ČUVARI RAVNICE broj 20/21

www.cuvariravnice.org.rs

GDE @IVE

PINGVINI?

REZULTATI [KOLSKI ZELENI

PRESS KOLIKA JE

SAHARA KO JE NAJVE]I NA

KOPNU? NERE[ENA MISTERIJA

LEDENOG DOBA

Broj 20/21 Broj 18/19 - 2018/2019.

- 2018. - cena 100,00 DIN.

www.cuvariravnice.org.rs Izdava~: Ekolo{ko udru`ewe gra|ana „Zeleno pitawe” Zmaj Jovina 28, TC LUPUS sprat 2, lokal 238 21000 Novi Sad Telefoni: 021 641 4083 064 819 5472 Mejl adresa: cuvariravnice@gmail.com Predsednik udru`ewa i glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jovanovi} sasjov@open.telekom.rs Stru~ni konsultant: Dr Zvonko We`i} zvonko.njezic@fins.uns.ac.rs Redakcija: Qiqana Andri} Marina Maksi} Dragana \urica Jelena Popovi} Biqana Jovovi} Vesna Zec Mladen Oqa~a Marketing: Vesna Vukajlovi} Tehni~ko ure|ewe: Dragan Stankovi}

DOBRO DO[LI U SRE]NU

2019.

GODINU SVIWE!

Према старој легенди, Буда је позвао све животиње на велику прославу. Међутим, само 12 животиња се одазвало позиву: пацов, биво, тигар, зец, змај, змија, коњ, коза, мајмун, петао, пас и свиња.

Z

бог указаног поштовања Буда је одлучио да свака животиња добије једну годину у којој ће посебно бити поштована. У кинеском хороскопу сваких 12 година циклус се понавља а сваки човек припада знаку који је владао у години у којој је рођен. Сваки знак има добре и лоше особине а да би сте их искористили у свакодневном животу треба да их знате и будете их свесни.

2019. година је година свиње и она је наклоњена рођеним 1935, 1947, 1959, 1971, 1983, 1995, 2007 и наравно онима који ће се тек родити 2019...

[tampa: COLOR PRINT, Novi Sad Specijalni brojevi, programski sadr`aji i dodaci ONDREJ PRINT HD - Glo`an CIP - Katalogizacija u publikaciji Bilioteka Matice srpske, Novi Sad 502/504 ^UVARI ravnice / glavni i odgovorni urednik Sa{a Jovanovi}. - 2013. Br. 1 (jesen) - . Novi Sad : Ekolo{ko Udru`ewe „Zeleno pitawe” 2013. Ilustr. : 30 cm ^etiri puta godi{we.

ISSN 2334-7953 COBISS SR.-ID 278688775

За свињу, последњи знак кинеског хороскопа, увек постоји нешто што треба прославити јер за њих забава је најважнија. Особе рођене у овом знаку имају мото: живи и пусти друге да живе. Свиње означавају богатство и напредак – њихова порука је следећа: поклањајте оно што имате јер ћете га добити назад дупло више. Није ни чудо што су тако весели! Чика Кека - Змија Кинески календар је подељен у 12 месеци по 29 или 30 дана. Године су поређане у циклусу од 60 година. Свака година је названа по једној од дванаест животиња. Овај дванаестогодишњи циклус се редовно понавља. Кинеска Нова Година се прославља у другом месецу после зимске равнодневнице и пада негде између 21. jануара и 19. фебруара по Грегоријанском календару.

3

DA LI STE ^ULI DA?

NAJNI@A

TEMPERATURA

Рекордна најнижа температура забележена је у Сибиру 1974. године, где је тада измерено -71 степен Целзијуса! Поред Русије, међу најхладнијим државама налазе се и Канада, Монголија, Финска и Исланд. Иако је Русија најхладнија земља на свету, најнижа температура је ипак забележена на Антарктику, где је на станици Восток 1983. године измерено -89 степени Целзијуса.

NAJVI[I ZAMAK OD SNEGA

Највиши светски замак од снега изградили су Кинези. Било је то крајем 2015. године, у граду Харбину у североисточном делу Кине. Замак је био висок 51 метар, а површина замка износила је више 2.800 метара квадратних.

NAJVE]A PAHUQA Пrема Гиниsовој књизи rекоrда највећа паhuља је пала 28. јанuаrа 1887. године u Монтани димензија 40×20 цentimetara.

4

NAJVI[E SNEGA Највише снега на свету пада у граду Аoмори у северном делу Јапана, где сваке године снег буде висок у просеку осам метара. Највише снега у периоду од једне године пало је на америчку планину Рејнир, држава Вашингтон. Било је то у периоду од 19. фебруара 1971. до 20. фебруара 1972. године, а највећа измерена гомила снега имала је висину од 37,1 мetar.

NAJVI[I

SNE[KO BELI]

Највишег Снешка Белића направили су становници Бетела у америчкој држави Мејн у фебруару 1999. године, а овај Снешко је био висок 35 метара.

BELI MEDVED Бели медведи имајu изванrедно rазвијен њuh. Sпоsобни su да оsете мrтвог кита на rаsтојањu и до 30 километаrа и да нађu sклоништа фока, иако sе она налазе метаr дuбоко под sнегом.

5

SAHARA

TRE]A NAJVE]A

PUSTIWA

NA SVETU Sahara je najve}a vru}a pustiwa i tre}a najve}a pustiwa na svetu posle Antarktika i Arktika a weno ime na arapskom jeziku zna~i VELIKA PUSTIWA. Obuhvata povr{inu od 9.200.000 kvadratnih kilometara i mo`e se porediti sa povr{inom cele Kine ili Amerike. Ona pokriva 31% cele Afrike.

KLIMA У прошлости се на основу пронађених фосила закључује да је овде владала изузетно влажна клима и вегетација је била бујна. Крајем последњег леденог доба, пре око 8.000 година, у пустињи су кише биле честе, данас је она једно од најсушнијих предела на свету. Дешава се да температуре ноћу у Сахари буде испод нуле, док се дању пењу чак до 40 или 50 степени. Постоји податак да је највећа температура на целом свету која је икада измерена била управо у Сахари, тачније у једној оази Либијске пустиње. Ту је измерена температура од чак 58 степени Целзијуса.

6

REKA NIL Највећа и једина права река у Сахари је Нил. Протиче кроз Судан и Египат и улива се у Средоземно море, правећи велику делту.

@IVOT U SAHARI

Сахара је дом за бројне животињске врсте прилагођене пустињском начину живота. Бројне су једногрбе камиле, затим козе и шкорпиони. У Сахари живе три врсте пустињских лисица и мали сисари, налик глодарима, познати као дамани. Камените просторе настањује неколико врста отровних змија. Карактеристичне су и адакс антилопе, затим афрички дивљи пси и гепарди. Овде живе и газеле, а некада веома бројна врста - нојеви, данас се ретко виђа у Сахари. Једине домаће животиње које постоје у Сахари су камиле и козе. Најопасније животиње које се могу срести на територији Сахаре су гепарди које смо већ споменули, али и хијене и афрички дивљи пси. У овој пустињи постоје и разни глодари, а сматра се да их има чак преко 40 различитих врста.

SAHARA JE UGLAVNOM KAMENITA PUSTIWA, песковите

пустиње (пешчана мора - велике површине покривене печаним динама) формирају само мањи део, али многе од пешчаних дина су више од 180 metara.

NAJSTARIJIM NARODIMA U SAHARI SMATRAJU SE BERBERI I TUAREZI, који ове

просторе насељавају од њеног постанка. Пре 9.000 - 6.000 година пре нове ере у сливу реке Нил развила се цивилизација старих Египћана и Нубијаца, а око 1.200. пре нове ере и Феничана. Због лоших климатских услова у Сахари нема великих насеља. Све укупно у пустињи живи око два милиона људи, претежно по оазама или у њиховој близини. Највише је Бербера, Туарега, Копта и Бедуина. Највећи градови свих држава сахарске подобласти су рапосређени по обалама Средоземља и Атлантика.

OAZA

је изолована област богате вегетације усред пустиње. Оазе се типично налазе у околини воде у изворима, бунарима или се она допрема наводњавањем. Многе оазе су вештачке. Оне су често једина места у пустињама која подржавају усеве и стално настањивање.

AFRI^KA LISICA живи у

врелини Сахаре. Њене велике уши испуњене су крвним судовима и служе за скидање телесне температуре.

7

SAHARA

Према британским научницима који су истраживали историју Сахаре, на том месту се некада налазило највеће језеро слатке воде, које је носило назив - Мега Чад.

Када је ово језеро пресушило настала је сада највећа пустиња на свету. Научници тврде да је исушење овог језера трајало око 4.000 година.

KAKO JE NASTALA

SAHARA

Пре 11.000 година чувена пустиња није изгледала ни налик данашњој, већ је била прекривена бујним зеленилом и богата језерима.

KAMILA је род папкара који обухвата две савремене врсте. Род насељава пустињска и полупустињска подручја Африке и Азије, а пренесен је и у Аустралију. Разликујемо двогрбу и једногрбу камилу. Камила може бити више дана без воде, али уколико јој вода доступна може попити и до 100 литара воде за само 10 минута. Дневно може да пређе и 150 колометара, а са теретом од пар стотина километара креће се брзином од 5 километара на сат. Камиле имају трослојне очне капке, који их штите од песка.

8

SVET @IVOTIWA Слонова сурла је довољно осетљива да убере само једну травку, а довољно снажна да откине грану са дрвета. У сурлумогу да усисају до 14 литара воде, коју затим пребаце у уста. У току дана може да попије и до 300 литара воде. Поред тога, користе је и за купање, или за шприцање блата по себи, које служи као одлична заштита од сучевих зрака.

NOVI SLO На свету (данас) постоје само три врсте слонова: Афрички слон, Афрички шумски слон и Азијски слон (такође познат као Индијски слон). Све остале врсте су изумрле. На граници 20. века, на свету је постојало неколико милиона Афричких слонова и око 100.000 Азијских слонова. Данас, њихова популација се процењује на 450.000 700.000 Афричких слонова и између 35.000 - 40.000 дивљих Азијскх слонова.

Слонови су највеће копнене животиње које тренутно живе на Планети. Највећи живи слон (пронађен у Анголи), мужјак, је био тежак око 11 тона, с висином рамена од 3,96 метара. При рођењу, уобичајено је да теле се је 82 године. Здрави одрасли слонови немају природних непријатеља, иако лавови могу напасти телад или слабе појединце.

Женке проведу сав свој живот у чврсто затвореним породичним групама састављеним од мајки, кћери, сестара, и тетки. Те групе углавном предводи најстарија женка. Одрасли мужјаци, с друге стране, живе углавном усамљени живот.

Слонови су биљоједи и проводе чак и до 16 сати дневно једући биљке а могу да нањуше воду на 5 километара. Кљове слона су његови други горњи секутићи. Кљове непрестано расту, а код одраслог мужјака нарасту чак до 18 центиметара годишње. Слонови пливају поприлично добро, али не могу да каскају, скачу или галопирају. Они имају само два главна начина кретања - шетња и бржи ход који је сличан трчању.

Са масом тек нешто већом од од 5 килограма, мозак слона је већи од било које друге копнене животиње. Слоновима се приписује широк избор понашања повезаних са интелигенцијом, укључујући и понашање повезано са тугом, стварањем музике, уметности, играњем, саосећањem и самосвешћу.

Један од најпознатијих слонова на свету је Дамбо. Дамбо је слонић и главни лик истоименог цртаног филма Волт Дизни продукције. Дамба исмејавају због великих ушијују, али је он заправо способан да лети при чему своје уши користи као крила.

9

SVET OKO NAS

362

КИЛОМЕТРА је највећа измерена раздаљина коју је један јастог прешао.

ZA[TO KOKICE PUCAJU?

З

рно кукуруза кокичара садржи зрнца скроба која су уклопљена у врло чврст протеински омотач. Када се зрнца загреју у уљу на високој температури вода унутар зрна почиње да испарава. Водена пара омекша скроб, који великом брзином повећа своју запремину и тиме разбије протеински омотач. Тада језгро експлодира услед великог притиска и притом се чује звук пуцања. Када сва вода испари, кокица постаје лагана и хрскава.

56

KILOMETARA

дугачка линија може да се извуче пре него што се обична графитна оловка не истроши!

OSE]AJ DA PADATE

У

тонули сте у сан и изненада вас је пробудио осећај да падате? Шта се заправо догодило? Када тело тоне у сан, нагло се успорава дисање и број откуцаја срца. Ако томе додате и умор, скуп тих симптома може довести до тога да се мозак „збуни“ и претпостави да се нешто лоше дешава, односно да заказују сви органи. То доводи до брзе реакције мозга, који изазива трзај као начин за разбуђивање тела. Обично је трзај мишића попраћен осећајем падања због чега се многи пробуде у страху за своје здравље. То је једно од објашњења за овај феномен. Научници тврде да је у питању сасвим нормална реакција тела.

NAJGLASNIJI ZVUK NA SVETU

Фреквенција звука се мери у херцима (Хз), а гласноћа звука се често изражава у децибелима (дБ). На пример, шапат има 30 дБ, говор 60 дБ, бука 90 дБ, а за звук интезитета 120 дБ кажемо да је граница бола. Једни од најгласнијих догађаја на свету су и рок концерти (135-145 дБ). Ватромет је такође

10

[TA BI SE DESILO SA ZEMQOM KADA BI JE PROGUTALA CRNA RUPA?

