Retail magazin - Oktobar 2011 - izdanje broj 2

strana 18

broj 2 oktobar 2011.

www.retail.rs

MAGAZIN

Fiskalizacija Povratak u školu

strana 20

strana 26

Benčmarking

Margarini strana 9

Primena HACCP sistema u praksi

strana 22

Intervju

strana 14

Vesna Vučurević

generalni direktor “Univerexporta”

Časopis za trgovce i potrošače

RETAIL MAGAZIN

SADRŽAJ 03 REČ UREDNIKA 04 VESTI IZ TRGOVINE 09 MARGARINI

Izdavac:

EPOS PS - agencija za konsultantske usluge

12 MARKA KAO KLJUČ USPEHA

Adresa 21242 Novi Sad - Budisava

14 INTERVJU

Telefon: 062 8 772 114

VESNA VUČUREVIĆ UNIVEREXPORT

E-mail marketing@retail.rs

ŠIRENJE PRODAJNE MREŽE JE NAŠA “ŽILA KUCAVICA”

18 FISKALIZACIJA 20 POVRATAK U ŠKOLU 22 PRIMENA HACPP SISTEMA

IZ UGLA USPEŠNIH

Žiro racun: 265-2010310005643-07 Raiffeisen Banka AD, Beograd PIB: 106773818 MB: 62255889 Retail Magazin redakcija:

Aleksandar Jandrić

26 BENČMARKING

Maja Drobnjaković

28 MARKETING KLJUČNA KARIKA TRGOVINE

Milan Muždeka

30 BIORAZGRADIVE KESE

Slađana Nedimović

32 KONZERVISANO POVRĆE 34 KUPAC I PRODAVAC

www.retail.rs

36 NOVITETI NA TRŽIŠTU 37 RETAIL KALENDAR

39 ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA (DRUGI DEO) 2

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Retail Magazin

reč urednika

U drugom broju Retail Magazina predstavićemo vam one koji su na polju retail-a, bez ikakvog preterivanja govoreći, sinonim za uspeh. Vesna Vučurević, generalna direktorka Univerexporta, čitaocima Retail Magazina otkriva svoj nesvakidašnje optimističan pogled na trgovinski sektor u Srbiji, sa pravom nas podsećajući da često neopravdano dopustimo sebi da analiziramo stvari iz onog teškog, tamnog ugla, zaboravljajući pri tome na širu i suštinsku sliku. Još uvek sagledavamo sve aspekte HACCP standardizacije, ali sada uz pomoć onih koji su uzorni primer i čije je iskustvo u implementaciji tog sistema dragoceno za sve koji još uvek imaju nedoumice, bilo da su prodavci ili proizvođači – Delta Maxi objekti HACCP standarde uveli su još 2006. godine.

Istražili smo navike potrošača u Srbiji kada je u pitanju kupovina i konzumacija margarina, a u ovom broju nije izostao ni drugi deo Zakona o zaštiti potrošača. Koliko je bogata i adekvatna ponuda konzervisanog povrća na maloprodajnim rafovima i da li je dovoljno konkurentna svom najvećem protivniku - domaće spremanoj zimnici?

Kako su se đaci i trgovci pripremili za početak nove školske godine? Ako pažljivo prelistate Retail Magazin otkrićete i kako vam benčmarking može unaprediti poslovanje.

I, navodeći neke od tema Retail Magazina, došli smo i do „postulata“ broj 5 koji glasi: Samoanaliza.

U cilju efikasnijeg praćenja informacija i unapređenja komunikacije između trgovaca i potrošača, „Retail Serbia“ portal pokrenuo je „Retail Magazin“, dvomesečni časopis za trgovce i potrošače.

Magazin će se fokusirati na teme važne za trgovinski i logistički sektor, robu široke potrošnje, brendove, najnovije tehnologije koje unapređuju kompletan lanac snabdevanja i maloprodaju i ljudi zahvaljujući kojima taj sistem funkcioniše.

Relevantne teme ćemo dodatno približiti kroz detaljan, statistički, edukativni ali i zabavnoinformativni uvid.

www.retail.rs

Dinamika i stabilnost – dve kontrastne reči i dve glavne karakteristike trgovinskog sektora. Jedna drugu neminovno isključuju, ali čine celinu i u međusobnom dejstvu čvrsto drže svaki segment trgovinskog poslovanja na okupu. Ne možete ići napred bez neprekidnog osluškivanja tržišta, poštovanja njegovih pravila i otkrivanja novih prostora ukoliko u centru vašeg dejstva ne postoji jezgro koje je odraz nepokolebljivosti i stamenosti. Ovome treba pridodati i viziju – ključni element uspeha i glavni razlog svakog poslovnog pohoda. Ukoliko dodamo i reč rast – složićete se – dobićemo četiri „postulata“ koji su zajednički za svaku vrstu maloprodajnog podviga, a čiji redosled je krajnje opcionalan: Vizija, Stabilnost, Dinamika i Rast.

Slađana Nedimović – Retail Magazin oktobar 2011.

3

RETAIL MAGAZIN

VESTI

“Nestle” otvara nove proizvodne pogone “Nestle” je 2. septembra u Švajcarskoj, u sklopu svog fabričkog kompleksa u Konolfingenu, službeno otvorio novu proizvodnu jedinicu za proizvodnju hrane za bebe i proizvodnju funkcionalne i kliničke ishrane, vrednu 200 miliona švajcarskih franaka.

Ovaj događaj označava završetak četvorogodišnjeg ulaganja u stvaranje vodećeg svetskog centra specijalizovanog za hranu za bebe i funkcionalnu i kliničku ishranu. Ukupna vrednost investicije je 400 miliona švajcarskih franaka.

Smešten u kantonu Berna, u centralnoj Švajcarskoj, ovaj fabrički kompleks uključuje i proizvodne jedinice za probiotske dodatke, kao i proizvodnotehnološki centar (PTC). Nova jedinica će proizvoditi “Nestle” hranu za bebe sa dodacima probiotika, namenjenu za izvoz u više od 80 zemalja širom sveta, kao i funkcionalnu i kliničku ishranu za nedavno osnovano odeljenje “Nestlé Health Science”.

“Nestlé Nutrition” sektor uključuje dečiju ishranu, ishranu za sportiste i posebnu ishranu za kontrolu telesne težine.

U proizvodnom asortimanu ima više od 30 svetskih robnih marki čija je vrednost prodaje u 2010. godini bila 7,7 milijardi švajcarskih franaka.

“Tesco” jača svoje pozicije u Kini

“Merkator” kupio benzinske stanice „En Plusa“

Kako prenosi agencija Bloomberg, izvršni direktor “Tesco-a Azija” Dejvid Pots, britanski trgovački lanac “Tesco” planira godišnje da otvori po 25 prodajnih objekata u Kini kako bi “zadržao korak” sa privrednim rastom u toj najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

“Na kineskom tržištu se otvaraju brojne mogućnosti i prilike”, rekao je u intervjuu u tamošnjem gradu Delijanu.

“Privredni rast koji Azija beleži je svakako zadivljujući.

Vrlo smo srećni što možemo biti ovde i napredovati zajedno sa Azijom.”

Pots je ponovno naglasio važnost Azije za “Teskove” buduće planove. “Čini se da je neminovno da “Teskov” rast dođe iz Azije”, dodao je Pots.

“Tesko”danas posluje u 14 različitih zemalja sveta, a prisutni su na tržištima Evrope (u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Velikoj Britaniji, Irskoj i Turskoj) Severne Amerike i Azije (Južna Koreja, Indija, Kina, Malezija i Tajland).

Nakon što je krajem juna ove godine potpisan sporazum o strateškom povezivanju između kompanije „Merkator“ i benzinskih stanica firme „En Plus“, najveći slovenački trgovinski lanac postao je početkom avgusta vlasnik „En Plusa“. „En Plus“ poseduje lanac od 18 takozvanih 24/7 samouslužnih benzinskih stanica na lokacijama u Sloveniji, a „Merkator“ je, prema pisanjima slovenačkih medija, postao stopostotni vlasnik ove firme.

Kako navode mediji, ovaj potez će Merkatoru omogućiti širenje ponude dopunskih trgovinskih delatnosti u vidu prodaje goriva, što otvara i mogućnost širenja poslovne mreže benzinskih stanica na postojećim lokacijama većih Merkatorovih trgovinskih centara u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji.

www.retail.rs

U Londonu otvoren najveći šoping centar u Evropi Džinovski kompleks “Vestfild Stratford” u Britaniji otvorio je vrata desetinama hiljada željnih šopoholičara. Šoping centar u istočnom Londonu prostire se na 580.000 kvadratnih metara, ima 5.000 parking mesta, broji 268 prodavnica kao i 70 restorana i kafića.

Izgradnja “Vestfild Stratforda” koštala je 1,4 milijarde dolara, i za nju je utrošeno 40.000 tona građevinskog čelika što je dovoljno za izgradnju pet Ajfelovih kula. Po celom centru postavljeni su ogromni led ekrani na kojima će biti prenošeni događaji sa predstojeće Olimpijade u Londonu.

U “Vestfild Stratfordu” nalazi se 268 radnji, među kojima su “H&M”, “Ges”, “Adidas”, “Viktorijas sikret”, “Doroti Perkins”, “Dr Martins”, GAP, “Zara”... Kupcima su na dohvat ruke i ”Samsung”, “Apple”, ali i “Mekdonalds”, “Kentaki frajd čiken” i drugi.

Boris Džonson, gradonačelnik Londona, koji je presekao crvenu traku na otvaranju, rekao je da će ovaj centar pokrenuti “ozbiljnu transformaciju istočnog Londona”, dodavši da će u ovom kompleksu biti zapošljeno 18.000 ljudi, a investicija ovih razmera doneće najmodernije inovacije u infrastrukturu i javni prevoz.

4

oktobar 2011.

“Bol Pekidžing” otvorio novi proizvodni pogon

Američka kompanija “Bol pekidžing Evropa” (Ball Packaging Europe) pokrenula je novu liniju za proizvodnju limenki u fabrici u Beogradu, vrednu 35 miliona evra.

Proizvodnja u fabrici će biti udvostručena, pa će sada proizvodni kapaciteti porasti na milijardu i po aluminijumskih konzervi godišnje.

Posao će dobiti novih 50 radnika, tako da će u pogonima Bol pekedžinga u Batajnici raditi ukupno oko 200 ljudi. Sve limenke koje se budu pravile u novom pogonu biće namenjene za izvoz na regionalna i tržišta EU. Bol pekidžing otvorio je fabriku limenki u Beogradu u septembru 2005. godine u koju je uloženo 50 miliona evra.

U prisustvu brojnih zvaničnika i predstavnika Ball Packaging korporacije novu proizvodnu liniju svečano je otvorio predesednik Srbije, Boris Tadić.

Bol korporacija je svetski lider u proizvodnji metalne ambalaže za hranu i piće. Osnovana je 1880. godine, a danas zapošljava ukupno 14500 ljudi u preko stotinu zemalja sveta. Kako iz kompanije kažu, sve investicije u pogone u Srbiji do sada su opravdane i uspešno poslovanje se očekuje i u budućnosti.

Prva “Idea” u Vranju U Vranju je 18. avgusta otvoren prvi “Idea” maloprodajni objekat. U moderno uređenom prodajnom prostoru površine preko 400 m2, u skladu sa najsavremenijim svetskim retail standardima, kupcima se nudi više od 5.000 artikala.

Nova “Idea” prodavnica potrošačima kroz širok asortiman i ljubazno osoblje pruža kvalitetnu kupovinu na jednom mestu po povoljnim cenama. Posebno se ističu odeljenje voća i povrća, odeljenje pekare i mesare sa svežim mesom kontrolisanog porekla, a pored prehrambenih artikala, kupcima se nudi i bogat izbor hemije, kućnih potrepština i malih kućnih aparata.

“Idea” u svom sastavu u Srbiji ima 155 maloprodajnih objekata, 7 veleprodajnih centara i oko 4.000 zaposlenih.

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

U Novom Sadu otvoren supermarket “Rekić” U Novom Sadu je 27. avgusta u Šafarikovoj 20, otvoren supermarket “Rekić”. Novosađanima je ponuđen bogat asortiman robe široke potrošnje, a ono po čemu se ponuda izdvaja jesu tradicionalni specijaliteti kao sto su sjenički sir, pazarski ćevapi, pešterska jagnjetina, mantije, pite, domaće baklave, tulumbe, urmašice i još mnogo originalnih proizvoda iz proizvodnog programa novopazarske kompanije “Rekić”.

U supermarketu “Rekić” garantuju prijatnu kupovinu, povoljne cene i najavljuju stalne akcije, jer im je zadovoljstvo potrošača krajnji cilj.

Supermarket karakteriše atraktivan eksterijer i enterijer, površine od 350m2 i asortiman od preko 15 hiljada proizvoda najpoznatijih domaćih i inostranih proizvodjača. Moderno opremljen prostor u svom sastavu ima i pijacu i mesaru.

Matijević kupio “Bazar” “Bazar” se nalazi u najužem centru Novog Sada, u njemu se nalaze butici svetskih lanaca i brendova poput “Tom Tailora”, “Zare”, “Mexxa”, kao i supermarket “Maxi”.

Osnovna delatnost “Matijević” kompanije je mesna industrija, a poslednjih godina u posed ove firme došao je veliki broj preduzeća, pre svega poljoprivrednih dobara u Vojvodini – u njihovom portfelju je Bezdan, bajmočka Ravnica, kikindski Galad i Jedinstvo, Pobeda iz Boke i dr.

Industrija mesa “Matijević” prošle godine je ostvarila nekonsolidovani poslovni prihod od 10,9 milijardi i neto dobit od 1,86 milijardi dinara. Prema konsolidovanom računu svih firmi u sastavu kompanije, prošlogodišnja dobit bila je veća od 30 miliona evra, na osnovu čega je kompanija “Matijević” bila peta po uspešnosti u Srbiji, ali ujedno i najuspešnija kompanija sa 100 odsto domaćim kapitalom.

“Persu” otvorio dva marketa u Novom Bečeju Nastavljajući ostvarivanje ciljeva postavljenih početkom godine, u Novom Bečeju su 20. avgusta, otvorena dva “Persu” marketa, uređena po prepoznatljivim standardima, na sledećim lokacijama: u ulici Maršala Tita 71 i u

ulici Josifa Marinkovića 99.

Prodavnica u ulici Maršala Tita 71 zauzima prostor od 70m2 i potrošačima nudi oko 3000 artikala, a objekat u ulici Josifa Marinkovića zauzima prostor od 75m2 gde kupce takođe očekuje 3000 artikala kojima će zadovoljiti potrebe dnevne kupovine.

