Retail magazin - Februar 2012 - izdanje broj 4 by Retail Magazin

strana 29

MAGAZIN

Saveznici zdravlja iz zamrzivača

strana 25

Futurizam u maloprodaji

Franšizing

Poklon koji ima personaliti

strana 16

Digitalni shopping asistenti strana 27

broj 4 februar 2012.

www.retail.rs

strana 14

Njeno veličanstvo Čokolada

strana 20

Časopis za trgovce i potrošače

RETAIL MAGAZIN

SADRŽAJ

www.retail.rs

03 04 08 12 14 16 20 22 25 27 29 31 33 38

REČ UREDNIKA VESTI IZ TRGOVINE KASTOMERIZACIJA KATALOŠKI MARKETING POKLON KOJI IMA PERSONALITI NJENO VELIČANSTVO ČOKOLADA FRANŠIZING ETIKETA KAO LIČNA KARTA PROIZVODA

FUTURIZAM U MALOPRODAJI DIGITALNI SHOPPING ASISTENTI SAVEZNICI ZDRAVLJA IZ ZAMRZIVAČA NOVITETI NAJAVE DOGAĐAJA ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

Izdavač EPOS PS - agencija za konsultantske usluge, 21242 Novi Sad - Budisava

Tel: 062 8 772 114, E-mail marketing@retail.rs Žiro račun: 265-2010310005643-07 Raiffeisen Banka AD, Beograd, PIB: 106773818 MB: 62255889 Retail Magazin redakcija: grafički urednik: Aleksandar Jandrić, izvršni urednik: Maja Drobnjaković, project manager: Milan Muždeka

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Retail Magazin

reč urednika

Dragi Čitaoci, pred Vama je novo, četvrto izdanje dvomesečnika koji nosi ime Retail Magazin. Kažu da je broj četiri magičan broj. Postoje četiri dimenzije ljudskog života. Četiri godišnja doba. Četiri pravca na kompasu. Broj četiri predstavlja simbol celine i otvorenosti ka svetu. Ovaj broj simbolizuje praktičnost, izdržljivost, upornost, uravnoteženje. Februar je mesec „buđenja”. Rađanja poslovih ideja. Kada je oklevanje nepoznanica, a kada mantra „Just Do It” postaje deo korporativne strategije. Zona smelosti i odlučnosti. Pisali smo o raznorodnim temama, želeći da prenesemo makar „atom” pozitivnog razmišljanja o tome šta bi sve u trgovinskom sektoru moglo da se „popravi”, „spoji”, „preusmeri”, „filtrira”, „zaštiti”. Ukoliko ne znaš odakle da počneš, počni od početka. Ovo je naša Azbuka.

www.retail.rs

A kao Analiza. Mikroskopski posmatrajte tržišne „pore”. Donosite mudre zaključke. B kao Brend. Vaše ime i prezime. Vaša harizma. V kao Vreme. Strpljivost je vrlina. G kao Govor. Prevazilaženje barijera. D kao Dogovor. Ispunjenje obećane reči. Đ kao Đak. Celoživotno učenje. E kao Evolucija. Od naturalne trampe do virtuelne trgovine. Ž kao Žar. Način na koji pristupamo životu, ljudima i poslu. Z kao Zaratustra. Njegova izreka glasi: dobre misli, dobre reči, dobra dela. I kao Informacija. Prava informacija, jednako važna i za kupca i za prodavca. J kao Jedinstvenost. Budite drugačiji, neka Vas dugo pamte. K kao Konkurencija. Zdrava konkurencija predstavlja “spiritus movens” napretka i modernizacije. L kao Lojalnost. Lojalnost među kolegama. Lojalnost prema partnerima. Lojalnost kao stav. LJ kao Ljubav. Izvor inspiracije i snage. M kao Mreža. Komunicirajmo, češće i kvalitetnije. Svima će koristiti. N kao Novac. Budimo samo oprezni da ne postane fetiš. NJ kao Njihati se. Biznis nužno mora da bude fleksibilan. O kao Obim. Obim poslovnih šansi. Obim poslovnih sposobnosti. Obim poslovnih rezultata. P kao Promocija. Ukoliko namiguješ devojci u mraku, ona to neće znati. R kao Retail. Retail kao imperativ globalnog doba. Retail kao polje širokih mogućnosti. S kao Srbija. Treba da izađe na “dnevnu svetlost” i pokaže šta ume. Treba da bude podrška, a ne kočnica. T kao Transakcije. Uspešno ukrštanje ponude i tražnje. Ć kao Ćar. Izvorno turska reč, a u prevodu znači „dobitak”. Treba da ga zaslužimo. U kao Upravljanje. Ništa ne prepuštajte igri slučaja i teoriji verovatnoće. F kao Fer trgovina. Trgovinsko partnerstvo zasnovano na poštovanju, transparentnosti i dijalogu. H kao Hrabrost. Uvek preko potrebna. Gde god da se nađemo, gde god da krenemo. C kao Cilj. Ono čemu se nadamo. Ono čemu dosledno stremimo. Č kao Činiti. Činiti dobro sebi, činiti dobro drugima. DŽ kao Džangrizati. Umesto „sitnih reči”, uputite pohvalnu i podsticajnu reč. Š kao Šum. Ne dozvolite da Vas “šum” zavara, sledite svoja opredeljenja. Ne zaboravite da svako ima neku svoju „azbuku”. Stoga, neophodno je da naučimo pažljivije da slušamo. To je primarni preduslov za međusobno (poslovno) razumevanje. Srdačno,

Retail Magazin Tim decembar2011.

RETAIL MAGAZIN

Subotički “Agrokombinat” prodat “Matijeviću”

Sredinom januara meseca, na javnoj licitaciji u Privrednom sudu u Subotici industrija mesa “Matijević” kupila je subotički “Agrokombinat”, po početnoj ceni od 7,6 miliona evra. Time je postala vlasnik oko 1.300 hektara zemlje, više objekata, mehanizacije i opreme. Većinski vlasnici “Argokombinata” do danas bili su mali akcionari, koji su imali 55 odsto vlasništva. Od preostalog dela 35 odsto pripadalo je privatizacionom registru, a 10 odsto Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja. U privatizacionom registru zavedeno je 1.366 akcionara “Agrokombinata”. Međutim, mali akcionari nisu zadovoljni postignutom cenom, jer nakon što se od 7,6 miliona evra izmire potraživanja svih poverilaca, za njih će ostati veoma malo. Zbog lošeg poslovanja, stečaj u preduzeću pokrenut je još 2004. godine, a u martu prethodne godine proglašen je bankrot. U vreme uvođenja stečaja, “Agrokombinat” je dugovao 5,1 miliona evra i plan je tada bio da se taj novac obezbedi kroz reorganizaciju, koja je trebalo da traje do kraja 2013. godine.

www.retail.rs

„Mercator“ i u Valjevu U Valjevu je počela izgradnja tržnog centra slovenačke kompanije “Mercator”. Investicija vredi više od 2 miliona evra, a posao će dobiti oko 65 radnika. Objekat bi trebalo da bude gotov u maju, a biće veličine 3.500 metara kvadratnih. Miroslav Vuković, direktor investicija „Mercatora” za jugoistočnu Evropu, izjavio je da je ta kompanija imala veliku podršku lokalne samouprave, koja joj je omogućila da u kratkom roku dobije potrebne dozvole za početak izgradnje. Valjevski gradonačelnik Zoran Jakovljević ozvaničio je radove na izgradnji tržnog centra ”Mercator”, i poručio kako je bilo „krajnje vreme” da i grad Valjevo dobije prvi hipermarket.

VESTI

Danski „JYSK” otvorio novu prodavnicu u Inđiji Najveći evropski lanac proizvoda za kuću „JYSK” otvorio je 2. februara novu prodavnicu u Inđiji. Početkom aprila prethodne godine, „JYSK“ je otvorio svoju prvu prodavnicu u Subotici. Nakon toga, otvorio je prodavnice i u Pančevu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Čačku. Otvaranjem nove prodavnice u Inđiji, „JYSK” nastavlja sa svojom najavljenom strategijom otvaranja 40 prodavnica na teritoriji Srbije. Trenutno, „JYSK” broji otprilike 1.900 prodavnica u 34 zemlje širom sveta. Godišnji promet ove grupacije iznosi gotovo 2,5 milijarde evra i zapošljava oko 17.000 ljudi.

Nemački „Lidl” uskoro i kod nas Državni sekretar ministarstva trgovine i poljoprivrede Vladimir Matović izjavio je da su neki od najvećih trgovinskih lanaca najavili dolazak u Srbiju, a najpre se može očekivati prisustvo nemačkog „Lidl”-a. Takođe, izjavio je da je „Lidl” registrovao firmu u Srbiji, te da trenutno ispituje gradove u kojima planira da otvori trgovine odnosno da se uskoro očekuje početak izgradnje objekata. Prema njegovom mišljenju, dolazak velikih trgovinskih lanaca u Srbiju unaprediće konkurenciju koja će uticati na povoljnije cene i pad marži u zemlji. Matović je naveo primer belgijskog trgovinskog lanaca “Delhaize”, koji je prethodne godine kupio „Delta Maxi” i novim metodologijama podigao kvalitet usluga, te zadao isti zadatak konkurentima, od čega će potrošači imati korist.

„Metro” odustaje od prodaje „Kaufhof”-a Nemački maloprodajni trgovinski lanac „Metro” odustao je od prodaje robnih kuća „Kaufhof”. One zapošljavaju 20.000 radnika u 139 zemalja. Direktor trgovinskog lanca Olaf Koh saopštio je da trenutna situacija na tržištima kapitala ne nudi odgovarajuće uslove za tako važnu transakciju. Takođe, izjavio je i da su prihodi smanjeni usled „razočaravajuće” Božićne prodaje. Prihodi su u 2011. godini smanjeni za 0,8 odsto, mada je snažan rast u Aziji nadoknadio loše rezultate u Evropi, za koje „Metro” krivi dužničku krizu u evrozoni. Takođe, dodao je da su visoka stopa nezaposlenosti i program štednje u mnogim evropskim zemljama rezultovali smanjenjem potrošnje.

februar 2011.

RETAIL MAGAZIN

VESTI

Otvorena nova „DM“ prodavnica u Beogradu

Otvoren „Tempo” kod Ade Ciganlije

Još 24. decembra, otvorena je nova„DM“ prodavnica u Beogradu, u ulici Omladinskih brigada 100 („Idea Extra“). Na dan otvaranja, za kupce su bili pripremiljeni popusti i do 50 odsto na najatraktivnije proizvode. Organizovano je i kolo sreće, koje je svaki kupac sa računom većim od 700 dinara imao priliku da zavrti i osvoji jedan od brojnih poklona. Dan otvaranja obeležile su promocije, te mnoštvo balona, animatori, disk - džokeji, mađioničarski performansi za decu, učešće u nagradnoj anketi, kao i interesantni pokloni.

Kompanija „Delhaize Srbija” otvorila je prvi „Tempo” centar otkako je preuzela „Delta Maxi”markete. Asortiman najnovijeg „Tempo” centra će činiti oko 27.000 proizvoda, koji će biti predstavljeni svim posetiocima po konceptu koji „Delhaize” koristi širom Evrope. Novi „Tempo” otvoren je u Beogradu, kod Ade Ciganlije. „Tempo Ada” odgovor je na potrebu velikog broja porodica da se snabdeva u hipermarketu i da kupuje po povoljnijim cenama.

Kruševački „Rubin” najavio špricer u limenci

Prva fabrika LCD televizora u Srbiji

Kruševački “Rubin“ plasirao je na tržište novi proizvod - špricer u limenci. Špricer u limenci se može očekivati već u prvim danima sledeće godine. Iz kompanije “Rubin” kažu da je ciljna grupa onih koji će uživati u ovom hladnom napitku velika. Na tržištu se pojavio rozi špricer, koji se pravi od rozea, kao i beli špricer, koji se pravi od stonog, polusuvog belog vina. Po iskustvima onih koji su već probali ovo piće, ukus je fenomenalan, a limenka praktična. Ostaje da se vidi kakva će konkurencija biti špricer u limenci drugim popularnijim napicima poput piva.

Kompanija “WEG technology” otvorila je 26. januara prvu fabriku LCD/LED televizora i klima uređaja u regionu. Ova fabrika otvorena je u Beogradu, u naselju Železnik. Kako je saopšteno, nakon dugotrajnih i sveobuhvatnih priprema, a uz podšku Fonda za razvoj, kompanija „WEG technology“ uspela je da realizuje projekat postavke proizvodnog pogona u Srbiji. „WEG technology“ uspešno posluje već 15 godina, a pre 6 godina lansirao je domaći brend „WEG“ na tržište kućnih aparata i tehničkih uređaja.

Na mestu današnje Kvantaške pijace, koja se nalazi na površini od 18,5 hektara, tokom marta počeće izgradnja „Veletržnice Beograd”, koja će Beograđanima nuditi do 40 posto jeftiniju svežu hranu. Radiće oko 1.500 proizvođača i najmanje 50 pravnih lica, koja će se baviti trgovinom hrane na tom prostoru. Skupština grada Beograda usvojila je na svojoj poslednjoj sednici, održanoj 23. decembra 2011. godine, informaciju o potrebi osnivanja Privrednog društva „Veletržnica Beograd” d.o.o. Veletržnicu će činiti 7 hala, čija će izgradnja biti završavana sukcesivno, a sastojaće se iz parcele na kojoj se nalazi postojeća Kvantaška pijaca s pripadajućim objektima, kao i još dve parcele na kojima sada nema izgrađenih objekata. U prvoj fazi rada planirana je izgradnja hale za voće i povrće, kao i asfaltiranje parkinga za teške kamione. Veletržnica će imati hale za voće i povrće, meso, ribu i cveće, koje će biti izgrađene u skladu sa svim standardima o bezbednosti hrane i klimatizovane prema vrsti robe. Biće uspostavljene i polise kvaliteta, koje će omogućiti kontrole ispravnosti poslovanja i robe kakvih do sada nije bilo. Grad Beograd i JKP „Gradske pijace” raspisali su javni poziv investitorima zainteresovanim da učestvuju u vlasništvu i upravljanju veletržnicom, najvećim regionalnim centrom za razmenu, uvoz i izvoz voća, povrća, cveća, mesa i ribe. Među najvećim prednostima za potencijalne ulagače ističu se lokacija uz Koridor 10, direktan pristup tržišu Beograda i regiona, najpovoljnije cene zakupa, sigurno poslovanje i naplata potraživanja, zakonske olakšice prilikom snabdevanja javnih ustanova i još mnoge druge pogodnosti.

februar 2011.

www.retail.rs

„Veletržnica” na mestu “Kvantaša”

RETAIL MAGAZIN

VESTI

„Delhaize” objavio reorganizaciju maloprodajne mreže u Srbiji Zbog slabijih rezultata krajem prethodne godine na ključnim tržištima matične zemlje i Sjedinjenih Američkih Država, belgijski trgovinski lanac „Delhaize” objavio je da planira da otpusti 5.000 zaposlenih. U Srbiji će, kako je saopšteno, „Delhaize” reorganizovati svoju maloprodajnu mrežu otvaranjem 20 i renoviranjem 40 prodavnica. David Vander Skuren, generalni direktor „Delhaize Grupe” za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, izjavio je da „Delhaize” prepoznaje region jugoistočne Evrope kao tržište koje može da podstakne rast čitave grupe. Analizirali su njihovu maloprodajnu mrežu i odlučili da naprave izvesne promene, kako bi što uspešnije pružali usluge potrošačima. Proširenjem asortimana, izmenom izgleda prodavnica i načina izlaganja robe, postojeće prodavnice „Tempo Ekspres” biće prebačene u format prodavnica „Maxi”. Otvaranje i renoviranje prodavnica obavljaće se postepeno tokom godine, a u narednih šest meseci biće zatvaran po jedan „Mini Maxi” u Mrčajevcima, Kragujevcu, Baljevcu, Vranju, kao i tri u Šapcu. Zatvaranje neprofitnih i otvaranje novih prodavnica kompaniji će doneti uštede, koje „Delhaize Srbija” planira da reinvestira na srpskom tržištu. U prodavnicama koje se zatvaraju, gde god je to bilo moguće, zaposlenima je ponuđen posao u drugim objektima u sistemu „Delhaize Srbija”.