Г

равитација црне рупе расте тако незамисливном брзином и толико брзо мултиплицира своју снагу, да бисте када би били у свемирском броду који је ухваћен гравитацијом црне рупе, били силовито и брзо развучени и растављени у млаз субатомских честица. Тај процес астрофизичари називају шпагетификацијом. Све што уђе у црну рупу је изгубљено, није битно колико је објекат јер маса црне рупе генерише све што у њу уђе. Шта би се десило хипотетички ако се црна рупа појави близу Земље? Поред поменутог развлачења десило би се и ово - густина црне рупе је готово незамислива, па замислите да планету Земљу сабијете у величину лоптице за голф, али јој задржите масу и гравитацију. Црну Рупу не би преживео ни Чак Норис... Срећом, шансе да се то деси Земљи скоро непостоје!

SТАТУА У ПАRКУ

DA LI ZNATE?

С

татуа у парку, са војником на коњу чије су две ноге у ваздуху значи да је војник погинуо у борби. Ако је коњу једна нога у ваздуху, војник је преминуо од повреда задобијених у борби. Ако коњ са све четири стоји на земљи, војник је преминуо природном смрћу.

KRAQEVI

Сваки краљ у шпилу карата представља краља из историје: ПИК: Краљ Давид. ТРЕФ: Александар Велики. СРЦЕ: Карло Велики. КАРО: Јулије Цезар.

јако гласан (145-150 децибела). Пуцање из пиштоља исто може оштетити слух па професионалци увек имају слушалице на ушима док вежбају гађање у мете. Гласање плавог кита је чак 188 децибела), експлозија тнт експлозива тежине једне тоне 210 децибела и потрес 5.0 јачине по Рхтеру 235 децибела. Најгласнији забележен звук је тунгуска експлозија (изнад 300 дБ) 1908. године у Русији, у Сибиру, у близини реке Тунгуске. Претпоставља се да је пао метеор и изгорео изнад тог подручја.

00

VIRUSIMA JE ODZVONILO

HEMOFARM

г Инфекције респираторно система представљају најчешће инфекције у од педијатријској популацији е ол којих деца у просеку об 4-7 пута годишње, док она која бораве у дечијим колективима (јаслице, о вртићи, школе...) значајн чешће ПИШЕ: Mr ph. spec. Јелена Штековић

Респираторне инфекције се веома брзо шире, јер се преносе кијањем, кашљањем или непосредним контактом оболелих са здравим особама. Најчешће су вирусног порекла, углавном трају кратко, протичу без компликација и не захтевају примену антибиотика. Иако су најчешће безазлене и пролазе без компликација, акутне респираторне инфекције, ипак ремете свакодневни ритам целе породице. Како болесно дете није за колектив, то неминовно води томе да запослени родитељи изостају са посла, што ствара додатни стрес целој породици. Стога, ништа не треба да буде важније од здравља како дететовог, тако и здравља целе породице. Али о здрављу треба мислити на време, повести рачуна о превенцији, ојачати имунитет, посебно сада, када је сезона респираторних инфекција пред нама. Дуго времена смо се у бризи за наше здравље и здравље наше породице ослањали на исхрану базирану на већој употреби свежег воћа и поврћа верујући да „здравље на уста улази“.

Међутим, данас, у поређењу са годинама које су иза нас, храна садржи значајно мању количину храњивих материја које су потребне нашем, а посебно дечијем организму, за правилан раст и развој, као и превенцију вирусних и бактеријских инфекција. Како су црева највећи орган имуног система човека, не смемо заборавити да у развоју имуног система веома битно и њихово правилно функционисање. У цревима је нормално присутна цревна флора коју чине пробиотске бактерије које помажу варење и штите од инфекција патогеним бактеријама. Одржавањем природног баланса цревне флоре јача се имунитет детета. У ту сврху се данас све више користе синбиотици (ProbioKid immuno) - препарати који представљају комбинацију пробиотских бактерија и пребиотика. Континуираном применом само једне кесице дневно ProbioKid immuno доказано се смањује учесталост респираторних инфекција, учесталост употребе антибиотика, учесталост појаве повишене телесне температуре, кашља, ринореје (секреције из носа) и број дана одсуства деце из предшколских установа и школа.

Уз ProbioKid immuno вирусима је одзвонило!

REZULTATI KONKURSA

[KOLSKI ZELENI " PRESS 2018" Драги другари, успешно смо завршили још једну школску зелену новинарску годину са бројним добрим и одличним новинарским радовима. Радови су стизали током целе године, ми смо их брижљиво скупљали, неке објављивали на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs а неке и у рубрици „ШКОЛСКИ ЗЕЛЕНИ ПРЕСС” у оквиру дечије еколошке емисије „ПИТАМ СЕ, ПИТАМ СЕ” која се емитује на првом програму РТВ ВОЈВОДИНЕ... Са задовољством вам саопштавам да су ове године учешће узеле 102 школе са преко 450 ученичких радова, што је више учесника него прошле године. Сваке године нас је све више и више. БРАВО! Позивамо све вас да већ у другом полугодишту наставите да шаљете своје радове јер „ШКОЛСКИ ЗЕЛЕНИ ПРЕСС” наставља своје активности и током 2019. године.. Увек је најтеже издвојити најбооље међу одличнима! Али шта се мора, мора се... Сврха ових наших активности је ипак да издвојимо оне који су се највише истакли... Ми смо текстове ишчитавали, уређивали, прилагођавали новинарским правилима... Код свих радова смо процењивали идеју, труд, обим ангажовања, вештину уочавања проблема, предлог решавања, начин презентовања, креативност, иновативност, комплетан утисак...

Но, овога пута смо прогледали кроз прсте свима јер то приписујемо жељи да се истакне што већи број младих а великих еколога... То ћете убудуће радити што ћете ваше другаре споменути и похвалити у самом тексту, фотографисати их током активности а фотографије потписати... Углавном, конкурс је успео у потпуности. Текстове ћемо објављивати у нашем часопису и на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs док ће неки радови бити снимљени и за рубрику „ШКОЛСКИ ЗЕЛЕНИ ПРЕСС” у оквиру дечије еколошке емисије „ПИТАМ СЕ, ПИТАМ СЕ” на РТВ ВОЈВОДИНА.

На жалост, и ове године, један број одличних радова нису пратиле фотографије адекватног квалитета за објављивање у штампи а што је прецизно објашњено у упутству за припрему радова. Стизали су нам и литерарни радови попут састава и песмица што није била тема овог конкурса. Те радове ћемо објављивати на нашем сајту у рубрици „ЕКОЛОГИЈА ДУХА”.

ОСНОВНА ЗАМЕРКА ЈЕ ТО ШТО СЕ ДОБРО НЕ ПРОЧИТА УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ РАДОВА... Када су у питању ГРУПНИ РАДОВИ, неки радови се нису уклапали у категорије јер су тимови били састављени из свих нижих или виших разреда... У упутству пише да могу да буду три члана групе, три новинара - међутим велик број групних радова су радила више од три члана! У питању је писање новинског текста и морате признати да је тешко и троје да пишу један чланак а камоли њих више...

13

Због ограничености простора у часопису, а у жељи да објавимо што више радова, у новинама ће текстови бити илустровани са по којом фотографијом док ће остале пристигле фотографије бити објављене уз текст на нашем сајту. Прво би смо хтели да похвалимо основну школу „Братство јединство” из Белог Блата чији су школски зелени новинари, предвођени директором Миланом Недељковим, били веома активни током целе године и слали нам прегршт дивних текстова и фотографија. Захваљујемо се на учешћу и предшколским зеленим новинарима из Предшколске установе „Драгољуб Удицки” из Кикинде и њиховим васпитачицама. Такође се захваљујемо и менторима наших школских зелених новинара без којих све ово не би било тако успешно.

RADOVI KOJI SU SE IZDVOJILI PRED[KOLCI

PRED[KOLSKA USTANOVA „DRAGOQUB UDICKI”, KIKINDA ^OVE^E, PRO[ETAJ SE! Pred{kolski zeleni novinari Starije vaspitne grupe, vaspita~ice Ivana Mani} i Marijana Erdeg.

Fotografije: Aleksandra Vukosavqev, vo|a Eko tima.

1 - 2 RAZRED GRUPNO

O[ „DOSITEJ OBRADOVI]” OPOVO - ODEQEWE „ZORAN PETROVI]” SAKULE JESEWE SRE\IVAWE [KOLSKOG DVORI[TA [kolski zeleni novinari 1. i 2. razred Mentori: Miroslava Ili} i Ivana Jovanac O[ „DU[AN VUKASOVI] DIOGEN”, KUPINOVO, ODEQEWE U A[AWI JESEN NAM DARUJE... [kolski zeleni novinari 1-2 razred Mentor: Danijela Plav{i} O[ „DU[AN VUKASOVI] DIOGEN”, KUPINOVO - ODEQEWE U A[AWI BUNDEVA - KRAQICA JESENI [kolski zeleni novinari 2-2 razred Mentor: Marijana Mihajlovi}

14

O[ „IVO LOLA RIBAR”, SKOBAQ. GRAD PORED DUNAVA SE NE VIDI OD SME]A [kolski zeleni novinari 2. razred Sara Brankovi}, Jelena Nikoli}, Tijana Nikoli}, Vawa Radojkovi}, Helena Andrejevi} Mentor: Sla|ana Dobrota O[ „PETAR KO^I]”, IN\IJA OGLEDALCE, OGLEDALCE Nina Jankovi}, 2-1 razred Mentor: Marija Alfirovi} O[ „RADOJE DOMANOVI]”, NI[ ^UVAJMO NA[U VILU [kolski zeleni novinari 2. razred Jovanovi} Bo`idar, Vuliki} Vasilije, Filipovi} Irina Mentor: Danijela Tri~kovi} O[ „RADOJE DOMANOVI]”, NI[ VESELE KANTE [kolski zeleni novinari 2-3 razred Koci} An|ela, Raji} Ma{a i Nikoli} Milica Mentor: Danijela Tri~kovi}

3-4 RAZRED POJEDINA^NO O[ „DOSITEJ OBRADOVI]” OMOQICA SEOSKA EKOLO[KA BAJKA O SRE]NOJ DECI I BELIM LABUDOVIMA Mina Mi}i}, 4. razred Mentor: Slavka Nikoli}

3-4 RAZRED GRUPNO

O[ „SVETI GEORGIJE”, UZDIN @UTOPLOVAC [kolski zeleni novinari 3-2 razred Matija, Vanesa, Kristijan, Denis, Katarina, Teodora, An|ela i Ana Mentor: Tatjana Romanov O[ „NIKOLA TESLA”, KQAJI]EVO VELIKI BA^KI KANAL VOJVO\ANSKI AMAZON [kolski zeleni novinari 3-2 razred Filip ]ur~i}, Sawa Kqaji}, Katarina Paji}, Milo{ Cime{a i An|ela Vorkapi} Mentor: Ru`ica Vukeli}

O[ „HUWADI JANO[”, ^ANTAVIR ODEQEWE BA^KO DU[ANOVO NA[I PAPAGAJI Luca ^etvei i Viviana Savai 4. razred Mentori: An|eli} Vesna i Andri} Olivera O[ „JOVAN JOVANOVI] ZMAJ”, ZMAJEVO DANI JEGRI^KE 2018. [kolski zeleni novinari 4-1 razred Marija Felde`di, Teodora Jawi}, Sara Krtini}, Ma{a Keranovi}, Mia Zbu}novi} i Milo{ Jawi} Mentor: Sla|ana Tolanov O[ „DR JOVAN CVIJI]”, ZREWANIN ZA ZDRAVIJE I SRE]NIJE DETIWSTVO [kolski zeleni novinari 4-1 razred Mentor: Qiqana Krsti} Jovanov

5 - 6 RAZRED POJEDINA^NO O[ „STEFAN NEMAWA”, NI[ SA ZEMQOM DO KRAJA Anđela Jovi}, 5. razred Mentor: Tawa Ceki} O[ „DRINKA PAVLOVI]”, BEOGRAD MOJE DRVO U CENTRU GRADA Du{a Jovani}, 5. razred Mentor: Marina Drndarski O[ „DU[AN RADOVI]”, NI[ PLANETA JE NA[ DOM, NEMA[ PRAVA DA JE ZAGA\UJE[!

