СИМБИОЗА
РЕЧ УРЕДНИКА
Издавач
Број 17, мај 2016. Часопис студената Биолошког факултета, Универзитетa у Београду Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитетa у Београду
Главни и одговорни уредник Лена Илић
Уредници
Душан Радојевић Бојан Петровић
Лектура и коректура Бојан Петровић
Редакција
Марија Гајић Филип Бошковић Ана Станчић Катарина Стевановић Милица Потребић Марија Перић Милена Спасојевић Топлица Марковић Стефан Аврамовић Анђела Стојев Теодора Милошевић
Сарадници
Валентина Караџић Дино Мартинић Олга Јовановић Бојана Надаждин Ана Вулетић Невена Петровић
Адреса
casopis.simbioza@bio.bg.ac.rs ISSN 2334-8739 (Online) = Симбиоза
1 / СИМБИОЗА
Поштоване колеге, елико ми је задовољство да вам представим, седамнаести по реду број часописа студената Биолошког факултета ,,Симбиоза’’. Пре свега, желела бих да поздравим велики труд и залагање старих и нових чланова редакције, који ће вам у овом броју представити свој поглед на неке од актуелних светских тема везаних за биологију, као што су зика вирус, терапије ретких болести и многе друге. Захвалила бих се на сарадњи Студентском парламенту Биолошког факултета, Савезу студената Биолошког факултета и посебно проф. др Жељку Томановићу, декану Биолошког факултета на одвојеном времену за интервју за овај број. Такође, захваљујем се и колегама из Научноистраживачког друштва студената биологије и екологије ,,Јосиф Панчић’’ из Новог Сада на сарадњи и желим им пуно успеха у даљем раду, како у сфери истраживања, тако и у раду на часопису ,,Теренац’’ о коме можете прочитати више у овом броју.
В
Срдачно, Лена Илић
садржај
21
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
3
5 7 8
Новости Студентског парламента Савез између два броја Центар за научно-истраживачки рад студената БФ Промоција часописа „Теренац“ на БФ
Профил на issuu.com Facebook страница Twitter профил
9
Часопис посвећен заштити природе „Теренац“
СПОРТ
Брига о потомству
13
Екстремни трошкови терапије код ретких болести и зашто је то тако
16
Зика вирус
Кошаркаши у елити!
МОЗАИК
23
11
20
БИОЛОГИЈА
Зелене струје - од биосензора до играчака
Интервју са проф. др Жељком Томановићем
Отпадна кланична крв као драгоцен извор биолошки активних супстанци и биоматеријала
18
21
ТЕМА БРОЈА Интернет презентација
17
25 26 27 29
Бити бруцош на Биолошком факултету Седам светских чуда BIMLS 2016 Неверовали или да Редакција препоручује
фотографија са насловне стране Филип Бошковић
18
11
20 СИМБИОЗА / 2
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
НОВОСТИ СТУДЕНТСКОГ ПАРЛАМЕНТА Валентина Караџић,
Председник Студентског парламента
Драге колеге и колегинице,
С
тудентски парламент Биолошког факултета је и у овом семестру радио на томе да заступа интересе и права студената и да у сарадњи са деканским колегијумом учествује у решавању проблема који се тичу наставе и студената на Биолошком факултету. Чланови Студен-тског парламента су као део комисије за обезбеђење квалитета Биолошког факултета, као и комисије за акредитацију, радили на унапређењу услова студирања, на увођењу новитета и промена у циљу стицања што квалитетнијег образовања током студирања на Биолошком факултету. СПБФ је у овом семестру радио на различитим анализама обавезних курсева, у циљу указивања на конкретне проблеме с којима се студенти суочавају на појединим курсевима. Имајући у виду да анкете које студенти попуњавају на крају семестра о обавезним курсевима нису добро конципирана, чланови Студентског парламента Биолошког факултета су направили анкету којом студенти могу да искажу своје мишљење о сваком појединачном курсу и тиме укажу на евентуалне проблеме или потешкоће при савладавању сваког курса. Сви студенти могу попунити анкету о процени квалитета наставе на оба-
3 / СИМБИОЗА
везним курсевима основних студија на сајту студената, за сваки предмет који су положили појединачно. Желимо да резултатима ових анкета укажемо на пропусте и проблеме у оквиру појединих курсева и да утичемо на њихово решавање. Након пројекта реевалуације ЕСПБ поена који је представљао квантитативну анализу обавезних предмета, чланови Студентског парламента тренутно раде на квалитативној анализи обавезних курсева на Биолошком факултету. Идеја овог пројекта је да обједини мишљења студената о сваком обавезном курсу, о литератури, методици извођења наставе, теоријској и практичној настави, проверама знања и завршном испиту. Формиране су радне групе у оквиру сваког модула које чине 5 редовних студената са просечном оценом изнад 8. Резултати ове анализе ће бити доступни свим студентима уколико буду желели да се на тај начин информишу о курсевима, као и професорима и члановима деканског колегијума. Студентски парламент је у овој школској години основао Центар за научно-истаживачки рад студената Биолошког факултета, као тело Студентског парламента које за циљ има увођење студената основних академских студија у научно-истаживачки рад. Расписани су избори за чланове Управног одбо-
ра Центра, и након одабира чланова, Центар ће почети са радом усвајањем годишњег плана активности на првој редовној седници. О свим активностима Центра студенти ће на време бити обавештени. О резултатима свих анализа и пројеката на којима је СПБФ радио, као и о начину рада Центра за научно-истраживачки рад, студенти ће имати прилику да се информишу у мају ове школске године када је планирана манифестација Дан отворених врата парламента. На овој манифестацији, студенти ће моћи да чују нешто више о пројектима Студентског парламента као што су Пројекат реевалуације ЕСПБ поена, Анкета о процени квалитета обавезних курсева, Квалитативна анализа обавезних курсева на Биолошком факултету, Пројекат промоције итд. Поред тога, студенти ће бити у могућности да чују на који начин функционише Парламент, чиме се бави, како могу постати чланови или да укажу на проблеме с којима се суочавају на Биолошком факултету. Студенти Биолошког факултета су у овој школској години били учесници Студентског привредног форума у организацији Центра за едукацију и друштвену еманципацију младих 4. и 5. марта у просторијама Привредне коморе Србије. Форум је био организован у
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
виду дводневног семинара у оквиру кога су кроз бројна предавања, радионице и панел дискусије обрађене разноврсне теме – од социјалног предузетништва, преко правила доброг јавног наступа, покретања личног бизниса до оглашавања путем друштвених мрежа, тако да је на овај начин форум окупио студенте различитих образовних профила. Ове године, Биолошки факултет је по први пут имао своје представнике и на фестивалу Наук није баук, одржаном у Нишу 1. и 2. априла. На овом фестивалу, који је данас један од највећих и најзначајнијих фестивала науке у југоисточној Србији, наши делегати су наступили са еколошком поставком, у складу са овогодишњом темом манифестације – значај екологије. Почетком априла одржани су избори за Студентски парламент Биолошког факултета за школску 2016/17. Студенти свих модула су изгласали своје представнике, који чине нови сазив Студентског парламента за школску 2016/17. годину: Друга година: •Милошев Исидора – представник модула Молекуларна биологија и физиологија •Јаковљевић Стефан – представник модула Биологија •Покрајац Јово – представник модула Екологија
Трећа година: •Бошковић Филип – представник модула Молекуларна биологија и физиологија •Миладиновић Оливера представник модула Биологија •Тодоровић Ирена – представник модула Екологија Четврта година: •Караџић Валентина – представник модула Молекуларна биологија и физиологија •Кандић Ирина – представник модула Екологија Представници студената: •Новаковић Милица •Љешковић Милош •Ковинић Невена •Мартинић Дино •Шљукић Александра •Лојаница Ана У октобру ове године биће одржани и допунски избори за представнике модула прве године студија, за представнике мастер студија, како и за места представника модула која су остала неупражњена. Поред редовних избора за Студентски парламент Биолошког факултета, одржани су и избори за делегата Биолошког факултета у Парламенту Универзитета у Београду за школску 2016/17. годину, на којима је, највећим бројем гласова студената, изабрана Милица Новаковић. Срећни празници!
СИМБИОЗА / 4
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
САВЕЗ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА Дино Мартинић,
Председник Савеза студената Биолошког факултета
Олга Јовановић,
ПР Савеза студената Биолошког факултета
О
д јављања у прошлом броју Симбиозе, Савез студената Биолошког факултета је вредно радио на остваривању циљева организације: побољшање студентског стандарда и услова студирања, промоција науке и научно-истраживачког рада, неформално образовање, заштита животне средине и природе, заштита људских права и унапређење положаја младих. Заједно са Студентским парламентом залагали смо се за права студената и побољшање услова студирања на Биолошком факултету, a овим путем желимо и да се захвалимо Студентском парламенту Биолошког факултета на свесрдној подршци и напорима који се улажу у митигацију свих актуелних проблема који су дошли са реформама доношењем Закона о високом образовању и свим проблемима научне заједнице.
5 / СИМБИОЗА
ВЕЛИКО РАТНО ОСТРВО ДРАГУЉ БЕОГРАДА
С
–
авез студената Биолошког факултета, Студентски парламент Биолошког факултета, студијска група Геопросторне основе животне средине и Студентски парламент Географског факултета уз подршку Ректората Универзитета у Београду организовали су сет прадавања на тему ,,Велико ратно острво - Драгуљ Београда” у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду, 25.03.2016. са почетком у 12ч. Посетиоци су имали прилику да чују о Великом ратном острву са два аспекта - географског и биолошког. Од предавача са Биолошког и Географског факултета, као и са Института за биолошка истраживања ,,Синиша Станковић”, сазназнали смо о настајању и еволуцији географских карактеристика острва, о биодиверзитету биљака и животиња (пре свега птица) на њему, али и о тренутном стању, загађењу и начинима заштите животне средине на простору Великог ратног острва. Сет предавања је био структуиран на следећи начин: - мср Иван Новковић, асистент на Географском факултету Универзитета у Београду, ,,Генеза, морфолошка еволуција и физичкогеографске карактеристике Великог ратног острва”
- проф. др Слободан Јовановић, ванредни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду, предавање: ,,Велико ратно (Полу)Острво - стање, проблеми и перспективе’’ - др Саша Маринковић, сарадник на Инситуту за биолошка истраживања ,,Синиша Станковић”, ‘’Разноврсност птица на Великом ратном острву’’ - мср Иван Самарџић, сарадник у настави на Географском факултету Универзитета у Београду, предавање: ,,Стање животне средине, угрожавање и мере заштите на простору Великог ратног острва’’ Предавања на тему ,,Велико ратно острво - Драгуљ Београда” прошла су изузетно добро, студенти
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
КУРС ПРВЕ ПОМОЋИ
Н
аше колеге су имале прилику да прођу једнодневну обуку Прве помоћи коју је организовао ССБиФ у сарадњи са Црвеним крстом Стари град, у суботу, 19.03.2016. Обука је прошла изузетно добро, кроз неформално дружење колеге су научиле како да се понашају у случају несреће.
ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА
су кроз занимљива предавања и разговор са предавачима сазнали о природним богатствима, али и великим проблемима Великог ратног острва. Нашу манифестацију обележиле су и шаљиве опаске на начин живота у Београду и на погрешне поступке који доводе до ремећења екосистема у којима живимо и који нас окружују. Током манифестације дошли смо до закључка да при решавању ових проблема приступимо холистички уз константно учешће у креирању јавних политика. Стручњаци из различитих области науке заједничким снагама морају да брину о одрживости и одрживом развоју као главној одредници пута напретка наше цивилизације.
ТРЕНИНГ „ПЛАНИРАЊЕ И РЕАЛИЗАЦИЈА ДОГАЂАЈА“
С
авез студената Биолошког факултета (ССБиФ) одржао је обуку о планирању и релаизацији догађаја од 1-3. априла на Авали за своје чланове. Обука је рађена на примеру Конгреса студената биологије „Симпласт“. Поносни смо на тим који је настао током трајања ове едукације, због њихове посвећености раду, жеље за учењем, а понајвише због тимског духа који је изграђен. Овом приликом најављујемо одржавање КСБ „Симпласт“ крајем октобра 2016. године. Све даље информације можете наћи на фејсбук страници Савеза и Симпласта.
Х
уманитарни тим ССБиФ у сарадњи са Студентским парламентом Хемијског факултета организовао је хуманитарну акцију за децу са улица Београда 6. и 7. априла 2016. у холу Хемијског факултета. Сва прикупљена помоћ, отишла је за Свратиште у Крфској улици на Звездари и Свратиште на Новом Београду. Захваљујемо се свима који су допринели овој хуманитарној активности. Свратиште је једино место у Београду, отворено 24ч дневно, у које деца која су укључена у живот и рад на улици, могу да дођу, окупају се, обуку, ручају, преноће када су болесна или уплашена.
СИМБИОЗА / 6
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
ЦЕНТАР ЗА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ РАД СТУДЕНАТА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА Душан Радојевић,
Председник ЦНИРС-а
Поштоване колегинице и колеге, а великим задовољством вас обавештавамо да од летњег семестра школске 2015/16. године почиње са радом Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета. У складу са тим Студентски парламент је расписао изборе за чланове Управног одбора Центра и након одабира чланова биће одржана прва редовна седница на којој ће бити усвојен годишњи план активности Центра. Иако је Центар, као тело Студентског парламента, основан почетком текуће школске године, сама идеја о Центру који би за циљ имао увођење студената основних академских студија у научно-истраживачки рад није новина. Неколико година студентски представници у Студентском парламенту су разрађивали идеју о оснивању једног оваквог Центра, који постоји и на другим факултетима као што су Медицински, Фармацеутски и Технолошко-металуршки факултет. Ове школске године створили су се услови да такав Центар заживи и на Биолошком факултету уз подршку Деканског колегијума, као и наставно-научног особља Факултета. Центар као главни циљ има задатак да омогући заинтересованим студентима основних ака-
С
7 / СИМБИОЗА
демских студија да своја практична искуства стекну кроз лабораторијски и теренски рад под менторством неког од научника са Биолошког факултета или института који буду сарађивали са Центром и да своје резултате поделе са другим колегама кроз учешће на научним скуповима. Поред тога Центар ће организовати стручно усавршавање и научно-популарне манифестације за студенте свих нивоа студија на Факултету, као и пријем радова за награду Универзитета у Београду за најбољи студентски научноистраживачки рад у сарадњи са продеканом за науку и докторске студије Биолошког факултета. У складу са Правилником о организацији и раду Центра за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета, Центром руководи Управни одбор на челу са Председником. Управни одбор Центра чини пет чланова из редова студената и два члана испред Биолошког факултета. Студентски парламент делегира Председника, Заменика председника, Координатора за сарадњу на националном нивоу, Координатора за међународну сарадњу и Координатора информационих технологија, при чему студент не мора бити члан Студентског парламента да би могао да буде биран за неку од функција. Испред Факултета један члан Управног одбора је продекан
за науку и докторске студије, а Наставно-научно веће делегира другог члана из редова наставног особља на Факултету. Центар расписује Конкурс, најмање једном у току школске године, са темама научноистраживачких радова и описом активности које ментори достављају Центру. Конкуришући за неку од понуђених тема студенти могу да добију прилику да савладају основе научно-истраживачког рада, да се упознају са методиком истраживања и писањем научног рада, да развијају критичко размишљање као и да након успешно одрађених експеримената свој резултат презентују на конференцијама и конгресима. Потрудићемо се да Центар оствари сарадњу са што већим бројем лабораторија како би се створили услови да што више студената буде укључено у научноистраживачки рад током студија. Свесни смо да можда прве године рада нећемо моћи да обезбедимо свим заинтересованим студентима тему и ментора, јер је у току пријављивање пројеката на конкурс Министарства просвете, науке и технолошког развоја, али ћемо покушати да у наредном периоду како се Центар буде развијао омогућимо студентима нашег Факултета велики избор тема као и да омогућимо већу мобилност наших студената.
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА „ТЕРЕНАЦ“ НА БИОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ Редакција
Ч
асопис ,,Симбиоза” и Савез студената Биолошког факултета угостили су 24. марта колеге из Научно-истраживачког друштва студената биологије и екологије ,,Јосиф Панчић” из Новог Сада. У великој сали Института за зоологију одржана је промоција часописа ,,Теренац” и промоција активности издавача, а присутнима су се обратили Лена Илић, главни и одговорни уредник студентског часописа ,,Симбиоза”, Бојана Надаждин, главни уредник часописа ,,Теренац”, Милица Атлагић, Председник НИДСБЕ ,,Јосиф Панчић” и Саша Рајков, технички уредник часописа ,,Теренац”. Након презентације колеге из Новог Сада су поделиле примерке ,,Теренца” присутним студентима, као и флајере и постере Друштва. Захваљујемо им се на гостовању и надамо се да ће сарадња која је успостављена између два часописа, као и између Друштва и Савеза ићи узлазном путањом.
СИМБИОЗА / 8
ТЕМА БРОЈА
ИНТЕРВЈУ СА ПРОФ. ДР ЖЕЉКОМ ТОМАНОВИЋЕМ Редакција
Симбиоза: Користимо прилику да Вам честитамо на избору за декана Факултета. Имате ли поруку за студенте, шта ћете настојати да унапредите на Факултету?
О
сновни предуслов за унапређење наставног и научног процеса на Факултету је решавање просторних проблема. Претходна и садашња управа Факултета, је пуно урадила да се стекну услови за коначно решење овог проблема изградњом нове зграде Факултета у Ботаничкој башти. Надлежно Министарство је то препознало као приоритет и тренутно очекујемо одговарајуће одлуке Владе Републике Србије, као услов за почетак реализације овог значајног пројекта. Како би у међувремену ублажили проблем, изнајмили смо простор на Физичком факултету у Душановој улици. Планирано је значајније укључивање студената у научноистраживачки рад. Са неколико компанија и институција се разговара о организовању летње праксе за наше студенте, а што ћемо током лета реализовати у сарадњи са Студентским парламентом. Уведене су студентске мултифункционалне картице, а студентима су отворени службени мејл налози и понуђено коришћење Google Apps for Education платформе, која пружа пуно могућности. Такође ћу настојати да унапредим мобилност студената, пре свега кроз постојеће ЕУ програме мобилности. Ово захтева веће ангажовање Факултета, али и заинтересованост и већу активност самих студената.
9 / СИМБИОЗА
Симбиоза: Да ли сматрате да имате подршку за своје циљеве које сте поставили као нови декан?
П
рограм који сам изложио на Наставнонаучном већу добио је подршку преко 90% чланова Већа, што је ретко велика подршка. Наравно, као и сваки претходни декан, за остварење својих циљева морам квалитетним предлозима да оправдам то поверење.
Симбиоза: Где видите Факултет (организационо) на крају Вашег мандата?
С
ве факултетске катедре и институте видим на једном месту, а то је нова зграда Факултета у Ботаничкој башти. Ово ће заиста значајно подићи квалитет наставе и науке, јер ће сви постојећи ресурси бити концентрисани на једном месту. Ако се овај пројекат реализује, имаћемо репрезентативан простор за наставу и научноистраживачки рад.
Симбиоза: Шта бисте поручили студентима Биолошког факултета везано за студије и колико је перспективно бавити се биологијом?
Н
едвосмислено је да је биологија наука 21. века од које се очекују многа научна решења за проблеме човечанства, од нивоа молекула, па до заштите животне средине. Све дана-
шње науке су повезане више него икада, тако да студенти стечена знања треба да повезују и са другим наукама колико је то могуће (на пример са математиком, информатиком, физиком, хемијом...) Мислим да јесте перспективно студирати биологију и бавити се биологијом.
Симбиоза: Шта је Вас навело да упишете Биолошки факултет?
П
ре свега љубав према природи и живом свету. Као средњошколац сам истраживао живи свет на планинама и кањонима и нисам имао другу опцију осим биологије.