Otvaranje je obeleženo specijalnom akcijom koja obuhvata povoljne cene dnevno potrebnih artikala, kao i snižene cene “Persu” kafe, koka-kole i banana. “Persu” marketi su potrošače dočekali sa promocijama i degustacijama proizvoda “Belkino” i “Delikato”, degustacije “Persu” kafe, voćnog jogurta “Bodri” i “Pehar” sokova, a obezbeđeni su poklon paketi “Belkina”, “Delikata”, sladoleda i gaziranih pića.

5

www.retail.rs

VESTI

RETAIL MAGAZIN

VESTI

“Jysk” u Kragujevcu, Čačku i Nišu “Jysk”, najveći evropski lanac proizvoda za dom – od jorgana, jastuka i dušeka, preko kreveta i posteljine, kupatilskog pribora, nameštaja za kuću i baštu, do zavesa i ostalog pokućstva, a sve u jednostavnom i minimalističkom skandinavskom dizajnu – u Kragujevcu, 25. avgusta, na adresi Save Kovačevića 27, u sklopu „Delta Parka“, proširio je prodajnu mrežu u Srbiji otvaranjem četvrte prodavnice po redu.

Početkom aprila ove godine JYSK (Jisk) je otvorio prvu prodavnicu u Subotici. Nakon toga je usledilo otvaranje prodavnica u Pančevu i Novom Sadu. Otvaranjem prodavnice u Kragujevcu “Jysk” nastavlja sa svojom najavljenom strategijom otvaranja 40 prodavnica na području Srbije. U septembru su otvorene i nove prodavnice u Čačku i Nišu. Trenutno “Jysk” broji otprilike 1750 prodavnica u 35 zemalja sveta, a svake nedelje negde u svetu otvara 2 do 3 nove prodavnice.

Godišnji promet ove danske grupe iznosi gotovo 2,35 milijarde evra i zapošljava oko 16000 ljudi.

Još jedna “Idea” u Trsteniku

“Luna” stigla u Sloveniju otvorena prodavnica u Mariboru

“Idea” je nastavila sa širenjem maloprodajne mreže otvaranjem 27. prodavnice ove godine.

Nova “Idea Super” prodavnica otvorena je u Trsteniku, a veća je od 1500 m2.

Kupcima se nudi asortiman od oko 15.000 artikala. U saopštenju kompanije se navodi da na odeljenju zelene pijace kupci mogu da pronađu sveže voće i povrće po povoljim cenama, a kada je u pitanju ponuda sveže hrane posebno ističu gastro odeljenje sa velikim izborom svakodnevno sveže pripremljenih specijaliteta, odeljenje mesare sa ponudom svežeg mesa kontrolisanog porekla, delikatesa, torti i kolača kao i pekare sa uvek svežim pecivom. Potrošače u novootvorenoj “Idei” očekuje i bogat asortiman kućnih potrepština, tekstila, tehnike, malih kućnih aparata, hemije i kozmetike.

Nakon otvaranja radnje u Oslu u junu ove godine, modna kuća “Luna” dokazala je kvalitet svog poslovanja otvaranjem svog maloprodajnog objekta i u Mariboru u Sloveniji, u petak 9. septembra.

Novi maloprodajni objekat otvoren je u poznatom Tržnom centru “Europark”, na adresi Pobreška cesta 18. U komforu novog butika, pred uglednim damama Maribora uz svečani koktel, predstavljena je modna kuća “Luna”, kao i najnovija kolekcija jesen-zima 2011.

Modna kuća “Luna” već dugo uspešno posluje na tržištu Slovenije. Njeni proizvodi se mogu kupiti u gotovo svim slovenačkim gradovima, kao i na celoj teritoriji bivše Jugoslavije.

Još jedan u nizu ovogodišnjih uspeha potvrđuje da je modna kuća “Luna” jedna od vodećih modnih robnih marki. Kao izvozno orijentisana “Luna” izvozi 40 % svojih proizvoda, zbog čega se proširivanje prodajne mreže neće zaustaviti ovde. U planu je izlazak i na tržišta Mađarske i Bugarske.

U okviru društveno-odgovornog delovanja, kompanija “Idea” je donirala po 150 hiljada dinara Društvu za cerebralnu paralizu i Društvu za mentalno nedovoljno razvijene osobe NMRO u Trsteniku. Danas Idea u svom sastavu ima 156 maloprodajnih objekata širom Srbije i 7 veleprodajnih centara u Beogradu, Nišu, Leskovcu, Čačku, Novom Sadu i Subotici i više od 4.000 zaposlenih.

www.retail.rs

“Merkator-S” otvorio dva objekta u Zaječaru “Merkator-S” je 6. septembra u Zaječaru, u Krfskoj ulici broj 18, otvorio “Roda Supermarket” i “M Centar Tehnike”. Ova investicija od 300.000 evra u objekat od preko 1200 m2 u Zaječaru, omogućila je zapošljavanje preko 40 ljudi iz lokalne sredine.

Povodom otvaranja novog objekta, “Merkator” je u “Roda Supermarketu” obezbedio akcijske cene za veliki broj proizvoda, kao i gratis kupovinu za svakog 50-og kupca. Roda Supermarket nudi brojne pogodnosti za sve kupce, širok asortiman od preko 6.500 artikala, kontinuirane akcije sa atraktivnim proizvodima kao i visoku zastupljenost domaćih proizvođača u strukturi ponude. Svojim potrošačima “M Centar Tehnike” nudi preko 2.500 kvalitetnih proizvoda tehnike i ostalih proizvoda nephodnih svakom domaćinstvu. Radno vreme novootvorenog “Roda Supermarketa” je svakog dana u nedelji od 7 do 22 časa, dok “M Centar Tehnike” radi od 8 do 22 časa.

Kompanija je od početka godine otvorila 4 prodajna objekta u Podunavskoj regiji, zatim novi “Roda Cash & Carry” objekat u Mladenovcu, “Roda Supermarket” u Loznici, kao i “Roda Centre” u Jagodini i Vrbasu.

6

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

VESTI

GAP u prestonici Srbije

“Metalac” bojleri u “Merkuru”

Jedna od vodećih specijalizovanih kompanija za prodaju odeće i proizvoda za negu žena i dece kompanija “Gep” (GAP), otvorila je 9. septembra svoju prvu prodavnicu u Beogradu, u Knez Mihailovoj ulici 14-16.

Otvaranjem prodavnice, uz modnu reviju i koktel u Knez Mihailovoj ulici, obeležen je i važan jubilej za kompaniju “Gep”, jer je to 200. radnja pod franšizom u svetu. Beogradska radnja će u ponudi imati proizvode iz kolekcija “Gep”, “Gep Kids” i “Bejbi Gep”.

Vrednost neto prodaje te američke kompanije u 2010. godini dostigla je iznos od 14,7 milijardi dolara. Brendovi ove kuće su i “Old Navy”, “Banana Republic”, “Piperlime”, “Athleta”.

U saradnji sa trgovinskim lancem “Merkur”, bojleri kompanije “Metalac” biće ponuđeni kupcima na slovenačkom tržištu. Na teritoriji Slovenije prisutno je 27 “Merkurovih” centara, a bojleri “Metalac” uvršteni su u proizvodni asortiman svakog od njih.

Tako se gornjomilanovačka fabrika našla na tržištu gde poslednjih decenija primat u prodaji ima domaći proizvođač bele tehnike, “Gorenje”. U Merkuru su zastupljeni svi modeli bojlera Metalac sa emajliranim i inox kazanom kao i malolitražni. Njima je u septembru pridodat i inox model od 8 litara, kojeg je teško naći na tržištu.

Nakon tržišta u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Rusiji, Metalac iz Gornjeg Milanovca je preko ove saradnje dobio mogućnost da svoje proizvode plasira i na teritoriji Evropske unije.

Nemački “Nekerman” se povlači iz Hrvatske i Slovenije Nemačka kompanija “Nekerman” (Neckermann) najavila je povlačenje iz država srednje i istočne Evrope krajem godine. Kompanija koja se bavi kataloškom prodajom garderobe, kućnih aparata i nameštaja, neće od početka naredne godine poslovati u Češkoj, Slovačkoj i Ukrajini kao ni u Sloveniji i Hrvatskoj.

Prema pisanjima slovenačke dnevne štampe, razlog povlačenja “Nekermana” iz navedenih država je pad prodaje koji se opravdava ekonomskom krizom. Poslovanje će “Nekerman” nastaviti u Nemačkoj i u Austriji, a u ovim zemljama se očekuje i rast prodaje.

Kako pokazuju podaci u registru Hrvatske finansijske agencije (Fina), “Nekerman” je u Hrvatskoj ostvario 11,86 posto manji prihod u odnosu na 2009. godinu kada je zaradio 70,73 miliona kuna. Prihod u 2010. godini iznosio je 62,35 miliona kuna. u Sloveniji je prošle godine “Nekerman” ostvario prihod od prodaje u iznosu od 12,7 miliona evra, a neto dobit u ovoj zemlji iznosila je 100 hiljada evra.

Na Ibarskoj magistrali najveća NIS-ova pumpa Na Ibarskoj magistrali, u Preljini kod Čačka, otvorena je danas benzinska stanica “NIS Gasprom njefta”, najveća benzinska stanica ove kompanije. Vrednost investicije s procenjuje na 135 miliona dinara.

Direktor direkcije za maloprodaju NIS-a Aleksej Šabašov i gradonačelnik Čačka Velimir Stanojević, otvorili su stanicu za korišćenje, u okviru koje se nalazi i automatska perionica sa kapacitetom od 100 vozila na dan.

Naftna industrija Srbije u sadašnjem obliku osnovana je 1991. godine kao javno preduzeće za istraživanje, proizvodnju, preradu i prodaju nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa. U njenom sastavu su kompanije “Naftagas”, “Gas”, “Energogas”, “Jugopetrol”, “Naftagas promet” i “Inženjering” i proizvodna preduzeća “RN Pančevo”, “RN Novi Sad”, “RN Beograd” i “Fabrika za proizvodnju maziva Kruševac”. 2009. godine 51 posto akcija NIS-a prešlo je u vlasništvo ruske kompanije “Gasprom njeft”.

Najveći domaći trgovinski lanac “Dis”je, u okviru akcije “Kupuj domaće u domaćoj trgovini”, predstavio paletu od 50 domaćih proizvoda pod nazivom Ukusi Srbije. Ovi proizvodi su napravljeni isključivo od domaćeg voća, povrća i žitarica, u fabrikama u Srbiji, po tradicionalnoj recepturi uz poštovanje najstrožih propisa o bezbednosti tehnoloških procesa.

“Mi smo odlučili da pod jednom kapom ponudimo ono najbolje od srpske tradicije u proizvodnji hrane i pića. Ono što je najvažnije, birali smo proizvode tako da svi budu vrhunskog, autentično domaćeg ukusa. Nismo pravili kompromise prilikom izbora”, objasnio je direktor marketinga “Dis-a”, Ivan Šuleić.

Svakom proizvodu data su stara srpska imena koja su gotovo zaboravljena. “Na ta imena smo posebno ponosni, vidim da su kupci oduševljeni”, izjavio je Šuleić. “Zamislite da vas neko ponudi pitom potrpačom od seljačkih kora sa sirom Milšom i domaćom štrudlom sa višnjama Jevrosimom. Ta naša stara imena su toliko lepa da nam je bilo pravo zadovoljstvo da ih pronalazimo i dajemo našim proizvodima. To je ono što mi zovemo proces brendiranja. Zamislite samo, rakija šljivovica se zove Razumenka, a med sa orasima je Stojak”.

Direktor marketinga “Disa” je u izjavi za Retail Serbia portal najavio i da će se uskoro broj proizvoda iz ove palete povećati.

oktobar 2011.

7

www.retail.rs

www.retail.rs

“Dis” predstavio “Ukuse Srbije”

RETAIL MAGAZIN

VESTI

Beograd 2012. dobija veletržnicu Sledeće godine u Beogradu, na površini od 18,5 hektara, na mestu današnje Kvantaške pijace, počinje gradnja najvećeg centra u regionu za razmenu, uvoz i izvoz voća, povrća, cveća, mesa i ribe.

Grad Beograd i JKP „Gradske pijace” raspisali su javni poziv investitorima zainteresovanim da učestvuju u vlasništvu i upravljanju ovom veletržnicom. Njena gradnja je predviđena Zakonom o trgovini. Rok za prijave je do 14. oktobra, a potencijalni graditelji najveće berze hrane u Srbiji mogu biti domaća i strana privredna društva koja proizvode i trguju voćem, povrćem, mesom, ribom i cvećem, zemljoradničke zadruge i udruženja, registrovana poljoprivredna gazdinstva, kao i lokalne samouprave.

Ova tržnica će biti izgrađena u novobeogradskom Bloku 53, na parceli od 18,5 hektara. Imaće hale za voće i povrće, meso, ribu i cveće, a biće izgrađene u skladu sa standardima o bezbednosti hrane i klimatizovane prema vrsti robe koja se u njima nalazi. Prodajni i skladišni prostor imaće centralnu klimatizaciju. Veletržnica će se graditi po fazama, pa će posle objekata za prodaju i čuvanje hrane biti napravljeni i pogoni za pakovanje robe. „Gradske pijace” napraviće i takozvane interne polise kvaliteta na veletržnici, koje će omogućiti kontrole ispravnosti poslovanja i robe, kakvih do sada nije bilo. Polisama će biti definisano u koju klasu voće i povrće spada, prema čemu će se formirati i njegova cena. Firme koje budu registrovane na veletržnici moći će da snabdevaju javne organe i ustanove.

Počela proizvodnja u niškom “Benetonu” U septembru je zvanično počela sa radom fabrika tekstila “Beneton” u Nišu.

Fabrika je startovala sa 135 zaposlenih, a prema najavama, očekuje se da će broj radnika u niškom pogonu “Benetona” do Nove godine dostići cifru od 500.

Italijanski proizvođač će u fabriku uložiti 43 miliona evra, dok se očekuje da će godišnja proizvodnja dostići iznos od 72 miliona evra, a biće namenjena za izvoz.

Do 2015. godine “Beneton” bi trebalo da zapošljava 2700 radnika, dok država za sada svako radno mesto subvencioniše sa 9000 evra.

Radovi na pogonu su završeni, upotrebna dozvola je stigla, a osim proizvodnje počeće i obuka radnika. Testiranja radnika još uvek se obavljaju, a oni koji ne prođu testove, a bivši su radnici Niteksa, preći će na socijalni program.

Podsetimo da je u maju ove godine “Beneton” kupio niški “Niteks” po ceni od 3.017.515 evra.

