ČUVARI RAVNICE broj 24/25 by sasa jovanovic

www.cuvariravnice.org.rs

REZULTAT I KONKURSA

[KOLSKI ZELENI

PRESS 2019.

Broj 24/25 - 2019/2020. - cena 100,00 DIN.

ЧАСОПИС

„ЧУВАРИ РАВНИЦЕ” Дечији еколошки часопис ЧУВАРИ РАВНИЦЕ www.cuvariravnice.org.rs је намењен деци основношколског узраста и дистрибуира се путем продаје на КИОСЦИМА У ВОЈВОДИНИ И ПРЕТПЛАТЕ по школама. Сврха еколошког васпитања није усвојити што више знања, већ изградити позитиван однос ученика према животној средини. Посебно се то односи на развој става „и ја могу учинити нешто за своју животну средину“!

ПОСТАНИТЕ ШКОЛСКИ ПОВЕРЕНИК ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПРЕТПЛАТЕ УЗ ПОСЕБНЕ ПОГОДНОСТИ! Информације на cuvariravnice@gmail.com или на телефон 064 819 54 72

ПРЕТПЛАТА НА ДЕЧИЈИ ЕКОЛОШКИ ЧАСОПИС Претплата на 4 броја износи 500,00 са укљученом поштарином. Уплатите на жиро рачун издавача 500,00 динара за претплату на један примерак часописа - четири броја. Уплатницу пошаљите скенирану на мејл cuvariravnice@gmail. com или обичном поштом (НЕ ПРЕПОРУЧЕНОМ) на адресу: www.cuvariravnice.org.r

Broj 22/23 - 2019/2020. - cena

100,00 DIN.

ЕКОЛОШКО УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА „ЗЕЛЕНО ПИТАЊЕ”, Змај Јовина 28, спрат 2, локал 238, 21000 НОВИ САД

[TA

P^ELE RADE ZIMI

Информације о претплати и часопису можете добити на број телефона 064 819 54 72 или на мејл cuvariravnice@gmail.com

KONKURS [KOLSKI ZELENI

PRESS 2019.

Правна лица плаћају на основу фактуре koja se {aqe na zahtev.

NAJRADIOAKTIVNIJIH 10 NAMIRNICA

NERE[ENA MISTERIJA

MORSKIH DUBINA

AMAZON www.cuvariravnice.org.rs

Broj 20/21 Broj 18/19 - 2018/2019. - 2018. - cena

NAJMO]NIJA

REKA

GDE @IVE

PINGVINI ?

REZULTAT I [KOLSKI ZELENI

PRESS KOLIKA JE

SAHARA KO JE NAJVE]I NA

KOPN U? NERE[ENA MISTERIJA

LED ENOG DOBA

100,00 DIN.

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ШКОЛСКИ ЗЕЛЕНИ ПРЕСС 2019" " Драги другари, www.cuvariravnice.org.rs Izdava~: Ekolo{ko udruèwe gra|ana „Zeleno pitawe” Zmaj Jovina 28, TC LUPUS sprat 2, lokal 238 21000 Novi Sad Telefoni: 021 641 4083 064 819 5472 Mejl adresa: cuvariravnice@gmail.com Predsednik udruèwa i glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jovanovi} sasjov@open.telekom.rs Stru~ni konsultant: Dr Zvonko Weì} zvonko.njezic@fins.uns.ac.rs Redakcija: Qiqana Andri} Marina Maksi} Dragana \urica Jelena Popovi} Biqana Jovovi} Vesna Zec Mladen Oqa~a Marketing: Vesna Vukajlovi} Tehni~ko ure|ewe: Dragan Stankovi} [tampa: COLOR PRINT, Novi Sad Specijalni brojevi, programski sadràji i dodaci ONDREJ PRINT HD - Gloàn

Moram da vam priznam da vrlo brzo izrastate u velike ~uvare prirode {to dokazujete aktivnom brigom o na{oj ìvotnoj sredini. Te va{e aktivnosti su tolike da mi se ostvaruje èqa da cele ove na{e novine budu va{ih ruku delo. Uspeli smo!!! U ovom na{em najnovijem broju ~asopisa ,,ûvari ravnice,, kompletan sadràj je va{ih ruku delo. [ta se to desilo? По ПЕТИ пут смо заједно успешно завршили још једну ШКОЛСКУ ЗЕЛЕНУ НОВИНАРСКУ годину са бројним квалитетним радовима koji су стизали током целе године a ми смо их брижљиво скупљали, неке објављивали на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs а неке и у рубрици ШКОЛСКИ ЗЕЛЕНИ ПРЕСС у оквиру дечије еколошке емисије ПИТАМ СЕ, ПИТАМ СЕ која се емитује subotom на првом програму РТВ ВОЈВОДИНЕ... Са задовољством вам саопштавамo да су ове године учешће узеле 103 школе са преко 400 ученичких радова. То је већи број учесника него прошле године и сваке године нас је све више и више. БРАВО! Као и сваке године, најтежи посао је издвојити најбооље међу одличнима! Али оно што се мора, мора се... Сврха ових наших активности је ипак да издвојимо оне који су се највише истакли. Наш тим је текстове ишчитавао, уређивао, прилагођавао новинарским правилима... Код свих радова смо проценјивали идеју, труд, обим ангажовања, вештину уочавања проблема, предлог решавања, начин презентовања, креативност, иновативност, комплетан утисак… Наравно да је било и проблема. Али не великих... ОСНОВНА ЗАМЕРКА ЈЕ ТО ШТО СЕ ДОБРО НЕ ПРОЧИТА УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ РАДОВА... Но, и овога пута смо прогледали кроз прсте - тамо где се могло... Најважније је да је конкурс успео у потпуности. Текстове ћемо објављивати у нашем часопису и на нашем сајту www.cuvariravnice. org.rs док ће неки бити снимљени и за рубрику „ШКОЛСКИ ЗЕЛЕНИ ПРЕСС“ у оквиру дечије еколошке емисије „ПИТАМ СЕ, ПИТАМ СЕ“ на РТВ ВОЈВОДИН“. Због ограничености простора у часопису, а у жељи да објавимо што више радова, у новинама ће текстови бити илустровани са по којом фотографијом док ће остале пристигле фотографије бити објављене уз текст на нашем сајту. Va{ îka Keka

CIP - Katalogizacija u publikaciji Bilioteka Matice srpske, Novi Sad 502/504 ÛVARI ravnice / glavni i odgovorni urednik Sa{a Jovanovi}. - 2013. Br. 1 (jesen) - . Novi Sad : Ekolo{ko Udruèwe „Zeleno pitawe” 2013. Ilustr. : 30 cm êtiri puta godi{we. ISSN 2334-7953 COBISS SR.-ID 278688775

ПРОЈЕКАТ ШКОЛСКИ " ЗЕЛЕНИ ПРЕСС 2019" ЈЕ ПОМОГЛО РЕПУБЛИЧКО МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Nastavite da nam i daqe {aqete va{e radove.

PI[ITE NAM NA NA[E MEJL ADRESE skolskizelenipress@gmail.com cuvariravnice@gmail.com

ПРАТИТЕ НАС НА НАШЕМ САЈТУ www.cuvariravnice.org.rs

RADOVI KOJI SU SE IZDVOJILI 1. - 2. РАЗРЕД ПОЈЕДИНАЧНО

ОШ „ВЕЉКО ВЛАХОВИЋ“, НОВИ САД, ШАНГАЈ „НАШЕ ДРВО, ДРВО СРПСКО МАКЕДОНСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА“ Лола Митић 2. разред Ментор: Снежана Алексић Станојловић

1. - 2. РАЗРЕД ГРУПНО

ОШ „ДУШАН ВУКАСОВИЋ ДИОГЕН” , КУПИНОВО, ОДЕЉЕЊЕ АШАЊА „У СУСРЕТ ЈЕСЕНИ” Школски зелени новинари 2. разред Ментор: Данијела Плавшић ОШ „ВУК КАРАЏИЋ”, КРАЉЕВО „РАСАДНИК ЛЕПОТЕ И ЗЕЛЕНИЛА” Школски зелени новинари 2. разред Ментор: Весна Ристовић ОШ „ВУК КАРАЏИЋ”, КРАЉЕВО „ВРАТИЛЕ СЕ РОДЕ У РИБНИЦУ” Школски зелени новинари 1. разред Ментор: Весна Ристовић

ОШ „ХУЊАДИ ЈАНОШ“, ЧАНТАВИР, БАЧКО ДУШАНОВО “ХАЈДЕМО У ЛОВ!” Катарина Загорац 4. разред Ментор: Андрић Оливера ОШ „ ХУЊАДИ ЈАНОШ“, ЧАНТАВИР, БАЧКО ДУШАНОВО “МОЈИ ДОМАЋИ БИСЕРИ” Петра Савић 4. разред Ментор: Андрић Оливера ОШ „ ХУЊАДИ ЈАНОШ“, ЧАНТАВИР, БАЧКО ДУШАНОВО “ПЧЕЛИЦЕ, ПЧЕЛИЦЕ” Јелена Церовац 4. разред Ментор: Андрић Оливера ОШ „ВЕЉКО ВЛАХОВИЋ“, НОВИ САД, ШАНГАЈ „ЕКО-ПАТРОЛЕ У НАШОЈ ШКОЛИ“ Анита Јонузовић 4. разред Ментор: Снежана Алексић Станојловић

3. - 4. РАЗРЕД ГРУПНО

ОШ „ВУК КАРАЏИЋ”, КРАЉЕВО „ИБАР И РИБНИЦА – МОЈ ЗАВИЧАЈ” Школски зелени новинари 2. разред Ментор: Весна Ристовић

ОШ “БРАНКО ЋОПИЋ”, ЛУКИЋЕВО “РАТ СМЕЋУ” Школски зелени новинари 4. разред Ментор: Милена Хајдуковић

3. - 4. РАЗРЕД ПОЈЕДИНАЧНО

ОШ „БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО”, СОМБОР „ЗА ЗАГАЂЕЊЕ ИМАМО РЕШЕЊЕ” Школски зелени новинари 4. разред Ментор: Тања Михаљчић

ОШ “БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО”, СОМБОР “НАШЕ ДРВО” Маша Поповић 4. разред Ментор: Тања Михаљчић ОШ „ ХУЊАДИ ЈАНОШ“, ЧАНТАВИР, БАЧКО ДУШАНОВО “КАД ДЕЦА ПОМАЖУ“ Анђела Пелхе, 3. разред Ментор: Весна Анђелић ОШ „ ХУЊАДИ ЈАНОШ“, ЧАНТАВИР, БАЧКО ДУШАНОВО „МОЈ ПРВИ ГОЛУБ” Урош Копуновић 3. разред Ментор: Весна Анђелић

ОШ „ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ“, БЕОГРАД „РЕЦИКЛИРКО” Школски зелени новинари 4. разред Маша Петруновић, Андреј Ћурчић, Сергеј Танасић Ментор: Милан Мирић ОШ „ФИЛИП ВИШЊИЋ“, BEOGRAD ЧУВАЈМО НАШУ ШКОЛУ Теа Стојковић, Нађа Пејаковић, Љубица Васић 4./1 разред Ментор: Миланка Берковић

