ЧУВАРИ РАВНИЦЕ БРОЈ 4 5 by sasa jovanovic

^uvari

BR. 4./5. - 2014. - CENA 100,00 DIN.

Eko edukacija i eko akcija

ravnice ^A SO PI S

QE ZA V ELIKE QUBITE

E OD R I PR

Udomite psa Koja `ivotiwa je najbr`a

Sve o kowima Novosadski parkovi

Poka`imo svom mestu koliko ga volimo  Kros river gorile  Sibirski tigar  Severni plavi kit

Plus: Vrste koje izumiru

PRIDRU@ITE NAM SE! De~iji ekolo{ki ~asopis „ûvari ravnice“ je namewen deci osnovno{kolskog uzrasta i distribuira se putem prodaje na kioscima i putem pretplate. Kroz tekstove i interaktivnu komunikiaciju sa u~enicima osnovnih {kola putem ~asopisa skre}e pa`wa na zna~aj o~uvawa ìvotne sredine u svom okruèwu i zna~aj na globalnom planu. Svrha ekolo{kog vaspitawa nije usvojiti {to vi{e znawa, ve} izgraditi pozitivan odnos prema ìvotnoj sredini. Posebno se to odnosi na razvoj stava “"i ja mogu ne{to da u~inim za svoju ìvotnu sredinu”"! Motivacijom u~enika da se brinu o svojoj ku}i, ulici, {koli i mestu, razvija se samostalnost i inicijativa, sve se vi{e ja~a i mogu}nost u~vr{}ivawa takvog stava i odnosa. Ciq ~asopisa je razvijawe svesti o potrebi i mogu}nostima li~nog angaòvawa u za{titi ìvotne sredine, usvajawe i primena principa odrìvosti, eti~nosti i prava budu}ih generacija na o~uvanu ìvotnu sredinu. Prvi broj moète pogledati na internet adresi www.issuu.com/sasajovanovic/docs/cuvari_ravnice1

PRIDRU@ITE NAM SE! PRETPLATITE SE NA ÂSOPIS ,,ÛVARI RAVNICE,, âsopis ÛVARI RAVNICE izlazi 4 puta godi{we i pretplata nznosi 400,00 dinara + 100,00 po{tarina - ukupno 500,00 dinara. Uplatite na ìro ra~un izdava~a 500,00 dinara za pretplatu na jedan primerak ~etiri broja i ne zaboravite da uplatnicu (skeniranu ili fotokopiju) po{aqete na jednu od mejl adresa: cuvariravnice@gmail.com , sasjov@open.telekom.rs ili OBI^NOM PO[TOM(ne preporu~enom) na adresu: EKOLO[KO UDRU@EWE GRA\ANA ZELENO PITAWE ~asopis ÛVARI RAVNICE Bulevar oslobo|ewa 11 KONTAKT 21000 NOVI SAD Telefoni: ÛVARI RAVNICE 021 300 3715 021 641 4083 @IRO RAÛN: 064 819 5472 160-330401-19 BANCA INTESA fejsbuk stranica ,,ÂSOPIS ÛVARI RAVNICE,,

EKO EDUKACIJOM I EKO AKCIJOM POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO... Dragi moji ûvari ravnice, pozdravqa vas va{ îka Keka! [ta to ~ujem? Neki od vas ne znaju ko sam ja…... Ja sam vam, dragi moji, ~uveni îka Keka! Opet ne znate ko sam ja? Pa, ja sam vam onaj Panonski mornar bez Panonskog broda i Panonskog mora pa sad brodim pe{ke i drugim prevoznim sredstvima Panonskom ravnicom kao borac za za{titu ìvotne sredine. Odlu~io sam da postanem ÛVAR RAVNICE a nadam se da }ete mi se i vi pridruìti. Evo, kao ûvar ravnice, u~estvovao sam u aktivnostima EKO EDUKACIJE I EKO AKCIJE kao i u akciji POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO. Pored va{e velike pomo}i, aktivnosti na{eg ~asopisa pomogli su i na{i velikih prijateqa iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeqstvo i za{titu ìvotne sredine kao i drugari iz Republi~kog ministarstva kulture i informisawa. A da bi se znalo kako to mi i {ta radimo pomaù nam qubiteqi prirode i borci za za{titu ìvotne sredine iz Radio televizije Vojvodine, Color press grupe, Vojvo|anskog magazina, Sremske televizije, Radio televizije Stara Pazova, Radio Planete, Novosadske televizije, Radio Impulsa iz Ba~ke Palanke…... Uf, vaqda nisam nikog zaboravio od na{ih prijateqa. U svakom slu~aju ako i jesam, oprosti}e mi - jer pravi prijateqi uvek opra{taju! Ukoliko se i vi bavite za{titom ìvotne sredine javite nam da i mi znamo za va{e aktivnosti a ukoliko èlite da znate {ta mi to radimo izme|u brojeva “"ûvari ravnice" pratite nas na na{oj fejsbuk stranici "ÂSOPIS ÛVARI RAVNICE" i gledajete de~iju ekolo{ku emisiju "PITAM SE, PITAM SE" na prvom programu TELEVIZIJE VOJVODINE svake subote u 10,30. Pi{ite nam o va{im akcijama, {aqite va{e pesmice, sastave, crteè, fotografije na na{u po{tansku adresu EKOLO[KO UDRU@ EWE "ZELENO PITAWE" Bulevar oslobo|ewa 11, Novi Sad ili na mejl adrese cuvariravnice@gmail.com ili sasjov@open.telekom.rs. jer borba za za{titu ìvotne sredine ne prestaje. Bez vas se ne moèmo ravnopravno boriti a sa vama pobe|ujemo! Voli vas va{ îka Keka i "ûvari ravnice"!

^UVARI RAVNICE Izdava~: Ekolo{ko udru`ewe gra|ana ,,Zeleno pitawe,, Bulevar oslobo|ewa 11 21000 Novi Sad Telefoni: 021 6 414 083 021 3 007 715 064 819 5472 Mejl adrese:

cuvariravnice@gmail.com sasjov@open.telekom.rs

Predsednik udruèwa i glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jovanovi} Stru~ni konsultanti i ~lan redakcije: Dr Zvonko Weì} Tehni~ko ure|ewe i dizajn: Dragan Stankovi} [tampa: Color print, Novi Sad, Piperi, Novi Sad CIP -– Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 502/504 ÛVARI ravnice / glavni i odgovorni urednik Sa{a Jovanovi}. 2013. Br. 1 (jesen) - . - Novi Sad : Ekolo{ko Udruèwe "Zeleno pitawe" 2013. Ilustr. : 30 cm êtiri puta godi{we. ISSN 2334-7953 COBISS SR.-ID 278688775

PROJEKAT "POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO" JE POMOGLO REPUBLI^KO MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISAWA

DA LI STE ^ULI

KOJA @IVOTIWA

NAJBOQE PAMTI? [IMPANZA - Dov oqan im je samo kratak pogled da upamte deseta k brojeva na ekranu kompj utera i wihov polo`aj . Impresivna vizu al memorija {impa na nze ne gubi na snazi ~a k ni ako im neko omet a pa`wu.

KOJA @IVOTIWA IMA NAJVI[E NOGU? SLONICA - Po mirisu svog sloni}a, slonica uspeva u mozak, kao u kompjuter, da stavi informacije gde se sloni} igra i kuda je krenuo. MORSKI LAV - Morski lavovi imaju izuzetno dugotrajno pam}ewe. Iako im je `ivotni vek oko 25 godina, morski lav pamti {to je nau~io pre deset godina.

HOBOTNICA - Pam}ewe kod hobotnice povezano je sa ~ak pola milijarde neurona. U situacijama u kojima joj je `ivot u opasnosti pam}ewe ulazi u fazu u kojoj `ivotiwa pamti svaki detaq. Tako hobotnica nikad ne zaboravqa svog neprijateqa.

KALIFORNIJSKA STONOGA @enka u proseku ima oko 600 nogu. Mu`jaci su dvostruko mawi i imaju izme|u 320 i 400 nogu.

DA LI STE ZNALI Otpadnim vodama, koje sadr`e opasne hemikalije, slu~ajno mogu biti zaliveni vrtovi. Razgra|ene organske materije biqke ugrayuju u svoje tkivo: korewe, stabqike, listove, qudi jedu biqke.

70%

Oko zaga|ewa mora uzrokovano je izvorima s kopna iz gradova, industrije, poqoprivrede i turizma. Najve}a pretwa su kanalizacija, hemikalije, otpad i nafta. Postojani otrovni materijali putem lanca ishrane nakupqaju se u morskim `ivotiwama, koje su hrana mnogim stanovnicima Zemqe. de na kopnu Izvori pitke vo pravilnim uni{tavaju se ne padnim vodama, postupawem s ot padom i lo{im industrijskim ot tehnikama. poqoprivrednim je se izlivaju u Otpadne vode, ko zo dospevaju u kanalizaciju, br reke, prirodne vode: jezera i mora.

71%

Mora i slatke vode pokrivaju koli~ine Zemqine povr{ine. Od ukupne a samo 2,6% vode u biosferi slatke vode im~erima, - 2% je zarobqeno u ledu i gle cima, a samo 0,6% nalazi se u vodoto osferi. jezerima, podzemnim vodama i atm

Poqoprivre da potro{i 70 % vode koja se slatke tr svetu. Zatim o{i u do industrija s lazi a2 dok doma}in 0%, s potro{e sam tva o 10%.

Svakog dana

22.000

qudi umire od bolesti koje se prenose zaga|enom vodom.

Ekolo{ki neprihvatqive otpadne vode mogu zagaditi okolinu i pitku vodu u na{im slavinama. Organska zaga|ewa dovode do raznih epidemija i bolesti: kolere, salmoneloze, tifusa, dizenterije, hepatitisa.

Vi{e od dve milijarde qudi pre`ivqava sa mawe od 5 litara vode dnevno.