“Beneton grupa” prisutna je u 120 zemalja širom sveta, a trenutno broji 6000 prodajnih objekata. Godišnje ova italijanska tekstilna firma proizvede oko 150 miliona odevnih premeta. “United colors of Benetton”, “Sisley” i marka “Playlife” spadaju u “Beneton” grupaciju. Godišnji promet “Benetona” iznosi 2 milijarde evra.

www.retail.rs

“Fortuna” tržni centar - Aranđelovac 2012. godine U Aranđelovcu će u martu naredne godine biti izgrađen novi tržni centar čiju je gradnju preduzeće “Fortuna market” počelo u aprilu ove godine. Tržni centar prostiraće se na površini od 7620 m2 od kojih je prodajnom prostoru namenjeno 5820 m2, a kupcima će ponuditi 15000 artikala.

Pored dela sa prehrambenim artiklima među kojima novinu predstavlja i ponuda sveže ribe, u budućem “Fortuna” centru biće otvoreno i odeljenje bele tehnike, tekstila, audio i video opreme. Novi tržni centar posedovaće i ugostiteljski objekat kao i velnes centar sa solarijumom i saunom.

Tržni centar biće smešten na samom ulasku u grad, na magistralnom putu Aranđelovac-Lazarevac. “Fortuna” već poseduje supermarket površine 1000 m2 u glavnoj ulici u Aranđelovcu, kao i jednu manju trgovinsku radnju, takođe u centralnoj gradskoj zoni.

U “Fortuna” tržnom centru posao će naći 70 radnika, od kojih će 50 biti zaposlenou trgovini, a 20 će biti angažovano na poslovima održavanja higijene, obezbeđenja, u velnes centru i ugostiteljskom objektu.

U ovaj projekat uloženo je oko 3,6 miliona evra, od čega “Fortuna market” iz sopstvenih sredstava finansira 500 hiljada evra, dok je 3 miliona evra obezbeđeno iz kredita banaka.

8

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Na margarin se nekada gledalo kao na zamenu za maslac, dok se danas on bez sumnje izborio za samostalnu poziciju biljnog namaza na trpezama širom sveta. Sama reč margarin francuskog je porekla, ali svoj koren ima u starogrčkoj reči koja ima značenje biser.

Maslac je nekada isključivo krasio trpeze pripadnika viših slojeva, a i tada je važio za ukusnu, vrlo hranjivu i izuzetno skupu namirnicu.

Preteče današnjeg margarinskog namaza prvi put su se javile početkom 19. veka, a kasnije su se postepeno razvijale do sastava koji imamo danas. Zanimljivo je da je i sam Napoleon nudio nagradu onome ko pronađe dostoj-

oktobar 2011.

nu zamenu za buter, kako bi se Danas se kvalitet nutritivnih njome prehranila vojska i pripad- vrednosti strogo ocenjuje prema nici nižih klasa. sadržaju omega-3-masnih kiselina i njihovom odnosu prema Glavni sastojci margarina su omega-6-masnim kiselinama. Najmasnoće i voda. Masnoća može novije studije sa aspekta zdravlja biti životinjskog ili biljnog pore- koriste ova dva kriterijuma. Kod kla i ona čini oko 80% sadržaja pojedinih margarina zbog nasamog margarina. Ukoliko se brojanih činjenica je promenjena ovom njegovom sastavu doda i receptura. Kod bio-margarina masnoća poreklom iz mleka, on koji su napravljeni isključivo sa postaje mekši i lakši za mazanje. mastima biljnog porekla su doU skladu sa trendom zdravog datno poboljšana čulna svojstva. načina življenja, u margarine se Nekada su ovi margarini, prema danas dodaje kombinacija A, D i rečima potrošača i konzumenata E vitamina kao i omega 3 masne imali „užegao“ ili “sapunast“ ukus, kiseline, redukuje se holesterol i koji nemaju margarini poslednje umanjuje sadržaj soli i zasićenih generacije. masnih kiselina. Koriste se i ulja nekih tropskih biljaka, na primer Popularnost margarina porasla kokosa i palme, a sve u cilju sman- je polovinom prošlog veka i to je jenja sadržaja štetnih zasićenih period kada ovaj namaz postaje masti. Margarini sa ovim uljem neodvojivi deo svakodnevne isnemaju dobru kompaktnost i hrane stanovnika Evrope i Ameriteško se razmazuju. Ulja iz uljane ke, a sudeći prema statističkim repice i soje takođe se smatraju podacima, osamdesetih godina poželjnim u margarinskom na- prošlog stoleća konzumacija marmazu, s obzirom da sadrže visok garina po glavi stanovnika Amerinivo omega-3 nezasićenih mas- ke konačno je premašila do tada nih kiselina. nepobedivi maslac.

9

www.retail.rs

Margarini

RETAIL MAGAZIN Danas su najviše u upotrebi tri vrste margarina: tradicionalni margarini, koji sadrže zasićene masti i koji su pretežno proizvedeni od biljnih ulja (pakuju se u plastične kutije) margarinske mešavine sa nezasićenim masnoćama proizvedenih od ulja suncokreta, soje, uljane repice ili masline (pakuju se u plastične kutije) - i čvrsti margarini za kuvanje i pečenje (oni se uglavnom pakuju u folije)

www.retail.rs

Kada je u pitanju tržište margarina u Srbiji, hipermarketi i supermarketi su maloprodajni formati koji imaju najveći značaj za prodaju ovog namaza, jer se u njima proda oko 50% od ukupne količine.

30% udela u prodaji beleže velike prodavnice, a ostatak se raspoređuje na manje maloprodajne objekte.

Kupci u Srbiji se najčešće opredeljuju za takozvani klasični margarin, koji je bez dodatih ukusa i bez redukovanog sadržaja masti, a oko 4% stanovništva prednost daje lajt-margarinu, sa smanjenim količinama masnoće.

Pakovanje koje beleži najveću prodaju je ono od 250 grama, a duplo veće pakovanje, težine 500 grama poslednjih meseci ostvaruje porast u potražnji.

Kao posledice slabije potražnje margarina sa dodatkom ukusa, 2010. godine zabeležen je blaži pad u odnosu na 2009. godinu.

Najzastupljeniji su margarini sa 80% i 60% masti, a primetan je porast potražnje margarina sa preko 80%, kao i onih sa 40% masti.

Proizvodnjom margarina u Srbiji bavi se nekoliko kompanija, od kojih najveći udeo u tržištu imaju “AD Vital” i “AD Dijamant”. Prate ih “Sunce Unielever”, “Polimark 10

d.o.o.” i “Nižegorodski kombinat”.

Većina domaćinstava u Srbiji koristi sledeće robne marke margarina: “Dijamant”, “Dijavit”, “Dobro jutro”, “Panorama”, “Prijatno”.

Izvor: Panel domaćinstava 2010/2011

GfK Beograd ConsumerScan Panel Domaćinstava je istraživački projekat specifičan po svojoj konČuveni “Vitalov” “Stoni margarin” tinuiranosti, naime ispitivanje proizveden je od visokokvalite- traje neprekidno, Obzirom da je tnih biljnih ulja i odgovarajućih metodologija standardizovana aditiva, a vitamini A i D su takođe na nivou GfK Grupe, svi rezultati njegov sastavni deo. On se ko- su uporedivi i lako se mogu uočiti risti za pripremanje jela i kolača. specifičnosti tržišta različitih Ovaj proizvod dostupan je u pa- država. kovanju od 250 grama. Ekvivalent „Stonom margarinu“ je „Dijamant Uzorak panel istraživanja u SrClassic“ koji proizvodi „Dijamant“. biji čini 1.500 domaćinstava koja, Pored pakovanja od četvrt kilo- putem posebnog dnevnika, prigrama, potrošačima se nudi i pa- javljuju svoje dnevne kupovine kovanje od 500 grama. robe široke potrošnje koja je na„Dijamantov“ je i poznati brend menjena isključivo za potrošnju „Dobro Jutro“ margarin, dostu- unutar domaćinstva (potrošnja pan u tri varijante ukusa i sastava van domaćinstva nije uključena). koji se, pre svega, razlikuje u pro- Na taj način se mogu dobiti incentualnom sadržaju masnoća: formacije o veličini tržišta, učešću mlečni, dijet i lajt, takođe u pa- proizvođača ili uočiti promene u kovanjima od 250 i 500 grama, u kupovnom ponašanju, razvoju plastičnim kutijama. maloprodaje, trendovima i dr.

Logično navikama većine stanovništva, margarini najveću prodaju beleže počev od oktobra meseca, GfK Belgrade a maksimum potražnje pre svega Milutina Milankovica 27 margarina za kuvanje i spravlje- 11070 Belgrade nje kolača javlja se za vreme je- Serbia seni i zimskih meseci, pogotovo Tel. +381-11-3130 500 u doba slava i novogodišnjih Fax +381-11-3130 053 praznika. www.gfk.rs

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Analiza Analiza tržišta margarina se odnosi na podatke GfK panela domaćinstava od oktobra 2010. zaključno sa martom 2011. godine.

- Tržište margarina u Srbiji je visoko koncentrisano. Ne samo što je panelom domaćinstava registrovano svega 6-7 proizvođača, već vodeća 2 proizvođača zauzimaju gotovo 95% tržišnog učešća u posmatranom periodu.

- Posmatrajući zajedno tržište maslaca i margarina kao srodnih

proizvoda, uočavamo da je maslac tek mali segment koji zauzima svega 2% količinskog učešća.

- Margarini imaju široku primenu, te stoga ne čudi da je čak 84.5% domaćinstava u Srbiji kupilo taj proizvod u analiziranom periodu. Mogu se koristiti za mazanje, mešenje, prženje, filove itd.

Odatle i proističe osnovna podela na krem margarine (za mazanje – koji se uglavnom pakuju u plastične posudice) i margarine za kuvanje (koji se uglavnom pakuju u aluminijumsku foliju).

- U Srbiji, veći segment predstavljaju margarini u aluminijumskoj

foliji, jer se ne retko i oni koriste za mazanje.

Takodje, na tržištu postoji i tečni margarin, koji je namenjen prženju međutim, prema podacima panela domaćinstava, ovaj proizvod nije načinio značajniji prodor na tržištu.

- Promocije su postale sastavni deo borbe za kupca, te je tako 11% margarina prodato na promocijama.

- Što se tiče kanala maloprodaje, supermarketi su najznačajniji format za ovu kategoriju, jer su zaslužni za 31% prometa margarina. Slede minimarketi sa 28% i tradicionalne radnje sa 25% učešća u prometu.

- Zanimljivo je istaći da panelom domaćinstava nije registrovana kupovina trgovačkih marki, što je postala prava retkost na tržištu robe široke potrošnje u Srbiji.

GFK, Aleksandar Sinđelić direktor Panela domaćinstava

GfK Grupa

Nudi širok spektar informacija i konsultantske usluge u tri poslovna sektora: - Custom Research, - Retail and Technology - Mediji. Četvrta je organizacija za istraživanje tržišta u svetu, posluje u preko 100 zemalja i broji preko 10,000 zaposlenih. U 2009, prodaja GfK Grupe iznosila je 1.16 milijardi €.

Za detaljnije informacije, posetite našu stranicu: www.gfk.com Pratite nas na: www.twitter.com/gfk_group

oktobar 2011.

11

www.retail.rs

GfK Grupa nudi osnovno znanje koje je potrebno industriji, prodavcima, uslužnim kompanijama i medijima kako bi donosili odluke na tržištu.

RETAIL MAGAZIN

Marka kao ključ za izlazak iz anonimnosti

www.retail.rs

Marka ima moć. Ona je intrigantna, fascinira nas, hipnotiše, poput privlačne žene.

Femme Fatale. Može da vas navede da poželite da je upoznate, ali da li ćete se zaljubiti u nju i poželeti da živite sa njom, zavisiće od čitave lepeze faktora.

Od njene originalnosti. Intelekta. Šarma i harizme. Načina na koji se udvara. Boje glasa i stihova koje nam šapuće. Istrajnosti. Šta je ustvari marka? iz sopstvenih grešaka izvlače mudre pouke.

Neko bi stručno rekao da je to samo jedan od ele- Permanentno se usavršavaju i modernizuju. menata marketing miksa. Neko drugi bi rekao da je to etiketa. Brend. Simbol. Stil. Stvar prestiža i sta- Savremeni proizvodi moraju da imaju tusa. Poverenje. Tradicija. Postoji bezbroj asocijacija. četiri ključna obeležja, kvalitet, Ono što je teško, jeste obuhvatiti sve ove pojmove dizajn, pakovanje i marku i proglasiti jedinstvenu definiciju. Slikovito rečeno, marka počiva na prijateljstvu dve poslovne komponente, to su ime i zaštitni znak.

Obazrivo osluškuju puls javnog mnjenja, ne vole kad ih neko ogovara. KoriguSavremeni proizvodi moraju da imaju četiri ključna ju svoje loše navike i usvajaju pravila obeležja. bontona. Trude se da budu dopadljivi Kvalitet, kao odraz nepokolebljivog stava i ličnosti. i da se „podvuku pod kožu”. Međutim, Dizajn, kao refleksija neprikosnovene lepote i biti poznat nije isto što i biti voljen. maštovitosti. Pakovanje, sinonim za samopouz- Već sada možemo da zaključimo da danje, jednako važno kao i odelo za čoveka. tvorac marke nema nimalo jednostaI Marka, poput magičnog ljubavnog napitka. van zadatak. On treba da bude „treće Nepogrešivi recept za lojalnost. To je ono što će da oko”. Neutralni vizionar. On je taj koji nas zagolica i potom trajno veže. Da, savremeni treba da sagleda moguću životnu puproizvodi su upravo poput živih bića. Dišu, rastu i tanju jedne firme, njenu sadašnjost i razvijaju se. Personalizovani su, imaju ličnu kartu i obećavajuću budućnost. Njene mane karakter. Često prate svoju siluetu u ogledalu, uče i vrline. Komšije i širu konkurenciju. da vole sebe kako bi ih i drugi voleli. Imaju svest, Mora čak da bude i„lekar”, da piše SWOT anamnezu i postavlja konačnu dijagnozu. On je taj koji treba da piše poslovnolirske priče i pronalazi čarobne reči koje će otvarati mnoge zaključane kapije. On je taj koji mora da razvrsta i uporedi sve pozitivne i negativne činioce, da stvori ravnotežu između objektivnog i subjektivnog, i na kraju, da u potpunosti razume imidž tog subjekta. Tokom ovog višeslojnog procesa, nužno je sprovesti iscrpno istraživanje i najsitnijih pora tržišne kulture, kao i težnji potencijalnih klijenata. Za ishitrenost, 12

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Brendovi se nalaze čak i u svemiru, kompanija „Pizza Hut” potrošila je milione dolara kako bi pronašla način da se njen logo projektuje i na površini Meseca Danas je nemoguće zamisliti da se neki proizvod pojavi na tržištu bez marke. „No name” proizvodi su bezbojni, bezukusni i nevidljivi. U potpunosti su u mraku ili senci, tržište ne može da ih prepozna niti da ih registruje, ne privlače pažnju potencijalnih kupaca.

