ДР ЗВОНКО ЊЕЖИЋ САША ЈОВАНОВИЋ
ВОДА ЗА СВЕ ПРИЈАТЕЉ КЊИГЕ: ЈКП „ВОДОВОД“ Сремска Митровица
ЕКОЛОШКО УДРУЖЕЊЕ „ЗЕЛЕНО ПИТАЊЕ“ НОВИ САД 2015
ДР ЗВОНКО ЊЕЖИЋ САША ЈОВАНОВИЋ
ВОДА ЗА СВЕ ИЗДАВАЧ: ЕКОЛОШКО УДРУЖЕЊЕ „ЗЕЛЕНО ПИТАЊЕ“ Булевар ослобођења 11 НОВИ САД sasjov@open.telekom.rs Уредник издања: Весна Зец Илустрације: Младен Ољача (Чика Кека) Никола Скенџић (Кишко Капљица) Штампа: ПИПЕРИ, НОВИ САД
Поздрав свим великим љубитељима природе! Мислим да нема потребе да вам се представљам јер сви већ знате ко сам ја! Молим? Зар међу вама има неко ко не зна ко сам ја...? Уф, то ми се баш често дешава... Таман када помислим да сви знају ко сам ја, кад се оно јаве они који не знају... Вероватно је то због тога што стално расту и пристижу нови велики љубитељи природе! Него, као што је ред да се представим онима који ме не знају. Ја сам Чика Кека! Чика Кека, чувени панонски морнар без Панонског мора, велики љубитељ природе, још већи пријатељ деце! Ех, где сам ја све био и шта сам све видео. Просто да не поверујете... Толико тога сам видео, чуо и сазнао да понекад ни ја верујем шта сам чуо, видео и сазнао!
Ето, баш сам пре неки дан у Сремској Митровици заливао реку Саву како би смо имали више воде, кад одједном почне да пада киша... Међутим, ја сам увек спреман на све невоље и недаће које носи овај мој авантуристички начин живота па сам понео кишобран! Нисам од шећера али превише воде није добро за моју младалачку реуму... Знате ли ви шта је реума? То вам је када ми млади нисмо више баш млади али се ппонашамо као да смо млади па нас све нешто сева по костима од пете до главе... Да ли вам је јасно? Питајте ваше деке и баке и они че вам моћи да дају најпрецизнији одговор... Тако, док сам пунио реку водом, успут сам и заливао водено растиње јер ми се чинило да му треба мало више воде него што га има у реци Сави... Док сам ја бринуо о води видим ја неко или нешто ми прилази! Добро сте прочитали, неко или нешто ми прилази и виче из свег гласа: „Чика Кеко! Чика Кеко!“ Гледам ја и све не верујем... Прилази ми једна чаша... Хајде добро, чаша као чаша – шта има везе што прилази... Али, ова чаша и говори! Ниије проблем што чаша говори али ова чаша говори на српском језику! У свету има свакаквих чуда па и чаше које шетају и говоре, али код нас то да има нисам баш очекивао... Мада се не чудим се што ме та чаша познаје, јер сви знају ко је Чика Кека. ... „Чика Кеко, Чика Кеко“, није престајала чаша, “да ли ме се сећате?“ Чика Кека погледа у чашу која је била поред њега, почеша се по глави и рече: „Их, као да те се не сећам... Ко се не би сећао једне такве
чаше... Него како оно беше твоје име?“ „Чашко!“, весело одговори чаша, “ја сам онај другар Кишка Капљице...“ „Ма знам ја добро и тебе и тог Капка...“, правио се Чика Кека да се зна, покушавајући да се стварно сети ко је Чашко а ко сад тај Капко...“ „Није Капко, него Кишко, и он треба сада да дође. Чули смо да сте ви Чика Кеко дошли у Сремску Митровицу па смо хтели да вас поздравимо и помогнемо ако нешто можемо.“, весело је причао Чашко. „А где је сада Кишко Капљица?“, упита Чика Кека. „Треба да дође сваког тренутка. Чуди ме што га нема, мора да га је нешто задржало,“ рече Чашко чешкајући се по чаши. „Можда негде Кишко киши“, мудро је прозборио Чика Кека. „У праву сте Чика Кеко... Чим нема Кишка он сигурно решава неки проблема са капљањем воде. У том послу је најбољи – неда он нигде да капље вода...“, рече Чашко. „Па и ја сам дошао у Сремску Митровицу да видим каква је ситуација са водом, јер, као што сви знају, морамо да бринемо о води да би је било довољно...“, рече Чика Кека. „Знам вам ја Чика Кеко доста тога о води. Ево знам и једну песмицу... Хоћете ли да је чујете?“, упита Чашко Чика Кеку. „Наравно да бих волео и ја да научим нешто ново, мада ја већ све знам. Хајде синко, да чујем ту песмицу...“, рече Чика Кека.