Симбиоза: Да ли су Вам студије биле напорне, који је био Ваш омиљени предмет током студија, а који предмет сте најтеже положили?
С
тудије су биле веома напорне. Био је нешто мањи број предмета него данас, али су предмети били двосеместрални, са предавањима и вежбама током оба семестра. Имали смо и неколико веома строгих професора, каквих данас нема на Факултету. Сећам се да смо на биологији на другој години имали Биохемију, Упоредну морфологију и систематику хордата и Систематику и филогенију виших биљака. Та три предмета су сматрана најтежим на студијама, а сви су били на другој години. Тако на пример у мојој генера-цији је осим мене, само још двоје студената дипломирало, а да
ТЕМА БРОЈА
Проф. Др Жељко Томановић рођен је 01.09. 1966 у Ужицу, а ради као редовни професор на Катедри за зоологију бескимечњака и ентомологију. Диплoмирao нa Oдсeку зa Биoлoгиjу ПMФ-a у Бeoгрaду, 1991. Maгистрирao нa Биoлoшкoм фaкултeту у Бeoгрaду, 1994. Дoктoрску дисeртaциjу oдбрaниo нa истoм фaкултeту, 1998. Нaслoв дисeртaциje: ,,Фaунистичкoeкoлoшкa и тaксoнoмскa студиja пaрaзитских oсa (Aphidiidae, Hyme-
noptera) aгрoeкoсистeмa jугoистoчнoг дeлa Пaнoнскe низиje”. Обjaвиo je прeкo 70 рaдoвa у SCI чaсoписимa. Зa рeдoвнoг прoфeсoрa нa Биoлoшкoм фaкултeту у Бeoгрaду изaбрaн je 2011. Почев од ове школске године проф. Томановић обавља функцију декана Биолошког факултета, за коју је изабран на VIII редовној седници Савета Биолошког факултета, одржаној у мају 2015.
није изгубило барем једну годину током студија. Омиљени предмет ми је био Биохемија, а најтеже сам положио Основе марксистичке филозофије. Једва сам добио шест из овог предмета, а како ми је био услован за упис треће године у октобарском року, нисам могао да га поништим.
Симбиоза: Која је Ваша омиљена књига, а који Вам је омиљени филм?
Симбиоза: Да ли себе сматрате строгим и захтевним професором?
А
ко себе поредим са својим старијим професорима, свакако нисам ни строг ни захтеван. Највеће захтеве имам према студентима који одговарају за шест. Сматрам веома неодговорним пустити некога на испиту ако не зна минимум. Тај минимални праг знања је код мене можда мало захтевнији. Мислим да је мањи проблем да ли ће неко добити осам или девет, него да незаслужено положи испит са оценом шест.
Симбиоза: Шта Вас као предавача највише инспирише?
И
нспирише ме заинтересованост студената, која увек постоји у одређеној мери, као и нова сазнања која желим да пренесем студентима.
Симбиоза: Да нисте биолог, шта бисте били?
К природу.
ао што сам рекао, нисам имао других опција. Свакако нешто везано за
Т
равничка хроника, Замак (Кафка) и Историја Византије (Острогорски). За филм заиста нисам сигуран. Симбиоза: Ваша омиљена фраза или филозофска мисао?
Н
емам омиљену. Ако говоримо у контексту студирања и посла, веома је важно да за себе урадимо све оно што зависи од нас самих. Шансе се појаве ретко и понекад неочекивано и било би лоше да их пропустимо јер нисмо урадили нешто што смо могли, што је зависило само од нас, а што смо у датом тренутку сматрали неважним. Знам пуно примера неких мојих колега са студија, који су пропустили указане шансе, јер сами нису за себе урадили све што су могли.
Симбиоза: Која Вам је омиљена земља у којој сте били?
С
вакако Перу. И поред великог сиромаштва које видите, људи су опуштени и позитивни. Анди и прашуме су спектакуларни.
Симбиоза: Која је тренутно главна сфера Вашег научног интересовања и мислите ли да ће дужности које обављате као декан утицати на Ваш рад у науци?
В
ећ дуже времена се бавимо различитим аспектима истраживања биолошке разноврсности инсеката паразитоида, као биоконтролних агенаса (систематике, филогеније, екологије). Наш европски пројекат BIOCOMES, у коме смо један од 15 тимова са различитих европских универзитета, а у коме учествује и 12 европских компанија се завршава крајем 2017. Пре свега захваљујући великом ангажовању мојих млађих сарадника и доктораната, квалитетној међународној сарадњи, успевамо да за сада одржимо висок ниво научног рада и публиковања.
Симбиоза: Да ли постоји нека позната личност којој се дивите, која Вам је можда узор?
М
ихајло Пупин и Милутин Миланковић. Као бивши спортиста, пратим спорт и осим ових научних, спортски узори су ми Емир Бекрић, Новак Ђоковић и Хајле Гебреселасије.
Симбиоза: Имате ли поруку за крај (нешто што Вас можда нисмо питали)?
З
ахваљујем студентским представницима на великом ангажовању и добрим предлозима.
СИМБИОЗА / 10
БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО
БРИГА О ПОТОМСТВУ Милица Потребић
Т
оком дугог пута еволуционе историје одређених животињских врста развијали су се веома сложени облици понашања родитеља према потомству, а ово су само нека од њих. Недавно је забележено веома неспецифично понашање младих безногих водоземаца – цецилија. Док женка носи младе, примећено је да њена кожа постаје све тања, и да у њој долази до накупљања масти и других хранљивих материја. Код вивипарних цецилија, млади се рађају са специфичним инфантилним зубима помоћу којих пробијају кожу мајке, и на тај начин доспевају до неопходних хранљивих материја. Млади се хране сваки трећи дан, а између ових оброка, код мајке долази до зарастања рана на кожи. Примећено је да женке током овох периода могу изгубити и до 15% своје тежине. Октоподи се репродукују само једном током читавог живота, при чему убрзо након тога долази до угинућа јединки. Мужјаци поседују специфично модификовану тентакулу познату под именом хектокотилизирајућа ручица. У зависности од врсте, мужјаци могу или убацити сперматозоиде директно у овидукт женке, или могу одбацити читаву модификовану ручицу, коју женка чува до тренутка када треба да положи јаја. Након копулације,
11 / СИМБИОЗА
женке проналазе погодоно место за полагање јаја и сву своју преосталу енергију улажу у заштиту оплођених јаја. Управо од количине ове енергије, коју потенционална женка поседује, зависиће и количина положених јаја. Уколико женка положи већи број јаја угинуће и пре него што се млади ослободе из јајних љуски, док је примећено да женке које положе мањи број јаја могу доживети ослобађање младих. Највећи број јаја (око 100.000) полажу женке великог пацифичког октопода (Enteroctopus dofleini). Женке штите јаја од предатора, различитих паразита и снабдевају их неопходном количином кисеоника. Женке се током читавог периода инкубације јаја не хране. У зависности од врсте, али и темепературе воде инкубација може трајати од два до десет месеци. Ипак, испитивана женка врсте Graneledone boreopacifica чувала је јаја четири године и пет месеци, што представља најдужи забележен предиод инкубације јаја у животињском царству. Поред пожртвованих мајки, код неких животиња бригу о младима воде искључиво мужјаци. Овакво понашање примећено је код слатководних инсеката рода Belostoma. Женке ових инсеката положе и до стотину јаја на леђа мужјака, који их онда, носећи на леђима док се не излегу, штити од предатора и гљива. Примећено је, међутим, да уколико мужјак није довољно крупан
преостали део јаја могу носити и женке. И код многих птица, бригу о потомству воде мужјаци. Мужјаци рода Jacana, поред тога што праве гнезда, морају и да чувају и инкубирају јаја. Након доласка младих на свет, мужјаци их чувају и уче и до две године, док их не оспособе за самосталан живот. За све то време, женке трагају за новим партнерима. Код мармозета су примећене велике промене у концентрацији тестостерона у току живота мужјака. Наиме, пре парења ниво тестостерона је веома висок, али након копулације и доласка младих на свет долази до знатног пада нивоа тестостерона код мужјака који постану очеви. Тада они у потпуности преузимају бригу о младима и не показују заинтересованост за друге женке, што је од изузетне важности за младе, с обзиром да након порођаја изнемогле женке не могу да воде бригу о младима. Kод многих других животиња, ради што сигурнијег преживљавања младих, бригу о потомству преузимају оба родитеља. Код неких група птица примећено је да, услед присуства пролактина, долази до синтезе такозваног “птичијег млека”. Ова супстанца настаје у вољци, или у другим деловима дигестивног тракта и веома подсећа на млеко сисара, јер поседује велику количину масти и
ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО/БИОЛОГИЈА
протеина, као и минерала и антитела. Птићи се хране овим млеком током првих дана живота. Пролактин је присутан и код мужјака и код женки, тако да млеко производе оба родитеља, сем код царског пингвина где једино мужјаци поседују овај хормон. Код ове врсте пингвина мужјаци на својим стопалима чувају јаје и касније младе птиће, док женке одлазе у потрагу за храном. Уколико женке нема дужи временски период, мужјак продукује ово високо калорично млеко и храни младе док се женка не врати. Поред пингвина, способност продукције овог млека имају и представници фамилијe Columbidae, као и фламингоси. Птићи фламингоса се рађају са равним кљуном, помоћу кога не могу да се хране филтрирајући алге
и рачиће, због тога њихова исхрана у току првих дана живота искључиво зависи од млека. Услед присуства пигмента кантаксантина, птичије млеко фламингоса је јарко црвене боје. Са друге стране, брига о младом орангутану од стране мајке је најдужа међу мајмунима и може трајати и до седам година. Током прве фазе која траје до треће године живота млади уче да користе руке. До седме године живота, способни су да сами проналазе храну и пењу се по дрвећу. Младе женке остају нешто дуже са мајкама од мужјака. Уколико у међувремену мајка добије још једну бебу, млада женка ће остати са мајком и помагати јој око бебе. Иако постоји велики број различитих стратегија бриге о младима оне све имају један исти
циљ, а то је управо повећање шанси за преживљавањем младих, па самим тим и обезбеђивање опстанка дате врсте. Следећи степен што успешнијег преживљавања потомства подразумевао је или ангажовање ширег круга породице око младих, или што дужу бригу о младима од стране родитеља. За преживљавање младих слонова од изузетне важности није само мајка, већ и остале женке датог крда. Посматрајући старије, оно учи све што му је неопходно за живот, али и за живот наредних генерација, којима ће то једнога дана пренети.