Marka predstavlja inovativnu dimenziju marketinške strategije svake firme, bilo proizvođačke bilo trgovinske. Marka identifikuje, direfencira, daje ekskluzivnost, oblikuje imidž.

Nesumnjivo je da ovde kreativnost proizvodi dodatnu vrednost i kapital.

Neopipljive kategorije sada dobijaju svoje zasluženo mesto u bilansu. U svim statistikama, udeo nematerijalne imovine u ukupnom iznosu imovine više nije zanemarljiv, čak teži da prestigne udeo materijalne imovine. Brendiranjem se ne vrši samo pozicioniranje na tržištu, već i u mislima potrošača. Prema rezultatima nedavno sprovedenog istraživanja, oktobar 2011.

tri najjače marke robe široke potrošnje u regionu su „Koka-Kola”, „Milka” i „Argeta”. Brendovi se nalaze čak i u svemiru, kompanija „Pizza Hut” potrošila je milione dolara kako bi pronašla način da se njen logo projektuje i na površini Meseca.

Jedna jedina ideja zaista može da izmeni celokupnu sudbinu firme. Kada jednom postane omiljen, brend više nema granice i stiče imunitet za večni život. Ukoliko posedujete izvanrednu ideju, ali koja počiva na manjkavoj strategiji, ona jeste zabavna, ali uopšte ne deluje. S druge strane, ukoliko imate jasnu i preciznu strategiju, ali lošu ideju, onda je ona dosadna kao kišni dan na moru. Zaključak je da marku ne mogu da razviju nejake firme koje ne umeju da gledaju korak unapred, već samo fokusirani sistemi koji znaju šta žele. Ovo je era u kojoj će dominirati netradicionalni oblici konkurencije, dakle, necenovno nadmetanje u okviru carstva marki, kao i takmičenje za psihološku prevlast imidža.

Američki lanac picerija “Domino’s Pizza” planira da otvori prvi restoran na Mesecu!

Brend ne nudi samo inspiraciju, obećanje i optimizam, on takođe čuva i unapređuje nasleđe kompanije. Istinska moć dobre priče o brendu leži u kredibilitetu kompanije, kao i u reklamnim porukama koje kompanija šalje. Putem tih poruka, brend komunicira sa nama i na taj način želi da nam pokaže koliko je ustvari posvećen.

13

www.retail.rs

nestrpljenje i netaktičnost ovde nema mesta.

Brzopotezna i previše sentimentalna rešenja poznata i kao sindrom „eureka” mogu da nam blokiraju poslovni put i unazade nas. Ipak tri puta meri, a jednom seci.

Ime firme bi trebalo da bude nedvosmisleno, unikatno, „eksplozivno”, da izaziva naklonost i simpatije, a nikako podsmeh kod klijenata i partnera.

Veoma je važno da se „rodite” kako treba, a potom i da održavate dobru reputaciju. Svakako da za jednu knjigovodstvenu agenciju ne bi bilo prikladno ime „Ajkula”, kao ni ime „Vrabac” za jednog proizvođača buldožera. Evo i još jednog ekstremnog primera. U Glazgovu, jedna kompanija za investiranje i osiguranje nosi ime „Škotske udovice”. A sada ćemo navesti i neke od svetlijih primera. Za firme koje imaju širok i raznorodan asortiman, imena „Od igle do lokomotive” i „Trista čuda” čine se kao idealan izbor.

RETAIL MAGAZIN

Širenje prodajne mreže je naša „žila kucavica“ Prošlo je nešto više od godinu dana od otvaranja „Univerexport“ supermarketa u glavnom gradu Srbije. Kakvi su rezultati do sada?

Kako su beogradski kupci prihvatili Novosađanina „Univerexporta“?

Beograd je za nas predstavljao veliki izazov. Na tom tržištu „Univerexport“ nije bio poznat potrošačima kao na teritoriji Vojvodine. Naše želje nisu bile da se samo pojavimo na beogradskom tržištu, već i da postanemo njegov sastavni deo. Zadovoljstvo potrošača je najbolje merilo i ocena svega što smo uložili da predstavimo „Univerexport“ u pravom svetlu. Dosadašnji rezultati govore da smo i više nego na dobrom putu. Na nama je da tu i ostanemo.

Vesna Vučurević

www.retail.rs

generalni direktor Univerexporta

Jedan od vodećih domaćih trgovinskih lanaca, „Univerexport”, u septembru je obeležio 21. godinu rada. Za nešto više od dve decenije od osnivanja kompanije, prodajna mreža danas broji 34 maloprodajna objekta, 5 veleprodaja kao i 3 zavisna preduzeća koja posluju u okviru “Univerexporta”. Prethodna godina bila je u znaku proboja na tržište glavnog grada kao i priznanja “Najbolje iz Srbije”za najbolju trgovinsku marku. “Univerexportove” prodajne objekte posećuje preko 30.000 kupaca dnevno kojima je na raspolaganju više od 16.000 artikala. Stalne investicije u razvoj, kako prodajne mreže, logIstike, tako i komunikacije sa kupcima, omogućuju efikasno ispunjavanje zahteva savremenog potrošača i pozicioniranje “Univerexporta” na sam vrh domaće trgovine.

Šta biste izdvojili kao prednost „Univerexporta“, u odnosu na konkurenciju u Beogradu?

Ovo je jedno od strateških pitanja kada se pojavljujete na novom tržištu. Najčešće se očekuje odgovor: najniže cene, najveći asortiman, najveća površina prodajnog objekta..., obećanja koja bi trebalo da budu „najzvučnija“, ali su ona u realnosti neodrživa.

Suština jeste u odabiru svih karakteristika u pravoj meri, da bi se dobio zadovoljan potrošač, koji će uvek i ponovo doći u prodajni objekat. Borba za lojalnost kupca je borba u kojoj želimo da istrajemo, a borba sa konkurencijom je zdrava samo kao stimulativni faktor, koji Vas tera da budete uvek bolji.

Kakva su Vaša iskustva kada je u pitanju implementacija HACCP sistema? Da li je država na tom polju postavila jasnu pravnu regulativu?

Moram da priznam da implementacija HACCP sistema predstavlja „iscrpljujuću borbu“, kako sa pravnom regulativom, tako i sa problemima koji se javljaju kada pokušavate da pretočite „teoriju u praksu“. Naravno, postavljanje sistema je uvek bolje od nepostojanja istog. Svi koji su ikada pokušali da postave sistem, u bilo kojoj oblasti, znaju da ovo nije nimalo lak posao i da će implamentacija HACCP-a

Generalna direktorka “Univerexporta” Vesna preživeti verovatno još mnogo korekcija, dok se ne Vučurević čitaocima Retail Magazina predstav- dođe do najkvalitetnijeg rešenja, za sve strane. U lja kompaniju koja pod njenim vođstvom uspešno svakom slučaju, HACCP predstavlja još jednu siguodgovara na izazove poslovanja koje su donele pre- rnost i garanciju potrošaču, ali samo ako se adekvatthodne krizne godine. no primenjuje i sprovodi.

14

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Da li se planira dodatno proširenje asortimana kada je ona u pitanju?

Svakako da je u planu proširenje asortimana i on će imati tendenciju rasta dokle god postoji interesovanje potrošača. Trenutna ponuda čini manje od 2% od ukupne ponude „Univerexporta“, što nudi širok prostor za razvoj asortimana. Postoji nebrojeno mnogo robnih grupa u okviru kojih asortiman može da se širi, ali suština nije samo u tome, već i u kvalitetnoj ponudi koja neće narušiti postojeći asortiman, u koji su potrošači već stekli poverenje. U planu je uvođenje proizvoda zdrave hrane, sokova, instant

kafe, kao i širenje ponude mesnih prerađevina. Ne treba bežati od priznanja da postoje i kategorije koje su nisko obrtne i trenutno neisplative za ulaganja.

Pažljivim pristupom asortiman mora uvek nuditi staro i provereno, ali i novo, privlačno i potrebno.

Robna marka je vaša najbolja preporuka

Da li, po Vašem mišljenju, robna marka može biti prečica ili adut u stvaranju lojalnog kupca? Šta je potrebno preduzeti da bi kupci robnu marku posmatrali kao brend?

Robna marka može da vas uništi, ali i da vas učini uspešnim. Zašto? Kreiranjem robne marke „BašBaš“ mi smo svoje ime stavili na svaki od tih proizvoda.

Potrošač je do sada imao priliku da upozna „Univerexport“ kao trgovinski lanac, a sama činjenica da ste garant za kvalitet nudi potrošaču jednu novu dimenziju i način da vas bolje upozna i vrlo često baš to čini prevagu u dobijanju ili gubitku lojalnog potrošača. Zato je jako važno da robna marka govori za vas, na najbolji mogući način. Ona je vaša najbolja preporuka.

Ono što se vrlo često zaboravlja jeste činjenica da je ekspanzija robnih marki oživela, pa čak i spasila, mnogo malih i velikih privrednika, koji su popunili svoje proizvodne kapacitete. Indirektno, mnogo radnih mesta postalo je ili opstalo zahvaljujući razvoju robnih marki na tržištu Srbije. „Univerexport“ proizvodi sladolede, testenine i peciva. Koliko je udeo sopstvene proizvodnje „Univerexporta“ u ponudi artikala? „Univerexport“ je kao preteču robne marke, još od 1995. godine razvijao ličnu proizvodnju. Razvoj lične proizvodnje je mnogo kompleksniji i sporiji od razvoja robne marke, jer ste prinuđeni da se u svakom segmentu specijalizirate i tehnološki opre-

oktobar 2011.

15

www.retail.rs

Robna marka „BašBaš“ odlično je primljena od strane kupaca. Predstavite njen asortiman čitaocima „Retail Magazina“. „Univerexport“ je pažljivo pristupao razvoju trgovinske robne marke. Kao rezultat velikog rada, istraživanja i analitičkog pristupa, početkom 2009. godine u „Univerexport“ maloprodajne objekte stigao je i prvi proizvod pod nazivom „BašBaš“.

Strateški je biran pravac u okviru koga će potrošač dobiti bolji ili isti kvalitet, po nižoj ceni, u odgovarajućoj robnoj grupi. Asortiman je pažljivo planiran i nismo želeli da njegovo predimenzioniranje naruši kvalitet, tako da nakon dve godine od uvođenja privatne robne marke potrošač u „Univerexportu“ može pronaći preko 300 „BašBaš“ proizvoda, u okviru prehrambene i neprehrambene robne kategorije, upečatljivog vizuelnog identiteta.

Teško bi bilo predstaviti asortiman koji broji preko 300 proizvoda, ali se može reći da se najveće prisustvo „BašBaš“ proizvoda beleži u najznačanijim kategorijama, kao što su mleko i mlečni proizvodi, mesne prerađevine, kafa, papirna konfekcija, kućna hemija i kozmetika.

Sa ponosom možemo da kažemo da su „BašBaš“ proizvodi odlično prihvaćeni od strane naših potrošača što dokazuje i priznanje „Najbolje iz Srbije“, kojim je „BašBaš“ proglašen za najbolju trgovinsku robnu marku za 2010. godinu.

RETAIL MAGAZIN mite za celokupan proces proizvodnje. Od davno započetog nismo odustali, jer su naši potrošači navikli na ove proizvode i oni predstavljaju neizostavni deo našeg asortimana.

2007. godine postojećoj ličnoj proizvodnji priključili smo i mesnu industriju ad Bačka, sa širokim asortimanom svežeg mesa i mesnih prerađevina, tako da je danas udeo sopstvene proizvodnje u ukupnoj ponudi „Univerexport-a“ oko 6%, što predstavlja značajan deo asortimana.

www.retail.rs

Za krizu ne postoje krizna rešenja, već spremnost da je dočekate

je bliži i lakši od problema sa kojima se suočavaju mnoge druge privredne grane.

Trgovinski sektor u Srbiji je jedan od značajnih sektora, jedan od sektora koji još uvek dobro funkcioniše i kao takvog ga treba „pustiti da diše“, jer samo takav može doneti više potrošaču, državnom aparatu, pa i društvu u celini.

Koliko je, po Vašem mišljenju, marketing bitan za uspeh jedne trgovinske kompanije? Koji je najefikasniji način da kupac u svojoj svesti registruje ime trgovačkog objekta i stekne naviku da baš u njemu kupuje?

Činjenica je da je „Univerexport“ u jeku svetske ekonomske krize, koja se još uvek oseti u Srbiji, otvarao nove objekte i jačao svoju poslovnu strategiju kada su se mnogi povlačili. Kako reagujete i da li imate unapred isplaniranu strategiju ukoliko se zaista dogodi i najavljeni drugi talas ekonomske krize?

Ekonomske krize na globalnom i lokalnom nivou su nešto što se dešavalo, dešava i dešavaće se. Neko to posmatra kao pretnju, ali je najbolji način za prevazilaženje pronalaženje novih šansi. Za ovakve strategije potrebno je puno nerava i poslovne Ono što ja volim uvek da naglasim jeste činjenica umešnosti, a hrabrost je neizostavni deo u pokušaju da jak kolektiv predstavlja najbolji put do uspeha, da se učini uvek nešto novo. a jak kolektiv podrazumeva učešće svih pojedinaca, uz maksimalno zalaganje.

Koliko je otvaranje sopstvenog distributivnog Trke za potrošačko zadovoljstvo i lojalnost uvek centra donelo prednosti „Univerexportu“? vodi marketing. Njegova obaveza je da bude što Današnji ubrzani tokovi poslovanja zahtevaju posbolji „profiler“ naših potrošača i postojećeg tržišta. tojanje distributivnog centra sa svim svojim savreMarketing predstavlja najboljeg vodiča, oči i uši na menim tehnološkim i prostornim rešenjima. Upravo tržištu i mudrog plejmejkera uspešnog tima. takav ditributivni centar „Univerexport“ je otvorio 2009. godine, a prednosti se ogledaju u brzini posloUlazimo u poslednji kvartal 2011. godine. vanja, preciznosti, pravovremenosti i tačnosti, kao i Kakvi su Vaši planovi za narednu godinu? smanjenju procenta greške u sistemu.