ОШ „ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ“ ОПОВО, ИО „ОЛГА ПЕТРОВ“ У БАРАНДИ „СУПЕР ПИЛИЋИ“ ЕКОЛОЗИ ИЗ БАРАНДЕ Ливија Дорословац, Лена Кнежевић, Немања Јосимов Школски зелени новинари и „Супер пилићи“ 4./3 разред Ментор: Нада Кљајић

5. – 6. РАЗРЕД ПОЈЕДИНАЧНО ОШ „ЂУРА ДАНИЧИЋ“, БЕОГРАД „ОАЗА ДЕЧИЈЕ РАДОСТИ“ Страхиња Даниловић 5. разред Ментор: Виолета Апостоловски Дупор ОШ „ЂУРА ДАНИЧИЋ“ БЕОГРАД „БУДУЋНОСТ ЈЕ НА ЗЕМЉИ!” Војин Јовановић 5. разред Ментор: Виолета Апостоловски Дупор ОШ „ВУК КАРАЏИЋ”, ЦРВЕНКА „ВЕОМА ПАМЕТНО WI-FI ДРВО У ЦРВЕНКИ” Анастасија Љумовић 6. разред Ментор: Јелена Керекеш

5. – 6. РАЗРЕД ГРУПНО

ОШ „ДР ЈОВАН ЦВИЈИЋ“, ЗРЕЊАНИН „ЦВИЈИЋЕВЦИ У АКЦИЈИ, ЈЕР ВОЛИМО ПРИРОДУ“ Школски зелени новинари 6./3 разред Ментор: Јелена Радмановић Бојанић ОШ „ДУШАН ВУКАСОВИЋ ДИОГЕН“, КУПИНОВО „ОКТОБАР МЕСЕЦ ЗДРАВЕ ХРАНЕ“ Школски зелени новинари 4. разред Ментор: Марјана Михајловић ОШ „ЂУРА ЈАКШИЋ“, ЗРЕЊАНИН „НЕ ПРЉАЈ, НЕМАШ ИЗГОВОР” Школски зелени новинари 6./1 разред Ментор: Јелена Бибин ОШ „ЂУРА ЈАКШИЋ“, ЗРЕЊАНИН “МОЈ ГРАД” Александра Ђурђевић, Кристина

Кирћански, Горана Илић 6. разред Ментор: Јелена Бибин ОШ „ВУК КАРАЏИЋ”, СОЋАНИЦА, ЛЕПОСАВИЋ „МАЈКА ПРИРОДА“ Огњен Благојевић, Душица Јевтић, Софија Краговић Ментор: Живка Спасић ОШ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“, БЛАЦЕ „СВЕТЛЕ И ТАМНЕ ЕКО-ТАЧКЕ“ Ивана Бићанин, Милица Матић, Анастасија Милосављевић 6. разред Ментор: Невена Пешић ОШ “ВУК КАРАЏИЋ”, ЦРВЕНКА „ДА ЛИ ВОЛИТЕ “ЈАФА КЕКС“?“ Николина Косовић, Ана Савић, Јелена Косовић. Ментор: Јелена Керекеш ОШ „ВУК КАРАЏИЋ”, ЦРВЕНКА “ПАЗИТЕ НА ПИКТОГРАМЕ!” Јана Ромић, Душан Матић, Ива Абутовић 6. разред Ментор: Јелена Керекеш ОШ „ВУК КАРАЏИЋ”, ЦРВЕНКА „ИМА РЕШЕЊА ЗА ЕКОЛОШКЕ ПРОБЛЕМЕ” Милица Дамјановић, Николина Владић, Милош Дамјановић Ментор: Јелена Керекеш

7. – 8. РАЗРЕД ПОЈЕДИНАЧНО ОШ „ЦАР КОНСТАНТИН”, НИШ „ДУНАВ НЕ ТРЕБА ДА БУДЕ ЈАВНА ДЕПОНИЈА ЕВРОПЕ” Софија Матовић, 7. разред Ментор: Зорица Ивановић ОШ „ЈОВАН ЈОВАНОИВИЋ ЗМАЈ”, СРЕМСКА МИТРОВИЦА „ОБЕДСКА БАРА” Христина Лозјанин 6. разред Ментор: Татјана Штефанац

ОШ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ”, СТАПАР „ПЛАСТИЧНЕ ВРЕЋЕ НИСУ НИ ЗА СМЕЋЕ” Ивана Ђурђев 7. разред Ментор: Тамара Бањац ОШ „ДР БОШКО ВРЕБАЛОВ“, МЕЛЕНЦИ „ЖАБЉЕ РЕЧИ“ Тања Дабић 8. разред Ментор: Тања Аготић ОШ “ЂУРА ДАНИЧИЋ”, БЕОГРАД „ДЕЛИЋ ПРИРОДЕ У БЕТОНСКОЈ ШУМИ“ Ксенија Петровић, Анђела Цвијетић 7. разред

Ментор: Виолета Апостоловски Дупор ОШ „ЈАН КОЛАР“, СЕЛЕНЧА „ЗАЈЕДНО ЗА ЛЕПШЕ И ЧИСТИЈЕ СЕЛО” Андреа Јаворник, 8. разред Ментор: Тереза Жјак ОШ “ОЛГА МИЛОШЕВИЋ”, СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА “САЧУВАЈМО ДЕТИЊСТВО” Павле Милошевић, Вељко Кремић 7. разред Ментор: Катарина Марјановић ОШ „ВУК КАРАЏИЋ“, ЦРВЕНКА „АУТОБУСКО СТАЈАЛИШТЕ МОЖЕ БИТИ ПАМЕТНО” Сташа Зорић 7. разред Ментор: Јелена Керекеш ОШ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“, БЛАЦЕ „ЗАГАЂЕНА РЕКА, БЕЗ ЗНАКА ЖИВОТА” Ђорђе Судимац 8. разред Ментор: Невена Пешић ОШ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“, БЛАЦЕ „МОЈА ШКОЛА ЗА ПРИМЕР ДРУГИМА“ Анастасија Кривокућа 7. разред Ментор: Невена Пешић

ОШ „ВУК КАРАЏИЋ”, ЦРВЕНКА „НАСТАВА У ПРИРОДИ” Зорана Којић, Јелена Дејановић 7. разред Ментор: Јелена Керекеш OШ „ЖАРКО ЗРЕЊАНИН”, ЗРЕЊАНИН „ВАЖНО ЈЕ УЧЕСТВОВАТИ” Александра Јованов, Ања Живковић, Милица Кузмић 8. разред Ментор: Оливера Урошев Палалић ОШ „ЖИВКО ЉУЈИЋ“, НОВА ВАРОШ „АЛА ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ – ИСТИНА ИЛИ КО ЈЕ ОДГОВОРАН?“ Ивана Думбеловић, Ивана Бјелић, Валентина Каплановић 7. разред Ментор: Верица Думбеловић

ОШ „БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО“, БЕЛО БЛАТО „ЈЕСЕН КАО КРЕАТИВНА ИНСПИРАЦИЈА“ Школски зелени новинари 8. разред Ментор: Милан Недељков ОШ „ВУК КАРАЏИЋ”, ЦРВЕНКА “САДИТЕ ПАУЛОВНИЈЕ – ВЕОМА СУ КОРИСНЕ!“ Срна Батинић 7. разред Ментор: Јелена Керекеш

FOTO ОШ „ФИЛИП ВИШЊИЋ“, МОРОВИЋ „ЧУВАЈМО ПРИРОДУ“ Вукашин Бојић и Живко Чекичевић 6. разред Ментор: Владислава Солаковић ОШ „ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ”, ЗРЕЊАНИН „ПЛАНИНСКЕ ДРАЖИ” Данијел Спасић 8. разред Ментор: Хајналка Спасић

7. – 8. РАЗРЕД ГРУПНО

ОШ „2. ОКТОБАР”, ЗРЕЊАНИН “ИНВАЗИВНЕ ВРСТЕ” Школски зелени новинари 7.- 8. разред, Ментор: Бојана Молнар ОШ „6. ОКТОБАР”, КИКИНДА “БИЉКЕ НА ЗИДУ ЗА ИДИЛУ” Школски зелени новинари 7.- 8. разред, Ментор: Филип Попадић ОШ „ДУШАН ВУКАСОВИЋ ДИОГЕН”, КУПИНОВО „ЧУВАРИ ШУМА” Школски зелени новинари 7. – 8. разред Ментор: Марјана Михајловић ОШ „ЂУРА ДАНИЧИЋ“, БЕОГРАД „ЂУРОВЦИ ХОДАЈУ“ Милица Андрић, Марија Анђелковић, Лара Вереш 7. разред Ментор: Виолета Апостоловски Дупор ОШ „СИМЕОН АРАНИЦКИ“, СТАРА ПАЗОВА „ЕКО АКЦИЈА“ Вукашин Вујанић и Александар Станић 8. разред Ментор: Биљана Трифуновић ОШ “СТОЈАН НОВАКОВИЋ”, БЛАЦЕ „ЈЕДНА ЈАБУКА НА ДАН, ЖИВОТ НАМ ЈЕ РАДОСТАН!“ Еко-филм секција 8. разред Ментор: Невена Пешић

FOTO ESEJ / PRI^A ОШ „ВЛАДА АКСЕНТИЈЕВИЋ”, БЕОГРАД „ЧУВАРИ ПРИРОДЕ” Ксенија Поповић, Теодора Савић, Марио Тица 6. разред Ментор: Јелена Огњановић ОШ „ВЛАДА АКСЕНТИЈЕВИЋ”, БЕОГРАД „ВРШЊАЧКА ЕКОЛОШКА ЕДУКАЦИЈА” Ленка Вишњић, Јана Лончаревић, Теодора Младеновић 7. разред Ментор: Јелена Огњановић

VAN KONKURENCIJE ОШ „РАДА ШУБАКИЋ” ГРУЖА, ИО ПАЈСИЈЕВИЋ „УЗГОЈ ЛЕКОВИТИХ БИЉКИ“ Школски зелени новинари 1. до 4. разреда Ментор: Снежана Максимовић Влајић ШКОЛА ЗА УЧЕНИКЕ ОШТЕЋЕНОГ ВИДА „ВЕЉКО РАМАДАНОВИЋ”, ЗЕМУН „СРАМ НАС БИЛО... И ДРВО ЈЕ ЗАПЛАКАЛО„ Милан Нешковић 5. разред и Никола Станковић 7. разред Ментори: Марија Вранић и Ивана Николић

ОШ „VЕQКО VЛАχОVИЋ“, НОVИ SАД, ШАНГАЈ

ЕКО ПАТРОЛЕ У НАШОЈ ШКОЛИ

У нашој школи ученици 4. разреда покренули су акцију ЕКО ПАТРОЛА. Задатак сваке ЕКО ПАТРОЛЕ је подизање еколошке свести и стварање еколошких навика код ученика. Ми желимо да стекнемо те навике и да пробудимо еколошку свест код становника нашег насеља. Чланови еко патроле у својим учионицама, холовима школе и у дворишту контролишу, уређују и мирним путем обавештавају другаре да не крше правила еко кодекса и извештавају координатора патроле или дежурног наставника, ако примете нека оштећења или неправилности. Ученици 4. разреда, од априла месеца, поред свакодневних активности и задужења еко патроле, сваког петка четврти час уређују школско двориште и свакодневно воде бригу о псу луталици у околини наше школе. Анита Јонузовић 4. разред

