ЧАСОПИС ЧУВАРИ РАВНИЦЕ by sasa jovanovic

^uvari

F OTO SAFA R I  STR I P

ravnice ^A SO PI S

QE ZA V ELIKE QUBITE

E OD R I PR

BROJ 1. - JESEN 2013. CENA 200,00 DIN.

U ovom broju:  UPOZNAJTE "DELIBLATSKU

PE[~ARU"  POSTANITE ~LAN POKRETA GORANA  PONA[AwE U pRIRODI

Sve o ze ~evi

a m

PRETPLATITE SE NA ÂSOPIS ,,ÛVARI RAVNICE,, âsopis za VELIKE QUBITEQE prirode, za planinare, za ravni~are... ÂSOPIS ZA QUBITEQE PRIRODE BEZ OBZIRA NA UZRAST! âsopis o prirodnim lepotama, rezervatima prirode, o ugroènim biqnim i ìvotiwskim vrstama koda nas i u svetu... âsopis o pona{awu u prirodi, o zanimqivostima iz prirode... âsopis o brizi za ìvotnu sredinu! âsopis ÛVARI RAVNICE izlazi 4 puta godi{we i prodaje se putem pretplata koja nznosi 800,00 dinara. Mogu}e je kupovati i pojedina~ne primerke! Pojedinci upla}uju pretplatu putem uplatnice dok ustanove, organizacije, pravni subjekti pla}aju na osnovu fakture. KAKO SE PRETPLATITI NA ÂSOPIS ÛVARI RAVNICE? Uplatiti na ìro ra~un izdava~a 800,00 dinara za pretplatu na jedan primerak ~etiri broja. Ne zaboravite da uplatnicu po{aqete sekeniranu na mejl sasjov@open.telekom.rs OBI^NOM PO[TOM(ne preporu~eno) na adresu: POPUWAVAWE UPLATNICE UPLATILAC: Ime i prezime, ulica, broj, po{tanski broj, mesto SVRHA UPLATE: Pretplata na ~asopis ÛVARI RAVNICE PRIMALAC UPLATE: EKOLO[KO UDRU@EWE GRA\ANA ZELENO PITAWE, ~asopis ÛVARI RAVNICE, Bulevar oslobo|ewa 11, 21000 NOVI SAD IZNOS: 800,00 @IRO RAÛN: 160-330401-19 POZIV NA BROJ: Datum uplate INFORMACIJE O PRETPLATI NA TELEFON 021 6 414 083 i mejl sasjov@open.telekom.rs PRIKQUÎTE SE PRETPLATOM, OGLASOM, DONACIJOM... ИЗДАВАЧ

ЕКОЛОШКО УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА "ЗЕЛЕНО ПИТАЊЕ" Булевар ослобођења 11, Нови Сад Телефон: 021 6 414 083 e-mail: sasjov@open.telekom.rs ПИБ: 102927257 MATИЧНИ БРОЈ: 08788740 ШИФРА ДЕЛАТНОСТИ: 091330 BANCA INTESA: 160-330401-19

ÛVARI RAVNICE Izdava~: Ekolo{ko udruèwe gra|ana ,,Zeleno pitawe,, Bulevar oslobo|ewa 11 21000 Novi Sad Telefon: 021 6 414 083 Mejl: sasjov@open.telekom.rs Predsednik udruèwa i glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jovanovi} Tehni~ko ure|ewe i dizajn: Dragan Stankovi}

ÂSOPIS ,,ÛVARI RAVNICE,, âsopis za VELIKE QUBITEQE prirode, za planinare, za ravni~are... ÂSOPIS ZA QUBITEQE PRIRODE BEZ OBZIRA NA UZRAST! Dragi prijateqi, Dobro do{li u svet ÛVARA RAVNICE! Pokretawem ovog ~asopisa ‚èlimo d‚‚a svi mi, mali i veliki, mladi i stari, deca i odrasli, prihvatimo Zemqu kao svoju ku}u o kojoj trebamo da brinemo. To moèmo da u~inimo samo ako SVI ZAJEDNO nau~imo da ~uvamo svoju ku}u, ulicu, {kolu, mesto, okolinu, prirodu i na taj na~in postanemo ÛVARI svoje ìvotne sredine... Nastojimo da razvijemo osetqivost, kako na lepote prirode, tako i na opasnosti koje prete na{oj ìvotnoj sredini, kroz razvijawe QUBAVI PREMA SVOM @IVOTNOM OKRU@EWU I PRIRODI UOP[TE! Svrha ovog ~asopisa nije samo da usvojimo {to vi{e znawa ve} da izgradimo pozitivan odnos prema ìvotnoj sredini {to se posebno odnosi na razvoj stava ,,I JA MOGU DA UÎNIM NE[TO ZA SVOJU @IVOTNU SREDINU,,! âsopis izlazi ~etiri puta godi{we i ovim putem vam se obra}amo sa èqom da nam se pridruìte!

Pogledaj u moje srce Pogledaj u moje lice Samo moè{ tu videti Odsjaj na{e te ravnice Pogledaj u na{u du{u Pogledaj u na{e snove Moè{ samo tu videti Nas ~uvare zemqe ove Ka ravnici qubav to je Ka planini, reci, wivi Ka sredini ovoj na{oj Gde se uvek lepo ìvi Sa~uvajmo svaku biqku @ivog stvora, svako drvo ûvaju}i svaku reku Mi ~uvamo sebe prvo

[tampa: Piperi, Novi Sad CIP -– Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 502/504 ÛVARI ravnice / galavni i odgovorni urednik Sa{a Jovanovi}. 2013. Br. 1 (jesen) - . - Novi Sad : Ekolo{ko Udruèwe ,,Zeleno pitawe,, 2013. Ilustr. : 30 cm êtiri puta godi{we. ISSN 2334-7953 COBISS SR.-ID 278688775

Pogledaj u srce svoje Pogledaj u svoje lice Samo mo`e{ tu videti Tog ~uvara, te ravnice! S qubavqu vas pozdravqamo!

DA LI STE ^ULI DA? Mu{ice leti brzinom od 6 kilometarana sat.

Mrav moè da podigne teret 50 puta teì od sopstvene teìne.

Tajpan je najotrovnija zmija na svetu.

Slonovi su jedine `uvotiwe koja ne mogu da ska~u.

Suprotno ukorewenom mi{qewu, magarci spadaju u najpametnije kopitare. Oni, na primer, dlakama na bradi probaju da li je kroz `i~anu ogradu pu{tena struja, a na opasno mesto stupaju samo kad gospodar pre|e preko wega.

Od svih `ivotiwa ris ima najo{triji sluh. I u najdubqem snu ~uje najslabiji {um, ~ak i kada dolazi iz daqine. Ova zver ~uje takodobro zahvaquju}i ,,~etkicama,, na vrhovima u{iju koje joj slu~e kao neka vrsta antene.

Za{to svitac svetluca? U prirodi postoji prili~an broj insekata koji no}u svetle. Takav je i svitac, Na dowem kraju svoga stomaka i `enka i mi`jak svica imaju deo koji svetli zahvaquju}i naro~itoj gra|i }elija i osidacionom procesu. @enka svitac nema krila, ona se smesti u travu i odatle svetluca. Mu`jak svitac leti kroz mrak i tako|e svetluca. Tako se oni jedno drugom javqaju, pa se najzad pomo}u svetlucawa prona|u.

DA LI ZNATE?

