген?
Н
аука уу Немачкој Немачкој је заиста високог квалитета. Универзитет у Гетингену је један од реномиранијих универзитета у Немачкој, али увек ту постоји и неки склоп разних околности. Програм се одвија у склопу Макс Планк института, докторска позиција је загарантована, а средина јако интернационална. Симбиоза: Како гледаш на стање науке у нашој земљи у поређењу са иностранством?
Н
е знам да ли ће икада бити могуће превазићи превазићи тај недостатак материјалних средстава. Јако ми је жао што не постоје послови за младе квалификоване људе и што не постоје одговарајући услови за рад. Ето, било је колега у мојој генерацији са којима би ми било задовољство да делим лабораторију. Познајемо једни друге добро, знамо ко је за шта способан и када бисмо били у ситуацији да и даље подстичемо једни друге, мислим да би свашта добро из тога могло да произиђе. Међутим, то се све осуло.. Симбиоза: С обзиром да си имала прилику да слушаш курсеве и у Немачкој, да ли Биолошки факултет има неке квалитете и шта мислиш да је разлог за то?
А
псолутно. већину онога што знам о молекуларној биологји научила ме је професорка Душанка Савић-Павићевић. И након овог искуства у Немачкој, схватам да су њени курсеви били на највишем нивоу. Она је уложила огроман труд у нас, а мислим да смо ми и тада то знали да ценимо. Било је ту и много других добрих курсева. С друге стране, математика, физика, статистика и биоинформатика би морале да постану битнији сегменти програма основних студија.
Симбиоза: Која су ти додатна интересовања?
М
узика је увек била огроман део мог живота, али уз оволико обавеза, све је то јако аматерски. Задовољна сам уколико стигнем да прочитам поглавље књиге која није везана за науку.
Симбиоза: Да ли би нешто поручила нашим читаоцима (студентима и професорима)?
С
тудентима да се са добро упознају упознају опцијама које које су пред њима. Не треба само пратити масу, морамо знати и шта је оно што је најбоље за нас као појединце. Студирати је једна ствар, али треба размислити и о томе шта и како после студија. Симбиоза: Хвала ти на издвојеном времену и пуно среће у даљем раду!
СИМБИОЗА / 16
БИОЛОГИЈА
ЛАТЕРАЛНОСТ ПЛАВИХ КИТОВА Милан Ђорђевић
Г
рупа маринских биолога, на челу са доктором Аријем Фридлендером са Универзитета Орегон, установила је постојање латералности код плавих китова (Balaenoptera musculus).
Наиме, коришћењем детектора покрета, научници су покушавали да утврде на који начин се 63 јединке крећу током лова на плен. На основу више од 2800 забележених ротационих покрета око уздужне осе тела откривено је постојање две различите стратегије којима се плави китови служе приликом храњења. Једна од стратегија подразумева да јединка ротира на страну након чега се враћа у првобитан положај тако да је угао ротације мањи од 180 степени. Добијени подаци такође указују на то да на индивидуалном нивоу јединке, приликом коришчења ове стратегије, показују склоност ка окретању на једну од страна, с тим да велика већина јединки показује склоност ка окретању на десну страну. Ова стратегија представља начин на који се плави китови хране највећи део времена ловећи плен који се налази у великим јатима на дубинама већим од 70 метара, при чему угао ротације најчешће износи 90 степени.
17 / СИМБИОЗА
БИОЛОГИЈА
Међутим, плави китови показују другачије латерализовано понашање приликом коришћења следеће стратегије. Наиме, примећено је да током храњења може доћи и до ротације на леву страну, противно уобичајеној склоности. То се догађа уколико јединка, крећући се под великим углом нагоре, напада мало јато плена које се налази ближе површини воде. Овај начин исхране заснива се на потпуној ротацији око уздужне осе тела, при чему угао ротације износи 360 степени. Претпоставља се да је ово одступање од уобичајене склоности значајно јер омогућава бољу перцепцију плена десним,
доминантним, оком. Наиме, на већим дубинама у условима слабе осветљености, чуло вида плавим китовима обезбеђује мало информација о спољашњој средини, па су самим тим и разлике у перцепцији приликом ротације улево и удесно минималне. На мањим дубинама у условима боље осветљености, плави китови путем чула вида добијају више информација о спољашњој средини. Ротација улево омогућава боље опажање плена десним оком него што би то био случај приликом окретања удесно што за последицу има то да велика већина јединки приликом лова на мањим дубинама ротира улево.
Предочени налази показују изуетну прилагођеност плавих китова када је реч о понашању током храњења. Ово је до сада први познат случај да животиње испољавају различито латерализована понашања у зависности од природе задатка који је потребно извршити. Следећи корак био би спровођење сличних истраживања на сродним врстама китова у циљу могућег проналажења сличног понашања, као и развој нових технологија које ће омогућити детаљније проучавање кретања код плавих китова.