НАШЕ ДРВО, ДРВО СРПСКОМАКЕДОНСКОГ ПРИЈАТЕЈСТВА У марту ове године био нам је гост, песник из Македоније Филип Димкоски. Он је велики еколог и пријатељ природе. Представио нам је своју нову књигу у којој су песме посвећене природи и здравој храни. Тада смо имали занимљиву еколошку радионицу, а после радионице смо посадили дрво српско-македонског пријатељства. То је једна липа, коју нам је поклонио песник Филип Димкоски. Липа ће да расте, а са њом ћемо да растемо и ми и наша љубав према дрвећу и природи. Лола Митић 2. разред

(комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „VУК КАRАХИЋ“, SОЋАНИЦА, ЛЕПОSАVИЋ

MAJKA PRIRODA Људи нису свесни да ако у природу баце и најмању кесицу чипса да ће нашкодити природи и себи самима. Дивље депоније, места којих има све више у природи. Ту људи бацају све од пластичних флаша до угинулих животиња. Док смо фотографисали прошли смо кроз много шума и пољана и на велику жалост свуда је било отпада. Потрудили смо се да фотографишемо само најлепша места нашег краја јер желимо да са Вама поделимо лепоту нашег места. Шетња у природи је била сјајан изговор да се одвојимо од загађене средине у којој људи живе. На брдима где није било кућа био је много чистији ваздух и није било спаљених њива и смећа око река. Тло шума кроз које смо ишли је било влажно и ако је напољу био сунчан дан. Камење и труло дрвеће је било прекривено маховином и печуркама. Трава је била висока јер није било људи који би је косили. Док смо шетали шумом наилазили би на дивље воћке. Створења су се борила за живот у малтене одвратним условима али су ипак успела да се изборе за живот. Сви треба да схватимо да ако желимо да сачувамо природу морали би да контролишемо себе и не би угрозили друга жива бића. Огњен Благојевић, Душица Јевтић, Софија Граговић (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ШКОЛА ЗА УЧЕНИКЕ ОШТЕЋЕНОГ VИДА „VЕQКО RАМАДАНОVИЋ”, ЗЕМУН

SRAM NAS BILO... I DRVO JE ZAPLAKALO Данас, у Београду наишли смо на један ружан призор, уплакано дрво чучало је поред једне аутобуске станице.

На питање наше редакције зашто плаче, дрво је одговорило: „Ја сам једно посечено дрво, и тамо где сам

некада поносно стајао сада људи бацају смеће. Бацају папириће, кесе, опушке, марамице. Шта год им је вишак у џепу они само избаце. А мене су посекли и драго ми је због тога, не могу ово више ни да гледам. Кад бих ја био главни одредио бих казну од 500 хиљада динара за све те немарне људе који се понашају ружно и чине наш Београд најружнијим градом на свету”.» А онда је дрво погнутих грана рекло још нешто: „Ако наставите овако мораћемо сви да се селимо на Марс или можда на Нептун”.

Драги наши суграђани, чули сте савет једног мудрог дрвета. Време је да се променимо и почнемо отпад да рециклирамо. Рециклажа је кад флашу од сока не бацис на травњак или у канту, већ је бациш у специјални контејнер за пластику. А онда све те флаше однесу у фабрику за рециклажу и од ње направе нешто сасвим ново. Учинимо чистом нашу планету, почнимо од нашег града. Милан Нешковић 5. разред и Никола Станковић 7. разред

ОШ „ЖИVКО QУЈИЋ“, НОVА VАRОШ

ALA JE LEP OVAJ SVET ISTINA ILI KO JE ODGOVORAN?

Ученици су покренули уређење зелене површине у дворишту, крајем наставне године, јер су желела да оплемене простор у коме бораве, па су засадила украсно биље. Желимо да се бавимо проблемима животне средине у непосредном окружењу. Да покажемо личну одговорност за очување животне средине! Велики одмор, наше двориште - наш свет! Бетон, бетон, бетон, сивило, сивило, сивило... Је л’ то тај лепи свет? Питају нас зашто седимо на бетону? Па, немамо где! Желимо да направимо оазу у сивилу бетона. Биће свима пријатније. Ставићемо клупе, засадити украсно биље... Поставићемо натписе да је двориште под видео надзором... Позваћемо децу из комшилука школе да, преко лета, негују и пазе на нашу малу зелену цветну оазу...

Наше двориште са малом баштом. Сада уживамо у зеленилу које смо сами створили и неговали. Има довољно места и за игру и за нас озбиљније који бисмо да седнемо и поразговарамо о „глобалном загревању“ и другим еколошким темама. На неке ствари не можемо сами, као деца, да утичемо - али зато можемо да урадимо мале ствари, које ће допринети да нам овај наш школски свет буде леп!!! Да мењамо мото наше акције у Ала је леп овај свет – то је истина, јер смо и сами показали своју одговорност на локалном нивоу... Локално по локално – стижемо до глобалног! Ивана Думбеловић, Ивана Бјелић, Валентина Каплановић 7. разред

ОШ „2. ОКТОБАR”, ЗREWАНИН

INVAZIVNE PROTIV Да ли уопште знате шта значи када је врста инвазивна? Да ли сте барем чули за тај појам? Шта ако бисмо вам рекли да сте управо на те врсте алергични и да се оне могу пронаћи у скоро свачијем дворишту? Инвазивне су све врсте које су са свог природног станишта случајно или намерно донешене на неко ново подручје, природно станиште неких других врста које су због њих потиснуте. Није свака страна врста инвазивна, већ само оне које се шире знатно брже од домаћих. Пошто на нашим просторима немају природне непријатеље, за разлику од домаћих врста, оне се брже размножавају. Вероватно се сада питате како су оне уопште дошле до нас. Заправо смо их ми, људи, донели. Како? Када је трговина почела да

DOMA]IH VRSTA

Амброзија расте, људи су увозили врсте због њиховог егзотичног изгледа, или просто ненамерно, транспортом. Ево само неких од мноштва инвазивних врста: амброзија - биљка која изазива алергијске реакције, багрем - биљка која садржи отровне супстанце, па није погодна за суседне биљке, папирни дуд - биљка која се брзо

шири избојцима из корена. Сада је на реду право питање, kако их се решити? Прво треба информисати људе, шта то они заправо саде и гаје, али треба пустити већину постојећих врста да живе, јер ипак оне нама дају живот. Милана Дивљаков, Саша Клем, Милена Ћоровић 7. разред

ОШ „БRАТSТVО ЈЕДИНSТVО“, БЕЛО БЛАТО

JESEN KAO KREATIVNA INSPIRACIJA С јесени настају многе промене. Посебно у природи. Чак и људи, попут природе, као да се мењају и припремају за оно што их чека након јесени. А то је зима. Она нам доноси пуно тога лепог али и многа изненађења.

Но, док зима не стигне, јесен нас просто опчини својом лепотом и многим даровима. Тако је и ове године

у Белом Блату и његовој околини. Пуно невероватних боја и свих јесењих плодова. И управо то може бити уметничко-едукативна инспирација за обраду наставних јединица. Трагом тих добрих и видљивих боја и плодова учитељица белоблатске школе, Бранкица Ристин, приредила је са својим ђацима, ученицима 2/1 и 4/1 разреда, једну лепу и необичну изложбу. Користећи воће и поврће из својих башта, као добру уметничку потку, наши мали уметници представили су нам праву палету добрих и корисних плодава. Али то нису само «голи» плодови. Не. Они су их обукли, неке пресвукли, а некима и додали понешто од свог уметничког стила и ручне вештине. И настаде шарена, интересантна и безмало жива визуелна прича о нашим јабукама, шаргарепама, бундевама, купусима, карфиолима, грожђу и свом осталом корисном воћу и поврћу. Да се види, а и научи. Школски зелени новинари 8. разред (комплетан текстса више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „ДУШАН VУКАSОVИЋ ДИОГЕН“, КУПИНОVО

OKTOBAR MESEC

ZDRAVE HRANE Ученице Еколошке секције првог до четвртог разреда основне школе “Душан Вукасовић Диоген” у Ашањи, у оквиру обележавања “Октобра месеца здраве хране” посетили су пчелара и воћњак јабука.

Обележавајући Светски дан здраве хране и Светски дан јабука, млади еколози су желели да скрену пажњу на значај меда и јабука у свакодневној исхрани. Дружећи се са пчеларом сазнали су много занимљивости о овим вредним, радним и организованим инсектима, упознали су се са пчеларском

опремом, али су могли и да “врцају мед”. Добили су бројне информације о значају меда у исхрани, али и препоруку да мед једу дрвеном кашиком и да у наредном пероду свако јутро размуте кашичицу меда у млакој води и попију како би поправили свој имунитет. У воћњаку, у коме се налази око 30.000 садница јабука златни делишес и грени смит, могли су да науче о гајењу јабука, како да провере да ли су јабуке зреле, како да сотрирају јабуке, али и да чују зашто су јабуке неопходне у свакодневној исхрани и како оне благотворно утичу на наш организам. Најлепши део је што су деца и сама

учествовала у берби јабука, дружили се и уживали у овим слатким и здравим плодовима. Школски зелени новинари 4. разред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „ДУШАН VУКАSОVИЋ ДИОГЕН”, КУПИНОVО

^UVARI [UMA Ученици основне школе „Душан Вукасовић Диоген” у сардњи са „Војводинашумама”, су 21. октобра 2109. године сакупљали жир на три подучја, у Купинову, Ашањи и Обрежу. Ученици су били распоређени према месту становања.

Позиву да сакупљају жир се одазвао велики број ученика (око 300 ученика), наставника и учитеља. Акција сакуљања жира је омогућила деци уживање у природи и топлом јесењем дану, али и могућност

да нешто додатно зараде, а од зараде да купе неко наставно средство потребно школи. Ивана Лозјанин, представник „Војводинашума” је одржала кратко едукативно предавање ученицима и рекла да су самим тим што су учествовали у овој акцији, ученици постали прави заштитари животне средине, јер сакупљајући жир они омогућавају да се обезбеди семенски материјал за нову шуму. Такође, деца су сазнала да храстова шума не рађа исто сваке године и постоје шуме које нису рађале по неколико година. С обзиром да су ове године храстове шуме изузетно родиле, жир се сакупља за текућу, али и за наредне године. Од жира који је сакупљен биће засађенa нова шума, а значај шума је изузетно велики. На првом месту, шуме су фабрике кисеоника и зато их не смемо само сећи, већ и обнављати. Наши другари су данас показала велику љубав према природи и према шумама. Будимо поносни на њих! Школски зелени новинари 7. – 8. разред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „ДR ЈОVАН ЦVИЈИЋ“, ЗREWАНИН

CVIJI]EVCI U AKCIJI,

JER VOLIMO PRIRODU је наша школа учествовала, одобрена су нам новчана средства за набавку пластичних канти и контејнера за папир, пластичне флаше и компост.