Nikola Stojkovi}, 5. razred Mentor: Ivana Stojkovi} O[ „MILO[ CRWANSKI”, HRTKOVCI MALI EKOLOZI Vrta~a Maja, 6. razred Mentor: Dejan Savi} O[ „QUP^E NIKOLI]”, ALEKSINAC ISPRESUJ, PA BACI! Dimitra \or|evi}, 6 razred Mentor: Sandra \or|evi}

O[ „DOSITEJ OBRADOVI]”, OPOVO - ODEQEWE „OLGA PETROV” BARANDA UPOZNAJTE „KANTU SME]ANU”! [kolski zeleni novinari 3-4 razred Mentor: Nada Kqaji}

O[ „QUP^E NIKOLI]”, ALEKSINAC, RU@NE SLIKE MOGA GRADA Katarina Barjaktarovi}, 6-4 razred Mentor: Sandra \or|evi}

O[ „DOSITEJ OBRADOVI]”, OPOVO MILANOV GAJ [kolski zeleni novinari 4-1 razred Mentor: Jasmina Kosti} Josi}

O[ „CAR KONSTANTIN”, NI[ EKO REPORTA@A IZ NI[KE BAWE Sowa Matovi}, 6. razred Mentor: Zorica Ivanovi}

O[ „DUBRAVA”, KWA@EVAC ZELENI DUBRAVCI [kolski zeleni novinari 4. razred Ena Goci}, Sara Vu~i} i Luka Nikoli} Mentor: Danijela Jelenkovi}

O[ „\URA DANI^I]”, NOVI SAD IZLET U PREDEO IZUZETNIH ODLIKA „KARA[-NERA” Marko Bjegovi} 6. razred Mentor: Milica Radakovi}

5 - 6 RAZRED GRUPNO

O[ „STEVAN SIN\ELI]”, BEOGRAD - ZVEZDARA RECIKLA@A [kolski zeleni novinari 5-2 razred Duwa Mladenovi}, Anastasija Perovi} Mentor Sne`ana Petrunovi} O[ „MLADOST”, VRWA^KA BAWA I DECU TREBA ^UTI [kolski zeleni novinari 5. razred Luka Luki}, Teodora Topalovi}, Kalina Tomi}, Filip Strugarevi}, Nikolina Petrovi}, Marija Radmanovac i Elena Stojanovi} Mentor: Slobodan Cvetkovi} O[ „JOVAN JOVANOVI] ZMAJ”, NOVI KNE@EVAC, ZA[TO TREBA ^UVATI PRIRODU? [kolski zeleni novinari 5. razred Jovana Uveri}, Konstantin Maksimov i Mihajlo Kosi} Mentor: Marija Marinkovi} O[ „JOVAN RISTI]”, BOR^A ^ISTO]A JE POLA ZDRAVQA! [kolski zeleni novinari 5. razred Anastasija Stevanovi}, Adrijana Stepanovi}, Nikolina ^uli} i Marija Kordi} Mentor: Gorana Gligorevi} O[ „JOVAN RISTI]”, BOR^A OD RU@NOG PA^ETA DO BELOG LABUDA Ksenija Stankovi} i Marko Bera 5. razred Mentor: Gorana Gligorevi} O[ „DU[AN JERKOVI]”, IN\IJA EKOLO[KA AKCIJA SA\EWA [kolski zeleni novinar 6-2 razred Jelena Milo{evi}, Ma{a Te{i} i Sergej Ugrinovi} Mentor: Aleksandra Mili} O[ „\URA DANI^^I]”, BEOGRAD NA[E MALO WIMA ZNA^I MNOGO - PO@ELIMO IM DOBRODO[LICU [kolski zeleni novinari 6-2 razred Sara Slovi}, Ilija Jova{evi} i Ivan Jova{evi} Mentor: Violeta Apostolovski Dupor O[ „MAJUR”, [ABAC - ODEQEWE [TITAR MO@E LI OTPAD BITI ZABAVAN? [kolski zeleni novinari 6. razred Mentor: Dragana [ukovi}

7-8 RAZRED POJEDINA^NO

O[ „22. AVGUST”, BUKOVAC PLANETI JE POTREBNA POMO]!

Sla|ana Trqaji}, 8. razred Mentor: Danica Pu{kovi}

7-8 RAZRED GRUPNO

O[ „@ARKO ZREWANIN”, ZREWANIN I OVE GODINE REKORD [kolski zeleni novinari 7-3 razred Elena Kowiku{i}, Aleksandra Jovanov, Tesa Fodor, Jasmina Toma{ev i Milica Kuzmi} Mentor: Olivera Uro{ev Palali} O[ „JOVAN POPOVI]”, SUSEK ZAPRQANI DRAGUQ NA OBRONCIMA FRU[KE GORE [kolski zeleni novinari 7-1 razred Nikolina Jovanovi}, Lazar Kova~evi} i Jovana Palana~ki Mentor: Miroslav Daj~ O[ „DRAGOQUB ILI]” DRA^I] ^ISTA I CVETNA OKOLINA Teodora Savi} i Iva Gospavi} 8. razred Mentor: Lucija Tasi} O[ „JAN KOLAR”, SELEN^A OKTOBAR - MESEC PRAVILNE ISHRANE [kolski zeleni novinari 7. razred Mentor: Tereza @jak O[ „JAN KOLAR”, SELEN^A RECIKLIRAMO ZA BOQI @IVOT Na|a Bocka i Irenka Gazafi 7. razred Mentor: Marina Melih O[ „SVETI SAVA”, SREMSKA MITROVICA NEOBI^NA STVOREWA [kolski zeleni novinari 8-1 Teodora Mili}, Ena Bu}an i Qubica Miku{ Mentor: Danica Vejnovi}

O[ „DRINKA PAVLOVI]”, BEOGRAD PRIRODA, ^OVEK, GRAD Lea Zivlak, 5. razred Mentor: Marina Drndarski

7 - 8 RAZRED GRUPNO

O[ „VLADA AKSENTIJEVI]”, BEOGRAD, EKOLOGIJA = QUBAV Jana Lon~arevi}, Lena Lon~arevi} i Teodora Mladenovi} 7. razred Mentor: Jelena Ogwanovi}

VAN KATEGORIJA

O[ „DU[AN VUKASOVI] ДИОГЕН”, KUPINOVO, U A[AWI KAKO POSTATI [UMSKI ISTRA@IVA^ [kolski zeleni novinari od prvog ~etvrtog razreda Mentor: Marijana Mihajlovi} Jo{ jednom vam se zahvaqujemo na radovima i pozivamo vas da se u skladu sa va{im mogu}nostima pretplatite na de~iji ekolo{ki ~asopis „^UVARI RAVNICE”.

Pretplatom poma`ete {tampawe ~asopisa a samim time i na{u akciju „[KOLSKI ZELENI PRESS”!

FOTOGRAFIJE 3 - 4 RAZRED POJEDINA^NO O[ „MARKO ORE[KOVI]”, NOVI BEOGRAD ZALE\ENI DUNAV Anastazija Stojadinovi}, 3. razred Mentor: Sla|ana Lili}

5 - 6 RAZRED POJEDINA^NO O[ „PETAR PETROVI] WEGO[”, ZREWANIN O^UVAWE @IVOTNE SREDINE Qubica Mi{i}, 6-6 razred Mentor: Stanislava Milkovski O[ „PETAR PETROVI] WEGO[”, ZREWANIN TITELSKI MRAZEVI Danijel Spasi}, 7. razred Mentor: Hajnalka Spasi}

ПРАТИТЕ НАС НА НАШЕМ САЈТУ www.cuvariravnice.org.rs PI[ITE NAM NA NA[E MEJL ADRESE skolskizelenipress@gmail.com cuvariravnice@gmail.com

PROJEKAT „[KOLSKI ZELENI PRESS 2018” JE POMOGLO REPUBLI^KO MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISAWA I GRADSKA UPRAVA ZA KULTURU NOVOG SADA

15

O[ „DU[AN JERKOVI]”, INYIJA

EKOLO[KA AKCIJA SA\EWA

Једног сунчаног октобарског дана, у оквиру „Дечије недеље”, ученици 6. и 8. разреда oсновне школе: „Душан Јерковић” из Инђије, улепшали су школско двориште новим садницама брестова. ечаци 8-3 разреда у руке су узели ашове и мотике и вредно посадили 6 нових стабала бреста. Ученици 6-2 разреда посматрали су сађење, доносили воду и заливали нова стабла. После напорног рада, иако су сви били уморни, остало је мало енергије и за веселу игру у дворишту. Наши другари су нам овим делом показали како да уз мало напора бринемо о својој околини и зато жељно ишчекујемо следећу еколошку акцију. Школски зелени новинар 6-2 разред, Јелена Милошевић, Маша Тешић i Сергеј Угриновић

D

16

ОШ „YУRА ДАНИЧИЋ”, НОVИ SАД IZLET U PREDEO IZUZETNIH ,, ODLIKA ,,KARA[ - NERA У суботу 01.09.2018. смо кренули на излет, пут Беле Цркве. Ишао сам са мамом, братом, а у организацији „Друштва за заштиту и проучавање птица Србије”. Водич кроз ову пустоловину нам је био Милан Белобабић. Тог ветровитог дана је обележен дан и „Зеленог Појаса”. току излета смо сазнали много информација о Белој Цркви; карактеристикама река Караш и Нера. Сазнали смо да су то једине реке планинских карактеристика у Војводини. Уживали смо у богатом биљном и животињском свету. Видели смо мноштво птица, али на мене су највећи утисак оставили вилин коњици на Малом Песку. Ово је било јако узбудљиво, надам се да ћу ускоро упознати још један кутак наше прелепе земље. Марко Бјеговић 6. разред

U

O[ „IVO LOLA RIBAR”, SKOBAQ

ГРАД ПОРЕД ДУНАВА СЕ НЕ ВИДИ ОД СМЕЋА У близини нашег села налази се град Смедерево са најпрљавијим улицама. Људи који у њему живе не брину о својој околини. медерево има једну од најлепших средњевековних тврађава којом се може похвалити али и улице, пролазе између зграда шеталишта пуна смећа што није за похвалу. Људи пролазе поред смећа и не реагују, не склоне ништа као да им смеће не смета. Грађани који живе у Смедереву, а и они који свакодневно долазе у град, немају еколошку свест. Људи бацају смеће на улице, поред путева, испред продавница. Највише бацају поред контејнера уместо у контејнер. Јавна обука о правилном коришћењу контејнера би била корисно за град и околину. Сваки човек треба да научи шта је екологија и чиме се она бави. Љубав према природи, окружењу се показује тако што се о њима сви брину, чувају их и не прљају. Школски зелени новинар 2. разред Сара Бранковић, Јелена Николић, Тијана Николић, Вања Радојковић и Хелена Андрејевић

S

O[ „DU[AN VUKASOVI] DIOGEN”, KUPINOVO - ODEQEWE U A[AWI

BUNDEVA

KRAQICA JESENI

Ученици другог разреда из Ашање обележили су Светски дан здраве хране са циљем да посвете пажњу једној намирници која се нажалост у исхрани не користо довољно, или се уопште не користи. ундева, са обиљем драгоцених лековитих састојака, је негде занемарена намирница и нема је довољно на нашој трпези. Зато су они узели ствари у своје руке и посветили јој пажњу, а и часове. На часу српског језика су читали причу ,,Једна бундева и два миша,, и богатили речник новим речима које имају слично значење као реч бундева : дулек, лудаја и тиква. На часу математике су бундеве сабирали и одузимали, на часу света око нас су спремали зимницу - сок од бундеве и правили пано, а час ликовне културе су организовали као радионицу са родитељима - израда страшила од бундеве. На крају овог тематског дана су се послужили питом од буневе - бундеваром, печеном бундевом и пробали су сок који су сами правили. У фантастичном укусу пите, сока и печене бундеве сви су уживали. Школски зелени новинари 2-2 разреда (kopletan tekst sa viшe fotografija moжete proчitati na naшem sajtu)

B

ОШ „ДУШАН RАДОVИЋ”, НИШ

PLANETA JE NA[ DOM, NEMA[ PRAVA DA JE а ли знате колико свакодневно човек загађује Планету Земљу? Када би све фабрике имале филтере за пречишћавање, да људи мање користе аутомобиле и најважније од свега да човек не баца смеће, да ли би било чистије? Сваки дан када изађем испред зграде згрожен сам да људи не могу ни да баце смеће како треба већ само бацају по улици и по трави. Ако нисте знали моји другари, у Србији дневно потрошимо 2.000.000 пластичних кеса, пластика све више загађује нашу животну средину. Сваки дан када изађем у школско двориште затекнем децу како бацају отпатке и како теткице покушавају да одрже чистим место где се играмо. Скоро сваки викенд кад са породицом планинарим, мени мама каже: ,,Видиш ово смеће које плута по реци, то није добро,,. Учим и браћу и сестру да се не баца свуда смеће, већ да постоје канте за то. Такође, мој друг и ја

D

ZAGA]UJE[

сваки пут за велики одмор кад нам остане времена учимо и остале да поштују ред и чистоћу. Другари, увек можемо да се трудимо да нам буде лепше и чистије, зар не? И још ово, другари, Планета је наш дом, немаш права да је загађујеш!! Никола Стојковић, 5. разред

17

ОSНОVНА ШКОЛА „22. АVГУSТ”, БУКОVАЦ

PLANETI JE POTREBNA Ученици основне школе „22 август” из Буковца, познатије као „Еко школа”, обележавају важне еколошке датуме приређујући манифестације, предавања и акције ради очувања планете Земље. Заједно са својим наставницима основали су свој еколошки тим назван „Еко патрола”.

POMO]!

з подршку директора и наставника, учинили су да њихова школа буде очувана и зеленија. Озелењавању и украшавању шареним, миришљавим цвећем дворишта школе, прикључили су се и остали ђаци. На високим стаблима кестена и бора, дом су пронашле птичице. Оне склониште налазе у дрвеним кућицама које су прошле године поставили ученици на Дан птица. Такође, ученици су основали „Еко кутак” украшен различитим врстама биљка, као и шареним плакатима са еколошким паролама који подижу ђацима свест о важности рециклирања отпада, пошумљавања и очувања ресурса животне средине. Као подсетник, на степеницама школе су поставили поруке ради подсећања на богатство и важност очувања наше планете.

U

За њихове активности заинтересовала се дечја емисија под називом ,,Питам се, питам се,,. Ђаци су имали прилику да успешно гостују у тој емисији два пута прошле школске године. Заједничким ангажовањем ученика и наставника школа је учествовала у програму Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и била награђена за изузетно залагање на пољу ширења свести о очувању животне средине. Буди и ти онај који ће чувати и подстицати људе да не загађују већ да чувају сва богатства природе. Планета не може све сама, потребна јој је помоћ Слађана Трљајић, 8. разред (kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

О[ „ДRАГОQУБ ИЛИ]”, ДRА^И]

^ISTA I CVETNA P

OKOLINA

На почетку нове школске године отпочели смо са реализацијом амбициозног еколошког плана. У изради плана смо учествовали и ми, ученици, чланови одбора Еко школе ,,Драгољупче,, заједно са нашим наставницима.