VRSTE KOJE IZUMIRU

SIBIRSKI TIGAR

SVAKE NEDEQE NESTAJU

DVE @IVOTIWSKE VRSTE Svet gubi dve `ivotiwske vrste svake nedeqe, a 1.350 vrsta suo~eno je sa istrebqewem. U posledwih 100 godina ve} smo ostali bez 1.000 vrsta. Nova otkri}a pokazuju da su divqe `ivotiwe i daqe u opasnosti - jedna tre}ina je u opasnosti od istrebqewa

au~nici upozoravaju da je stopa izumirawa danas 40 posto ve}a. @ivotiwe uglavnom ugroàva ~ovek, bilo da ih lovi ili iskori{tava, zaga|uje zemqi{te, vazduh i vodu, ili uni{tava wihova stan{ita i unosi strane vrste. Preko 5.200 ìvotiwskih vrsta {irom sveta su pred izumirawem, a mnoge od wih izumru pre nego {to budu uvr{tene na popis ugroènih. Osim i{~ezlih, postoji veliki broj vrsta koje se nalaze u razli~itim stepenima ugroènosti. Na rubu istrebqewa se nalazi:

173 vrste sisara, 170 vrsta ptica, 210 vrsta gmizavaca i 160 vrsta vodozemaca. Procena me|unarodnih organizacija je da }e do kraja 21. veka, ukoliko se ni{ta ne preduzme, nestati dve tre}ine svih vrsta ìvotiwa i biqaka na zemqi. U ugroène ìvotiwske vrste spadaju: slonovi, nosorozi, koale, pande, tigrovi, majmuni, morske korwa~e, polarni medvedi, kitovi, beloglavi orlovi... Neke od najugroènijih vrsta ìvotiwa na svetu su:

SIBIRSKI TIGAR

Sibirski tigar je, ba{ kao i sibirski leopard blizu nestanka. Prona|en je u hladnim podru~jima Kine i Koreje, a broj tigrova vrtio se oko 40 - 50 jedinki, no vjeruje se da se danas ta brojka kre}e oko 500 jedinki, jer je ve} neko vreme ova vrsta pod strogom za{titom. Iako je brojka ohrabruju}a, jo{ uvek postoji opasnost od nestanka ove lepe vrste.

SIBIRSKI LEOPARD

Sibirski leopardi koji ìve na severu Kine i Koreje ionako su ve} retki i malobrojni! A sada, usled gradwe novih puteva, preterane se~e drve}a, {irewa civilizacije i ilegalnog lova, ova prelepa vrsta je na rubu istrebqewa! Posledwa istraìvawa su pokazala da je ostalo jo{ samo 14-20 odraslih jedinki koje ìve u tim {umama!

KROS RIVER GORILE

Ova vrsta zapadnih gorila (uz zapadne nizinske gorile, jedna od dve podvrste zapadnih gorila) prona|ena je u Zapadnoj Africi i veruje se da ih je ostalo samo nekoliko stotina. Glavni razlog nestanka ove vrste je lov i to radi mesa. Ova je vrsta stavqena na popis izrazito ugro`enih vrsta iz razloga {to se wihova brojka konstantno smawuje u proteklih 25 godina.

SEVERNI PRAVI KIT

Severni pravi kit sadr`i velike koli~ine uqa i to je razlog wihova velikog izlova. Sada je za{ti}ena vrsta, ali neki smatraju da je za{tita do{la prekasno i da je izumirawe vrste samo pitawe vremena!

VELIKI BAMBUSOV LEMUR Madagaskar je poznat po populaciji lemura koja tamo obitava, ali su godine ilegalnog izlova i konstantno smawivawe raspolo`ivog prostora za wihova stani{ta doveli do ruba izumirawa velikog bambusovog lemura!

BELI DETLI]

Na popisu ugroènih ìvotiwa, ovaj detli} zauzima posebno mesto. Wegovo stani{te je jugoistok Amerike i Kuba, a zadwi put je potvr|eno vi|en 2004. godine. Ipak, jo{ se ne smatra izumrlim zato {to postoje indicije da grupa belih detli}a ìvi na Floridi i u Arkanzasu.

JAVANSKI NOSOROG

Smatra se da je ostalo jo{ samo 40 - 60 javanskih nosoroga i to u nacionalnom parku Ujung Kulon koji je sme{ten u zapadnom delu Indonezije. Zbog velike vrednosti koju ima wihov rog, vrsta je dovedena na rub istrebqewa, a iako su pod za{titom, postoji mogu}nost da ipak izumru zbog retkih pomladaka.

DIVOVSKI KINESKI SALAMANDER Jedinstveni divovski salamander moè narasti do duìne od gotovo dva metra. Iako leè do 500 jaja odjednom, lako je mogu} e izumirawe ove vrste, zbog izlova. Wegovo meso je ceweno u ve}em delu Kine, a Kinezi ga koriste u tradicionalnoj medicini.

KAKAPO PAPAGAJ

Kakapo je najte`i papagaj na svetu i stoga nema sposobnost letewa. Nekada uobi~ajena `ivotiwa na Novom Zelandu, sada se jo{ mogu prona}i samo na nekim ostrvima i ima ih mawe od 150.

OSNOVNE [KOLE U VOJVODINI

EKO

I A J I AK C

EKO

A J I C A ED UK

rojekat „EKO EDUKACIJA I EKO AKCIJA“ se u koninuitetu realizuje kroz de~iji ekološki ~asopis ,,ûvari ravnice,,“ koji je namenjen deci osnovno{školskog uzrasta. Brigom o svojoj najuòj okolini svi u~imo kako ta briga uti~e i na globalnu za{štitu ìvotne sredine. Svima nam je ciq razvijawe svesti o potrebi i mogu} nostima li~nog angaòvanja u zaš{titi ìvotne sredine, usvajawe i primena principa odrìvosti, eti~nosti i prava budu}ih generacija na o~uvanu ìvotnu sredinu – prvanstveno zaš{titu prirode i upravqawe otpadom na mestu wegovog nastanka. âsopis je ostvario saradwu sa skoro 100 {kola koje su se odazvale pozivu za saradwu, kao i sa medijima koji prate na{e aktivnosti i u~esstvuju u wima... Aktivno u~e{}e {kola se ogleda kroz izrada eko panoa, pri~awe eko pri~a, skupqawe

starog papira i otpadnih materijala, {štedqivo kori{}ewe energije, racionalnu potro{wu vode, brigu o ~isto}i u~ionice, odr`avawe i ure|ewe {školskog dvoriš{ta isvoje okoline...

BEO^IN U~enici osmog osnovne {kole ,,Jovan Gr~i} Milenko,, iz Beo~ina su kroz objektive svojih aparata promatrali svoju `ivotnu sredinu. Tako je Isidora Marsevi} ,,ulovila,, fotografiju pitomih ze~eva a Anteq Sr|an, Eleonora Sloboda i Silvija Drmaku su kroz objektive snimili panoramu Beo~ina i okoline.

[ETWA KELEBIJOM Sofri} Gordana, u~enica ~etvrtog razreda osnovne {kole ,,Se~ewi I{tvan,, iz Subotice

je pro{etala Kelebijom i poslala nam puno fotografija od kojih mi objavqujemo one gde je ona fotografisala svoje drugara koji prave skloni{te u prirodi uokviru eko edukacje. Tako|e je ,,ulovila,, i divne fotografije pe~urki kao i primer lepo oslikanih buradi koja slu`e kao velike saksije za cve}e.

NA[ GRAD U~enice osmog razreda, Marina Anastasov i Na|a \ur~ik, osnovne {kole ,,Bo{ko Palkovqevi} Pinki,, iz Stare Pazove su nam fotografijama pokazale svoj grad.

EKOLO[KE PORUKE U~enici osnovne {kole ,,Zmaj Jova Jovanovi},, iz Rume su nama poslali poruke koje bi smo svi trebali da sledimo!

URE\EWE [KOLSKIH HODNIKA U~enici osnovne {kole ,,Marija Trandafil,, iz Veternika su opemenili svoju {kolu eko kutkom i etno kutkom, pokazali brigu o pticama i pokazali kako se mogu izraditi lepi umetni~i radovi od upotrebqenih predmeta.

EKO EDUKACIJA I EKO AKCIJA

SARADWA NA ZA[ITI

@IVOTNE SRED

ez edukacije nema ni akcije! Na{i osnovci su pokazali da su vrlo edukovani za ekolo{ku akciju. Saradwu na za{iti ìvotne sredine u Vojvodini izme|u osnovnih {kola, udruèwa, javnih predze}a, institucija, pojedinaca u procesu eko edukacije i eko akcije ve} petu godinu prati de~ija ekolo{ka emisija "Pitam se, pitam se" RTV Vojvodine. Ekolo{ko udruèwe "Zeleno pitawe" aktivno sara|uje

na stvarawu ovog serijala jo{ od 2009. godine i tokom jeseni 2014. godine su snimane emisije koje su u sebi spojile i eko edukaciju i eko akciju... EM ISIJA O VODI je snimana u saradwi sa Javnim komunalnim preduze}em "Vodovod" iz Sremske Mitrovice i uz pomo} u~enika osnovne {kole "Jovan Jovanovi}

Zmaj" iz istog grada kao i sa mesnom industrijom "\ur|evi}" i u~enicima osnovne {kole "Slobodan Baji} Paja" iz Pe}inaca.

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ

EM ISIJA O ZELENIM [KOLAMA je snimana u saradwi sa osnovnom {kolom "Zmaj Jova Jovanovi}" iz Rume. EM ISIJA O SALA[IMA je snimana na ~enejskom sala{u "Brkin sala{" u saradwi sa osnovnom {kolom "Ivan Gunduli}" iz Novog Sada. EM ISIJA O OBEDSKOJ BARI je snimana u saradwi sa "Vojvodina{umama" i osnovnom {kolom "Jo`ef Atila" iz Novog Sada na Sajmu {umarstva. EM ISIJA O BUNDEVAMA I TIKVAMA KAO ZDRAVOJ HRANI je snimana u gazdinstvu Vozar u Kisa~u u saradwi sa u~enicima osnovne {kole "Qudevit [tur" iz istog mesta

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ EM ISIJA O @I VOTNOJ SREDINI snimana je u Opovu u saradwi sa osnovnom {kolom "Dositej Obradovi}" iz Opova. Nau~ili smo interesantne stvari o uzgoju kowa, slu{ali o aktivnostima lovaca na za{titi divqa~i, upoznali

DINE se sa sovama i drugim pticama koje `ive u opovskom parku a saznali smo i neke interesantnestvari o reci Tami{. EM ISIJA O PRIHVATILI[TU ZA NAPU[TENE @I VOTIWE U NOVOM SADU je snimana u saradwi sa Javnim komunalnim preduze} em "Zoohigijena i veterina" iz Novog Sada volonterimai i u~enicima osnovne {kole "Veqko Vlahovi}" iz [angaja.

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ

JAVNA ME DIJSKA USTANOVA " RADIO TELEVIZI JA VOJVO DINE" Program za decu i mla de, emituje pol usatnu de~i ju ekolo{ku e misiju "PI T SE, PITAM AM SE" svake subote u 10,30 na Prvom pro gramu RTV VOJV ODINA.

EM ISIJU O NOVOSADSKIM РАДИО PARKOVIMA smo snimali ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ u novosadskom Futo{kom parku u sradwi sa "Pokretom

De~ija ekolo{ka emisija "PITAM SE, PITAM SE", je de~ija emisija u kojoj deca u skladu sa naslovom promiš{qaju svet oko wih sa osvrtom na za{titu `ivotne sredine zajedno sa svojim u~iteqima, nastavnicima, raznim stru~wacima, ekolozima, qubiteqima prirode...