Извор: http://dx.doi.org/10.1016/j.cub.2017.10.023
СИМБИОЗА / 18
БИОЛОГИЈА
КРАТАК ОСВРТ НА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ Катарина Кулић
К
лиматске промене дешавају се и наставиће да се дешавају. Од индустријске револуције па до данас глобална температура на Земљи порасла је за мало мање од 2 °C. Човек је својим активностима дефинитивно допринео томе. Спаљивањем фосилних горива ослободио је огромне количине угљен-диоксида у атмoсферу, а сечом шума смањио је капацитет за апсорпцију истог. Шуме су се бивале крчене како би се добиле веће површине за пољопривреду, градови су заузели огромне површине земљишта, а атмосфера је све топлија и топлија захваљујући повећаној концентрацији гасова стаклене баште. Климатске промене су природна појава, али посматрано на већој временској скали, мерено у хиљадама година. Развој модерног друштва довео је и до убрзаних климатских промена које доносе неравномеране и јаке падавине, високе годишње температуре, суше и поплаве, губитак годишњих доба. Овакве метеоролошке појаве постале су све чешће и доносе велике проблеме друштву, посматрано на сваком нивоу, економском, здравственом, социјалном. Још до 1992. године свет је препознао проблеме и чињенице да се климатске промене дешавају и тада су се државни лидери окупили и на чувеном „Rio Earth Summit“ конгресу и потписали „United Nations Framework Convention On Climate Change“, 19 / СИМБИОЗА
конвенцију која је позната као „Рио Конвенција“ и до данас ју је ратификовало 197 земаља света. Потписиници ове конвенције обавезали су се да смање повећање просечне глобалне температуре на мање од 2 °C од прединдустријског времена. Подршку овој конвенцији дала је кључна организација која се зове „Intergovernmental Panel on Climate Change“ која је основана 1988. и уз најновије светске технологије прати и извештава јавност о климатским променама. Када се говори о климатским променама неизбежно је поменути и Кјото протокол из 1997. године који је ступио на снагу тек 2005. године и обавезао развијене земље као највеће емитере гасова стаклене баште, да смање емисију гасова стаклене баште на 5% мање него 1990. године. Није давно прошло од „Париског споразума“ 2015. године када је највећу наду за заустављање климатских промена дао и потпис Сједињених Америчких Држава, под представништвом Барака Обаме, међутим, садашњи председник САД , Доналд Трaмп, у јулу 2017. године поништио је потписивање Париског споразума. Париски споразум је један од најизазовнијих међународних споразума чији је циљ да се заустави глобални пораст температуре на 1,5 до 2 °C, до 2050. године. Оно што је евидентно из свих ових конвенција и споразума јесте да климатске промене погађају све нас. Ипак смо сви становници једне једине
планете Земље. Главни ефекти климатских промена су: глобално загревање, загревање океана, топљење ледника, смањење снежног покривача, раст нивоа светског мора као и ацидификација океана, нестанак слатководних екосистема, екстремне метеоролошке појаве попут олуја, поплава, високих температура итд. Процењено је да је 2016. година била најтоплија година од када се прате метеоролошки подаци и да је оборен рекорд из 2015. године. Како се ближи крај 2017. године очекујемо извештај да ли је и ова година била рекордна по температури. Свакако да би температура порасла за много више степени да планета Земља није у ствари „Плава“ планета, јер је 70% Земље заправо чини вода, пре свега океани. Управо океани упијају највећу количину CO2 емитованог у атмосферу и на неки начин заустављају већ утицајни ефекат стаклене баште. Питање је времена колико ће океани још имати капацитета за апсорпцију CO2, јер је већ сада приметно закишељавање океана, тако да је од индустријске револуције океан постао киселији за чак 30%. Поред закишељавања, океан се од 1969. године у горњим слојевима (до 700 m) загрејао за 0,302 °F. То је довело до нарушавања једног од најразноврснијих морских екосистема – коралних гребенова. Наиме, корале насељава Zooxantellae, једноће-
БИОЛОГИЈА
лијски ендосимбиoнт који даје боју телу корала. Боја корала је значајна за рибе које налазе скровише у басенима корала. Ако температура воде остане изнад просека неко време, Zooxantellae напушта тело корала и корал остаје обезбојен, што га чини крхким, упадљивим а истовремено и непогодним стаништем и скровиштем за рибе. Киселији океан још више отежава живот коралима, тако што у киселијим условима теже апсорбују CaCO3 који инкорпорирају у тело. Ово је само један од примера утицаја климатских промена на живи свет и екосистеме, а уз остале утицаје попут загађивања, дефорестације, уништавања станишта и инвазивних врста све је већи и јачи притисак на екосистеме. Главно питање које можемо поставити јесте како се адаптирати на климатске промене? Тешко али неизбежно