СИМБИОЗА / 12
БИОЛОГИЈА
ЕКСТРЕМНИ ТРОШКОВИ ТЕРАПИЈЕ КОД РЕТКИХ БОЛЕСТИ И ЗАШТО ЈЕ ТАКО Бојан Петровић
О
во неће бити један од текстова на тему “фармацеутске мафије” и сл. Тачније неће се бавити до детаља тржишним аспектима лекова и медицинских средстава. Али покушаће да одговори на питање зашто неки фармацеутици просто морају коштати, слободно смемо рећи, астроносмки скупо... На писање овог текста био сам подстакнут недавним случајем младића који болује од пароскизомалне ноћне хемоглобинурије (ПНХ), чија је прича узбуркала домаћу јавност. Многи ће се поред оправданог гнева према нашој држави која нема праву стратегију (у суштини) за било шта, па тако ни за третман пацијената са ретким болестима, запитати, онако људски, због чега терапија за било коју болест мора бити тако прескупа... Како се тиме помало бавим и у сопственом раду, решио сам да за читаоце покушам да дам неке увиде у те разлоге. Међутим, пре тога сам намерио да представим неке лекове који, према разним изворима на Интернету представљају најскупље могуће терапијске приступе уопште (посматрано бруто, по критеријумима западних здравствених система, по глави пацијента, годишње).
13 / СИМБИОЗА
10. Arcalyst ($250K)
8. Kalydeco ($310K)
Својеврсна листа најскупљих десет отвара се протеинским инхибитором интерлеукина 1, који кошта четврт милиона долара годишње и користи се за лечење низа имунолошких синдрома у чијој основи патогенезе лежи хиперинфламација, посредована патолошким повишењем нивоа криопирина. Овакве болести су ретки генетски синдроми, и углавном имају глобалну инциденцу 1:1 000 000. Рилонацепт (комерцијално име Arcalyst) администрира се, по потреби, субкутано са циљем да супримира инфламацију и спречи хроничне последице које криопирином посредована инфламација оставља на разне органе и органске системе, посебно бубреге.
Ивакафтор (комерц. име “калидеко”) први је одобрени лек који третира узрок (а не заснива се на супресији последица) код цистичне фиброзе. Функционише као потенцијатор цистично фиброзног регулатора трансмембранске проводљивости (CFTR). Индикован је искључиво код пацијената са G551D мутацијом у CFTR гену, која не спречава CFTR протеин да дође до површине епителиних ћелија, али му онемогућава да транспортује хлор кроз јонски канал. Постоји у различитим формулацијама, а носилац дозволе америчка фирма Vertex Pharmaceuticals у 2014. год. генерисала је 54% свог профита по основу продаје само овог лека.
9. Myozyme ($300K) Помпеова болест је наследни синдром код којег оболелима недостаје функционалност процеса гликогенолизе (превођења гликогена у глукозу); у основи лежи дефицијенција киселе α-глукозидазе; инциденца 1:40 000. Да би се спречили системски ефекти гликогенске токсичности (миопатија свих врста мишићних влакана), као третман се примењује ензимска супституциона терапија, “миозим” (произвођач Genzyme). Као што ће постати очигледно ускоро, многи лекови са овог списка биће управо ензимске супституционе терапије (ЕСТ).
7. Cinryze ($350K) Наследни ангиоедем погађа једног у десет хиљада до једног у 50 хиљада људи. Као супституциона терапија се примењује инхибитор система комплемента (C1 esterase inhibitor). Постоји као инјекција, и производи се као дериват крвне плазме (зато је врло важно давалаштво крви). Осим за ову ретку болест, може да се примени и код инфаркта миокарда, где услед хипоксије долази до некрозе и ослобађања ћелијског садржаја, што значајно увећава ниво протеина система комплемента, и пожељно их је снизити у циљу побољшања шансе за опоравак код неких пацијената.
БИОЛОГИЈА
6. Folotyn ($360K) Пралатрексат је органско једињење које се користи као терапија код Т-ћелијских периферних лимфома. Антиканцерско дејство заснива се на чењеници да овај агенс омета функцију фолне киселине (лек спада у класу антифолата). Постоје одређене контроверзе у погледу ефекта на само дугорочно преживљавање пацијената. “Фолотин” се производи као инјекција од стране мултинационалне корпорације Spectrum Pharmaceuticals. 5. Elaprase ($375K) Поново ензимска терапија, и то за третман Хантеровог синдрома (рецесивни X-везани наследни синдром од којег у свету пати око две хиљаде оболелих, скоро увек мушкарци). Болест се карактерише нагомилавањем мукополисахарида и врло тешком клиничком сликом. Особе са овим синдромом нису у стању да разграђују гликозаминогликане: дерматан сулфат (који се може наћи у кожи, крвним судовима и срцу) и хепаран сулфат (који се налази у плућима, артеријама и на површини ћелија). Разлог је то што њима недостаје ензим назван идуронат-2-сулфатаза. Иако у принципу не води ка излечењу, примена ЕСТ коју у форми рекомбинантног ензима производи и продаје британска компанија Shire Plc, омогућава знатно повишење квалитета живота код пацијената, и
користи се од 2006. равноправно уз друге видове третмана (трансплантација костне сржи, палијативно збрињавање). 4. Vimizim ($380K) Ово је ЕСТ која се администрира кроз инфузију на недељној бази пацијентима оболелим од Morquio A синдрома, болести која је такође из групе мукополисахаридоза (ово конкретно обољење је мукополисахаридоза тип IV), код које организам није у стању да изметаболише полисахариде. Са инциденцом 1:200 000 до 1:300 000, процењује се да постоји око три хиљаде оболелих у развијеним земљама. Аналитичари предвиђају да упркос малом потенцијалу за ширење на друга тржишта, постоји реална могућност да BioMarin Pharmaceutical, фирма која је иначе специјализована за производњу лекова за ретке наследне болести, продајом “вимизима” убере профит у износу од 500 милиона долара сваке године! 3. Naglazyme ($485K) Још једно фармацеутско средство које долази из производног погона BioMarin у Калифорнији, такође је ЕСТ за мукополисахаридозу, но овог пута типа VI (познату као Maroteaux-Lamy синдром). Формулација, начин и аспекти примене могу се буквално преписати из претходног објашњења
о “вимизиму”. С разликом да од овог типа поремећаја метаболизма дугих ланаца сложених шећера ипак болује далеко мањи број пацијената него од Morquio A синдрома, што објашњава разлику у цени. 2. Soliris ($535K) Цифра од пола милиона долара бруто на годишњем нивоу премашена је у случају срачунавања трошкова коришћења лека екулизумаб (комерц. име “солирис”), за пацијенте који болују од ПНХ, ретког генетичког поремећаја код којег је убрзано пропадање крвних ћелија. “Солирис” је хуманизовано моноклонско антитело, које код оболелих делује као терминални инхибитор система комплемента, супримирајући симптоме попут формирања крвних угрушака, неспецифичног акутног бола великог интензитета, отежаног дисања и главобоље. Продужује преживљавање колико год је то могуће (у односу на предиспозиције самог пацијента, стање у моменту почетка примене терапије и друге прогностички релевантне факторе) уз сасвим прихватљив квалитет живота. Осим за ПНХ, индикован је и код атипичног хемолитичког уремијског синдрома. Носилац дозволе за производњу је амeрички Alexion Pharmaceuticals. Наставак на следећој страници...
СИМБИОЗА / 14
БИОЛОГИЈА
1. Glybera ($1.1М) Генска терапија је у принципу новина у клиничкој пракси, и процена је да ће у годинама које долазе међу скупим терапијама доминирати овај вид лечења. Данас је потребно нестварних милион и више долара колико холандски произвођач uniQure biopharma B.V. наплаћује за примену терапије која надокнађује дефицијентни ензим липопротеин липазу, код пацијената којих има јако мало у свету (1:1 000 000). Међутим, с обзиром на чињеницу да се администрира само једном у животу, цена коштања третмана постаје лакша за схватање, јер производња овако софистицираног фармаколошки актинвног агенса кошта уистину сувише чак и на малој производној скали (за истраживачке сврхе), а када се у обзир узме заиста јако мали број пацијената који ће је уопште примити, јасно је да крајња цена мора бити огромна не би ли уопште имало смисла производити супстанцу, те се решење за финансирање лечења за овај случај изналази углавном кроз терећење владиног буџета у државама где се овакав вид терапије уопште и примењује. Да бисмо разумели како се долази до релативно високих цена лекова уопште, а посебно високих цена биофармацеутика по типу сложених протеина, антитела и ензима, морамо се најпре упознати са полазним разматрањима у развоју
15 / СИМБИОЗА
биофармацеутика. Развој новог лека преставља један врло захтеван посао када се погледају прописи и шта све мора бити испоштовано као стандард квалитета. С те стране, врло је јасно да развој нових активних супстанци може трајати од десетак година, па и више, а коштати више десетина милиона долара. У детаље клиничких истраживања, и пут који активне супстанце - кандидати пролазе пре него што се пуштају у промет овде нећемо дискутовати. Информације о овоме могу се пронаћи на Интернету, и у стручној литератури. Такође, улазак на свако ново појединачно тржиште подразумева бирократске процедуре које су обавезне по законима у датој земљи, те плаћање разних такси које су још један додатни трошак. О сертификацији постојећих лекова код нас се стара Агенција за лекове и медицинска средства Србије. Оно што бисмо требали имати на уму јесу оперативни трошкови саме производње биофармацеутика. Заправо колико је то скуп посао, не само док траје, него и пре него што уопште отпочне. Чак и онда када смо у стању да успешно добијемо неку супстанцу у лабораторијским условима, увећање размера процеса само по себи је изазов и чест камен спотицања зашто се неки потенцијално јако добри лекови не производе индустријски, на великој скали. Уколико је процес изводљив, оптимизација процеса доста кошта, а незаобилазна је зато
што губици приноса од само 1-2% при производној шеми која подразумева вишестепено пречишћавање производа - у крајњем исходишту доноси умањен укупни принос и за чак четвртину или нешто више од почетног. Поставља се питање зашто нисходна обрада производа мора да подразумева толико корака, посебно што се процењује да за сваки корак пречишћавања цена производње по јединици активности скаче (уз ретке изузетке) између једне четвртине и вишеструко. Одговор је врло једноставан: активна супстанца мора имати чистоћу од минимум 99%, а у већини случајева то је 99,9%, практично чиста супстанца. То је одређено стандардима квалитета лекова и медицинских средстава за људску употребу. Даље, сировине које се користе као састојци у медијумима за узгој продуцента (посебно витамини, фактори раста и сл) саме су по себи скупе, а у пракси заправо још скупље, јер и оне морају у процес да уђу као супстанце високе чистоће, посебно произведене за ту намену; конвенционални технички препарати обично не испуњавају тај услов. При томе, ово су препреке које треба савладати не да би подухват био рентабилан или одржив, него да би уопште био могућ, тј. на разумној основи постављен. Имајући све ово у виду, неке терапије уистину и нису толико скупе колико се чине, иако је несумњиво да велике фармацеутске куће не продају ниједан свој производ без опипљивог и унапред зацртаног профита.