U prodavnicama biorazgradive kese umesto plastičnih

Otvorena sedma „Petrol“ benzinska stanica u Srbiji

Osim što ih više neće biti u trgovinama, njihova proizvodnja biće dodatno oporezovana. Proizvođači kesa će dobijati stimulans od sedam hiljada dinara, ali će svoje proizvode morati najpre da šalju u laboratoriju na ispitivanje porekla. Prema uredbi Ministarstva životne sredine, sve plastične kese najpre moraju da prođu test u laboratoriji na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, da bi uopšte dospele na tržište. Svi proizvođači moraju da dobiju sertifikat da su njihove plastične kese birazgradive odnosno da su neškodljive za čoveka i njegovu okolinu. Ministar životne sredine Oliver Dulić kaže da će inspekcije redovno vršiti kontrolu proizvođača. Tako će se tona plastičnih kesa taksirati sa 20 hiljada dinara, dok će se proizvodnja biorazgradivih stimulisati. Ipak, ovo ne znači kraj za proizvođače plastičnih kesa, jer je moguće na već postojećoj opremi praviti i biorazgradive kese.

Naftna kompanija „Petrol“ nastavlja širenje mreže benzinskih pumpi u Srbiji, a sa novootvorenom pumpom u Kikindi trenutno ih ima sedam u našoj zemlji. Pumpa u Kikindi druga je grinfild investicija „Petrol“-a u Srbiji, posle izgradnje pumpe u Valjevu prethodne godine. Novootvorena „Petrol“-ova benzinska stanica na ulazu u Kikindu će točiti kvalitetni aditivirani evrodizel 5, tečni naftni gas i evropremijum benzin BMB95, standardni BMB-95 i dizel D-2. U sastavu „Petrol“ove pumpe, nalaze se prodavnica i kafić, površine 160 kvadratnih metara. Grupa „Petrol“ je za devet meseci 2011. godine prodala 1,7 miliona tona naftnih derivata, što je za dva odsto više nego za devet meseci 2010. godine. Krajem septembra 2011. godine, grupa „Petrol” je poslovala na 439 benzinskih stanica, od kojih je 313 u Sloveniji, 85 u Hrvatskoj, 38 u Bosni i Hercegovini, 6 u Srbiji i po 3 na Kosovu i u Crnoj Gori.

www.retail.rs

„Delta Holding” nastavlja razvoj i investicije i u 2012. godini “Delta Holding” namerava da tokom 2012. godine nastavi razvoj i investicije, a fokus poslovanja biće na biznisu sa nekretninama i poslovima u agraru. Jelena Krstović, potpredsednica „Delta Holdinga” za korporativne komunikacije, izjavila je da je u planu izgradnja šoping mola na Autokomandi, kao i izgradnja šoping mola na Bulevaru Despota Stefana, što se može očekivati početkom 2013. godine. Krstovićeva je precizirala da se u junu 2012. očekuje zatvaranje i početak renovinaranja hotela „Continental” u Beogradu, koje će trajati 12 meseci i u koji će biti uloženo 30 miliona evra. Nakon renovinaranja, taj objekat će nositi ime “Crowne Plaza” i imaće pet zvezdica, što je retkost u ovom lancu „InterContinental Grupe”. Takođe, istakla je da postoje još tri lokacije za izgradnju šoping molova, u Novom Sadu, Nišu i Banjaluci, te da za tri do pet godina planiraju investicije i na ovim lokacijama. Projekat izgradnje šoping mola na Autokomandi vredan oko 200 miliona evra nalazi se u završnoj fazi.

februar 2011.

RETAIL MAGAZIN

VESTI

Potpisan Memorandum o unapređenju drumskog prevoza Privredna komora Srbije, Uprava Carina i Međunarodna unija drumskih transportera potpisali su Memorandum o korišćenju savremenih informacionih tehnologija u tranzitu robe i teretnih vozila, što će unaprediti drumski saobraćaj kroz Srbiju. Cilj potpisivanja Memoranduma predstavlja potvrdu spremnosti sve tri strane da razvijaju i unapređuju saradnju radi olakšanog poslovanja korisnika TIR sistema. TIR sistem u okviru Međunarodne unije drumskih transportera predstavlja garantni lanac za olakšavanje tranzita robe. Prema rečima Martina Marmeja, generalnog sekretara ove organizacije, cilj je da se unapređuje korišćenje informacionih tehnlogija i razmena podataka sa upravama carina putem elektronskih preddeklaracija od strane prevoznika. Na taj način, izbegava se kontrola robe na carinama i postupak postaje efikasniji. Kako je precizirao Martin Marmej, roba se kontroliše na polasku i dolasku. Svako ko prevozi robu, mora da ispuni elektronsku deklaraciju i tačno navede sadržaj koji prevozi. Na osnovu toga, u daljem postupku, vrši se procena rizika da li će se određeni transport pregledati ili ne. Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, izjavio je da potpisivanje Memoranduma obezbeđuje veću efikasnost u prevozu i tranzitu robe kroz Srbiju odnosno manje zadržavanje na graničnim prelazima. Predrag Petronijević, direktor Uprave Carina Srbije, ocenio je da Memorandum doprinosi jačanju unutrašnjih kapaciteta i približivanju Srbije Evropi i svetu.

„NIS“ otvorio benzinsku pumpu pod novim brendom

Donet novi pravilnik za trgovinu naftom

„Naftna industrija Srbije“ pustila je u rad benzinsku pumpu „Požarevac grad 1“, pod novim brendom „NIS Petrola“. Novi, moderniji izgled nastao je spajanjem crvenog plamena na beloj pozadini, simbola kompanije „NIS“ i plave boje koja označava sinergiju sa “Gazprom Neft”-om. Time je „NIS“ započeo izgradnju novog identiteta maloprodajne mreže, nudeći potrošačima evropski kvalitet, pouzdanost i prijateljski ambijent. U naredne dve i po godine, planirana je modernizacija 250 benzinskih pumpi koje će poslovati pod brendom „NIS Petrol”. Poštujući tradiciju, „NIS” je u Požarevcu prioritet dao benzinskoj pumpi koja je na usluzi potrošača pet decenija. Sada, to je moderan objekat sa visokim standardom usluge i garantovanim kvalitetom goriva. U ponudi je kompletan asortiman derivata - BMB 95, evro premijum BMB95, D2, evro dizel, kao i auto gas koji se toči preko savremenih automata,. U ponudi je i 1.000 artikala robe široke potrošnje, kao i kafe bar. Na objektu su ispoštovani svi ekološki propisi ugradnjom rezervaora sa duplim plaštom i separatora za zauljene vode.

Na snagu je stupio novi Pravilnik o minimalnim tehničkim uslovima za trgovinu naftom i naftnim derivatima. Trgovci naftom će od sada morati gorivo da voze najpre u skladišta, pa onda na pumpe. Stoga, neophodno je da se obezbedi dovoljno skladišta ili se gubi licenca za bavljenje tim poslom. Od sada, trgovci naftom i nafnim derivatima biće obavezni da imaju 5.000 kubnih metara skladišnog prostora. Oni se žale da im je to dodatni trošak od najmanje 600.000 evra godišnje, kao i da pravilnik nije dovoljno jasan. Aleksandar Mileusnić iz „Udruženja naftnih kompanija Srbije” smatra da nije logično da svako mora da ima 5.000 kubnih metara prostora, jer jedno takvo skladište može da opsluži nekoliko kompanija. Novi pravilnik ne odnosi se na „NIS“, iz razloga što on već ima skladišta. Ostali domaći i strani naftaši tvrde da će to uticati na snabdevanje.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije saopštilo je da je 25. januara u Beogradu osnovano Udruženja izvoznika Srbije. Osnivanje Udruženja izvoznika Srbije realizuje se u u okviru Projekta za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP). Taj projekat finansira Evropska unija sa 3,5 miliona evra, u cilju unapređenja poslovanja, konkurentnosti i izvoznih kapaciteta malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Na osnivačkoj skupštini koja je održana u Ministarstvu ekonomije, izabrani su članovi Upravnog odbora, a za predsednika tog tela izabran je Svetozar Mrkšić iz firme „Berko“ iz Mola. Udruženje izvoznika Srbije radiće na jačanju saradnje izvoznika i stvaranju povoljnijeg okruženja, koje malim i srednjim preduzećima omogucava isplativ izvoz. Božidar Laganin, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), izjavio je da je za podsticanje izvoza u ovoj godini planirano 150 miliona evra i da će SIEPA aktivno podržavati osnivanje tog nezavisnog udruženja, kojem će biti obezbeđene prostorije i oprema ne bi li se što pre krenulo sa radom. Projekat SECEP podržali su i kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, Privredna komora Srbije i Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

februar 2011.

www.retail.rs

Osnovano Udruženja izvoznika Srbije

RETAIL MAGAZIN

Kastomerizacija

www.retail.rs

U evolucionim stupnjevima razvoja marketinga kao nauke i prakse, nivoi i strategije marketing fragmentacije tržišta različito su definisani. Strategije „štimovanja” potencijala kompanije sa potrebama i zahtevima tržišta (potrošača) pretežno su klasifikovane u dve bazične grupe, kao monofunkcijske strategije odnosno strategije nediferenciranog pristupa i strategije koncentrisanog, ciljanog marketinga. Drugim rečima, postoje masovni i mikro-marketing. Globalizacija i liberalizacija uslovili su fenomen preusmeravanja kompanija ka lokalnim područjima i zapostavljenim tržišnim nišama. Kao krajnja, ultimativna faza dubinske segmentacije tržišta javlja se kastomerizacija odnosno apsolutno prilagođavanje individualnom kupcu. Tradicionalni marketing primenjuje „Push Strategy“ odnosno „Strategiju Guranja“, gde se jedna poruka upućuje širokom auditorijumu, dok je alat savremenog marketinga „Pull Strategy“ odnosno „Strategija Privlačenja“, gde postoji interaktivan, fleksibilan odnos između kupca i prodavca. Kao rezultat intenzivnije konkurencije, kompanije počinju gotovo mikroskopski da proučavaju i najtananije želje kupaca, te da ih postavljaju u epicentar njihovog poslovanja. Internet kao moderna komunikaciona platforma, omogućava direktan dijalog između ponude i tražnje, te služi kupcima da pregledaju informacije i upoređuju ponude, zatim razgovaraju sa dobavljačima, biraju cenu i opciju isporuke, čak i samostalno dizajniraju proizvod koji žele. Integrisanje virtuelnih aktivnosti u strateški plan kom8

panije odnosno u njene organizacione procese i marketing miks predstavlja podlogu uspešne elektronske trgovine. Osnovne osobine današnjeg kupca jesu samosvesnost i samoinicijativnost, te on sada ima slobodu da kritikuje, hvali i konstruktivno sugeriše, a sve više i moć da odlučuje. Statistička istraživanja pokazuju da su prehrambeni proizvodi, nameštaj, garderoba i modni detalji, turističke i ugostiteljske usluge kategorije najpodložnije kastomerizaciji, dok se tehnika svrstava u grupaciju retko kastomiziranih proizvoda. Prednosti ovog „ličnog” marketinga jesu premošćavanje teritorijalnih razdaljina i mogućnost komparacije više alternativa pre definitivne kupovine. Mudre kompanije sada kupcu unapred obezbeđuju sve neophodne instrumente pomoću kojih on može sam da oblikuje predmet kupovine, kao i način kupovine. Personalizovani marketing sada februar 2011.

struji i dejstvuje difuzno, zagleda partikularno sve atome tržišta, poklanja pažnju svakom pojedinačnom kupčevom predlogu, zatim ga stavlja pod lupu, raščlanjuje i pronalazi kvalitetna rešenja za ispunjavanje istog. Personalizovani marketing odbacuje „strategiju kišobrana” i raznorazne standardizacije, a u fokus stavlja kupčevo „unutrašnje ja” i imaginaciju. Ponekad i kupčeve „hirove”. On ne priznaje usporenost i generalizacije, već zahteva preciznost i britko prodajno razmišljanje. On smatra da su striktni tržišni segmenti fikcije, da osobenost pojedinačnog kupca može da„štrči”, izlazi iz zacrtanih granica i tako kvari „pun krug” odnosno da ne može da se „spakuje” u određenu „fioku”. Svaki je čovek zvezda za sebe, marketari su to shvatili i počeli da primenjuju nova pravila igre. Brand menadžeri transformisali su se u Customer menadžere. U nastavku teksta slede primeri svetskih kompanija koje koriste ovaj model prilagođavanja individualnim februar 2011.

potrebama kupaca. „Acumins” je kompanija za distribuciju vitamina i suplemenata iz San Franciska koja putem Interneta pravi željenu multivitaminsku formulu odnosno mešavinu vitamina, minerala i lekovitih trava prema porudžbini kupca, isključivo u skladu sa njegovim uputstvima i zdravstvenim stanjem, na način što komprimira čak do 95 sastojaka u tri do pet „personalizovanih pilula”. Premisa ove kompanije glasi: „Zašto da gutate na desetine raznoraznih pilula kada možete da uzmete samo tri koje sadrže na desetine sastojaka koje sami izaberete?”. Japanska kompanija „Paris Mild”, jedan od najvećih svetskih maloprodavaca naočara, koristi instrument dizajna zahvaljujući kojem može da napravi digitalnu sliku lica kupca. Kupac samo treba da opiše koju vrstu naočara tačno želi, da li su u pitanju sportske, elegantne ili klasične naočare, i u sistemu se prikazuje više varijanti na kompjuterizovanoj fotografiji. Nakon što je odabrao okvir naočara, kupac bira i pričvršćivače za nos, zatim šarke i drške. Kupčeve naočare gotove su u roku od samo jednog sata. Sa programom londonske kompanije„DeBeers” pod nazivom Dizajnirajte svoj prsten (Design Your Own Ring), kupci mogu sami da projektuju sopstvenu viziju idealnog dijamantskog prstena, i to izborom između 189 kombinacija oblika, zatim mogu proizvoljno da odrede težinu centralnog kamena prstena, kao i bočnih kamenova, mogu da odluče kakav će biti metal za obruč prstena, dok je lokalni juvelir tu samo da bi im dodatno pomogao. Kada je u pitanju kupovina putem Interneta, Srbija zaostaje za ostalim zemljama regiona, uprkos us9

www.retail.rs

RETAIL MAGAZIN

RETAIL MAGAZIN otpremnice, fakture, prijemnice robe, te usvojiti adekvatan swift standard za finansijske transakcije. Na aktuelnim domaćim web adresama za elektronsku trgovinu uglavnom mogu da se naruče prehrambeni proizvodi i gotova jela iz restorana, avionske karte, računarska i druga tehnička oprema, proizvodi izdavačke i muzičke industrije, ulaznice za koncerte i razne manifestacije, nakit i ukrasi za kuću, kao i polise osiguranja. Razlozi prodavaca za povećanje udela elektronske trgovine u ukupnom trgovinskom prometu su prodor na nova tržišta uz niže troškove i brži obrt kapitala, dok se kupci za ovakav način trgovine opredeljuju zbog mogućnosti da bez fizičkog napora steknu obuhvatniji uvid u kompletnu tržišnu ponudu i kretanje cena za usluge i proizvode koji ih zanimaju. Počevši od 2003. godine, na Paliću se svake godine tradicionalno dodeljuju i nagrade „E-trgovina AWARD” za doprinos afirmaciji i razvoju elektronske trgovine i elektronskog poslovanja u Srbiji. U prethodnom periodu, neki od dobitnika ovog priznanja su Portal eUprava Republike Srbije, Poštanska štedionica, Narodna banka Srbije, Agencija za

privredne registre, Infostud, Limundo, Telenor, Jat Airways, prodavnica Internet Prodaja Guma, LINK group, te kompanije VISA International, Pakom computers, Delta M. pripremila: Maja Drobnjaković

www.retail.rs

vojenoj regulativi o elektronskom poslovanju. Procenjuje se da je učešće online trgovine u ukupnom trgovinskom prometu niže od 10 odsto, dok se u Evropi to učešće nalazi na nivou od oko 15 odsto. Posmatrano na godišnjem nivou, na online kupovinu stanovnik Srbije prosečno potroši oko 58 evra, dok je u Evropi taj prosek znatno viši i dostiže iznos od oko 887 evra. Mnoge softverske kompanije razvijaju pakete za podršku pokretanju i funkcionisanju Internet prodavnica, te u Srbiji postoji oko 1000 Internet prodavnica, dok svega 10 odsto njih pruža mogućnost plaćanja karticom. Istraživanja pokazuju da su sitni trgovci naročito zainteresovani za elektronsku trgovinu, jer im se na taj način otvara tržište. Međutim, neophodno je i ustanoviti način primene carinskih propisa i međunarodnih standarda za elektronsko poslovanje sa inostranstvom, kao i uobličiti lokalne instrumente za primenu međunarodnih standarda, zatim raditi na razvoju servisa koji bi privredi i građanima omogućili efikasnije korišćenje elektronskih potpisa, definisati oblik poslovnih dokumenta poput elektronske

februar 2011.