питање, јер климатске промене, мимо екосистема, погађају и сваки друштвени сектор - енергетски, здравствени, пољопривредни, а сви су уско повезани. Баш зато је битно да сваки део друштва делује на смањење емисије штетних гасова – преласком на обновљиве изворе енергије, попут биомасе и ветра, коришћењем штедљивих сијалица, смањивањем загађења, пошумљавањем итд. У Европи 73% становништва живи у градовима. Зграде у градовима заузеле су нову, висинску зону, која представља неискоришћен простор у продукцијском смислу. Један од предлога Европске Комисије за климатске промене из 2013. године је изградња зелених башти у градовима и зелених кровова. Изградњом таквих башти имали бисмо више зеленила у градовима, локалну, урабану пољопривреду, већи апсорпциони
капацитет земљишта у току падавина, већу хладовину што последично значи смањење коришћења клима уређаја и саме енергије која је потребна за њен рад. Такође, повећао би се и локални биодиверзитет, а саме баште представљају зону рекреације што побољшава сам живот у урбаној средини. Све је популарнији тренд изградње зелених кровова на зградама. Зашто не бисмо и ми у Србији применили неке од ових адаптационих мера и свако у свом граду допринео борби против климатских промена? Извори: www.unfccc.int; www.ipcc.ch; www.climate.nasa.gov; www.teachoceanscience.net; www.climate-adapt.eea.europa.eu
СИМБИОЗА / 20
БИОЛОГИЈА
НЕВИДЉИВА ПИСМА ОРГАНИЗАМАВАНЋЕЛИЈСКЕ ВЕЗИКУЛЕ Филип Бошковић
О
сновни вид контроле и комуникације ћелија су нам познате: паракрина, аутокрина, ендокрина и нервна комуникација. Све се оне заснивају на различитим сигналним молекулима (хормонима, неуротрансмитерима и др).
у пошту, преда писмо, а то писмо преко поштара дође до примаоца. Веровали или не, такав систем постоји у сваком организму. Одговор на то јесу невидљива писма организма – ванћелијске везикуле. Пут таквих ванћелијских везикула би према томе био
течности, било у крв, лимфу, пљувачку, цереброспиналну течност или урин – заиста невероватно! Долазимо сад до питања зашто „Невидљива писма организма“? За њихово постојање се знало још у 20. веку али се сматрало да су то апоптотска тела
Да ли сте се икад запитали да ли једна ћелија која, нити секретује хормоне (није ендокрина ћелија), нити неуротрансмитере (није нервна ћелија), може да комуницира са ћелијом која је на другом крају (света) организма? Сликовито речено, ово питање се своди на
следећи: ћелија (пошиљалац) свој биохемијски отисак, протеине, информационе и некодирајуће РНК и липиде (текст писма) предаје ћелијским машинеријама (пошта), оне то упакују у везикуле (писма) и предају их у крв или друге телесне течности организма (поштари), које управо
или отпад ћелија. Наравно, као и сваки пут када истраживачи не разумује шта је, кажу да је смеће. Први пут је утврђено да тзв. „junk DNA“ кодира функционалне елементе, затим је сматрано да су транскрипти који се не преводе у протеине резултат неефикасне транскрипције и да немају улогу,
то да ли постоји универзална поштанска служба таква да свака ћелија – пошиљалац, може да пошаље писмо којом она обавештава циљану ћелију – примаоца, како је она, шта има ново и шта се ради. Пут таквог писма би изгледао овако: пошиљалац оде
такву поруку шаљу до циљне ћелије (прималац). Шта су ванћелијске везикуле? Ванћелијске или екстраћелијске везикуле (ЕВ) су важни медијатори међућелијске комуникације и свака ћелија у нашем организму је способна да исте секретује у неку од телесних
а данас знамо да то није баш тако. Исто се десило и са овим сићушним везикулама, од ћелијског отпада постале су свети грал савремене биологије! ЕВ су невидљива писма из два разлога: 1. изузетно су малих димензија – од 80nm до неколико стотина нанометара,
21 / СИМБИОЗА
БИОЛОГИЈА
што је и узрок да 2. њихова изолација и карактеризација и дан данас буде један од највећих проблема у изучавању њихових улога. Постоје и различити функционални облици и типови ЕВ, а то су егзозоми (пореклом из мултивезикуларног тела), микровезикуле (које настају пупљењем ћелијске мембране), апоптотска телашца (настају као последица стресних стања у ћелији) и ретровирусима - сличне везикуле. Улоге ЕВ у организму за сада су потврђене у (скоро) свим физиолошким и патолошким стањима: аутоимуним, кардиоваскуларним, при инфекцијама, хематолошким обољењима… Интересовање за њихово изучавање потиче од открића да писма која шаљу ћелије не морају увек да буду позитивна, већ она могу бити „отровна или отрована“. Таква писма управо шаљу туморске ћелије у виду туморских везикула које припремају циљно ткиво за ширење тумора – односно оне су неизоставне за настанак
метастаза и за сам процес метастазирања тумора. Још један занимљив пример је да маларични паразити у крви могу да између себе комуницирају путем егзозома. Њихов значај за биологију је још увек недовољно истражен и стога велики број истраживачких група управо ка томе стреми. Али, њихов значај није само фундаменталне природе и резултат тежње човека да разуме функционисање живота већ и да стечена знања примени. Биомедицински и биотехнолошки значај ванћелијских везикула је у експоненцијалном порасту и данас постоји велики број компанија које су тржишту понудиле многе производе базиране на њима. Две су кључне примене: 1. егзозоми (један од типова везикула) су се показали као обећавајући биомаркери различитих болести, пре свега малигних болести, а под 2. њихова примена довела је до револуције у циљаној достави лекова и модулацији активности циљних ћелија, с обзиром да су прва истраживања потврдила да