„Песмица се зове „ВОДЕНА ПЕСМА“ и иде овако: Оно мало воде Што видиш крај пута То се зове бара, прљава и жута Вода када крене То се поток зове Кад постане река Тад бродови плове Језеро је вода, прохладна и чиста ал' море је веће па још јаче блиста Све земаљске воде Када некуд пођу На крају свог пута У океан дођу... „Баш лепа песма. Морам да признам да ни ја не бих бољу написао, мада и ја пишем песме. Могу ти рећи да сам ја и најбољи писац песама али ова о води ми се баш свиђа. А да ли ти, мој Чашко, знаш да ми ову нашу Земљу често називамо плавом планетом јер је више од 70% њене површине покривено водом. Међутим, највећи део воде – више од 97% је слана вода мора и океана, а мање од 3% отпада на слатку воду. Од процента који чине слатке воде на Земље 98,8% се налази заробљено у леду или у подземним водама а мање од 0,3% слатких вода на Земљи налази се у рекама, слатководним језерима и атмосфери“, почео је Чика Кека своју причу о води.
„Вода, исправна и сигурна, за пиће је незамењива за људе и сва друга жива бића, чак иако им она не даје енергију или органске храњиве материје. Приступ чистој води за пиће је побољшан последњих неколико деценија у готово свим деловима света, али и поред тога још увек око једна милијарда људи нема приступ чистој води а преко 2,5 милијарде људи нема приступ добром начину збрињавања отпадних вода. Због велике потрошње и све већих загађења, све је мање здраве, чисте воде па је зато неки већ назвају „плавим златом“. Све људске активности утичу на екосистеме вода и могу угрозити слатководне изворе, њену.количину и квалитет питке воде. Тако данас многи крајеви у Европи немају воде за пиће иако воде имају у изобиљу.“ „Ауууу..., Чика Кеко шта ти све знаш...“, задивљен је био Чашко. „Није то ништа... Ово је тек почетка“, поносно је говорио Чика Кека. „Чика Кеко, Чика Кеко, да ли могу да ти одрецитујем још једну песму“, хтео је да покаже Чашко да и он зна неке ствари. „Наравно да можеш. Баш ме занима о чему је та песмица“, радознао је био Чика Кека.
„Пошто већ причамо о води и ова моја песмица ће бити о води. Тачније, биће о киши... Послушајте је... Шта ће људи моји На небу та вода Док је горе добро је Ал’ почне да хода Према земљи крене Она немилице Од кише толике Не види се лице У кући тад седим Кроз прозоре гледам Да ме изнервира Још увек ја недам Престаће и она Ваљда једног дана Да не дођем горе Мораће то сама Све то ја и схватам Ал’ ме једно брине Како тол’ка вода Оде у висине...“ КРУЖЕЊЕ ВОДЕ „Могу ти рећи, драги мој Чашко да су ти песмице много лепе. Баш ми се свиђају“, био је задовољан Чика Кека. „Него, да ли ти стварно знаш како вода доспе на небо и после се враћа у виду кише?“, питао је Чика Кека малог Чашка.
„Морам да ти признам Чика Кеко да сам се одувек питао како се киша попне на небо...“; искрено је рекао Чашко. „Сада ћу ти рећи тајну како вода иде у висине а ти пажљиво слушај“, био је спреман за причу Чика Кека.... „Вода на Земљи се стално креће кроз циклус испаравања из океана и других водених површина, из копнених биљака и животиња у ваздух, кондензације, падавина и отицања површином, обично до мора или океана. Испаравање је процес када се услед топлоте вода претвара у пару и онда се подиже у висине. Тамо се због хладноће поново претвара у воду и таква се враћа на земљу... Да ли ти је јасно?“, упитао је Чика Кека Чашка који је пажљиво слушао Чика Кекину причу. „Хм..., сада ми је полако све јасније“, одговорио је Чашко. „Онда настављамо са причом...,наставио је Чика Кека, „то кружење воде у природи је научно познато под називом хидролошки циклус и означава сталну измену воде унутар хидросфере, између атмосфере, површинских вода, вода у земљишту, подземних вода и биљака. Већи део водене паре изнад океана се враћа поново у океан, али је ветрови односе изнад копна у приближној количини и брзини колико је отиче у море.Падавине изнад копна, имају неколико облика: најчешћа је киша, снег и град, уз нешто мањи допринос магле и росе. Роса су мале капљице воде које се кондензују када водена пара велике густоће наиђе на хладну површину. Роса се најчешће ствара у јутарњим сатима када су температуре најниже, непосредно пре изласка сунца и када температура површине Земље почиње расти. Кондензована вода у ваздуху може такође и рефлектовати сунчеву светлост правећи дугу“, неуморно је причао Чика Кека. „Баш је ово све занимљиво...“, задивљен је био Чашко. „Их, није то ништа шта ја још све знам...“, поносан је био Чика Кека.