EM ISIJA O USVAJAWU РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА NAPU[TENIH PASA ВОЈВОДИНЕ je snimana u Novom Sadu u saradwi sa usvojiteqima, veterinarima iz "Zoohigijene i veterine" i u~enicima osnovne {kole "Veqko Vlahovi}" iz [angaja. Veterinari su nam objasnili {ta treba da uradimo ako èlimo da usvojimo napu{tenog psa ili ma~ku a qudi koji su ve} usvojili napu{tene ìvotiwe su pri~ali o radosti koje te ìvotiwe unose u dom.

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ

U emisiji smo saznali o tome kako se ovo javno preduze}e brine o napu{tenim psima i drugim `ivotiwama.

12 РАДИО

Ekolo{kim udru`ewe "Zeleno pitawe" iz Novog Sada uspe{no deluje od 2002. godine na promociji za{tite `ivotne sredine. РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ

gorana", Javnim komunalnim preduze}em "Gradsko zelenilo" i u~enicima osnovne {kole "Petefi [andor" iz Novog Sada.

EM ISIJA O POKRAJINSKOM ZAVODU ZA ZA[TITU PRIRODE je snimana u prostoru zavoda u saradwi sa u~enicima osnovne {kole "@arko Zrewanin" iz Novog Sada. Na{ doma}in mr Oliver Fojkar, na~elnik odeqewa za promociju, edukaciju i odnose sa

javno{}u, nas je proveo kroz stalnu postavku zavoda i svojim inspirativnim izlagawem zainteresovao da u saradwi sa zavodom napravimo serijal emisija. РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ

Stru~wak iz "Gradskog zelenila" je pri~ao o novosadkim parkovima a drugari iz "Pokreta gorana" su nam predstavili svoj projekat "Zelena strana grada" i sa ekoedukatorima demonstrirali na zanimqiv na~in upoznavawe novosadskih parkova.

EKOLO[KA OLIMPIJADA

POKA@IMO SVOM

KOLIKO GA VO

kcija pod nazivom "POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO" je izazvala veliko interesovawe kod u~enika osnovnih {kola, wihovih u~iteqa i nastavnika o ~emu govori u~e{}e 94 {kole sa teritorije Vojvodine. Qubav koju su svi pokazali prema svom mestu i èqu da ga sa~uvaju je BEZGRANI^NA! Ovim putem se zahvaqujemo svim {kolama na u~e{}u i pozivamo da nastave da {aqu svoje radove jer ova akcija ne bi smela nikada da prestane! Po{to, kao u svim akcijama, treba izdvojiti i one koji su se na neki na~in nametnuli vi{e od drugih, i mi smo morali da izme|u 94 pobednika ove akcije tako|e izdvojimo pojedine {kole i pojedince... Odabir bilo koje {kole koje su poslale radove svojih u~enika bio bi ispravan! Ovim putem pohvaqujemo sve {kole u~esnice ali moramo priznati da su 24 {kole bile za ekolo{ki pedaq ispred ostalih. Svaki kriterijum odabira uspe{nijih u jednoj ovako velikoj i zna~ajnoj disciplini. kao {to je za{tita ìvotne sredine, je ispravan jer svako svojim delovawem u za{titi ìvotne sredine je ve} pobednik! Poku{ali smo da kod svih radova procenimo ideju, trud, obim angaòvawa, spektar interesovawa, brojnost aktivnosti, uo~avawe problema, predlog re{avawa, na~in prezentovawa, kreativnost, inovatinost, kompletan utisak... Uf!!! Nimalo lak posao! Dvadeset ~etiri {kole ~ine reprezentaciju osnovnih {kola na ìvotnoj EKOLO[KOJ OLIMPIJADI u disciplini "POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO" za {kolsku 20132014. godinu. Sve {kole sa spiska dobijaju zahvalnicu za u~e{}e u akciji "POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO" i nagra|uju sa po 5 primeraka godi{we pretplate na "ûvare ravnice" (4 broja) i po pet primeraka kwiìce "Ekolo{ki re~nik u stihu". Ali, ma koliko nam je bilo te{ko ipak smo morali izdvojiti i one koji su za da{ak vetra bili "ekolo{kiji" od od ove 24 {kole...

POBEDNIK AKCIJE "POKA@IMO

SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO" ZA [KOLSKU 2013./2014. GODINU JE OSNOVNA [KOLA "\URA JAK[I]" KIKINDA ~iji su u~enici predvo|eni selektorima tima u~iteqicom Sandrom Bogdanov i nastavnicom Danijelom Dragin svojim na~inom, raznovrsno{}u, kvalitetom i obimom "pokazivawa svom mestu koliko ga vole" za nijansu, skoro nevidqivu, bili ispred ostalih. Predstavqamo vam neke od wihovih radova...

ULICE Ja `ivim u Kikindi. To je moj zavi~aj, ja sam se tamo rodila, tamo mi je ku}a, moja {kola i prijateqi. Kikinda ima jako lepe ulice. One su lepe u sva godi{wa doba. Meni je najlep{a ulica Generala Drap{ina, ima puno drve}a i kad pogledam gore u nebo kao da se drve}e spaja. Ja kad {etam ulicom imam ose}aj da sam u tunelu od drve}a. Predivno izgleda. Ne bih volela da poseku drve}e. Ta ulica je moja sre}na ulica... Marina Krstin, 4. razred

Anka Jovi~in, 4. razred, OSNOVNA [KOLA "\URA JAK[I]" - KIKINDA

MESTU

OLIMO

Okupirana ovim mislima pa`wu mi privla~i devoj~ica koja je kora~ala ispred mene. Otvori slatki{ i papir baci na ulicu. Razo~arana ovim gestom, savijem se, uzmem papir i bacim ga u korpu koja se nalazila na nekoliko koraka od we. Setim se kako su me roditeqi od malena u~ili da to nije lepo. Nije kulturno zaga|ivati ulice. U ovakvim slu~ajevima bi "Mali zeleni" delili limun svima koji sme}e ne odlaù u kantu a jabuku prolaznicima koji bacaju otpatke u kante predvi|ene za to. Iako je na{ grad ~ist, moèmo ga malo popdmladiti. Nove sadnice, kao nov ìvot ulep{a}e na{u okoliniu. Trudi}u se da uspem probuditi svest mladih o zna~aju ekologije. Volim na{ grad i èlela bih da u ìvam u svakom kutku. Svi po malo i uspe}emo da bude lep{e, ~istije i zdravije. Dragana Kokot, 8. razred

POKA@I SVOM MESTU KOLIKO GA VOLI[ Ne lomi zelene grane Ptice se tu stane Ne gazi cve}e P~ela tu sle}e Niko ne voli otpatke na travi Zato ih baci u kontejner mali @ive}emo jo{ dugo Ako posadi{ jedno drvo Kada pravila ova usvoji{ Grad }e znati Koliko ga voli{! Mina [ipka, 5. razred

Una Neme{ev, 1. razred, OSNOVNA [KOLA "\URA JAK[I]" - KIKINDA POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO Jesen... Krenula sam da pro{etam ulicama na{eg grada. Kom{inica ~isti li{}e na ulici. Po mojim mislima protka se {areni tepih pun ideja. [etam i razmi{qam. Htela bih da u~inim ne{to za moj grad. Volela bih da osnujemo pokret omladine koja bi ure|ivala grad. Vr{waci koji `ele da nam ulep{aju zelene povr{ine, zasade nove sadnice, razvili bi svest i kod starijih. Sa ovom idejom {etam i smi{qam... "Mali zeleni" - tako bi se zvali.

PO[TO JE OVA AKCIJA DRUGA^ IJA OD SVIH OSTALIH M I OVDE IMAMO [EST DRUGIH MESTA! OSNOVNA [KOLA "BO[KO PALKOVQEVI] PINKI" - STARA PAZOVA Selektori tima su nastavnici Tawa Maodu{, Tatajana Gli{i} i Milenko Haxi}, u~iteqice Vesna Koci} i An|elka Marin~i}.

POKA@I SVOM MESTU KOLIKO GA VOLI[ Kontejner ùti, zeleni i plavi Ispred svake ku}e treba da se stavi Papir u plavi, plastiku u ùti U zeleni staklo da zemqa ne trpi... Poslu{aj {ta ti ove re~i kaù Sortiraj otpad, ubrzaj reciklaù. Stefan Sokolovi}, 3. razred

ogriske i povr}e koje je trulo i pravim |ubrivo za ba{tu u na{oj ku}i. Stvarno ima mnogo na~ina da o~uvamo prirodu. Kada bih ja imao {ansu, da promenim ne{to izmislio bih ma{inu koja bi mogla da prera|uje sve otpatke ba~ene na zemqu i ka`wavala sve koji to ~ine. Ta ma{ina bi se zvala Beti. Tako|e bi tu bio jedan hangar u koji bi sme{tali sve sme}e, a ispod hangara svakih deset minuta bi se otvorio bazen lave i tamo bi ono se uni{tavalo. Na{i preci prirodu su mawe zaga|ivali, ber mi se tako ~ini. Nije lako da sve qude ubedimo da ~uvaju prirodu. Ipak, nikad ne reci nikad. Aleksandar Zajac, 5. razred

^UVAMO I VOLIMO SVOJE MESTO

Olivera Dabi}, 5. razred, OSNOVNA [KOLA "BO[KO PALKOVQEVI] PINKI" STARA PAZOVA

De~aci, devoj~ice, ponesimo lopatice, zasadimo cve}e, pospremimo sme}e. De~aci, devoj~ice pokosimo travu, bi}e nam selo, ~isto i veselo. De~aci, devoj~ice, Slu{ajte me samo, Bi}e boqe da prirodu ~uvamo. Lea Her~ek, 4. razred

MOJA VOJVODINA Niz zlatno klasje Sliva se reka Sun~evih odsjaja Dok suncokret ~eka Da uspravi glavicu I potera san Veselo pozdravqaju}i Svaki novi dan Ponosno stojim I u beskraj gledam Vojvodino moja Nikome te nedam!

O [ "\URA JAK[I]" - ^URUG Selektor tima je Dragana Be~eli}, pomo}nica direktora.

OSNOVNA [KOLA "SE^EWI

Awa Kurixa, 6. razred

[TVAN" - SUBOTICA Selektori vredne ekipe sa severa Vojvodine su nastavnici Mesaro{ Gal Hermina, Nata{a Skenderovi}, Nora Evetovi}, Dunai Atila i u~iteqice Kata Na| Varga i Rita Nikoli}.