Ubrzaj Svoj Posao

Ubaci u 5-u

www.barkodcitaci.com Rešenja i tehnologije koje unapreduju Vaš posao

RETAIL MAGAZIN

Kataloski marketing Potrošače je zahvatila planetarna “kataloška groznica”. Kompanije distribuiraju maloprodajne kataloge koji predstavljaju određenu liniju proizvoda ili usluga, zatim kataloge sa specijalnim akcijama za kupce i „Business - to - Business” odnosno poslovne kataloge. Oni mogu da budu u klasičnoj štampanoj formi, dok u poslednje vreme online formati preuzimaju primat. Eksperti iz oblasti direktnog marketinga uviđaju da kombinovanjem kataloškog i Internet poslovanja mogu efektivnije da unaprede prodaju. Uspešnost kataloškog marketinga ogleda se u višestrukoj sposobnosti kompanije da najpre ponudi kvalitetan proizvod ili uslugu, zatim da pažljivo upravlja bazom kupaca i zalihama, kao i da na jedinstven način predstavi sopstveni imidž. Pojedine kompanije diferenciraju svoje kataloge tako što unutar njih prezentuju i bogatije informacije, šalju primamljive uzorke i testere, nude stalno otvorenu telefonsku liniju za dodatna pitanja, najvernijim kupcima spremaju interesantne poklone, a deo prodajnog profita odvajaju za humanitarne svrhe.

katalog, konkretno katalog opreme za uređenje bašte, pojavio se u Velikoj Britaniji davne 1667. godine. Prva u nizu reformi poštanskog sistema sprovedena je 1840. godine, takođe u Velikoj Britaniji, taj medijum postao je povoljniji i dostupniji, što je stimulisalo dalji razvoj kataloške prodaje. Ubrzo potom, restruktuiran je i nemački poštanski sistem, te je 1874. godine oformljen sistem prenosa paketnih pošiljki, a 1878. godine i sistem poštanskih brojeva. To su bili osnovni preduslovi ranog pojavljivanja potrošačkih kataloga i na ovom području. Nastavljenoj ekspanziji kataloške prodaje doprinela je pojava kreditnih kartica Diners Club i American Express 1950. godine, a potom i kartica Visa i MasterCard. Današnji potrošači preferiraju transparentnost, jednostavnost, brzinu i udobnost, kupovinu iz fotelje, ne vole gužve, dugačke redove, čekanja. Trenutno, kataloška prodaja najrasprostranjenija je na prostorima Sjedinjenih Američkih Država, kao i u zapadnoevropskim zemljama. Zahvaljujući napretku ostva

www.retail.rs

Dok je sveta i veka, prodavci su favorizovali metode marketinga koje su maksimalno ekonomične, a koje paralelno produkuju značajno vidljive poslovne rezultate. Jedna od takvih metoda jeste „Business - to - Consumer” kataloški marketing, dok se u ostale kanale direktnog marketinga svrstavaju direktna pošta, štampani i elektronski mediji, telemarketing, mobilni marketing, masovni„matriks - mediji”odnosno progresivni mediji trećeg doba. Prvi trgovački

februar 2011.

renom u sektoru informacionog društva i telekomunikacija, kompanijama je znatno olakšan pristup globalnim potrošačima. Posledično, brojne kompanije već su pokrenule katalošku prodaju, od proizvođača robe široke potrošnje do proizvođača softvera. Katalog više nije samo obična, monotona reklamna brošura koja prikazuje isključivo cene. On je poput male knjige, egzistira da bi probudio kupčevu radoznalost. Da bi podstaknuo njegovu fantaziju. Da bi ga u potpunosti zaintrigirao. I naveo na razmišljanje. Gde je grafički dizajn veoma važan, a gde su reči i namere još važnije. On je nešto poput modernog manifesta kompanije. Marketari sada uvode i nove izvedenice poput onih „Metalogue“ ili „Catazine“, koje nadgrađuju bazičan pojam „Trade Catalogue”. U našoj zemlji, kataloški marketing primenjuje se intenzivnije tek nekoliko godina retrogradno, od momenta kada su poznati, afirmisani inostrani kataloški prodavci preneli i aktivirali ovakav sistem poslovanja i ovde. Ipak, naš narod još uvek gaji izvesne predrasude prema kataloškoj prodaji. Ljudi su sumnjičavi oko toga da li će naručeni proizvod uopšte stići, koliko dugo će morati da čekaju na njega, da li će on u stvarnosti izgledati jednako kao i na fotografijama u katalogu, da li će im odgovarati veličina, ukoliko se radi o odevnim komadima, i još je bezbroj sličnih nedoumica. Kompanija koja se uključi u industriju aktivne kataloške prodaje, mora da bude svesna da je za nju krucijalno da izgradi pouzdan brend, jer on potrošaču služi kao orijentir i kao garancija. Više nije dovoljno samo kreirati katalog pomoću kog ćete prodati što je više moguće proizvoda, već kroz zanimljivo osmišljene editorijale stvoriti nešto što će potrošači vofebruar 2011.

leti redovno da čitaju, sakupljaju i o trgovini, kataloška prodaja nije čak čuvaju kao vrednost. bila identifikovana i regulisana na odgovarajući način. Kataloški Svako od nas koristi kataloge iz marketing definiše se kao „daljinrazličitih razloga. Sto ljudi, sto ska trgovina na malo”, dakle ćudi. Štedljivi potrošači žele na- podrazumeva prodaju proizvoda jpre da saznaju što više detalja i usluga potrošaču koji nije nepo samim proizvodima i zatim da osredno prisutan, a gde trgoupoređuju cene. Međutim, sve je vac asortiman predstavlja putem više onih koji prevashodno žele određenih sredstava direktne da budu inspirisani, pre nego što komunikacije. Zakon o elektronuopšte donesu odluku o nekoj skoj trgovini postepeno srpske kupovini. Nije u pitanju nesigurn- potrošače upoznaje sa prednostiost i neodlučnost, već neutralnost ma online kupovine, koje već dobez negativnih predubeđenja, ot- bro poznaju stanovnici razvijenijih vorenost za „upijanje” maštovitih država. Upravo zahvaljujući ovom predloga za šoping. Sve do 2010. zakonskom rešenju, podstiče se i godine, kada je donet novi Zakon budući razvoj kataloške prodaje putem Interneta. Neretko patimo od „sindroma užurbanog života”, sve manje slobodnog vremena imamo na raspolaganju za ležerno razgledanje marketa, međutim Internet nam omogućuje brzu konekciju, nema nepotrebnog dupliranja utrošenog vremena, i to su glavne pogodnosti kupovine putem online kataloga. Kupljena roba stiže nam na kućnu adresu, a to što imamo mogućnost reklamacije i povraćaja novca bez žučnih rasprava sa prodavcima dodatna je prednost Internet kataloške prodaje. pripremila: Maja Drobnjaković 13

www.retail.rs

RETAIL MAGAZIN

Poklon koji ima

personaliti

Ekstravagantne ideje za poklone. Zvezda na Bulevaru slavnih. Poruka u boci. CD čestitka. Ukrasni ekološki papiri i mašne za pakovanje. Dezenirani poklon vaučeri. Daroteke više nisu samo obične prodavnice poklona. Prodavci poklona sada imaju znatno kompleksniji zadatak. Očekivanja i nadanja kupaca bujaju posebno za vreme praznika i intimno značajnih datuma.

www.retail.rs

Prodavci poklona moraju da budu vrhunski psiholozi. Vrhunski marketari. Vrhunski stratezi. Moraju pažljivo da slušaju i gledaju, ali i da budu domišljati. Oni se sada sve više udaljavaju od zone klasičnog i „već viđenog”, a upuštaju se u istraživanje beskrajnog polja kreativnosti. Prodavci poklona sada pomno prate svetske trendove i vrše strogu selekciju artikala koji će ući u njihov asortiman. Prodavci žele da kupci budu apsolutno zadovoljni, a to će postići ukoliko budu prepoznatljivo maštoviti i ukoliko poklone budu tretirali kao umetnička dela. Običaj darivanja ima dugačku istoriju, star je koliko i samo čovečanstvo. Poklonu treba udahnuti „dušu”. On treba da bude metafora za ljubav, toplinu, bliskost, radost, novi početak. Pokloni nisu formalna obaveza, već slobodna želja. Prodavac poklona mora da anticipira, da bude vešt i da neprestano iznenađuje. Od njegove vizije, koja se ispoljava kroz uobličenu ponudu odnosno paletu poklona, zavisi kupčeva sreća. Pokloni spajaju ljude, mire 14

ih, zasmejavaju, venčavaju. To je ogromna odgovornost. Na ovu večno interesantnu temu, razgovarali smo sa Ines Ivanović. Ona je direktor beogradskog Internet butika koji nosi ime „Originalni pokloni”. Bliži se Dan Svetog Trifuna odnosno Dan zaljubljenih. Sugerišite čitaocima Retail Magazina kako da odaberu idealan poklon za Nju odnosno Njega. Mi kupce uvek savetujemo da se potrude da budu drugačiji i da iznenade voljenu osobu nekim neobičnim poklonom. Poklon ne mora da bude skup, jedino što

je bitno jeste da osoba kojoj ga uručujete vidi da ste uložili trud i vreme da pronađete nešto jedinstveno i inspirativno. Da li ćete devojci ili supruzi da pošaljete ruže sa porukama na laticama ili ćete crno - belim fotografijama da ispišete Njeno ili Njegovo ime, odluka je na Vama, no najvažnije je da se potrudite da budete romantični. Da li je kupovina poklona vrsta kupovine u kojoj ljudi najviše uživaju? Kupci nam često kažu da smo im rešili „problem”, s obzirom da traženje poklona i razgledanje radnji ponekad može da bude naporno. Dešava se da ljudima ponestane ideja ili da u tom trenutku nemaju dovoljno vremena da se posvete tome. Kod nas, kupovina je istovremeno i zabava. Putem naše internet stranice možete da poručite željeni poklon, a mi ga potom dostavljamo na Vašu kućnu adresu. Naš „virtuelni butik” nudi originalne poklone za svačiji ukus i džep, raspon cena je širok, te svako može da pronađe nešto što mu odgovara. Muškarci nam često kažu da su uz našu pomoć i oni konačno dobili pohvale za izfebruar 2011.

RETAIL MAGAZIN bor poklona i da im devojke više sam videla poklon „Dajte ime ne prigovaraju za neinventivnost. zvezdi“. Kada sam se vratila u Beograd, želela sam to da poklonim jednom dečaku za krštenje, ali sam shvatila da taj poklon ovde nigde ne može da se naruči, te sam tako i došla na ideju da napravim virtuelni butik „Originalni pokloni“ koji će imati sve one poklone koji su dostupni na Zapadu. Uzela sam predstavništvo za exYu i tako je sve počelo.

Kako je uopšte došlo do saradnje sa kompanijom „International Star Registry“? Dugo sam živela u Sidneju i tamo

pročita jednu lepu misao i tako unese makar zrno lepote u svakodnevicu. Ili da mu neka misao bude „Light Motiv” tog dana. Postoji Tegla sa 365 misli koja sadrži divne misli velikana o ljubavi, prijateljstvu i životu generalno, zatim Tegla ljubavi koja sadrži isključivo misli o ljubavi, kao i Tegla prijateljstva koja Vas podseća na to šta je iskreno prijateljstvo i ko su Vam pravi prijatelji. Da li je poklon Wine set najčešće korporativni poklon? Da, ljudi ga obično kupuju za poslovne prijatelje ili kolege, međutim imali smo i kupce koji su ga nosili na svadbu ili za useljenje. Svesno ostavljam ovo pitanje za kraj. Kako definišete umeće darivanja? Za mene, to je razgovor između dvoje ljudi. Prijatelja, ljubavnika, rođaka, kolega. Razgovor koji pruža zadovoljstvo, i onome koji poklanja i onome koji taj poklon prima. Pripremila: Maja Drobnjaković

februar 2011.

www.retail.rs

Vi omogućavate ljudima da kupe „parče kosmosa“ i na taj način dobiju sopstvenu zvezdu? Samo da ukratko pojasnim, ne radi se o kupovini prave zvezde, jer je to nemoguće. Radi se o tome da Vi možete jednu zvezdu da nazovete po nekoj dragoj osobi i da joj na taj način simbolično „skinete zvezde sa neba”. Osoba će dobiti sertifikat na kome su upisane koordinate te zvezde i mapu na kojoj se vidi ta zvezda i čitavo sazvežđe. Ideja potiče iz Amerike, gde brojne poznate ličnosti imaju jednu takvu zvezdu koja im je zvezda vodilja u životu.

Prodajete i arhivske brojeve engleskih novina „The Times“. Da li su ljudi radoznali da pročitaju šta se događalo u svetu na dan njihovog rođenja? Taj poklon je stvarno divan. Kada uzmete u ruke te stare, blago požutele novine i čitate šta se u svetu dešavalo baš na dan kada ste se rodili, osećaj je zaista čudan. Veoma često se naručuje za ljude koji imaju gotovo sve i kada jednostavno ne znate šta da im kupite. Ovaj poklon je i veoma lepo upakovan, a reakcije su fenomenalne. Zanimljivo je i da postoji samo određena količina novina za svaki datum, stoga nam se dešavalo da za neki datum više ni ne možemo da naručimo primerak novina. Šta Vaša „Tegla misli” najčešće poručuje kupcu? Svrha ovog poklona jeste da čovek uz prvu jutarnju kafu

RETAIL MAGAZIN

Njeno velicanstvo ^

coKolada

Lekovita, ukusna, suptilna, čulna. Mnogima je omiljeni slatkiš, a i najčešće je poklanjana. Ima pozitivan uticaj na čovekovo mentalno zdravlje. Čokolada je odvažno krenula na avanturistički put oko sveta. I ubrzo, ceo univerzum se zaljubio u nju. Lovin’ you is easy cause you’re beautiful. Tako su i nastale čuvene belgijske Mocart kugle, kao i bečka Saher torta. Švajcarske mlečne čokolade, fondan krem i trouglaste toblerone. Ručno rađene čokoladne trufle, nugatine, kuglice od đanduje, kao i ganaš krem sa đumbirom. Vrhunski konditori mame nas svojim prefinjenim čokoladnim kreacijama. A od deset najboljih čokolaterija, čak pet su iz francuske metropole. Širom planete, osnivaju se organizacije proizvođača čokolada, kao i udruženja ljubitelja istih. Posao profesionalnih degustatora čokolada neretko se proglašava za „najbolji posao na svetu”. Svetske statistike pokazuju da globalna ekonom-

www.retail.rs

Kakao vodi poreklo iz Amazona, a nastao je 2000 godina pre nove ere. Za civilizaciju Maja, kakao plod predstavljao je simbol života i plodnosti. Kasnije, ljudi u Centralnoj Americi upotrebljavali su kakao zrno čak i kao platežno sredstvo. Asteci su prvi pravili kakao napitak, a smatrali su da je to eliksir zdravlja. Kolumbo je bio prvi Evropljanin koji je probao čokoladu. Prvi brod sa kakaom prodat je na španskom tržištu. Prvu prodavnicu čokolade otvorio je neki Francuz 1657. godine u Londonu. Otkrićem parne energije, usavršava se proces prerade kakao zrna i uspostavlja se masovna proizvodnja kakao mase. Zahvaljujući britanskoj kompaniji „Fry i sinovi”, čokolada dobija čvrst oblik, te ne služi više samo za piće. Nova svilenkasta čokolada koja se pojavila zamenila je staru hrapavu, zrnastu. Kakao berza locirana u Svetskom trgovačkom centru u Njujorku otpočela je sa radom 1925. godine. Čokoladna bajka je biznis koji donosi „najslađi” profit na svetu.

ska kriza nije uticala na potrošnju čokolade, koja je na posebno visokom nivou u alpskoj regiji i zemljama sa hladnijom klimom. Stanovnici Irske prosečno konzumiraju istu količinu čokolade kao i Švajcarci, koji su neprikosnoveni prvaci, a u pitanju su 12,3 kilograma po stanovniku godišnje. Prosek za Francusku iznosi 6,6 kilograma godišnje po glavi stanovnika. Prosečni Japanac godišnje pojede samo 1,92 kilograma čokolade, dok Kinez pojede tek 0,52 kilograma. U mnogim gradovima, periodično se održavaju raznorazni sajmovi i atrakcije predstavnika „slatke” industrije, zatim izložbe čokoladnih skulptura, modne revije čokoladnog donjeg veša, a u poslednje vreme afirmiše se i čokoladni turizam. Ovo su samo neke od turističkih tura koje privlače izuzetnu pažnju putnika iz svih krajeva. Čokoladna februar 2011.