БИОЛОГИЈА
ЗИКА ВИРУС Анђела Стојев
Н
акон смртоносне еболе, вирус који је изненадио ширу јавност, о коме се прича протеклих месеци, јесте зика вирус (ЗИКВ). Овај вирус је први пут откривен 1947. године код макаки резус мајмуна из шуме Зика, близу језера Викторија у држави Уганда. Научници су мислили да се ради о жутој грозници и када су изоловали вирус из серума мајмуна назвали су га зика по имену шуме. Први забележен случај код човека установљен је пет година касније. Епидемија овог вируса забележена је 2007. године на острву Јап, у Микронезији. До тада се знало да га има на просторима Африке и југоисточне Азије. Данас су према
подацима Светске здравствене организације најугорженије државе Јужне и Средње Америке. Вектори су комарци, врсте рода Aedes, најчешће женке A. aegypti и A. аlbopictus. Болест се шири убодом зараженог комарца, сексуалним путем, са заражене труднице на плод. Симптоми се не уочавају код 80% популације а уколико се појаве, два до седам дана након инфекције, јавља се конјуктивитис, бол у зглобовима, нелагодност, грозница, осип по кожи и остали симптоми слични уобичајеним вирусним инфекцијама. Зика вирус је окарактерисан као безопасан. Међутим, на подручју северно-источног Бразила, где је установљена епидемија,
примећен је пораст новорођенчади са микроцефалијом. У осталим земљама, код неких случајева оболелих особа установљен је поремећај нервног система, Гијен-Бареов синдром. Амерички здравствени званичници су средином априла саопштили да више не постоје сумње да је ЗИКВ повезан са микроцефалијом код новорођенчади. Трудницама се саветује опрез и прдеузете су мере предостожности за сузбијање комараца. Овај вирус припада породици Flaviviridae, роду Flavivirus. У оквиру овог рода познати су вирус Западног Нила, жута грозница, денга вирус и вирус јапанског енцефалитиса. За геном ЗИКВ процењено је да има 10,794 нуклеотида који кодирају за флавивирус полипротеин, дуг 3,419 аминокиселина. Геном је позитивна РНК која се уклапа у капсид. Сматра се да се реплицира у дендритским ћелијама у близини места иноклулације а затим шири на лимфне чворове и крвоток. Репликација се одвија у ћелијској цитоплазми, изузетак је једна студија која указује да би се ЗИКВ антигени могли појавити у инфицираном ћелијском нуклеусу. ЗИКВ се неутралише третирањем калијум-перманганатом, етром и температурама већим 60° C. Научници трагају за одговарајућом вакцином и у току су истраживања на лабораторијским сојевима мишева.
СИМБИОЗА / 16
БИОЛОГИЈА
ОТПАДНА КЛАНИЧНА КРВ КАО ДРАГОЦЕН ИЗВОР БИОЛОШКИ АКТИВНИХ СУПСТАНЦИ И БИОМАТЕРИЈАЛА Ана Станчић
П
роцене су да кланице свакодневно у процесу производње меса производе огромне количине (милионе тона) процесног отпада чије депоновање представља велики проблем за прерађиваче. У развијеним земљама третман овог отпада законски је регулисан и за поштовање тих регулатива издвајају се значајна материјална средства. Упркос чињеници да постоје системи за уклањање ових споредних производа месне индустрије, све се више развија свест о могућностима њихове примене. Наиме, данас се одбацивање споредних производа као отпада више не сматра ни еколошки добрим, ни економски исплативим, јер се зна да овај „отпад“ садржи значајне количине драгоценог сировог материјала који има велики потенцијал за добијање нових производа и функционалних састојака са додатном вредношћу. Опште је прихваћено мишљење да је пожељно и могуће да се сви споредни производи индустрије меса прераде у производе намењене за хуману и животињску исхрану, лекове, ђубриво, козметичке сировине, и искористе за производњу биодизела. Кланична крв представља најобилнији споредни производ месне индустрије и озбиљан биолошки хазард. При сваком клању добија се приближно три до пет литара крви на 100 kg масе свиња тј. говеда. Највећи део кланичне крви третира се као отпад и одбацује, иако она представља непресушан извор биолошки актив-
17 / СИМБИОЗА
них молекула (хемоглобина и других биоактивних пептида), који би се могли применити као додаци исхрани људи и животиња. Протеини кланичне крви (посебно они пореклом из плазме као што су: имуноглобулини, фибриноген и албумин) могу се користити као дијететски суплементи, средства за гелирање, пењење и емулзификацију, што их чини састојцима са додатом вредношћу у индустрији хране. Ћелијска фракција кланичне крви може бити искоришћена у месној индустрији као појачивач боје за месне прерађевине. Пречишћени хемоглобин пореклом из еритроцита кланичне крви одличан је стартни материјал у производњи замена за крв, адитива за храну у циљу превенције и третмана анемије или као дијагностички реагенс. Према подацима Светске здравствене организације, скоро четвртина светске популације болује од анемије за коју је у највећем броју случајева одговорна дефицијенција гвожђа. У четири литра кланичне крви, колико се у просеку добија на 100 kg масе, налази се 520 g хемоглобина и 1,8 g хемског гвожђа. Уколико узмемо у обзир да је препоручена дневна доза гвожђа за одраслог мушкарца 8 mg, а за жену 18 mg (и повећавасе у трудноћи), јасно је да се кланична крв може искористити као потенцијално богат извор гвожђа.
Потреба за новим препаратима за превенцију и лечење анемије потиче од механизма апсорпције гвожђа у танком цреву људи који је такав да се апсорбује само 2-5% (максимално 10%) гвожђа унетог у облику соли (нехемског гвожђа) и 20-30% (максимално 60%) унетог хемског гвожђа. При том, хемско гвожђе истовремено повећава апсорпцију унетог нехемског гвожђа и није токсично за организам. Степен апсорпције гвожђа у организму зависи од степена продукције еритроцита у косној сржи, концентрације хемоглобина и садржаја кисеоника у крви, и показано је да се смањује у току инфламације. У процесу контролисане хемолизе у тзв. мембранским реакторима, могуће је из еритроцита пореклом од кланичне крви добити еритроцитне мембране, тзв. „духове“ који се могу користити као потенцијални системи за испоруку активних супстанци. Еритроцитне мембране као носачи биолошки активних супстанци имају низ предности: висок ниво биокомпатибилности и потпуна биодеградибилност; избегавање нежељеног имунског одговора на инкапсулирану активну супстанцу; спречавање деградације инкапсулиране активне супстанце ендогеним факторима; значајно смањење флуктуација концентрације активне супстанце у плазми; могућност смањења нежељених/токсичних ефеката лекова; могућност
БИОЛОГИЈА
ЗЕЛЕНЕ СТРУЈЕ - ОД БИОСЕНЗОРА ДО ИГРАЧАКА Катарина Стевановић
циљане испоруке лековите супстанце и отпуштања приближно идеалном кинетиком; релативно велика количина лековите супстанце може бити инкапсулирана у оквиру релативно мале запремине ћелијске мембране. Поред доступности у великим количинама, битно је нагласити да животиње пре клања обавезно пролазе све неопходне здравствене прегледе, након којих се проглашавају (не)безбедном полазном сировином за добијање производа који се могу користити за људску исхрану. Још једна велика предност коришћења говеђих и свињских еритроцита лежи у чињеници, да они као и еритроцити свих сисара, за разлику од живинских еритроцита, немају једро ни друге органеле, што олакшава процес добијања еритроцитних „духова“. Данас је применом савремених биотехнолошких метода могуће ублажити имунски одговор на инкомпатибилне хумане еритроците покривањем антигена на еритроцитним мембра-нама и другим површинским модификацијама, што даје наду да би се еритроцитне мембране пореклом из различитих врста сисара могле користити као носачи конвенционалних и биотехнолошки инжењеризованих лекова у циљу лечења људи и/или домаћих животиња.
С
вака ћелија на свету осећа бар неки вид промене свог окружења. Свака ћелијска мембрана раздваја наелектрисања и мења потенцијал под спољашњим и унутрашњим утицајима. Шта то наш сензорни систем чини специфичним? Рекли бисмо: конверзија сигнала у електричну промену, која ексцитабилним мембранама стиже до нервних центара; ми доживљавамо окружење; ми реагујемо на њега моторним одговором. ,,Fight or flight” је базични механизам за преживљавање животиња. Биљке су укорењене, немају нервни систем, немају мишиће, делује као прилично досадан живот. Ћелије комуницирају сигналним молекулима, што је услов који намеће вишећеличност, рекло би се да брзи пренос информација - електричним импулсом, овде нема шта да тражи. Како то једна биљка задовољава критеријуме сензора? Сензор, у ширем смилу, је свака направа која одређену промену конвертује у електрични сигнал. Први биосензори састојали су се од биолошке компоненте, која препознаје одређени физиолошки процес или супстанцу, и електрохемијског конвертора. Биљни организам употребљава то у функцији обе компоненте, јер заправо, и биљна ткива конвертују физичко-хемијску промену у електрични импулс!