„Чика Кеко, Чика Кеко, а да ли могу ја да вам кажем још једну песмицу“, питао је поново Чашко. „Па ти знаш још песмица? Хајде да чујемо чему ће бити ова песмица“, радознао је био Чика Кека. „Пошто сте споменули дугу ја знам једну песмицу и о дуги па ћу вам је сада одрецитовати...“, спремао се Чашко за рецитовање.
Преко нашег неба Кад је киша јака Баш тамо где треба Шарени се трака Док шетам кроз баре Стално траке гледам Додирнућу шаре Нећу да се предам Растежу се лењо Као да пркосе Горе бих се пењ`о Да ме ноге носе Не гледах где треба Па у бару паде Баш тада са неба Дуга ми нестаде „Браво Чашко!“, апалудирао је Чика Кека,“свака песма је лепша од претходне... Где си научио те песме?“ „Ја сам их и написао“, скромно је одговорио Чашко. „Па ти си прави песник, рецитатор и познавалац воде“, морао је да призна Чика Кека. „Хвала Чика Кеко на лепим речима“, тихо је проговорио Чашко. АГРЕГАТНА СТАЊА „Мислим да је добро да се подсетимо још неких ствари везаних за воду“, предложио је Чика Kека. „Баш би ме занимало да чујем још ствари о води“, спреман је био Чашко да настави слушање Чика Кеке. „Као што знаш, драги мој Чашко, вода је провидна, безбојна течност која формира реке, језера, океане и кишу
на Земљи, и један је од основних састојака свих живих бића. Као хемијско једињење, молекуле воде садрже један атом кисеоника и два атома водоника. Хемијска формула воде је H2O. Вода је течност при стандардним условима температуре и притиска, али на Земљи често се налази у свом чврстом стању, леду, као и у свом гасовитом стању, воденој пари. У зависности од температуре и притиска, растојања између молекула воде су мања или већа, а везе међу њима јаче или слабије па се вода зато јавља у више стања. Прелазак воде из једног агрегатног стања у друго постиже се повећањем или смањењем температуре или притиска. Вода прелази у гасовито агрегатно стање загрејавањем до температуре од 100 °C. У гасовитом агрегатном стању молекули воде су довољно међусобно удаљени да се могу хаотично кретати без много сударања. Прелазак воде из течног у гасовито агрегатно стање се назива испаравање. У течном агрегатном стању молекули воде су више приближени и они попримају облик суда у коме се налазе. Чврсто агрегатно стање се постиже хлађењем до температуре од 0 °C. У чврстом агрегатном стању молекули воде скоро да се и не померају и граде чврсту кристалну решетку. За разлику од течног и гасовитог стања, чврсто стање не мора да поприма облик суда у коме се налази, већ је у облику кристала. Мање је познато да да вода делимично испарава и на нижим температурама од 100 °C, зависно од атмосферског притиска, али не у великим количинама. Ово испаравање омогућује да вода непрестано кружи у природи, из земље ка облацима, па потом назад у виду кише и других падавина. Снег је такође вода, пошто је свака пахуља кристал леда малих димензија. Прелазак воде из чврстог у гасовито стање назива се сублимација. Да ли ти је ово јасно Чашко?“, питао је Чика Кека. „За сада ми је све јасно а ако нешто не будем разумео ја ћу вас питати Чика Кеко“, одговорио је Чашко.
АТМОСФЕРСКА, ПОВРШИНСКА И ПОДЗЕМНА ВОДА „Онда ћу наставити са причом... Вода се у природи не појављује у хемијски чистом облику, јер на свом путу долази у додир, раствара и прима различите материје. Од количине и врсте ових састојака зависе карактеристике воде. Према својој природи, вода се дели на атмосферску, површинску и подземну.