Za{to kameleon mewa boju? Kameleon je gu{ter koji se hrani insektima love}i ih naglim pruàwem svog duga~kog i lepqivog jezika. Zbog togs se on pritaji na grani i tada uskladi boju svoje koè sa bojom drveta da ga insekti ne primete. Naravno, prilago|avawe boje tela okolini koristi kameleonu i da se sakrije od neprijateqa. Prava boja qegove koè je bleduwava, u hladu zelenkasta, a na suncu tamno mrka.

Za{to paun pravi lepezu od svog repa? Mu`jaci mnogih ptica odlikuju se perjem ìvih boja, velikim repovima i drugim prirodnim ukrasima. Ti ukrasi spadaju u sekundarne polne osobine a wihova namena jeste u tome da svojom lepotom privuku ènke u doba parewa. Paun ima duga~ak, {aren i rasko{an rep, kao malo koja ptica. Kad ho}e da privuè ènku on izdigne svoj rep u obliku lepeze. Pored pauna dobar primer mu`jaka koji svojim prirodnim ukrasima, {epurewem, privla~i ènku, je }uran.

Da li ribe spavaju? Smatra se da uglavnom sve ìvotiwe spavaju, pa je verovatno da to ~ine i ribe. Da li zaista spavaju, nije sa sigurno{}u utvr|eno, jer one nemaju kapke na o~ima. Ako i spavaju one to ~ine otvorenih o~iju. Kad se umore ribe se odmaraju na skrovitim mestima, gde ih neprijateq ne moè iznenaditi. Najverovatnije je da tom prilikom one i odspavaju koliko im je potrebno. Na najmawi trzaj ili {um hitro beè.

U Kini }e do 2020. godine ni} i novi, nesvakida{wi grad Tianxin, ekolo{ki grad u kom }e po zelenim standardima `iveti oko 350.000 stanovnika

EKO GRAD

T IANXIN C

eo grad je osmi{qen na principima ekologije i vi{e nije nau~na fantastika, kako se nekad mislilo. Tinaxin eko grad je rezultat saradwe Kine i Singapura da zajedni~ki razviju socijalno harmoni~an, ekolo{ki i energetski efikasan grad u Kini. Eko-grad }e koristiti najnovije odrìve tehnologije: solarnu energiju, energiju vetra, upotrebu ki{nice, pre~i{}avawe otpadnih voda, izdvajawe soli iz morske vode... Grad je lociran u podru~ju malih padavina i voda pa reka koja proti~e kroz region ne}e biti dovoqna da zadovoqi potgrebe eko-gra|ana. Da bi prevazi{li ovaj problem, planeri su odlu~ili da se okrenu netradicionalnim izvorima poput izdvajawa soli iz morske vode i reciklaè vode iz domaâ&#x20AC;&#x153;}instva i industrije. Tianxin }e biti podeqen u sedam delova, i svaki od wih }e imati specifi~ne osobine i druga~iju ulogu. U jednom delu bi}e administrativni centar grada, drugi deo grada bi}e u zelenilu, tre}i }â&#x20AC;&#x2122;e biti pored parkova, ima}e i brda koja }e biti protivteà visokim zgradama. Predvi|ena je i urbana rezidencijalna zona koja }e biti dobro ure|ena i planira se povezivawe zgrada vise}im mostovima. Bi}e primewena i stepenasta arhitektura sa velikim zelenim povr{inama, a selo staro sto godina bi}e pretvoreno u prostor za relaksaciju me{tana Eko-grada. Na svim zgradam u Eko-gradu bi}e primeweni zeleni standardi da bi se osigurala energetska efikasnost, a me|u stanovnicima bi}e promovisani principi o~uvawa energije.

REKLI SU

Qudi jednostavno nisu pripremqeni za jedewe mesa. Stavite u kolevku dete i uz wega zeca i jabuku. Ako se po~ne igrati s jabukom, a poku{ša pojesti zeca - kupi}u vam novi auto! Harvej Dajmond

PRVI GRAD KOJI JE

ZABRANIO PRODAJU MALIH PLASTI^NIH FLA[A

Mnogi gradovi {irom Amerike rade na tome da potpuno zabrane prodaju plasti~nih fla{a, ali je grad Konkord, u dr`avi Masa~usets, prvi koji je to i postigao

aime, Konkord je prvi zabranio prodaju vode u malim plasti~nim fla{ama kako bi se smawilo zaga|ewe. Prodaja vode u plasti~nim fla{ama koje su mawe od jednog litra je zabrawena a kazna za prekr{aj je 50 dolara. Zabranu kori{}ewa malih boca je pokrenula Xin Hil, gra|anka Konkorda i osniva~ica pokreta "Zabraniti fla{e" koji se bori protiuv zaga|ewa plasti~nim fla{ama, od kojih mnoge ne mogu da se recikliraju.

Hil je rekla da joj je na problem plasti~nih fla{ skrenuo pa`wu wen desetogodi{wi unuk kada joj je pokazao fotografije ostrva od plasti~nih fla{a usred Pacifika. Po navodima pokreta "Zabraniti fla{e" - Amerikanci su 2007. godine potro{ili vi{e od 50 milijardi plasti~nih fla{a vode. Oko 23% tih fla{a se recikliralo, a ostatak od 38 milijardi je zavr{io na otpadu, delom i u prirodi.

ZA[TI]ENE LABUDOVI Sve vrste labudova koje ìve u Srbiji su strogo za{ti}ene vrste. Labudovi su ptice iz porodice u koju jo{ spadaju guske (plovu{e) i patke (plovke). Perje labudova je ili potpuno belo ili je me{avina crnog i belog, pri ~emu bela varijanta moè ponekad imati crne vrhove krila. Crni labudovi su jedina crna vrsta labudova. Imaju bele vrhove krila i izraèno crvene kqunove. Mu`jaci i ènke su vrlo sli~ni. Labudovi se od gusaka razlikuju duìm vratom, koji im omogu}ava pretraìvawe dna dubqih voda, i veli~inom tela koja ih ~ini najve}im vodenim pticama. Raspon krila im moè dosti}i dva metra a mogu da budu te{ki i celih 15 kilograma. Suprotno od krila, noge su im relativno kratke, tako da labudovi na

tlu deluju prili~no nespretno. Zbog wihovih sna`nih le|nih mi{i}a mogu da prelete i vi{e od hiqadu kilometara do svojih gnezdi{ta na severu. Oba roditeqa zajedno brinu o mladuncima i ostaju sa wima do godine dana. Navodi o `ivotnom veku labudova su vrlo razli~iti. Kre}u se od 19 pa do 50 godina, pa ~aki i vi{e od toga.