рва активност нам је била уређење цветног врта испед школе. У раду су учествовали ученици 7. и 8. разреда вођени будним оком наставнице биологије и хемије Слађаном Голубовић. Читав простор смо очистили, орезали суво лишће ружа и украсног шибља. Око растиња смо окопали земљу и залили. Од мирисних ружа направили смо цветне аранжмане за учионице, онако симболично, да нам школска година буде лепа и шарена као цвеће. Овом акцијом нисмо само улепшали школски простор у коме свакодневно боравимо већ смо оплеменили и изглед села. Ученици су овим гестом показали да имају усађене еколошке навике и да им је стало да нам околина буде и лепа и чиста. Наша школа је огледало свих нас, али и огледало нашег села. Теодора Савић и Ива Госпавић 8. разред (kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

18

ОШ „ДОSИТЕЈ ОБRАДОVИЋ”, ОМОЉИЦА

EKOLO[KA BAJKA O SRE]NOJ DECI I

BELIM LABUDOVIMA У једном лепом банатском селу, Омољици, на обали Поњавице родило се необично пријатељство између белих лабудова и деце.

Вода, трска, травнате површине на обали су природно станиште ових птица... Лабудови су у свом воденом кутку добри домаћини и воле да се друже са децом и одраслима. Још кад им они донесу поклоне у виду хране, њиховој срећи нема краја. Понекад кад је лепо време, лабудови узврате посету и запуте се ка дому Мићића, чији сам ја најмлађи члан. Лабуђи корак по корак и ето их пред нашим вратима... Као и за сваког драгог госта, за лабудове смо спремили разне ђаконије. У гошћењу нам помаже дека Сава. Шта рећи на крају ове дивне еколошке бајке? Осим, лабудови се када су у Омољици осећају сигурно и безбрижно, као код куће и на Поњавици али и у дому мојих Мићића и зато нека се чује глас деце из Омољице - обожавамо ове лепе беле птице! Мина Мићић, 4. разред (kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

P

итали смо их зашто воле ове дуговрате лепотане. У глас су рекли да су их опчиниле ове лепе птице краљевског држања и да су срећни што живе повремено у Омољици. Да би их још више упознали, потражили су на интернету занимљивости о њима и ево шта су сазнали.

ЛАБУДОВИ су птице из породице anatidae у који још спадају гуске (пловуше) и патке (пловке). Перје лабудова је или потпуно бело, или је мешавина црног и белог. Лабудови су често надахњивали људску машту. О томе сведочи појам лабудова песма као и бајка „Ружно паче”.

ОШ „ПЕТАR КОЧИЋ”, ИНЂИЈА

OGLEDALCE OGLEDALCE Црна табла, после много исписаних речи и бројева, после много времена проведеног у школској учионици не заслужује да труне у подруму заборављена.

\и корисно. Школско двориште, наша дворишта и околина, ако бацимо око, препуна је материјала који аци наше школе, који су се годинама смењивали испред те исте табле дошли су на идеју да споје лепо

се могу рециклирати. У нашем случају стаклића које смо скупљалии скупљали и скупљали и самим тим учинили своју околину безбеднијом за сву децу.

Стара табла је добила нови изглед, креативност деце је заблистала у преко 1.000 делића која су залепљена. Табла у нашем холу је сад много поносна што пружа добродошлицу и будућим генерацијама. Нина Јанковић, 2-1 разред

19

O[ „DOSITEJ OBRADOVI]”, OPOVO - ODEQEWE „ZORAN PETROVI]”, SAKULE

JESEWE SRE\IVAWE [KOLSKOG DVORI[TA

ченици и наставници наше школе „Зоран Петровић” из Сакула и ove јесени су сређивали својe школско двориште. Ученици су били мотивисани и са вољом су прионули на посао. Садили су цвеће, чистили и били весели. Иначе, наши ученици воле да раде пословe које нису везанi директно за наставу. „Волемо” да нам је лепо... Школски зелени новинари 1. и 2. Разреда

U

(kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

ОШ „ДОSИТЕЈ ОБRАДОVИЋ”, ОПОVО

MILANOV GAJ Ми смо одељење 4.-1 разреда из Опова, наша учитељица Јасмина нас учи да волимо природу!

ОШ „ДОSИТЕЈ ОБRАДОVИЋ”, ОПОVО - ODEQEWE „ОЛГА ПЕТRОV”, БАRАНДА

UPOZNAJTE

,, ,,KANTU SME]ANU !

U

школи „Олга Петров” у Баранди, решили su ђаци 3-3 да удружени почисте и уреде своју учионицу и школско двориште! У томе им је помогла учитељицина песма ,,Канта Смећана,,. Поручују другари: „Погледајте шта смо ми урадили! ,,Канту Смећану” смо послушали и обрадовали!,, Школски зелени новинари 3 - 3 разред (kopletan tekst sa pesmicom „Kanta sme}ana” u~iteqice Nade Kqaji} i vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

20

ивимо у селу које је лепо, зелено, чисто. Наша школа налази се поред парка. Парк је чист и леп. Прошле школске године део парка назвали смо „Миланов гај” у спомен на дечака Милана настрадалог у 2. светском рату. Идеју за то дао је учитељ у пензији Драган Манојловић и Бранислав Симић наставник музичког у пензији, који је донео саднице. Заједно са њим смо их посадили парку поред галерије. Ово је један од примера како са мало труда и добре воље може да се уради много! Школски зелени новинари 4-1 разред

@

(kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

ОШ „ДУШАН VУКАSОVИЋ ДИОГЕН”, КУПИНОVО - ОДЕЉЕЊЕ У АШАЊИ

KAKO POSTATI [UMSKI ISTRA@IVA^

Дана 17. 10. 2018. године у госте нам је дошла Ивана Лазјанин, представник Специјалног резервата природе „Обедска бара”, која је деци одржала едукативан час у оближњој шуми. Ивана је деци укратко представила Специјални резерват природе „Обедска бара” и богат животињско биљни свет који у њему постоји.

еца су се упознала са приручником „Како постати шумски истраживач”. Да би постали шумски истраживачи морали су да истражују биљни и животињски свет у непосредној околини и да реше неколико задатака. Први задатаk је био да попуне шумску азбуку и да за свако слово у шуми пронађу нешто што почиње на то слово. Уз помоћ учитељица, први задатак је успешно решен. Следећи задатак је био да на основу слике листа и шумских плодова пронађу такав лист, односно шумски плод у шуми и да запишу имена дрвећа,

D

односно да поред слике шумског плода обоје плод који су пронашли. Шумски истраживачи су затим добили задатак да ухвате неког инсекта (мрава, паука) и да га ставе у посуду, а затим да га посматрају кроз лупу. Ученици су били одушевљени својим истраживањем. На крају су правили мала уметничка дела од лишћа и гранчица које су проналазили у шуми. Школски зелени новинари првог до четвртог разреда

ОШ „ДУШАН VУКАSОVИЋ ДИОГЕН”, КУПИНОVО - ОДЕЉЕЊЕ У АШАЊИ

JESEN NAM DARUJE ченици првог разреда из Ашање реализовали су прве часове пројектне наставе низом активности како би се боље упознали са чарима јесени. Кроз презентацију упознали су се са карактеристикама и бојама јесени, а затим правили играчке од јесењих плодова које су донели у школу. Најзанимљивија активност тог дана било је прављење пите од јабука по рецепту наших бака. На самом крају дана направили су изложбу играчака од јесењих плодова које су представили својим старијим другарима које су почастили посластицом од јабука. Школски зелени новинари 1-2 разред

U

(kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

21

O[ „χUWADI JANO[”, ^ANTAVIR - ODEQEWE BA^KO DU[ANOVO

NA[I PAPAGAJI Папагаји су птице које живе у тропским и суптропским крајевима као што су Аустралија, Азија, Африка и у неким деловима Америке. Ове птице се доста разликују од других. Сви их препознају по шареном перју. Имају јак кљун којим се сналазе за храну.

O[ „YURA DANI^I]”, BEOGRAD

NA[E MALO WIMA ZNA^I MNOGO PO@ELIMO IM DOBRODO[LICU Све птице које зимују у нашем крају прилагођене су мразу и зими, међутим, оне су нажалост угрожене због нас; изгубиле су станиште и изворе хране. Неопходна им је наша помоћ током зимских дана како би преживеле. увари природе су одлучили да ове зиме помогну нашим малим летећим суграђанима. Позабавили смо се израдом кућица и хранилица за птице. На интернету смо се информисали како и чиме да их направимо, где је најпогодније место за њихово постављање, а уз помоћ родитеља то смо и учинили. Планирамо да их поставимо у дворишту наше школе како би наше суграђане посматрали, хранили и уживали у њиховом цвркуту. Да би имале храну током хладних дана организоваћемо акцију сакупљања хране и верујемо да ће ученици млађих разреда да нам се придруже након што их подучимо, упознамо и објаснимо нашу активност. Научићемо их да буду хумани према животињама и да воле природу која их окружује. Схватиће и они, као и ми да смо само један мали део природе, а да је и она део нас. Школски зелени новинари 6-2 разред Сара Словић, Илија Јовашевић и Иван Јовашевић

^

22

апагаји могу ногом ухватити храну као што је јабука. За храну користе разно воће и поврће због витамина. Држе се као кућни љубимци. Због тога је и развијена њихово размножавање и продаја. Постоји преко триста врста папагаја. Разликују се по величини и по боји перја. Они могу да живе и у нашим крајевима. Постоји много одгајивачница папагаја. Ми гајимо папагаје и имамо више врста ових птица. Имамо тринаест врста. То су тигрице, нимфе розеле, розенхолинс и друге. Имамо и такве врсте које могу научити пар речи и имитирају друге гласове. Папагаји се гаје у волијерима. Легу се од пролећа до јесени, а могу и зими ако има грејања. Док имају младунце у храну им додајемо још витамина и јаја. Другари радо дођу да помогну око храњења. Моја породица често седи на тераси и слушамо како цвркућу наше птичице. Ујутро је јако лепо устати на цвркутање птица. Највише волим да чујем моју омиљену птицу розенхолинси. Луца Четвеи и Вивиана Саваи 4. разред

P

ОШ „ДRИНКА ПАVЛОVИЋ”, БЕОГRАД

MOJE DRVO U CENTRU GRADA Живот у граду није лак ни нама, ни дрвећу. У центру великог града, какав је Београд, свако дрво је драгоцено. Наша општина Стари град труди се да озелени овај део града. И ми грађани можемо да учествујемо водећи бригу о зеленилу. рајем прошле зиме падале су ледене кише. Због тога су на раскрсницама комуналне службе остављале вреће индустријске соли. Лед је прошао а на углу улице којом идем у школу остали су пластични џакови. Једнога јутра видела сам да је неко један од тих џакова померио уз дрво, да би се паркирао. Кеса је већ била напукла. Моја мама покушала је да позајми лопату од комшија да врећу убаци у контејнер. На жалост, комшије нису биле у Београду. Да знате колико је моја мама упорна, не бисте се зачудили што је на сајту општине покушала да пронађе коме можемо да се обратимо. На наше изненађење, одговор да је џак уклоњен је стигао већ сутрадан. Одмах смо отишле да видимо. Али авај! Скоро сав садржај је остао расут око дрвета! Мама и ја смо одмах на исти сајт послале фотографију и замолиле да хитно неко дође и покупи со, јер је за следећи дан најављивала велика киша. Со би ушла у земљиште и дрво би се сасушило. Можете да замислите колико смо биле срећне када смо се увече враћале кући и виделе да је врећа уклоњена! Лети када прелазим улицу често станем у крошњу ,,мог,, дрвета, а када му опадне лишће у јесен, понекада га загрлим. Поносна сам што сам нешто добро успела да урадим за дрво, себе и невидљив живи свет земљишта. Душа Јованић, 5. разред

K

ОШ „ДRИНКА ПАVЛОVИЋ”, БЕОГRАД

PRIRODA, ^OVEK, GRAD Fotografije su napravqene jednog oktobarskog vikenda 2018. na Dunavskom keju i na Ratnom ostrvu u Beogradu. Леа Зивлак, 5. разред (Kompletan serijal fotograafija mo`ete da vidite na na{em sajtu)

23

ОШ „ЦАR КОНSТАНТИН”, НИШ

EKO REPORTA@A

IZ NI[KE BAWE Немарност људи и ниска свест о екологији, сваке године од предивне општине Нишке Бање праве све веће ругло загађивањем и бацањем смећа.

ада се помисли на загађење у Србији, никада се не помисли на бање. Бање су лечилишта, пуна природних богатстава, која олакшавају тегобе. Нишка Бања је једно од најпознатијих природних лечилишта у Србији. Лековите воде Нишке Бање, које долазе са пет различитих извора, користе се за пиће и купање. Лепоту Нишке Бање кваре прљаве фонтане, препуни контејнери, празна амбалажа на травнатим површинама и згариште некада популарног хотела. Испред стационара „Зеленгора”, на трави иза јавних клупа, на којима одмарају шетачи, има много отпада. Највише је опушака од цигарета.

K

Када смо код стационара „Зеленгора”, не можемо да не поменемо предивне фонтане које красе центар Нишке Бање. Али када се погледа изблиза види се да фонтане нису чишћене доста

24

дуго и да су затрпане смећем. У парку који је део главног шеталишта налази се диван дрвени мостић, који повезује пешачке стазе и води кроз високо дрвеће. Поглед са њега је разочаравајући, вода је пуна пластичних флаша и других отпадака које су људи оставили за собом. Хотел „Партизан”, у време када је изграђен, био је један од најлепших и најсавременијих хотела у Србији. Пре неколико месеци хотел је изгорео у пожару, и сада представља праву еколошку катастрофу. Поред хотела води пут ка извору топле воде „Сува Бања”, и стотине пролазника су у опасности када су у близини згаришта. Тик уз хотел ,,Партизан,, налазе се контејнери. Међутим, смеће се уместо у њима налази свуда около, што угрожава природу и здравље људи, и није ни мало пријатан призор.