Атмосферска вода настаје од падавина као што су киша, снег и лед. Она садржи растворене гасове са којима долази у додир, попут кисеоника и угљен-диоксида. Од
чврстих материја садржи нешто прашине и чађи, а у близини мора и нешто соли. Ова вода настаје од атмосферске воде, која директно пада на Земљину површину или оне која се слива у њу са површине тла. Подземна вода се налази испод површинске земље. Настаје продирањем падавина од површинских водених токова ка водонепропусним слојевима (унутар Земљине површине) који се састоје од стена са малом порозношћу. Ова вода спада у ред чистијих, па се због таквих одлика веома често користи за пиће“, причао је Чика Кека без даха јер је био задовољан што поред себе има тако заинтересованог слушаоца. ПРОИЗВОДЊА ВОДЕ ЗА ПИЋЕ „Чика Кеко, Чика Кеко, а како сва та вода дође у славину? Никако ми то није јасно...“, био је радознао Чашко. „Хммм... Ово ти је право питање драги мој Чашко! Али, ти си питање поставио правом човеку тако да ћеш добити и прави одговор...“, задовољно се смешкао Чика Кека. „Ево овде, у Сремској Митровици постоје два изворишта која могу да дају максимално 660 литара у секунди воде. Једно извориште је баш у Сремској Митровици, где постоје 4 бунара, а друго је у селу Мартинцима, које се налази поред Сремска Митровице, где постоји 10 бунара. На тим местима подземне воде се захватају из другог водоносног слоја са дубине од 40 до 60 метара. Сваки бунар је опремљен одговарајућом пумпом и мернорегулационом опремом, помоћу које се вода потискује у сабирни цевовод. Главни потисни цевовод дужине 5,5 километара потискује сирову воду од изворишта у Мартинцима до постројења за прераду воде у Сремској Митровици.
Вода која се захвата са изворишта садржи штетне састојке природног порекла - гвожђе и манган, па се у циљу постизања здравствене исправности воде за пиће према критеријумима правилника о хигијенској исправности воде, примењује одговарајући технолошки процес прераде воде... Да ли ти је ово јасно Чашко?, упитао је Чика Кека свог слушаоца. „Ако сам добро схватио, вода се на извориштима, преко бунара, узима са дубине од 40 до 60 метара, допрема до Сремске Митровице да би се прерадила...“, лако је одговорио Чашко.
„Одлично! Онда можемо да наставимо...“, рекао је Чика Кека једва чекајући да настави своју причу. „Када се вода допреми у Сремску Митровицу тада се у постројењима за прераду воде обавља аерација, филтрација и дезинфексија“, лагано је причао Чика Кека. „Чика Кеко, Чика Кеко, а шта је то ареација? Шта је то филтрација? Чика Кеко, Чика Кеко а шта је то дезинфекција..?“, био је нестрпљив Чашко. „Полако синко... Где журиш? Све ћу ти полако испричати, ти немој ништа да бринеш већ нађи мало стрпњења и добро отвори твоје стаклене уши – ако их уопште имаш“, умиривао је Чика Кека свог водоводног ученика. „Аерација је процес уклањања гвожђа, мангана и других тешких метала оксидацијом са ваздушним кисеоником. Систем за аерацију, чији је капацитет 500 литара у секунди, састоји се од три поља са мрежом перфорираних цеви, одакле вода избија у млазевима и распршује се у капљице. Перфориране цеви су цеви које имају рупице и из њих вода излази као из неке фонтане. Филтрација је пролазак воде кроз пропустљив слој зрнастог материјала и тиме се ефикасно обавља процес бистрења воде и задржавање чести. Дезинфекција спречава могућност инфекције воде штетним микроорганизмима у дистрибутивној мрежи. Тако прерађена вода се смешта у резервоарски простор који обезбеђује довољне количине воде за све потрошаче.