OSNOVNA [KOLA "15.OKTOBAR" - PI VNICE UBEDIMO QUDE DA ÛVAJU PRIRODU Svi mi ìvimo u prirodi. Ona je oko nas. Problem je taj {to mi ne ~uvamo prirodu. Uvek bacamo otpatke, palimo li{}e, tro{imo mnogo ~iste vode. Ali kad bi se to promenilo sve bi bilo lep{e. Te{ko je to promeniti kod nas. Zaga|ivawe je postalo na{ svakodnevni zadatak. Kada se vra}am iz {kole, moji prijateqi kupuju ~okoladice a onda bacaju papiri}e pored moje ku}e. Moram da spremam za wima. ûvam prirodu, tako {to odnosim plasti~ne fla{e u kontejner, li{}e u komposter. Iskoristim

Anita Agati}, 4. razred, OSNOVNA [KOLA "SE^EWI [TVAN" - SUBOTICA

Silvia Poqakovi}, 4. razred OSNOVNA [KOLA "SEÊWI [TVAN" - SUBOTICA \or|e Kuzmanovi}, 6. razred, OSNOVNA [KOLA "JOVAN GRÎ] MILENKO" - BEOÎN

Jovana Maksimovi}, 5. razred, OSNOVNA [KOLA "JOVAN GR^I] MILENKO" - BEO^IN

OSNOVNA [KOLA "PETAR KO^ I]" - NAKOVO POZDRAV NAKOVU Nikoleta Kasa{, 4. razred, OSNOVNA [KOLA "SE^EWI [TVAN" - SUBOTICA OSNOVNA [KOLA "JOVAN GR^ I] M ILENKO" - BEO^ IN Selektori ekipe su nastavnice Stojanka Mumovi} i Vesna Mijin Tomi}.

Nata{a Rad, 7. razred, OSNOVNA [KOLA "JOVAN GR^I] MILENKO" - BEO^IN

Oj, Nakovo, selo u ravnici, drago si mi kao nebo ptici. Drago si mi kao dete majci, ja u tebi ìvim ko u bajci. Ja te volim kao p~ela cvetak, za mene si i kraj i po~etak. Ja te volim kao majku dete, za mene si ti centar planete. Moje selo dobre qude ima, svud se moè ponositi wima. Qudi dobri, a deca vesela, veruj, nigde nema takvog sela. Doma}ine dobri, selo rodno, nek ti sve {to radi{ bude plodno. Nek sve lepo u tebi procveta, da mi ìvi jo{ hiqadu leta! Oj, Nakovo, mili zavi~aju, u tebi je lepo ko u raju. Oj, Nakovo, moje selo drago, za mene si ti najve}e blago! Teodora Kova~evi} 8. razred

NAKOVO Moje selo u ravnici jednoj maloj golubici postalo je dom. Golubica re~e: "Gle kako je lepo, ovo selo malo nebo je tako {iroko i plavo. Vesela su deca i dobri su qudi sunce s osmehom budi. Poqa su zelena, vo}waci miri{u ìta se na blagom vetru wi{u. Ra{iri}u krila da zagrlim selo ovo, da zagrlim moje lepo Nakovo. Tijana Talijanov 3. razred Tijana Talijanov, 8. razred, OSNOVNA [KOLA "PETAR KOÎ]" - NAKOVO NAKOVO Moje mesto izgleda jako lepo sa svojom prirodom ispred ku}a. Svi|a mi se raspored ulica zato je sve lako zapamtiti. Volim svoje mesto Nakovo zbog qudi koji u wemu ìve, moji ro|aci, kom{ije i svi drugi. Ono {to bih ja promenila je da se doseli jo{ qudi da imamo mnogo vi{e dece. Da pazimo na ~isto}u i da ~uvamo prirodne lepote na{eg sela. Moji drugari i ja pazimo na ~isto}u na{e {kole, a i sela. Sakupqamo staru hartiju, ~epove i plastiku. Kao ~lan ekolo{ke sekcije brinem o cve}u koje krasi u~ionice i hodnike na{e {kole. Volim svoje selo i za mene je najlep{e na svetu. Aleksandra Zivlak 3. razred

NAKOVO Moje mesto gde `ivim nije veliko, ono je jedno mawe selo. U wemu ima sve {to je deci i qudima potrebno. Volim svoje selo zbog wegove lepe prirode. Oko wega se prostiru velike wive i {umica koju zovemo Gaj. Kad sam ja u pitawu, pazim kad prolazim ulicama da ne bacim papir, da ne lomim grane i ne kidam li{}e sa mladog drve}a. U selu ne bih ni{ta mewao. Voleo bih samo da kroz wega proti~e reka. U selu je zadu`eno troje qudi koji se brinu da trava bude poko{ena, a da zimzelene biqke budu oblikovane. Me|utim, ~esto se na{a {kola ukqu~uje u akcije sakupqawa hartije, plasti~nih fla{a i ~epova, a i ure|ewa okoline. Nakov~ani se trude da ima {to vi{e zelenila. Ispred svojih ku}a sade raznovrsno drve}e i cve}e. Moje je selo lepo, ali }emo se svi truditi da bude jo{ lep{e. Jovan Vukobrat 3. razred

I IMAMO 17 TRE]IH MESTA... OSNOVNA [KOLA "PETAR DRAP[IN" - TURIJA MOJ ZAVIÂJ Zavi~aj, mesto gde smo se rodili i odrasli. Wegove vrednosti i lepote qudi naj~e{}e postanu svesni tek kad odu iz wega. Tada se sa sre}om se}aju svega {to je vazano za zavi~aj. Moja Turija sme{tena je u sred ravnice, okruèna poqima i okruèna sa tri vode: rekom Krivajom, Beqanskom barom i Velikim ba~kim kanalom, nazvan jo{ i kanal Dunav-Tisa-Dunav po rekama koje spaja. Taj kanal mi je najdraì. Na wemu, pored kamenog mosta koji spaja selo sa severnom obalom, provodimo ve}i deo leta. Uz dru{tvo, muziku koja dopire iz oblièg drvenog kafi}a, to mesto se pretvara u najlep{u plaù koja mi nedostaje ~ak i kada se na|em na pravim morskim plaàma... Dejana Crnoja~ki, 8. razred

OSNOVNA [KOLA "@ARKO ZREWANIN" - KIKINDA Selektor tima je u~iteqica Mirjana Gurzulov.

Milan Petrov, 4. razred, OSNOVNA [KOLA " @ARKO ZREWANIN" - KIKINDA

O [ "[AMU M IHAQ" - BE^EJ Selektor tima je u~iteqica Kova~ ^ila

Pri~aju o divnim cveti}ima, wihovim {arenim haqinicama i malim prozirnim {e{iri}ima. P~elice ovde neumorno rade i sve je slatko od meda. Nadaleko se oseti miris poga~e i zrelog vo}a. Kuruzi se ùte kao dukati. Ven~i} i od cve}a se {arene na de~ijem vratu. Toplina na{ih srca i dlanova ja~a je od svih neda}a ovoga sveta. U{u{kajte se tu, u na{em krilu i postanite deo ove ~arolije. Neka vas ne brinu vetrovi i kapi ki{e koje ponekad zalutaju na va{ dlan, oni samo èle da vam obri{u znoj sa ~ela i poèle sre}an put. Odlaze}i poèle}ete da se vratite... Miqana Ubiparip, 4. razred

VOLIM, VOLIM A~aji Sabol~, 3. razred, OSNOVNA [KOLA "[AMU MIHAQ" - BE^EJ

OSNOVNA [KOLA "BRATSTVO JEDINSTVO" - ALIBUNAR (odelewe u Seleu{u)

Volim Srem i dobrog Sremca Vrednom Lali nema premca Volim miris plodne wive I oblake hitre, sive Volim ku}e i sokake I vazduha pune {ake Zreo kuruz kad zaje~i Zdelu ~orbe koja le~i Volim miris toplog hleba I kad prii~e pri~a deda Dajem svima ja do znawa Volim selo koje sawa Milana Ki{, 4. razred

OSNOVNA [KOLA "BRANKO RADI^EVI]" - MARADIK POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO

David Baba, 4. razred, OSNOVNA [KOLA"BRATSTVO JEDINSTVO" - ALIBUNAR

O [ "LAZA KOSTI]" - GAKOVO MOJE SELO MALO Ako poèlite da na trenutak zaboravite tugu, strah i probleme koji vas mu~e, otvorite kapije moga sela i uìvajte u toplom zagrqaju. Zatvorite o~i i krenite malim krivudavim puti}em. Pratite sunce i pustite da vas miluju wegovi zraci. Ovde, nadomak moga sela, oni imaju ~udnu mo}. Bude u vama èqu da kora~ate danima i da umor nestane sa lica. Pesma ptica i vetra ~uje se nadaleko. Guste kro{we mame prolaznike i ma{u im vitkim granama. Ple{u i savijaju se kao prekrasne balerine. Slavoqub Mitrovi}, 2. razred, OSNOVNA [KOLA "BRANKO RADIÊVI]" - MARADIK

Ja volim svoju ulicu i volim svoje selo Leti je zeleno a zimi je belo Volim i ku}e velike i male ^isto nebo i oblake plave Volim i ki{u {to dosadno sipi I sneg pod nogama {to {kripi I sunce volim kad ne `ari Ja volim razne stvari A najvi{e volim moje malo mesto Maradik se zove a to se ime ne ~uje ~esto. Predrag Savi}, 2. razred

L EP E JE I F A R G O T O F L EP OG ^ URUGA

Učenici osnovne škole "¼ura Jakišić" iz Čuruga su u sklopu akcije "POKAŽIMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO" obišli svoje mesto i kamerom nam pokazali svoju qubav prema qemu. "Krivci,, za ove lepe motive Čuruga su Jakov Petrić, Jelisaveta Vojinović, Marko Petrić, Mihajlo Dragić, Natalija Petrić, Nenad Dragoqević, Sandra Dražić, Vukašin Dragić, Ana Petrić i Dragan Krajnov.

OSNOVNA [KOLA "SVETI SAVA" - RUMENKA Selektor tima je u~iteqica Edit Ba~i. RUMENKA Volim te Rumenko moja lepa Od tvoje lepote svaki cveti} cveta Volim te Rumenko ni~eg se ne bojim Na tvojim putevima ja ponosno stojim Suncokrete zlatne ja volim da gledam O Rumenko moja nikome te nedam Tijana Novakovi} 2. razred Sebastian Milkovi~, 1. razred, OSNOVNA [KOLA "PETEFI [ANDOR" - HAJDUKOVO

Luka Jovi}, 2. razred, OSNOVNA [KOLA "SVETI SAVA" - RUMENKA RUMENKA Violeta Salai, 2. razred, OSNOVNA [KOLA "PETEFI [ANDOR" - HAJDUKOVO

U prole}e sva zablista Ozelene poqa ~ista Na ulicama puno qudi I tako se Rumenka budi Iva Varadi 2. razred

OSNOVNA [KOLA "QUDEVIT OSNOVNA [KOLA "PETEFI [ANDOR" - HAJDUKOVO Selektor tima je nastavnica Salai Ester

Noemi Faj{man, 3. razred, OSNOVNA [KOLA "PETEFI [ANDOR" - HAJDUKOVO

[TUR" - KISA^ Selektor tima je profesorica Ana Legiw.