Даљи пут ка извору показује нам још много примера немарности људи и загађења природе, празну амбалажу побацану на све стране, као и исчупано бусење цвећа поред празних жардињера. Извор топле воде „Сува Бања”, крајња дестинација многих шетача, и сам је препун смећа. Нишка Бања, некада једна од најпознатијих бања у Србији, је место за опуштање, шетњу и релаксацију у природи. Да ли заиста можемо уживати у чистом ваздуху и прелепој природи када је препуна пластичне амбалаже и разног другог смећа? Да ли је ово право лице Нишке Бање или можемо научити како да се понашамо и сачувамо ову природну лепоту? Соња Матовић, 6. rазред (kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

O[ „QUP^E NIKOLI]”, ALEKSINAC

ISPRESUJ, PA BACI! а сам ,,Рецикл-еко”, маскота еколошког пројекта алексиначке школе „Љупче Николић”. Циљ је да сортирање отпада и рециклажа постану ђачка навика. Израдили смо цртеж пресе за лименке, отишли у „Ферос” по делове, направили пресу коју је управо испробала рецикл-еко репортерка. Ради! Сви ће хтети да пробају. Приближавамо се циљу. Димитра Ђорђевић, 6 разред

J

(kopletan tekst sa serijalom fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

ОШ „ЈОVАН RИSТИЋ”, БОRЧА

ЧИСТОЋА ЈЕ ПОЛА ЗДРАВЉА! вча је београдско насеље на левој обали Дунава, у Банату. Због извора минералне воде и лековитог блата, Овчу многи одавно називају бањом, а ускоро ће то заиста и постати. Најављена је изградња великог бањског комплекса у Овчи, са здравственим центрима, базенима, теренима за различите спортске активности...

O

Да бисте дошли до бање (из центра Београда или из Зрењанина), са Зрењанинског пута треба скренути на Овчански пут. Ова дугачка улица одвешће вас до ‒ мале депоније! На углу улица Овчански пут и Михаила Петровића немарни становници уместо у контејнере, бацају

ђубре поред пута и загађују своју животну средину. Тим поводом, решили смо да разговарамо са мештанима. Питали смо их да ли подржавају или осуђују овакав однос према околини и да ли би учествовали у акцији чишћења. Већина (тринаесторо од осамнаесторо) је одговорила да би помогли у рашчишћавању, а неки су одбили уз ружне коментаре: ,,Нисам ја бацила, па нећу ни да чистим, али ружно је,,, ,,Очистио бих ако би ми неко платио,,. Ми као ,,зелени,, новинари предлажемо најпре да се ова депонија што пре очисти и да се на углу улица постави неколико контејнера у које би се одлагало смеће. Али да би се овај проблем трајно решио, потребно је да

свако од нас брине чистоћи свога краја као што бринемо о чистоћи свог дома. Школски зелени новинари 5. разред Анастасија Стевановић, Адријана Степановић, Николина Чулић и Марија Кордић

25

O[ „QUP^E NIKOLI]”, ALEKSINAC

RU@NE SLIKE

MOGA GRADA

лексинац lежи на две реке, Моравици и Јужној Морави. Центар је леп, али у свакој забаченијој улици владају смеће и прљавштина. Алексинац има више проблема: недостатак канти, смеће, загађеност, пси луталице, неуређени путеви, недостатак паркова... Све ово чини слику нашег града ружном.

A

Мени посебно сметају недостатак канти за смеће и пси луталице. Због недостатка канти на сваком кораку видимо бачене папириће и отпатке. Ако не живите у центру, немате где да баците омот. Многи ће га бацити поред пута или на пут. Као решење, предлажем да општина органицује прављење канти (или да купи нове). Чак ни у самом школском дворишту их нема довољно, па деца користе некадашњу фонтану као сметилиште. Једно од загађенијих места у Алексинцу је наш једини парк - Брђанка. Некад је она била понос нашег града, где су родитељи волели да прошетају са својом децом. Данас је веома прљава. Постала је парк у коме власници шетају псе баз поводаца и пуштају их да неконтролисано трче. Због тога се деца плаше да без родитеља шетају Брђанком.

Проблем је и то што су по њој разбацани комадићи стакла на које се деца могу посећи. Пси луталице постају све већи проблем. Деца се плаше да изађу јер чопор луталица може да их појури, што може бити веома опасно. Да би наш град био лепши, није потребан само новац, већ довољни могу бити добра воља и лепо васпитање. Ако бисмо сви повели рачуна о набројаним проблемима, слика нашег града би била много лепша. Катарина Барјактаровић, 6-4 (kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

ПRЕДШКОЛSКА УSТАНОVА „ДRАГОQUB УДИЦКИ”, КИКИНДА

^OVE^E, PRO[ETAJ SE!

ашак свежег ваздуха нам је свима потребан, зар не? Ми, који имамо дозволе једино да користимо своје ноге као точкове, на Међународни дан пешачења, прошетали смо по чистом ваздуху и делили пролазницима поруке којима смо их бодрили да иду само напред, својим ногама, сигурним кораком- напред, од тачке А до тачке Б! Предшколски зелени новинари старија васпитна група, васпитачицe Ивана Манић i старија васпитна група, Маријана Ердег Фотографије Александра Вукосављев, вођа Еко тима

D

26

(kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

ОШ „RАДОЈЕ ДОМАНОVИЋ”, НИШ

^UVAJMO NA[U VILU Река Нишава - срце града Ниша, често је мета својих несавесних грађана који у њу бацају ђубре, доводећи тако у опасност и себе и друге. агађена река пружа лошу слику о нама. Угрожен је биљни и животињски свет у реци и поред ње. Како се наша школа се налази у близини Нишаве па многи од нас свакодневно прелазе преко ње учествујемо у њеној заштити. За почетак молимо наше другове и све одрасле у школи да се укључе у очувању наше реке. Будимо одговорнији!

Z

Сачувајмо нашу Наису Вилину реку! Школски зелени новинари Јовановић Божидар, Вуликић Василије и Филиповић Ирина (kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

ОШ „НИКОЛА ТЕSЛА”, КЉАЈИЋЕVО

VELIKI BA^KI KANAL -

VOJVO\ANSKI AMAZON Велики бачки канал је део система Дунав -Тиса - Дунав. Дуг је 118 километара и повезује Дунав код Бездана са Тисом код Бечеја. Њиме су некада пловили бродови и превозили терет. иљни свет поред канала и у самом каналу је веома разноврсан. Уз саму обалу расту самоникле биљке штир, коприва, булка, зубача, горушица и друге коровске биљке. Од дрвећа је заступљена бела топола, жалосна врба, багрем. У води канала се може видети трска, рогоз, бели и жути локвањ, сочивица. Сочивица је водени коров, плутајућа биљка и она одговара

B

чапљама и лабудовима који по њој пливају и покушавају да дођу до рибе која се испод ње сакрива. Пре много година, животињски свет је био богатији. Сада су неке врсте животиња сасвим нестале или су угрожене попут риса, дабра, лабуда... Ипак, канал је чист (осим у једном делу код Врбаса) и веома је богат рибама. Лове се све врсте риба, нарочито бабушке, амури, деверике, црвенперке. Такође су заступљене и различите врсте жаба, гуштера, барских корњача и водених змија - белоушки. На обали канала се налази велики број насеља. Људи радо проводе време на обалама канала. Оду на излет а у летњим

данима се у њему и купају. Због свега овога Велики бачки канал се још назива и војвођански Амазон јер је дом многим биљкама и животињама. Тренутно се врше истраживања, а ради се и на његовом додатном чишћењу, што ће посебно имати утицаја на побољшање услова живота и за биљни и за животињски свет. Школски зелени новинари 3-2 разред Филип Ћурчић, Сања Кљајић, Катарина Пајић, Милош Цимеша и Анђела Воркапић (kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

27

ОШ „ЈОVАН ЈОVАНОVИЋ ЗМАЈ”, ЗМАЈЕVО

DANI JEGRI^KE 2018.

D

ана 26. 05. 2018. ученици нашег разреда учествовали су на манифестацији „Дани Јегричке 2018.˝ Посетили смо парк природе „Јегричка˝. Заједно са нашим старијим другарима прошетали смо њеном обалом. Упознали смо се са многим биљним врстама: трском, рогозом и локвањићем. А било је ту и жабица и дивљих патки. Видели смо и видру! Дружили смо се са нашим другарима из школе и уживали у природи. Учествовали смо у разним активностима. Цртали смо, писали и пецали. Теодора, Марија, Миа, Сара и Маша су цртале, а Маша и Теодора су стигле да напишу и песму. За то време Стефан и Немања су пецали. На крају смо се мало забавили. Потрудили смо се да очувамо природу и покупили сво смеће како би нам Јегричка остала лепа и чиста. Једва чекамо да се следеће године сви опет дружимо и уживамо. До тада ћемо се трудити да наша Јегричку не загађујемо. Школски зелени новинари 4-1 разред Текст: Марија Фелдежди, Теодора Јањић и Сара Кртинић Фoтoграфије: Маша Керановић, Миа Збућновић и Милош Јањић (kopletan tekst sa vi{e fotografija i Teodorinu pesmu ,,Jegri~ka,, mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

OKTOBAR - MESECA PRAVILNE ISHRANE Ученици 6. разреда основне школе „Јан Колар” су током октобра - месеца правилне исхране - реализовали презентације везане за тему промоције здравог начина живота. ве презентације су реализоване у склопу пројекта „Кликом до здравља” који је финансиран од стране Покрајинског секретаријата за спорт и омладину а који се бави промоцијом здравља, здравог начина живота и превенцијом болести као и подстицањем ученика на активну сарадњу и размену информација на креативне начине. На основу презентације, ученици су направили плакате који су изложени у школском холу. Такође, ученици су одржали часове ученицима од 1. до 5. разреда на тему Здрава исхрана. Часови су били креативни и обухватали су игре, приказ презентације, плаката као и наставне листиће кроз које је направљена нека врста евалуације. Дан здраве хране - 16. октобар - обележили смо тако што су тог дана сви ученици донели једну воћку и од тога се направила здрава ужина за све ученике. Можемо рећи да су сви били задовољни оваквим видом презентације одређене теме и да ћемо убудуће реализовати часове на тему превенције болести и развијања свести о штетности коришћења психоактивних супстанци, алкохола и дувана. Школски зелени новинари 7. разред

O

28

ОШ „ЈАН КОЛАR”, SЕЛЕНЧА

O[ „MLADOST”, VRWA^KA BAWA

I DECU TREBA

^UTI

ченици петог разреда, основне школе Младост у Врњачкој Бањи, су на часу „Чувара природе” добровољно пристали да учествују у „Школским зеленим новинама”, како би се њихов глас чуо даље и гласније. Добили су задатак да одговоре на само два питања која им је њихов наставник поставио, а питања су следећа:

U

Шта је то што највише загађује планету Земљу? Шта бисте променили на планети Земљи када бисте могли? Још један ученик, добровољац, Luka Luki}, je њихове одговоре употпунио фотографијама, које је сликао у близини реке Западне Мораве, надомак Врњачке Бање. Фотографије говоре више од речи, а у питању су дивље депоније које се из године у годину појављују у све већем броју на обалама река Србије. Планету Земљу највише загађује човек. Из дана у дан је све више загађује и тога није свестан. На планети Земљи бих увела строге законе и новчане казне за загађивање природе и кршење других закона. Пробала бих да пошаљем писмо председнику Србије. Теодора Топаловић Природу највише загађују пластичне кесе. Уместо пластичних кеса у свакој продавници требало би да буду кесе од материјала који може да се рециклира. На сваки километар требало би да буде барем једна канта за смеће. Калина Томић Највише загађују они који не поштују правила. Треба да смеће одлажу у канте и контејнере и да чувају природу. Треба гајити зеленило. Природа се мора чувати и за природу треба бити одговоран. Волео бих да свуда по природи буде лепо и да све школе буду уредне. Филип Стругаревић

Планету највише загађује нерециклирано смеће које људи бацају ван канти за ђубре и такође загађују мора и океане. Променила бих сиромаштво људи и променила бих загађену воду. Николина Петровић Највише загађују људи који свуда бацају смеће које се тешко разлаже у природи и људи који не рециклирају. Када бих могла да променим нешто, то би најпре била глад у свету, затим загађене шуме, воде, мања и већа насеља итд. Марија Радмановац Ђубре које је створио човек највише загађује Планету. Променила бих то да људи више не загађују природу, да људи у парковима заливају биљке и да чувају природу. Елена Стојановић (kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

29

ОШ „VЛАДА АКSЕНТИЈЕVИЋ”, БЕОГRАД,

EKOLOGIJA = QUBAV 1

4

2

5

3

6

Јунаци наше фото приче су Ленка и Сава. Уз помоћ фотографија решите загонетку (или напишите причу). Закључите шта је овој љубави помогло да процвета. Тачан одговор: ЕКОЛОГИЈА = QУБАВ. Јана Лончаревић, Лена Лончаревић и Теодора Младеновић 7. разред

7

30

8

9

O[ „MILO[ CRWANSKI”, hRTKOVCI

MALI EKOLOZI ченици основне школе ,,Милош Црњански,, из Хртковаца својски су се потрудили да им школска година започне у што лепшем тону, да нам окружење у ком учимо проводимо време буде пријатније, чистије и зеленије тако да смо засукали рукаве и заједно са нашим наставницима посадили мини тује на улазу у школу, очистили школско двориште од опалог лишћа и посадили зимске руже. Засући рукаве и ти, није тешко!!! Вртача Маја, 6. разред

U

(kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

O[ „PETAR PETROVI] WEGO[”, ZREWANIN

O^ UVAWE @I VOTN E SRED I N E оком јесени, мобилним телефоном фотографисала сам дивље депоније у мом граду, правилан и неправилан начин опхођења према животној средини. Овим фотографијама желим да подигнем свест о загађењу у граду,Србији,а и шире. Љубица Мишић, 6-6 разред

T

(kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

O[ „MAJUR”, [ABAC - IZDVOJENO ODEQEWE [TITARА

MO@E LI OTPAD BITI ZBAVAN нспирисани прошлогодишњом акцијом „Хајка на смеће” у којој су учествовали сви ученици шестог разреда основне школе „Мајур”, издвојеног одељења у Штитару су под вођством наставнице Драгане Шуковић искористили материјал који иначе свакодневно одбацују како би направили један занимљив час под маскама 22.10.2018. Утисак који је час оставио на децу је покренуо лавину лепих ствари и ту се изродила још једна идеја о организацији еколошке акције прикупљања старог папира на нивоу школе под називом „Папир скупљај - околину чувај”. Очистити околину и забавити се у исто време ипак је могуће. Насмејана лица говоре више од било које речи. Погледајте слике. Школски зелени новинари 6. rазред

I

(kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

31

ОШ „ЈАН КОЛАR”, SЕЛЕНЧА

RECIKLIRAMO ZA BOQI @IVOT

во је већ трећа година заредом како се у osnovnoj школи „Јан Колар” у Селенчи сакупља стари папир. Као и претходних година, и ове године

O

смо се потрудили да сакупимо што више старог папира. Нижи разреди су заједно сакупили 1.243 килограма а виши разреди 2.492,5 килограма. Сви заједно смо сакупили 3.735,5 кгilograma. Пошто је и ове године сакупљање папира било такмичарског карактера најбољи разред из нижих - 4.а а из виших 6.б разред ће бити награђени одласком у Српско народно позориште у Нови Сад. За израду 1 тоне папира потребно је 17 стабала и 1.500 литара воде. Рециклирањем старог папира се тај број може знатно смањити. Стари папир је сировина, која се може рециклирати и до 7 пута а ми смо овај пут сакупили преко 3 тоне папира и на тај начин спасили преко 50 стабала. Нађа Боцка и Иренка Газафи 7. разред (kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

ОШ „ЈОVАН RИSТИЋ”, БОRЧА

OD RU@NOG DO BELOG

LABUDA Канал Визељ у Борчи важан је и драг не само становницима овог београдског насеља него и свима који прате спорт.