везикуле пореклом од одређеног типа ћелија бивају специфично преузете од тачно одређеног типа ћелија путем крви. Остаје да се у наредном периоду докаже оправданост великих очекивања које су научници положили у испитивање ових писама, али остаје и то да се запитамо да ли знамо како пошта функционише, које маркице се на писма лепе и да ли поштар може некад и да се напије па да писмо некад не стигне на праву адресу. Размислите следећи пут, када одете у пошту, шта све може да се крије иза тог система и како то да је живот направио такав савршен систем комуникације много милиона година пре.
СИМБИОЗА / 22
МОЗАИК
КАКО ЈЕ ТО ПО СВЕТУ - iGEM the journey Пабло Андреас Варгас Розалес, Биолошки факултет Универзитета Костарика
B
efore starting my undergraduate studies in bio - technology in 2014, I would have never heard the phrase “Synthetic Biology”, and if I would, probably it would bring to my mind images of babies being created in vats or alien life forms created from scratch. What would be my surprise, reality is even more captivating than fiction. Throughout my university years, Synthetic Biology (“synbio”, for short) would be a central topic in my life. Now, at the end of this period, one part of it is the climax of it all, the turning point in my professional development: iGEM. PRELUDE TO iGEM As I was sitting in my Intro to Biotechnology class I started feeling sleepy. The warmth of the tropics, plus the fact that it was Friday, just after lunch just made everything worse. Not taking into account that on the first year of university, one is not used to not sleeping due to the amount of work university demands. Nevertheless, this class was different. We had the visit of Prof. David García, who in 2012 and 2013 was part of the first Costa Rican teams assisting to the biggest synbio competition in the world: iGEM. David told us about how they worked in their project, the usage of milk whey to produce biodiesel though the use of modified bacteria, and about the competition itself and how it had changed his life. After finishing they created their own startup, Cibus 3.0, in which he was still working. I was left amazed. 23 / СИМБИОЗА
This synthetic biology I had never heard of before was something so interesting, that I really wanted to know more about it. After one semester of cleaning autoclaved plant tissue wastes and doing plant tissue culture, and a good dose of persistence, I was selected to work with David in his lab for a project in synbio. It was the beginning of 2015 and I had a new job as an assistant in the new Biotechnology Research Center of my university, and my new project aimed at the assembly and testing of a metabolic route for the production of farnesene, a terpene which has a lot of industrial applications, in Pseudomonas putida. The other cool thing about the project is that the modified bacteria would be able to use cellulose as a carbon source. This is especially important for Costa Rica is the biggest producer of pineapple in the world (yes, probably in Serbia you have
already a nice costarrican souvenir) and this generates a lot of wastes that brings a lot of problems for the environment and even the cattle, because a fly lays its eggs on the wastes and then bring disease to cows. -The first months, I learned the basics of molecular biology such as the work with bacteria, the use of the equipment, cloning… I am a very messy person, in Spanish we call it “tortero”, so once I spent three weeks cloning with negative results, because I was using the incorrect antibiotic for selection. Yet, I’ve learned a lot, and when the genes for the project arrived, I was ready. In parallel, I started developing a very close bond with the people in my lab, we had a very good chemistry and became friends. It was easy to see we all were in the lab for the same reason, we were in love with synthetic biology. Later we found out we all wanted to go participate in iGEM just as David did, so the idea started to grow and take strength. In September, David decided to organize the first biohackathon in the country, so the people of the lab decided to go as a team. This was the start of team iGEM TEC-Costa_Rica for 2016. We designed a synthetic circuit for the detection of a lncRNA present in the urine of men with prostate cancer using toehold switches. It was very well received by the judges and we even were told it was a good business idea, but at that time we already had our minds set, we were going to iGEM.