У Митровачкој фабрици воде постоје 4 резервоара укупног капацитета 5.400 кубних метара воде...“, није стајао Чика Кека са својом причом. “Укупан капацитет постројења за прераду воде је, у Сремској Митровици, 600 литара у секунди а дневна просечна потрошња воде је 280 литара у секунди. У летњим шпицевима та потрошња достиже и до 400 литара, тако да људи који живе на подручју Сремске Митровице и током најтоплијих дана имају довољно воде“, застао је Чика Кека да на тренутак узме дах. „Ваууу... Па то делује баш моћно Чика Кеко. То ми се чини као да неко сваке секунде произведе 600 литара сока а сви жедни људи у овом граду могу да попију највише 400 литара! Вауууу...!“, био је одушевљен Чашко. „У праву си, само мораш знати да се ова вода користи и за још много других ствари а не само за пиће – тако да је стварно има сасвим довољно!“, потврдио је Чика Кека Чашково размишљање. КИШКО КАПЉИЦА
„Чика Кеко! Чашко! Чика Кеко! Чашко! Чика...“, однекуд је неко галамио, скоро као Чашко. Чика Кека и Чашко су се окретали око себе али никог нису видели мада галама није престајала... „Чика Кеко! Чашко! Чика Кеко! Чашко! Чика Кеко!, још увек их је неко викао. Окрећу се они око себа али узалуд, не виде никог. Одједном, негде са неба, пред њих се спустила једна кап воде... Био је то Кишко Капљица“ „Добар дан!“, весело се јавио Кишко. „Добар дан!“, одговорише заједно Чика Чека и Чашко. „Једва сам стигао до вас“, задихано је објашњавао Кишко. Чика Кека и Чашко су гледали у очекиваног другара који је стигао мало
касније него што је Чашко очекивао, а Чика Кека га није ни очекивао све док му Чашко није рекао да ће он доћи па га је онда и Чика Кека очекивао. „Нећете веровати шта ми се догодило...“, почео је своју причу Кишко Капљица. „Хоћемо!“, одговорили су у исто време Чика Кека и Чашко. „Баш лепо што ћете ми веровати, мада је прича таква да не знам да ли бих ја себи веровао... Баш сам кренуо плутајући према вама Савом уживајући у сунчаном дану. Баш је био диван дан за плутање... Сунце је било баш високо и добро је угрејало. Полако је почело да ми буде све топлије и топлије да би у једном тренутку баш постало вруће. Полако сам се ииздигао изнад воде и кренуо према небу... Постајао сам све већи и већи и моји молекули су се почели удаљавати. И, гле! Нисам више изгледао као капљица воде! Постао сам невидљив!!! Нећете веровати, мада сте рекли да хоћете, претворио сам се у водену пару. Испарио сам, драги моји! Подигао сам се високо у небо зајдно са многим својим пријатељима, који су такође испарили са мном. Сви заједно смо обликовали облак док нас је ветар носио по небу. Путовали смо од Саве, преко њива, према Фрушкој гори... Стигли смо до Фрушке горе у време заласка сунца. Ваздух изнад Фрушке горе је био хладан тако да је и мени било хладно... Како сам се хладио моји молекули су се приближиле и постајао сам све мањи и мањи. Кондензовао сам се! Постао сам претежак да ме облак држи и почео сам да падам према земљи. Постао сам кап кише!
И моји пријатељи су се кондензовали тако да су и они постали капи кише! Пали смо у мали фрушкогорски поток и почели да течемо низибрдо. Путовали смо врло брзо низ Фрушку гору поред села Чалме, све док нас поток није вратио поново у Саву... Невероватно, мада сте ви рекли да ми верујете! Потом је опет постало ми топло, па вруће и прича крену из почетка... Таман кад сам се претворио у водену пару наиђе неки хладан ветар и ја сам се врло брзо опет кондензовао да бих опет као кап кренуо према земљи.... И, тако, ето мене код вас...“, завршио је причу Кишко гледајући како ће Чика Кека и Чашко да реагују. „Занимљива прича“, рекао је Чика Кека. „Занимљива прича“, рекао је Чашко. „Да нисам рекао да ћу вероватни, просто не знам да ли бих веровао“, рече Чика Кека. „Ни ја“, рекао је Чашко. „Мада мислим да ти треба веровати“, рече Чика Кека. „И ја тако мислим“, рекао је Чашко. „Када боље размислим, овај твој доживљај практично показује како изгледа кружење воде у природи“, причао је Чика Кека чешкајући се по глави. „И ја кад боље размислим, сигуран сам да овај твој доживљај доказује кружење воде у природи“, рече Чашко чешкајући се по чаши. „Баш се радујем што сам успео да стигнем да се сретнем са вама Чика Кеко“, весело је скакутао Кишко Капљица око Чика Кеке и Чашка. „Могу рећи да је и мени драго драги Кишко што си дошао да се приукључиш овој нашој причи о води“, рече Чика Кека.