LASTIN REPAK Lastin repak je naziv za leptire koji su ime dobili po karakteristi~nim produècima na zadwim krilima koji li~e na rep laste. Zadwa krila su odmaknuta od repa. Duìna tela odrasle jedinke iznosi oko 35 milimetara, dok raspon krila varira izme|u 80 i 90 milimetara. @enke su ve}e od mu`jaka. Ovi leptiri su brzi i ve{ti leta~i. Krila ovih leptira mogu da budu raznih boja, u zavisnosti od vrste. Lastin repak koji ìvi kod nas je naj~e{}e svetlo ùte boje sa crnim produècima, crnim {arama na obodu krila i crnim linijama koje prate krila. Na sastavu zadwih krila se nalaze dve crvene ta~ke a uz crne pruge ima i plave boje. Gusenice (larve) su im dosta krupne, duge i do 5 centimetara, imaju sitne ~ekiwe koje se prakti~no i ne vide. Imaju pet pari la`nih nogu a boja gusenice je zelena sa crnim i crvenim {arama. Glava gusenice je mawa od grudnog dela (ima naranxaste rogove) i ~esto je u wega uvu~ena. Lastin repak je prili~no rasprostraweni ima ga na prostorima sredwe i ju`ne Evrope, zapadne i sredwe Azije i severne Afrike. Naseqava livade, mo~vare, parkove pa i obradiva poqa. Kod nas se

VRSTE VILIN KOWIC Vilin kowic je slatkovodni insekt koji se nalazi oko plitkih jezera sa slabijom vegetacijom i mawih vodotokova. Vilin kowic je insekt grabqivac koji svoj plen hvata pomo}u svojih dugih i nazubqenih nogu, i to uvek u letu. U letu pomo}u svojih nogu drobi i jede svoj plen. Noge ovim insektima ne slu`i za hodawe, ve} samo za odmarawe i za lov. Vilin kowic jede prete`no komarce, ali je u stawu ponekad da uhvati leptira ili muvu.

U larvenom stadijumu se hrani omawim organizmima sa dna jezera ili re~ice u kojoj ìvi. Postoje i {tetne vrste ~ije larve u vodi pro`diru ribqu mla|. U Americi je poznata jedna vrsta koja napada ~ak i p~eliwe matice. U zavisnosti od vrste kojoj pripada, vilin kowic moè da ìvi od 6-7 meseci do punih 5 godina. Najve}i deo svog ìvota ipak provede kao larva, jer leti samo u najtoplijim mesecima, â&#x20AC;&#x201C; naj~e{}e od juna do septembra.

moè videti od aprila do septembra. Lastin repak je iskqu~ivo biqojed. Svaki leptir ima svoju teritoriju koju brani od drugih leptira i drugih insekata pa ~ak i od mawih ptica. Nakon oplo|ewa ènka polaè jaja na li{}e {argarepe, per{una i drugih biqaka. Iz jaja se izlegu male zelenkaste gusenice sa crnim i crvenim {arama i po~iwu da se hrane. Posle nekog vremena kada larva poraste i bude spremna za preobraàj, pretvara se u lutku, u~auri se, pri~vrsti se za stabqiku neke biqke i tako miruje nekoliko nedeqa. Tokom mirovawa, larva je rawiva, postaje laka meta za grabqivice, pa je zato ova vrsta razvila svoj sistem odbrane. Naime, ~aura u kojoj se nalazi jedinka je napravqena tako da li~i na list. Kada je preobraàj gotov, iz ~aure izlazi mlad leptir i on kasnije po~iwe sa stvarawem nove generacije. Tokom jedne godine izlegu se 2-3 generacije. Ako iskqu~imo wihove prirodne neprijateqe ptice, p~ele i druge insekte, ova vrsta je ugroèna zbog pesticida i uni{tavawa stani{ta. Zbog svoje lepote, jako su privla~ni nau~nicima koji su ih dobro prou~ili ali su kolekcionari velika pretwa za wihov opstanak jer pla}aju velike koli~ine novca za ulovqene primerke.

Odrasle jedinke vilinskih kowica su duga~ke oko 80 milimetara, dok im je raspon krila i do 110 milimetara. Larve su u proseku duga~ke oko 50 milimetara. Imaju dva para providnih krila koja se prelivaju u svim duginim bojama. Tela su im duga~ka i vretenasta, ponekad debqine igle, a boje i {are variraju od porodice do porodice â&#x20AC;&#x201C; od jasno plavih, preko crvenih i zelenih sa sme|im pegama do `utih. Noge su im duge i nazubqene a o~i slo`ene, sastavqene iz vi{e od 30.000 prostih o~iju i ispuwavaju im celu glavu daju}i im sme{an izgled. Pomo}u ovakvih o~iju vid im ostaje jasan i u brzom letu a glava im je pokretna za gotovo 360 stepeni.

Vilin kowic je neverovatno brz. Dok leti iznad vode razvija brzinu od tridesetak kilometara na sat (pore|ewa radi p~ela leti deset a muva svega sedam kilometara na sat). Me|utim, na kra} im razdaqinama vilin kowic moè iz mesta da jurne brzinom od preko 90 kilometara na sat. Tada je brì od vetra i moè da se trka sa automobilima mawe kubikaè (na primer sa fi}om). Ne treba potcewivati vilinog kowica ni na duè staze jer su ga mornari vi|ali oko brodova i do 300 kilometara udaqenih od obale. Vilini kowici su hrana ve}im ribama koje ih love dok lete nisko iznad vode i pticama koje su dovoqno brze da ih ulove.

VEROVALI

ILI NE Najzastupqenije zanimawe na svetu je uzgajawe pirin~a. Time se bavivi{e od milijardu qudi {irom planete.

Na Uranu leto i zima traju koliko i 21 godina na Zemqi.

Gepard mo`e da dostigne brzinu od 97 kilometara na~as za samo tri sekunde.

ndu, Na Isla u Antartik u nd i Grenla nema mrava.

Tasmanija je zemqa sa naj~istijim vazduhom na Planeti.

Dnevno nam je potrebno oko 40 litara kiseonika.

Posledwih godina problem plati~nih kesa je sve aktuelniji u svetu pa i kod nas. Procewuje se da se {irom sveta svake godine upotrebi 500 milijardi komada plasti~nih kesa, milion wih svake minute. U Srbiji se mese~no upotrebi 200 miliona kesa

ednu kesu koristimo u proseku 12 minuta, a potrebno je i do 1.000 godina da se razgradi. Godi{we umre milion ptica i 100.000 morskih sisara zamewuju}i plasti~nu kesu za hranu! Borba protiv plasti~nih kesa je jedan korak i podsticaj svima nama da napokon sagledamo jednu {iru sliku i aktivno se ukqu~imo i doprinesemo za{titi ìvotne sredine. Problem preteranog kori{} ewa plasti~nih kesa je rezultat neodgovornog qudskog pona{awa. Kao alternativa plasti~nim kesama se preporu~uje kori{}ewe papirnih kesa i platnenih torbi. U èqi da ne{to pokrenu da i promene ~lanovi ekolo{kog udruèwa gra|ana ,,Zeleno pitawe,, iz Novog Sada su organizovali akciju ,,Bez plasti~nih kesa,, koja se uz podr{ku gradske uprave za za{titu ìvotne sredine sprovodi tokom septembra, oktobra i novembra 2013. Akcija se odvija kroz eko radionice sa decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta, kontakte sa mesnim zajednicama, podelu letaka i plakata, kontakte sa mega marketima i proizvo|a~ima platnenih torbi kao i kroz druge vidove aktivnosti. Pridruìte se jer ìvot je zdraviji, lep{i, bogatiji, ~istiji..., BEZ PLASTI^NIH KESA!

^uvajmo prirodu! Ne o{te}ujmo zasade! Uredno odlo`imo otpad!