МОЗАИК
THE BEGGININGS After spending a few days together in Honduras for a Startup Weekend, we had our mind more set than ever. We started having meetings every week, researching, and setting objectives. Yet the definition of the topic was very difficult. We wanted to work on the diagnosis of prostate cancer, but the problem was the method. A team in the UK had worked in a very similar approach for the detection of tuberculosis, so we decided to look for a new way of detecting our RNA. Several meetings and about two months later we came up with a new mechanism for the detection of the RNA. We had been researching about techniques to detect nucleic acids, and decided a CRISPR-Cas system was our best chance at catching the lncRNA from urine without having to overcharge the cell with the amount of DNA required for a Zinc Finger or a Pumilio repeat. We designed a system in which two Cas9
proteins, mutated in their endonuclease domains so they wouldn’t cut the RNA, had attached each one half of a split-RFP. We would design guide RNAs to two close sites of the sequence and have the RFP reconstitute. It was brilliant, simple and elegant! We were up and rolling, at least for now. CHALLENGE 1: FUNDING! Before coming back to the story, getting funded in Costa Rica is one of the most difficult tasks for a scientist. Even more if you’re just a student, barely 20, and only have an idea which you want to develop. Although the registration for iGEM would give us enough for DNA synthesis and the university let us work in the lab, we had no money to go to Boston or buy some reagents we lacked at the time. We also had to pay for the not-so-small fee of iGEM Registration, so we had to hang our costs for a while and go ask for money. We started sending emails asking for funds, but the approach
was just too impersonal, and even getting a rejection answer was sometimes too much to expect. Luckily our professors had some contacts, so we went to them to present the project and ask for money. We prepared our slideshows, and went to their high-rise office buildings and manufacturing facilities to present. It was quite an experience. After this, we got two main sponsors, both pharmaceutical, one local company and a transnational. But we still lacked some money. We decided it was too picky just to look for money “in the sector”, so we asked all types of companies for money, some gave us $100, one gave us $1000. Little by little we were getting to our target. The only problem with this is that we were all too busy collecting money, so we had to leave the lab for a while. March went by, followed by April and now we were in May, with money and a lot of promises, but no project!
НАСТАВАК У СЛЕДЕЋЕМ БРОЈУ...
СИМБИОЗА / 24
МОЗАИК
ИНТЕЛИГЕНЦИЈА БИЉАКА Душица Ристић
О
ве јесени одржана је манифестација о интелигенцији биљака, са циљем подизања свести о биљкама као изузетно интелигентним и сналажљивим бићима. Одржана је у Центру за промоцију науке у сарадњи са Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, од 15. новембра до 1. децембра. Манифестација је (по мишљењу многих посетилаца) пољуљала став коју поседујемо према самим биљкама које често узимамо здраво за готово, као и значење речи интелигенција којој обично придајемо крајње антропоцентрично значење. Баш
25 / СИМБИОЗА
из тих разлога имали смо велику мотивацију да информишемо друге, а успут и да продубимо наше знање, о томе како заправо биљке осећају додир, светлост, мирисе, звукове и како се оријентишу у простору. Посетивши ову манифестацију, доста људи добило је нови поглед на биљке које нису толико статичне колико се чине, приметивши да се домишљатост природе види не само у сличностима већ и у различитим начинима одговарања на спољашњу средину и потешкоће које она задаје свима нама. „Интелигенција биљака“ била је посећена од стране људи свих животних доба и
занимања. Студенти су посебно били заинтересовани да чују за Жути зид псеудонауке, где су лако препознали сензационалистичке наслове у већини новина и на друштвеним мрежама. Највеће одушевљење међу свима њима, поред неких експоната наравно, изазвали су микроскопски препарати полена, жлезданих ћелија рузмарина, трахеја и ћелија епидермиса кактуса у отвореној лабораторији, где је ретко ко погледао препарате само једанпут. Неке од чињеница које су највише заинтересовале посетиоце су постојање криптохрома у биљкама и у животињама,
МОЗАИК
фототропизам, комуницирање биљака „језиком“ хемијских једињења при нападу инсеката, разлог сазревања воћа у исто време, као и интерактивни експонати Mimosa pudica (стидљиве мимозе) и Dionaea muscipula (мухоловке) који су сликовито приказали како биљке имају различите реакције на додир. Осим експоната и разноликих радионица, посетиоци су имали могућност да присуствују предавањима наших и светских стручњака многобројних области. Гостујући предавач који је отворио манифестацију био је Др Данијел Шемовиц, аутор књиге ”Шта биљка зна”, декан George
S. Wise Faculty of Life Sciences, Универзитета у Тел Авиву. Осим њега, предавачи су били и дипл. инж. агр. Александар Медовић, виши кустос – археоботаничар из Музеја Војводине који нам је причао о археоботаници у Србији, др Јелена Алексић са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду чија је тема била трновит пут оморике у науци, док нам је о опажању и границама сазнања причао др Оливер Тошковић из Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду. Са Института за биолошка истраживања ”Синиша Станковић” предавали су
др Владимир Јовановић о полу и роду биљака, др Бранислав Шилер о орхидејама, др Стеван Аврамов о кактусима, др Сузана Живковић о биљкама васкрсницама и њиховим тајнама вечног живота, и последње предавање о интелигенцији биљака у којој су учествовали др Драгана Матекало и др Бранислав Шилер, чиме је 1. децембра успешно затворена ова манифестација.