Од ове школске године у нашој школи почели смо са сакупљањем и разврставањем секундарних сировина. Захваљујући пројекту фондације „Јасен“ у којем

Разврставање почиње већ у учионици. Свака учионица наше школе има корпе одговарајуће боје за различиту врсту отпада. Наши ученици из учионица већ разврстан отпад односе до великих канти које су пстављене у холу на сваком спрату, а затим се све сакупља у велике контејнере од 1.100 литара. Органски отпад се посебно одлаже у компостер у дворишту наше школе. Ученици биолошке секције вредно раде на сакупљању компоста његовом мешању и одржавању, а све у циљу добијања природног ђубрива-компоста. Имамо и мирисну башту лаванде. Од ње правимо разна чуда као што

су прелепи венчићи од лаванде. Њима украшавамо наше ормаре и оплемењујемо мирисом нашу одећу. Планирамо од лаванде да правимо мирисне сапуне и етерична уља. Користимо и прилику да сакупимо што више старе хартије. Уживамо у тој акцији са нашим наставницима - а од тога зарадимо и новац. Ученички парламент одлучиће да ли нам треба нови разглас или нешо друго. Придружите нам се, ДРУГАРИ. Доносите и ви вашим школама стару хартију, пластичне флаше и компостирајте... Чувајмо природу заједно! ЈЕР ВОЛИМО ПРИРОДУ!

Школски зелени новинари 6./3 разреда (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „ДУШАН VУКАSОVИЋ ДИОГЕН, КУПИНОVО, ОДЕQЕWЕ АШАWА

U SUSRET JESENI Ученици другог разреда из Ашање на часовима пројектне наставе упознали су се са чарима јесени.

Прво су имали задатак да код куће са својим мамама и бакама напишу рецепат за прављење зимнице, а затим исти и да донесу у школу. После прикупљених и прочитаних рецепата ученици су изабрали један и одлучили да заједнички направимо шарену салату. Тог дана ученици си донели јесење плодове паприку, краставце, купус, шаргарепу и друге састојке за салату. Прво смо опрали тегле, очистили поврће, заједнички га исецкали, направили прелив, а затим све то

помешали и ставили у тегле да се добро укисели. Сликом преносимо делић атмосфере. Школски зелени новинари 2. разред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „ЂУRА ДАНИЧИЋ“, БЕОГRАД

\UROVCI HODAJU

Планинарски савез Србије 14. септембра 2019. године је организовао највећу овогодишњу планинарску акцију „Дан пешачења 2019.” под слоганом „Србија хода”. Ученици трећег, петог и шестог разреда који слушају Чуваре природе из основне школе “Ђура Даничић”, заједно са учитељицом Сањом Вучић, наставницом биологије Виолетом А. Дупор и уз подршку родитеља су се прикључили акцији. Придружили смо се Планинарском клубу „Балкан“ и њиховој планираној стази: подножје београдске планине Авале – извор Сакинац – кружна стаза око Авале – Дубоки поток – врх, споменик Незнаном јунаку – ТВ торањ (симбол Београда) – извор Лединац– планинарски дом „Чарапићев брест“ – село Бели Поток. Дужина стазе је била 7 километара Дан је био сунчан. Одзив ученика и родитеља је био за сваку похвалу, нашој групи су се

придружили ученици других београдских школа са својим наставницима. Имали смо водиче који су нас усмеравили, бринули о нашој безбедности, саветовали. Боравак у природи, далеко од мобилних телефона, омогућио нам је дружење, упознавање благодети наше Авале - уживали смо у бојама које су нас окруживале и смеху. Уз добру вољу и мало слободног времена, у природи, имали смо осећај мира и задовољства, чист ваздух и нежни звуци природе су учинили да наша чула уживају у свету око нас. Поред уживања у природним лепотама и реткостима, били смо у прилици да видимо и културно-историјске споменике као што је споменик Незнаном јунаку који је саграђен у знак захвалности за све борце који су положили животе бранећи Београд и отаџбину, а којима се није могло утврдити име и Споменик совјетским ратним ветеранима. Природно окружење је човеково првобитно станиште; све његове активности су везане за природу, опстајемо захваљујући њој и та веза је нераскидива! Овом акцијом смо се подсетили какво благо имамо у нашој близини. Милица Андрић, Марија Анђелковић, Лара Вереш 7. разред

Текстове ученика ОШ „Ђура Дaничић“ “ОАЗА ДЕЧИЈЕ РАДОСТИ” аутора Страхиње Даниловића 5. разред, „ДЕЛИЋ ПРИРОДЕ У БЕТОНСКОЈ ШУМИ“ Ксеније Петровић и Анђеле Цвијетић 7. разред и “БУДУЋНОСТ ЈЕ НА ЗЕМQИ!” аутора Војина Јовановића 5. разред можете прочитати на нашем сајту.

ОШ „ЈАН КОЛАR“, SЕЛЕНЧА

ZAJEDNO ZA LEP[E

I ^ISTIJE SELO У Селенчи, малом селу у општини Бач, током целе године одржава се акција сакупљања пластичног отпада. Како је дошао на ову идеју и на још нека питања одговорио нам је организатор ове акције, свештеник Синиша Тумбас Локетић.

Како сте дошли на идеју да одржите овакву акцију? На ову идеју сам дошао јер сам се сетио својих студентских дана. Наиме, у Хрватској док сам студирао била је пракса да се у свакој продавници откупљују пластичне флаше. Тада као студенту сваки динар је добро дошао и на тај начин сам уштедео нешто новца. Године су прошле и када сам дошао у Селенчу на интернету сам тражио да ли тако нешто постоји у Србији. Пронашао сам једну фирму у Кули која се бавим откупом пластичне амбалаже. И тако је започео пројекат у нашем селу за који мислим да јако добро функционише. Искрено, ни сам нисам очекивао да ће се људи око тога толико ангажовати.

Да ли се људи ангажују у сакупљању пластике? Људи се заиста ангажују. Можда су у почеку били мало сумњиви око ове акције, али временом како сам их подстицао и охрабривао, мислим да велики проценат домаћинстава у нашем селу сакупља пластичне флаше. Какву корист ви имате од тога? Корист за наше село је врло конкретна. За килограм пластичних флаша, добије се отприлике око 16 динара. За неке 2,5 недеље, успемо да сакупимо до 800 килограма. Да ли планирате убудуће још неку акцију? За сада још размишљамо. Била је идеја о електронском отпаду, али тренутно нам је проблем складиштење тога. Сигурно, чим се обезбеде услови, почећемо и са тим. Андреа Јаворник, 8. разред

ОШ „ФИЛИП VИШWИЋ“, BEOGRAD

^ UVAJM O NA[U [KOL U У нашој школи никад није досадно!!! Организујмо акције чишћења дворишта у којима би учествовали сви ђаци. Засадимо више дрвећа како би двориште било лепше. Фасаду школе треба окречити и уклонити графите. Не пењимо се на кров! Не скачимо на крову! Будимо увек опрезни! Школско двориште је најлепше место за игру када је лепо време. Деца су срећна напољу у игри. Наше двориште је пространо и велико, увек има места за све. Ђаци воле и час физичког у школском дворишту.

У школском дворишту виделе смо две девојчице како бацају отпатке на траву. Једна девојчица је пришла и покупила то смеће. Отишла је до канте и видела још разбацаног смећа око канте. Покупила га је и наставила шетњу двориштем. Нека нам ова девојчица буде пример. Сачувајмо нашу школу и школско двориште. После школе окупила су се три дечака Јован, Лазар и Марко.

Кренули су да пишу разне графите по школи. Видео их је наставник српског језика. На његово питање шта раде, одговорили су да украшавају зидове. Наставник им је објаснио да они уништавају школу. Схватили су своју грешку и сутрадан прекречили зид. Никада немојте нарушавати лепоту своје школе јер она је наш друга кућа. Теа Стојковић, Нађа Пејаковић, Љубица Васић 4./1 разред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „ДОSИТЕЈ ОБRАДОVИЋ“ ОПОVО, ИО „ОЛГА ПЕТRОV“ У БАRАНДИ

"SUPER P ILI]I "

EKOLOZI IZ BARANDE

У Баранди у основној школи „Олга Петров“ ми, ђаци четвртаци учитељице Наде Кљајић, смо свесрдно развијали своју свест (савест) о очувању чисте животне средине. Током протеклих година, научили смо зашто је важно одржавати личну и хигијену простора у којем боравимо (учионица, ходник, фискултурна сала, двориште школе...) зашто је важно гајити цвеће, садити биљке, како рециклажом направити играчку, украс, употребни предмет, накит, организовати продајни вашар тих предмета или модну ревију торбица од тетра пака. Научили

смо како сакупљањем пластичних флаша и лименки помоћи другима у невољи, као што смо ми помагали бака Ани. Како сакупљањем пластичних чепова помоћи Удружењу параплегичара и квадриплегичара у нашој Баранди.... Својим примером смо подстицали и друге ђаке из наше

ОШ „SИМЕОН АRАНИЦКИ“, SТАRА ПАЗОVА

школе да чувају природу, када смо сакупили највише пластичних флаша и лименки поводом акције која се спровела у нашој школи. На крају смо закључили да је вредело што нас је учитељица од првог разреда подстицала да пазимо и чувамо природу, и наставићемо и даље истим путем. Свака генерација учитељице Наде Кљајић бира своје одељењско име. Тако су претходне генерације имале назив „Бесне глисте“, „Весели патуљци“... Генерација 2009. годишта је одабрала такође себи име „Супер пилићи“ и тај назив користе током неких такмичења, дружења, конкурса... Ливија Дорословац, Лена Кнежевић, Немања Јосимов Школски зелени новинари и „Супер пилићи“ 4./3 разред (комплетан текст са више отографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

EKO AKC IJA

Гајићка бара се налази у близини Старе Пазове и дуго је била запуштена. Захваљујући иницијативи људи из Удружења спортских риболоваца, овај прелеп дар природе је уређен и обновљен разним врстама рибе. Током летњег распуста придружили смо се сређивању баре и њене околине, која је претворена у рај за љубитеље природе. Наш мали допринос улепшао је целу околину. Вукашин Вујанић и Александар Станић 8. разред

O[ „@ARKO ZREWANIN”, ZREWANIN

VA@NO JE U^ESTVOVATI

Сакупљање старе хартије у септембру у нашој школи постало је традиција. Оно што је интересантно јесте да је сваке године одзив ученика, родитеља, наставника – све већи. Резултат тога је да је у односу на прошлу годину, када је сакупљено око 13 тона старе хартије, ове године је поново оборен рекорд са 14 тона, тачније 14.261 килограма. У акцији су учествовали ученици подељени у две категорије: од првог до четвртог и од петог до осмог разреда. У категорији млађих разреда највише хартије је прикупило одељење 2-2, 549,6 килограма, док је у категорији виших разреда 5-4 са 1.870 килограма. Поред ових одељења, ништа мање запажени нису ни 8-1 са 1.629 килограма и 6-2 са 1.105 килограма. Свеукупни „победник“ школе, који ће за допринос акцији бити и награђен, је одељење 5-4. У разговору са ученицима осмих разреда сазнали смо да им је важно да учествују и да очекују да ће млађи, петаци, понети рекорд у сакупљању хартије, што се и десило. Ивана Вуков, наставница биологије школе и координатор ученичке организације „Мали еколози,“ у разговору са нама напомиње:

Реч је о еколошкој акцији у циљу развијања еколошке свести – да би ђаци знали да се стабла дрвећа искористе да би се направила хартија, папир. А знамо да је дрвеће значајно због кисеоника и за дисање. Због тога и сакупљамо хартију да бисмо децу мотивисали, а не само да их едукујемо, те је акција попримила и такмичарски карактер. Координаторка истиче да јој је драго што сваке године имамо све већу количину сакупљене хартије. Јер, очигледно су деца увидела значај рециклаже и ове хуманитарне акције. Осим ове акције, у школи је било још еколошких акција, шта нам о томе можете рећи? Сакупљали смо и лименке, пластичне чепове те од прикупљеног новца радили на уређењу школе. За све ове године уназад обезбедили смо у школском дворишту жардињере, клупе, држаче за бицикле; степенице су нам обложене „паметним налепницама”; а сада се надамо да ћемо овом акцијом сакупити довољно новца за разглас. Наставница се посебно захвалила свим учесницима ове акције. У даљем разговору, наставница Ивана Вуков најавила је будуће планове „Малих еколога”, а један од њих је, да први разреди (свако одељење) посаде четири стабла дрвећа која ће неговати до краја осмог разреда. Тиме би то постала традиција за све нове генерације. Следећа акција која се планира јесу мурали око школе и планира се прављење кутка за рециклажу. У њему ће се сакупљати лименке, пластични чепови, папир и пластичне флаше. Све у свему, низ корисних акција којима се унапред радујемо! Александра Јованов, Ања Живковић, Милица Кузмић 8. разред

ОШ „ОЛГА МИЛОШЕVИЋ”, SМЕДЕRЕVSКА ПАЛАНКА

SA^UVAJMO DETIWSTVO Екологија је наука која проучава животну средину људи, животиња као и свих осталих живих бића у нашем свету. На нашу животну средину као и свих живих створења највећи утицај вршимо ми. У зависности од тога како се опходимо према природи живот ће за нас бити лепши и тако ћемо сачувати детињство будућих генерација. Екологија нас учи да волимо једни друге, како волимо своје родитеље, брата, сестру другове и другарице тако треба да се опходимо и према остатку живог света, првенствено с љубављу - и да ценимо све што нам природа дарује, да користимо и уживамо у свим благодетима уз дубоко поштовање према живом свету. Због претеране сече шума ваздух који удишемо је из дана у дан све загађенији. Како би решили тај проблем људи су схватили да искоришћено дрвеће се може поново употребити рециклажом.

У природи постоји равнотежа која се градила милијрдама година уназад. На пример, једни су ловци, док су друге животиње попут зечева плен. Али, зечева увек мора бити више него ловаца како би се одржала равнотежа у природи. На жалост, човек најчешће ремети ту равнотежу само ради сопствене користи, и докле год је могуће узима и више него што је потребно. Павле Милошевић, Вељко Кремић 7. разред

ОШ “RАДА ШУБАКИЋ’’ ГRУЖА, ИО ПАЈSИЈЕVИЋ

UZGOJ LEKOVITIH BIQKI Почетком априла дошли смо на идеју да са својом учитељицом Снежаном Максимовић Влајић гајимо лековите биљке. Наши родитељи су нам помогли у конструисању и прављењу пластеника.

Дан планете земље смо обележили тако што смо тог 22. априла засадили украсно цвеће и посејали у контејнере лековите биљке. Свакодневно смо заливали и неговали. Док су биљке расле ми смо учили о биљкама из разних енциклопедија, интернета али смо ишли и у природу. Повезивали смо и градиво. Научили смо и која биљка лечи који орган . Од биљака смо правили разне тинктуре , уља и масти, Тако смо увели у нашу школу и један вид предузетништва. Наш пројекат је трајао два ипо месеца.

Продајну изложбу цвећа, лековитог биља и производа имали смо у матичној школи 28. јуна на дан родитељских састанака. Зарађени новац употребићемо за даљу производњу биљака и производа од њих. Школски зелени новинари 1. до 4. разреда

ОШ „БRАНКО RАДИЧЕVИЋ”, SТАПАR

ОШ „БRАНКО ЋОПИЋ”, ЛУКИЋЕVО

RAT SME]U Четврти разред основне школе „Бранко Ћопић“ из Лукићева је 21. септембра 2019. године објавио рат смећу како би природи вратио слободан осмех који је непроцењив. Прва битка је добијена 15. октобра 2019. године када су са одморишта у Шумици крај Лукићева у врећама за смеће понели ратни плен. Насмешили су им се и Шумица, и небо, и Сунце. Ратни плен су већим делом чиниле лименке, пластичне флаше и кесе. Све оно чему је потребно стотине година да се разгради. У посебну врећу је одвајано оно што може да се рециклира. За наредни период ће се ангажовати да пронађу савезнике међу осталим разредима и становницима Лукићева како би лакше остварили победе у нападима на остале делове села. Крајњи циљ је „Лукићево без смећа“. Школски зелени новинари 4. разред

PLASTI^NE VRE]E NISU NI ZA SME]E Чак 150 милиона тона пластике постоји у океанима данас и не можемо се не запитати шта ми чинимо да то спречимо. Можда је крива тета која нам ставља бурек у пекари у пластичну врећицу, док друга у исту такву ставља два јогурта.

На твоје: „Нека, не треба!“ Она одговара: „Умастићеш се, ма хајде, види како сам ти спаковала, немој сада да вадим!“ Затим ми, те две пластичне вреће, по повратку у кућу, ставимо у трећу и проблем је решен. Или нам се тако чини, несвеснима да је ово почетак проблема и да се овако гомила отпад. Знам да ће се продавачица наљутити, али ја сутра има да умастим руке! Садашње друштво захватила је еколошка криза као последица напретка наше цивилизације и тиче се свих нас без обзира где живимо, којој вери припадамо, којим језиком говоримо. Од када смо прошле године, учествовали у изради Еко календара наше школе, постала сам свеснија да постоје многи начини којима можемо да сачувамо околину и за будуће генерације. Кесе од природних материјала које смо осликали акрилним бојама и на којима се налазе еко поруке, израдили смо заједно са нашом наставницом Јелком Филиповић. Да ли бисте узели пластичну кесу уместо нечег оваквог? Новонастала уметничка дела носе јасну еколошку поруку важну за све нас и зато платне кесе користите и живот планети Земљи продужите! У нашој школи сваке школске године имамо различите акције у вези са рециклирањем и о њима пишемо у школском часопису „Основац“. Акција сакупљања чепова под називом „Чеп за хендикеп“ ушла је у шесту годину. Број чепова је сваке године све већи и то нас све посебно радује. Ивана Ђурђев 7. разред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „ДR БОШКО VRЕБАЛОV“, МЕЛЕНЦИ

@ABQE RE^I Најстарија жаба у селу Меленцима живи код језера Русанда. Деца - еколози су 13. октобра 2019. боравили у њеном станишту како би је питали шта мисли о животној средини.

Јасно нам је одговорила: „Најстарија сам и најпаметнија. Али нисам задовољна нашом околином! Нажалост, због климатских промена, водених површина је све мање, а без њих, као што добро знате, никако не можемо, јер ми смо ВОДОземци. “, нагласила је.

„Ако и наиђемо на мању водену средину, она је толико загађена и прљава да у њој ни једно живо биће не може да преживи и због тога смо у штрајку! Да не поверујеш!“ На питање ученика зашто се дешавају промене у животној средини, жаба је одговорила да је све

последица понашања одраслих људи који загађују околину: „Бацају ђубре где год стигну, а немоћне животиње све то трпе“ . По њеном мишљењу људи нису свесни да тако и сами себе загађују. Ова мудра жаба је ђацима дала савет да само кроз учење екологије можемо зауставити уништавање животне средине. Рекла је: „Иако су птице наши непријатељи, ипак су жива бића. Направите им кућице. Због сече дрвећа многе немају гнездо.

Рециклирајте старе ствари, набавите кућног љубимца, научите да волите друге врсте, украсите канте за смеће нека привуку пажњу људима и другој деци. Након овог разговора ми млади еколози су схватили да смо сви ми жива бића, да делимо наше једино станиште планету Земљу! Све је у нашим рукама! Тања Дабић 8. разред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „ЋИRИЛО И МЕТОДИЈЕ“, БЕОГRАД

RECIKLIRAMO Ако сте мислили да само одрасли знају да рециклирају, преварили сте се. И деца могу да рециклирају и да се добро забаве. Тако је настао

„Рециклирко’’, маскота нашег одељења.

Омоти од поједених чоколада, чепови од флаша, празне кутије, цевчице од попијених сокова, ролне потрошеног тоалет папира су само

неки од материјала које смо употребили. Уместо да настане ђубре, настао је украс у учионици. Ако се ми питамо, играчке би изгледале сасвим другачије. Док их стварамо, могли бисмо да се добро забавимо и дружимо. Наш зелени тим skupqa стару хартију, чеп за хендикеп, одећу. Може још много тога: стакло, лименке, пластику, остатке хране, електронске уређаје. Ако мале руке могу да направе велика дела, велике руке могу да спасу планету. Маша Петруновић, Андреј Ћурчић, Сергеј Танасић 4. разред

ОШ „ЂУRА ЈАКШИЋ”, ЗRЕWАНИН

Данас се више него икад прича о загађењу човекове околине а изгледа да смо све мање свесни одговорности коју сви имамо. Проблеми са којима се сусрећемо су загађење воде, ваздуха и земљишта. Најизраженији облик загађивања је људски немар. Колико год се трудили ми не можемо увек све да решимо сами. Често је наша околина ничија брига. Шта да се ради? Да би се садашње стање поправило, да би се спречиле непоправљиве грешке које угрожавају све нас, апсолутно је потребно да се сви придржавамо правила понашања, које захтева савремен и пристојан начин

NE PRQAJ, NEMA[ IZGOVOR живљења. Требало би сви да учествујемо у томе. Свакоме ми требало да буде на уму да штитити природу значи штитити и себе. Кад то будемо постигли сачуваћемо градове, излетишта, паркове и своје здравље. Шта ми радимо? Постоје ствари на које можемо да утичемо и да их исправимо

ако треба. Ово смо ми чувари природе у акцији чишћења. Александра Ђурђевић, Кристина Кирћански, Горана Илић 6. разред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „ЂУRА ЈАКШИЋ”, ЗRЕWАНИН

MOJ GRAD

Друштвено одговорна кампања СББ фондације „Не прљај. Немаш изговор!“ у Зрењанину, где је Еко тим СББ фондације заједно са представницима основне школе „Ђура Јакшић“ очистио школско двориште и Улице цара Душана и Манастирску улицу. Последње недеље октобра смо учествовали у изазову и прикључили се великој групи деце која брине о својој околини. Наш мали допринос да треба ширити свест о важности заштите животне средине, како бисмо нашу земљу учинили лепшим и бољим местом за живот. Школски зелени новинари 6./1 разред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „БRАТSТVО ЈЕДИНSТVО”, SОМБОR

NA[E DRVO Пре две године учници другог два разреда основне школе „Братство јединство“ у Сомбору чували су једно дрво у школском дворишту. Дрвету су недостајале гране и листови. Мислили су да је болесно. Међу децом се родила жеља да помогну дрвету. Неговали су га, заливали и грлили. Испред њега су поставили таблу на којој је писало „НЕ ЛОМИТЕ ГРАНЕ И НЕ КИДАЈТЕ ЛИШЋЕ СА ДРВЕТА“. Сада су ученици четвртог разреда. Још увек га обилазе, а оно срећно маше својим листовима када их види да му долазе у посету.