POKA@IMO SVOM MESTU

KOLIKO GA VOLIMO DESET ZAPOVESTI PRIJATEQA PRIRODE 1. Najpre o~isti pred svojim pragom. 2. Ono {to si o~istio danas ~uvaj i sutra. 3. [titi prirodu, ne uni{tavaj je. 4. Ne zaga|uj vazduh jer ~isti vazduh je dug ìvot. 5. U svoje srce i srca bli`wih usadi qubav prema prirodi. 6. Ne kradi od budu}nosti. 7. Nastoj da ono {to ima{ traje {to duè. 8. Misli danas za boqe sutra. 9. Kontrolisano odlaì otpad i ne stvaraj divqe deponije. 10. seti se da nisi vlasnik Zemqe, nego wen za{titnik i ~uvar.

! ! ! E T I T M A P

[teta je baciti stari papir i novine u sme}e. Ako ih odlo`imo u odgovaraju}e kontejnere za stari papir, od tog papira se opet mogu napraviti nove kwige, sveske, novine i kese za kupovinu. Za proizvodwu papira, za izradu samo 700 kesa za kupovinu, potrebno je jedno drvo staro izme|u 15 i 20 godina.

Stiropor se biolo{ki apsolutno ne raspada i on nikada ne nestaje, zato ga nikada ne ostavqajte u prirodi jer je poguban za wen `ivot.

Odvojeno skupqawe otpada (staklo, stari papir, biolo{ki otpad, poseban i opasan otpad) pomaè ìvotnoj sredini jer se dve tre}ine na{eg otpada, ako je odvojeno prikupqen, moè ponovo upotrebiti.

MOLIMO VAS!!!

Svako od nas skupi od 200 do 300 kilograma otpada. Pri tolikoj koli~ini ne mo`emo vi{e da ka`emo: ,,Za to }e se pobrinuti |ubretari!,, Svi se moramo pobrinuti i nastojati da se gomila sme}a smawi!

O~istite iza svoga psa! Ne bacajte `vaka}e gume na tlo!

Izlivawe motornog uqa u kanalizaciju je kao izlivawe direktno u reku, jezero ili more, a samo pola litre otpadnog uqa mo`e da napravi mrqu na gotovo pola hektara vodene povr{ine.

@IVOTIWE

NA[IH KRAJEVA

UPOZNAJTE ZECA Zec spada u red sitnih sisara i on se od kuni}a razlikuje na~inom ìvota jer ze~evi ne kopaju jazbine i na svet donose mlade skoro potpuno sposobne za samostalni ìvot. Zec poti~e iz stepskih podru~ja, kao ìvotiwa se lako prilago|ava svojoj okolini i ra{iren je u na{im krajevima

na~ajne osobine zeca su duga~ke u{i, skra}en palac na predwim {apama, vrlo duga~ke stra`we noge, uspravan kusasti rep i {est kutwaka u redu zuba gorwe vilice. Zec je ìlav glodar duga~ak 75 centimetara, od ~ega na rep otpada samo 8 centimetara, i visok 30 centimetara. Krzno mu se sastoji od kra}e vune i duga~kih o{tgrih dlaka. Vuna mu je vrlo gusta i kovrxava a dlake su ~vrste, duga~ke i tako|e malo kovrzaste. Boja krzna odgovara boji zemqe. Na gorwoj strani tela ona je sme|e ù}kasta sa crnim dlakama, na vratu ù}kasto sme|a sa belim tonom, na stra`wojoj strani tela beli~asto siva a na dowoj bela. Uz to ova boja je vrlodobro prilago|ena da zeca, ako nepomi~no leì na zemqi, sakrije pred pogledom wegovih neprijateqa. Ve} sa potpuno male udaqenosti wegova boja je tako sli~na boji okoline da krzno ne moèmo da razlikujemo od zemqe. ûlo vida je posebno prilago|eno sa odli~nom reakcijom na pokret. Velike o~i su postavqene

sa strane, tako da zec moè da gleda iza sebe bez okretawa glave. Dobro su razvijena i ~ula wuha i sluha. Polno sazreva ve} sa sedam meseci. Pari se od decembra do avgusta. Ze~ica se pari i koti 3 do 4 puta godi{we i dobija do tri mlada koji se ra|aju pokriveni dlakom i odmah vide. Svoje leglo pravi na takav na~in da moè da osmatra okolinu i bude na oprezu. Ukoliko mu se pribliàva wegov neprijateq, ostaje nepomi~no da leì veruju}i svojoj kamnuflaì

POQSKI ZEC Poqski zec ìvi naj~e{}e na poqima pa sa wih odlazi samo za vreme ki{e. Ako komad zemqe na kome se smestio bude preoran, odlazi na drugo mesto - na poqa sa repom, ìtom, zeqem. Tu onda uìva u bogatoj hrani.

RASPROSTRAWENOST îtava sredwa Evropa i mali deo Azije su domovina na{eg zeca. Najradije se zadràva na plodnim ravnicama na kojima ima {uma ili ih nema, kao i na po{umqenim pobr|ima. Radije ìvi u krajevima umerene klime nego surove. Voli toplotu, odabira poqa koja leè u zavetrini pa su zaklowena. Eksperimenti izvr{eni u nastojawu da se zec odoma}i na severu nisu uspeli. ili beè}i ~uvenim skokovima i trkom brzine i do 80 kilometara na sat.

Ze~ica naj~e{}e ne boravi zajedno sa mladim, kako ne bi privukla pa`wu

neprijateqa, ali je uvek u blizini. Smrtnost mladih je, usled hladno}e i prirodnih neprijateqa kao i obrade poqoprivrednih useva, izuzetno visoka i iznosi vi{e od 60 odsto. Podlo`ni su i razli~itim bolestima i imaju najvi{e prirodnih neprijateqa jer su ukusna hrana svim

grabe`qivcima koji ìve na na{im terenima. U prirodi ze~evi dostiù starost oko 4 godine. Zec je vi{e no}na ìvotiwa nego dnevna, iako ga za vreme letwih sun~anih dana moèmo videti gde se skita pre nego {to sunce za|e, a i tako isto i izjutra. Vrlo nerado napu{ta mesto gde je odrastao, ali ako na wemu ne na|e ni jednog drugog zeca sa kojim bi mogao da se pari ili

{a{om, poqa sa repicom koja pored zimskog `ita sa~iwavaju glavni deo wegove hrane. Sve dok nema snega ili dok je sneg jo{ mali, ne odlazi sa svog stani{ta -â&#x20AC;&#x201C; samo no}u pose}uje ba{te i glo|e zeqe. A kad padne dubok sneg, dozvoqava da ga on zaveje na le`i{tu a kad nevreme popusti, izvla~i se iz snega i odlazi u obli`wa poqa sa usevima. Ako se na snegu uhvati ledena kora i zavlada sve ve}

NAJPOZNATIJI ZEÊVI Zecje junak basni, pri~a, bajki. Poznata je basna ,,Zec i korwa~a,, i kwiga ,,Alisa u zemqi ~uda,, gde se pojavquje Beli Zec. U novije doba svima je poznat vragolasti Du{ko Dugou{ko i Zeka Roxer iz filam ,,Ko je smestio Zeki Roxeru,, ako mu na tom mestu nestane pa{e, odseli}e se daqe nego obi~no. Ze~ica, kad se pribliì vreme parewa, vra}a se na mesto gde se izlegla a i zec mu`jak dolazi u jesen opet tamo. Rado se zadràva na jednom mestu ako tu vlada mir a neprestano progawawe moè da ga protera zauvek. Najve}a poslastica za zeca su keq, zeqe i repa, a izgleda da naro~ito voli per{un. U kasnu jesen odabira oranice koje nisu suvi{e sveè ni suvi{e vla`ne, zatim suvqa udubqewa obrasla

a oskudica hrane, zec postaje vrlo {tetan u vrtovima i rasadnicima vo}ki. Tada rado jede koru ve}ine mladog drve}a, naro~ito bagrema i sasvim mladih topola kao {to jede i keq. Kad se sneg smawi zec se opet vra}a na staro mesto, pa mu je zeleno ìto jedina pa{a i sve dok zimski usevi ne po~nu da klasaju hrani se wima. Kada se vra}a ,,ku}i,, nikada ne odlazi pravo na ono mesto gde mu je bio pravi leàj ili gde èli da napravi novi, nego najpre kre}e deo