RETAIL MAGAZIN dolina u Toskani. Novembarska Čokoladna šetnja u Brižu. Terapeutska masaža čokoladom u Meksiku. Čokoladna zemlja čuda u Šangaju. Uparivanje čokolada i vina na festivalu u Australiji. A kao sastavni deo aranžmana, računa se i čokoladna fontana u hotelskoj sobi. Pre nego što udvaranje ženama počne, italijanski zavodnik Kazanova jeo je upravo čokoladu. Smirujuća, ali i uzbuđujuća.

Jednom rečju, neodoljiva. Ona je pravi afrodizijak. Koje sve vrste čokolada postoje? Bele, mlečne, crne, nezaslađene za kuvanje, „couverture” čokolade za glazure. Zatim, čokolade sa cimetom, brusnicama, bananom, marcipanom, šampanjcem, ružinim laticama, te sa muskatnim oraščićem. Ne zna im se broj. Zahvaljujući poslastičarima veštih ruku, uvek će biti nekih novih čokoladnih „kompozicija”, maštovito upakovanih u sofisticirane folije. Danas, postoje kompanije za čije se čokoladne proizvode može reći da su „dela od neprocenjive umetničke vrednosti”. Objekti divljenja. A kvalitet opravdava cenu. Opsednutost februar 2011.

taviti ih bez daha. Ono što je američka kompanija „Tifani” za dijamante, to je belgijska kompanija „Nojhaus” za praline. A kako su zapravo nastale praline? Prekretnicu predstavlja jedna nezgoda koja se dogodila 1671. godine u jednom pariskom restoranu. Ovo je jedan od onih slučajeva kada se kaže „sreća u nesreći”. Pomoćnik kuvara slučajno je ispustio šaku badema na pod. U snažnom besu, pokušavajući da ga ošamari, glavni kuvar je oborio šerpu punu istopljenog šećera povrh prosutih badema. Za to vreme, francuski grof Plessis - Praslin nestrpljivo čokoladom manifestuje se i u sva- je čekao svoj dezert. Očajan, kodnevnom kulinarstvu. Aroma glavni kuvar je odlučio da ipak čokolade izvrsno se uklapa čak posluži bademe sa prelivenom i kada se nalazi u kombinaciji ohlađenom šecernom masom. sa slanim jelima. Primera radi, Grof je bio oduševljen. Iako to kupiletina u ljutom sosu od čilija, var možda nije očekivao, dobio je sa dodatkom tamne čokolade. ovacije, a novi specijalitet poneo Egzotični recepti sada su u trendu. je ime po poznatom gostu. I u kozmetičkoj industriji, čokolada je unela revoluciju. Potražnja ku- Izvor: Panel domaćinstava 2011./2012. paca za hit proizvodima raste godina do usijanja. Čokoladni piling za GfK Panel Domaćinstava je istratelo. Čokoladna maska za lice. Pa živanje koje kontinuirano prati i čokoladni gel za tuširanje. Ima kupovne navike i potrošnju robe toga još. Čokoladni eksperiment široke potrošnje u domaćinstvitek je počeo. Kraj mu se ne nazire. ma. Sve što je kupljeno za potrebe Na veliku sreću svih, i kupaca i pro- korišćenja van domaćinstva, nije davaca. Kao što smo konstatovali predmet ovog istraživanja. još na samom početku, čokoladni Uzorak panel istraživanja u Srbiznis poseduje ogromne poten- biji čini 1.500 domaćinstava cijale, a intenzitet takmičarske koja, putem posebnog dnevnika, borbe između proizvođača i trgo- svakodnevno prijavljuju svoje vaca permanentno raste. kupovine robe široke Konkurencija ovde nikad ne miruje. Prioritet su inovacije koje će iznova i iznova zaseniti potrošače i os-

RETAIL MAGAZIN postepeno osvajaju poverenje potrošača, a trenutno zauzimaju 5,5 odsto „tržišnog kolača“. Deset odsto od ukupne količine čokolada kupljeno je na promocijama. Ukoliko dođe do jačanja vodećih prodajnih lanaca i daljeg razvoja maloprodaje, ovaj procenat će se dodatno uvećavati, posebno u periodu dok traje globalna ekonomska kriza.

www.retail.rs

potrošnje. Za detaljnije informacije, posetite internet stranicu www.gfk.rs. GfK analize pokazuju da mlečne čokolade zauzimaju prvo mesto na skali popularnosti. Ipak, statistika pokazuje i da su na tržištu čokolada sve prisutnije bele čokolade, kao i crne dezertne čokolade. Sve je više proizvođača čokoladnih proizvoda koji se trude da novim ukusima stalno iznenađuju svoje potrošače. Kada su slatkiši u pitanju, bezgraničan je prostor za buduća usavršavanja i perfekcionizam.

U prilog tome govori i široka baza kupaca ovih proizvoda. Gotovo 80 odsto stanovništva u Srbiji kupilo je čokoladu u proteklom šestomesečnom periodu. Tradicionalne prodavnice, sa 29 odsto tržišnog učešća, zatim supermarketi sa 26 odsto i mini - marketi sa 23 odsto, glavni su kanali za prodaju čokolada. Veći, moderniji formati još uvek imaju niži prodajni značaj. Specijalizovane konditorske prodavnice imaju još slabiji značaj na posmatranom tržištu odnosno njihov udeo kreće se u visini od 3 odsto. Trgovačke marke

Eksperti upozoravaju kako bi globalno zagrevanje moglo da dovede u opasnost uzgoj kakaovca. Na zapadnoafričkim farmama, neki usevi već su uništeni. Procenjuje se da bi proizvodnja čokolade mogla da se prepolovi do 2050. godine. To bi za ekonomije Obale Slonovače i Gane bio šok, s obzirom da one proizvode kakao na nivou od čak 40 odsto u odnosu na ukupni svetski obim, te su egzistencijalno direktno zavisne upravo od ovog tipa proizvodnje. U slučaju daljeg rasta temperature, cena čokolade mogla bi da bude bliža ceni plemenitih metala, nego ceni redovne prehrambene namirnice. U poslednje tri decenije, cena sirovine odnosno kakao zrna porasla je na najveći iznos, a prognoza je da ćemo za dvadeset godina za samo jednu kockicu čokolade morati da izdvojimo minimum 20 evra. I zaista, ukoliko unutar Maršalovog krsta upišemo koordinate „visoka tražnja” i „mala proizvodnja”, možemo lako da uvidimo da postoji velika verovatnoća da čokolada u budućnosti postane poslastica samo za one imućne. Čokolada će jednog dana imati titulu „braon zlata”. Pripremila: Maja Drobnjaković

februar 2011.

Ubrzaj Svoj Posao

Ubaci u 5-u

www.barkodstampaci.com Rešenja I tehnologije koje unapreduju Vaš posao

RETAIL MAGAZIN i kao pravo dodeljeno pojedincu ili grupi da distribuira proizvode ili usluge određene kompanije unutar određenog područja, pod njenim imenom i znakom, kao i pod okriljem njenih pravila. Dakle, u pitanju je odnos vođe i sledbenika. Franšizer odnosno davalac franšize obavezuje se da prenosi know - how odnosno sopstvena znanja i iskustva u poslovanju na drugu stranu (franšizant odnosno korisnik franšize), dok se druga strana obavezuje da za to plati određenu protivvrednost u novcu odnosno naknadu. Ona se obično sastoji Franšizing kao format poslovnog udruživanja vuče korene još iz od jednokratne naknade doba feudalizma, a prva komercijalna prodajna franšiza bila je za uključenje u sistem davaoSinger Sewing Center, koju je razvio Isak Singer davne 1858. go- ca franšize (initial franchise dine. Singer je prodao prava lokalnim preduzetnicima da prodaju fee), rojaliteta (royalty fee) koji njegove mašine za šivenje i edukuju nove korisnike. Na prelazu u se plaća periodično kao pronovi milenijum, kompanije su klonirale Singerov model trgovine cenat od nedeljnog, mesečnog „brand - name“ proizvodima i uslugama. Osmišljen je i koncept ili godišnjeg prometa i naknade zajedničko oglašavanje „trgovačko odelo“, koji je obuhvatao kodekse za uniformisani izgled za poslovnog enterijera i eksterijera odnosno kodekse za sinhrono (global marketing fee). Popuposlovno funkcionisanje. Franšizni aranžmani usavršavani su larnost franšiznog poslovanja tokom vremena. Razvijene su maloprodajne franšize, distribuci- objašnjava se time što franšizna jske franšize, izvršne franšize, menadžerske franšize, zatim uslužni struktura znatno omekšava barifranšizing, multifranšizing odnosno master franšizing, te franšizni jere i olakšava početniku ulazak u posao. Statistička istraživanja kutak, kao i kobrendiranje. pokazuju da je čak više od 70 odsto privatno pokrenutih poslova likvidirano već u samom startu odnosno u prvoj godini poslovanja, iz razloga što nisu održivi u dugom roku, dok je kod franšize situacija obrnuta. Najveća prednost franšizinga jeste u tome što se minimizira rizik u poslovanju kroz pristupanje poznatom i izgrađenom brendu, kao i adoptacijom razrađenih standarda poslovanja. Franšizing je možda jedini vid poslovanja koji je ostao imun na svetsku ekonomsku kriOdvažiti se na realizaciju neprov- stavlja ugovorno regulisanu prak- zu. Suština ovakvog načina posloerene poslovne ideje veoma je su korišćenja dokazano uspešne vanja i jeste u tome da se firme rizičan poduhvat. „Blind Date“. poslovne metodologije neke dru- koje su tek u fazi razvoja ili privatFranšizno poslovanje, pak, pred- ge kompanije. Može se definisati nici sa ograničenim kapitalom

www.retail.rs

FRANŠIZING

februar 2011.

RETAIL MAGAZIN Misija ovog Sajma jeste afirmacija razvoja privredne arhitekture implementacijom upravo „franšiznih formula”, usmerenih prevashodno ka malim i srednjim preduzećima. Sajam postavlja temelje za unapređenje već potvrđenih srpskih poslovnih koncepcija u obliku franšiza. Dok traje manifestacija, zainteresovani posetioci odnosno potencijalni kupci franšiza ovde imaju priliku i da prisustvuju raznorodnim konferencijama koje informišu o svetu franšizinga, prednostima i manama, kako iz ugla nosioca franšize, tako i iz ugla primaoca franšize. Predavači i konsultanti publici predstavljaju priče i primere iz realnog života, te dragocene savete iz oblasti marketinga, osiguranja, poslovnog planiranja i upravljanja ljudskim resursima, koji preduzetnicima mogu da služe kao putokazi odnosno mogu značajno da im pomognu. Kad učiš na tuđim greškama, to ipak štedi vreme, ali i novac. Ono što je činjenica jeste da je franšizing snažan agregat zapošljavanja. Dakle, ekonomija je ovde direktno povezana i sa socijalnim razvojem. Stoga, pozdravljamo franšizing. pripremila: Maja Drobnjaković

www.retail.rs

hrane, ugostiteljstvu, hotelijerstvu, malotrgovinskom i veletrgovinskom poslovanju, nego i u knjigovodstvu, oglašavanju, zubarskim i medicinskim uslugama, apotekarstvu, osiguranju, fotografisanju, fotokopiranju, pakovanju, transportnim uslugama, hemijskom čišćenju. U Sjedinjenim Američkim Državama na svakih sat vremena otvori se jedna franšiza, dok je u Srbiji ovakav način poslovanja još uvek u povoju. Srpska preduzeća ipak postepeno uočavaju beneficije grananja svoje poslovne mreže putem franšizinga, te se frekventnije javljaju i domaće franšizne mreže: Delta Maxi i Pekabeta, DTP Morava, Yumco, ComTrade Shop, Afrodite Mode Collection, Jugodata, DIS Trgovina, Jolly Travel, Roma Company, Svet perli, PC centar, Rakia Bar, Adore Chocolat, Battery Centar, Novak Cafe & Restaurant. U nastavku teksta, priključe krupnijim sistemima i pogledajte listu deset najjačih steknu izvesnu stabilnost u svom franšiza u svetu. poslovanju. Poslednjih dekada, na globalnom U prestonici naše zemlje je notržištu došlo je do ekspanzije vembra 2010. godine, u prostorifranšiznog biznisa. jama BelExpoCentra, premijerno Franšizing ulazi u „pore” gotovo održan prvi Međunarodni sajam svih privrednih oblasti i sada je franšizinga. Ove godine, 4. i 5. ovaj oblik poslovanja prisutan ne novembra, takođe u Beogradu, samo u automobilskoj industriji i realizovan je i drugi po redu servisiranju, proizvodnji i prodaji Međunarodni sajam franšizinga.

februar 2011.

RETAIL MAGAZIN

etiketa Ambalažiranje, deklarisanje i etiketiranje odnosno „oblačenje” proizvoda obaveza je svakog prodavca. Etiketa može da bude krajnje jednostavna i diskretna, ali i izuzetno dekorativna. Može da sadrži samo relevantne i osnovne podatke, ali i dodatne zanimljivosti. Može da bude sastavni deo proizvoda, ali i da „živi” odvojeno, da svojim unikatnim dizajnom bude referenca sama za sebe. Može da ima zadatak da bude striktno informativna, ali i da ima zadatak da privlači poglede kupaca i probudi njihove emocionalne potrebe. Etiketa ima više funkcija. Najpre, da identifikuje proizvod. Zatim, da ga verodostojno opiše odnosno da otkrije ime proizvođača, mesto proizvodnje, rok trajanja, hemijski sastav, uputstvo za bezbednu upotrebu, upozorenja i moguće kontraindikacije. Najzad, etiketa može i da promoviše proizvod. Kompanije čije su etikete postale njihov zaštitni znak, moraju pažljivo da pristupaju njihovom osavremenjivanju i redizajniranju. Lažne ili neistinite etikete, pak, predstavljaju nelojalnu konkurenciju, a predviđene su i kaznene odredbe za takve prestupe i prekršaje. Pričljiva gospođa Etiketa.

www.retail.rs

Etiketa predstavlja sponu između prodavca i kupca odnosno njihovo sredstvo za komunikaciju. Postoje samolepljive etikete, „booklet” etikete, IML etikete, transparentne odnosno providne etikete, termo etikete. Etiketa je deo omota proizvoda, a za cilj ima da bliže odgovara na potrošačeva pitanja „ko?”, „šta?”, „kako?”, „gde?” i „zašto?”. Ona nam govori o kvalitetu i vrednosti proizvoda. Kada navodi svojstva proizvoda, mora da bude objektivna i iskrena, da ne preuveličava i da ne bude dvosmislena. Da bude u harmoniji sa nacionalnim i nadnacionalnim direktivama. Ona treba da nas uči, a nikako da nas obmanjuje i vara. Koncentrisanim 22

februar 2011.