Акциони потенцијал шири је појам од електрофизиолоске манифестације нервног импулса, није резервисан за неурите. Још пре постанка морфолошке диференцијације нервног система, протоплазматицне структуре биљног и животињског ткива развиле су основне принципе који данас одликују нерва влакна: губитак надражљивости након ексцитације и условна сумација надражаја до граничног нивоа за јављање импулса. Све што је потребно су волтажно-зависни јонски канали, који имају сроднике у свим цаствима. Међутим, јони задужени за биљни електрични импулс су калцијум, калијум и хлор.Додатно питање је - која структура је аналог аксона? Један од одговора је ситасте ћелије флоема васкуларних биљака, стопљене у континуални тубус који се простире дуж организма. Провођење импулса, као и остали физиолошки процеси ситастих елемената, под контролом су ћелија помоћница, које су такође ексцитабилне. Биљно ткиво, први пут је употребљено за детекцију количине СО2, осамдесетих година прошлог века. Брзи одговори могу се јавити на све промене које биљка осећа: осветљености, осмотског притиска, доступности воде, на механичку стимулацију/оштећења, нападе патогена, хемијске супста-
СИМБИОЗА / 18
БИОЛОГИЈА
нце итд. Импулси ипак нису брзи као нервни, реда су величине до неколико секунди. Потенцијали су првобитно мерени у лабораторијским условима. Ткива или целе биљке, изоловане од спољашњег утицаја електричног поља (Фарадејев кавез) излажу се одговарајућем стимулусу. Мерне електроде доводе информације до улаза, одакле се информације узоркују и дигитализују. Неки од бројних експеримената су: испитивање прага реаговања на киселу кишу, утицај метала на блокаду волтажнозависних јонских канала, одговор на дејство инсеката и пестицида
За само неколико година, развијени су нови патенти који омогућују мерење електричних имуплса на самом терену, у циљу прецизног праћења услова у којима расту култивисане биљке, или праћења промена у било ком екосистему. Мерни уређаји величине спајалице били би аплицирани директно на биљку у природном окружењу. Овај систем захтева превазилажење многих препрека које се тичу интерпретирања резултата, усавршавање је тек пред нама. Ипак најпопуларнија аналогија са животињским светом је могућност “моторног одговора” на тактилни стимулус, какав се јавља код
Dionaea muscipula, чувене “биљке месождерке”. Сензорне длачице садрже механосензитивне јонске канале, који доводе до промене мембранског потенцијала. Електри-чна промена преноси се до ћелија листова, а ефектор је уместо сарко-мере, промена тургора која доводи до брзог затварања клопке. Ова петља сме да омане, јер и без хватања инсеката биљке могу да преживе дуг период у дефициту азота и фосфора. Комерцијално се, поред самих примерака биљака могу набавити и посебно адаптирани мерни иструменти са софтвером за приказ сигнала, па свако од нас има могућност, да се, макар у својој соби, игра биљног електрофизиолога!
Dionaea muscipula
19 / СИМБИОЗА
БИОЛОГИЈА
ЧАСОПИС ПОСВЕЋЕН ЗАШТИТИ ПРИРОДЕ „ТЕРЕНАЦ“ Бојана Надаждин,
НИДСБЕ ,,Јосиф Панчић”
Н
аучно-истраживачко друштво студената биологије и екологије „Јосиф Панчић“, са седиштем у Новом Саду, постоји званично већ 30 година. Основано је од стране садашњих професора, а тадашњих студената Института за биологију, касније Департмана за биологију, прераслог у Департман за биологију и екологију на Природноматематичком факултету. Друштво у оквиру својих редовних активности, које обухватају сваконедељна предавања, викенд шетње, различите волонтерске акције, организује и низ научноистраживачких акција. Акције се спроводе током целе године широм Србије, у циљу прикупљања података о биодиверзитету и едукације студената за практични и самостални рад на терену и уопште упознавања са принципима и методама научно-истраживачког рада. Како у оквиру својих активности долазимо до низа података, а уједно и сарађујемо са многим организацијама, инсти-туцијама и појединцима из области заштите природе, желели смо да на један једноставан и свима разумљив начин представимо наша сазнања широј јавности и тако смо дошли до идеје о покретању часописа. Сам назив ,,Теренац” врло јасно говори какав садржај се крије унутар корица. Током дугогодишњег рада
на пољу заштите природе схватили смо да је природа можда у бољем стању него што се то чини у први мах, али ипак о заштити природе се најчешће говори у негативном контексту. О многим позитивним променама и активностима младих стручњака и научника се слабо говори у јавности и оне врло често нису довољно медијски испраћене. На овај начин желели смо да истакнемо да смо врло свесни проблема који је присутан у области заштите природе и да су бројни они који раде на решавању истог.
Овим путем желимо и да покренемо грађане да што више времена проводе у природи, да обрате пажњу на живи свет око себе, јер свако од нас врло лако може бити активиста на пољу заштите природе и врло једноставно може помоћи природи, али само уколико је информисан на прави начин. Позивамо све заинтересоване да се укључе у припрему наредног броја часописа ,,Теренац” и уколико желите да представите свој рад, отворени смо за сарадњу.
Scilla autumnalis, Јелена Шеат
Завојско језеро (слика горе) и Врело Грзе (слика доле), Бојана Надаждин
Часопис је подељен на рубрике, а неке од њих су: ,,Теренац на делу”, ,,Под заштитом државе”, ,,Путописи”, ,,Укључи се и ти”, итд. У овом броју представљен је само део тема и активности из наше околине и надамо се да ћемо у наредним бројевима успети да проширимо сам садржај новим и актуелним темама.
СИМБИОЗА / 20
СПОРТ
КОШАРКАШИ У ЕЛИТИ! Топлица Марковић Бојан Петровић
С
портске екипе Биолошког факултета и ове сезоне такмичиле су под окриљем УССБ. Футсал екипа направила је најбољи резултат од оснивања, док су наши кошаркаши претходне седмице уписали историјску победу за улазак у Прву лигу. Рукометаши су били стандарно солидни, али то је било недовољно за неки већи успех.
КОШАРКА
К
ошаркашка екипа, која се уиграва дуже време, и која је лане била на корак од пласмана у виши ранг, коначно је наплатила сав уложени труд. Иако током такмичења у групи мање сигурним наступима него прошле сезоне, биолози су и ове стигли у доигравање, а велики упех крунисан је победом над туризмолозима у одлучујућем мечу, тесним резултатом 55:53. На старту утакмице обе екипе су освајале поене у мини-серијама, да би се на велики одмор отишло са девет поена предности за наше момке. У наставку су се чак одлепили најпре на 11, па и на огромних 15 поена предности на крају треће деонице. Међутим, у четвртој деоници вода је помало ушла у уши и јавио се познати страх од победе... Пред сам крај било је изједначено 53:53. Збиљић је пропустио велику шансу да реши питање победника, али је врло брзо исправио своју грешку и
21 / СИМБИОЗА
поготком са полудистанце поставио коначних 55:53. Најефикаснији у тиму Биолошког факултета био је Џебрић са 14 поена, а пратио га је управо Збиљић са два поена мање. Милош Збиљић, који годинама предводи екипу, имао је после меча речи хвале: “Пресудило је то што смо много озбиљније ушли у меч, од старта смо наметнули наш ритам и то је довело до тога да стекнемо велику предност. На крају је екипа Високе туристичке школе одиграла феноменалну последњу четвртину и то је била најбоља игра коју је неко пружио против нас. Тиме су довели утакмицу у овако занимљиву завршницу. Пресудила је невероватно велика љубав која влада међу играчима Биолошког факултета. Био нам је циљ да уђемо у Прву лигу, а тамо очекујемо само то да играмо управо овако како смо сада играли”, изјавио је Збиљић за Спортиндекс непосредно после утакмице.
РЕЗУЛТАТИ: Такмичење по групама: Биолошки факултет - Шумарски факултет 52:39, Биолошки факултет Рударско-геолошки факултет 35:44, Биолошки факултет - Војна академија 38:40, Биолошки факултет - Београдска пословна школа 56:61. Доигравање: Биолошки факултет - Филолошки факултет 56:32, Биолошки факултет - Висока школа за ИТС 41:33, Биолошки факултет Висока туристичка школа 55:53.
За екипу су наступали: Збиљић, Драгић, Калинић, Ђорђевић, Радош, Тица, Џебрић, Милојевић и Брека.
Фото: Спорт индекс
СПОРТ
РЕЗУЛТАТИ: Такмичење по групама: Биолошки факултет - Висока школа спорта Никола Тесла 8:1, Биолошки факултет - Факултет безбедности 1:3, Биолошки факултет - Рударскогеолошки факултет 2:6, Биолошки факултет - Архитектонски факултет 7:1, Биолошки факултет - Висока железничка школа 3:0. Доигравање: Биолошки факултет - Математички факултет 0:3. За екипу су наступали: Николић, Стаменковић, Марковић, Арсић, Аћимовић, Радовановић, Ђикановић и Паскаш.
РУКОМЕТ
П
лан је био да се покуша изборити пласман у виши ранг, а резултати су били пропорционални залагању. Упркос одуству тренинга, екипа је успела да уђе у доигравање и понови прошлогодишњи резултат. РЕЗУЛТАТИ: Такмичење по групама: Биолошки факултет - Факултет политичких наука 19:28, Биолошки факултет - Технолошки факултет 17:11, Биолошки факултет - Криминалистичкополицијска академија 23:36. Доигравање: 17:19. За екипу су наступали: Милић, Марковић, Калинић, Дужанић, Нонковић, Ђорђевић, Здравковић, Симјаноски, Тица, Збиљић и Радош.