Andrej Duda{, 3. razred, OSNOVNA [KOLA "QUDEVIT [TUR" - KISA^

Andrej Hr}an, 3. razred, OSNOVNA [KOLA "QUDEVIT [TUR" - KISA^

Jelena Simi}, 6.razred, OSNOVNA [KOLA "NIKOLA VUKI]EVI]" - SOMBOR

OSNOVNA [KOLA "NIKOLA

OSNOVNA [KOLA "TRI VA

VUKI]EVI]" - SOMBOR Selektor tima je nastavnik Renata Cvetkov.

VITASOVI] LEBARNIK" - LA]ARAK ^lanice malog ali odabranog tima su u~enice ~etvrtog razreda Lea Tomac i Andrea Jovani}. MOJE SELO Na obroncima Fru{ke gore Gde je nekad bilo more Nalazi se moje selo Lepo,~isto i veselo Ono nije ba{ ni malo Al' u srce mi je stalo La}arak je wemu ime I ponosim se ja sa wime Andrea Jovani} 4. razred

Andrea @uqevi}, 5. razred, OSNOVNA [KOLA "NIKOLA VUKI]EVI]" - SOMBOR

OSNOVNA [KOLA "BRANKO RADI^EVI]" - UQMA Selektor tima je nastavnica Olivera Klari}.

Duwa Me{i}, 6. razred, OSNOVNA [KOLA "NIKOLA VUKI]EVI]" - SOMBOR

KAKO IZGLEDA MOJE MESTO Ja ìvim u jednom malom selu koje se zove Vlajkovac. Vlajkovac je lepo malo selo u kom ima mnogo lepih stvari. Park je pun drve}a, ptica, cve}a.... U parku se nalazi malo jezero, ali naàlost nije o~i{}eno i mi me{tani ne moèmo da ga koristimo i uìvamo u wemu. U mom selu postoji i jedan vrlo star izru{en dvorac. Taj dvorac je sagra|en pre vi{e od stotinu godina. Na wemu su razbijena stakla, krov je propao, ograda je zar|ala, a pored toga oseti se miris vlage koji se {iri po uru{enim i propalim zidovima. Ipak to je znamenitost na{eg sela i mi me{tani se ponosimo time.

POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO

EKOLO[KA FOTO-AKCIJA U KIKINDI

U~enici osnovne {kole "\ura Jak{i}" iz Kikinde su svojim aparatima uspe{no lovili kadrove dobrih i lo{ih primera qudskog odnosa prema voqenom gradu. Objavqujemo samo jedan mali deo wihovih uspe{nih foto radova. Ekolo{ki foto tim su ~inili u~enici ~etvrtog razreda: Jana Francuski, Radmila Trajkovski, Awa Kova~ev, An|ela In|i}, Ana Quboja, Aleksa Trni}, An|elija Kne`evi}, Jovan Pavkov, Maja Pandurov, Milica Radoj~in, Mitra Milivojevi}, Ogwen Zivlak, Sa{a Pandurov, Marina Krstin i Mila Komlu{ški.

Pored sela proti~e kanal Dunav-TisaDunav. Pored wega se nalazi puno {arenog cve}a koje se me{a sa mirisom sveè jutarwe rose. Tako|e zalazak sunca na kanalu je prosto ~aroban. To je najlep{e i najmirnije mesto za opu{tawe i odmarawe. Na fudbalskom terenu deca ~esto igraju fudbal i zanimaju se raznim aktivnostima, tako|e se ~esto odràvaju i neka sportska takmi~ewa. U {kolskom dvori{tu se nalazi malo igrali{te i svakog dana se ~uje de~ija radost i smeh. Qudi vode ra~una o svojim doma}instvima, sade cve}e, okopavaju svoje ba{te i brinu o svojim usevima. Pored puta se nalazi puno drve}a, ulice su ~iste i skoro svi brinu o za{titi ìvotne sredine. Ja svoje selo volim zato {to ima posebnih mesta koja nijedna druga ne bi mogla da zamene. Ono je takvo kakvo je, ali se meni dopada. Ivana Martinov, 5. razred

Sve je mawe dece u {kolskim klupama, na igrali{tima, u parku, a na{ veliki Dom omladine otvara se samo jedan dan u godini i to kada na{e folklorno dru{tvo "Branko Radi~evi}" proslavqa godi{wicu svog postojawa. Zato je moje selo mnalo i sve je vi{e takvih sela koja su prostrana, ali nemaju radost i toplinu, jer u wima je sve mawe mladih. Nadam se da }e novi dani, novo doba, podariti takvu radost da i moje selo zabruji. Bojan Mati}, 6. razred

OSNOVNA [KOLA "ALEKSA [ANTI]" - NOVA GAJDOBRA Selektor kreativnog tima je u~iteqica Dragana ^olakovi}.

IZGLED NA[EG MESTA Moj zavi~aj je veoma lep. Volim izgled na{eg mesta jer se u wemu ose}am prijatno. Mesto u kome `ivim zove se Uqma... Kada bih htela da ne{to promenim u svom mestu ni{ta ne bih oduzimala ve} bi samo dodala. Zasadila bih jo{ cve}a i ispred svake ku}e bar jo{ po tri drveta. Malo bih boqe o~istila {an~eve... Jedino mi je `ao {to moje mesto nema reku ali izgled mog mesta ne bih mewala ni za jedno drugo. Milica Sekuli}, 7. razred

OSNOVNA [KOLA "BRANKO RADIÊVI]" - NIKINCI SELO MOJE U RAVNOM SREMU U ravnom Sremu ima mnogo sela, a u jednom od wih ìvim i ja. Ono se zove Nikinci. Moje selo je malo, ali koliko je malo, toliko je lepo! ...Iako je moje selo malo, ja ga veoma volim, jer u wemu ìvim sa svojom porodicom i svojim mnogim prijateqima. Kada odem negde daleko i kada me pitaju gde ìvim, ja im ponosno kaèm: "U Nikincima, u ravnome Sremu! Zato uvek kaèm: "Selo moje malo, ti si meni najlep{e!" Dragan Boì}, 6. razred MOJE SELO MALO, A U RAVNOME SREMU Za{to je moje selo malo? Moje selo jeste malo zato {to mladi qudi odlaze iz sela radi daqeg {kolovawa, radi lak{eg zaposlewa i tamo ostaju. Moje selo jeste malo zato {to su duge ulice puste, nema qudi, nema dece.

Darko Lazarevi}, 3. razred, OSNOVNA [KOLA "ALEKSA [ANTI}" - NOVA GAJDOBRA

OSNOVNA [KOLA "DOSITEJ OBRADOVI]" - OPOVO Selektor tima je nastavnica Jasmina Kosti} Josi}. JESEN JE STIGLA U MOJE SELO Oktobar je mesec radosti i leppote. Kao pravi umetnik trudi se da naslika najlep{u sliku jeseni. Nasmejano i zlatno sunce obasjava plavo nebo. @ute zrake prosipa po pro{arenim kro{wama, zeleno`utoj travi i mirisnom cve}u. Priroda obla~i jesewu ode}u. Blagi vetar skida sa razgoli}enih kro{wi {u{kavo, bakarno li{}e i pokriva {areni travnati tepih. Kada duva ~arobni vetar poigrava se sa `utim i

bakarnim li{}em prave}i razne figure u letu. Ba{te ulep{ava raznobojno i mirisno cve}e na koje sle}e po neka razdragana p~elica. Jesewe korpe pune su mirisnih i so~nih plodova. Kada se umorno sunce naquti nebo se namr{ti i pokrije tamnim oblacima. Vetar zatalasa bakarne kro{we i pokrije vla`nu i pospanu travu. Umorne ptice tu`no lete ka svojim gnezdima. Vredni qudi uùrbano zavr{avaju zakasnelu berbu jesewih plodova. Jo{ se ponegde ~uje vesela de~ja graja. U sve se uvla~i tuga i nemir. Oktobar nas svojom lepotom i {arenilom razveseli, a ponekad rastuì. êka poznu jesen da utone u san. Jovana Bilecki, 4. razred

Izviwavamo se ako smo u nabrajawu ovolikog broja uspešnih boraca za zaštitu životne sredine napravili neku nenamernu grešku u og imenu, prezimenu, razredu…… nek a... nik uče od navedenih OSNOVNA [KOLA "MARIJA TRANDAFIL" - VETERNIK Selektor tima je u~iteqica Olinka Macanovi}.

JESEN U MOM SELU Stigao je oktobar i doneo puno lepih boja. Jesen je moje omiqeno godi{we doba. Mama mi je pri~ala o jesewoj kraqici, ona dolazi u svojim zlatnim kolicima i ~arobnim {tapi} em ~ini da vo}e sazri, bude so~nije i zelenije, i svaki list boji drugom bojom. Ona na poklon donosi tepih tkan od li{}a razli~itih nijansi: zelene. `ute, naranxaste, crvene i braon. Volim ne`nu ki{u, volim vetar koji mrsi kosu i golica lice. Najlep{e su te oktobarske boje. Ptice selice su odletele u toplije krajeve. Sve se polako priprema za zimu. Svi smo sre}ni {to je jesen obukla svoje najlep{e haqine, a nama podarila najsla|e plodove. An|ela Lalovi}, 4. razred

OSNOVNA [KOLA "JAN KOLAR" - SELEN^A ZA[TO VOLIM SVOJE SELO Za{to volim svoje selo pitawe je lako zato {to moje selo mo`e voleti svako. Tu je moja ku}a - roditeqi, moja {kola - prijateqi, tu su moje uspomene, i sve moje tajne sakrivene. Moje selo ima ~udnu mo}, lelo je i kada padne no}, tada ga mesec obasjava, dok svako od nas mirno spava. Anita Provodovski, 5. razred

Zorana Eri}, 2. razred, OSNOVNA [KOLA "MARIJA TRANDAFIL" - VETERNIK

FOTOGRAFIJE, CRTE@I, SASTAVI I PESMICE

Autori fotografija i crte`a, sastava i pesmica, koji su objavqeni, za doprinos za{titi `ivotne sre dine nagra|uju se kwigama

Potraìte nas na FEJSBUK STRANICI "ÂSOPIS ÛVARI RAVNICE"

owi su raznovrsna porodica sisara iz reda kopitara, u kojoj se nalazi samo jedan savremen rod i 41 izumrli rod. U ovu porodicu spadaju ìvotiwe koje se obi~no nazivaju kowima, magarcima i zebrama. Razgrani~ewe pojedinih vrsta je jo{ i danas sporno. Doma}i kow i doma}i magarac, pripitomqeni oblici divqih kowa, odnosno afri~kih divqih magaraca, i danas imaju va`nu ulogu kao jaha} e i tegle}e ìvotiwe i rasprostraweni su u celom svetu. Divqe vrste ìve u isto~nim i ju`nim delovima Afrike i u centralnoj Aziji. Tokom posledwih vekova podru~ja nastawena kowima bitno su se smawila. Kowi su bili rasprostraweni u velikim delovima Evroazije, Afrike i u Amerike. Na ameri~kom kontinentu su iz nejasnih razloga izumrli pre oko 10.000 godina. Naslu}uju se razni razlozi, lov novodo{lih qudi, klimatske promene posle zadweg ledenog doba, neka bolest ili sadejstvo svih ovih faktora. I u zapadnoj Evropi su izumrli verovatno pre oko 10.000 godina. U severnoj Africi i zapadnoj Aziji istrebqeni su u razdobqu antike. Do 20. veka odràla se u Iraku i Iranu jedna populacija azijskog polumagarca. U isto~noj Evropi, posledwi divqi kowi, tarpani, izumrli su u 19. veku. Kao suprotnost tome, ~ovek je doma}e kowe i doma}e magarce pro{irio po celom svetu, a u nekim zemqama danas u prirodi ìve potomci obe vrste, odbegli i podivqali. Veliki broj podivqalih kowa i magaraca ìve danas u Australiji, ali mogu se na}i i u Americi i drugim zemqama.