HRANA Zanimqiv je podatak da zec rado jede meso svake vrste dok zeqe jede samo ako nema mesa. puta daqe, vra}a se, ponovo prelazi sa nekoliko skokova traèno mesto, ska~e u stranu i tako odlazi i vra}a se nekoliko puta pre nego {to jednim vrlo dugim skokom ne stigne tamo gde namerava da stane. Pripremaju}i leàj na otvorenom poqu is~eprka u zemqi pet do osam centimetara duboko udubqewe tako duga~ko i {iroko da mu gorwi deo le|a ostane svega ne{to malo vidqiv kad u udubqewu ispruì predwe noge. Na noge polaè glavu uz koju priqubi u{i a stra`we noge skupqa ispod tela. U takvom leàju on se za vreme blagih godi{wih doba prili~no dobro {titi od oluje i ki{e. Zimi obi~no iskopa duboki leàj tako da od wega ne prime}ujemo ni{ta osim male tamne mrqe. Veseli skokovi koji se smewuju sa tr~awem u krug i vaqawem govore da se zec dobro oseâ&#x20AC;&#x2122;}a. U ovome toliko uìva da ponekad ne primeti svog najve}eg neprijateqa lisicu. Starog zeca ne moèmo tako lako da nadmudrimo pa se obi~no, ako je zdrav i u punoj snazi, beàwem spasava od progona svog krvnog neprijateqa i pri tome poku{ava da nadmudri neprijateqa krivudawima i skretawem u stranu, koje majstorski izvodi. Brzina zeca zasniva se najve}im delom na tome {to su mu stra`we noge duè od predwih. To je istovremeno razlog {to zec moè boqe da tr~i uzbrdo nego nizbrdo. Ako je miran, kre}e kratkim i polaganim skokovima, a ako je potrebno brzo da odmakne, onda odskakuje vrlo dugim skokovima. Obi~no pu{ta glasove samo ako vidi da je u opasnosti. Ovo wegovo pu{tawe glasova li~i na dreku male dece. Izme|u wegovih du{evnih osobina najja~e su velika opreznost i pa`qivost. Najti{i {um koji ~uje, vetri} koji {u{ka u li{}u, jedan jedini list koji padne na zequ, dovoqni su da ga probude ako spava.

ZAGA\IVAWA

VODE

Dve milijarde qudi u svetu je uskra}eno za osnovnovne potrebe za vodom. Problem zaga|ewa vode ne poga|a samo zemqe u razvoju

oznato je da vodeni tokovi imaju sposobnost samopre~i{}avawa. Od kada postoji ìvi svet na Zemqi voda se koristila i pomalo zaga|ivala biqnim, ìvotiwskim i qudskim otpacima, takozvanim organskim zaga|ewem. U po~etku je to malo uticalo na zaga|ivawe voda jer se organski otpad razgra|ivao pomo}u vazduha, uglavnom na korisne materije. Dakle, priroda je tada bila sposobna sama da pre~isti te koli~ine vode. Me|utim, razvojem qudske zajednice, porastom broja stanovnika i wihovom koncentracijom u velikim gradovima koli~ina organskih otpadnih voda se znatno pove}ala. Wihovim ispu{tawem u reke onemogu}avan je proces samopre~i{}avawa i prirodnog biolo{kog pre~i{}avawa. Osim toga, razvojem industrije krajem 19. veka i po~etkom 20. veka, ~ovek sve vi{e koristi vodu, a kao rezultat industrijske proizvodwe nastaje, ne samo organsko, ve} i hemijsko zaga|ewe vode. Kako se sam proces zaga|ivawa vode te{ko moè da spre~i, za{tita voda je prvenstveno usmerena na samwewe uticaja otpadnih voda. To se radi kroz obrazovawe pojedinaca na poqu zna~aja vode za Planetu. Najva`nije je slede}e: Registrovawe svih poznatih zaga|iva~a, wihove lokacije i stepen zaga|ivawa; Vr{ewe stalne kontrole otpadnih vopda u blizini vodotokova; Pre~i{}avawe otpadnih voda; Izme{tawe industrije na mesta na kojima }e zaga|ivawe biti minimalno; Podizawe svesti pojedinaca o neophodnosti ~iste i pitke vode; Na{ zadatak je da svako od nas sagleda {ta mi kao pojedinci moèmo da uradimo da spre~imo zaga|ewe vode.

Zaga|ewe vode se javqa kada zaga|iva~ direktno ili indirektno ispu{taju vodu bez adekvatnog uklawawa {tetnih materija i time truju jezera, reke, okeane, mora, izvore i podzemne vode. Zaga|ewe vode uti~e na biqke i organizme koji ìve u tim vodenim sistemima. Zaga|ewe vode moè da bude biolo{ko, termalno, hemijsko i biolo{ko. Izve{taji upozoravaju da }e pove}ani zahtev za vodom postati neizdrìv u slede}ih nekoliko decenija za zemqe koje su ve} oskudne wome. Upravo zbog toga stru~waci savetuju vladama da razmisle o uvo|ewu novih tehnologija za posebnu filtraciju vode kao i o izgradwi i odràvawu infrastrukture za vodu.

PRIRODNA BOGATSTVA

VOJVODINE

jedinstvenom mozaiku ekosistema, nalaze se tipi~ne vrste flore i faune. Bogata flora sa preko 900 vrsta obiluje retkim vrstama kao {to su banatski boùr, pan~i}evpelen, {erpet, bademi}, pe{~arsko smimqe i kleka â&#x20AC;&#x201C; jedini samonikli ~etinar panonske nizije. Kao posledwa i najve}a oaza pe{~arskostepske, {umske i mo~varne vegetacije koja je nekada dominirala panonskom nizijom, Specijalni rezervat prirode "Deliblatska pe{~ara" je jedan od najva`nijih centara biolo{ke raznovrsnosti u Srbiji i Evropi i najzna~ajnije stepsko podru~je kod nas. Me|u retkostima ìvotiwskog sveta (faune) se isti~u vrste stepskih stani{ta: pustiwski mravi, mravqi lav, banatski soko, orao krsta{, stepski sko~imi{, tekunica, slepo ku~e, stepski tvor i druge. Za neke od wih, Deliblatska pe{~ara je jedino ili jedno od malobrojnih preostalih stani{ta u Srbiji. U za{ti}enom prirodnom dobry nalazi se deo reke Dunav sa ritovima i adama. Vode bogate ribom i mrestili{tima zna~ajno su steci{te i masovno zimovali{te ptica vodenih stani{ta, zbog ~ega je Deliblatska pe{~ara 1989. godine progla{ena za me|unarodno zna~ajno stani{te ptica. Ovde se gnezde mnoge retke vrste: mala bela ~apqa, ùta ~apqa, ibis i lasta bregunica. Mali kormoran, globalno ugroèna vrsta u Srbiji, tu ima jedino stabilno gnezdili{te.