СИМБИОЗА / 26
МОЗАИК
СТУДЕНТСКА СЕКЦИЈА ЗА НЕУРОНАУКЕ ДРУШТВА ЗА НЕУРОНАУКЕ СРБИЈЕ Марија Петронијевић, потпредседник Студентске секције за неуронауке
К
ао огранак Друштва за неуронауке Србије, већ пуних осам година чланови Студентске секције за неуронауке, који долазе са различитих факултета Универзитета у Београду, кроз мултидисциплинарни приступ прикупљају, обрађују и размењују сазнања и искуства везана за нервни систем, како унутар секције, тако тако и од најмлађих па све до најстаријих. Године 2012. први пут смо стипендирани од стране Европске федерације за неуронауке (Federation of European Neuroscience Societies - FENS) ради организовања манифестације Недеља свести о мозгу - НСМ (Brain awareness week). Неке од тема које су обрађиване у оквиру НСМ су: неуродегенеративне болести, еволуција нервног система, хипноза, хистерија, шизофренија, депресија, биполарни поремећај. Као и претходних година, и 2017. годину започели смо са успешном Недељом свести о мозгу, током које смо посетиоцима приближили сазнања везана за сан и спавање. Како је током година НСМ постала синоним Секције, и ову 2018. годину започећемо реализацијом нашег најпосећенијег, најдражег и 27 / СИМБИОЗА
најважнијег пројекта. О најмлађим суграђанима мислимо током целе године, како у Београду тако и у околини. Зато смо током маја 2017. године у сарадњи са вртићем ’’Петар Пан’’ у Панчеву, одржали радионицу на тему ’’Емоције’’. Малишанима у вртићу ’’Панда’’ из Београда током новембра смо приредили ’’Науку без граница’’. На свим радионицама имали смо за циљ да деци, што је више могуће, приближимо, за њих имагинарни свет функционисања нервног система, и човековог тела. Своју машту, деца испољавају кроз уметност, па је то и основни концепт радионица са малишанима. Моделовање мозга од пластелина, игра са неуронаучним бојанкама, склапање ’’магичних капа’’ само су неки од начина којима приступамо најмлађима. Студентска секција за неуронауке је у оквиру „Научног камиона“ посетила и Смедерево. Интерактивно предавање под називом ‘’Моћи неурона’’ одржала је Миона Ћоровић. Кроз бројне ребусе и дискусије, ученици основних и средњих школа били су у прилици да науче основне информације о организацији и функцији нервног система, његових компоненти,
структури неурона и начину њиховог повезивања и преноса информација. Од 25. до 27. октобра, у Београду је одржан Конгрес Друштва за неуронауке Србије са међународним учешћем. У оквиру Конгреса, Студентска Секција за неуронауке организовала је научно-популарну манифестацију под називом ’’Синаптогенеза’’. Осим симпозијума на Конгресу, сви заинтересовани студенти могли су бесплатно посетити предавања у оквиру наше манифестације која су се бавила неуромитовима, морфолошким променама мозга услед матерналне депривације и (не)могућношћу бесмртности посматрану кроз еволутивни аспект. Једну од тема Конгреса, неуропластичност, чланови Студентске секције за неуронауке су обрадили током интерактивних предавања и радионица са основцима из Београда. Велико нам је задовољство да све студенте, испред Друштва за неуронауке (ДНС), позовемо на регионални конгрес ФЕНС-а 2019. (FENS Regional Meeting - FMR). Домаћин ФЕНС-овог регионалног конгреса биће Београд. Уз ДНС, као коорганизатори ФРМ 2019 прикључиће се и Друштва за неуронауке из Румуније и Турске.