ФУТСАЛ
О
ве године је екипа ушла у такмичење с амбицијом да прође групну фазу, што је и остварено. За напад на пласман у Прву лигу, нажалост, фалило је искуства. У осмини финала екипа је заустављена поразом од Математичког факултета. Ипак, овогодишњи наступ и целокупна атмосфера били су за пример, и надамо се да ће следеће године даљим радом бити надграђене.
СИМБИОЗА / 22
МОЗАИК/ИЗ ЛИЧНОГ УГЛА
БИТИ БРУЦОШ НА БИОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ Теодора Милошевић
Р
азговарајући са мноштвом својих пријатеља, како старијих генерација, тако и ових који су, као и ја, прва година студија, сазнала сам да је појам ,,бруцош” ни мање ни више него еквивалент томе да некога назовете ,,новајлија”. Бити новајлија, било где, није нимало лако, како у новој држави, на послу, у друштву, па тако и на факултету. Не могу, као што нико не може, да говорим у име свих студената који студирају на Универзитету, јер ипак, доживљај једног студента је везан за његове сопствене студентске дане. Колико год се људи трудили да генерализују појам ,,студент” - у маси шала и критика, он је ипак индивидуалан. Зато ћу да се држим неких својих запажања, као и времена у ком студирам, што је са текућом генерацијом и њиховим доживљајем факултета на првој години студија. Многи људи говоре како је страх од испита, обавеза и професора, као и дезорганизованост у смислу налажења правих података, времена испита, предавања и осталог, пропратна ствар у првој години студија. То нажалост јесте тако. Зашто? Из личног искуства сматрам да је прелаз између средње школе и факултета један велики скок, који за неке може да буде прилично “болан” уколико се на време не снађу. На факултету време тече далеко брже. Обавезе и сви они формулари се појаве, и ти у ходу учиш да се организујеш са свим тим, сликовито,
23 / СИМБИОЗА
као да имаш мноштво књига у рукама и мораш са њима да ходаш, али да их организујеш, тако да ти не испадају са стране. Иако нисам веровала на почетку, јер сам, морам признати прилично стресно доживела цео појам факултета и обавеза (пошто сам гимназију прошла без много проблема и оптерећења), ипак на почетку другог семестра поверовала у то да се човек заиста на све навикне временом. Како је Биолошки факултет једна нама драга, али опет, може се рећи, мало мање организована образовна институција из простог разлога немања зграде, све то је мени, као бруцошу, додатно отежало прву годину. Верујем и мојим старијим колегама, када су били на мом месту пре пар година. Јако је тешко када морате да трчите у Цара Душана, па онда трчите назад на Филолошки факултет или ПМФ, у нади да ћете стићи на предавање и да у неким просторијама нећете морати да седите са стране јер су вам ваше, сналажљивије, и брже колеге већ заузеле место. Ту су наравно и обавезе наших професора, који морају свој распоред да уклопе у предавања која нама држе, па се некад деси да имамо заказан колоквијум у осам ујутру, а онда професрока дође и каже да се ипак вратимо на Физички факултет, али у осам увече, јер је тад једино слободна сала. Све то, кад се нагомила у пар недеља, брзог завршавања предиспитних обавеза, пред јануарски рок, може да буде врло стресно. Поготово стре-
сно за некога ко је размишљао не даље од тога колико треба страница у распону од десет до двадесет да научи за викенд пред контролни пре само годину дана. Тако сам се ја нашла у периоду јануарског и фебруарског рока, где су ми мисли варирале између ,,Колико ја вредим у овом свету, и шта истом могу да допринесем?”, ,,Јесам ли довољно паметна за овај факултет?”, ,,Да ли је вредан оволики труд кад живим у земљи где је све неизвесно?”, ,,Можда треба да баталим?”, па све до ,,Супер сам, једва чекам другу годину, могу ја ово!”, ,,Како је интересантно ово све што учим, шта ће ми извесност, битно је знање”, итд. Дани такође умеју да буду ужасно монотони када је испитни рок. Сви су затворени у четри зида, наизглед вечно, и понављају мноштво информација, како у читаоници, тако и код куће, код туђе куће... Онда се нема толико времена за дружење са старим другарима који су на неким другим факултетима, и имају своје обавезе, што такође уме да утиче на расположење. Но, што се обавеза свеобухватно тиче, мислим да је ствар само тога што вам факултет, ако га схватите озбиљно, а пре тога нисте баш имали много обавеза, и сврстали бисте себе у групу оних ,,неозбиљнијих” тинејџера, доноси јако много искуства, и смањује вам ту дозу размажености коју носе средњошколске године. Факултет нас учи (понављам) да будемо орг-
ИЗ ЛИЧНОГ УГЛА/МОЗАИК
анизовани, одговорни, савесни, колико-толико колегијални (мада то изгледа или дође с вишим годинама, или никад не дође), и на крају пружа ту неку интелектуалну базу, за даљу надградњу на каснијим студијама. Што се друштва тиче - за то мислим да је комбинација, мало среће, искуства, жеље појединца да се прилагоди, и воље да се повеже са људима који исту ствар студирају, без претеране сујете, или љубоморе, јер свако има своју шансу. Увек ме је чудило то надметање студентарије око смерова, оцена, или чега све не. Ако бисмо гледали на то да на свету само једна особа има могућност да буде научник, он би био врло усамљен и не тако успешан научник, јер само тимски рад и помоћ, и инспирација са свих страна, пружа добру потпору да се нешто октрије или створи. Но, ја нећу такве људе анализирати, јер свако има право на свој начин интеграције или дезинтеграције, узмите како желите. Свако себи (осим
оних екстремних случајева) нађе барем једну особу с којом ће своје студентске дане провести, мада углавном се то заврши формирањем једне екипице која се држи заједно до краја студија. То је све једно у суштини лепо искуство, јер и у оним стресним, и не толико фер ситуацијама, се научи много тога. Дружење на факултету је све у свему једна лепа ствар, јер је далеко већи број људи са којима долазимо у контакт, како на журкама, тако на различитим скуповима, предавањима, додатним активностима, волонтирањима и остало. Ово је једна од тема на коју су људи причали и причаће, јако много, јер свако прво искуство је оно које нам највише остаје у сећању, или барем неки осећај који нас за исто везује. По мом мишљењу Биолошки факултет је суштински добар факултет, који иако има своје недостатке (које имају сви факултети, када сагледате ствар де-
таљније), може да нам пружи изузетно много информација (понекад чак и превише) којима ћемо ми сами изабрати како да баратамо, и у којој мери касније да их примењујемо. Иако је бруцошима наизглед најтеже на факултету, сматрам да са довољно воље и истинске заинтересованости, ништа од свега горе наведеног у виду обавезе, не представља велико оптерећење само по себи. На крају крајева, ту су студенти четврте године, који се налазе на великој раскрсници свог живота где треба да одлуче шта ће да раде са истим и који је њихов заиста позив, и да ли да упишу мастер студије, и да ли да траже одмах посао, или оба у исто време, и остале ствари којима се бави старији свет, озбиљнији свет, и много компликованији од тек прве године основних студија. При погледу на то шта ме још чека, желим само да кажем, није уопште толико страшно!
СИМБИОЗА / 24
МОЗАИК
СЕДАМ СВЕТСКИХ ЧУЛА Лена Илић
Т
радиционално, треће недеље марта у Београду одржава се једина манифестација у целини посвећена фасцинантним тајнама човековог мозга - Недеља свести о мозгу. Обухватила је бројна занимљива предавања из области неуронаука, трибине, посете лабораторијама, интерактивне радионице и изложбе, фестивал кратког филма и богат програм посвећен најмлађима. Улаз на све догађаје је, као и до сада, био је бесплатан. Недеља свести о мозгу 2016. (14 - 20. март) носила је атрактиван слоган „Седам светских чула“, чиме се посебна пажња усмерава на однос чулних сензација и мозга. Релација чула и мозга представљала је водећу тематику научне изложбене поставке у Галерији науке и технике Српске академије науке и уметности и уједно представљала главну тему фестивала кратког филма – новог дела програма манифестације организованог у сарадњи са Факултетом примењених уметности Универзитета у Београду. Смотра краткометражног филма окупила је на једно место наслове који ће нам дочарати мистичан однос чула и мозга виђен очима младих уметника. Реномирани предавачи Клинике за неурологију Клиничког центра Србије, представници Српског савета за мозак и Института за Молекуларну генетику и генетичко
25 / СИМБИОЗА
инжињерство говорили су о необичним темама; било речи о психогеним неуролошким поремећајима, различитим механизмима памћења и пацијенту ХМ, крвним судовима мозга, периферним нервима, можданој течности и многим другим предметима неуронаучних истраживања. Српски савет за мозак ̶ члан Европског савета за мозак (European Brain Council) путем трибине представио је јавности програм ове организације чији је циљ да не само стручној, већ и широј јавности укаже на све веће оптерећење које психијатријска и неуролошка обољења носе за друштво у целини. Широк програм Недеље свести о мозгу чиниле су и забавне радионице за децу које су одржаване сваког дана манифестације у одређеним терминима, док је у суботу, 19. марта, у Галерији науке и технике целодневни програм „Буди и ти неуронаучник!“ био у потпуности посвећен најмлађима. Едукативни, научнопопуларни, уметнички и трибински програм манифестације одржао се у просторијама Културног центар Београда, Галерији науке и технике САНУ-а, Библиотеке града Београда и другим бројним локацијама у Београду. Недеља свести о мозгу 2016. Обухватила је и посете лабораторијама, неуронаучне кафее, паб-квиз у Заокрету, филмске пројекције у Тополској 18 и друге узбудљиве научнопопуларне садржаје.
