ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
КЛАКЕР, ШОНЕ И ТИТАНИК Марија Гајић
У
народу сам позната по томе што волим да фотографишем. Људима је то углавном напорно, не само зато што њих не фотографишем (а то је гре'ота пошто имам „фенси“ апарат) већ и зато што сам у стању да се занесем и изгубим појам о времену и простору... Док фотографишем инсекте, биљке и гљиве. Ове године сам ишла на три летња терена. Фотографисала сам само на трећем, то је ваљда „жртва“ коју сам морала да поднесем зато што сам овог пута ја била вођа, координатор, како год вам лепше звучи (или једноставно она особа која не би требало да успава већ буди друге). Први терен је био на Старој планини, у Темској (10-24. јула) и заправо то није био наш, БИД-овски терен. Камп су организовале Месна заједница Темска, Удружење грађана “Темска“ и “Пирот Е-публика“, Удружење за екологију “ГЕА“ и Туристичка организација Пирота. Наравно, не може камп проћи без биолога. Годинама колеге из НИДСБЕ „Јосиф Панчић“ организују терене у оквиру овог кампа, а последње две године смо се и ми придружили. Тема овогодишњег, шестог по реду, кампа била је одрживост, екологија и рурални развој. Морам признати да је ово било потпуно ново искуство како за подмладак БИД-а тако и за мене. У кампу је било у једном тренутку и 160 учесника из целог света. Наша улога је била да поред уобичајног фаунистичког и флори9 / СИМБИОЗА
стичког истраживања, објашњавамо не-биолозима како ми то истражујемо и зашто је то уопште битно. Представници БИД „Јосиф Панчић“ били су чланови ентомолошке, ботаничке и миколошке секције. Међутим, ове године имали смо и госте, најмлађе полазнике семинара биологије из Петнице. Не желим да дужим: терен је био прелеп. Темска је једно веома занимљиво место, ту се може купити клакер за 16 динара, дружити испред задруге („читаонице“) пре одласка на фамозни сплав. Да, да, Темска има сплав и ту смо скоро сваке вечери уживали уз одличну музику. Наравно не смем изоставити савршен фестивал старопланинских јела који се, на нашу срећу, одржавао у дворишту школе у којој је био камп. Храна се што по укусу што по, нама чудним, називима може упоредити са егзотичном храном Далеког истока. Верујте ми, пробали смо млечницу, киселицу и још много чудних јела и пића чија смо имена заборавили али не и укус. Ах да, ишли смо и на терене... Шалу на страну, природа је прелепа и терени су нам били прлично занимљиви и разноврсни. Упркос томе што нам је речено да је фауна Odonata већ добро истражена, ми смо тврдоглаво одлучили да их и ове године ловимо као медузе. Локалитет Рудиње ћемо дуго памтити, што због тимског лова врсте Anax imperator (Бамби за „геноцид“Јелисавету), занимљиве препирке са новосадским колегама али и због првог налаза Somatochlora
meridionalis за Стару планину. Поред обиласка терена у околини Темске, Невена, Јелисавета и ја смо имале и дводневни излет. Водичи су нам били ботаничар Бранко и географ Владица и прича око одласка и доласка је изгледала као у песми групее Atheist Rap „Wartburg limuzina“. Ишли смо до Арбиња па на Копрен затим до Понора… Други терен се надовезао на први и неки од нас су право, са све лупама и шаторима отишли на Милешевку. Овај терен је био велики летњи терен наших БИДоваца. Двориште је било исто као и ранијих година, школица иста – рустична али функционална, међутим нешто се битно разликовало. Број људи. Било нас је у једном тренутку и преко 70. Упркос томе што смо сви повремено имали „хејтерске“ моменте како мрзимо да чекамо у реду за прање зуба, умивање и слично, морам признати да је атмосфера била одлична и што је најбитније било је доста нових чланова. Посматрали су се супови, као трофеј су се скупљала њихова пера, снимале су се неке занимљиве зверке које нећу овде навести, дођите на састанак БИД-а па ћемо и о томе причати, тражио се мистериозни Шоне.... Неки су први пут кували за огроман број људи, спавали у шаторима (или нису спавалаи уопште), цепали дрва и - уопште ишли на терен. Нешто што би се донело са терена бисмо и појели, као што су нпр. специјалитети од гљива а остатак смо сређивали на нашем зајед-