ајпознатије српске кајакашице, сестре Николина и Оливера Молдован, оствариле су запажене резултате на Олимпијским играма и другим значајним такмичењима, а кану и кајак заволеле су баш на овом месту. Спортску каријеру започеле су у Кајак кану клубу „БСК” Борча, али се дешавало да по неколико месеци не могу да тренирају на води јер је канал био веома прљав и запуштен. Одлучили смо да истражимо да ли се до данас нешто променило, па смо отишли на лице места. Прво што смо запазили било је јато белих лабудова у чистој води! Мало даље од њих угледали смо неколико риболоваца,

N

32

PA^ETA

а подаље од њих веслали су кајакаши из локалног клуба. Било је и много шетача који су шетали поред воде бетонском стазом, уз коју има много клупа и корпи за отпатке. Ново је и игралиште за децу „Зврк”, савршено за породичне дружење. Испробали смо и справе за вежбање јер овде сада постоји и теретана на отвореном! Желимо да похвалимо оне који су очистили и уредили канал Визељ и учинили да он постане мала оаза нашег краја. Школски зелени novinari 5. разред Ксенија Станковић и Марко Бера (kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

ОШ „БRАТSТVО ЈЕДИНSТВО”, БЕЛО БЛАТО

SA^UVAJMO

MIR

O[ „STEFAN NEMAWA”, NI[

SA ZEMQOM

DO KRAJA

Човек је напредно биће које стално смишља нове изуме. Док је време пролазило, све више ствари се унапређивало, али неке ствари људи занемарују. Већина људи баца ђубре где жели (на улицама, у рекама и у шумама) али се праве да неће да нашкоде Земљи. То овако изгледа... е знају да тако могу да униште природу и своју околину. Када нема никог у близини, они баце њихове отпатке у траву. Мрзи их да сачекају да стигну до следеће канте. На пример, када нешто лоше напишу или погреше неко слово папир оде у ђубре. На крају, тај папир заврши у рекама, језерима, морима и океанима. Тако да нема шансе да се тај папир поново употреби. Када се пролази поред скривених улица или путева, могу се видети контејнери пуни ђубрета и поред њих пуно отпадака. Морају да пожуре да баце своје ђубре. Постоје људи којима ти отпаци значе много. На пример,једно исцепано ћебе би им пуно значило. Чак могу да направе неке ствари. Често када се шета поред река, види се ђубре како плива реком и онда људи помисле како су смели да бацају толико ђубре и да нису знали да ће то толико да штети природи. Такође кажу да “неће више да бацају ђубре” али ,да ли стварно то раде? Одговор је једно велико НЕ. Они то забораве после 10 минута и онда исто Али, постоји и друга стране те приче. Зове се рециклирање. Ствари које си већ употребио можеш опет употребити. Чак постоје и установе којима однесеш рециклажни материал и они ти дају гвоздени новац. Рециклажа помаже људима да схвате да неку ствар могу више пута употребити. Анђела Јовић, 5. разред

N

ваком оку и души прија лепо окружење. Чисто и уредно. То је управо и разлог који је мотивисао наше ђаке и њихову учитељицу Данијелу да у оквиру изборног предмета „Чувари природе” мало прочешљају ширу околину школе. Јер, ускоро ће слава села и морамо бити спремни за наше госте. Да уживају у нашој гостољубивости и лепом окружењу. А то окружење треба сачувати и неговати како бисмо уживали али и очували своје здравље. Физичко и ментално. И, као што многи данас кажу, без добре спреге људи и природе, нећемо успети да сачувамо све оно што нас окружује и што нам живот значи. Тога морамо бити свесни сви, млади посебно, тако да су овакве активности пожељне, рекли бисмо и преко потребне. За нас и нашу будућност. Школски зелени новинари

S

(kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

33

ОШ „RАДОЈЕ ДОМАНОVИЋ”, НИШ

VESELE KANTE D

Сваког дана када смо излазиле на велики одмор, приметиле смо да је наше школско двориште неуредно. Свуда су били разбацани папири, делови ужина и празне пластичне флаше. Канте су биле полупразне. Решиле смо да нешто предузмемо.

оговориле смо се са учитељицом да напишемо обавештење осталој деци да смеће бацају у канту. Залепиле смо га на неколико места у школи и дворишту. Следећих неколико дана приметиле смо да нема промена. Биле смо тужне због тога и пожалиле смо се учитељици. У договору са њом дошле смо до нове идеје. Одлучиле смо да обојимо канте за смеће, јер су биле запуштене и старе. Наша жеља је да веселе канте привуку пажњу деци, како би у њих бацали смеће. Купиле смо четку и фарбу у разним бојама, и са учитељицом осликавале и улепшавале канте. Цртале смо разне веселе мотиве. Наше двориште је заблистало. Овог пута смо успеле. Канте су биле пуније сваког дана а смећа је било мање у школском дворишту. Биле смо срећне јер је наш план успео. Другари, пробајте и ви да неком лепом идејом улепшате своје школско двориште. Школски зелени новинари 2-3 разред Коцић Анђела, Рајић Маша и Николић Милица

ОШ „SТЕVАН SИНЂЕЛИЋ”, БЕОГRАД - ЗVЕЗДАRА

RECIKLA@A Рециклирање је издвајање материјала из отпада и његово поновно коришћење. Важно је вршити селекцију отпада јер се многе отпадне материје могу поново искористити ако су одвојено сакупљене.

R

ециклажа се може обављати и ако не постоје центри за рециклажу. Како? Лако. Поклањањем ствари које више не користите. Прављењем компоста од остатака хране је још један добар пример рециклирања. Неке материје, као што је стиропор нису биоразградиве и не могу се рециклирати, али се за

34

њих могу наћи еколошке замене. У рециклирање спада све што може поново да се искористи, а да се не баци. Кратка упутства за успешно рециклирање: Сву своју гардеробу коју сте прерасли поклоните некоме! Играчке које више не користите, поклоните некоме. Измамићете осмех на нечијем лицу. Користите стаклену амбалажу која се може више пута користити! Носите цегер са собом! Можете га користити више пута Дочекајте Нову годину са живом јелком! Уместо папирног убруса, користите пешкир! Користите пуњиве батерије! Сакупљајте искоришћени папир

и однесите га у ПАПИР сервис! Нећете много зарадити, али ћете учинити нешто корисно. Будите креативни! Направите нешто од ствари за бацање! Будите еколошки одговорни! Посадите дрво или неку биљку. Биљке нам стварају кисеоник и пречишћавају ваздух. Пуно успеха у рециклирању! Школски зелени новинари 5-6 разред Дуња Младеновић Анастасија Перовић

ОШ „ЈОVАН ПОПОVИЋ”, SУSЕК

ZAPRQANI DRAGUQ

NA OBRONCIMA FRU[KE GORE Сусек је село у Војводини у општини Беочин. Географски је у Срему, а административно у Јужнобачком округу. Село се налази на самом рубу општине Беочин, на путу према Илоку. Недалеко је од границе са Хрватском, а недалеко и од Новог Сада (на око 35 километара удаљености).

P

рема попису из 2011. године село има 966 становника, али данас броји око 800 становника. Село је веома старо и спомиње се у 1. веку нове ере, када је имало и своје утврђење и звало се Корнакум. Других података о овом селу нема све до 15 века када је тврђава још увек постојала. Село је богато пољопривредом и на месечном нивоу село произведе око 60.000 литара крављег млека. Нажалост, због великог броја људи који пролазе кроз место и веома мале заинтересованости његових мештана, сеоску идилу нарушава све више нагомиланог смећа. Постоје нетакнути делови који нису упрљани, али је оваквих места све мање. СусекПресс окупља неколико ученика основне школе „Јован Поповић˝, која се налази у самом центру Сусека. Чланови новинарске секције на челу са наставником ликовне културе Мирославом Дајчом залажу се за чистију средину у којој свакодневно бораве не само мештани Сусека, него и ђаци-путници из околних места, као и цео школски колектив. Ово је тек прва у низу акција коју смо покренули, чији је циљ да очува животну средину и укаже на добар пример њеног уређења у околини наше школе.

Прошле године Сусек је добио дечје игралиште на зеленој површини, која се током године редовно одржава. Игралиште је уређено клупама, љуљашкама и клацкалицама, а налази се на само неколико метара од зграде наше школе. Покрај игралишта је аутобуско стајалише. Како је то место веома прометно, а канти за отпатке недовољно, смећа је све више, па се оно налази разбацано по игралишту. У доворишту наше школе немамо игралиште, па смо одлучили да ово које имамо одржавамо и чистимо тако што ћемо пластичну амбалажу и лименке сакупљати и сортирати у контејнерима предвиђеним за рециклажу, а остало смеће адекватно одлагати и чистити. Циљ нам је да од прикупљеног рециклажног материјала израдимо нове канте за смеће у којима ћемо наставити да сортирамо и рециклирамо и да у току године од тог смећа израдимо занимљив намештај, клупе за седење и одмор, као и јединствени кутак - школско игралиште за окупљање ученика у самом дворишту школе, те да на тај начин учинимо наше двориште лепшим и занимљивијим за све нас који у њему свакодневно боравимо. СусекПресс Школски зелени новинари 7-1 разред Текст приредили: Николина Јовановић и Лазар Ковачевић Фотографије: Јована Паланачки (kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

35

ОШ „ЈОVАН ЈОVАНОVИЋ ЗМАЈ”, НОVИ КНЕЖЕVАЦ,

ZA[TO TREBA О[ „ДR ЈОVАН ЦVИЈИ]”, ЗRЕWАНИН

ZA ZDRAVIJE I SRE]NIJE DETIWSTVO Основна школа „Др Јован Цвијић” из Зрењанина спровела је еколошку акцију „Здравије и срећније детинство” у суботу 13.10.2018. године у 9 часова у деловима града Дуваника, Багљаш и Мала Америка, у циљу подизања еколошке свести ученика и грађана и побољшање животне средине. кција се одвијала у три етапе: организациом акције, лоцирањем отпада и отклањањем и чишћење зелених површина и заштићених подручја. Захваљујући вредним ученицима, наставницима и мештанима града Зрењанина, обезбедили смо чист и здравији простор како за игру, тако и за уживање. Надамо се да ова акција неће остати усамљен пример и чекати неки званични датум чишћења животне средине. Школски зелени новинари 4-1 разред

A

(kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

^UVATI PRIRODU?

Ми живимо у једном малом граду који се зове Нови Кнежевац, који лежи на обали реке Тисе. Красе га природне лепоте парка са ретким врстама дрвећа, старе виле које носе богату историју града и један природни феномен - “цветање Тисе” (ројење јако старе врсте инсеката).

еђутим, као и сва насељена места тако и наше место има делове који су еколошки загађени, због немара људи. Наши другари и ми волимо да проводимо слободно време у парку и на обали Тисе, и да уживамо у природи. Приметили смо да је вода загађена разним чврстим и течним отпадом, као и обала и парк. Наше друштво понекад у слободно време организује акцију сакупљања отпада, али волели би смо да се тој нашој акцији прикључе сви суграђани. Такође би желели да направимо предавање где би били позвани сви суграђани, како би смо им објаснили због чега је битно чувати природу и реку, и на тај начин их подстакли да више брину о чистоћи свог града, јер неки градови немају привилегију да имају један диван предео парка поред реке као ми. Загађена вода не прија ни нама ми рибама, тако да отоад не треба закопавати и бацати у воду. Парк требамо чувати од бацања смећа, а пропало дрвеће обновити пошумљавањем. Када чувамо природу осећаћемо се и сами боље, а природа ће нам се одужити чистим ваздухом. Зато наши другари и ми се трудимо да кроз свој пример покажемо значај природе и начин уживања у њој. Школски зелени новинари 5. разред Јована Уверић, Константин Максимов и Михајло Косић

M

(kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

36

O[ „DUBRAVA” , KWA@EVAC

ZELENI DUBRAVCI

Добродошли у нашу причу. Она је започета 1. септембра 1993. године. Главни лик је основна школа „Дубрава” која је управо тада први пут отворила врата својим ученицима. Расла је и развијала се поступно. Годинама уназад улагало се у унутрашњост школе и сада смо јако поносни на то, јер је она опремљена по савременим стандардима.