UPOZAJTE S

REZERVAT

"DELIBL

PE[^

U jugoisto~nom delu panonske nizije, u Banatu, nalazi se najve}a evropska kontinentalna pe{~ara koja obuhvata blizu 35.000 hektara povr{ine. Elipsastog je oblika i orijentisana je u pravcu jugoistok-severozapad. Nastala je tokom ledenog doba od mo}nih naslaga peska. U savremenom periodu vetar ko{ava oblikovao je izra`en dinski reqef, ~ije su nadmorske visine izme|u 70 i 200 metara. Umereno kontinentalna klima, odsustvo povr{inskih vodotokova i pe{~ana zemqi{ta uslovila su osobene `ivotne zajednice, koje su izdvojene u posebno biqno-geografsku oblast DELIBLATIKUM

Tipi~na sela na obodu za{ti}enog podru~ja ([u{ara, Deliblato, Mramorak) ~uvaju atmosferu minulih vremena i upotpuwuju sliku ovog ìvopisnog predela. Soecijalni rezervat prirode "Deliblatska pe{~ara" nudi mno{tvo razli~itih nau~no-rekreativnih sadràja. EDUKATIVNI CENTAR "ÂRDAK" u Specijalnom rezervatu prirode ,,Deliblatska pe{~ara,, je otvoren 2010. godine. Namena Centra je da kroz prezentaciju i organizovanu edukaciju o

SPECIJALNI T PRIRODE

BLATSKA ^ARA" 21

principima odrìvog gazdovawa, nadzoru i upravqawu, pove}a svest korisnika podru~ja ka neminovnosti za{tite prirode i spre~avawu opadawa biolo{ke raznovrsnosti, a time pribliì Rezervat standardima Evropske unije. Kapacitet edukativnog centra "ârdak" u Specijalnom rezervatu prirode "Deliblatska pe{~ara" ~ine tri ku}e ukupne povr{ine 320 kvadratnih metara. Osnivawe vi{enamenskog Edukativnog centra, okruènog obeleènim stazama koje su opremqene informativnim tablama, odmori{tima i osmatra~nicama,

omogu}uje upotpuwen boravak u prirodi prvenstveno |acima, studentima i stru~wacima biolo{kih nauka. Ovde }e se mo}i dobiti informacija i potraìti pomo}, uzeti propagandni materijal, kupiti autenti~ni suveniri i pripremati lokalni i me|unarodni projekti. [KOLSKO REKREATIVNI CENTAR "DELIBLATSKA PE[ÂRA" - ârdak je sme{ten u {umovitom delu Pe{~are na svega 7 kilometara od sela Deliblato. Sastoji se od upravne zgrade, restorana (za 400 osoba), 7 paviqona (dva renovirana, sa 130 leàjeva), 3 grupe bungalova, pomo}nih objekata, terena za male sportove (mali fudbal, ko{arka, rukomet, odbojka) i prate}e sadràje. ârdak je okruèn stazama koje su opremqene informativnim tablama, odmori{tima i vidikovcima {to omogu}ava upotpuwen boravak u prirodi u~enicima, |acima, studentima i posebno stru~wacima biolo{kih nauka. Program boravka obuhvata pe{a~ke ture

kroz {umu, upoznavawe flore i faune, eko-radionice, sporstske susrete, kulturno-zabavna de{avawa. U zimskom periodu dinski reqef pru`a idealne uslove za sankawe i igre na snegu. Posebno se obezbe|uju lekar, rekreator, stru~ni pratilac i vodi~.

POSETITE NAS Pozivamo sve zainteresovane |ake, decu, studente, u~iteqice, profesore, nastavnike, sportiste, avanturiste..., da do|u i posete ovaj izuzetan predeo. Turisti~ke informacije se mogu dobiti u [kolsko-rekreativnom centru "^ardak" - Informativnom centru "[u{ara" i info punktovima "Devoja~ki bunar" i "Stara palanka" KONTAKT JP "Vojvodina{ume" Petrovaradin [umsko gazdinstvo "Banat" Pan~evo Maksima Gorkog 24, 26000 Pan~evo Tel/faks 013 765 345, 342 899 Email: cardak@banatsume.rs i olivera.popov@banatsume.rs www.deliblatskapescara.rs www.vojvodinasume.rs www.banatsume.rs

I DECO, RODITEQI, UÊNICI, NASTAVNICI... UZMITE FOTO APARATE, DIGITALNE APARATE I KRENITE U LOV NA FOTOGRAFIJE! Fotografi{ite ili snimite svoje ku}ne qubimce, ìvotiwe na ulici, ìvotiwe na selu, u zoolo{kom vrtu... Fotografije sa podacima gde je, ko i {ta je fotografisao poa{aqite na mejl sasjov@open.telekom.rs ili obi~nom po{tom, NE PREPORUÊNOM, na adresu: EKOLO[KO UDRU@EWE ,,ZELENO PITAWE,, ~asopis ,,ÛVARI RAVNICE,, za FOTO SAFARI Bulevar oslobo|ewa 11, Novi Sad

Najboqe, najduhovitije, naj, naj... fotografije }emo objavqivati i nagra|ivati!

TA @ E V

I V O TI

RAKUN

Rakuni su prvobitno ìveli samo u {umskim predelima Severne Amerike ali od sredine 20. veka preneti su i u Evropu, nekada{wi Sovjetski Savez i Japan. Poznati su po svojoj inteligenciji istraìvawa su pokazala da re{ewe zadatka mogu da pamte i do tri godine. Duga~ak je izme|u 40 i 70 centimetara i teàk izme|u 4 i 9 kilograma. Aktivniji su no}u nego dawu i retko se udaqavaju od vode. Periode odmora provode u jazbinama, dupqama drve}a ili na drugim skrovitim mestima. Kada se pokrenu, rakuni lako preplivavaju potoke i reke i pewu se na drve}e u potrazi za hranom. Ruke (predwe noge) su osetqive na dodir i koriste ih da {~epaju plen koji zatim kidaju veliki zalogajima.

Rakuni u toplijim krajevima ne spavaju zimski san, iako u hladnijim severnim predelima to ~ine. U stvari, re~ je o polusnu, jer povremeno izlaze kada se sti{aju te{ke vremenske prilike. Obi~ni rakun je poznat po crnoj ,,banditskoj,, maski preko o~iju i crnim prestenovima po repu. Trag stopala ove ìvotiwe sli~an je tragu stopala deteta. Mu`jaci ìve uglavnom sami, ali podnose prisustvo ènki na svojoj teritoriji ili u wenoj blizini. Parewe se odvija u prolre}e, a mladi dolaze na svet nekoliko meseci kasnije. Oni ostaju sa majkom do slede}eg prole}a.