Da li će potrošači Srbije biti obradovani otvaranjem novih „Univerexport“ objekata van teritorije Trgovinski sektor treba Vojvodine?

Nivo poslovanja u 2011. godini za sada je na planira„pustiti da diše“ nom nivou. Ovu godinu obeležila su i mnoga priznanja, ali najveće je kada uđete u objekat preŠta biste izdvojili kao najveći problem trgovinpun potrošača. skog sektora u Srbiji? Da li je prezaduženost i nePo pitanju investicija, naredna godina, neće zaostalikvidnost u ovom sektoru posledica pogrešnih jati za ovom, a širenje prodajne mreže je naša „žila poslovnih poteza ili neopreznosti? kucavica“. Predstavljanje na novim tržištima je uvek Volela bih da svi počnemo da gledamo malo vedriveliki izazov, a mi izazove volimo. jim očima i baš iz tog razloga ne želim da budem suviše kritična. Trgovinski sektor u Srbiji nije jedini koji ima probleme i način za njihovo prevazilaženje 16

oktobar 2011.

Ubrzaj Svoj Posao

Ubaci u 5-u

www.barkodcitaci.com Rešenja i tehnologije koje unapreduju Vaš posao

RETAIL MAGAZIN

Fiskalizacija

obnavljanje gradiva Donošenjem Zakona o fiskalnim kasama, Srbija je od 1.1.2005. godine postala fiskalna zemlja. Među prvima na udaru novog zakona našli su se trgovci na malo, čije se poslovanje dodatno regulisalo ovim zakonom.

Nakon više od šest godina prakse, sve se iskristalisalo i pravila su sada jasna, međutim za nove trgovce na malo fiskalna kasa i sve što je vezano za nju je i dalje na neki način misterija koju ćemo u ovom tekstu pokušati da razotkrijemo.

Kako se „fiskalizovati“?

Osnovni koraci mogu donekle da se razlikuju u redosledu, ali ne i u suštini. Odabir fiskalnog uređaja na osnovu njegovog kvaliteta, cene ili nekog trećeg faktora ili odabir ovlašćenog servisa fiskalnih uređaja,

a potom na njihovu preporuku i uzimanje određenog fiskalnog uređaja, uglavnom su prvi koraci. U narednom broju ćemo dati više informacija kako o samim uređajima, tako i o ovlašćenim servisima, no svakako moramo i sada napomenuti da su ovo ključni koraci za bezbrižnije korišćenje fiskalnog uređaja u narednim godinama. Nekompetentan odnosno neprofesionalan servis ili nekvalitetan uređaj za posledicu mogu imati da više vremena provedete brinući o posledicama neispravnosti uređaja ili propratne dokumentacije nego o samoj trgovini.

Fiskalni uređaj i GPRS modul možete kupiti kod ovlašćenog servisa ili kod nekog od distributera, dok se sama fiskalizacija može raditi samo i isključivo u ovlašćenom servisu. Nakon kupovine uređaja, neophodno je podneti zahtev za fiskalizaciju.

Zahtev i ostala papirologija bi trebala biti uređena od strane ovlašćenog servisa, dok trgovcu preostaje da stavi potrebne pečate, kako na zahtev za fiskalizaciju, tako i na ugovore sa telekomunikacionom kompanijom čija se kartica nalazi u GPRS modulu.

Fiskalnu knjižicu i rešenje o fiskalizaciji je neophodno čuvati u samom prodajnom objektu

www.retail.rs

Nakon što se podnese zahtev za fiskalizaciju (IPU-1 obrazac), Poreska uprava će zakazati dan kada će se izvršiti fiskalizacija fiskalnog uređaja. Od podnošenja zahteva do same realizacije i dolaska poreskog inspektora u ovlašćeni servis u proseku prođe dva do tri dana, ali ovo u velikoj 18

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN meri zavisi i od opštine u kojoj se vrši fiskalizacija.

Sam postupak fiskalizacije je definisan Pravilnikom o postupku fiskalizacije i sastoji se od upisivanja svih podataka o fiskalnoj kasi i fiskalnom modulu u fiskalnu knjižicu koja se dobija uz svaki fiskalni uređaj. Čitava procedura se mora sprovoditi u prisustvu poreskog inspektora i ovlašćenog servisera. Fiskalni modul koji će sadržati u memoriji sav promet koji se ostvari preko kase treba da se zaštiti plombom, kako bi se obezbedilo da ne bude naknadnog reprogramiranja modula.

Dodatno, sama kasa je plombirana pečatom ovlašćenog servisera čiji je broj unet u fiskalnu knjižicu kako bi se osiguralo da kasa ne može biti otvarana od strane neovlašćenih lica, a da to ne bude očigledno po oštećenoj plombi ili pogrešnom broju pečata servisera.

podatke u svoj sistem, izdaje se rešenje o fiskalizaciji koje se kasnije dostavlja trgovcu.

Fiskalnu knjižicu i rešenje o fiskalizaciji je neophodno čuvati u samom prodajnom objektu.

Na fiskalnom uređaju se mora obaviti tehnički pregled od strane ovlašćenog servisera na svakih godinu dana i taj tehnički pregled mora biti upisan u fiskalUkoliko se zatvara nu knjižicu. Nedostatak bilo kog maloprodajni objekat ili dokumenta ili pregleda može za sobom da povuče i konsekvence se uklanja jedna ili više u vidu kazni od nadležnih inspekasa, nužno je izvršiti kcijskih oragana, stoga je veoma biti u potpunosti upoznat defiskalizaciju fiskalnog važno sa procedurom i svom neophoduređaja nom dokumentacijom.

Ukoliko se zatvara maloprodajni Nakon što je postupak fiskalizaci- objekat ili se uklanja jedna ili više je završen, fiskalni uređaji se već kasa, nužno je izvršiti defiskalimogu staviti u upotrebu. Nakon zaciju fiskalnog uređaja. Uređaj što Poreska uprava unese sve nakon toga može biti otpisan ili

prodat trećem pravnom licu ili preduzetniku.

Jedan od podskupova „ekonomije u senci“ je i neplaćanje poreza.

Siva ekonomija predstavlja mehanizam koji je teško razotkriti, jer vešto izmiče svim istraživačkim instrumentima. Svaka kriza na nacionalnom i globalnom nivou glavni je generator širenja degenerativne ekonomije odnosno predstavlja »staklenu baštu« u kojoj niču i burno se razvijaju brojni novi oblici nelegalne ekonomije koji su osnovni kamen spoticanja razvoju zemlje. Uprkos činjenici da se operacija ne može izvesti sa hirurškom preciznošću, odstranjivanje sive ekonomije iz društvenog tkiva svakako je dugotrajan i krajnje iscrpljujući proces, no fiskalizacija je upravo jedna od neophodnih mera za ograničavanje iste.

RETAIL MAGAZIN

Povratak u školu Svetski trendovi u maloprodaji, pre svega oni u Americi, poslednjih nekoliko godina ukazivali su na rast prodaje u periodu priprema đaka za novu školsku godinu. Ciljna potrošačka grupa je ovde zaista brojna i lako se može uočiti i bez prethodno sprovedenih istraživanja. Ona obuhvata decu predškolskog uzrasta, đake osnovce, srednjoškolce i studente. Ne sme se zaboraviti da ovde treba uključiti i one koji ih podučavaju iako je kupovina školskog pribora od strane zaposlenih u školama nešto manja u odnosu na potrebe i zahteve jednog učenika. Trgovci se posebno raduju početku septembra jer se kupovina školske opreme ne smatra luksuzom, a roditelji ovde, kako se pokazalo, ipak mnogo ne štede.

Uvidevši ove ciljne grupacije, maloprodavci u Americi svoje rafove artiklima iz asortimana školskog pribora opremaju već u julu, a borba za svakog školarca odvija se kroz što raznovrsniju i konkurentniju ponudu. Značaj početka školske godine za trgovinski sektor po ostvarivanju zarade u toj zemlji zauzima drugo mesto, odmah nakon sezone božićnih i novogodišnjih praznika. Euforija pripremanja deteta za početak nove školske godine toliko je važna da prodaja školskog pribora i opreme koja prati jednog đaka za novu sezonu ima i svoj naziv BACK TO SCHOOL ili BACK TO COLLEGE –„Povratak u školu“.

Ovaj segment jeste zabeležio rast u prodaji, a pored toga što su svakom školarcu potrebne sveske, lenjiri, gumice, olovke, ruksaci i peronice, deca u Srbiji kada je u pitanju tehnološki napredak često idu u korak sa svojim vršnjacima u svetu, pa početak nove školske godine, ukoliko to dozvoli roditeljski budžet, znaju osvežiti novim kompijuterom, laptopom ili kakvim smartfonom.

www.retail.rs

Koncept „Povratak u školu“ polako se preliva i na Srbiju. Nije ovde relevantna samo prodaja udžbenika, školskog pribora i kompjutera. U pomenuti koncept ulaze i modne trgovine i njihov dečiji program, jer je kako nesumnjiva želja, a tako i uglavnom realna potreba svakog učenika da obnovi i svoju gardarobu i obuću, s obzirom da je usled rasta deteta prošlogodišnja verovatno neupotrebljiva. I još jedna tržišna činjenica – ukoliko posedujete prodavnicu nameštaja ili opreme za kuću, zabeležićete manji rast prodajestudenti i srednjoškolci kupovaće tepihe, posteljinu i manje komade nameštaja kako bi opremili sobu u studentskom domu ili stan u novom gradu.

Pojedine trgovinske firme u inostranim tržištima bile su uverene da značajna sniženja školske opreme neće biti potrebna, ali se pokazalo da preko 25 posto roditelja čeka sam đaka uputiti u knjižaru ili u neki od trgovinskih lanaca kako bi se uspostavila 20

oktobar 2011.

dobra osnova za narednih 10 uspešnih školskih meseci. Često će kupac posetiti obe pomenute vrste maloprodajnih objekata.

Kako su u Srbiji izvršene pripreme za povratak u školu? Konkretno u „Stilosu“ su, u skladu sa svojom poznatom brendiranom ponudom, pripremili specijalne rančeve sa ojačanim ramenim i leđnim delom po, kako ističu, odličnoj ceni. Kreativni brendirani setovi sa 12 elemenata pribora su deo školskog asortimana, a pokloni su čekali one kojima je za sretan početak školske godine potreban štampač. Lanac „Univerexport“ je u okviru promocije svog asortimana školskog pribora ostvario neposredan kontakt sa đacima, podelivši im prvog školskog dana vaučere za preuzimanje školskog pribora. Ukoliko ste u toku sezone školskog pribora posetili neki od „Univerekspotovih“ objekata, u delu namenjenom za ponudu školskog aksesoara mogli ste da vidite maskote, ili kupite školski pribor po akcijskim cenama.

www.retail.rs

Dakle, akcije, pokloni i promocije mesec dana pre i na samom početku školske godine.

Kategorija proizvoda o kojima ovde govorimo najveću potražnju dostiže polovinom avgusta, ali i u toku septembra. Svi artikli koji ulaze u tu grupaciju prodaju se i tokom cele godine, ali nakon meseca septembra intezitet potražnje vidno opada. Ostaje da se razmisli – da li bi trgovci u Srbiji promenili navike kupaca i ostvarili rast prodaje školske opreme ako bi intenzivnijije i inovativnije promovisanje same sezone počeli znatno ranije? Da li bi u svesti potrošača povratak u školu dobio više na težini i samim tim zauzeo više prostora u kućnom budžetu? Odgovore na ova pitanja saznaćemo tokom narednih školskih godina.

oktobar 2011.

21

RETAIL MAGAZIN

Primena HACCP sistema u praksi iz ugla uspešnih

Prošlo je gotovo jedanaest godina od otvaranja prvog „Maxija“. Svoju lidersku poziciju „Delta Maxi“ je razvio kroz prepoznatljive prodajne formate koji su se tokom godina prilagođavali promenama na tržištu i potrebama potrošača: „Maxi“ – supermarketi, „Mini Maxi“ – “komšijske“ radnje, „Tempo“ – hipermarket i „Tempo Express“ – hard diskont.

Upravo ovi jaki brendovi i kvalitet zaposlenih su opredelili „Delhaize Group“ za kupovinu „Delta Maxija“, i nastupanje pod novim imenom na tržištu Srbije: „Delhaize Serbia“.

www.retail.rs

U cilju kontinuiranog unapređenja poslovanja i obezbeđivanja zdravstveno bezbednih namirnica, „Delhaize Serbia“ posluje u skladu sa principima HACCP standarda. Važan cilj grupe je i razvijanje društveno odgovornog poslovanja u pravcu zaštite životne sredine, pružanja pomoći ugroženim grupa-

ma, poboljšanja kvaliteta života svojih zaposlenih i doprinosa ukupnom ekonomskom razvoju lokalne zajednice i zemlje.

Od kada se trguje namirnicama, inspekcijski organi imali su odgovornu ulogu u nadzoru nad njima, u kontroli njihove bezbednosti i kvaliteta. Taj nadzor uglavnom se svodio na kontrolu namirnica koje se već nalaze na policama ili u vitrinama ili je nadzor bio rezultat prethodne prijave potrošača. Sredinom 60-ih godina, u Americi je pravljena analiza posledica i troškova (odsustvo sa posla, bolnički dani, lekovi...) koji nastaju zbog konzumiranja namirnica koje nisu bezbedne i kao takve mogu da prouzrokuju zdravstvene probleme kod ljudi. Analiza je pokazala da način kontrole koji podrazumeva praćenje posledica treba promeniti i kontrolu usmeriti na praćenje preventivnih aktivnosti odnosno na sve postupke koje je proizvođač, distributer, trgovac primenio kako bi za potrošače obezbedio bezbedne proizvode. Tako je osmišljen sistem koji upravlja zdravstvenom ispravnošću namirnica, a dobio je ime po skraćenici koja opisuje korake u tom postupku (HACCP - Hazard Analysis and Critical Control Point System – Analiza Opasnosti i Kritične Kontrolne Tačke). Danas HACCP sistem ima izuzetan značaj za bezbednost hrane, jer ima za cilj da osigura proizvodnju i promet zdravstveno sigurne hrane.

Njegova primena je široko rasprostranjena u svetu, dok je u Evropskoj uniji zakonski obavezujući od 2004. godine direktivom Saveta Evrope (Council Directive 93/43/EEC). Primena HACCP sistema je postala zakonska obaveza i u Srbiji na osnovu Zakona o veterinarstvu (Sl. glasnik RS br. 91/2005) i Zakona o bezbednosti hrane (Sl. glasnik RS br. 41/2009).