J

ош више смо поносни и на њен спољашњи изглед. Школска зграда је мала и некако је ушушкана у пространо двориште пуно зеленила. Од прошле године интезивно уређујемо сваки метар овог простора. Направили смо школски врт. Едукативни, практични и изузетно леп простор уређен одабраним растињем. Већ сада га можемо назвати вишегенерацијском учионицом. Јако смо поносни

на њега јер га сами ученици, помоћно особље, директор и већина наставника сами уређују, одржавају и чувају. Од септембра, поред летње учионице, још један део дворишта је озелењен и направљене су клупице. Оне, веселих боја и сво околно зеленило чине да имамо најлепше школско двориште у Књажевцу, а сигурно и у широј околини. И док још траје ово лепо време, ту одржавамо

многе часове, а наша еколошка секција школе ради боље и на занимљивијем месту. Желимо да ми, наставници, заједно са ученицима овим нашим вртом утичемо на околину и покажемо да својим властитим избором, радом и еколошким понашањем можемо на боље променити стање околине и очувати све њене вредности. Са истом посвећеношћу обнављамо старо и градимо ново. Излазимо у сусрет потребама ученика, а подстичемо, развијамо, штитимо и уживамо у лепоти и чарима наше друге куће - школе „Дубрава” у Књажевцу! Школски зелени новинари 4. разред Ена Гоцић, Сара Вучић и Лука Николић (kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

37

О[ „SVЕТИ SАVА”,

N

A N ^ I B EO

Наша невероватна план створењима, животињама и потпуно чудно, а многа

ОШ „SVЕТИ ГЕОRГИЈЕ”, УЗДИН

@UTOPLOVAC

Поводом обележавања Светског дана заштите животне средине, 5.јуна, Агенција Уједињених нација за животну средину, уз подршку регионалне невладине мреже Феа и струковног удружења Амбасадори одрживог развоја и животне средине, организовала је тематско такмичење за ученике основних школа у Републици Србији, под називом „У коштац са пластиком”.

C

иљ је био подизање свести деце о негативном утицају пластичног отпада на здравље људи и животну средину, могућности за поновну употребу и рециклажу пластике, као и правилно одлагање пластичног отпада. Заједно са својом учитељицом радо смо се одазвали на конкурс јер важимо као велики чувари природе и бавимо се креативном рециклажом. Тема је била да се од пластичног отпада направи неко пловило. Током радионице креирали смо брод, под називом „ЖУТОПЛОВАЦ”, од пластичних чаша, флаша, цевчица и чепова. Радионичарски рад је значајан јер се развија самосталност, креативност и кооперативност и заједништво, као и еколошка свест. У конкуренцији 25 школа и радова из целе Србије, можемо се похвалити да је рад освојио прво место и презентован је на изложби у Привредној комори Србије. Као победници награђени смо једнодневним излетом и обиласком резервата природе Царска бара. Пратећа интерактивна радионица, које су реализовали организатори конкурса, омогућила је стицање нових знања о пластици, њеном саставу, могућностима рециклаже. Током пловидбе бродом били смо одушевљени нетакнутом природом и богатом флором и фауном у Царској бари. Порука коју смо пренели својим радом је „Не треба тражити рупу у законима природе, већ је чувати и бринути о њој, како би будуће генерације отпловиле у у неку чистију и бољу животну средину.” Школски зелени новинари 3-2 разред Матија, Ванеса, Кристијан, Денис, Катарина, Теодора, Анђела и Ана

38

PANDA MRAV

Зашто такво име? Ова минијатурна животиња с гигантским пандама има заједничку црно-белу боју длаке. Али, уопште нису мрави, већ осе. Ова врста није агресивна, али је позната по својим болним уједима и зато се често називају „крављи мрав”.

BLOB RIBA

Блоб риба је риба из дубина мора. Месо блоб рибе је првенствено масе желатина, густоће нешто мање од воде. Њен релативни недостанак мишића није мана јер гута јестиве ствари које лебде испред ње.

SRЕМSКА МИТRОVИЦА

STVORE WA

ета испуњена је разним врстама бића које изгледају од њих нису откривена.

O[ „@ARKO ZREWANIN”, ZREWANIN

I OVE GODINE

REKORD PLAVI ZMAJ

Плави змај живи у океанима, плута телом окренутим наопако и на тај начин лови свој плен. Ова животиња има свега четири центиметра и заправо је пуж, али својом лепотом заслужује титулу најлепшег и најопаснијег створа.

BODQIKAVI ZMAJ

Ово је једина прона|ена врста названа по демону Молоху из средњеистoчне митологије. Бодљикави змај може да нарасте до 20 центиметара у дужину и живи до 20 година. Назива се и бодљикави ђаво, рогати гуштер и рогата жаба. Школски зелени новинари 8-1 Теодора Милић, Ена Бућан и Љубица Микуш

Акција сакупљања старе хартије, као једна у низу акција организације „Мали еколози”, у школи „Жарко Зрењанин” у Зрењанину, 29.9., наишла је, и ове године, на велико ангажовање како ученика, родитеља, наставника.

вако је на свој начин дао допринос акцији, а чињеница је да смо сакупили чак 13 тона хартије, тачније 13.389 килограма. Треће место је заузело одељење 8-3 које је сакупило 1.114,3 килограма хартије. Друго место је припало одељењу 4-4 са 1.352,5 килограма. Одељење које је сакупило највише хартије је 5-2 са 1.369,5 килограма хартије.

S

Ученици осмог три су истакли да су хартију сакупљали недељу дана и да су сакупили готово цео камион. Док су ученици 5-2 довозили хартију комбијем, сакупљали је неколико дана, а кажу да су највише скупили картона идући по продавницама. Трудили су се и желели победу, што су и остварили. Најважније је да се овом акцијом развија еколошка свест код ученика о значају рециклирања папира, а школа се нада да ће акција наредне године поново оборити садашњи рекорд. Организатори акције ,,Мали еколози, захваљују свим наставницима, посебном доприносу ученика 8-4 , на сарадњи, стрпљењу, ангажовању и учешћу. Школски зелени новинари 7-3 разред Елена Коњикушић, Александра Јованов, Теса Фодор, Јасмина Томашев, Милица Кузмић (kopletan tekst sa vi{e fotografija mo`ete pro~itati na na{em sajtu)

39

O[ „PETAR PETROVI] WEGO[”, ZREWANIN

TITELSKI MRAZEVI

отографије су настале на обали код Титела према Книћанину. Млади фотограф је био Данијел Спасић кога је зимски пејзаж очарао и тај чаробан моменат је морао да овековечи. Данијел Спасић, 7. rазред

F

(Kompletan serijal fotografija mo`ete videti na na{em sajtu)

кеју. Све птице са Великог ратног острва су побегле преко залеђеног Дунава према кеју. Земунски Аласи су даноноћно дежурали и хранили птице. Локално становниство се спонтано прикључило. Анастазија Стојадиновћ, 3. разред (kopletan serijal fotografija mo`ete pogledati na na{em sajtu)

ОШ „МАRКО ОRЕШКОVИЋ”, НОVИ БЕОГRАД

ZALE\ENI DUNAV ануар је био страшно хладан. Дунав се

JЗаледио и направио праву катастрофу.

Фотографије су направљење на Земунском

40

PROJEKAT

UPOZNAJMO KOVIQSKO PETROVARADINSKI RIT Ekolo{ko udru`ewe „Zeleno pitawe”, je organizovalo projekat „UPOZNAJMO SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE KOVIQSKO PETROVARADINSKI RIT” sa ciqem da se kod dece razvija svest o va`nosti specijalnih rezervata prirode i odgovornom odnosu prema prirodnoj sredini i wenim resursima. „Ковиqско-петроварадински рит˝ представqа највећи очувани ритски комплекс, који се целом површином налази у плавној зони Дунава, на његовом средњем току кроз Србију. Простире се на територијама општина Нови Сад, Сремски Карловци, Инђија и Тител. Резерват се састоји од две одвојене целине које повезује ток реке Дунав. Петроварадински рит чини мању целину Резервата и налази уз десну обалу Дунава, док знатно већи део Резервата, који је смештен уз леву обалу Дунава, чини Ковиqски рит, на који се надовезује Крчединска ада и део Гардиновачког рита. Темељне вредности овог простора су очуваност и разноврсност изворних орографских и хидрографских облика ритова (аде, рукавци, баре, мочваре), очуваност и бујност изворних биљних заједница ритова (шуме, ливаде, трстици, шевари) и разноврсност и богатство фауне, нарочито присуство ретких и проређених врста.

KAKO DA SE PONA[AMAO U SEPCIJALNOM REZERVATU PRIRODE? - Kada smo u poseti rezervatu ili bilo kom drugom za{ti}enom podru~ju, pona{ajmo se tako da ni na koji na~in ne ugrozimo prirodu.

- Kre}imo se stazama i putevima koji su obele`eni i ure|eni.

- Nemojmo uni{tavati lepotu prirode bacawem sme}a! Ostavimo za sobom ~istu prirodu, onakvu kakvu smo je na{li.

- U {umi ne lomimo grane drve}a, posebno mladice koje }e izrasti u veliko stablo.

- Cve}e je najlep{e kada ga posmatramo u prirodnom okru`ewu, zato ga ne berimo.

- Nemojmo uznemiravati `ivotiwe, o{te}ivati gnezda.

- Paqewe vatre mo`e dovesti do {umskih po`ara ~ije su posledice nesagledive.

Ne zaboravimo da buka nije deo prirodne sredine.

U`ivajmo u zvucima prirode.

PROJEKAT „UPOZNAJMO KOVIQSKO PETROVARADINSKI RIT” JE POMOGLA GRADSKA UPRAVA ZA KULTURU NOVOG SADA

41

LEDENO DOBA

UZROCI POJAVQIVAWA

LEDENO DOBA

Ледена доба су одувек била мистериозна. Знамо да могу свести читаве континенте на пустоши и ледене тундре. Знамо да их је било око 11, и да су се изгледа дешавала у приближно редовним интервалима. Дефинитивно знамо да је било много леда. Ипак, има још доста неоткривених чињеница о леденим добима.

00

Временом су настале многе теорије или групе теорија о настанку ледених доба. Прва група била је она која је узроке ледених доба тражила у свемиру, Сунцу и међусобном положају Земље и Сунца. Друга теорија била је да је Сунце променљива звезда која у неким раздобљима исијава више, а неким мање топлоте. Друга група теорија је узроке ледених доба тражила на самој Земљи. Једни су сматрали да је до ледених доба дошло због промене смера струјања топлих, а посебно хладних морских струја. Други су пак сматрали како порекло ледених раздобља лежи у промени висине континената што је утицало на правац ветрова и падавина. Присталице треће групе теорија сматрали су како се узрок ледених доба крије у Земљиној атмосфери. Претпостављају како атмосферски услови могу драстично утицати на раст и пад температуре. Све наведене теорије врло су старе (настале су углавном у 19. веку) и већина њих је у потпуности одбачена.

MAMUT

MILANKOVI]EVA

TEORIJA

Најпотпунију теорију, која је последњих година добија све снажнију подршку изложио је Милутин Миланковић 1920., тада професор примењене математике на Београдском универзитету.

POSLEDWE MALA LEDENO LEDENA DOBA DOBA Понекад, мини ледена доба искрсну између правих, великих ледених доба. Она нису тако разорна, али ипак могу изазвати глад и болести захваљујући неуспелим усевима и другим гадним нуспојавама.

Последње ледено доба наступило је у не тако давној геолошкој прошлости, тачније пре отприлике 2 милиона година.

МАМУТ је једна од неколико изумрлих врста сурлаша чији су остаци нађени у наслагама на свим континентима осим Аустралије и Јужне Америке. Најпознатији је северни мамут. Већина врста била је величине данашњег слона. Многе врсте имале су кратко унутрашње крзно и дуго спољашње крзно. Имали су дуге савијене кљове које су се некада укрштале. Мамути су живели од пре 4,8 милиона година до пре око 3.500 година. Научници могу да утврде старост мамута по круговима на његовим кљовама, на сличан начин на који се утврђује старост дрвета.

TOPLA LEDENA DOBA

Нека ледена доба су заправо била прилично топла. Земља је бивала прекривена огромним количинама леда, али временски услови су били врло пријатни.

43

LEDENO DOBA RUNASTI MAMUTI

Рунасти мамути (Mammuthus primigenius) били су прилагођени да издрже изузетне хладноће ледених доба. Они су простирали од Шпаније до Северне Америке и верује се да су били изузетно бројни. Били су високи 3,5 метара, што је просечна висина Афричког слона. Истребљена врста патуљастог мамута је била висока до 1 метра и тешка до 300 килограма, што је просечна величина бебе данашњег слона. Кљове рунастог мамута су коришћене у борбама. А да би се једна кљова подигла било је потребно двоје јаких људи. Ове кљове су много веће од кљова данашњих слонова.

IZUMIRAWE

Већина мамута изумрла је крајем последњег леденог доба. Још увек се воде расправе око разлога њиховог истребљења. Судећи по фосилним доказима многи мамути су нестали пре око 10 хиљада година. Међутим, мали мамути на острву Врангел истребљени су

00

пре само око 1.700. до 1.500. пре нове ере. Спорно је да ли је популација мамута изумрла због климатских разлога или због претераног лова од стране људи. ДРУГА ТЕОРИЈА сматра да су мамути пали као жртве неке инфективне болести. Вероватније је да је комбинација климатских фактора и лов највероватније објашњење њиховог нестанка.