M RO S

BELI MEDVED 24

Koale ìve u Australiji visoko u kro{wama eukaliptusovog drve}a, ~ije je li{}e wihova jedina hrana. Predwe i zadwe noge su im posebno prilago|ene pewawu po drve}u. Koale su aktivne no}u a dawu spavaju. Tokom evolucije kod koale su se razvili xepovi u obrazima koji sluè za ~uvawe hrane. Pare se izme|u decembra i marta a 35 dana nakon toga na svet }e do}i jedno mladun~e. U dobu od 6 meseci mali koala }e prvi put napustiti maj~inu torbu i popeti joj se na le|a. Majka malog koalu nosi na le|ima dok ne navr{i godinu dana. @ive 15 do 20 godina. Jo{ pre 100 godina koala je u Australiji bio veoma rasprostrawen ali naseqavawe qudi je na àlost dovelo do drasti~nog smawewa broja koala. Zbog urbanizacije, ~esto povazane sa spaqivawem {uma, koale su ostale bez ve}eg dela svog stani{ta, a mnoge su ubijene zbog krzna. Tako je jedne godine iz Australije izvezeno vi{e od 2 miliona koà koala. Ubijawe tih ìvotiwa u takvom obimu dovelo je gotovo do istrebqewa ~itave vrste, Zbog nas! Koale spavaju ~ak 18 do 20 sati dnevno. One nikada ne pije vodu, nego svu potrebnu te~nost dobija iz eukaliptusovog li{}a. Koala je odli~an pliva~. Mladun~e koale koje tek do|e na svet maleno je kao zrno pasuqa.

KOALA

E [I R

A @ ET

O TI V I

Beli ili polarni medved je medved koji naseqava Arktik. Najve}i je kopneni meso`der na svetu. Ve}ina odraslih mu`jaka teì od 450 do 1.000 kilograma, dok su ènke skoro duplo mawe. Krzno belog medveda je gusto i ~esto je krem belo obojeno â&#x20AC;&#x201C; stoga obezbe|uje ìvotiwi efikasnu kamuflaù prilikom lova, me|utim, koà je zapravo crne boje. Imaju kratak rep i malene u{i, kako ne bi izgubili vi{ak toplote, kao i relativno malu glavu i izduèno zao{treno telo pogodno za plivawe. Beli medved se adaptirao ìvotu na zemqi, ledu i u vodi. Nau~nici i klimatolozi veruju da }e opadawe polarnog leda i porast nivoa mora usled globalnog zagrevawa imati presudnu ulogu u sudbini ove vrste tokom ovog veka. Beli medved je najkrvolo~niji predstavnik porodice medveda i verovatno}a je da je jedini koji bi ~oveka gledao kao plen. Hrani se prete`no fokama, pogotovoprstenastim fokama koje bu{e rupe u ledu kako bi do{le do vazduha, ali }e loviti sve {to moè da pojede: ptice, glodare, krabe, beluga kitove, mlade morève, s vremena na vreme i mo{usna goveda i irvase. Qudi i kitovi ubice su jedini neprijateqi belim medvedima. Iako su ve}inom meso`deri, ponekad pojedu bobice, korewe i alge u kasno leto. Odli~ni su pliva~i {to im ommogu}avaju predwe {ape koje imaju opnu izme|u prstiju. Vi|ani su u otvorneim arkti~kim vodama ~ak 100 kilometara uddaqeni od kopna. Ponekad provedu pola svog vremena plove}i na santama leda. Beli medvedi imaju 12 centimetara debelo salo koje je odli~an mehanizam za plovnost i kao izolacija od hladno}e. Sposobni su da tr~e brzinom od 40 kilometara na ~as na kratkim razdaqinama. @enka jednom u tri godine donosi na svet mlade.

SADIMO DRV ,,Pokret gorana,, je najstarija ekolo{ka raznih vrsta zimzelenih i listopadnih ukrasnih organizacija u na{oj zemqi i postoji ve”} 53. biqaka. godine. ,,Gorani,, - oni koji sade drve}e – su Da bi zasadili cveti}e ili sadnice i nadaqe ih posadili {irom na{e zemqe ogromne povr{ine negovali potrebni su i zemqa, saksije, lopatice, {uma. Na taj na~in su dali doma}i zadataka svim dodatni preparati za prehranu biqaka kao i dobri generacijama koje su do{le posle wih – da nastave saveti kad, gde i koju biqku zasaditi i kako sa da ~uvaju i {tite prirodu…. Iako je iz wom postupati. Sve ovo, ali i vi{e od toga, moè prirode potekao, ~ovek je ~esto uzrok da se na|e na cvetnim manifestacijama u uni{tavawa prirode i ba{ zbog organizaciji ,,Pokreta gorana,,! U ,,Pokretu toga se ,,Pokret gorana Novog Dodatak izlo`bama su i izlo`be gorana,, se trude Sada,, u posledwe vreme meda i zdravstveno –bezbedne hrane da i za sredwo{kolce najvi{e bavi aktivnostima ali i rukotvorina starih i i studente organizuju koje doprinose podizawu umetni~kih zanata, koji su tako|e ekolo{ke svesti gra|ana i proizvodi u duhu ekologije. razne edukativne programegra|anki…... kampove u ,,Ekolo{kom centru Tradicionalne Radulova~ki,, u Sremskim manifestacije koje imaju Karlovcima - koji pripada ekolo{ki, edukativni, ,,Pokretu gorana Vojvodine,, privredni i turisti~ki i ima jednu odrìvu zgradu zna~aj, a ,,Pokret gorana Novog Sada,, ih koja koristi energiju organizuje ve} 23 godine, su Zemqe za zagrevawe i ,,Novosadsko prole}e,, hla|ewe objekta. ,,Novosadska jesen,, ,,Novosadske cvetne pijace,,……... Manifestacije se organizuju u prole}nom i jesewem delu godine, jer je tada najpogodnije vreme za sadwu raznih biqaka, sa ciqem da podstaknu Novosa|ane i Novosa|anke da oplemene i ulep{aju svoje okruèwe odgovaraju}im zelenilom i cve}em. Na ovim cvetnim izlo`bama moè da se na|e na jednom mestu apsolutno sve {to je potrebno da se uredi dvori{te ili balkon – od sezonskih cveti}a preko kaktusa, orhideja i drugih vrsta saksijskog cve}a, ya~inski biqaka, perena, lukovica do sadnica ruà, vo}a,

Pored izlo`bi tu su predavawa i radionice na aktuelne ekolo{ke teme za razne uzraste. Tradicionalne aktivnosti ,,Pokreta gorana Novog Sada,, su i ,,Goranski eko kampovi,, koji se organizuju ve} punih 15 godina. To su sedmodnevni boravci sa vr{wacima u prirodi sa mno{tvom KONTAKT druèwa i radionica u vezi ve{tina snalaèwa ,,Pokret gorana Novog Sada,, u prirodi, biologije, ekologije i za{tite ìvotne Pozori{ni trg 2 sredine. Posledwih godina su polaznici kampa Novi Sad sme{teni u ,,Ekolo{kom centru Radulova~ki,, u Sremskim Karlovcima, a organizuju se za u~enike Telefon: 021 451 788 tre}ih i petih razreda novosadskih osnovnih Faks: 021 523 865 {kola. Na ovim kampovima sem mnogo korisnih web: www.pokretgorana.org.rs informacija koje deca nau~e kroz druèwe, mail: office@pokretgorana.org.rs posebno treba ista}i i mnogo prijateqstava koja se nastavqaju jo{ dugo godina nakon kampova. Mnogi polaznici kasnije postanu zaqubqenici u prirodu i aktivni ~lanovi ,,Pokreta gorana,,. @eqa ,,Pokreta gorana,, je da svake godine organizuje jo{ vi{e ovih edukativnih programa i da {to vi{e dece i mladih nau~i za{to je va`no ~uvati svoju ìvotnu sredinu i na koji na~in mogu da sami doprinesu za{titi prirode i ìvotne sredine.