„Могу рећи да је и мени драго“, рече Чашко. „Ја пуно тога знам о себи, то јест, о води, па ако хоћете да чујете шта ја то све знам...?“, стидљиво је предлагао Кишко. „Наравно да бих волео да чујем шта ти знаш о себи, то јест, о води, јер се увек нешто ново може да научи“, сложио се Чика Кека. „Наравно да бих и ја волео да чујем шта ти знаш о себи, то јест о води, јер се увек нешто ново може да научи“, сложио се Чашко. ЧОВЕК И ВОДА „Кад се већ слажете ја вам могу рећи да ја чиним 72 посто људског тела... То јест, вода чини 72%, при чему тело стално уноси и избацује нове количине. Вода је пресудна за метаболизам у организму, пошто омогућује варење и касније растварање хране у ћелијама, али и чишћење ћелија од отпада. Сматра се да би сваког дана у тело требало унети око осам чаша воде, али многи људи пију знатно мање воде. Како би задовољила своје огромне потребе за водом, људска цивилизација воду црпе испод земље, из река или из мора, а потом је водоводима доводи у градове, до станова и чесми. Кад имамо увек воде у изобиљу, не размишљамо о њеној вредности и важности. Вода за већину људи једноставно извире из славине. Ретко размишљамо о путу који ја, то јест, вода из ваздуха и тла морам да пређем да бих дошао до вас. А још мање о томе куда одлазим након што нестанем у одводној цеви“, лепо је причао Кишко Капљица. „Нешто сам чуо ја о томе“, рече Чашко.
„Исправно говориш млади господине, то јест, млада капљице“, задовољно је рекао Чика Кека. „Још бих хтео да напоменем да би требали да ме штедите, то јест, да штедите воду јер дневна потрошња мене, то јест, воде, износи око 140 литара по особи. Та потрошња изгледа отприлике овако:
-
за пиће и кување потроши се 3 до 6 литара за прање посуђа потроши се 4 до 7 литара за чишћење у стану 5 до 10 литара за прање рубља потроши се 20 до 40 литара за купање и туширање 20 до 40 литара за телесну хигијену без купања 10 до 15 литара за испирање ВЦ-а потроши се 20 до 40 литара
Индустријска производња и модерна пољопривреда троше велике количине воде. На пример, за производњу једног тетрапака потроши се око 5 литара воде, свака пластична врећица кошта 10 до 20 литара, свака лименка 40 литара воде. Килограм новог папира прогута око 100 литара воде, док се за производњу једног килограма рециклираног папира потроши 10 литара. 41.500 литара воде се потроши за производњу једног килограма меса; 500 литара воде се потроши за производњу једне поморанџе; преко 1 милион литара воде се потроши за производњу једне тоне неког метала; 50 литара воде се потроши за један примерак новина; 5.000 литара воде за 1 килограм пиринча; 4 литре воде за 1 флашу пива; 1 литра воде за 100 грама чоколаде...“, изнео је Кишко Капљица своја сазнања.
„Врло добро си то испричао Кишко али ми морамо да знамо и КУДА ОДЛАЗИ НАША ОТПАДНА ВОДА?“, рече Чика Кека. „Коришћење воде за толике намене с једне стране и неодговорно понашање са њеном употребом с друге, доводе до непрестаног смањивања залиха чисте воде. Загађење воде не познаје границе, тако да је сви морамо чувати и рационално користити, јер вода је ствар наше културе и нашег живота Зато бих додао још да наши тоалети, купатила, веш машине и судопере су спојене на систем канализације стварајући, воду која се зове „отпадна вода“. Систем канализације може да се састоји од малих и великих цеви, пумпних станица и постројења за третирање те воде“, објашњавао је Чика Кека. „Чика Кеко, Чика Кеко, А ШТА МОЖЕМО МИ ДА УЧИНИМО ДА ПОМОГНЕМО ОЧУВАЊУ ВОДЕ?“, био је знатижељан Чашко. „Сви ми можемо да са мало пажње учинимо пуно. На пример, купање у кади потрошимо 3 до 4 пута више воде него за туширање. Значи, воду штедимо ако се туширамо. Воду штедимо и ако се послужимо нашим другаром Чашком, уместо да оставимо да вода цури док перемо зубе јер зубе можемо квалитетно опрати и са два децилитра воде. Ако затворимо славину док сапунамо руке, штедимо воду. Ако врт заливамо само када је то стварно потребно и то полагано - тако да земља може да упије сву воду, штедимо воду.