RETAIL MAGAZIN u potpunosti ispunio zahtevane kriterijume.

februar 2011.

U rinfuznom stanju, trgovci smeju da prodaju čajeve, keks, bombone, čajna peciva, semenke, a nikako puding, šećer, so, brašno, kafu, ulje, sirće, pekarski kvasac, namaze i začine, supe, kakao u prahu, testenine, griz, smrznuta testa, smrznuto voće, kompot, džem, voćni sok u prahu. Evropska komisija sačiniće nacrt propisa za regulisanje svih ovih problema na osnovu mišljenja Evropske agencije za bezbedost prehrambenih proizvoda i dostaviti ga na usvajanje državama Evropske unije u toku 2012. godine. Kada su u pitanju pića, pored etikete na flaši često se nalazi i banderola. To je mala knjižica koja govori više o samom proizvodu. Primera radi, vinska etiketa treba da sadrži naziv proizvođača, naziv

www.retail.rs

iščitavanjem etikete, kupac stiče celovitu predstavu o datom proizvodu, a to utiče na njegovu odluku o konačnoj kupovini istog. Ono što potrošačima zadaje muke jeste to što mnogi inostrani proizvodi nemaju etikete prevedene na srpski jezik, te oni ne uspevaju da ih razumeju. Isto tako, nužno je rešiti i problem nejasnih i sitno ispisanih deklaracija. Osim etikete, značajan broj proizvoda mora da poseduje oznaku CE marking (Communautees Europeennes), kojom se potvrđuje da je roba autorizovana od strane Evropske unije. Može se reći da je to „pasoš” za proizvode koji prelaze državne granice i kojima se dalje trguje. CE znak je potvrda da je u pitanju proizvod koji je siguran, koji neće ugroziti čovekovo zdravlje, niti širu životnu okolinu. Postavljanjem CE znaka na proizvod, dokazuje se da je proizvođač

Kada su u pitanju prehrambeni proizvodi, ekstremno je važno da se na etiketi naglasi njihov sirovinski sastav. Zabranjeno je zloupotrebljavati sintagme poput onih „prirodno i bez šećera”, „dijetetsko i nutritivno”, „bogato vlaknima”, „light”. Ukoliko je na pakovanju testenine označena duža minutaža kuvanja, to znači da je ona napravljena od tvrđeg, kvalitetnijeg brašna. Takođe, moraju se prikazati i svi aditivi koji su korišćeni u tehnološkom postupku proizvodnje, prilikom pripreme, prerade, pakovanja i transporta. Nužno je navesti i u kom procentu su zastupljeni proteini, ugljeni hidrati, lipidi, vitamini i minerali, što će pojedincu znatno olakšati osmišljavanje plana ishrane u skladu sa preporučenim dnevnim dozama. Ovo je posebno značajno za određene segmente stanovništva, za osetljive trudnice, dijabetičare i hronične bolesnike, sportiste. E brojevi ukazuju na prisustvo emulgatora i drugih dodataka, kao što su boje, konzervansi, antioksidansi, kiseline, stabilizatori, pojačivači aroma, te modifikovani skrobovi.

RETAIL MAGAZIN

www.retail.rs

apelacije odnosno vinskog regiona, naziv sorte grožđa i vrste vina, naziv i adresu punionice, kao i datum punjenja, te sadržaj alkohola, kao i neto sadržinu. Razlivanje vina u flaše i njihovo pravilno označavanje, štiti kako potrošača, tako i proizvođača, s obzirom da flaširana vina, za razliku onih u rinfuznoj prodaji, moraju nositi etiketu propisanog sadržaja. Oznaka „Vintage” govori da se radi o penušavcu na kojem je istaknuta godina berbe, oznaka „Reserve” ukazuje na vino koje je odležalo nekoliko godina pre nego što se našlo u prodaji,

od momenta kada ste proizvod prvi put otvorili i upotrebili, do trenutka kada više ne možete da ga koristite. Simbol jabuke sa natpisom „Međunarodno društvo za borbu protiv raka“ ukazuje na to da je sastav preparata prethodno proveren i da ne sadrži toksične i kancerogene materije. Krug sa dve strelice ukazuje na to da proizvođač garantuje da će ambalaža nakon upotrebe biti reciklirana. „BIO” je oznaka ordok oznaka „Barrique” ukazuje ganske kozmetike, koja ne sadrži na vina koja su odležala u speci- sintetičke elemente. Simbol zeca jalnim buradima od hrastovine. svedoči o tome da proizvod nije Sve druge informacije na vinskim testiran na životinjama. etiketama variraju u zavisnosti od zakona određene zemlje. Dalje, kada su u pitanju kozmetički proizvodi, nužno je da se na etiketi istakne identitet proizvoda odnosno naziv proizvođača i distributera, neto zapremina, način upotrebe, te nomenklatura sastojaka u opadajućem poretku prema njihovoj koncentraciji. Ovde posebno treba biti obazriv. Nekada se čak ni ne navode komponente koje izazivaju kožne i druge alergije. Simbol vatre uka- Svake godine, poseče se aproksizuje na to da je proizvod lako za- mativno oko 1,3 milijardi stabala paljiv, dok nam simbol trougla sa u svrhu proizvodnje raznoraznih strelicama govori da je ambalaža papirnih proizvoda. To je kao da izrađena od materijala koji ne svakog minuta na planeti nessadrže otrovne supstance. Sim- tane ona količina stabala čija bol otvorene valjkaste kutijice sa bi ukupna zapremina popunila brojkom ukazuje na rok trajanja površinu fudbalskog terena sredproizvoda odnosno govori o tome nje veličine. Zastrašujuće, zaista. koliko meseci sme da protekne Nepisano pravilo jeste da inge24

niozne ideje uvek počinju od naizgled malih stvari i sitnica, što su iznova potvrdili i inventivni koreanski dizajneri koji su kreirali jedinstvene Pametne etikete za odeću. One izgledaju upravo poput onih papirnih, veoma su slične teksture, međutim razlikuju se u nečemu što je neuporedivo važnije od samog fizičkog izgleda. Papirne etikete morali ste da odlažete u kontejner, dok pametne etikete, zajedno sa kupljenim komadom odeće, možete staviti u mašinu za pranje veša. Pametna etiketa napravljena je od deterdženta, te će se u potpunosti rastopiti pri prvom kontaktu sa vodom. Koncept Melt Tag nagrađen je za najbolje rešenje u kategoriji „Product design”, u okviru manifestacije pod nazivom Red Dot Desing Award, koja se još od 1955. godine redovno održava u Nemačkoj. pripremila: Maja Drobnjaković

februar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Futurizam u MALOPRODAJI

Više neće biti iscrpljujućeg stajanja i čekanja u kilometarskim redovima u supermarketima, dok držimo pretešku korpu i razmišljamo kada ćemo konačno stići kući. Zamislite da kupovinu rešavate iz fotelje, i to samo jednim pritiskom na neki svemoćni taster. Genijalni umovi naučnika obožavaju da istražuju neistraženo i konvertuju fantastiku u stvarnost, oni proaktivno menjaju putanje razvoja naše vasione. U aprilu 2010. godine, „Kroger” iz Sjedinjenih Američkih Država postao je prvi trgovac na malo u svetu koji februar 2011.

je uveo u potpunosti automatizovan samonaplatni sistem. Time je ručno skeniranje proizvoda učinio suvišnim. „Krugerova” trgovina „Marketplace” u Hebronu, u državi Kentaki, prva je prodavnica u svetu koje je opremljena takvim skenerima robe. „Kroger” je ove inovativne kase nazvao “Advantage Checkout”. U budućnosti, svi ćemo imati ličnog robotizovanog prodavca koji će nas oslovljavati po imenu, svesrdno nam pomagati da izaberemo najukusnije namirnice i podsećati nas šta smo sve zaboravili da kupimo.

Drugim rečima, humanoidni roboti treće generacije postaće naši verni saveznici, a sektor trgovine doživeće neslućenu metamorfozu i preobražaj. Maloprodajni lanac koji je po veličini treći u Evropi odnosno nemačka kompanija „Metro Group”, u okviru svog koncepta pod nazivom “Future store” predstavila je dalekosežnu viziju kako će izgledati sam proces kupovine. “Pametni” frižideri konstantno će proveravati stanje namirnica i vršiti auto - analizu istih (provera roka trajanja), zatim uredno obaveštavati vlasni 25

www.retail.rs

Globalno umreženi svet trgovine i internet šoping. Inteligentni roboti kao personalni asistenti kupaca i prodavaca. Elektronska kolica za kupovinu koja imaju sposobnost da skeniraju proizvode. Video algoritmi na LCD ekranima umesto papirnatog spiska potrebnih namirnica. Mobilni telefon kao oblik modernizovanog načina plaćanja, umesto gotovine i kreditnih kartica. Senzorne police u supermarketima koje se automatski samopopunjavaju. Skladišta robe koja su isprogramirana da autonomno kontrolišu ulaz i izlaz. U nastavku teksta otkrijte koji će se još alhemijski procesi odigravati u laboratoriji zvanoj maloprodaja.

RETAIL MAGAZIN ka putem poruke ili elektronske pošte o nedostatku pojedinih zaliha, te nalog za novu porudžbinu automatski prosleđivati najbližem marketu iz tog lanca.

www.retail.rs

Zamislite da garderobu možete da isprobavate virtuelno. Ili da u buticima postoje kreativne kabine za presvlačenje koje mogu čak i da Vas posavetuju koja odevna kombinacija najbolje pristaje Vašoj figuri i telesnim merama. Digitalni batler u ulozi stiliste i modnog žirija. On bi umeo da identifikuje odevne komade i pruža informacije o ceni, sastavu materijala i načinu održavanja, te raspoloživim konfekcijskim brojevima i koloritima. Doživljaj ovog oblika kupovine nudi „Metro Group” u galeriji „Kaufhof” u Esenu, gde je početkom 2008. godine otvorena prodavnica muške odeće i gde je oko 30.000 proizvoda opremljeno transponder - čipovima. Kada su u pitanju inovacije u maloprodaji, nemačka kompanija „Metro Group” nesumnjivo spada u pionire. Zahvaljujući ovim neverovatnim inovacijama, kupci će biti pošteđeni tahikardije i zamornog dupliranog trčanja duž dijagonale radnje, od nosača sa vešalicama do kabina, i zatim ponovo nazad. Dragoceno vreme koje trošimo prilikom šopinga, verovatnoća greške i razočarenja

prilikom izbora artikala značajno će se smanjiti. Online kupovina postaje sve masovnija i popularnija, međutim za kupca naručivanje neisprobane robe uvek je rizična alternativa, te iz tog razloga dizajneri uvode „High - Tech” koncept prodaje svojih kolekcija. Jednostavno, zabavno i relaksirajuće. Maloprodajni objekti koji koriste virtuelne i multimedijalne mehanizovane pomoćnike koji isprobavaju garderobu uvećali su obim prodaje za više od 50 odsto, dakle to ima pozitivan uticaj kako na razvijanje posla, tako i na zadovoljstvo kupaca.

Moramo samo da napomenemo da se ovi napredni procesi u maloprodaji neće realizovati sami od sebe, niti će neka viša sila doprineti njihovom akceleratornom razvoju. Čarobnjak koji će činiti čuda u trećem milenijumu ima i svoje ime. To je RFID tehnologija. RFID je akronim sastavljen od engleskih reči Radio Frequency Identification (identifikacija putem radio - frekvencija) odnosno to je neizostavna tehnologija za daljinsku beskontaktnu transmisiju podataka o proizvodima. Za ovu kompleksnu proceduru potrebni su i „pametni čipovi” (Smart Chip/Transponder) na kome su memorisani svi podaci o proizvodu, zatim aparati za očitavanje koji preuzimaju podatke sa tih čipova, kao i antena za radio - komunikaciju. Primera radi, cilj američke kompanije „Disney Store” bio je da kupovinu učini uzbudljivom. To je postigao dizajnirajući prodavnice iz perspektive deteta, tako da izgledaju poput zabavnog parka. Upravo takav je i princezin dvorac sa čarobnim ogledalom koje prikazuje film kada se pred njime maše čarobnim štapićem u koji je ugrađena RFID tehnologija. Muzikom i svetlosnim projekcijama unutar trgovine upravlja iPod Touch. Analitičari londonske agencije „Planet Retail” svake godine biraju najinovativnije maloprodajne koncepte, i to u okviru više različitih kategorija. Nagrade se dodeljuju samo onim trgovcima čije poslovanje prelazi granice uobičajenog kako bi se približili svojim kupcima. Baš kao što je i Stiv Džobs iz kompanije „Apple” uvek govorio – „sanjajte smelije snove i postaćete lideri”. pripremila: Maja Drobnjaković

februar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Digitalni shopping

asistenti

Lični asistenti u kupovini deo su inovirane usluge koja se nudi potrošačima, najčešće u modnim kućama i salonima nameštaja, gde je savet stručne osobe neophodan kako bi se napravio odgovarajući izbor. Međutim, zahvaljujući napretku tehnologije, sada i drugi trgovinski lanci mogu da ponude nešto slično svojim kupcima. U pitanju su digitalni šoping asistenti.

cima obično nude prilagođene odnosno benificirane cene, u realnom vremenu im direktno šalju obaveštenja o aktuelnim povoljnostima na njihove šoping asistente, te im nude programe dobijanja posebnih nagradnih Svakako, digitalni uređaji još uvek nemaju „prefinjeni smisao za esteti- bodova za vernost. ku“, dakle, nemaju „oko“ da prepoznaju stilizovan i kvalitetan nameštaj ili elegantnu haljinu za svečane prilike poput ljudskih asistenata, no Personalni digitalni šoping asisono što oni mogu da ponude nije za zanemarivanje, kada se u obzir tenti mogu da se ponude kupuzme njihova cena i dostupnost u odnosu na zaposlene. cima u vidu aplikacija za mobilne „smart“ telefone na sajtovima Digitalni šoping asistenti pružaju kupcima mnoštvo dodatnih korisnih trgovaca ili kao komplet uređaj sa informacija koje su ključne za donošenje odluka prilikom kupovine. instaliranom aplikacijom u maloOd karakteristika i sastava proizvoda, kao i datuma isteka roka trajanja, do pozicije određenog artikla u radnji. Trgovci registrovanim kupČak i pre samog

prodajnom objektu. Prilikom dolaska u maloprodajni objekat, kupac može da instalira aplikaciju na sopstveni „smart“ telefon (primera radi - android, windows phone ili iphone), da izbere kolica sa prikačenim šoping asistent uređajem ili sam uređaj, februar 2011.

www.retail.rs

odlaska u kupovinu, kupac bi mogao najpre da kreira šoping listu, a potom da u marketu bude usmeravan

RETAIL MAGAZIN u zavisnosti od toga kako je predviđeno da šoping asistenti budu korišćeni. Ovim bi, i kupci i trgovci, dobili izuzetno mnogo. Čak i pre samog odlaska u kupovinu, kupac bi mogao najpre da kreira šoping listu, a potom da u marketu bude usmeravan i navođen u skladu s tim gde su željeni proizvodi tačno locirani. Dalje, posedovao bi mogućnost pregleda svake kupovine, bio bi obavešten o specijalnim akcijama i artiklima na sniženjima, imao bi mogućnost plaćanja putem mobilnog telefona ili ličnog lokalnog računa, koji bi mu mogao biti otvoren ukoliko bi sačinio ugovor sa trgovcem. Uz sve prethodno navedene prednosti, kupac bi imao i pozitivan psihološki osećaj veće kontrole

Trgovac bi dobio više informacija o samim kupovnim navikama potrošača, kao i o tome kako oni reaguju na pojedine oblike promocija i akcija

vikama potrošača, kao i o tome kako oni reaguju na pojedine oblike promocija i akcija. I ne samo to. Uvođenjem digitalnih personalnih asistenata, stvorio bi se još jedan novi medij za oglašavanje, putem kojeg bi reklamne poruke mogle efektivno da se prenose do kupaca.

funkcioniše na Internet-u, još uvek se čeka prvi uspešan rollout u nekom većem lancu trgovina.