Маша Поповић 4. разред

ОШ „6. ОКТОБАR“, КИКИНДА

BIQKE NA ZIDU ZA ZELENU IDILU Ђаци основне школе „6. октобар’’ из Кикинде, њихови наставници и родитељи направили су вертикалну башту у дворишту школе. Из нашег Баната шаљемо вам вести ове. Желимо да вам предложимо да и код себе направите нешто слично. Не треба вам пуно пара, већ јака воља и здрава глава. И наравно, потребно је да биљке и природу волиш јако. Сигурно се питате: ,,Како?’’. Читајте даље, ми овде делимо то знање. У школи нашој раде људи што лепоту цене и воле, па су тако решили да оплемене зидове голе. То смо сазнали на еколошкој секцији где се дружимо и са зеленилом око нас упознајемо. Обрадовали смо се пуно, сада ће наше двориште да буде цветно и бујно. Наши наставници су направили акцију и позвали у помоћ целу заједницу. Шестог октобра наш је дан школе и баш тада засадили смо биљке нове. Али, људи моји, то није обична башта из земље што се рађа. Код нас биљке са зидова висе. Ако не верујете, дођите да видите.

Како је башта настала, е то је тек прича права. Дошао нам домар Неша и са наставником Салетом направио основу од дрвета. Онда смо се сви бацили на сакупљачке задатке, а од саксија не би било ништа без Тоше и Сандре. Направили смо постер, позвали госте да нам биљке у школу доносе и сађење је могло да почне. Цела школа на посао се дала, чак су и родитељи садили са нама. Баш је било људи доста, за сваког по мало посла. И врло брзо и са пуно лепе воље на зидове се доселиле биљке нове. И сада после свега, сваког дана када у школу дођемо ми прво биљкама пођемо. Проверимо да ли им треба још Сунца или воде да расту срећно и задовољно попут нас и наше школе. Читаоче драги, верујемо да ти је било мило да чујеш за подухвате наше. Сада знаш да све се може, зато позови пријатеље и другаре своје. Подели са њима своју идеју па да озеленимо Земљу целу! Станимир Јованов, Христијан Павлов, Иван Радак 8. разред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „SТОЈАН НОVАКОVИЋ”, БЛАЦЕ

JEDNA JABUKA NA DAN, @IVOT NAM JE RADOSTAN!

У основној школи “Стојан Новаковић” у Блацу је обележен 16. октобар Светски дан хране. Основни циљ обележавања овог дана је промоција здравих животних навика – здраве, разноврсне и правилне исхране, која је најбитнији фактор за здравље ученика.

Тема овогодишњег Светског дана хране је била јабука. У централном холу школе ученици сваког одељења (од првог до осмог разреда) су заједно са својим одељењским старешинама и родитељима имали поставке здраве хране. Свако одељење је имало свој штанд и организацију по свом избору - неки су имали маскоту, неки су спремале на лицу места здраве оброке, а поједина одељења су имала спремљене здраве оброке којима су послуживали све посетиоце. На крају су сви присутни и добро расположени дегустирали здраву храну, поносни на своје маштовите али и хранљиве радове. Еко-филм секција 8. разред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ZAGA\ENA REKA, BEZ ZNAKA @IVOTA Ако погледате фотографије реке Блаташнице, која протиче кроз село Ђуревац, можете увидети колико је река загађена. То се види по боји, по количини отпада који се баца у ову реку (а оне се налази поред магистралног пута), као и по (не) мирису који се осећа. Све то указује колико човек не брине о својој заједници и колико нема еколошку свест о природи око себе. Све што се на слици види је људска неодговорност према природи! Еколошка свест - под хитно да проради!!! Ђорђе Судимац 8. rазред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „SТОЈАН НОVАКОVИЋ”, БЛАЦЕ

SVETLE I TAMNE EKO-TA^KE ТАМНЕ ТАЧКЕ - ОКО ШКОЛСКОГ ДВОРИШТА

Поред школског дворишта

Преко пута школског дворишта

Као чланови Еко-филм секције смо дошле на идеју да сликама прикажемо колико се води рачуна о околини око наше школе, а колико ми бринемо и о школи и о школском дворишту. Надамо се да су слике довољно речите да пошаљу апел да се води већа брига о околини у којој живимо и радимо! Ивана Бићанин, Милица Матић, Анастасија Милосављевић 6. разред

СВЕТЛЕ ТАЧКЕ – У ШКОЛСКОМ ДВОРИШТУ “АКЦИЈА ДАЈМО ПРИМЕР КОМШИЈАМА”

акција сакупљања лишћа

MOJA [KOLA ZA PRIMER DRUGIMA Као члан Еко-филм секције сам решила да представим два карактеристичне еко-кутка у мојој школи, која има статус члана међународне фондације за образовање у области животне средине. Са поносом могу рећи да је наша школа пример добре еколошке организованости у погледу рециклаже (слика 1) и подизања свести о очувању своје околине (слика 2). Довољне су ове две слике да сажето прикажу ширу еко-слику моје школе за понос! Велики поздрав и позивам Вас да нас обиђете и уверите се у моје тврдње. Анастасија Кривокућа 7 разред

ОШ „VЛАДА АКSЕНТИЈЕVИ]”, БЕОГRАД

^UVARI PRIRODE

Да школско двориште буде чисто пластичне кесе морамо да рециклирамо хитро. Употребљавамо своје руке вешто како би направили ново нешто. Рециклирамо пластичне кесе уз помоћ маказа и обликујемо их у новогодишње украсе. Од шарених кеса процветала је јелка а и наша срећа јер рециклажа није гњаважа. Ксенија Поповић Теодора Савић, Марио Тица 6. rазред

Текст и фотографијие школских зелених новинара: Ленкe Вишњић, Јанe Лончаревић и Теодорe Младеновић, ученица 7. разреда ове школе „ВРШАЧКА ЕКОЛОШКА ЕДУКАЦИЈА” можете прочитати и видети на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs.

ОШ „ЦАR КОНSТАНТИН”, НИШ

DUNAV NE TREBA DA BUDE

JAVNA DEPONIJA EVROPE За последњих педесетак година, од укључивања у рад првог агрегата хидро електране „Ђердап 1“ 1970. године, хидроелектрана је дала Југославији и Србији преко 200 милијарди киловат-часова струје. Дунав са околином је станиште великих колонија птица. Сами производни објекти хидроелектране су родно место хиљадама младунаца птица. У дубинама Дунава живи више од 60 врста риба. Много еколошке штете на овом подручју проузрокује људски немар. Брана ђердапске хидроелектране зауставља и таложи сву нечистоћу са великог сливног подручја Дунава. Јавности је мало познато да се у време високих водостаја и поплава на брани задржава дрвеће, пластика, угинуле животиње… То се свакодневно хвата на моћним заштитним решеткама, испред 14 преливних поља хидроелектране. Највише отпада стиже из Велике Мораве. Канализација се не пречишћава, а бродови, још увек некажњено, испуштају отпадно уље у реку и расипају други отпад. Водене струје су такве да се сав

европски отпад (98 %) гомила на српском делу електране, док је Дунав на румунској страни чист. У хидроелектрани „Ђердап 1“ највише проблема има са наносима отпада који доводе до повременог заустављања агрегата ради чишћења улазних решетки. На томе се ангажују три дизалице, велики број камиона, два теретна брода и више од 90 радника. Они из Дунава ваде пластичне флаше, пањеве, стабла са кореном... Пластична амбалажа извађена из Дунава говори све европске језике. Чишћење улазних решетки траје сатима, а сваки сат заустављања једног агрегата на Ђердапу значи 200 мегавата струје мање, што представља потрошњу једног града од 100.000 становника. Морамо се потрудити да се ова еколошка катастрофа трајно реши, да се елиминишу њени узроци, уместо да се само налази привремено решење чишћењем нанетог отпада. Чистија река доноси више мегавата струје и већи биодиверзитет, због чега би требало изградити погон за рециклажу дунавског отпада. Софија Матовић, 7. разред

ОШ „VУК КАRАXИЋ“, КRАQЕVО

VRATILE SE RODE U RIBNICU

Већ три године уназад у насеље где се налази основна школа „Вук Караџић” враћају се роде. Школа се налази у насељу Рибница у Краљеву, а рода доноси радост већ сваког пролећа.

Прве године, опрезно је тражила место да савије гнездо. Када је то хтела да учини на димњаку школе, ложач Лаки био је на мукама. Пажљиво је „одагнао“ с димњака, плашећи се да ће одлетети. Али је с пажњом гледао где ће се настанити. Наша елегантна рода, са својим паром је стрпљиво правила гнездо поред саме школе, на бандери. Добила је младунце, у јесен отишла и следеће године се опет вратила. Тако је и ове године. Ученике првог разреда, од јесенас, учитељица припрема за родин долазак. Научили смо и од стручњака како да се опходимо према њој. Веома често у групама излазимо поред бандере и остављано храну. Остављамо меке остатке пилетине, кожица, али и корице хлеба. Наша бела рода, дугог црвеног кљуна чува своје младунце, а мужјак иде да потражи храну. С обзиром да је ушће Рибнице у Ибар врло близу, има хране. Лако дођу до ситних гмизаваца, ситне рибље млађи и жабица. Ученици су од рибочувара, које смо затекли на ушћу, пратећи родин лет, чули још понешто. Рода је веома корисна птица, која је и добар чистач уприроди. Посматрали смо је поред воде и у води, далеко, из прикрајка, како елегантно хода и кљуном тражи храну. О нашем пару рода радо се прича у школи и насељу. Ученици 1/1 назвали су их Перица и Верица. Младунцима ћемо морати да дамо имена када будемо потпуно сигурни колико их је. Гнездо је високо, до њега прваци још треба да расту и уче. Бринемо о нашим родама. Знамо да ће у јесен да оду, али ћемо их с радошћу да их дочекамо, као и сваке године. Сликамо је често на часовима, али имамо срећу да је свакога дана гледамо кроз прозор наше учионице. Школски зелени новинари 1. разред

RASADNIK LEPOTE

I ZELENILA

У оквиру еколошке секције,ученици другог разреда основне школе „Вук Караџић” из Краљева, посетили су расадник у непоседној близини школе, током прве половине октобра.