Ovaj sistem se zasniva na prepoznavanju i ocenjivanju opasnosti koje mogu da imaju nepoželjni uticaj na ispravnost namirnica. Te opasnosti mogu biti u vidu stranih tela koja se nađu u hrani, poput drveta, metala, plastike (što predstavlja fizičku opasnost), u vidu raznih mikroorganizama koji će svojim delovanjem dovesti do kvarenja namirnica (bakterije, plesni, čak i virusi – biološka opasnost) ili u

22

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN vidu neke hemijske supstance koja se našla u hrani (pesticidi, ostaci lekova, aditiva, sredstva za pranje i dezinfekciju – hemijske opasnosti).

Izazovi u postavljanju sistema bezbednosti namirnica

• tehnolozi u centralnim magacinima prate prijem kroz definisane parametre kvaliteta (temperatura, vlažnost, pH vrednost, uzimanje uzoraka za laboratorijske analize) i obezbeđuju da se sve namirnice čuvaju pod uslovima predviđenim za specifičnu kategoriju • transport namirnica od magacina do prodajnog objekta se obavlja u specijalnim vozilima koja su pod određenim temperaturnim režimom i koja prate sve eventualne izmene u temperaturi • prijem, skladištenje i manipulacija namirnicama u prodajnom objektu obavlja se od strane zaposlenih Najbitnija stavka ovog pripremnog dela je svakako koji, u zavisnosti od kategorije namirnica, posebno rad sa zaposlenima, intenzivne obuke o higijenskom utvrđenim pravilima upravljaju mikrobiološkim, načinu rada i opasnostima koje ugrožavaju bezbed- hemijskim i fizičkim opasnostima u toku pripreme, nost namirnica. Jedino uvođenjem standardizovanih proizvodnje, skladištenja i izlaganja proizvoda. procedura u radnom procesu moguće je isti postupak pratiti u svim našim objektima, i kontrolisati ih prema U cilju uspešnog funkcionisanja HACCP sistema najjedinstvenim parametrima.“ bitnije je da se najveća pažnja posveti permanentnoj obuci zaposlenih. Sa obavezama koje HACCP U „Delhaize Serbia“, koja ima veliki broj „Maxi“ i sistem nosi, zaposleni se upoznaju već prvog dana „Tempo“ objekata, HACCP sistem je postavljen 2006. na uvodnim obukama u Trening centru. U zavisnosgodine. Kako oko 80 odsto asortimana čine namir- ti od odeljenja na kome će raditi (sveže meso i denice, svi zaposleni aktivno učestvuju u održavanju i likates, pekara, voće i povrće, gotova jela), zaposleni unapređenju ovog sistema koji podrazumeva uprav- se upoznaju sa svim obavezama putem edukativnih ljanje opasnostima koje bi se mogle pojaviti na sva- filmova koji opisuju postupke od dolaska na posao, kom koraku – od nabavke sirovine i ambalaže, preko poštovanja higijenskih pravila, trebovanja i prijema proizvodnje, do distribucije i korišćenja proizvoda u robe, skladištenja, proizvodnje prema definisanim roku trajanja. Upravljanje ovim sistemom povereno je multidisciplinarnom timu zaposlenih (tzv. HACCP timu) koji čine tehnolozi, menadžeri svih kategorija namirnica, zaposleni koji se bave sanitarnim nadzorom, tehničkim održavanjem, kao i regionalni menadžeri prodaje.

Obaveze svih članova tima su da svako, u okvirima svog posla, upravlja postupcima koji mogu da savladaju ili spreče opasnost: • menadžeri nabavke sa tehnolozima redovno obilaze proizvodne pogone proizvođača namirnica i prate usklađenost proizvodnje sa utvrđenim standardima oktobar 2011.

23

www.retail.rs

Katarina Bošković, direktor kvaliteta, Delhaize Group Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora „Najveći izazov prilikom uspostavljanja sistema bezbednosti namirnica je uspešno postaviti preduslovni program. Ovaj program predstavlja niz pripremnih aktivnosti koji treba da obezbede adekvatne uslove za prodaju hrane – od utvrđivanja glavnih karakteristika objekata u kojima se proizvodi hrana, preko kvaliteta vode i vazduha, kontrole štetočina, čišćenja, dezinfekcije, kalibracije opreme, do upravljanja otpadom. Što je bolje postavljen sam preduslovni program, lakše je postaviti i HACCP sistem, jer tek sa jasnim osnovama mogu da se utvrde te „kritične tačke“ u kojima može doći do kontaminacije hrane.

RETAIL MAGAZIN pauze. Prva naša iskustva sa “kontrolom” proizvoda koje nudimo potencijalnim kupcima, vezana su za saradnju sa trgovačkim sistemom „Delta Maxi“.

recepturama, izlaganja, usluživanja potrošača, postupaka povlačenja proizvoda po završetku radnog dana i pripremama objekta za naredni radni dan.

Potrošači koji nabavku namirnica obavljaju u prodajnim objektima „Maxi“, „Mini Maxi“, „Tempo“ i „Tempo Express“ mogu da budu sigurni, jer ovaj sistem omogućava snabdevanje stanovnika zdravstveno sigurnim prehrambenim proizvodima, obezbeđuje mere sledljivosti i bezbednosti koje smanjuju greške u radu i utiču da pojave neželjenih efekata izazvanih hranom budu redukovane.

Kada smo postali partner „Delta Maxija“ u proizvodnji proizvoda privatne robne marke, dobili smo podršku njihovih menadžera i tehnologa da u svom sistemu proizvodnje primenjujemo standarde koji kod njih važe. Uz konstantne konsultacije, usmeravanja sa njihove strane i zalaganje naših zaposlenih, već 2009. godine smo uspešno sertifikovani, a 2010. i resertifikovani (ISO 9001, HACCP).

Uvođenje HACCP sistema omogućilo nam je i bolji tržišni položaj: kao ozbiljnim i odgovornim proizvođačima bezbedne hrane, ponuđeno nam je i povećanje broja artikala koje proizvodimo za privatnu robnu marku Premia. Takođe, omogućilo je i racionalniju potrošnju repromaterijala, a time i smanjenje troškova. Iz ovakvih iskustava proizišao je i napredak u lakšem plasmanu na strana tržišta, pre svega na tržišta bivše SFRJ, uključujući i Sloveniju.

Uvek korak dalje

www.retail.rs

Katarina Bošković, direktor kvaliteta, Delhaize Group Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora „U narednom periodu nam je u planu intenziviranje saradnje sa proizvođačima koji za nas proizvode artikle privatne robne marke. Kako bismo obezbedili što bolju mogućnost kontrole procesa proizvodnje ovih artikala koje nose ime naše kompanije, cilj nam je da kroz zajednički rad na unapređenju parametara bezbednosti i kvaliteta, proizvođači usklade svoje poslovanje sa nekim standardom iz sertifikacione šeme GSFI-ja (Global Food Safety Initiative). Ubuduće će naš postavljen HACCP sistem osim uobičajenih provera od strane sertifikacionih kuća, prolaziti stalnu autokontrolu i provere treće strane.“

Benefiti uvođenja HACCP standarda u proizvodnji Miodrag Petković, menadžer istraživanja i razvoja „Moravka“ „Početkom 2008. godine nakon uspešno obavljene rekonstrukcije fabrike, postrojenja i mašina, „Moravka Pro“ je otpočela proizvodnju u nekim organizacionim celinama, nakon dugih petnaest godina 24

Zbog ovakvih, za našu kompaniju veoma zadovoljavajućih iskustava, odlučili smo se da otpočnemo sa delimičnim samostalnim uvođenjem novih standarda, kao što je ISO 20000.“ „Delhaize Serbia“ je kompanija koja u prvi plan stavlja ponudu kvalitetnih namirnica i dobre usluge, uz razvoj sopstvene robne marke koja je kvalitetom i cenom konkurentna. U „Delhaize Serbia“ zadovoljan potrošač je cilj koji objedinjuje i usaglašava rad svakog segmenta kompanije.

oktobar 2011.

Ubrzaj Svoj Posao

Ubaci u 5-u

www.barkodstampaci.com Rešenja I tehnologije koje unapreduju Vaš posao

RETAIL MAGAZIN Još davno Konfučije je primetio da je lako otvoriti prodavnicu, ali držati je otvorenom prava je umetnost.

zaista frustrira. Ono što je sigurno jeste da će preživeti i uspeti samo one kompanije koje su naučile da se brzo prilagođavaju i menjaju u skladu sa diktirajućim trendoviVruć je pesak u prodajnoj areni, jer ma. Kompanije sebi više ne mogu potrošač ima apsolutnu moć da da priušte lenjost i prosečnost. odluči da li će nešto da kupi ili ne. Kompanije sebi više ne mogu Ipak, hrabri šampion prodaje nika- da dozvole da ne ulažu u svoj da ne vidi promašaj kao promašaj, napredak iz dana u dan. Komveć samo kao igru koju mora da panije danas moraju da poseduju prihvati da bi najzad pobedio. gotovo dečiju radoznalost, moraProdavac istrajno treba da drži ju da istražuju, da se razlikuju od prst na pulsu potrošača, reaguje ostalih i da pažljivo vole i neguju na promene njegovih potreba i to što su drugačiji i posebni, jer se pretvara ih u sveže tržišne šanse. brendovi ne stvaraju u fabrikama, Danas na tržištu vlada nemilosrd- već u svesti potrošača. na konkurencija i upravo iz tog razloga se sve veći broj kompani- Čarobnjak marketinga Stiv Batista ja susreće sa problemom stag- je rekao da kada ljudi razgovaraju nacije u poslovanju. Jedan korak sami sa sobom, to se zove ludilo. napred i dva unazad, to je ono što Međutim, kada kompanije rade to

Benčmarking

u funkciji unapređenja prodaje

www.retail.rs

Sistem prodaje je poput nekog osetljivog i ranjivog binarnog modela, tu uvek ima poteza „cik - cak” i „toplo - hladno”. Neki potrošači su se vremenom vezali za Vas i postali lojalni, ali uvek je mnogo onih koji su poput leptirića nošenih vetrom, samo su u prolazu i ne zadržavaju se dugo na jednom mestu. Kada dolazi do zasićenja tržišta, posledično je otežana prodaja. Šta dalje? Gde grešim? Kako to rade drugi?

26

isto, to se zove marketing. Svaka kompanija je u nekom trenutku došla do tačke kada je počela da se preispituje. Kako da postanem bolji? Koje je rešenje? Imitacija je oduvek bila komercijalno ubistvo.

Ukoliko nije inovativno, onda nije ni magično. Jedan od modaliteta modernog marketinga koji efikasno može da Vam pomogne prilikom savlađivanja prepreka i otvaranja novih poslovnih horizonata, kao i prilikom unapređivanja konkurentnosti, jeste benčmarking. Engleska reč „benchmark” znači standard za poređenje, reper, referentna tačka.

To je ustvari komparativna analiza sopstvenog i poslovanja konkurenata, posmatrano kratkoročno odnosno operativno i dugoročno odnosno strategijski.

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN sebe i bude jača. A recept nikada nije bio lakši, uključi svoju intuiciju i oprezno gledaj, slušaj i uči. Preporođena kompanija

Benčmarking zapravo treba da daje kompaniji smernice kako njeni problemi mogu da se reše i kako njeni poslovni procesi mogu da se unaprede

Jednostavnije rečeno, netremice posmatram okruženje, sve vagam i merim, poredim se sa najboljima, učim na tuđim greškama izvlačim pouke i primenjujem ih, dobijam nove potentne ideje.

Čarobnjak marketinga Stiv Batista je rekao da kada ljudi razgovaraju sami sa sobom, to se zove ludilo. Međutim, kada kompanije rade to isto, to se zove marketing

će se sada više truditi da Vas zaseni, neće koristiti istrošene reči i prodajne fraze, posvetiće mnogo više pažnje analiziranju ciklusa, sezona i prodajnih impulsa. Da ponovimo, preživeće samo one kompanije koje od sebe naprave mit u svetu trgovine. Mogućnosti su beskrajne, a ono čemu svakako treba težiti jeste prelazak iz skučenog „akvarijuma” u bogati „okean”, metaforički rečeno.

Dakle, benčmarking se ne koristi da bi se dokazalo i potvrdilo ko u čemu prednjači, već da bi kompanije koje primenjuju ovu me-

todu shvatile na koje sve načine mogu da se usavrše.

Sam po sebi, benčmarking ne poboljšava direktno performanse kompanije, nije u pitanju softver koji lako rešava sve zadatke. On samo pruža informacije kojima se opisuju već uspešni modeli poslovanja, pomaže da se uoče gepovi i „uska grla”, kao i da se potom efektivnije napreduje ka zacrtanom cilju. Naravno, treba umeti prepoznati relevantne poruke iz okoline, grupisati ih i obraditi, kako bi se dobili ispravni zaključci.

Kvalitet nikako ne treba prepustiti samom sebi, trebaju mu uputstva kako da dalje raste i razvija se. Ukoliko ostavite kvalitet da se sam probija kroz tržišnu„džunglu”, osudili ste ga na trku u kojoj su mu noge vezane teškim lancima, dok će drugi biti promućurniji i iskoristiti ono što Vi niste, znanje i iskustvo drugih.

oktobar 2011.

www.retail.rs

Benčmarking zapravo treba da daje kompaniji smernice kako njeni problemi mogu da se reše i kako njeni poslovni procesi mogu da se unaprede.

Izbor daljeg oblika tržišnog ponašanja ostaje samo i isključivo na kompaniji. Ili će ostati zatečena i nespremna, te uplašeno zabiti glavu u pesak, ili će usvojiti svestran pristup i usuditi se da se smelo penje ka samom vrhu.

Preobražena kompanija će se sada osećati oslobođenom od svih pređašnjih stega i dobiće neki novi podsticajni poslovni elan. Kompanija će se sada osećati podmlađenom i više neće želeti da ostane zarobljenik zastarelog i prevaziđenog načina poslovanja koji ju je samo kočio, jer je sada naučila kako može da prevaziđe 27

RETAIL MAGAZIN

MARKETING

ključna karika trgovine

www.retail.rs

Ne tako davno, proizvod je predstavljao glavno težište marketinške obrade i tržišta.

Svetlo reflektora danas je usmereno na potrošača.

Ne može se govoriti o marketingu u trgovini, a da uopšte, kao i sagledavanje neispunjenih potreba se prethodno ne sagledaju tok i preobražaji koji su konzumenata (potrošača). zahvatili maloprodaju u prošlom, 20. veku.