IBM, Wincor Nixdorf, GK-Software i brojni drugi softverski i hardverski velikani u Evropi, već rade na ovakvim pilot-projektima zajedno sa krupnijim trgovinskim lancima, te ukoliko se pokažu kao uspešni, Iako je razvoj tehnologije ličnih mogu postati praksa i u domaćim digitalnih asistenata u kupovi- trgovinama. ni još uvek na samom startu, evidentne su višestruke pred- pripremio: Milan Muždeka nosti i mogućnosti koje će se otvoriti uvođenjem iste. Iako već neko vreme sistem delimično

www.retail.rs

prilikom kupovine, s obzirom da bi u svakom trenutku precizno znao cenu svakog pojedinačnog artikla u korpi, kao i sumarnu cenu svih artikala zajedno. Uvođenjem ličnih digitalnih asistenata, trgovac bi stekao ogromne diferencirajuće prednosti u odnosu na konkurenciju. Značajno bi se ojačala lojalnost kupaca, kao i njihova svest o određenom trgovinskom brendu, jer bi ovom vrstom usluge trgovac ponudio kupcu „jedinstvenu dodatnu vrednost“. Takođe, trgovac bi dobio više informacija o samim kupovnim na28

februar 2011.

RETAIL MAGAZIN

iz zamrzivača

Od davnina, voće i povrće igra značajnu ulogu u životima ljudi. Hrana treba da bude lek, a lek hrana, ponavljao je ugledni grčki lekar Hipokrat. Nakon što su tek ubrane, ove namirnice sadrže nezamenjivi kompleks dragocenih materija koje organizam ne može da obezbedi iz drugih prehrambenih izvora. Međutim, kako da prolongiramo punoću ukusa, sočnost, kolorit i „životnost” hranljivih proizvoda? Eksperti iz oblasti agrobiznisa tvrde da je tajna u zamrzavanju. „Ice Age”. Proizvođači su poslušali nauku, te se revnosno drže ovog mudrog recepta. Zahvaljujući plodnom dijalogu teorije i prakse, sada brže i lakše dolazimo do sveže, zdrave hrane. Frižideri u supermarketima preobrazili su se u bujne “ledene bašte”. Među kockicama leda otkrivamo pravi „botanički vrt”. Zamrznuti “fitness miks”, zamrznuta kineska mešavina, te zamrznuta meksička mešavina.

Ubrzani tempo i prekovremeni rad na poslu, nedostatak sna i koncentracije, kao i želja za fizičkom aktivnošću i psihičkom stabilnošću, iniciraju neophodnost da se zadovolji široka lepeza svakodnevnih potreba pojedinca. Moderan stil života udaljio je čoveka od prirode, kojoj se on sada ubrzanim koracima vraća „u zagrljaj”, između ostalog i zbog dokazane uzročno - posledične veze specifičnih zdravstvenih teRadeći na istoku Kanade, u provinciji Labrador, američki pronalazač goba i nebalansiranog načina ishKlarens Birdsej uočio je brojne prednosti zamrzavanja hrane za njeno rane. Ljudi se okreću organskoj, dugoročnije očuvanje, stoga je 1924. godine prvi kreirao revolucio- kao i sirovoj hrani. Konačno su se narni uređaj za zamrzavanje i osnovao firmu pod imenom “General osvestili, intenzivno motivisani da Sea Foods Company”. Ovaj preduzetnički korak bio je presudan za svoj organizam uravnoteže dalje pokretanje masovnije proizvodnje rashladnih uređaja za prehrambene namirnice. Proizvodi ovog tipa tržištu su bili preko potrebni, a detaljnija analiza isplativosti samo je potvrdila da prodaja nove linije proizvoda ima ekonomsko opravdanje. Proizvođači tehnike prionuli su na rad. Danas, savremeni dizajn zamrzivača koristi razne kontrolne programe za povećavanje efikasnosti i usklađivanje sa najstrožijim higijenskim standardima. Ipak, i dalje je prisutna večita dilema: kupiti sveže ili zamrznuto? Kada su sveži proizvodi „na otvorenom” odnosno izloženi direktno februar 2011.

www.retail.rs

Saveznici zdravlja

na pijačnim tezgama ili na policama, vazduh je faktor koji može da bude poguban za opstanak korisnih supstanci. Na putu do krajnjih konzumenata odnosno usled lošeg rukovanja i transporta, kao i usled dugog stajanja na rafovima, sveže namirnice „gube na vrednosti”. Međutim, od branja do zamrzavanja i pakovanja prolazi svega nekoliko časova, te istraživanja neretko pokazuju da zamrznute namirnice zadržavaju sva svoja svojstva i kvalitet u „originalnoj veličini”. Dakle, smrznuto jeste zdravo, ali to važi samo za vrhunsku zamrznutu hranu, koja ne sadrži krupne kristale leda. Veliki kristali leda mogli bi da unište samo tkivo namirnice, a upućuju i na to da je korišćena inferiorna tehnologija, kao i da je hrana odmrzavana čak nekoliko puta, što nije preporučljivo.

RETAIL MAGAZIN

www.retail.rs

odnosno da budu u harmoniji sa naturalnim okruženjem. Fokusiraju se na proizvode niskog kalorijskog, a visokog energetskog sadržaja. Polazna tačka proizvodnih inovacija je upravo veće i odlučnije interesovanje potrošača za pravilno unošenje zdravije hrane. Proizvođači permanentno drže prst na “pulsu” potrošača i prilagođavaju im se. Vremenom, proizvodna kolekcija je unapređivana odnosno proširila se i evoluirala od zamrznutih namirnica do zamrznutih polugotovih i kompletno gotovih jela, dok je ambalaža postala znatno praktičnija. Pakovanja su pogodna za ručavanja, sa mogućnošću podgrevanja u običnoj ili mikrotalasnoj pećnici. Zbog sve savesnije brige čoveka o sopstvenom zdravlju, došlo je do procvata različitih vrsta zamrznutih namirnica, kao trenda u prehrani koji vlada i traje već godinama unazad. Evidentno je da ljudi postepeno menjaju lične šoping navike i jelovnike. Sada shvataju da obrok ne treba da se pravi „usput” i jede „s nogu”, nego da tome treba da se posveti izvesno vreme i pažnja odnosno da treba kombinovati sveže i zamrznute prehrambene elemente. Gotovo u svakom domu mogu da se pronađu zamrznute namirnice, iz razloga što su izuzetno

praktične i krajnje jednostavne za pripremanje. Zamrzavanjem se zaustavljaju fermentacijske promene, kao i delovanje mikroorganizama unutar namirnica. Upravo zbog te činjenice, zamrzavanjem namirnica može da se sačuva više unutrašnjih minerala i vitamina, nego bilo kojom drugom metodom konzervisanja. Ono što je važno znati jeste da se proces od branja do zamrzavanja povrća sastoji od niza kontrolisanih faza, od kojih svaka ponaosob ima za cilj maksimalno očuvanje kvaliteta. Branje se vrši na vrhuncu zrelosti. Potom, sledi sortiranje, čišćenje i blanširanje odnosno kratkotrajno uranjanje u kipuću vodu, što predstavlja ključnu tačku u pripremi povrća za duboko zamrzavanje, s obzirom da sprečava nepoželjne promene i degeneracije u kvalitativnoj strukturi. Zamrznute namirnice dostupne su nam 365 dana u godini, a usled nedostatka vremena olakšica je i to što se vreme njihove termičke obrade smanjuje. U kategoriji zamrznute hrane, statistika kaže da je segment zamrznutog povrća najprodavaniji. Nakon njega, sledi segment zamrznute ribe i plodova iz mora, te segment zamrznutog testa. Za nijansu niži udeo u ovoj kategoriji imaju zamrznuta gotova jela i pizze.

zamrzavanja namirnice gube svoje sastavne nutritijente, poput vitamina, minerala, vode i ugljenih hidrata. Kako bi razuverili sve one koji su tvrdoglavo skeptični i nepoverljivi, proizvođači kroz različite vidove edukacija i reklamnih formata upućuju na to da zamrznuta hrana zaista sadrži skup blagotvornih komponentni, kao i da nije aktuelna samo preko zime, već i tokom leta. Sa ovom konstatacijom u potpunosti se slažu i nutricionisti, koji potvrdno klimaju glavom, kada je reč o zamrznutim namirnicama. Da je zamrznuta hrana generalno prihvaćena od strane potrošača pokazuju nam i brojčani podaci koji govore da iz godine u godinu ova kategorija „Zelena” ponuda možda jeste sve- progresivno raste, dugujući to, dena na minimum tokom zimskih s jedne strane, adekvatnoj informeseci, međutim to nije povod misanosti potrošača o beneficiza očajavanje. Ukoliko na tanjiru jama zamrznute hrane, a s druge želimo povrće koje nije ukiselje- strane, bogatom asortimanu koji no, kao ispravno rešenje nameće nam je na raspolaganju u svim se kupovina zamrznutih namir- obližnjim marketima. nica u ulozi supstituta. Takođe, danas više nije pod znakom pi- pripremila: Maja Drobnjaković tanja da je zamrznuta hrana realno zdrava i hranljiva, uprkos tome što kod određenog broja ljudi još uvek preovladava konzervativno mišljenje i stav da procedurom februar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Noviteti na tržištu Pompa sanitari efikasna su sredstva za uklanjanje vodenog i urinarnog kamenca, kao i drugih nečistoća iz toaletne šolje. Mogu se koristiti i za čišćenje ostale sanitarne keramike. Obezbeđuju kompletnu higijenu toaleta. Ono što je veoma važno jeste da ne oštećuju površine koje se čiste, a ostavljaju sjaj visokog intenziteta. Prijatne mirisne note daju dugotrajnu svežinu i dezodorišu kompletno kupatilo. Pouzdan kvalitet proizvoda prati i moderan dizajn na termosliv etiketi. Oblik boce kreiran je tako da omogućava jednostavno rukovanje i ravnomerno nanošenje sredstva na sve delove toaletne šolje. Pakovanja imaju i sigurnosni zatvarač. Pompa sanitari proizvode se u tečnom, ali i gel obliku. Postoje tri vrste: Pompa WC sanitar gel Green Fresh, zatim Pompa WC sanitar gel Ocean Wave, kao i Pompa WC sanitar regular Lavender. Proizvođač: “Beohemija” d.o.o. Beograd

LENOR DUA AROMA Robna marka „Lenor” donela je još jedno iznenađenje na radost svih vernih potrošača. U mnogočlanoj Lenor porodici, zajedno sa omekšivačem Lenor Parfumelle, sada se nalazi i novi spektar pod imenom Lenor Duo Aroma. Tri nova mirisa rezultat su interesantne kombinacije cveća i voća, a specijalno su kreirani za žene koje su pune pozitivne energije, koje su hrabre i koje svoje živote vode po ličnim pravilima i uspešno prevazilaze svaku prepreku. U okviru ove nove palete omekšivača za veš, postoje Lenor Duo Aroma Citrus i Ruža, zatim Lenor Duo Aroma Jasmin i Marakuja, kao i Lenor Duo Aroma Breskva i Božur. Zastupnik: “Procter & Gamble Marketing & Services” d.o.o. Beograd

februar 2011.

STONI PREMIUM MARGARIN MOJE Stoni premium margarin koji nosi ime „Moje” nova je vrsta margarina. Prateći globalne trendove, somborska uljara je hidrogenizovane masti zamenila interesterifikovanim i tako prilagodila svoj proizvodni proces, kako bi se potrošačima ponudili margarini i namazi koji, pored toga što imaju nizak sadržaj zasićenih masnih kiselina, praktično ne sadrže trans masne kiseline. Proizvod nosi oznaku Premium, jer se kvalitetom, kao i cenom, izdvaja od klasičnih margarina. Pogodan je za pripremu kolača i slanih peciva. Lako je maziv. Pakovanje ima težinu od 250 grama, a u toku su i razne akcije, te se može pronaći u svim hipermarketima u zemlji. Rok trajanja je 180 dana, stoga ga treba čuvati u frižideru ili zamrzavati i koristiti po potrebi. Na foliji je obeležena težina na svakih 50 grama, tako da domaćice mogu bez merenja da uzmu potrebnu količinu. Zastupnik: „Procter & Gamble” d.o.o.

FESHTA FRESH NEGAZIRANI, BEZALKOHOLNI NAPICI

Feshta fresh je negazirani bezalkoholni napitak sa voćnim ukusima koji se pridužuje ostalim proizvodima u okviru robne marke „Feshta”, koja se do sada mogla kupiti na tržištu samo kao gazirani napitak. Feshta fresh negazirani napici pojaviće se na tržištu u ukusima limunade, breskve, šumskog voća, ananasa i borovnice. Pakovanje sokova prilagođeno je zahtevima tržišta, što znači da ovaj napitak može da se nađe u prodaji u dvolitarskoj ambalaži. Plasman Feshte fresh biće podržan medijskim i promotivnim aktivnostima na mestima prodaje, raznovrsnim poklonima i posebno dizajniranim POS materijalom, koji će doprineti boljoj vidljivosti Feshte fresh u prodajnim objektima. Proizvođač: “Elixir Natura” d.o.o. Šabac

www.retail.rs

POMPA SANITARI

RETAIL MAGAZIN ZAJEČARSKO NISKOPASTERIZOVANO PIVO

“Zaječarska pivara”, koja posluje u sastavu “Ujedinjenih srpskih pivara”, članice “Heineken grupe”, na tržište je plasirala novo niskopasterizovano pivo. “Zaječarsko” je sinonim za tradiciju i nasleđe, a vrhunski kvalitet kojim se decenijama odlikuje stvorio je od njega brend koji predstavlja ponos regiona. Zaječarsko niskopasterizovano pivo, koje se proizvodi u pivari sa tradicijom dugom 115. godina, od sada će biti dostupno kupcima širom naše zemlje. Nizak nivo pasterizacije čuva sve prirodne komponente piva, dajući mu tako punoću i zaokruženost ukusa, kao i blagu, prijatnu gorčinu. Na taj način, čuva se svežina piva, uz kraći rok trajanja od tri meseca. Novo pivo pripada kategoriji svetlih piva odnosno sadrži 4,5 procenata alkohola i 10,3 procenata ekstrakta. Proizvođač: “Ujedinjene srpske pivare Zaječarsko” a.d. Zaječar

YUPIK SPANAĆ LIST U BRIKETIMA Nacionalno tržište dobilo je još jedan inovirani proizvod, a to je spanać list u briketima. Pakovan je u privlačnu ambalažu od 400 grama, veoma laku za otvaranje. Spanać je oblikovan u brikete težine 15 grama odnosno veličine 3 - 4 centimetra. Ono što ga značajno razlikuje od ostalih srodnih proizvoda na domaćem tržištu jeste činjenica da nije mleven, već su u pitanju sveži listovi mladog spanaća koji su zamrznuti u obliku briketa. Prilikom pripremanja obroka, možete da upotrebite svega nekoliko briketa, dok ostatak možete da vratite nazad u zamrzivač, što kod nekadašnjih pakovanja spanaća u obliku zamrznutih kocki nije bilo moguće. Proizvođač: „Hladnjača Apatin” a.d. Apatin