МОЗАИК
BIMLS 2016 Филип Бошковић
Д
руга конференција за студенте Belgrade International Molecular Life Science (BIMLS) одржана је у хотелу Србија у Београду од 10. до 13. фебруара 2016. године. Окупила је студенте основних, мастер и докторских студија, као и велики број стручњака из области. Конференцију је отворио гост из Интернационалног центра за генетичко инжењерство и биотехнологију из Трста Лука Брага предавањем из области функционалне геномике. У фокусу програма су били оригинални радови студената учесника, међу којима је награду за најбољу оралну презентацију добила Јована Деспотовић, студент докторских студија Биолошког факултета Универзитета у Београду која ради у Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство. Овогодишња конференција је увела два нова типа садржаја: Science Do Good, интерактивне радионице на теме из области етике научно-истраживачког рада, и Corner 4 Methodology, серију кратких предавања са прегледом нових и актуелних метода из области. Наредна конференција ће се одржати од 4. до 7. априла 2017. године.
СИМБИОЗА / 26
МОЗАИК
НЕВЕРОВАЛИ ИЛИ ДА Милена Спасојевић
А
мерички национални центар за урагане од 1953. године даје званична имена ураганима. До 1979. године урагани су носили само женска имена, а од тада - и женска и мушка. На пример, 2005. године урагани су се звали Деси, Катрина, Стен и Вилма.
Т
рЕС-2б, плaнетa удaљенa од нaшег Солaрног системa 750 светлосних годинa, је нaјтaмнијa плaнетa познaтa у досaдa посмaтрaном универзуму.
И Н
змеђу 1908. и 1965. године, Винстон Че-рчил је попио око 42 хиљаде боца шампањца. aјстaрији писaни документ о мумификaцији потиче од Херодотa (450. годинa пне), грчког историчaрa. При клaсичним мумификaцијaмa уклaњaни су сви унутрaшњи оргaни, тело је испирaно водом и aромaтичним рaстворимa, a зaтим сушено содом (Na2CО3 x 10H2О). Нaкон сушењa, остaци би бивaли облaгaни рaзличитим смолaмa и увијaни у лaнене ткaнине.
Е
рупција вулкана Тимборе, у Индонезији, која се догодила 1815. године била је једна од најснажнијих у историји. У тој ерупцији купа вулкана смањила се за 1.000 метара. Енергија која је приликом тога била ослобођена могла би да се упореди са експлозијом 600.000 водоничних бомби.
27 / СИМБИОЗА
З
мијски отров је опасан само ако доспе у крвоток. Ако се прогута, у цревима се метаболизује и постаје безопасан. Зато се у Вијетнаму и у Тајланду једу и змије отровнице од којих је звечарка посебно на цени.
С
рпски индустријaлaц Ђорђе Вaјферт, рудaрски стручњaк Феликс Хофмaн, чешки инжењер Фрaњa Шиштек, трaжећи руду злaтa у околини Борa, нaшли су зaпрaво обиље руде бaкрa. Концесије зa експлоaтaцију руде добили су Фрaнцузи, те се дaнaс у Бору могу видети здaњa попут Дирекције Фрaнцуског друштвa Борских рудникa и aмбијентaлне целине ,,Фрaнцускa колонијa.
С
иријски град Дамаск је најстарији непрекидно насељени град на свету. Процват је доживео око 2000. година пре него што је 753. г. п. н. е. основан Рим.
МОЗАИК
М
aнaстир Жичa је прво седиште српске aрхиепископије изгрaђено нa бирaном месту, које је пођеднaко удaљено кaко од Римa, тaко и од Цaригрaдa. Жичa је познaтa кaо крунидбенa црквa српских влaдaрa, те се нa грбу грaдa Крaљевa нaлaзи седaм крунa које симболизују миропомaзaње седaм српских влaдaрa.
М
ирис Венере би требaло дa подсећa нa мирис кувaних јaјa због огромне количине сумпорне киселине којa се нaлaзи у њеној токсичној aтмосфери.
А
нaтоми средњег векa, због огрaничених могућности, средстaвa и огрaничењa слободе у несметaном нaучном рaду, морaли су дa прибегaвaју рaзним методaмa, лукaвствимa, пa чaк и крaђи лешевa. Прву зaбaлежену крaђу лешa извршио је 1536. године Везaлије у Лувену, одсекaвши и одневши неке делове лешa ноћу. Дaнaс се оснивaчимa нaучне aнaтомије зaсновaне нa секцији нa лешевимa смaтрaју Везaлије, Фaлопије и Еустaхије.
Ф
ранцуска је једина држава на свету где су све врсте ДНК тестова, као и тест очинства забрањени законом, осим када их суд одобри, ради кривичних случајева?
2
6. новембар 2012. године први је дан од 1960. у којем није пријављено нити једно убиство у Њујорку.
К
ада је изграђена Кеопсова пирамида је била висока 147 m, али због улегнућа тла и разрушености њена висина сада износи 137 m.
Н
емaчки aстроном Јохaн Кеплер је у свом делу ,,Хaрмонијa светa” покушaвaо дa пружи нaучни докaз дa космос певa, кaо што је то много рaније тврдио Питaгорa у свом делу ,,Музикa сферa”. Кеплер је тврдио дa се музикa космосa не може чути ушимa, већ сaмо и умом. Тaкође, Кеплер је кaо и Питaгорa веровaо дa је ,,космос испуњен мaтемaтичким склaдом”. СИМБИОЗА / 28
МОЗАИК/КАЛЕНДАР
РЕДАКЦИЈА ПРЕПОРУЧУЈЕ Редакција
13. НОЋ МУЗЕЈА Текст: nocmuzeja.rs
Т
ринаести пут за редом једна мајска субота држаће будном целу Србију! Овогодишња Ноћ музеја одржава се 21. маја у складу са датумом коју је одредила Европска Ноћ музеја са седиштем у Паризу. Омиљени градски простори оживеће током ове ноћи, упознајући посетиоце са драгуљима културне баштине, али и са заборављеним људима и неиспричаним причама које ће кроз Ноћ музеја прерасти у најлепше успомене. Посетиоце очекује око 250 различитих дешавања широм Србије, кроз које ће моћи да се увере да је 13 сасвим безопасан број, а 13. Ноћ музеја најбоља до сада. Тринаести пут за редом једна мајска субота држаће будном целу Србију! Овогодишња Ноћ музеја одржава се 21. маја у складу са датумом коју је одредила Европска Ноћ музеја са седиштем у Паризу. Омиљени градски простори оживеће током ове ноћи, упознајући посетиоце са драгуљима културне баштине, али и са заборављеним људима и неиспричаним причама које ће кроз Ноћ музеја прерасти у најлепше успомене. Посетиоце очекује око 250 различитих дешавања широм Србије, кроз које ће моћи да се увере да је 13 сасвим безопасан број, а 13. Ноћ музеја најбоља до сада.
29 / СИМБИОЗА
НА КАФИ СА НАУЧНИКОМ Истраживачка станица Петница и Миксер организација покрећу нову врсту догађаја под називом ,,На кафи са научником”, који ће се једном месечно одржавати у Mikser House-у и који ће на несвакидашњи, неформални и интересантан начин публици приближити научне новости, савремена достигнућа у науци, технолошка открића и новине технолошког развоја. Идеја је да публика добије много више простора за дискусију са предавачем. Након полусатног уводног излагања научника публика је та која преузима иницијативу и усмерава даљи ток разговора. Без препреке и баријере желимо да се сви осете као саговорници наших гостију. Други у низу догађаја одиграће се 10. маја, када ће сви заинтересовани имати прилику да на „Кафи са научником“, др Миланом М. Ћирковићем, сазнају све што их интересује на тему „Очекују ли нас глобалне катастрофе?“. Модератор разговора биће Никола Божић. Препознајући потребу савременог човека да ужива благодети
научног и технолошког развоја и пратећи научна достигнућа и технолошка открића, али не само као пасивни посматрач, већ као биће које има потребу да разуме и схвати научне процесе, Петница и Миксер покрећу концепт догађаја „На кафи са научником“, који ће публици на иновативан начин преставити науку и ангажоване теме које у друштву изазивају дискусије. Сваког другог уторка у месецу, домаћин Mikser House-а биће истакнути научник или научница, који ће са публиком дискутовати на најразличитије научне теме и охрабрити све присутне да се укључе у дискусију и на тај начин постану активни учесници сазнајних процеса, уживајући у свим благодетима сазнања. Догађај почиње у 18 часова, а добродошли су сви, без обзира на узраст и образовање. Улаз је бесплатан, али је могућ само уз позивницу, коју после Ускршњих празника можете преузети у Mikser House-у, свакога дана од 12 до 20ч;
КАЛЕНДАР/МОЗАИК
FABelgrade 2016
F
ABelgrade 2016 је прва конференција у Србији и региону посвећена промоцији дигиталне фабрикације и fab lab концепту и њиховој примени у различитим областима као што су образовање, дизајн и архитектура, роботика и одрживи развој.
Fab lab је радионица, опремљена са мноштвом флексибилних компјутерски контролисаних алата, са циљем да направи ,,скоро све”. Fab lab је опремљен 3D штампачем, CNC машином, ласерским секачем, микроконтролерима, сетом електронике и Bosch алатима. Циљ је да се прикаже Fab lab концепт посетиоцима и широј публици као
платформа за развој производа где професионалци из било којих области могу да креирају прототипове, као и места на којима људи могу да приуште да направе нешто лепо или корисно. Конференција ће бити одржана у Дому омладине 14. и 15. маја. Детаљније информације можете пронаћи овде.
FISEC 16
више мултидисциплинарност као и да створи јединствену прилику за размену и имплементацију научних достигнућа на том пољу. Кроз разноврстан научни програм који се састоји од низа интерактивних предавања од стране студената и еминентних младих стручњака, исто тако и радионица које ће водити ментори који имају искуства у примени научних достигнућа. Учесницима конференције ће бити омогућено да се упознају са искуствима и изазовима у пракси као и да кроз успостављање дијалога између теорије и праксе допринесу подизању свести о значају заштите животне средине.
F
ISEC16 је друга по реду међународна научна студентска конференција која се одржава од 18. до 22.05.2016. године у Студентском ултурном Центру у Београду. Мотив конференције је промоција интердисциплинарне науке о заштити животне средине кроз прекурсорске науке које су њени интегрални чиниоци. Окупљају се стручњаци из многих друштвених и природних наука. Првенствено из економије, права, хемије, биологије као и техничких и технолошких наука. Конференција има за циљ да промо-
СИМБИОЗА / 30