E]E

^lan ,,Pokreta gorana,, mo`e biti svako ko voli prirodu i `eli da se aktivno bavi wenim o~uvawem, a |aci se mogu prikqu~iti preko osnovnih {kola i obratiti se u~iteqima i u~iteqicama koji veoma rado sara|uju sa ,,Pokretom gorana,,.

SA POKRETOM

GORANA

AVANTURE

RENXERA RIKA

Ohhhh... Kako je tiho, mirno..."

Bio je prelep sun~ani dan u kome je Lija Lijanovi} u`ivala... "[ta se to de{ava?"

"[taaa!?"

"Oh, ne! To je jedna sirota maca!"

"Kada bih samo mogla da pretr~im..."

"SAD!"

"Uf!"

"Mjauuu!"

Da te povredim? Pa ja sam ti upravo spasla `ivot!" "Molim vas nemojte da me povredite!"

Mislila sam to jer mi li~ite na psa i..."

Maca je objasnila da ju je sino} skoro uhvatio ~opor opasnih, gladnih pasa. Jedva im je pobegla pewu}i se na drvo.

"Da li smo ~uli ne{to o ~oporu pasa?"

"Hajdemo! Na mirno mesto gde mo`emo da pri~amo."

"Ne, opet psi..."

"Ne, ne...To su Renxer Rik Rakunovi} i Bumer Bexer... A ja sam Lija Lijanovi}."

Nekoliko minuta kasnije...

"Tako je! Mi smo prijateqi i volimo mace!"

"Moji vlasnici su me zvali Draga ali ~ini mi se da im nisam bila dovoqno draga!"

"Kako to misli{?"

"Pa, kako se ti zove{ i kako si dospela na sredinu puta?"

"Rekli su da }e sve biti uredu jer mogu da lovim mi{eve kao hranu."

"Tako je! Ali nisu mislili o brzim kolima i opasnim `ivotiwama!"

Draga im objasnila da su wu gazde uzeli u prodavnici ku}nih qubimaca. Me|utim, wihov sin je postao alergi~an na ma~iju dlaku pa su je izbacili pored puta. "Slu{ajte! Kakav je to zvuk?"

"Oh, ne! To psi dolaze!"

"Moramo da na|emo mesto da se sakrijamo!"

"Vi se sakrijte u `buwe a ja }u odvu}i pa`wu psima!"

"Budi oprezan Rik!"

"Oh, ne! Rastrga}e ga u delove!"

"Kah, kah, kah, kah!"

"Vau! To je rakun!"

"Hajdemo odavde!"

Trenutak ksnije.

To je bio stari rakunski trik!"

"Oti{li su za sada ali ih moramo prijaviti {interima. Oni }e poku{ati da ih uhvate i smeste u azil!"

"Mi }emo te li~no odvesti u azil!"

"To je bila prava stvar!"

"Jeea, gde si to nau~io?"

"Pa to nas je spasilo od onih ludaka!"

"A {ta }e biti sa mnom?"

ÎWENICE l Svake godine qudi napuste milone ma~aka i pasa. Za{to?Uglavnom zbog toga {to vi{e ne mogu ili ne èle da brinu o wima. l Mnogi napu{teni qubimci nemaju sre} u kao Draga. Neki stradaju u saobra} aju, neki od drugih ìvotiwa, neku umru od bolesti, gladi ili nevremena. l Naàlost, napu{tene ìvotiwe tako|e mogu da prouzrokuju probleme. Lutalice svake godine ubiju nebrojeno mnogo divqih ìvotiwa a mogu da napadnu i druge doma}e ìvotiwe, pa i qude. l Mnogo qudi se trudi da se mawi broj ìvotiwa lutalica poku{avaju}i da im na|e novi dom.

"Qudi }e te tamo hraniti i poku{ati da na|u neku porodicu koja }e te usvojiti."

"To mi zvu~i sjajno! Sigurna sam da mi se mi{evi ne bi svideli!"

l Evo kako ti i tvoja porodica moète da pomognete: l Uzmite qubimca samo ako znate da }ete se brinuti o wemu ceo wegov ìvot. l ûvajte va{eg qubimca da se ne povredi ili izgubi. l Ako neko koga znate ne moè vi{e da brine o svom qubimcu pozovite neko udruèwe ili azil za ìvotiwe a oni }e znati kako da pomognu.

KPONA[ATI AKO SE U PRIRODI? Ne beri cve}e koje ti se dopadne jer je neko toliko retko da izumire.

Nemoj da jede{ biqke koje 100% ne poznaje{.

Nikada ne odbacuj baterije u prirodu jer su izuzetno otrvone, sadr`e `ivu i druge otrove.

Hranu nikad ne ostavqaj u {atoru jer privla~i ìvotiwe. Stavi je u platneni xak i oka~i je kanapom na drvo. Nemoj da uzima{ ìvotiwe iz prirode za ku}ne qubimce, jer oni to nisu. Moè{ da bude{ napadnut ili zaraèn. Te vrste traè posebnu, raznovrsnu hranu i druge uslove. Ptice jedu na stotine vrsta raznovrsnih insekata, prelaze stotine kilometara dnevnoâ&#x20AC;Śâ&#x20AC;Ś. U zarobqeni{tvu vrste iz divqine oboqevaju i ìve kratko. Usvoj napu{tenog psa ili ma~ku!

Nikada ne prosipaj automobilsko uqe, vrlo je otrovno i trajno truje svu vodu.

Ne pali otvorenu vatru jer jedna varnica i vetar te mogu zarobiti u plamenom obru~u. Ne pomi{qaj da si brì ov vatre jer ni ìvotiqe brè od tebe to nisu. U {umskim poàrima ginu najbrè ìvotiwe i profesionalni vatrogasci.

Ne diraj i ne hrani ìvotiwe iz mnogo razloga. Prilaèwe wima, mladuncima ili leglu je za wih napad i moè{ da strada{. ûvaj se svake ~ak povrede, awe i one najm o kao {t je ùq.

Nikada sam ne zalazi daleko u prirodu a ako se odlu~i{ za to biraj iskusne pratioce.

Sve {to si poneo sa sobom u prirodu vrati sa sobom, ukqu~ujuâ&#x20AC;&#x2122;}i i otpatke.

Otvori ~ula, opu sti se i di{ i polako i duboko. Priroda je lekovita !

Ne zadirkuj `ivotiwe koliko god mislio da si ja~i od wih. Naj~e{}e nisu same, a neke koliko god da su male imaju jake i opasne otrove.

Nemoj da pije{ vodu iz prirode sem ako nisi u bezazlenoj situaciji i zna{ da je stru~no filtrira{.

BISERI IZ [KOLSKE KLUPE l Kod Rimqana no} je trajalo dugo, do jutra! l Sedi tamo na mesto i do|i da odgovara{! l Opomenem li te jo{ jednom izbaci}u te bez opomene! l Uradi}emo zadatak pod brojem A... l U sredu }u vam dati nenajavqeni kontrolni... l Najmawa gustina naseqenosti je tamo gde qudi nisu naseqeni! l Te~nost je isparila iz vode... l@iveli su u ~etvrtom veku pre Nove godine... l [to pre zavr{imo pre }emo biti gotovi! l U ve}im dubinama vode, mala je koli~ina vode! l Svaki tre}i Kinez je Japanac!

M J A

B R A

A P PA 34

A J GA

Nacrtajmo medveda