Ono što sasvim sigurno menja lice maloprodaje da1920. godina je značajna za razvoj maloprodaje pre nas, u svetu je počelo da se razvija takođe u prošlom svega sa stanovišta formata – tada je u Americi prvi veku, a to je novi koncept trgovine (iako u svojoj put otvorena prodavnica sa samoposluživanjem, a suštini nepromenjen) – internet trgovina. tri decenije kasnije, ova će promena doputovati i u Sama činjenica da se odigralo premeštanje ugla sagledavanja sa proizvoda na potrošača, uloga Evropu. maloprodavca i trgovca više nije usmerena samo na Ranije je sam proizvod bio u centru istraživanja, direktnu prodaju. On dobija nove, kompleksnije zaa prošlo stoleće pomeriće težište ka potrošaču i datke – prima na sebe i izvestan broj marketinških načinu na koji on percipira i usvaja određeni proiz- aktivnosti, i na taj način trgovac dobija ovlašćenje vod. „Lifestyle“ ili životne navike potrošača glavni su da odluči šta je potrebno i koji će proizvod zadopokazatelji smera u kome treba ići kada je u pitanju voljiti prohteve njegove potrošačke ciljne grupe. prodaja određenog proizvoda, ali i njegov nastanak On sam bira partnere.

28

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN Marketing u trgovini ima dve osnovne funkcije: - da privuče kupca u prodavnicu - da poveća iznos novca koji je kupac spreman da potroši u trgovini Marketing je ključna karika u povezivanju poslovnih subjekata sa tržištem. Proizvod, cena, promocija i distribucija čine mikroekonomski sistem marketinga. Ispravnim kombinovanjem ovih faktora i posedovanjem dobrih mogućnosti za realizaciju kvalitetnog proizvoda, prihvatljivu cenu od strane kupca, informisano tržište i povoljnu distribuciju, stiču se načini da se osigura dobar marketing sistem.

Kupci ne kupuju proizvode ili usluge, oni kupuju koristi od njih. Ako trgovinski objekat svoje proizvode i usluge prezentuje tako da su njihove želje i potrebe zadovoljene na najbolji, najbrži i najekonomičniji način, kupci će kupovati u takvoj trgovini.

Uvreženo je mišljenje da cena upravlja svim odlukama prilikom kupovine. Kako bi osvojila neki novi deo tržišta preduzeća obično spuštaju cene ispod konkurentskih, što je potpuno pogrešna strategija.

Cena je važna, ali nije glavni razlog zbog kojeg se kupuje neka roba. Brojna istraživanja su pokazala da kupci upoređuju proizvode po pouzdanosti, trajanju i garanciji, a tek potom po ceni.

Stavka proračuna za reklamu (deo stavke za marketing) zavisi od poslovnih ciljeva preduzeća. Trgovinski maloprodajni objekat koji je na početku poslovanja mora izdvojiti za reklamu više od dobro uhodanog preduzeća. Ulaganje u reklamu je ulaganje u buduću prodaju, a ne trošak koji treba smanjiti na najmanji znak pada prodaje.

instrumenti promocije su ekonomska propaganda, unapređenje prodaje, publicitet i lična prodaja.

Na osnovu prethodno sprovedenih istraživanja trgovac mora obezbediti robu i usluge kojima će zadovoljiti potrebe i želje kupca. Roba i usluge moraju biti finansijski dostupne, a potrebe kupca zadovoljene u pravo vreme. Specifičnost marketinga kada je u pitanju maloprodaja ogleda se u dve tačke – kupovina se odvija trenutačno – i broj „poduhvata“ koje trgovac mora uspešno sprovesti da bi kupac bio zadovoljan i postao lojalan, a prodavac ostvario profit.

Smatra se bitnim da poslovni subjekat ostvari pozitivno tržišno komuniciranje i odnose sa javnošću. U okviru pojma tržišnog komuniciranja podrazumeva se promocija kao proces odnosa poslovnog subjekta i potrošača sa ciljem da se stvori pozitivan stav o proizvodima i uslugama koji vodi ka njihovom favorizovanju u procesu kupovine na tržištu. Osnovni

www.retail.rs

Važno je da promocija bude ciljana i moraju se izbegavati tri pogrešna mišljenja: 1. Trgovina se može uzdati u usmenu reklamu - ovo je uglavnom opravdanje za neulaganje u reklamu 2. Samo visokokreativna i vrlo skupa reklama je delotvorna – i jednostavna reklama, odrađena uz dobro ciljanu grupaciju, ostavlja dobar utisak i može pomoći 3. Ako sami radimo reklamu – uštedećemo novac. Ovakvu grešku čine mnogi početnici oktobar 2011.

29

RETAIL MAGAZIN

biorazgradive kese od obaveze do bio-imidža

U svetu se godišnje koristi od 500 milijardi do tri bilijarde plastičnih kesa, a stanovnik Evropske unije svake godine upotrebi prosečno oko 500 kesa od kojih većinu samo jednokratno. Građanin Srbije je još dramatičniji – 1000 kesa će upotrebiti u toku godinu dana, a svaku će koristiti najviše 20 minuta.

Proizvodnja plastičnih vrećica crpi ogromne resurse, jer se nerazgradiva plastika dobija od nafte, čije su rezerve prilično iscrpljenje. Biorazgradive kese su napravljene od materijala koji su razgradivi u specifičnim uslovima pod uticajem svetla, vlažnosti i kiseonika. Usled hermetičkog karaktera deponija, proces razgradnje na njima teče vrlo sporo. Zbog ove činjenice i u duhu očuvanja životne sredine, mnoge prodavnice i trgovački objekti odlučuju se za upotrebu biorazgrdaivih vreća.Trgovci u Evropskoj uniji moraju da koriste razgradive, papirne ili

platnene kese i torbe, a ukoliko to ne čine, plaćaju porez na upotrebu plastičnih kesa.

Plastične kese mogu biti napravljene od klasičnog plastičnog polimera koji se zove polietilen, a on se dalje meša sa jednim od metalnih aditiva, najčešće kobaltom, što usled oksidacije dovodi do fragmentacije ovog polimera na sitne čestice. Ukoliko svaka čestica nije u potpunosti razgradiva, takođe ni određena kesa nije razgradiva. Većina kesa proizvedena je od polilaktida, plastike koja se dobija od smese na bazi kukuruznog skroba, a vreće se proizvode i od papira, platna i polikaprolaktona, koji su u potpunosti, ili u većoj ili manjoj meri biorazgradivi.

Sertifikovana biorazgradiva plastika u Evropi nosi oznaku EN13432, dok je u Americi potvrda da je plastika zaista biorazgradiva i da njeni ostaci neće ni u kakvom vidu promeniti sastav komposta označena sa ASTM D6400.

www.retail.rs

Novi svetski trend postavlja upotrebu biorazgradljivih materijala ne samo kao neminovnost, nego i kao marketinčki imperativ koji je odraz uspešnosti kompanije. Ova pojava poslednjih meseci dobila je i svoj naziv – bio-imidž. Potrošači na zapadu radije kupuju povrće i voće u biorazgradivim pakovanjima nego one u plastičnim. Sa ekološkim osvešćivanjem menja se i slika prioriteta i karakteristika koje bi jedan proizvod trebalo da poseduje, počev od samog sastava pa do materijala od kojeg je sačinjena ambalaža. Kao po pravilu, ovakav preokret kod kupaca osetile su najpre vodeće svetske firme - američki „Volmart“ i „Koka-Kola“ koje uveliko koriste biorazgradive vreće na bazi polilaktida.

Diktatu tržišta nastoje da se povinuju i proizvođači plastike, počevši od američkog „Kargila“, brazilskog „Braskema“, preko italijanskog „Novamonta“, pa sve do nemačkog „Basefa“, koji ulažu ogromna sredstva kako 30

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN čini lepeza izbora koja se kreće od „bezličnh“ natron ili kraft papirnih kesa koje služe za pakovanje hrane u rifuzi, za potrebe pekara, restorana brze hrane i apoteka, a završava sa posebno osmišljenim, atraktivnim dezenom platnenih torbi, koji će se uklopiti u lični odevni stil kupca.

Proces uvođenja biorazgradivih kesa u trgovini u Srbiji još uvek traje i posmatrano sa realne tačke gledišta neće biti završen niti dosledno sproveden u skorijem vremenu. Novčane sankcije će svakako pomoći da ovaj proces dobije na zamahu, ali neophodno je ugledati se na lidere iz trgovinske i marketinške oblasti pa preokrenuti novonastale okolnosti u svoju korist i reklamnu promociju. Uložite koliko ste u mogućnosti – beskompromisno uvedite biorazgradive vreće i cegere, ali ne dopustite da to prođe neopaženo – pohvalite se novim bio-imidžom, odštampajte naziv vaše trgovine na platnenim torbama kojima ćete nagraditi verne kupce. Sudeći prema statistici, nasuprot plastičnim kesama čija bi unapredili proces proizvodnje maja ove godine, „Delta Maksi“ se upotrebna svrha završava i pre i došli do biorazgradivih materi- supermarketi su prvi u našoj zem- nego što je počela, mušterije će ih jala najnovije generacije koji će lji u ponudu uveli veće platnene upotrebljavati nekoliko godina, a ići u korak sa sve brojnijim i neo- torbe sa zajedničkim promo- za sve to vreme ime vaše trgovine phodnim zahtevima za smanjenje tivnim sloganom „Jer volim svoju svakodnevno će, u više navrata, zagađenja. U septembru mesecu Zemlju“, a pre zakonske regula- prodefilovati gradom. ove godine, u Nemačkoj, u okrugu tive u „Delta Maksiju“ su uvedene Bad Dirkhajm odobreno je trajno u ovoj godini i kutije za odlaganje korišćenje kesa za organski otpad istrošenih baterija, a 2009. godine koje je proizveo „Basef“ (BASF) od biorazgradive plastične kese. plastike pod nazivom „Ecovio FS“, za koju su tromesečna istraživanja Proizvođači eko kesa u Srbiji povipokazala da je u potpunosti bio- nuju se svetskim trendovima, pa razgradiva i da njeno razlaganje tako u svojoj ponudi imaju različite ne ugrožava sastav komposta. vrste, modele, veličine i dizajne ekoloških torbi. Vode računa o Zaštitari okoline favorizuju plat- potrebama trgovinskih firnene torbe, pre svega zato što mi i drugih kompanija, ali se za njihovu proizvodnju troši i o individualnom ukusu najmanje energije i resursa, potrošača, jer njiizdržljivije su i nosivost im se kreće hove asortimane oko 10 kilograma. Od početka oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Konzervisano

povrće Među brojnim privilegijama u kojima savremeni čovek nesvesno uživa nalazi se i ova: za razliku od ljudi koji su živeli sve do 19. veka, a zahvaljujući tehnologiji obrade namirnica, današnji potrošač ima mogućnost da odloži konzumiranje hrane bez bojazni da će se ona pokvariti i postati neupotrebljiva.

Zaboravlja se na činjenicu da se nekada o tome samo maštalo, a potreba očuvanja ukusa, mirisa, nutritivne vrednosti i kvaliteta hrane kroz vekove nije gubila na svom intezitetu.

Konzerviranje hrane prvi je, prvobitno za potrebe vojske koja je u vreme Napoleonovih ambicioznih osvajanja prelazila na hiljade kilometara, otkrio Nikolas Apert 1810. godine, a sam francuski imperator novčano je podržao istraživanja u svrhu produžetka trajanja namirnica esencijalnih za snagu njegovih trupa. Apert je smatrao da je glavni uzročnik kvarenja hrane njen direktan kontakt sa vazduhom.

Demonstrirao je i usavršio proces zagrevanja hrane u vakumiranim staklenim kanisterima sa voćem i povrćem koji su zatim poslati na ekspedicijske brodove. Postalo je jasno da je Apertovo otkriće tek odskočna daska za buduću industriju – nakon što su brodovi oplovili svet, hrana u kanisterima bila je još uvek očuvana i jestiva. Pedeset godina kasnije, Luis Paster će dokazati postojanje mikroba i uzrok kvarenja namirnica biće otkriven. Svetlo, procenat sadržaja vode, pa čak i vreme se danas takođe smatraju uzročnicima menjanja kvaliteta hrane.

Konzerviranje namirnica čine različiti procesi kojima je svrha da se u što većoj meri i tokom što dužeg razdoblja očuva kvalitet neke namirnice, tj. da se spreči njeno kvarenje i degradacija. Metode koje se pritom primjenjuju moraju biti delotvorne, a njihovom primenom ne smeju se narušiti hranjive vrednosti namirnice i njena čulna svojstva.

Koji se sve metodi koriste kako bi se produžio rok upotrebljivosti namirnica? Pasterizacija, kuvanje na visokim temperaturama, hlađenje, zamrzavanje, sušenje, vakumsko tretiranje, jonizujuće zračenje, potapanje u jake bazne i kiselinske rastvore, samo su neke od mogućnosti koje nam nudi savremena tehnologija. U zavisnosti od stepena kiselosti koji je potreban za očuvanje određene vrste hrane, variraće temperatura na kojoj će ona biti obrađena.

Tako se voće i povrće tretiraju na nižim temperaturama ključanja jer im se kasnije dodaju aditivi na bazi kiseline, kao što je konzervans.

www.retail.rs

Prema američkim istraživanjima, 2009. godine prodato je konzerviranog povrća u vrednosti od 2,4 milijarde dolara, a 2010. godine zabeležen je opšti trend opadanja prodaje u korist svežeg i zamrznuto pakovanog povrća. Ovo se odrazilo i na ponudu na rafovima u marketima širom Amerike, gde se povećava prostor za izlaganje industrijski netretiranog voća i povrća. Amerikanci najviše kupuju konzervisani pradajz, pa ne čudi činjenica da su na drugom mestu u svetu u proizvodnji ovog povrća, odmah nakon Kine.

Do 2000. godine konzervisano povrće u SAD prosečni stanovnik je najčešće kupovao u metalnim konzervama i staklenim teglama, a posle navedene godine američki kupac se češće odlučivao za plastična pakovanja koja se mogu reciklirati.

32

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Ponuda konzerviranog povrća u Srbiji se svakako razlikuje u odnosu na američku i evropsku.

Određen broj stanovništva i dalje poštuje tradicionalni i porodični običaj pripremanja povrća za zimu. Međutim, navike našeg stanovništva se menjaju shodno promenama koje je donela tranzicija, raspored radnih sati i nova životna dinamika. Interesantno je da na policama marketa kada je u pitanju konzervisano povrće uglavnom možete videti artikle koji odgovaraju onima koji se prave u domaćoj, kućnoj atmosferi. Kiseli krastavci, paprika, ajvar, kuvani paradajz, cvekla i feferoni se najčešće nalaze na raspolaganju kupcima. Tu su i kukuruz, šampinjoni i paradajz pelat – artikli koji poslednjih godina beleže oktobar 2011.

porast potražnje.