Ограђен високим боровима, између вртића и школе, делује помало усамљено, али довољно близу да се посети и упозна биљни свет у њему. Расадник је својина „Србијашума“ и поседује прстор од преко хектара, где се налазе различите врсте четинарског и листопадног расада. У току обиласка леја првенствено се водило рачуна о реду и дисциплини, без гужве и гажења зелених површина.С азнали су за појам леја, расад, расадник. Многе дрвенасте биљке су овде нашле место. Веома важно је да је свакој биљци исписан и њен латински назив. У лејама су црни и бели бор, буква, храст. Свака садница има своје место и лако се преноси из расадника да се засади онде где је потребно. Ученици су искористили прилику да покажу и знање везане за храст и обичаје. Обновили и стекли знања о чувању шума, прекомереној сечи у нашим крајевима. пожарима који уништавају и шуму и животињски свет. Занимљиво је било да између леја виде и цеви за надводњавање.То је била прилика да повежемо појмове живе и неживе природе. Схватили смо значај воде, земљишта, сунца и ваздуха за расад биљака. Али и улогу човека и његовог рада и труда, да из семена направе младу биљку, очувају и из расадника однесемо у парк или шуму . Расадник је брижљиво урађен, чист, уредан. То је још један важан задатак сваког грађанина и човека. У договору са управником расадника, у пролеће неколико стабала ћемо засадити на ушћу Рибнице у Ибар. Док смо се враћали назад у школу, јато птица је пролетело небом. Јесен је дала знак птицама да је одавно време да одлете. Школски зелени новинари 2. разред

ОШ „VУК КАRАXИЋ“, КRАQЕVО

IBAR I RIBNICA - MOJ ZAVI^AJ Током марта и априла 2019. године ученици првог разреда основне школе „Вук Караџић“ из Краљева у оквиру пројектне наставе радили су на тему Дечијег туристичког водича. Да би крај примамио туристе, мора да поштује природу и њене законе. Одлазак на ушће Рибнице у Ибар ,ученици су искористили да запажају промене у пролеће, али и да виде човеков однос према околини. Еколошко друштво из Рибнице је ово ушће уредило засађивањем дрвећа, кошењем траве и ојачањем корита реке. Пре тога несавесни грађани су камионима довозили стари грађевински материјал и бацали поред река. Ушће Рибнице у Ибар је широко и веома мирно. Обе реке су планинске - једна долази са Гоча, а друга из правца Косовске Митровице. Последње две године су веома плитке због честих суша и недовољне количине воде. Риболовачко друштво из Краљева води рачуна о периоду када се рибе мресте. Свакодневно су ту као патрола због несавесних риболоваца, који у то време хоће да пецају. На трави, на обалама река засађено је дрвеће и има довољно места да се деца с родитељима шетају, уживају и играју на травњаку.

У односу на прошлу годину у овом делу водотока и самог ушћа нема отпада, пластике и осталог отпада. Поред рибничког моста смо приметили неколико кеса. Старији ученици неше школе су имали акцију чишћења око реке, док су млађи уређивали школско двориште. То нам је био знак да још увек има оних који брину о природи. Поред све те лепоте, увек неко мора да наружи такву слику. Поред дивног дрвета, које заузимадео травњака и пружа велики хлад, неко

је палио ватру. Делови црепова, угарци, пепео, само су доказ људске небриге и некултуре. Пламен је могао бити погубан за дрвеће, оближњу њиву, овце и кокоши које се налазе у близини. То је била порука, сазнање да многи људи не воде бригу о животној средини, да смо у обавези да овакве ствари запазимо и обавестимо старије. На крају обиласка развили смо заставу нашег града и школе и чекако пролеће да засадимо своје дрво. Школски зелени новинари 2. разред

ОШ „hУWАДИ ЈАНОШ“, ЧАНТАVИR, БАЧКО ДУШАНОVО

KAD DECA POMA@U

Током јесени има пуно посла у селу. Највећи је берба кукуруза. Моја баба сваке године бере кукуруз ручно. Деца из комшилука и ја јој помажемо. Брати кукуруз није ни мало лако. Кад нам је баба показала одмах је било лакше. Баба је рекла да је њој ове године било милина брати кукурузе у нашем друштву. Научили смо да морамо бити истрајни и доћи до краја реда. На крају смо добили и награду. То су били колачи. Анђела Пелхе 3. разред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

MOJ PRVI GOLUB Највећа радост детета са села је свакодневно дружење са животињама. Моја највећа љубав поред моје породице је љубав према голубовима.

Првог голуба сам добио од својих родитеља и њега и данас љубоморно чувам у своме дворишту. Његово име је Капуцинер и он је мој шампион. Капуцинер је црвене боје, са белом главом, мада његови потомци, као и браћа и сетре могу бити и црне, беле или жуте боје. Најлепше на њему је његова капа, која је велика, иде око целе главе и делује као да има црвену крагну око врата. Мој голуб је лењ, не воли да лети, али воли да се прави важан и шепури у голубарнику. Кажу да је он украсни голуб, који ужива да се слика и показује на изложбама. Капуцинер има дугачак врат и краљевско држање. Поред свих наведених особина Капуцинер је и мој пријатељ, са којим се сваки дан дружим, кога храним и са којим проводим своје слободно време. Једноставно, Капуцинер је од дана када сам га угледао, део моје породице и мога живота. Урош Копуновић 3. разред

P^ELE, P^ELICE Ми Церовци се више од 100 година бавимо пчеларством. У Книну, Далмацији, моја баба се заљубила у деду који јој је причао о пчелама у њиховој породици. Када је мој прадеда ослепео, баба је почела да ради око пчела, јако је волела свекра, док је деда постао алергичан на ујед.

По причи моје бабе, каже да се у почетку јако плашила, а и ја се плашим јер сам постала и алергична на њихов убод. Кад су се доделили у Бачко Душаново, у Војводину, донели су само котур воска тек да се традиција настави. Сад имамо око тридесетак друштава на приколици коју је деда направио. Баба ради око пчела, а деда, њен „шегрт“, припрема јој рамове, врцала и све што треба. Мислим да они само заједно могу пчеларити. Овде се пчеле селе на пашу и то пре сванућа. Дивно је гледати излазак сунца у пољу, каже баба. Увек прича да је то најлепши хоби јер је увек у у цвету и мирису. Ми унуци помажемо када се врца мед и помало лицкамо. Једемо саће и поклопчиће жваћемо као жваку. Научили смо да свако друштво има своју матицу и пчеле радилице када је сезона уноса нектара има и трутова. Они на крају лета буду избачени и тако угину. Пчеле се размножавају ројењем. Надам се да ће традиција пчеларства у нашој породици да се настави и због бабе и због „злата“ које нам пчеле дају. Јелена Церовац 4. разред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „hУWАДИ ЈАНОШ“, ЧАНТАVИR, БАЧКО ДУШАНОVО

MOJI DOMA]I BISERI

У свом дворишту гајим многе животиње. Међу њима су и морке. Оне се називају и Бисерке. Бисерке су породица птица из рода кока. Тело им је прекривено густим перјем плавичасте, сиве и беле боје. На телу имају велики број белих тачкица. Глава им је мала и није покривена перјем. На врху главе имају рожнати израштај, а лице им је плаво беле боје. Све морке су друштвене птице и живе у великим или малим јатима. Оне производе карактеристичан звук. Увек су опрезне, својим гласом упозоравају да се нешто дешава у околини. За разлику од кокошака, морке бране себе и своје младунце кљуцањем, гребањем и ударањем крилима. Иако су морке живахне и бучне птице нису захтевне за чување. Хране се инсектима и семенкама. Достижу дужину од 40 до 70 центиметара и тежину од 700 до 1.600 грама. Јаја су мала са јасно различитим тупим и оштрим крајем. Занимљива су јер имају тврду љуску па се често користе за Ускрс. Специфичне су по томе што скривају своја гнезда па се морам намучити да пронађем јаја. Бисерке носе јаја од марта до септембра. Њихова јаја иако су мала прави су извор беланчевина, масти и минерала. Сваких шест недеља морамо моркама сећи крила да не би одлетеле, јер и морке као и све птице воле да лете и спавају на дрвећу. Због њихове безбедности сваке ноћи их мама и ја затварамо али верујте да то није лако. Морке волим зато што њихова јаја ми помажу да победим за Ускрс. Супица од морчијег меса је најбоља супа. Највише волим морке, они су моји домаћи бисери! Петра Савић 4. разред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

HAJDEMO U LOV Село Бачко Душаново се налази на самом северу Србије и овде је све равница. Иако изгледа да је пуста у њој се налазе разне интересантне дивље животиње. Мој тата је ловац, па сам и ја поред њега заволела природу и животиње. Ми смо обоје чувари ове наше лепе равнице. Ловци нису само да одстрељују дивљач, већ и да чувају природу и животиње. Ловци на јесен праве хранилице за дивљач по разним шумарцима у којима током целе зиме износе храну. Ловци саде дрвеће, сакупљају разбацано смеће, праве појилишта где нема довољно воде. Понекад и ја идем с њим, па ми тата да двоглед да разгледам и уживам у природи. На равници може да се види јако далеко и уочи свака животиња. Са ловачке чеке се могу видети скоро све дивље животиње равнице. Најбоље се могу видети касно после подне, тада излазе зечеви, срне, фазани па чак и лукава лисица како лови пољског миша. Од птица грабљивица се могу видети ветрушка, степски соко, кобац и орао мишар који је највећи и којем се ја највише дивим. Имамо и пуно јазаваца и шакала који се крећу само ноћу. Близу Бачког Душанова протиче речица Чик, која лагано тече овом нашом равницом и на крају се улива у реку Тису. Ту поред реке је тек права мала дивљина јер се могу видети роде, чапље, лабудови и разне друге водене птице. Наиђе ту и видра. Увек ћу бити чувар ове наше лепе равнице. Сви треба да је чувамо, садимо и негујемо. Катарина Загорац 4. разред (комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „ЈОVАН ЈОVАНОVIЋ ЗМАЈ”, SRЕМSКА МИТRОVИЦА

OBEDSKA BARA Лабуди грбачи (Cygnus olor), локалитет Потковица, Крстоношића окно

Потковица, Колонија птица, мали вранац (Microcarbo pygmeus)

Храст лужњак (Quercus robur), Ливаде Мајке Ангелине

Желела бих да вам представим једно дивно место у Србији које се зове Обедска бара. То је специјални резерват природе што значи да у Обедској бари сав живи свет расте и развија се у свом природном окружењу. Моја мама је део тима који води рачуна о биљкама и животињама на Обедској бари тако да имам прилику да веома често уживам у природи.