KOWI

NA^IN @IVOTA

Iako se kowi mogu sresti kako pasu i po danu, to su ipak ìvotiwe aktivne prete`no u sumrak i no}u. Kowi su pravi biqojedi, i jedu pre svega travu, a ponekad, u razli~itoj koli~ini li{}e i druge delove biqaka. Ve}ina vrsta pije vodu svaki dan, iako mogu izdràti bez vode i duè vreme. Kowi imaju ~itav niz prirodnih neprijateqa, to su pre svega zveri kao {to su hijene, vukovi, divqi psi i velike ma~ke. Kao ve}ina kopitara, i kowi imaju vrlo izraèn nagon za begom. Telo kowa gra|eno je za brzo i ustrajno tr~awe, pa oni uvek poku{avaju, ako je to ikako mogu}e, pobe}i. Ipak, priterani u }o{ak, kowi mogu svojim kopitima i ugrizom napada~ima naneti ozbiqne i bolne povrede.

U prirodi je najduì ìvotni vek kowa oko 40 godina, dok doma}i kowi mogu doìveti skoro 60 godina. Najbliì srodnici kowa su tapiri i nosorozi, i zajedno ~ine red kopitara. Tapiri i nosorozi su me|usobno bliì srodnici. Prva vrsta u liniji kowa je bila veli~ine maweg psa, na predwim stopalima je imala 4 prsta, a na zadwim 3. @ivela je pre 60 miliona godina. Broj vrsta kowa je jo{ uvek sporan. Naj~e{}e se razvrstavaju u sedam ili osam vrsta: Divqi kow je u prirodi izumro u 1960.-im, kad je izumro divqi kow Prèvalskog. Koriste}i primerke ove vrste koje su ìvele u zoolo{kim vrtovima, u me|uvremenu su u toku pu{tawa na slobodu ovih kowa u Mongoliji, Kini i drugim zemqama. Procewuje se, da danas slobodno ìvi oko 2.000 jedinki. Divqi kow je izvorni oblik doma}ih kowa. Afri~ki divqi magarac, nazvan jo{ i divqi magarac ili pravi magarac, u prirodi je veoma ugroèn. Jo{ vrlo malo jedinki ìvi u Eritreji, Etiopiji i Somaliji. Afri~ki magarac je izvorni oblik doma}eg magarca. Azijski magarac, ~esto nazivan i polumagarcem ili kowskim magarcem, rasprostrawen je sa vi{e podvrsta (onager, kulan i drugi) od Irana do Indije i Mongolije. Neki zoolozi smatraju ove podvrste samostalnim vrstama, pa bi se prema tome moglo na}i i do {est vrsta azijskih magaraca. Za razliku od afri~kih, azijski magarac nikada nije pripitomqen. Kijang je ranije smatran podvrstom azijskog magarca, ali on je krupniji i sli~niji kowu od wega. Vrsta ìvi na tibetanskoj visoravni i podru~jima uz wu. Grevijeva zebra je prepoznatqiva po svojim vrlo uskim prugama. Jo{ samo nekoliko hiqada jedinki ìvi u Keniji, Somaliji i Etiopiji, i smatraju se ugroènom. Brdska zebra ìvi u dve podvrste u Namibiji i Ju`noj Africi. Ovo je najmawa vrsta zebri. Stepska zebra ìvi ju`no od Sudana do Ju`ne Afrike. Vrsta je prepoznatqiva po tome {to joj je i stomak prugast, a izme|u pruga ima svetlije, zasen~ene pruge. Kvaga, zebra izumrla krajem 19. veka, imala je pruge samo na glavi i vratu. Danas se smatra da je bila podvrsta stepske zebre, ali ponekad se navodi kao samostalna vrsta.

DOMA]I KOW

Prvobitno je boja kowske dlake imala funkciju kamuflaè. Danas se kowi uzgajaju u nekoliko boja. Kod nekih se boja nogu, grive i repa razlikuje od boje ostatka tela. Neki kowi imaju bele mrqe na licu i nogama. Za boju se moè re} i da je karakteristika jedinke, ali ne i rase, kao {to je to slu~aj kod drugih ìvotiwskih vrsta. Belac - kow bele boje. Svi kowi koji su bele boje ra|aju se kao crna `drebad, sa ve}im ili mawim belim povr{inama po glavi ili nogama, a beli postaju tek izme|u 5. i 7. godine. Ovo naravno ne vaì za one koji se ra|aju potpuno beli sa crvenim o~ima - u tom slu~aju radi se o albinizmu.

Ta~ni srodni~ki odnosi me|u pojedinim vrstama ove porodice ni danas nisu razja{weni u potpunosti. Sve tri vrste zebri verovatno imaju zajedni~ku liniju predaka, kao i magarci (afri~ki, azijski i kijang). Divqi kow je verovatno u najudaqenijem srodstvu od ovih vrsta i verovatno se jo{ vrlo rano odvojio od linije zajedni~kih predaka zebra-magarac. U qudskoj istoriji su doma}i kowi i doma}i magarci imali va`nu ulogu kao jaha}e, tegle}e i radne ìvotiwe. Ta~no vreme pripitomqavawa ovih vrsta nije mogu}e utvrditi, ali se procewuje da je magarac pripitomqen 4.000 godina pre nove ere, a kow ne{to kasnije. ôvek ih je ra{irio po celom svetu. Motorizacija poqoprivrede kao i {irewe automobilskog saobra}aja su sna`no potisnuli kori{}ewe kowa i magaraca, i danas se u industrijalizovanim zemqama koriste jo{ samo u sportu i kao hobi. U mawe razvijenim podru~jima, kowi i magarci se jo{ uvek intenzivno koriste. Jo{ jedno podru~je wihovog kori{}ewa je i izvor mesa za qudsku ishranu. Koristi se i mleko kobila i magarica, a i wihova koà se koristi. Ipak, za razliku od drugih doma}ih ìvotiwa, wihovo kori{}ewe u ove svrhe je drugorazrednog zna~ewa. Razli~ite vrste unutar porodice kowa mogu se ukr{tati, mada su dobijeni potomci obi~no sterilni. Ukr{tawem se mogu dobiti: mula, potomak mu`jaka magarca i ènke kowa. Mule su naj~e{}i hibridni tip i poznate su po svojoj izdr`qivosti. Mazga, potomak ènke magarca i mu`jaka kowa. Mazge su mawe od mula i nisu toliko jake. Tako|e se magarci i kowi mogu ukr{tati sa zebrama.

KOW XIPSI VANER

Jedan od veoma retkih kowa je svakako i Xipsi Vaner, ali je tako|e jedan od onih u koje }ete se zaqubiti na prvi pogled. Kowi ove rase poti~u iz Engleske i Irske. Ima ih u razli~itim bojama, a prepozna}ete ih po veoma duga~koj grivi i gustom repu, ali i dlaki koja je du`a oko wegovih nogu. Najvi{e oduzima dah dok je u kasu jer tada wegova dlaka najvi{e dolazi do izra`aja.

TUFNASTI KOW APALOSA

Odgoj ove rase kowa po~eo je u 18. veku kada je u Ameriku stigao veliki broj kowa {panskih konkvistadora, a me|u wima

Vranac - kow crne boje. Ako na glavi ima belu liniju, koja moè biti {ira ili uà, onda je to lisasti vranac, ako odmah iznad kopita ima bele noge onda je putasti, ako je pak bela boja vi{a kaèmo da je ~arapast. Dorat ili mrkov - kow mrke, braon boje. êsto se varijante ove boje opisuju kao otvoreni - svetliji ili zatvoreni - tamniji dorat. Zelenko - kow zelene boje, boje koja ~ini prelaz od vranca ka belcu. Alan - kow oker boje. Kow moè posebno micati u{ima kako bi prikupio zvukove, a poloàj u{iju jasno ukazuje na wegovo raspoloèwe. U{i okrenute napred zna~i da ga ne{to zanima; jedno uho napred, drugo nazad zna~i da kow nije siguran, u{i unazad pokazuju agresivnost i strah.

CRNI [UMSKI KOW

Ovaj veoma interesantan kow poreklom je iz ju`ne Nema~ke. Veoma sjajna griva i rep bele boje isti~u se na tamno braon dlaci. Mala glava, jak vrat karakteristi~ni su za ovu rasu koja se prvenstveno koristila za te{ke radove u {umi poput izvla~ewa debala i no{ewa tovara. Danas ova vrsta je veoma popularna vrsta za jahawe.

ZLATNI AKHAL-TEKE

^ini vam se da vas o~i varaju. Pogledajte jo{ jednom! O, da ovo je kow, dlake poput bisera koji se presijava na suncu. Zlatni Akhal-teke je nacionalni simbol Turkmenistana, a ni malo za~u|uju}e zovu ga upravo Zlatni kow.

i grla sa specifi~nom "tufnastom" bojom. Nez Perce indijanci, sa severoisto~nog dela dràve Oregon, vr{šili su veoma strogu selekciju, a namenskim odgojem stvorena je rasa koja je dobro sluìla u svakodnevnom ìvotu i radu indijanaca, a pored toga, imala je i jednu specifi~nu boju, karakteristi~nu za ovu rasu. Danas je ova rasa tre}a po brojnosti u svetu i broji vi{e od 65.000 grla, a prete`no se koristi za rekreativno i "vestern" jahawe, a u nekim retkim slu~ajevima i u preponskom i kvarter sportu.

EK O E D UK A C I JA I EK O A K C IJ A

UDOMITE PSA!