МОЗАИК
Да ли сте пожелели да разумете шта је заправо страх, зашто га осећамо и како настају промене у нашем организму које прате ову примарну емоцију? Занима вас шта је то анксиозност и какве фобије постоје? Зашто нам срце брже куца када смо уплашени? Да ли нам је страх увек (не)пријатељ? Да ли су страхови уписани у наше гене или их стичемо током живота? И најважније – да ли се страх може победити? Одговоре на ова, али и на многа друга питања, могли сте пронаћи током наше децембарске манифестације ‘’У инат страху’’. Мотив страха
био је водећа тематика коју су чланови Студентске секције за неуронауке, студенти медицине, биологије и психологије на мултидисциплинаран начин представили ученицима средњих школа и студентима Факултета примењених уметности у Београду. Интерактивне радионице имале су циљ да разбију предрасуде и псеудонаучне информације, као и да подстакну заинтересоване да обнове али и допуне своја сазнања. Манифестацију ‘’У инат страху’’, али и наше јавне активности за 2017. годину затворили смо предавањем из уметности које је испратило хронолошку нит
развоја уметности кроз приказ најистакнутијих уметничких дела са тематиком страха. Чланови Секције вредно раде на програму за 2018. годину. Сви заинтересовани студенти, добродошли су да се учлане у Секцију, након Недеље свести о мозгу која ће се одржати у периоду од 12 до 18.3.2018. Све активности Секције можете пратити на сајту neuronauke.org и Фејсбук страницама: Студентска секција за неуронауке, Недеља свести о мозгу, као и на званичној страници нашег Друштва - Друштво за неуронауке Србије.
СИМБИОЗА / 28
МОЗАИК
EcoHub - БОРБА ЗА ОЧУВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Анђела Станковић
Т
ежећи специјализацији и развијајући интересовање само за поједине гране биологије, ми као (будући) биолози често заборављамо основну сврху и срж науке којом се бавимо. Наука о животу, љубав према живом свету. Уједињени у циљу заштите све више угрожене животне средине, са жељом да едукују, тим биолога основао је организацију EcoHub. Њихова визија јесте креирање конкретних еколошких акција као и подизање свести омладине о проблему на који непрекидно утичемо и који утиче на нас.
29 / СИМБИОЗА
Делећи мишљење о озбиљности и важности ових проблема, пријавила сам се да као ментор ове организације предочавам ђацима основних школа у Београду различите еколошке теме у виду секције. Велики број волонтера је пријављен за пројекат, и након одабира ментора, свако од нас добио је основну школу и одељење у коме држи секцију. Радећи са колегиницама менторкама на пројекту, пре свега сам унапредила сопствена сазнања и проширила интересовања из области екологије и заштите животне средине. Међутим, оно
што ме је највише обрадовало јесте велико ангажовање деце првог разреда које подучавам. Иако влада предрасуда да се учитељи и професори биологије не интересују претерано за овакве теме и не залажу да о томе информишу своје ученике, већ време посвећују неким важнијим областима, огроман ентузијазам, али и знање владало је на свакој од секција. Кроз игру, ђаци су научили како настају климатске промене, шта је то рециклажа и како је можемо свакодневно спроводити, које су врсте угрожене, а које ендемичне и сл. На тај начин не
МОЗАИК
само да се од раних стадијума образовања подстиче свест о околини и осталим врстама са којима делимо планету, већ се ствара нова генерација младих научника који ће заједно са нама радити на остварењу истих
циљева. Будући да ће неки од нас бити управо професори и предавачи, овакав вид ангажмана одлична је припрема и увод у изучавање методике наставе биологије. Како смо остварили одличну сарадњу са
децом и учитељима, надамо се да ће овакви пројекти бити све чешћи у будућности, а да ова тема неће имати статус споредне и неважне у односу на остале. Ђачка креативност подстакла нас је да и сами унапредимо знање и прикључимо се још више конкретним акцијама са сличном тематиком. Верујемо да, приближавајући екологију ученицима, на најплеменитији начин остварујемо своју биолошку мисију.
СИМБИОЗА / 30
МОЗАИК
НЕВЕРОВАЛИ ИЛИ ДА Матеја Јовановић, Душица Ристић
К
К
И
З
ада би човеково око била дигитална камера, она би имала 576 мегапиксела.
ако имају наизглед бело крзно, кожа поларних медведа је црна. Њихово крзно је транспарентно и рефлектује видиљиву светлост што им, као животињама које живе у тундри омогућава лакшу камуфлажу у снегом прекривеној средини.
Б него бетон.
утна кост (femur) у људском организму има већу чврстину
оале (лат. Phascolarctos cinereus), као и примати, имају јединствен отисак прста.
а графите се мисли да су релативно нови урбанистички покрет - али заправо постоје већ пар хиљада година. На зидовима чувеног италијанског града Помпеја написане су поруке као што је „Стафилус био овде“ и сачувани су приликом ерупције вулкана Везува, јер их је пепео прекрио. Реч „grafitti“ настала је од италијанске „graffiata“, што значи огреботина.
Н
аучници у Кини, закључили су да се панда претварала да је трудна да би добијала бољи третман. Трудне падне добијају додатне порције хране, као и собу са климом. Ова падна је опонашала трудноћу тако што је, између осталог, мање јела и мање се кретала.
31 / СИМБИОЗА
Т
оком Другог светског рата компанија „Хершеј“ Hershey је направила чоколадицу за америчке војнике која је имала толико лош укус да би је војници јели само у случају гладовања.
З
емља представља једину планету где ватра може да гори. Ни на једној, досад познатој планети нема довољно кисеоника да би ватра горела.