Црква Мајке Ангелине, локалитет манастира Обед

Кад год сам на Обесдкој бари, обожавам возим се катамараном и посматрам птице и околину. Фотографије које вам представљам су направљене баш током једне такве вожње. Дан је био прелеп, а природа још лепша и упечатљивија. Надам се да ћете уживати у фотографијама колико и ја. Позивам вас да посетите Обедску бару, јер је, веровали или не, уживо још магичније. До скорих нових авантура, Христина Лозјанин 6./4 разред

ОШ „VУК КАRАXИЋ”, ЦRVЕНКА

VEOMA PAMETNO WI-FI „DRVO” U CRVENKI У самом центру Црвенке недавно је „посађено“ WI-FI „дрво“. Ученицима основне школе “Вук Караџић“ оно се веома допада и често је „испод дрвета„ њихово место окупљања. На том месту, радо слушају омиљену музику бесплатно, размењују поруке и прате дешавања на инстаграму и фејсбуку.

Ово веома „паметно дрво“ омогућава нам коришћење бесплатног интернета у пречнику од 150 метара. Капацитет износи 300 корисника истовремено а максималне брзина интернета је до 300 мб/сек. Надамо се да ће у Црвенки „нићи„ још неко WI-FI дрво и омогућити ученицима али и свим грађанима бесплатан интернет и комуникацију... Анастасија Љумовић 6. разред

ОШ „VУК КАRАXИЋ”, ЦRVЕНКА

DA LI VOLITE JAFA KEKS? Свако дете бар једном у детињству сигурно је пробало ЈАФА кекс. Укус овог кекса одушевљава сваку генерацију која долази. У нашем месту налази се чувена фабрика у којој се овај бисквит производи. Посетили смо фабрику и разговарали смо са инжињером квалитета Јованом Чепић, која нам је показала производни погон.

Постоји више врста индустријског отпада а то су картон и папир, дрво (палете), метал, отпадне воде, отпадне гуме, отпадно уље, отпадна пластика, опасан отпад... Прехрамбени отпад се прерађује у сточну храну. То је отпадни, неусловни кекс и отпадни крем, односно, сировине које не задовољавају захтевани стандард и не иду у продају. Неисправне кутије за амбалажу, на пример, са штампарском грешком се рециклирају.

У отпадни метал спадају контејнери после ремонта. У фабрици постоји преса за картон и фолију а за пречишћавање отпадних вода користе се биодискови. Отпадне воде се контролишу шест пута годишње. Уместо мазута, користи се гас, због очувања животне средине. Сваког месеца фабрика бисквита је у обавези да плаћа еколошку таксу без обзира на висину загађења. Сав отпад који излази из фабрике

и транспортује се друмским саобраћајем мора имати посебну документацију у о кретању отпада. Као закључак, можемо рећи да се у фабрици ЈАФА веома води рачуна о заштити животне средине и веома мало се загађује околина, што је за сваку похвалу. Поздрав из најслађег села у Србији шаљу вам школске зелене новинарке 6. разреда Николина Косовић, Ана Савић и ученица 8. разреда

NASTAVA U P RIRODI У нашој фото причи погледајте како изгледа настава у природи у правом смислу те речи. Одељење у Новој Црвенки чине свега 4 ученика и то првог и трећег и четвртог разреда. Ово комбиновано одељење заправо је једно сложно друштванце које ужива у чарима сеоске школе.

Код њих нема буке аутомобила на одмору, већ цвркут птица из оближњег шумарка. Код њих нема галаме у разреду, учитељица сваком посвети довољно пажње. Они ужинају питу са развучениим корама теткице Цвјетане а за десерт она зачас накупи ораха и лешника па их ситно исецка. Час физичког је трчање по околним ливадама или шетња до оближњег излетишта Поток. Сваки час је нови изазов…. А тек зими, ту је санкање, грудвање и учење уз топли тета Цвјетанин чај од сушених цветова липе и грејање поред каљаве пећи чија је топлота незамењљива … Ови ђаци понеће у себи сећање на предивно детињство, игру и природу ... Зорана Којић, Јелена Дејановић 7. разред

(комплетан текст са више фотографија можете да прочитате на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „VУК КАRАXИЋ”, ЦRVЕНКА

AUTOBUSKO STAJALI[TE MO@E BITI „PAMETNO”! Школска зелена новинарка 6. разреда Сташа Зорић често путује из Црвенке, где живи, у Кулу где похађа средњу музичку школу. Она путује међуградским аутобусом и силази на првој условној станици. Помислићете, па шта, станица као свака друга. Не, то више није обична условна станица. Прошле године, на овом месту, постављено је прво паметно стајалиште у нашој околини.

Ово стајалиште се налази тачно испред средње економско-трговинске школе па је веома корисно и за ученике те школе. Соларно аутобуско стајалиште у Кули има ознаку ,,Tесла тип 1,, и производи електричну енергије уз помоћ Сунца. Ово и сва стајалишта оваквог типа имају низ предности: - осветљење на стајалишту је добијено од соларне енергије - уграђени су прикључци за пуњење мобилних телефона. - бесплатна WI-FI мрежа - свим корисницима је на располагању и бесплатан позив за помоћ у хитним случајевима (полиција, хитна помоћ) - стајалиште је заштићено безбедоносним камерама. Ово је, заиста, добар пример заштите животне средине и соларна енергија је с правом названа „зелена енергија“. И тако, наша вредна школска зелена новинарка Сташа, док чека аутобус за повратак кући, може да се „прикачи“ на „нет“ и ,,сурфује,,а у случају да падне мрак, соларно осветљење и камере побољшавају њену безбедност. Соларни поздрав од Сташе... Сташа Зорић 7. разред

IMA RE[EWE ZA EKOLO[KE

P ROBLEME Школски зелени новинари Милица и Милош Дамјановић и фоторепортер Николина Владић из основне школе “Вук Караџић” посетили су јавно предузеће „Водовод“ У Црвенки. Разлог њихове посете је проширење градске канализационе мреже које је управо завршено. Екипу „зелених новинара„ дочекао је у својој канцеларији директор Миљан Драшковић. Какав је квалитет воде у Црвенки? - Са изворишта се доводи квалитетна вода до потрошача. Вода за пиће се редовно контролише од стране Института за јавно здравлје Сомбор - тако да је провереног квалитета и безбедна за пиће. Како функционише систем канализације? - Систем канализације функционише слободним падом где проток фекалне масе појачавају потисне пумпе на одређеној раздаљини.Та фекална маса се усмерава према Врбасу где се налазе пречистачи. Колики је значај изградње канализационе мреже Црвенка – Кула - Врбас? - Већ неколико година уназад општина Кула улаже у изградњу канализационе мреже како би се са општином Врбас коначно решио проблем загађења Великог бачког канала. Можда не, али постројење за прераду отпадних вода у Врбасу један је од најскупљих пројеката Европске уније у Србији!! У ту сврху основано је јавно комунално предузеће „Пречистач Врбас-Кула“ које управља централним постројењем за прераду отпадних вода. Када престане загађивање канала и водотокова, почеће и чишћење Великог бачког канала, које грађани са нестрпљењем очекују. Милица Дамјановић, Николина Владић, Милош Дамјановић

ОШ „VУК КАRАXИЋ”, ЦRVЕНКА

SADITE PAULOVNIJE VEOMA SU KORISNE! Пауловнија - царско дрво пореклом из Кине, где се узгаја више од 3.000 година, све више се сади у нашим крајевима. Један такав расадник постоји у Кули.

Ово дрво одликује много изузетних карактеристика, брз и правилан раст, велика искоришћеност биљке, лака обрада и квалитетно техничко дрво, температуре до -29 stepeni а лети до +45 stepeni. Током своје прве вегетацијске сезоне, достижу висину од чак 6 метара а потом могу достићи и висину од 20 метара. Сваке наредне године, нарасту за 3 до 4 центиметра у пречнику а чак до 42 центиматара у висину. Након сече стабло се обнавља из сопственог пања. Зашто пауловнија расте тако брзо? Пауловнија има огромну лисну површину и изразиту способност претварања угљен-диоскида у

воду и биљне шећере кроз процес фотосинтезе Пауловнија је атрактивна због свог изузетно брзог раста, дрвета високог квалитета, лепог цвета и великог лишћа. У Кини, пауловнија се узгаја на укупној површини од 2,5 милиона хектара! Од посебне важности су за садњу у великим индустријским подручјима, у изгорелим шумама, подручју посечених шума и клизишта. Дрво пауловнија је лако и истовремено изузетно чврсто, омогућује све врсте обраде, светло је и лако се боји, изузетно

PAZITE NA PIKTOGRAME! Школски зелени новинари основне школе „Вук Караџић“ из Црвенке, посетили су фирму „СигмаХлороген“ која се бави производњом технолошке опреме и постројења за завршну дезинфекцију воде за пиће. Саговорник им је био хемијски инжињер Силвестер Колић који је на почетку рекао: „Вода коју пијемо се мора дензификовати, а један од начина јее примена машина које Сигма прави.“

Како регулишете отпад који настаје током производње? - У оквиру процеса производње се сусрећемо са неким материјалима, опасним хемикалијама који загађују животну средину па зато предузимамо мере опреза и безбедности како се не би повредили, а притом не смемо угрозити нашу животну средину.

је декоративно у парковима, двориштима... Водоотпорно је и има изузетне акустичне особине што га чини врло траженим за израду музичких инструмената! Пауловнија је од велике важности, како за еколошку равнотежу и за биолошку разноликост, тако и за економију јер нуди сировину одличног квалитета, врло цењену на светском тржишту. Па ето, другари, много разлога да у свом дворишту или школи посадите бар једну пауловнију! Срна Батинић 7. разред У зависности од тога каква је то врста отпада, материјала или хемикалија отпад се дели у следеће групе: индустријски отпад који настаје у процесу пороизводње и он се класира и складишти, општи отпад, канцеларијски отпад и хемикалије. Свака врста отпада има свој контејнер. На који начин се пречишћава вода? - То је најчешће филтрација, пешчаним филтерима - хемијским реакцијама. Додавањем одређених хемикалија долази до неутрализације нечистоћа. Шта су то пиктограми? - Пиктограм је слика на етикети производа која садржи симбол упозорења, посебне је боје и пружа информацију како те хемикалије могу утицати на наше здравље. Јана Ромић, Душан Матић, Ива Абутовић 6. разред

ОШ „ФИЛИП VИШWИЋ“, МОRОVИЋ

^UVAJMO PRIRODU

Ми смо Жиле и Вуле. Можемо рећи за себе да смо авантуристи јер смо често у природи и стално откривамо нове лепоте околине која нас окружује. Често у својој околини наиђемо на смеће тј. немар људи, али овога пута смо

желели да вам покажемо колико лепоте има око нас и да вас замолимо у име овим малих бића са фотографија. Чувајмо природу! Вукашин Бојић и Живко Чекичевић 6. разред

(више фотографија можете да vidite на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)

ОШ „ПЕТАR ПЕТRОVИЋ WЕГОШ”, ЗRЕWАНИН

PLANINSKE DRA@I

Фотографије су рад ученика осмог разреда Данијела Спасића урађене током летњег распуста на предивним обронцима планине Копаоника. Данијел Спасић 8. Разред (више фотографија можете да vidite на нашем сајту www.cuvariravnice.org.rs)