Srbiji postoji oko milion napu{tenih pasa {to je ekolo{ki problem i problem javnog zdravqa. Iako postoji, Zakon o dobrobiti ìvotiwa se ne po{tuje, odnosno nesavesni vlasnici koji svoje ìvotiwe izbace na ulice ne bivaju ka`weni, iako su Zakonom jasno propisane kazne za to nedelo. Na{ zajedni~ki ciq je da se udomi {to vi{e napu{tenih pasa i ma~aka! Svaki pas i svaka maca zasluùju qubav! Pomozimo im i sklonimo ih sa ulice! Udomimo ih! Nepresu{ni izvor novih pasa i ma~aka na ulici je pojava svima poznata kao napu{tawe qubimaca. Rezultat nezrelosti i neodgovornosti pojedinaca

koji uzimaju pse i ma~ke za ku}ne qubimce, a potom ih, kad period odu{evqewa pro|e i shvate da `iva bi}a imaju svoje

potrebe koje treba zadovoqiti, ostavqaju na ulici u nekom udaqenom delu grada, izleti{tu, {etali{tu, igrali{tu ili pored kontejnera. Napu{taju se svi, bez razlike: mladunci, odrasle ìvotiwe, ènke sa mladima, stare ìvotiwe koje vi{e nisu atraktivne i zanimqive za vlasnika, gravidne ènke...

PRIHVATILI[TA I AZILI Izgradwom prihvatili{ta omogu}ava se sklawawe sa ulice onih kategorija `ivotiwa koje nisu sposobne za `ivot na ulici iz raznih razloga. Mladunci pasa i ma~aka, bolesni, stari, psi koji nisu dobro socijalizovani i ne mogu da se

udruèwa, {tandovi. Potrebno je da se mediji i nadle`ne institucije aktivno ukqu~e u ovaj segment re{avawa problema da bi efekat bio {to boqi. Ono {to u svakodnevnom ìvotu jeste tako - realnost, koju moramo imati u vidu, je mu~an ìvot neèqenih ìvotiwa koje umiru od gladi, bolesti, hladno}e, povreda..., dugo i te{ko u jarugama ili pod to~kovima automobila. Brinite i vi o ovim napu{tenim ìvotiwama. Usvojite ih ili savetujte one koji to èle i mogu da to i urade. prilagode i uspostave pozitivan odnos sa ~ovekom, ma~ke koje se ne snalaze na ulici i ìvot im je ugroèn jer su previ{e poverqive prema ~oveku. Privatni azili su odavno prepunili kapacitete i nisu u stawu da odgovore na svakodnevni pritisak gra|ana tako da vrlo ~esto dolazi do neprijatnih situacija i jo{ ~e{}eg ostavqawa mladunaca i odraslih ìvotiwa ispred ograde azila. Ovo oteàva rad u azilima i ugroàva finansije, a posebno uti~e na odràvawe pozitivne zdravstvene situacije.

UDOMQAVAWE Udomqavawe je najboqe re{ewe za svaku napu{tenu `ivotiwu, zato se na tome mora intenzivno raditi. Udru`ewa i gra|ani rade uz pomo} sredstava koja imaju na raspolagawu: plakati, oglasi u medijima i na sajtovima

"ZOO HIGIJENA I VETERINA" Od po~etka 2014. godine u Novom Sadu o napu{tenim ìvotiwama brine novoformirano javno komunalno preduze}e "ZOOHIGIJENA I VETERINA" koje obavqa hvatawe, zbriwavawe, veterinarsku negu i sme{taj napu{tenih i izgubqenih ìvotiwa u prihvatili{te za ìvotiwe, poslove u okviru karantina, kontrolu i smawewe populacije napu{tenih pasa i ma~aka i i druge aktivnosti kojima se ure|uje veterinarstvo i dobrobit ìvotiwa. U prihvatili{tu preduze}a "ZOOHIGIJENA I VETERINA" ima 120 boksova, gde moè da se smesti oko 200 pasa. U sklopu preduze}a je i veterinarska ambulanta gde se mogu le~iti, kako napu{tene tako i vlasni~ke ìvotiwe. U prihvatili{te ìvotiwe dospevaju nakon {to ih neodgovorni vlasnik izbaci na ulicu i tu budu zbrinuti, vakcinisani, sterilisani a potom vra}eni na ulicu ili zadràni u prihvatili{tu do udomqewa. Kada ìvotiwe stignu u prihvatili{te obi~no budu prepla{ene zbog velikog broja pasa, me|utim nakon par dana opuste se i prihvate prihvatili{te kao svoj novi dom. O ìvotiwama u prihvatili{tu svakodnevo brinu zaposleni koji ih redovno hrane, poje, ~iste im boksove, tako|e dolaze

i volonteri iz udruèwa za za{titu ìvotiwa koji ih {etaju, u~e da idu na povodac, u~e ih da se igraju i da budu u kontaktu sa qudima Da bi neko udomio ìvotiwu iz prihvatili{ta mora da bude punoletan, mora da ima stan ili dvori{te u kojem }e ìvotiwa boraviti, mora ìvotiwu da redovno hrani i poji, i da je le~i... Oni koji èle, i imaju uslove, da udome napu{tenu ìvotiwu mogu da kontaktiraju "ZOOHIGIJENU I VETERINU" na brojeve telefona 064 803 1415 i 064 8031 418. Svi zajedno poru~ujemo: "Umesto da kupite ku}nog qubimca, do|ite u PRIHVATILI[TE i usvojite psa"! Nagovorite svoje prijateqe da odustanu od kupovine ku}nih qubimaca i umesto toga usvoje nekog od {armantnih besku}nika me{anaca.

EKO EDUKACIJA I EKO AKCIJA

PARKOVI M O V U NO U D A S

Zelenilo zauzima sve zana~ajnije mesto u qudskom `ivotu. Neophodan je prisniji dodir sa prirodom i to je potreba koja je promenila shvatawa o parkovima i zelenilu u gradu

Dunavski park

ark je deo grada ili predela u kome se nalazi odràvano zelenilo. Qudi park koriste za {etwu, sedewe ili odmarawe a deca se u wemu igraju. Tipi~ni park sadrì stabla, `buwe, puteve, staze i aleje sa cve}em. Parkovi ~esto sadrè i vodene povr{ine - jezerca, bazene ili potoke. Moè da bude ogra|en i da sadrì razne dekorativne objekte kao i skulpture ili fontane. Gradski parkovi pored ostalog smawuju zaga|enost vazduha a za vreme velikih vru}ina mogu da snize toplotu u gradovima. Na teritoriji Grada Novog Sada postoje zna~ajne parkovske povr{ine, a od toga su tri parkovske

povr{ine za{ti}ene kao spomenici prirode zbog svojih izuzetnih prirodnih vrednosti (Dunavski park, Futo{ki park i Kameni~ki park). Svojim zna~ajem za urbanu ekologiju i identitet Novog Sada se svakako izdvaja i Limanski park. O svim navedenim zelenim parkovskim povr{inama se, kao i o ostalih preko 430 hektara zelenih povr{ina u gradu, stara JKP "Gradsko zelenilo". "POKRET GORANA NOVOG SADA" se kontinuirano bavi ekolo{kom edukacijom gra|ana svih uzrasta, posebno dece i mladih. Tokom prethodnih godina kroz niz kreativno edukativnih radionica u kojima su u~estvovali deca i mladi iz novosadskih vrti}a, osnovnih i sredwih {kola,

podizala se svest o zna~aju zelenih povr{ina u gradu za urbanu ekologiju. Edukativni program je realizovan kroz projekat "ZELENA STRANA GRADA" koji je podr`ao Grad Novi Sad, Gradska uprava za sport i omladinu, Kancelarija za mlade. Projekat "Zelena strana grada" je imao za ciq unapre|ewe programa neformalnog obrazovawa za mlade koji podsti~u {irewe znawa i informacija o zelenilu Novog Sada.

Dunavski park

Dunavski park se nalazi u centru Novog Sada, nedaleko od obale Dunava i zauzima povr{inu od oko tri hektara i sa svih strana je okru`en

gradskim ulicama. Nalazi se pod za{titom dràve kao spomenik prirode velikog zna~aja. Naziv "Dunavski park" poti~e od same lokacije, a to je blizina Dunava i produètak Dunavske ulice. Na tom prostoru je pre formirawa parka bio Liman - rukavac Dunava koji je postao bara i ve} 1880. godine je zapo~eto prvo ure|ewe parka. Park je ure|ivan u etapama. Prva etapa zapo~eta je nasipawem zemqe na prostoru tada{we velike depresije, muqevito-peskovite podloge sa jednim uzvi{ewem nazvanim "Olimp". Napravqeno je jezero a malo ostrvo dobilo je naziv "Erèbet" na kome je posa|ena àlosna vrba. Tridesetih godina 20. veka park dobija kona~ne granice i zvani~ni naziv "Dunavski park". îwenica da ovaj park godi{we poseti oko 2 miliona qudi samo mu pridaje dodatni zna~aj. Jezero u Dunavskom parku ~ini centralni deo i najve}a je atrakcija. U wemu se nalazi vodoskok koji doprinosi atraktivnosti prostora. Uz obalu su posa|ena stabla

Futo{ki park drve}a i `bunaste vrste od kojih je posebno interesantan taksodijum. Ono {to najvi{e privla~i pa`wu svih posetilaca jesu labudovi Isa i Bisa. Svi Novosa|ani dolaze kako bi uìvali u wihovoj lepoti. Nakon hladnih zimskih dana, kada ne borave na jezeru, svi sa nestrpqewem o~ekuju wihov povratak. Park ima 22.000 kvadratnih metara travnatih povr{ina, 600 stabala gde blago dominiraju li{}ari. Ostalu vegetaciju ~ini listopadno {ibqe, zimzeleno {ibqe, ìva ograda, cvetne gredice i perenski zasadi. U parku se nalaze vrlo vredna stabla poput stabla hrasta lu`waka, iza koga je deo travwaka namewen slobodnoj igri i druèwu, kao i staro stablo vrbe. Stabla ginka i gledi~ije su stabla koja ulep{avaju prostor parka.

Futo{ki park

Futo{ki park u Novom Sadu je stavqen pod za{titu kao spomenik prirode i utvr|en za zna~ajno prirodno dobro. Nastao je u prvoj dekadi 20. veka. Podignut je kao

park specijalne namene oko Jodne bawe. Sa ju`ne strane bio je ome|en Kalvarijom (kasnije Futo{ka ulica), a u neposrednoj blizini se nalazilo Streli{te i Va{ari{te. Na zapadnoj periferiji grada, nedaleko od Futo{ke {ume, 1897. godine je bu{en arterski bunar za potrebe vodosnabdevawa. Otkrivena je mineralna, termalna voda bogata jodom i vremenom je po~ela eksploatacija vode u zdravstvene svrhe. Futo{ki park danas zauzima povr{inu od oko 8 hektara. U parku se nalazi 1.611 stabala visoke i sredwe visoke vegetacije li{}ara i ~etinara, 3.617 predstavnika `bunaste vegetacije li{}ara i ~etinara. U vreme podizawa parka sa|ene su mnogobrojne egzoti~ne i autohtone vrste. Neke od vrsta, koje su veoma dekorativne, su grupe stabala ma~je leske, kalifornijskog libokedra, crnog bora, belog bora, mo~varnog ~empresa... Od pojedina~nih stabala izdvajaju se piramidalna bela topola, divqi kesten, lu`wak, crni orah, sitnolisna lipa... Zastupqene su mnoge egzoti!ne biqke kao {to su magnolija, tulipanovac, ginko, sofora. Cvetnih elemenata je malo, uglavnom su u kombinaciji sa `bunastim vrstama.