DRUGE @IVOTIWE

Након последњег леденог доба, еволуција је изнедрила

сисаре. Животиње које су успеле да опстану на леду су генерално биле прилично велике и прекривене крзном. Научници их зову «Мегафауна», а преживеле су хладну климу јер су се већ прилагодиле врло хладним местима као што је, рецимо, на Тибету. Ледено доба је претворило свет у њихово игралиште, док су друге, мање отпорне врсте изумрле. Мегафауна биљоједа се навикла на тражење хране у леденом окружењу, адаптирајући му се на разне начине – на пример, носорози су можда имали рог у облику лопате за уклањање снега. Месождери, као што су сабљозубе мачке, медведи са кратком главом и страшни вукови су се такође лако сналазили. Иако је њихов велик и меснат плен био јак и узвраћао је ударце, било је га је у изобиљу. Поједини сисари леденог доба проблем неповољних климатских услова решавали су на тај начин што су већи део године проводиле у пећинама. Неке од тих животиња су пећински медвед (Ursus

ZAVR[ETAK LEDENIH DOBA

Крај ледених доба карактерише повећање температуре и повлачење глечера и леденог покривача. Уз та два процеса такође долази до подизања нивоа мора и настајања острва и залива. Данас се узима да се завршетак последњег леденог доба одиграо отприлике 10.000 година пре нове ере. Тада се лед повукао у своје садашње границе и формирали су се климатсковегетацијски појасеви какве данас познајемо.

Spaeleous), пећинска хијена и пећински лав. Све те животиње изумрле су са завршетком ледених доба. Осим сисара, за време леденог доба живеле су и многе птице, инсекти и мекушци (пужеви).

BIQKE

Било је доста биљака које су подносиле ледено доба. Чак и најхладнија ледена доба одликована степама са травњацима и грмљем омогућавала су мамутима и другим биљоједима изворе хране. Ови пашњаци су били богати биљкама које су могле расти у условима хладног и сувог времена, као што су смрека и бор. У топлијим подручјима ове

вегетативне области су биле сличне данашњем, рецимо, Сибиру. Те биљке су вероватно биле другачије од њихових данашњих, модерних парњака, иако врло мало знамо како су се поједине биљке прилагодиле окружењу у леденом добу.

QUDI

Иако нису били нарочито велики или длакави, људи су хиљадама година пркосили језиво хладним тундрама. Било је хладно и тешко, али људи су били проналазачи. На пример, пре 15.000 година, тадашњи човек је живео у ловачким племенима, градио склоништа од костију мамута и шио топлу одећу

од животињског крзна. Кад је било вишка плена, скупљали су те залихе хране и закопавали их у снег – природни фрижидер. Тада су за лов служили камени ножеви и стреле, док је сложеније наоружање било ретко. Да би ухватили и убили велике животиње, људи су користили замке. Када би се животиња ухватила у замку, људи би напали у групи и повређивали је до смрти.

KAKO SU QUDI PRE@IVELI LEDENO DOBA?

Људи су преживели ледено доба тако што су се повукли у мали кутак на Земљи који су истраживачи назвали „Рајским вртом“. Острвце на јужној обали Африке, око 400 километара источно од Кејптауна било је једино место на ком се могло преживети током разарајућег леденог доба, тврде научници.

45

SVET @IVOTIWA

Сви пингвини живе у јужној хемисфери, од Антарктика до топлијих вода Галапагоса у близини екватора. Неке колоније на Антарктику могу имати 20 милиона или више пингвина dok niједан пингвин не живи на Северном pолу.

Vећина наuчника sе sлаже да поsтоји 17 вrsта пингвина (пrема неким аuтоrима, поsтоји и 20 вrsта) i oni su једна од око 40 вrsта птица које не могu да лете.

Од ових 17 врста, 13 их је угрожено, а неке су чак и на рубу изумирања.

Одrаsли мuжјак Цаrsког пингвинa је птица која може da издrжи најдuже без hrане, око 115 дана.

NAJPOZNATIJI PINGVIN Црна леђа помажу пингвинима да се „стопе˝ са околином (морем, копном, стенама...) и на тај начин избегну предаторе који их вребају са висине. Бела боја на стомаку им помаже да избегну предаторе који их вребају из дубина (када су у води).

46

Пингвини могu da пиju sланu водu јеr имајu поsебнu жлездu која филтrиrа sо из кrвотока.

Чили Вили је цртани филм, kreiran daleke 1953. godine, који говори о пингвину који станује у Фербанксу на Аљасци. Карактеристично за Чилија Вилија је то што он станује на Аљасци док сви остали пингвини, станују искључиво на јужној половини земљине кугле.

SVET @IVOTIWA

Фамилија колибрија има више од 100 родова и око 340 врста.

КОЛИБРИ

Колибрији су углавном врло мале птице. Најмањи колибри који је у исто време и најмања птичја врста уопште. Најмањи колибри је дугачак, заједно с кљуном и репним перима, само 6 сентиметара а највећи су око 25 центиметара.

Језик им је дугачак и може се испружити далеко из кљуна. На врху је расцепљен и има облик цевчице, што им омогућава да лако пију нектар из цветова. Иако им тело нема више од двадесет грама, они могу да лете брзином од 100 километара на сат да при том замахну крилима и до 80 пута у секунди.

Колибри је једина птица на свету која може да лети уназад или да лебди на једном месту. У току дана колибри обиђе око 2.000 цветова, а може опрашити 27 цветова за један минут!

Иако су сићушни и тнајлакши примерци теже само 2 грама, колибри имају огромну меморију. Да би се ефикасно хранили морају да запамте на којим цветовима су већ били, као и где се налазе они са највише нектара.

Не плаши се човека, али тешко подноси живот у кавезу, чак и у тропским крајевима, због недостатка простора.

Посебно обележје колибрија је кљун, који је код готово сваке врсте другачији. Неким врстама кљун је савијен на доле, неким на горе, а заједничко им је само то, да је сваки прилагођен сасвим одређеном типу цвета, тако да свака врста има своју властиту еколошку станицу, чиме се избегава конкуренција међу врстама.

47

EKOLOGIJA DUHA

JESEWE PESME U^ENIKA O[ „VUK KARAXI]” IZ NOVOG SADA

Ученици другог два разреда, са својом учитељицом Драганом Ђурица, су нас обрадовали прегрштом ,,јесењих,, песама. Свој допринос ЕКОЛОГИЈИ ДУХА овога пута дају и Ања Лалић, ученица четвртог три раѕреда и њена учитељица Јелена Поповић. Ови млади песници и велики еколози показују снажну екологију духа. Са нестрпљењем очекујемо још њихових радова...

JESEWA PESMA Док шетам шумом, лишће под ногама шушти, шушти. А онда, ево ти кише, и она пљушти,пљушти.

Јесен је доба када се све жути. А зима када дође, птице и животиње највише љути. Ђорђе Аћански

JESEWA PESMA Дошла је јесен, киша пада, миришу јабуке, децо драга.

Ласте одлазе На далеки пут. Машу нам крилима, Срећан им пут! Дуња Николић

48

ЈЕSЕН

Дошла јесен рана, а није звана, отерала лето, што је деци свето. Дошла киша досадна, Пљушти на све стране, Дува ветар ледени И савија гране. Шума мења боју то се деци свиђа, Жута, наранџаста, црвена, то се сада виђа. Кад кренеш у школу топло се обуци, Кад часови почну, кабаницу свуци. Лука Шлоцер

OKUPQAWE

Облаци се окупљају од среће сузе лију. Љубе небо по обичају ледом се умивају. Труде се док се друже да потраје што дуже. Неће да престану са игром са новом звезданом чигром. Већ три дана ово траје никако не престаје. Неће па неће да пусте округле свеће. Сунце и ветар дођоше у правом тренутку да кишу облаку навуку. Све се добро свршило бар се друштво дружило. Ања Лалић

ЈЕSЕН

У јесен киша пљушти, А лишће под ногама шушти. У јесен киша пада, А мени се то не допада. Све је шарено и дуње миришу, Ја волим кестен али не и кишу. Вук Димитријевић

ВОЋЕ

ЕКО КОДЕКS ЕКО ШКОЛЕ, „DRAGOQUP^E” IZ DRA^I]A

Нека прича шта ко хоће, најбоље је бити воће. Чим је вријеме да се цвате, већ бацају поглед на те. Док си зелен, благо мени, прођес као сви зелени. Кад зарудиш, кад се зрије, сви те желе – ко ће прије. Ако нисте склони квару, чувају вас на ормару. Чувају вас у витрини и природној величини. Ти миришеш, шириш наду, избјего си мармеладу. Док си био баш си био задатак си испунио. Нека прича шта ко хоће, најбоље је бити воће. Душко Трифуновић

1. Не бацај отпатке, не

ПРВИ СНЕГ Из облака ситно сипи под ногама сад већ шкрипи, пахуљице ситно везу окитиле нашу брезу. На кровове снег је сео кућа има бели вео, на прозору мраз већ шара вештом руком има дара. На дрвећу сад је пуно украса од стакла сликарка је зима природу дотакла. Док зима леди, шара и слика по природи чуда ствара ја уживам док Снешка правим јер зато баш имам дара. Наташа Крижанић

ПРВИ СНЕГ

У освитку зоре, кроз сумрачак тавни, покривене снегом почивају равни.

А студени лахор кроз долине мирне преко пустих поља кадикада пирне и с вихором лаким сеоца се хвата, па засипље снегом и стрехе и врата.

А у селу јоште у прозорје мило ноћ, ведра и хладна, не подиже крило.

Из даљине само лисица се краде, па кокоши вреба и пилиће младе и од њених шапа и туна и тамо у првоме снегу траг се види само... Војислав Илић

прљај околину, за то постоје контејнери и канте, не загађуј своју животну средину!

2. Сади дрвеће и сади цвеће, дрвеће ти ствара чист ваздух, а цвеће пуно лепоте и среће.

3. Гаји животиње и кућне

љубимце, направи понеку кућицу за птице.

4. Затварај славине и воду

штеди свака кап воде је драгоцена и живим бићима много вреди.

5. Гаси сијалице и апарате,

штеди струју, није обновљива, нека је штеди и твоја фамилија.

6. Замоли родитеље да биљке не прскају, хербициди и пестициди здравље разарају.

7. Секундарне сировине

сакупљај и слажи, како се то ради и баки покажи.

8. Води рачуна о сопственом здрављу, здрав човек сваки дан проводи у слављу. Луција Тасић

ДЕЦЕМБАР

Кад дође први децембарски дан медвед полако закључава стан и на вратима исписује шапом: не примам никог, спавам зимски сан. И снег тада има право да пада да мноштво белих пахуљица вије, и све зарпа. А зеко се јада: требало би набавити скије! Григор Витез

49

SVET @IVOTIWA

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ДА ПОСТОЈИ

I MLEKO ROZE BOJE? Људска бића су само једна од 4.000 врста сисара koji se jављају у различитим облицима и величинама и настањују готово сваки део наше планете. Својствено за све сисаре је производе млеко којим хране своје младунце. Ирвасово млеко је основна намирница народа са крајњег севера Европе. Ово млеко је шест пута масније од крављег. Толико је густо да му се додаје вода да би се разблажило. Међутим није лако доћи до овог млека, узгајивачи кажу да је за мужу женке ирваса потребно двоје људи јер неко мора да је држи за рогове.

Камила може да да највише 13 литара млека дневно, а њено млеко се неће покварити ни ако 7 дана стоји на температуре од 30 степени. Крава у току једног дана може да да и до 50 литара млека и произведу 90% укупног млека на свету.

50

Студије су показале да и неке птице, као што су голубови, фламингоси и царски пингвини, и то и мужјаци и женке, такође могу да произведу супстанцу богату мастима и протеинима, сличну млеку сисара којим хране свој младунце пошто се излегу.

Млеко Јака и млеко Нилѕког коња је rозе боје.

Мишије млеко које се користи у медицини је најскупље млеко на свету 1 литар овога млека кошта и преко 50.000 евра а за један литар овог млека потребно је око 4.000 мишева!

Зa kозје млеко se sматrа да је веома лековито, па sе неrетко даје болеsницима.

ЧАСОПИС

„ЧУВАРИ РАВНИЦЕ” Дечији еколошки часопис ЧУВАРИ РАВНИЦЕ www.cuvariravnice.org.rs је намењен деци основношколског узраста и дистрибуира се путем продаје на КИОСЦИМА У ВОЈВОДИНИ И ПРЕТПЛАТЕ по школама. Сврха еколошког васпитања није усвојити што више знања, већ изградити позитиван однос ученика према животној средини. Посебно се то односи на развој става „и ја могу учинити нешто за своју животну средину“!

ПОСТАНИТЕ ШКОЛСКИ ПОВЕРЕНИК ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПРЕТПЛАТЕ УЗ ПОСЕБНЕ ПОГОДНОСТИ! Информације на cuvariravnice@gmail.com или на телефон 064 819 54 72

ПРЕТПЛАТА НА ДЕЧИЈИ ЕКОЛОШКИ ЧАСОПИС Претплата на 4 броја износи 500,00 са укљученом поштарином. Уплатите на жиро рачун издавача 500,00 динара за претплату на један примерак часописа - четири броја. Уплатницу пошаљите скенирану на мејл cuvariravnice@gmail. com или обичном поштом (НЕ ПРЕПОРУЧЕНОМ) на адресу: ЕКОЛОШКО УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА „ЗЕЛЕНО ПИТАЊЕ”, Змај Јовина 28, спрат 2, локал 238, 21000 НОВИ САД Информације о претплати и часопису можете добити на број телефона 064 819 54 72 или на мејл cuvariravnice@gmail.com Правна лица плаћају на основу фактуре koja se {aqe na zahtev.