PEHAR ČOKOLADA - POMORANDŽA I JAGODA - BANANA

Novi Pehar proizvodi sa ukusom mešavine čokolade i pomorandže, kao i jagode i banane, prvi su i jedini proizvodi na domaćem i regionalnom tržištu sa ovakvom kombinacijom. Proizvedeni su po savremenoj tehnologiji i kvalitetnoj recepturi multinacionalne kompanije. Pehar sa aromom jagode i banane karakteriše ukus mirisnih i sočnih jagoda, kao i punoća slatkih banana. Pehar sa ukusom pomorandže i čokolade predstavlja kombinaciju voća i čokolade, koju u obliku osvežavajućeg napitka jedino možete kupiti na našem tržištu, s obzirom da se radi o proizvodu prvom i jedinom u Evropi. Proizvođač: “Elixir Natura” d.o.o. Šabac

GRAND KAFA 3u1 CHOCO ORANGE Nova Grand kafa 3u1 sa ukusom čokolade i pomorandže unela je dozu romantike u naš svakodnevni život, posebno u danima zimske idile. Takođe, novi ukus izuzetno je obradovao sve ljubitelje kafenih napitaka koji su obogaćeni različitim voćnim aromama. Izvanredna kafa u kombinaciji sa senzualnom čokoladom i razigranom pomorandžom nesumnjivo će Vašem hedonizmu dati notu koja ponekad svima nama nedostaje - romantičnu, toplu i zanosnu. Proizvođač: “Grand Prom” d.o.o. Beograd

www.retail.rs

FRUCTIS STYLE PROIZVODI ZA OBLIKOVANJE KOSE Novi Fructis Style proizvodi za oblikovanje kose kreirani su u kombinaciji visoko delotvornih fiksirajućih agenata i prirodnih ekstrakata bambusa i kaktusa. Bambus je kao sastojak odabran upravo zbog svoje otpornosti, on se savija, ali nikada ne puca, dok je kaktus odabran zbog svoje snage da se odupre čak i najekstremnijim uslovima. Obogaćen ekstraktima bambusa, Wet Shine agensi za fiksaciju čine kosu mekom, jakom i zdravom. Wet Shine gel sadrži i formulu baziranu na svežoj vodi, koja kosi daje mokar izgled i sjaj, a zahvaljujući njegovoj neisparavajućoj tehnologiji kosa zadržava mokar izgled, kao i sjaj tokom celog dana. Učinite frizuru otpornom na ekstremnu vlažnost, toplotu i vetar ili joj dajte snagu i fleksibilnost za idealnu frizuru tokom celoga dana. Zastupnik: „L’Oréal Balkan” d.o.o. Beograd

februar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Najava događaja FRUIT LOGISTICA FAIR Međunarodni sajam svežeg voća i povrća & FRESHCONEX Međunarodni stručni sajam svežih prehrambenih proizvoda 08. - 10.02.2012.

Na ovom sajmu, koji se tradicionalno održava u gradu Berlinu, svake godine učestvuje preko 1.450 izlagača, a poseti ga više od 30.000 posetilaca iz 100 zemalja širom sveta. Proizvođači iz Srbije će predstaviti svoje proizvode uz podršku Agrobiznis projekta. Kategorije proizvoda koje će biti prezentovane su sveže voće i povrće, proizvodi za ketering, organski proizvodi, cveće i biljke za kuću, a biće reči i o tretmanu voća i povrća nakon berbe, terminalima za voće, sistemima za praćenje temperature, sistemima za etiketiranje i merenje težine, sistemima za reciklažu, te opremi za prodavnice. Kao posebne teme izdvajaju se problemi pakovanja i skladištenja proizvoda, zatim transport, logistika, EDP usluge, kontrola kvaliteta, bezbednost, marketing i konsalting.

FOODREX Sajam hrane i pića 09. - 12.02.2012.

BIOFACH Međunarodni sajam organskih proizvoda 15. - 18.02.2012.

Ovo je vodeći evropski specijalizovani sajam organskih proizvoda, a održava se deveti put za redom. Lokacija je grad Nirnberg, u Nemačkoj. Prethodne godine, kao rezultat nastupa na ovom sajmu, srpske firme ugovorile su izvoz odnosno prodaju u visini od 3,2 miliona USD. Naša zemlja, već afirmisana kao značajan snabdevač regionalnog tržišta voćem i povrćem, sada stiče poverenje kupaca i za sertifikovanu organsku hranu. Uzgajivači i prerađivači šire svoju februar 2011.

www.retail.rs

Organizator sajma „Foodrex” je preduzeće „Duke & Peterson”, a on će se premijerno održati od 09. do 12. februara 2012. godine, u Halama 1 i 4 Beogradskog sajma. Tom prilikom, posetiocima će se predstaviti najveći i najpoznatiji proizvođači hrane i pića iz Srbije i sveta. U budućnosti, ovaj sajam će se redovno održavati jednom godišnje. Cena ulaznice je 300 dinara, a radno vreme sajma u intervalu od 09. do 11. februara biće od 10 do 19 časova, dok će 12. februara sajam raditi od 10 do 17 časova. Ovaj sajam ima ulogu da proizvođačima omogući direktan pristup potrošačima, kao i da svim posetiocima omogući da se bolje upoznaju sa izloženim proizvodima. Takođe, ovaj sajam biće idealna prilika i za sklapanje poslovnih aranžmana odnosno za upoznavanje sa potencijalnim partnerima iz zemlje i inostranstva

RETAIL MAGAZIN proizvodnju, uvode nove sorte i primenjuju standarde kvaliteta, kao što su HACCP, GlobalGAP i ISO. Organska poljoprivreda razvila se kao reakcija na sve izraženije zagađenje zemljišta i vazduha, usled čega dolazi do pogoršanja kvaliteta hrane i narušavanja zdravlja ljudske populacije.

POLAGRA - PREMIERY Međunarodni sajam poljoprivredne mehanizacije 16. - 19.02.2012.

Međunarodni sajam poljoprivredne mehanizacije „Polagra - Premiery” održava se u poljskom gradu Poznanj. Redovno ga posećuju vlasnici farmi, ali i značajan broj trgovaca poljoprivrednih mašina, sa prostora centralne i istočne Evrope. U sklopu ovog sajma, od 09. februara do 12. februara, održaće se i sajam hortikulture pod nazivom „Pro - Horti”. Detaljnije informacije možete pronaći na sledećoj internet stranici: http://www.polagrapremiery.pl.

BEO WINE FAIR Međunarodni sajam vina 23. - 26.02.2012..

Jedna od najekspanzivnijih industrijskih grana u Srbiji jeste upravo proizvodnja i distribucija vina. „Beo Wine Fair” osnovan je 2010. godine, a održava se jednom godišnje. Pored srpskih vinara, učestvuju i svetski poznati proizvođači vina, a promoviše se i vinski turizam. Održavanje ove manifestacije paralelno sa Sajmom turizma, koji je jedan od najposećenijih, jasno govori o značaju ovog događaja i u turističkoj privredi. Na jednom mestu, predstaviće se najugledniji domaći i regionalni proizvođači vina, vinski podrumi, kuće vina i kompanije koje distribuiraju vino. U ponudi će biti i kompletna oprema za vinogradarstvo i vinarstvo, a održaće se i nekoliko takmičenja: za najbolje domaće vino, za najbolje sajamsko vino i takmičenje somelijera. Aukcijska prodaja vina jedan je od neizostavnih segmenata ove smotre, a na štandovima izlagača organizovaće se i brojne degustacije. „Beo Wine Fair” održaće se u Hali 2 Beogradskog sajma.

INTERNATIONALE EISENWARENMESSE Međunarodni sajam proizvoda od gvožđa i čelika

04. - 07.03.2012.

www.retail.rs

„Internationale Eisenwarenmesse” vodeći je svetski trgovinski sajam za industriju čvrstih materijala odnosno mesto sastanka za sve proizvođače, trgovce, kupce, multiplikatore i donosioce odluka u industriji gvožđa. Prisustvujte okupljanju cele industrije u Kelnu, od 04. do 07. marta 2012. godine. Tradicionalno učestvuje preko 2.700 izlagača iz 52 zemlje, a posetilaca bude više od 57.000. Ovogodišnji moto sajma glasi: ROCK YOUR BUSINESS! Već 50 godina unazad, ovaj internacionalni sajam proizvoda od gvožđa i čelika važi za najveće mesto okupljanja proizvođača i profesionalnih kupaca ovih proizvoda. Sajam će biti podeljen u četiri sektora: alati, industrijska oprema, tehnika za pričvršćivanje i povezivanje, te brave i okovi, metalne dekoracije, ugradni i građevinski elementi. MEBLE POLSKA Međunarodni sajam proizvodnje nameštaja, dizajna i opremanja enterijera 05. - 08.03.2012. Prethodne godine, ovaj sajam zauzimao je čak pet velikih hala, ukupne površine od impozantnih 18.500 kvadratnih metara. Lokacija je grad Poznanj, u Poljskoj. Države Nemačka, Francuska, Češka, Holandija, Austrija, Belgija, Italija i Velika Britanija redovni su posetioci ovog sajma, s obzirom da su glavni uvoznici upravo poljskog nameštaja. Ovaj sajam omogućuje prezentaciju novih kolekcija nameštaja, te je ovo idealna prilika za proizvođače da krenu u potragu za novim kupcima na veliko.

OICA Međunarodni salon privrednih vozila

27. - 31.03.2012. Uspešno startovanje Svetskog sajma polovnih mašina u aprilu 2011. godine, u atraktivom Kelnu, izazvala je veliku pažnju širom sveta. Tada je došlo oko 9.250 kupaca iz 119 zemalja, te su imali priliku da se kvalitetnije upoznaju sa ogromnom predstavljenom ponudom polovnih 34

februar 2011.

RETAIL MAGAZIN mašina i postrojenja iz svih oblasti. Puni hodnici sajamskog prostora i frekventne prodaje mašina direktno sa štandova bili su odlika prethodnog „USETEC-a”. Ove godine, „USETEC” se održava u isto vreme kad i „Internationale Eisenwarenmesse” odnosno Međunarodni sajam proizvoda od gvožđa i čelika. Više informacija možete pronaći na narednoj internet stranici: www.usetec.com.

GAST 2012

07. - 11.03.2012.

Splitski sajam „Gast” ključno je mesto susreta brojnih proizvođača i trgovaca iz oblasti prehrambene industrije, zatim pića, kao i hotelske i ugostiteljske opreme. Ovaj sajam prepoznat je u poslovnim krugovima kao mesto ugovaranja logistike za turističku sezonu. Manifestacija beleži godišnji trend rasta, kako izlagačkog prostora, broja izlagača i broja posetilaca u visini od 35 odsto, tako i broja sklopljenih i ugovorenih poslova.

BG CAR SHOW Sajam automobila 27. - 31.03.2012.

Ovaj sajam osnovan je 2006. godine, a održava se jednom u dve godine. Ova izložbeno - prodajna priredba okupiće sve uvoznike i distributere putničkih automobila. Domaćoj publici i zainteresovanim kupcima biće predstavljena kompletna ponuda vodećih svetskih proizvođača automobila. Zahvaljujući prezentaciji pratećih oblasti ove industrije, delova i garažno - servisne opreme, upotpunjen je program ove atraktivne manifestacije. Probne vožnje, nagradne igre i druge aktivnosti zabavnog i takmičarskog karaktera, afirmišu novitete u okviru automobilske industrije upravo kroz aktivno učešće posetilaca. „BG Car Show” zauzimaće Halu 1, Halu 1a, Halu 2 i Halu 4 Beogradskog sajma. Radno vreme sajma biće od 10 do 20 časova.

ANUGA FOODTEC Međunarodni sajam tehnologije u prehrambenoj industriji 27. - 30.03.2012.

Sajam „Anuga FoodTec” osnovan je 2005. godine. Održava se jednom godišnje. Predstavlja ključno sastajalište za menadžment, kao i za vizionare iz prehrambene branše. Sajam se održava u Kelnu, te će ovaj grad tada biti ključno mesto i za sve one koji žele da svoje proizvode i rešenja predstave stručnim posetiocima iz celog sveta. Od proizvodnje, preko pakovanja, pa sve do distribucije, sajam „Anuga FoodTec” objedinjuje kompletan prerađivački lanac pod jednim krovom. Ni jedan drugi sajam ne bavi se prerađivačkim procesom toliko sveobuhvatno. Ovde ćete moći da se upoznate sa aktuelnim trendovima i zanimljivim novinama iz oblasti prehrambene industrije. Više informacija možete pronaći na sledećoj internet stranici: http://www.anugafoodtec.com.

OICA Međunarodni salon privrednih vozila Beogradski sajam i Poslovno udruženje proizvođača drumskih vozila Srbije organizatori su ove manifestacije koja je posvećena automotivnoj industriji. Najstarija oficijelna međunarodna izložba drumskih vozila u ovom delu Evrope, po kalendaru Međunarodnog udruženja proizvođača motornih vozila OICA, svake godine okuplja vodeće svetske proizvođače vozila, rezervnih delova i opreme. Učešće kompletne domaće automobilske i prateće industrije, kao i prisustvo tradicionalnih izlagača iz šireg okruženja, potvrđuju regionalni primat ove manifestacije. Ovaj sajam održava se jednom u dve godine, a osnovan je davne 1938. godine. Radno vreme sajma biće od 10 do 18 časova, a zauzimaće Halu 1, Halu 1a, Halu 2, Halu 3 i Halu 4 Beogradskog sajma.

Međunarodni sajam hortikulture & Izložba lekovitog bilja i preparata od meda „Darovi prirode”

29.03.2012. - 01.04.2012. Međunarodni sajam hortikulture osnovan je 1996. godine, dok se pomenute izložbe lekovitog bilja i preparata od meda redovno održavaju od 1998. godine. Sajam hortikulture i Izložba „Darovi prirode” su manifestacije krajnje specifičnog karaktera. One okupljaju izlagače februar 2011.

www.retail.rs

27. - 31.03.2012.

RETAIL MAGAZIN iz raznovrsnih oblasti i imaju za cilj da predstave spoj zdravog načina življenja, naturalnog okruženja i korišćenja prirodnih resursa. Sajamska ponuda će uključivati semenski materijal, sadnice, dekorativni dendrološki materijal, sveže cveće, biljke od svile, suvo cveće, oprema, pribor i mehanizacija za hortikulturu, te preparate iz oblasti fitofarmacija. Biće reči i o opremi za navodnjavanje i zalivanje, klimatizaciji u staklenicima, posudama za sadnju i dekoraciju biljaka, a biće predstavljena i stručna literatura. Takođe, u ponudi će se naći i lekoviti čajevi i melemi, med i proizvodi od meda, gljive i šumski plodovi, kao i fitokozmetika. Radno vreme sajma biće od 10 do 19 časova, a zauzimaće prostor Hale 5.

DEČIJI SAJAM Beograd 06. - 08.04.2012.

www.retail.rs

Dečiji sajam osnovan je 2007. godine, a održava se dva puta godišnje. Na ovom sajmu, biće zastupljeni izlagači koji će bliže predstaviti proizvode i sadržaje vezane za pravilan rast i razvoj dece i beba: odeću, obuću, prehrambene namirnice, igračke, dečiju kozmetiku, kao i nameštaj. Međutim, biće predstavljene i usluge koje se odnose na buduće dečije obrazovanje, te bankovnu štednju i osiguranje. Prisutni će biti i predstavnici izdavačke delatnosti, a biće organizovane i brojne kreativne radionice. Značajan segment biće program stručnih predavanja, prvenstveno iz oblasti prava deteta, dečije i socijalne politike, zdrave ishrane, kao i najnovijih saznanja iz pedijatrije. Svi posetioci moći će da dobiju besplatne uzorke, iskoriste povoljnost kupovine proizvoda koji su dostupni samo na ovom sajmu i da dobiju sve tražene informacije. Ulaz na sajam biće besplatan, kao i svi programi u kojima deca mogu da učestvuju. Radno vreme sajma biće od 10 do 19 časova, a zauzimaće Halu 3 Beogradskog sajma.

februar 2011.