Такође можемо ДА СКРЕНЕМО ПАЖЊУ родитељима и другима да:
- поправе неисправну славина и водокотлић који цури јер расипају воду - машину за прање рубља и посуђа укључе кад је пуна - за одржавање кола користе услуге праоница које користе модерне машине и окренуте су штедњи воде и енергије а постижу исти ефекат. - ако сами перу аутомобил користе кофу и сунђер, а не млаз текуће воде. - ауто перу на травнатим површинама, без детерџента, како би се иста воду употребила и за заливање. - не испирају стазе, тротоаре и бетонске површине цревом, нека користе метлу. Поред тога сви ТРЕБА ДА ЗНАМО следеће податке: - Потрошња воде се удвостручила од 1950. године! - Количина загађене воде на свету је већа од количине воде у сливовима десет највећих светских река! - Србија нема довољно воде за пиће! - Само једна кап воде у секунди из неисправне славине годишње нарасте на количину од 6.200 литара.
Најкраће речено ВОДА НИЈЕ НЕПРЕСУШНО БЛАГО!“, закључио је Чика Кека.
„Значи, иако је вода један од основних услова за живот, човек о њој не брине довољно. У новије време због пораста броја становника и брзог развоја индустрије и пољопривреде, у многим деловима света слатке воде нема довољно. Чисте воде која се може употребити за пиће у природи је
све мање, а и количина која постоји стално се загађује,“ био је забринут Чашко. „У реке, језера и мора испуштају се воде из канализације, отпадне воде из фабрика, изливају нафта и други течни отпаци. На тај начин вода на Земљи се загађује и троши у индустрији и пољопривреди више него што на Земљу падне у облику талога. Резерве воде стално се смањују, а човечанству прети несташица воде. Чисте, питке воде данас има толико мало и има је све мање, тако да ће она у будућности бити све скупља. Због тога штедња и рационално коришћење воде одлажу и њено неминовно поскупљење. Онај ко на својој територији буде сачувао чисте воде, имаће у будућности велику шансу да квалитетно и напредно живи,“ упозорио је Кишко Капљица.
„Сви смо управу. Организација Уједињених нација је прогласила 22. март за Светски дан вода, с намером да истакне њену важност и ограничавајућу улогу у развоју, а ми морамо сви да се понашамо као да је сваки дан Светски дан вода – јер то и јесте“, завршио је своју причу Чика Кека.
Чашко и Кишко Капљица су погледали у Чика Кеку, загрлили се и заједно одрецитовали следећу песму. ВОДЕНА ШЕМА Ја се стално трудим Имам своју муку Никако да воду Ухватим у руку Има је толико Свуда на све стране А ја да се квасим Мени моји бране Од снега ја воду Врло лако правим Али снег од воде Никад не саставим А пара и лед Истога су рода Па од паре ништа А од леда вода Вода ме та мучи Ствара ми дилему Никако да схватим Ту водену шему Чика Кека је добро знао да њих двојица одлично схватају ситуацију са водом. Узео их је за руке и повео даље, да заједно причају деци и одраслима шта све знају о води – а знају много тога! ВОДА ЈЕ ЖИВОТ!
ДР ЗВОНКО БЛАГОЈЕ ЊЕЖИЋ Др Звонко Благоје Њежић, доктор техничко-технолошких наука, дипломирани машински инжењер, рођен је 02.09.1966. године у Сремској Митровици, a детињство и основну школу проводи у вољеној Чалми. Средњу школу природно-математичке струке завршио у Сремској Митровици. Уписује Факултет техничких наука у Новом Саду машински одсек на коме је дипломирао на смеру производни системи. У периоду 20042005.год. завршава специјалистичке студије, на Факултету техничких наука из области заштите животне средине, а из исте области 2007. године брани магистарску тезу. Наставља даље са усавршавањем да би 2012. год. докторирао на Факултету техничких наука из области заштите животне средине са докторском дисертацијом: “Модел еколошког редуковања ефлуената природних биоремедијационих јединица“. Ужа стручна област му је одрживи развој, биотехнологија животне средине, управљање отпадом, а посебно ефлуентима и нуспроизводима у масовној производњи хране. Израда идејног решења таложнице за муљ у рибњаку „Ечка“ у циљу заштите специјалног резервата природе “Стари Бегеј-Царска Бара“ је прво изузетно квалитетно техничко решење које је реализовано, а које је ауторско дело Звонка Њежића. Темпус пројекат: Изградња капацитета локалних самоуправа Србије у области заштите животне средине; учествовао као предавач по позиву на тренинг курсу „Управљање чврстим отпадом“ који је организовао Машински факултет Крагујевац на Копаонику, јун 2008. године. Сарађује и објављује радове (око 150 од којих 6 са SCI листе) у више међународних и домаћих стручних часописа, као и на многобројним научним скуповима и конгресима у земљи и иностранству. У току