Kameni~ki park U Sremskoj Kamenici na severnim obroncima Fru{ke gore, du` obale Dunava, reke koja proti~e kroz deset dr`ava, lociran je spomenik prirode, Kameni~ki park. Na preko 33 hektara povr{ine prostire se ovo omiqeno prirodno dobro svih Novosa|ana. Kameni~ki park je 2008. godine stavqen pod za{titu i utvr|en za zna~ajno prirodno dobro. Na ulasku u park, na mestu nekada{we impozantne kamene }uprije, betonski most premo{}ava Kameni~ki potok, uo~avaju se vidikovci i kru`na pe{a~ka staza. U severnom delu parka nalazi se prirodno jezero, jedino preostalo iz grupe nekada{wih pet me|usobno povezanih jezera. U parku se nalaze ostaci vrtnoarhitektonskih elemenata koji poti~u iz vremena podizawa parka. Dve tre}ine parka je pod {umom a prose~na starost drve}a ve}a je od 80 godina. Od oko 7.500 stabala, samo je {est posto ~etinara, a dominiraju doma}e vrste. Jedan od najve}ih kvaliteta ovog parka je to {to direktno izlazi na obalu Dunava. Posebno se svojom lepotom isti~u dva hrasta, koji se nalaze u centralnom delu parka. To su najstariji hrastovi u Novom

Sadu i datiraju iz 1805. godine. U Kameni~kom parku dominiraju autohtone li{} arske vrste drve}a (javor, srebrna lipa, koprivi}, bagrem, hrast lu`wak, cer, grab, poqski brest, beli dud, sofora, pajasen, gvozdeno drvo, bela topola, divqi kesten). Od ~etinara, prisutne su grupe crnog i vajmutovog bora, kao i pojedina~na stabla belog bora i ari{a. Tako|e, park je bogat i egzoti~nim biqkama prenetim iz raznih krajeva Evrope, me|u kojima su najinteresantniji najstariji primerci crnog i belog bora, crveni hrast i divqi kesten.

Limanski park

Limanski park se nalazi u sredi{wem delu stambenog naseqa Liman u Novom Sadu. Svojim i zelenilom okolnih ulica povezan je u sistem zelenila grada. Kako se nalazi

u neposrednoj blizini reke Dunav, neophodno je ista}i i wegovu vezu sa podunavskim kompleksom zelenila. Urbanisti~kim planovima sredinom 20. veka predvi|ena je izgradwa stambenih blokova u kojoj je izdvojena i lokacija za zelenilo gde je danas park. Pedesetih godina zapo~ela je izgradwa stambenih blokova a u ciqu stvarawa povoqnijih uslova `ivotne sredine i {to br`eg formirawa za{titnog zelenog pojasa u ovom delu, na dana{woj povr{ini parka vr{ena je intezivna sadwa brzorastu}im vrstama vrba i topola u vi{e navrata. Iako kompletan prostor zapravo nije ~inio park u pravom smislu te re~i, bio je veoma pose}en i omiqen prostor, ve} ini stanovnika naseqa Liman 3. Ovako intezivno kori{} ewe tokom nekoliko decenija, uprkos neopremqenosti, dovelo je do formirawa zemqanih staza, izgradwe ~esme, de~ijeg igrali{ta, terena za bo}awe, skejt parka. Vi{decenijsko postojawe ovog "zelenog prostora" u Novom Sadu, wegova identifikacija sa parkovskim kompleksom kroz generacije korisnika kao i sve ve}i pritisak na gradsko zelenilo, doveli su do stavqawa ovog prostora u formu parka i zahtevali izradu projekta Limanskog parka. U parku preovla|uju visoki li{}ari koprivi}, hrast, sofora, dok su od niskih zastupqeni leska, bagrem, dafina.

NAJLAK[I TEST NA SVETU?



Kako se zvao Kraq Xorx 6.? Koliko je dugo trajao Stogodi{wi rat? Koja zemqa proizvodi panamske {e{ire? U kojem mesecu Rusi slave Oktobarsku revoluciju? Po kojoj su `ivotiwi Kanarska ostrva dobila ime?

Evo i Neo~ekivanih odgovora na test:

 Albert. Kada je do{ao na presto 1936. Poslu{ao je `equ kraqice Viktorije da se u budu}nosti nijedan kraq ne sme zvati Albert.

 116 godina, od 1337 do 1453. Stogodi{wi rat predstavqa seriju konflikata izme|u Engleske i Francuske, a u kasnijoj fazi i Burgundije. Rat se uglavnom vodio u Francuskoj i imao je karakter i francuskog gra|anskog rata i me|unarodnog rata.

 Ekvador. Da li je kupac prevaren? Nekome sa strane moglo bi izgledati da je tako. Pa, kupac je za pravi panama š{e{šir platio 300 dolara. Ali prodavac ga je izvadio iz kutije na kojoj je stvarno otisnuto ”da jenapravqen u Ecuador“u! Da li se radi o prevari? Nikako! Ustvari, prava panama zaista se proizvodi u Ekvadoru. Kako je do{šlo do tog pogre{šnog naziva? I kako je mogu}e da taj še{š{ir vredi stotine dolara?

Sredinom 19. veka traga~i za zlatom navalili su u Kaliforniju preko Panamske prevlake. Tamo su kupovali {še{šire uvezene iz Ekvadora. S vremenom su ovi {še{širi postali poznati po mestu na kome su kupqeni, a ne po mestu gde su napravqeni. U svakom slu~aju, panama {e{ir je postao veoma popularan. Tako je, naprimer, 1849. Ekvador izvezao preko 220.000 tih š{e{šira! Do 1944. panama {e{ir je postao glavni izvozni proizvod Ekvadora. Pravi panama {e{ir je lagan, prozra~an i traje do`ivotno. Plete se ru~no i zbog toga je svaka unikat. Cene se kre}u od nekoliko dolara za grubo izra|ene {še{šire do preko 1.000 dolara za vrhunski izra|ene. Kvalitet odre}uju fino}a i pravilnost pletewa kao i postojanost boje. Nikada ne zaboravite: Pravi panama {e{ir se proizvodi jedino u Ekvadoru.

 U novembru. Razlika od 13 dana je zbog pravoslavnog kalendara.

 Po psu. latinski naziv je INSULARIA CANARIA -– pse}e ostrvo.

DE^IJI BISERI

 Ne znam koliko imam godina. To se stalno mewa.  Tata je odrastao na selu. On je kravu video u`ivo!  Jako sam se upla{io kad se mama razbolela. Pomislio sam da }e nam tata kuvati.

 Kad se mama posva|ala s tatom, prvi put sam video lete}e tawire.

 @ivotno osigurawe je novac koji dobije onaj ko pre`ivi smrtni slu~aj.

 Usvajawe je boqa mogu}nost. Tako roditeqi mogu sami da izaberu svoje dete i ne moraju da prihvate ba{ ono koje su...

 Krave ne smeju brzo da tr~e, da ne bi prosule mleko.

^IKA KEKINE ZAGONETKE [ta to sija sa na{ega neba toplota nam wegova itekako treba. Pod wegovim zrakom sve }e bujno rasti ali ime wegovo morate vi kasti. (sunce)

   

ME\UNARODNI MUZI^KI FESTIVAL ZA DECU ”[KOQKICE U PLAVOM 2014”. Velikim „GALA KONCERTOM“ u nedequ 9. novembra 2014. u sve~anoj Sali NIS-a zavr{šen je Me|unarodni muzi~ki festival za decu “"[„Škoqkice u plavom”"”“ koji se odràvao od 7 do 9. novembra 2014. u Novom Sadu. Ekolo{ko udruèwe “"Zeleno pitawe"” iz Novog Sad i de~iji ekolo{ki ~asopis “"ûvari ravnice"” su dali svoj doprinos organizaciji festivala. Deo prihoda od Festivala je namewen deci oboleloj od dijabetesa pa je podr{šku Festivalu i borbi protiv diijabetesa svojim muzi~kim nastupom dala i specijalna go{}a Romana Pani}. "Gran pri" festivala je osvojia Teodora Stankovi}, Srbija, sa pesmom “„"Vreme je za brawe zvezda"”“ dok je specijalnu nagradu Dijabetolo{škog saveza Srbije za kompletan nastup dobila Laura Tomas, Srbija. Organizator i producent festivala je Udruèwe za de~ije umetni~ko stvaralaštvo „"A[ŠA i ANA"“ iz Novog Sada, a podràn je od strane Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisawe. Ciq organizatora je da, u saradwi sa medijima, nastavi sa, sada ve} kontinuiranim aktivnostima, na promociji de~ijeg stvarala{štva i kulture na{še zemqe, tim pre š{to je Me|unarodni muzi~ki festival za decu „Š”[koqkice u plavom“ uvr{šten u program me|unarodno priznate Asocijacije festivala - WAF.

Na zavr{noj sve~anosti su u~estvovala deca: l Vilina Rosalin Johansen (Norve{ka) sa pesmom "Moj ro|endan" l Eva Mari Mitreski (Makedonija) sa pesmom "Muzika" l Laura Tomas (Srbija) sa pesmom "To se zove Rok & Rol" l Tia Marija Gebauer (Hrvatska) sa pesmom "Matematika" l Isidora Jugovi} (Srbija) sa pesmom "Malo qubavi" l Nikolina Ivkovi} (Srbija) sa pesmom "Ho}u pesmu" l Anastasija Tanasi} (Bosna i Hercegovina) sa pesmom "Ma{ta" l Aleksandra Volkanovskaja (Belorusija) sa pesmom "Moja Belorusija" l Jana Jovanovi} (Srbija) sa pesmom "Ding dong" l Jelisaveta Leti} (Srbija) sa pesmom "Maskenbal" l Ana Grdadolnik (Slovenija) sa pesmom "Svi pri~aju o tom" l An|ela Ninkovi} (Srbija) sa pesmom "Ne krij od mene" l Ema Henci (Ma|arska) sa pesmom "Igraj jo{" l Ne|ica Mijajlovi} (Republika Srpska) sa pesmom "Brod qubavi" l Mina Jovanovi} (Beograd) sa pesmom "Igra leptira" l An|ela Koruga (Srbija) sa pesmom "Vila qubavi" l Magdalena Rogi} (Hrvatska) sa pesmom "Violina me zove" l Teodora Stankovi} (Srbija) sa pesmom "Vreme je za brawe zvezda"