З
латне рибице су једине животиње које могу видети и у инфрацрвеном и у ултраљубичастом спектру.
Х
оландско село Giethoorn неуобичајено је због тога што су аутомобили забрањени у селу - из једноставног разлога што нема путева. Уместо тога, све је повезано водом, а једини начин да се приближи селу (осим ходања преко серије премошћених потока) је чамац.
МОЗАИК
Б
итка код Карансебеша 1788. године између војске Аустријског и Османског царства завршила се поразом Аустријанаца, зачудо без појављивања Турака. Аустријска извиђачка група почела је да пије ракију и ушла је у борбу са неким другим војницима због пића не знајући да су то њихови војници (у њиховој војсци били су и словенски народи, као и германски који не причају истим језиком). Све аустријске трупе су се или бориле између себе или разбежале.
О
тров новорођене кобре је једнако јак као и отров одрасле јединке, самим тим, и новорођена кобра може убити угризом.
И
ако су мајмуни учени знаковни језик и у способности су да одговарају на постављена питања, до сада никада сами нису поставили питање. Истраживачи претпостављају да је способност постављања питања кључна разлика између мајмуна и људи.
П
лод врсте Diospyros nigra има укус чоколданог пудинга. Још занимљивија је чињеница да садржи мали проценат масти, као и четри пута више витамина Ц у односу на поморанџу.
К
етогена дијета је начин исхране који подразумева висок унос масти, а низак унос угљeних хидрата и протеина. Цели низ истраживања указао је да наведена дијета може бити значајна помоћ у терапији епилепсије, посебно код деце. Идеја о примени дијете у терапији епилепсије настала је 1920-их година када је откривено да гладовање може ублажити или у потпуности уклонити појаву епилептичких напада.
Н
ајмања врста мајмуна је врста Cebuella pygmaea са средњом тежином одрасле јединке око 99 g и дужином тела мањом од 15 cm.
СИМБИОЗА / 32
МОЗАИК
КОНКУРС ЗА ФОТОГРАФИЈУ МЕСЕЦА
б
a
в Аутори фотографија: победничка - Вукашин Бјелица , а -Тамара Стојић, б - Нађа Милићевић, в - Нађа Милићевић, 33 / СИМБИОЗА
МОЗАИК
г
е
д ђ
ж г - Милана Ранимиловић, д - Маргарета Лакушић, ђ - Ива Росић, е -Јелена Спасић, ж - Ана Прванов. Фотографије погледајте и на линку. СИМБИОЗА / 34
МОЗАИК
РЕДАКЦИЈА ПРЕПОРУЧУЈЕ Регионални БиоКамп 2018. На Биолошком факултету у четвртак од 11 до 13 часова одржана је презентација Регионалног БиоКампа, који се одржава сваке године у Словенији у организацији фармацеутске куће ,,Лек”, придружнице компаније „Новартис”. Пријаве су отворене за студенте завршне године. Више информација можете наћи на: https://www.lek.si/en/careers/biocamp/
АМГЕН – програм летњих пракси Почело је пријављивање за учешће на Амген летњим праксама из области биологије, биомедицине и биотехнологије на водећим универзитетима у Европи и Јапану. Осмонедељне праксе су намењене студентима основних академских студија и све трошкове покрива стипендија Амген Фондације. Више детаља потражите на: http://www. amgenscholars.eu/.
Стипендије Фонда за младе таленте Министарство омладине и спорта, односно Фонд за младе таленте, расписало је Конкурс за стипендирање студија у Републици Србији за до 900 студената основних и до 400 студената мастер академских студија на акредитованим универзитетима у Србији. Конкурс је отворен до 31. јануара. Више информација о условима и начину пријаве на страници.
35 / СИМБИОЗА
МОЗАИК
Belgrade Bioinformatics conference (BelBi) 2018 Биолошки факултет је суорганизатор конференције Belgrade Bioinformatics conference (BelBi) 2018, која ће се одржати од 18. до 22. јуна 2018. Више информација на линку.
Конкурс за доделу стипендија Фондације Нови добротвори Универзитета За школску 2017/2018. годину предвиђене су четири стипендије, по једна за сваку групацију. На конкурсу се могу пријавити студенти основних и мастер студија који се финансирају из буџета Републике Србије. Конкурс је отворен до 26. јануара.
Конгрес Српског друштва за митохондријалну и слободно-радикалску физиологију
У периоду од 28-30. септембра 2018. године у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду одржа ће се Fourth International Congress of Serbian Society for Mitochondrial and Free Radical Physiology: CHALLENGES IN REDOX BIOLOGY, у организацији Српског друштва за митохондријалну и слободно-радикалску физиологију. Конгрес ће бити организован као међународни, у сарадњи са европским удружењем Society for Free Radical Research Europe, SFRR-E.
СИМБИОЗА / 36
СИМБИОЗА / 37