2009. године је био главни координатор у едукационом центру за програме едукације средњошколских професора акредитованих од стране Министарства просвете Републике Србије. Аутор и предавач на више програма и тема из области одрживог развоја и заштите животне средине. Са колегама са Института аутор пет техничких решења који су верификовани од стране надлежног матичног одбора при Министарству науке, образовања и технолошког развоја Републике Србије. Учесник више пројеката Министарства науке, образовања и технолошког развоја, као и на међународном пројекту FP 7 „SUSMILK“. Стручни консултант и члан редакције еколошког часописа “Чувари равнице“, као и стручни консултант дечје еколошке емисије РТВ Војводине „Питам се, питам се“. Истраживачка орјентација му је усмерена ка заштити водних ресурса, употреби биомасе и отпада из пољопривреде и прехрамбених технологија, као корисне сировине у биотехнолошким процесима или коришћење као обновљиви извори енергије. Бивши активни спортиста и спортски радник. Главни и одговорни уредник студентских програма, шеф клуба „Машинац“(1987-1991), шеф комерцијале ДОО “ИПЦ“ Нови Сад (1991-1997), председник Скупштине и Управног одбора СЗ “Срем“ (1998-2001), директор ДОО „Санс“ (2001-2007). Истраживач на Научном Институту за прехрамбене технологије у Новом Саду(2008-2012), а од фебруара 2013. године научни сарадник. Говори енглески и руски, ожењен, има ћерку Катарину.
САША ЈОВАНОВИЋ Саша Јовановић је рођен 14.04.1965. године у Сремској Митровици а сада живи и ради у Новом Саду. Од 2009. је уредник у дечијем програму РТ Војводине где уређује дечију еколошку емисију “Питам се, питам се” и у оквиру еколошког удружења “Зелено питање” из Новог Сада уређује дечији еколошки часопис “Чувари равнице”. Председник је еколошког удружења грађана ”Зелено питање“, члан Удружења новинара Србије и Друштва књижевника Војводине КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ 2009. “МАМА, МАМА“ 2009. „ПОЧЕТНО МАТЕМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ У СТИХУ“ 2011. “ПАНОНСКЕ ПРИЧЕ НЕСПАВАНКЕ” 2011. “ЧУВАРИ РАВНИЦЕ И ДРУЖИНА БЕЛОГ ЗЕЦА” 2012. „ЕКОЛОШКИ МАСКЕНБАЛ НА ОБЕДСКОЈ БАРИ“ 2012. “ЕКОЛОШКА ОЛИМПИЈАДА У КОВИЉСКО ПЕТРОВАРАДИНСКОМ РИТУ” 2012. “ЕКОЛОШКИ ФЕСТИВАЛ НА ДЕЛИБЛАТСКОЈ ПЕШЧАРИ“ 2012. “ЕКОЛОШКИ КВИЗ У ГОРЊЕМ ПОДУНАВЉУ” 2012. “СВЕ СУ МАМЕ ЛЕПЕ, НАЈЛЕПША ЈЕ МОЈА” 2013. “ПРИЧА О МАРИЦИ ПЛАМЕНКАПИЦИ” 2013. “ЕКОЛОШКИ РЕЧНИК У СТИХУ” 2013. „ЗЕЛЕНЧИЦА“ 2014. „ХАЈДЕМО У РЕЗЕРВАТЕ ПРИРОДЕ“
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 502.51(02.053.2) ЊЕЖИЋ, Звонко Вода за све / Звонко Њежић, Саша Јовановић ; [илустрације Младен Ољача, Никола Скенџић]. - Нови Сад : Еколошко удружење грађана "Зелено питање", 2015 (Нови Сад : Пипери). - 32 стр. : илустр. ; 21 cm Тираж 1.000. ISBN 978-86-917863-3-5 1. Јовановић, Саша a) Екологија (за децу) COBISS.SR-ID 297396231
Дечији еколошки часопис „Чувари равнице“ је намењен деци основношколског узраста и дистрибуира се путем продаје на киосцима и путем претплате по школама. Кроз текстове и интерактивну комуникиацију са ученицима основних школа путем часописа се скреће пажња на значај очувања животне средине у свом окружењу.
Циљ часописа је развијање свести о потреби и могућностима личног ангажовања у заштити животне средине, усвајање и примена принципа одрживости, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину. Први број можете погледати на интернет адреси http://issuu.com/sasajovanovic/docs/cuvari_ravnice1
Информације о претплати мејл адреса: cuvariravnice@gmail.com