RETAIL MAGAZIN

ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Predmet

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način pružanja usluga informacionog društva, obaveze informisanja korisnika usluga, komercijalna poruka, pravila u vezi sa zaključenjem ugovora u elektronskom obliku, odgovornost pružaoca usluga informacionog društva, nadzor i prekršaji.

Oblasti na koje se zakon ne primenjuje

Član 2. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na: zaštitu podataka, oporezivanje, zastupanje stranaka i zaštitu njihovih interesa pred sudovima, kao ni na igre na sreću sa novčanim ulozima, uključujući lutrijske igre, igre u kazinima, kladioničke igre i igre na sreću na automatima, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

www.retail.rs

Značenje pojedinih izraza Pojam

Član 3. Pojedini izrazi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje: 1) podatak je informacija, poruka i dokument sačinjen, poslat, primljen, zabeležen, skladišten ili prikazan elektronskim putem, uključujući prenos Internetom i elektronsku poštu; 2) nedopušteni podatak je informacija, poruka i dokument koji je u suprotnosti sa propisima i moralom ili koji je zakonom određen kao poverljiv; 3) usluga informacionog društva je usluga koja se pruža na daljinu uz naknadu putem elektronske opreme za obradu i skladištenje podataka, na lični zahtev korisnika usluga, a posebno prodaja robe i usluga putem 38

februar 2011.

RETAIL MAGAZIN Interneta, nuđenje podataka i reklamiranje putem Interneta, elektronski pretraživači, kao i omogućavanje traženja podataka i usluga koje se prenose elektronskom mrežom, obezbeđivanje pristupa mreži ili skladištenje podataka korisnika usluga; 4) pružalac usluga informacionog društva je pravno lice ili preduzetnik koji pruža usluge informacionog društva (u daljem tekstu: pružalac usluga); 5) korisnik usluga je svako fizičko ili pravno lice koje zbog profesionalnih ili drugih ciljeva koristi usluge informacionog društva; 6) potrošač je svako fizičko lice koje zaključuje pravni posao na tržištu u svrhe koje nisu namenjene obavljanju njegovog zanimanja, poslovne aktivnosti ili preduzetničke delatnosti; 7) ugovor u elektronskoj formi je ugovor koji pravna i fizička lica zaključuju, šalju, primaju, raskidaju, otkazuju, kome pristupaju i koji prikazuju elektronskim putem uz korišćenje elektronskih sredstava; 8) komercijalna poruka je poruka u bilo kojem obliku, sačinjena da promoviše, neposredno ili posredno, robu, usluge ili ugled pravnog ili fizičkog lica koje obavlja registrovanu delatnost.

Primena

Član 4. Pružalac usluga sa sedištem u Republici Srbiji dužan je da postupa i pruža usluge u skladu sa zakonima i propisima donetim na osnovu zakona Republike Srbije. Elektronska trgovina robom i uslugama jeste daljinska trgovina u smislu zakona kojim se uređuje trgovina. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na pitanja zaštite potrošača, ako su povoljnije za potrošača. Ovlašćena strukovna udruženja i organizacije pružalaca usluga, mogu da uređuju poslovanje svojih članova svojim unutrašnjim pravilima - kodeksima. Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, na pravne odnose nastale iz ili u vezi sa ugovorima zaključenim elektronskim putem ili u elektronskoj formi, primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni odnosi.

Sloboda pružanja usluga

Član 5. Pružanje usluga informacionog društva slobodno je. Za pružanje usluga informacionog društva nije potrebna posebna dozvola ili odobrenje. Pružalac usluga mora, pre nego što otpočne da obavlja delatnost pružanja tih usluga, da bude registrovan u Registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. Odredba stava 3. ovog člana ne odnosi se na pružaoca usluga koji ima svojstvo stranog lica u smislu zakona kojim se uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje.

II OBAVEZA INFORMISANJA I KOMERCIJALNA PORUKA

Član 6. Pružalac usluga dužan je da, u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan, korisnicima usluga i nadležnim organima državne uprave pruži sledeće informacije: 1) ime i prezime ili naziv pružaoca usluga; 2) sedište pružaoca usluga; 3) ostale podatke o pružaocu usluga na osnovu kojih korisnik usluga može sa njim brzo i nesmetano da ostvari komunikaciju, uključujući i elektronsku adresu; 4) podatke o upisu u Registar privrednih subjekata; 5) pojedinosti o nadležnom organu, ako delatnost pružaoca usluga podleže službenom nadzoru; 6) u pogledu posebno regulisanih delatnosti, odnosno profesija: - profesionalno ili slično strukovno udruženje kod koga je pružalac usluga registrovan; - profesionalni naziv i država koja ga je odobrila; februar 2011.

www.retail.rs

Obavezne informacije

RETAIL MAGAZIN - uputstva o profesionalnim pravilima u državi u kojoj se obavlja delatnost i mestu njihove dostupnosti; 7) poreski identifikacioni broj (PIB), kao i broj obveznika poreza na dodatu vrednost, iz potvrde o izvršenom evidentiranju za porez na dodatu vrednost izdate od strane nadležnog poreskog organa, ako je pružalac usluga obveznik poreza na dodatu vrednost. Ako pružalac usluga navodi cene, one moraju biti jasno i nedvosmisleno naznačene, a posebno mora naznačiti da li su u te cene uključeni troškovi dostave, ostali manipulativni troškovi, porez i drugi troškovi koji na njih utiču.

Komercijalna poruka

Član 7. Pružalac usluga dužan je da obezbedi da svaki podatak iz komercijalne poruke koji je delimično ili u celini usluga informacionog društva zadovolji sledeće uslove: 1) da je komercijalnu poruku moguće kao takvu jasno identifikovati u trenutku kada je korisnik usluga primi; 2) da je lice u čije ime je komercijalna poruka sačinjena moguće jasno identifikovati; 3) da svaki promotivni poziv za stavljanje ponude iz komercijalne poruke (uključujući popuste i poklone) mora kao takav biti jasno identifikovan; 4) da uslovi koji moraju biti ispunjeni za stavljanje ponude iz komercijalne poruke moraju biti lako dostupni, kao i da su predočeni na jasan i nedvosmislen način.

Netražena komercijalna poruka

Član 8. Korišćenje elektronske pošte u svrhu slanja netražene komercijalne poruke, dozvoljeno je samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena, u skladu sa zakonom.

III UGOVORI U ELEKTRONSKOM OBLIKU

Forma i punovažnost ugovora

Član 9. Ugovor može biti zaključen elektronskim putem, odnosno u elektronskoj formi. Ponuda i prihvat ponude mogu se dati elektronskim putem, odnosno u elektronskoj formi. Kada se elektronska poruka, odnosno elektronska forma koristi prilikom zaključenja ugovora, takvom ugovoru se ne može osporiti punovažnost samo zbog toga što je sačinjen u elektronskoj formi.

www.retail.rs

Ugovori na koje se zakon ne primenjuje

Član 10. Odredba člana 9. stav 3. ovog zakona ne primenjuje se na: 1) pravne poslove kojima se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti ili kojima se ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima; 2) izjave stranaka i dugih učesnika u postupku za raspravljanje zaostavštine, formu zaveštanja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života, ugovore o doživotnom izdržavanju i sporazume u vezi sa nasleđivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti naslednog prava; 3) ugovore o utvrđivanju imovinskih odnosa između bračnih drugova; 4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost; 5) ugovore o poklonu; 6) druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili na osnovu zakona donetih propisa, izričito određena upotreba svojeručnog potpisa u dokumentima na papiru ili overa svojeručnog potpisa.

Elektronski potpis

Član 17. Kada se kao pretpostavka punovažnosti i nastanka ugovora zahteva potpis lica, smatra se da taj uslov 40

februar 2011.

RETAIL MAGAZIN zadovoljava elektronska poruka potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.

Obavezni podaci i obaveštenja pre zaključenja ugovora

Član 12. Pružalac usluga dužan je da potencijalnom korisniku usluga, pre zaključenja ugovora o pružanju usluga, obezbedi na jasan, razumljiv i nedvosmislen način podatke i obaveštenja o: 1) postupku koji se primenjuje kod zaključivanja ugovora; 2) ugovornim odredbama; 3) opštim uslovima poslovanja, ako su sastavni deo ugovora; 4) jezicima na kojima ugovor može biti zaključen; 5) kodeksima ponašanja u skladu sa kojima postupaju pružaoci usluga i kako se ti kodeksi mogu pregledati elektronskim putem. Pružalac usluga dužan je da potencijalnom korisniku usluga, pre zaključenja ugovora, obezbedi tehnička sredstva za prepoznavanje i ispravljanje pogrešnog unosa podataka u poruku pre njene predaje ili slanja. Ugovorne strane koje nisu potrošači u međusobnim ugovornim odnosima mogu izričito ugovoriti odstupanje od odredaba st. 1. i 2. ovog člana. Odredbe st. 1, 2. i 3. ovog člana ne primenjuju se na ugovore zaključene putem elektronske pošte, odnosno drugim vidom lične komunikacije ostvarene elektronskim putem.

Dostupnost ugovora

Član 13. Pružalac usluga dužan je da obezbedi da tekst ugovora i odredbe opštih uslova poslovanja koje su sastavni deo ugovora zaključenih u elektronskoj formi budu dostupni korisnicima usluga na način koji omogućava njihovo skladištenje, ponovno korišćenje i reprodukovanje.

Potvrda prijema

Član 14. Pružalac usluga dužan je da, bez odlaganja, elektronskim putem, posebnom elektronskom porukom, potvrdi prijem elektronske poruke koja sadrži ponudu ili prihvat ponude za zaključenje ugovora. Ugovorne strane, koje nisu potrošači, u međusobnim ugovornim odnosima mogu izričito ugovoriti odstupanje od odredbe stava 1. ovog člana. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na ugovore zaključene putem elektronske pošte, odnosno drugim vidom lične komunikacije ostvarene elektronskim putem.

Član 15. Ugovor u elektronskoj formi smatra se zaključenim onog časa kada ponuđač primi elektronsku poruku koja sadrži izjavu ponuđenog da prihvata ponudu. Ponuda i prihvat ponude, kao i druge izjave volje učinjene elektronskim putem, smatraju se primljenim kada im lice kome su upućene može pristupiti.

IV ODGOVORNOST PRUŽAOCA USLUGA

Isključenje odgovornosti

Član 16. Pružalac usluga koji prenosi elektronske poruke koje mu je predao korisnik usluga, nije odgovoran za sadržaj poslate poruke i njeno upućivanje, ako nije: februar 2011.

www.retail.rs

Vreme zaključenja ugovora

RETAIL MAGAZIN 1) inicirao prenos; 2) izvršio odabir podataka ili dokumenata koji se prenose; 3) izuzeo ili izmenio podatke u sadržaju poruke ili dokumenata; 4) odabrao primaoca prenosa. Prenos poruka i pružanje pristupa porukama iz stava 1. ovog člana moraju biti obavljeni na način koji omogućava automatsko, posredničko i privremeno skladištenje prenetih poruka i u njima sadržanih podataka i moraju biti privremeno skladištene samo u vremenskom periodu koji je neophodan za prenos poruka.

Privremeno skladištenje podataka

Član 17. Pružalac usluga koji podatke unete od strane korisnika usluga prenosi posredstvom komunikacione mreže, nije odgovoran za automatsko, posredničko i privremeno skladištenje koje služi samo za efikasnije formiranje prenosa podataka traženih od strane drugih korisnika usluga, ako: 1) ne menja podatke; 2) uvažava uslove za pristup podacima; 3) postupa u skladu sa pravilima za ažuriranje podataka; 4) deluje u skladu sa dozvoljenom primenom tehnologija za prikupljanje podataka; 5) ukloni ili onemogući pristup podacima koje je čuvao odmah nakon saznanja da su podaci uklonjeni iz prenosa posredstvom mreže ili je onemogućen pristup do njih, kao i kada je sud, odnosno drugi nadležni organ, naredio njihovo uklanjanje ili onemogućavanje pristupa.

Trajno skladištenje podataka

Član 18. Pružalac usluga koji skladišti podatke pružene od strane korisnika usluga, na zahtev korisnika usluga, nije odgovoran za sadržaj skladištenog podatka, ako: 1) nije znao niti je mogao znati za nedopušteno delovanje korisnika usluga ili za sadržaj podatka; 2) odmah nakon saznanja da se radi o nedopuštenom delovanju ili podatku ukloni ili onemogući pristup tom podatku. Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se u slučajevima kada je korisnik usluga lice zavisno na bilo koji način od pružaoca usluga (povezana privredna društva u smislu zakona kojim se uređuje položaj privrednih društava).

Linkovi

Član 19. Pružalac usluga koji posredstvom elektronskog upućivanja omogući pristup podacima drugog pružaoca usluga, nije odgovoran za te informacije, ako: 1) nije znao niti je mogao znati za nedopušteno delovanje korisnika usluga ili za sadržaj podataka u tim informacijama; 2) odmah nakon saznanja da se radi o nedopuštenom delovanju ili podatku ukloni ili onemogući pristup podacima.

www.retail.rs

Obavezna obaveštenja

Član 20. Prilikom pružanja usluga informacionog društva, pružalac usluga nije dužan da pregleda podatke koje je skladištio, preneo ili učinio dostupnim, odnosno da ispituje okolnosti koje bi upućivale na nedopušteno delovanje korisnika usluga. Pružalac usluga mora da obavesti nadležni državni organ ako osnovano sumnja da: 1) korišćenjem njegove usluge korisnik usluga preduzima nedopuštene aktivnosti; 2) je korisnik njegove usluge pružio nedopušteni podatak. Pružalac usluga dužan je da na osnovu odgovarajućeg sudskog, odnosno upravnog akta, predoči sve po42

februar 2011.

RETAIL MAGAZIN datke na osnovu kojih se može preduzeti otkrivanje ili gonjenje počinilaca krivičnih dela, odnosno zaštita prava trećih lica.

V NADZOR

Nadzor nad primenom zakona Član 21. Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine i usluga, odnosno ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija i informacionog društva. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona ministarstvo nadležno za poslove trgovine i usluga vrši preko tržišnih inspektora, a ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija i informacionog društva preko inspektora za poštanske usluge i inspektora za telekomunikacije i informatiku. Radi vršenja nadzora, pružaoci usluga dužni su da ovlašćenim licima organa iz stava 2. ovog člana omoguće pristup računarskoj opremi i uređajima, kao i da bez odlaganja pokažu ili dostave potrebne podatke i dokumentaciju u vezi sa predmetom nadzora.

VI KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

VII ZAVRŠNA ODREDBA

Član 23. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

februar 2011.

www.retail.rs

Član 22. Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - pružalac usluga, ako: 1) korisnicima usluga i nadležnim organima državne uprave ne pruži propisane informacije u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan (član 6); 2) pošalje netraženu komercijalnu poruku bez prethodnog pristanka lica kojem je takva poruka namenjena (član 8); 3) potencijalnom korisniku usluga, pre zaključenja ugovora, ne obezbedi na razumljiv i nedvosmislen način propisane podatke i obaveštenja (član 12. stav 1); 4) ne omogući pristup tekstu ugovora i opštih uslova poslovanja na način koji omogućava da ih korisnik usluga može skladištiti, ponovo koristiti i reprodukovati (član 13); 5) ne obavesti nadležni državni organ o nedopuštenim aktivnostima ili podacima korisnika njegove usluge ili ne predoči sve podatke, saglasno odgovarajućem sudskom, odnosno upravnom aktu (član 20. st. 2. i 3); 6) ne omogući pristup računarskoj opremi i uređajima, kao i ako bez odlaganja ne pokaže ili ne dostavi potrebne podatke ili dokumentaciju radi vršenja nadzora (član 21. stav 3). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu. Ako prekršaj iz stava 1. ovog člana učini preduzetnik - pružalac usluga, kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara. U slučaju posebno teških povreda ili ponavljanja povreda iz stava 1. ovog člana može se izreći zabrana vršenja delatnosti pravnom licu u trajanju od tri do šest meseci.