Kupci u Srbiji najčešće se odlučuju za krastavce kornišone, koji su manjeg oblika i veličine, a nalaze se u proizvodnoj ponudi “Centroproizvoda”, “Aleve”, “Zdravo” iz Selenče, “Podravke” i drugih. Uglavnom su pasterizovani i u njihov sastav ne ulazi konzervans, a često se nalaze pripremljeni uz dodatak slačice i mirođije. Paprika je neizostavni deo zimnice jer je dobro poznato da se konzerviranjem paprike njena hranjiva vrednost bitno ne menja, a količina vitamina C gotovo je ista kao i u svežoj paprici. “Centroproizvod” u svojoj prozvodnoj paleti nudi filete crvene paprike roge, a potrošači pribegavaju i “Podravkinoj” žutoj kiseloj paprici baburi. “Zdravo” će obradovati kupce sa filetima i crvene i bele paprike, kao i sa paprikom prerađenoj u ajvar, koji se smatra za pravi delikates na ovim prostorima, a osim pomenutih proizvođača i “Nektar” je izborio svoju poziciju na policama marketa pa se kupci ne libe da odaberu i ajvar sa njihovom etiketom.

Plavi patlidžan i paradajz svojim prisustvom daju specifičan ukus ovom zimskom omiljenom prilogu, koji može biti ljuti ili blagi, upržen ili ne. Trajanje nabrojanih namirnica je od 12, pa do 24 meseca, a pakovanja teže od 330 pa do 2400 grama. Cveklu kao

svoj brend najpre ističe “Zdravo” iz Selenče, a u složena je u teglama kao cela ili u komadima. “Centroproizvod” takođe prerađuje ovu vrstu povrća. Pakovanja cvekle teže od 680 grama, pa do neto 4100 grama koja su namenjena većoj potrošnji – u restoranima i kuhinjama, pa se povrće pakuje u konzerve. Interesantne su kategorije mešanog povrća i turšija, koje takođe čine neizostavni deo zimske ishrane. “Zdravo” ih je uvrstio u svoj program, a težina ovih proizvoda varira od 700-3900 grama za mešanu salatu i 1520 grama za turšiju.

S obzirom da je sezona spravljanja zimnice i konzervisanja povrća u kućnom okruženju na izmaku, kupovina konzervanasa, vinobrana, limunske kiseline, sirća, plastičnih čepova za flaše, celofana i gumica svakako je pojačana.

Bilo da potrošač u Srbiji priprema zimnicu samostalno ili će se za zimu spremiti odabravši industrijski pripremljeno konzervisano povrće, valja ga dočekati sa dobro pripremljenim “zimskim” asortimanom i staviti ga na iskušenje – kvalitetan i atraktivan proizvod na dohvat ruke ili sva ona buka i halabuka pored peći? S obzirom na zahtuktalo življenje i nedostatak vremena, a uz prihvatljivu cenu, prevagu će u narednom vremenu nesumnjivo odneti prvi izbor.

33

www.retail.rs

Na evropskom kontinetu, u Nemačkoj, kada je u pitanju ambalaža u kojoj je pakovano konzervisano povrće, prema istraživanjima sprovedenim poslednjih meseci, gotovo polovina potrošača (negde oko 45%) najradije se odlučuje za staklene tegle. Udeo pakovanja u plastičnim i limenim konzervama daleko je manji. Oslanjajući se na ocene nemačkih stručnjaka, razlog ovome treba tražiti u činjenici da staklena ambalaža najbolje čuva kvalitet namirnica, a potrošač će birati nju zato što je jasno izloženo i vidljivo ono što se u staklenoj ambalaži kupuje, što je i ključno kod odabira hrane. Evropska unija podjednako podržava konzumaciju svežeg i tretiranog povrća jer je industrijsko inženjerstvo pronašlo načine za obradu ove hrane na brz i zdraviji način. U skladu sa potrebama kupaca koji se sve više okreću zdravijem načinu života, smanjuje se sadržaj soli i šećera, a iz sadržaja se isključuje i konzervans.

RETAIL MAGAZIN

Kupac i prodavac Kako privući kupca?

Koje su njegove potrebe?

Na koji način mu izaći u susret i biti siguran da će kupovina u Vašem maloprodajnom objektu postati njegova navika?

razmatranje.

Prilikom procesa kupovine većina kupaca pre svega poredi ponudu proizvoda i procenjuje koliko se ona u svojoj suštini podudara sa potrebom koju on treba da ispuni, a za šta je neophodna reNa ova pitanja nije lako dati alizacija kupoprodajnog procesa. odgovore, ali je svakako moguće Svaki iskusan prodavac zna da o njima diskutovati i izvući nekostepen posvećenosti određenoj liko korisnih zaključaka. kupovini varira od kupca do kupZa razliku od proizvođača, kome ca, da od odnosa prema kupovini je kupac za uspešno poslovanje osobe koja se nalazi u ulozi kuppodjednako važan kao i proca zavisi način na koji će prodadavcu, prodavac je gotovo uvek u direktnom kontaktu sa kupcem. potrebama različite vrste na koje vac privoleti kupca da kod njega Zato je prodavac svestan od ko- prodavac ne utiče, ali je uslovljena izvrši razmenu dobara. Ukoliko like važnosti je za njega da dobro brojnim faktorima gde je upra- je kupac impulsivan, prodavcu je proceni svakog kupca ponaosob, vo uloga prodavca presudna. posao u izvesnom smislu olakšan, kako bi saznao šta je to što će ga Ti faktori zajednički su za svaku a vremenski period koji će proteći odvesti direktno ka odluci da kupi kupovinu, bilo da se ona odnosi neki proizvod, i, još važnije, da na kupovinu jednog ili više proizUkolikoje kupac od potencijalnog kupca napravi voda, više različitih proizvoda, ili impulsivan, onog lojalnog, koji se uvek vraća. bilo da je u pitanju svakodnevna kupovina namirnica ili luksuprodavcu je Konačna kupčeva odluka da kupi zni artikal prilikom čije kupovine određeni proizvod motivisana je odluku donosimo uz pažljivije posao u izvesnom

smislu olakšan

www.retail.rs

do realizacije prodaje biće znatno kraći nego kada je u pitanju „smart shopper“ (pametni kupac) koji prvenstveno najviše vremena posvećuje biranju adekvatnog proizvoda upoređujući pri tom proizvođača, ambalažu, sastav i cenu.Ukoliko kupac pre ulaska u maloprodajni objekat nema tačnu predstavu o tome koji je to proizvod koji mu je potreban, da li će upravo taj artikal zadovoljiti njegove potrebe, ili u kom delu maloprodajnog objekta se nalazi 34

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Ne treba zaboraviti činjenicu da se kupčeva procena proizvoda ne odvija isključivo pre realizacije kupoprodajnog procesa, već da stvarna evaluacija proizvoda dolazi nakon kupovine. Ovo dodatno ističe ulogu prodavca pri pomoći izbora odgovarajućeg artikla, kako bi se izbeglo njegovo

vraćanje, ali pre svega eventualno nezadovoljstvo ili zamerka kupca.

U procesu odlučivanja kupca da li da kupi određeni proizvod jasno su vidljiva tri stupnja i svaki prodavac, u zavisnosti od tipa kupca i kupčevih potreba, može da ih prepozna. Kupac najpre prepoznaje svoju potrebu za proizvodom, zatim poklanja pažnju proceni alternativa koje mu se nude, donosi odluku da li da izvrši kupovinu ili ne, a zatim na red dolazi konačno procenjivanje proizvoda, koje se vrši nakon realizacije kupovine.

Ukoliko kupac ne prepozna potrebu za prozvodom, do realizacije kupovine neće doći.

www.retail.rs

roba koja je predmet njegovog interesovanja, prodavac nastoji da privuče pažnju kupcu. Kako?

Na svima nam dobro poznat način - svojom ljubaznošću, pozdravom i rečenicom neophodnom u trgovini: „Izvolite? Kako/Da li Vam mogu pomoći?“ Da bi pažnja i zainteresovanost kupca bila održana, ovde proda-

vac demonstrira iscrpno poznavanje svih karakteristika proizvoda za kojim je mušterija u potrazi i u zavisnosti od situacije pronalazi način da tu pažnju ne izgubi.

Ukoliko primeti da se kupac dvoumi da li će neki proizvod zadovoljiti njegove potrebe ili određenog proizvoda jednostavno nema u izboru ponuđenih artikala, prodavac ima obavezu da proceni koje alternative dolaze u obzir ili pripadaju jednoj od nekoliko koje je kupac već eventualno uzeo u razmatranje. Pri ovome, treba imati na umu da je izbor koji postavi prodavac izuzetno važan u konačnoj odluci kupca da li i koji proizvod da kupi.

oktobar 2011.

35

NOVITETI

RETAIL MAGAZIN Cillit bang pena u spreju Proizvođač Reckitt Benckiser proširio je asortiman novom Cillit bang penom u spreju u pakovanju od 600ml. Nova Cillit Bang aktivna pena je inovativni proizvod za brzo i jednostavno čišćenje velikih površina u kupatilu. Pogodna je za upotrebu u svim delovima kupatila – od vrata tuš kabine, same tuš kabine, kada i pločica, keramičkih i toaletnih površina (pultova) do hromirane sanitarije i nerđajućeg čelika.

Zastupnik: “Alca Trgovina d.o.o.”

paloma EXCLUSIVE

Novi toaletni papir iz linije Paloma exclusive izrađen je iz pažljivo odabranih vlakana 100% celuloze, koja utiču na mekoću i kompaktnost papira.

Kako bi potrošači mogli da odaberu boju koja će se najbolje uklopiti s njihovim toaletnim prostorima, toaletni papir Paloma exclusive proizvodi se iz troslojnog papira različitih boja, štampom i mirisom.

Toaletni papir je dermatološki testiran od strane francuskog instituta Eurofins ATS.

pearl drops Church & Dwight UK, proizvođač Brenda Pearl Drops je formulisao i redizajnirao svoj asortiman proizvoda za izbeljivanje zuba, kako bi žene svih uzrasta negu usne duplje učinile ključnim delom svog obaveznog rituala lepote.

Jedan biser - svakodnevna nega i izbeljivanje

Pearl Drops Everyday White (50ml) nežno ali efikasno čisti zube, povećava njihovu belinu i lepotu. Pomaže da se ukloni plak i smanji kamenac. Formula je bezbedna i može se koristiti dva puta dnevno za održavanje svetlog, belog osmeha.

Pearl Drops Pro-White sadrži klinički dokazan profesionalni sastojak – Perlit, koji se koristi od strane stomatologa da se efikasno, ali sigurno izbele zubi, uklone mrlje, kao i plak.

Dva bisera - 4 nijanse belji zubi za 21 dan za potpunu transformaciju

Pearl Drops Hollywood Smile (50ml) je pravi tretman lepote koji može da vam pomogne da dobijete klasičan, vanvremensko lep osmeh u holivudskom stilu. Pranje zuba ovim proizvodom dva puta dnevno tokom tri Toaletni papir Paloma exclusive se prodaje se u nedelje može da transformiše i izbeli akcijskom pakovanju po 8 + 2 rolne gratis koji nudi zube do četiri nijanse. Da bi se održao odličan odnos kvaliteta i cene. Paloma exclusive ovaj efekat treba ga i dalje koristiti sada možete naći u novoj, redizajniranoj ambalaži, dva do tri puta nedeljno na kraju vašeg uobičajenog sa easy open otvaranjem i ručkom za nošenje. dnevnog režima pranja zuba, uz, na primer, Pearl Zastupnik: “Alca Trgovina d.o.o.”

Drops Everyday White.

www.retail.rs

FAKS helizim natural & sensitive

Tri bisera - obnovite gleđ i podmladite svoj osmeh

Ovo je novi univerzalni praškasti Pearl Drops Youthful Smile (50ml) deterdžent za pranje veša na 30, pomaže da očuvate vaš osmeh i nje40, 60, 95˚C stepeni. gov mladoliki izgled. Ovaj inovativni Nežan je za kožu i snažno deluje proizvod je razvijen korišćenjem protiv mrlja, dermatološki je tesnapredne Liquid Calcijum tehnologitiran, ne sadrži veštačke boje i je, koja ishranjuje i jača gleđ, puni alergene iz mirisa. Delotvorno mikroskopske pukotine u njoj i daje ukljanja mrlje i pri nižim temperaprirodnu belinu i sjaj zubima, koje oni turama, a osigurava dugotrajnu gube tokom vremena. svežinu veša.

Zastupnik: “Alca Trgovina d.o.o.”

Zastupnik: “Alca Trgovina d.o.o.”

36

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Najava događaja 11. Ekonomski samit Republike Srbije 3. i 4. oktobar, Beograd Jedanaesti po redu Ekonomski samit Republike Srbije održaće se 3. i 4. oktobra u hotelu Hajat u Beogradu.

Tema samita biće Srbija - Evropska unija: perspektiva i izazov - Uticaj svetske krize na srpsku ekonomiju.

Na Ekonomskom samitu Republike Srbije 2011. će se razgovarati o pitanjima koja se odnose na neposredna politička i ekonomska dešavanja u zemlji.

Ekonomski samit je utvrđena institucija u Beogradu i organizuje se svake godine u oktobru od 2000. godine. Osmišljena je tako da bude jedna od najvažnijih ekonomskih i poslovnih konferencija u Srbiji, a predstavlja i odličan forum za komunikaciju predstavnika Vlade Republike Srbije, vodećih međunarodnih i srpskih poslovnih ljudi u regionu. Svake godine više od 400 učesnika prisustvuje ovoj konferenciji i na taj način ima priliku da sazna više o ekonomskoj politici srpske Vlade, kao i da se upozna sa kolegama iz Srbije i inostranstva.

Global Retail Supply Chain Summit 5. i 6. oktobar, Hamburg

Anuga - najveći svetski sajam hrane i pića 8-12 oktobra, Keln Na 300 hiljada kvadratnih metara biće smešteno oko 6500 izlagača iz sveta, a očekuje se oko 150 hiljada posetilaca. Anuga nije samo vodeći svetski sajam hrane i pića, već je i mesto na kome možete videti najnovije svetske trendove iz oblasti trgovine, ritejl opreme i keteringa.

oktobar 2011.

37

www.retail.rs

Ovaj sajam donosi najnovije informacije od strane rukovodilaca najuspešnijih distributera na međunarodnom tržištu. To je događaj na kome će biti predstavljene inovativne strategije u cilju unapređenja efikasnosti i smanjenja troškova u lancu distribucije i snabdevanja.

RETAIL MAGAZIN The International Shopper Insights in Action 12-14 oktobr, Prag Konferencija The International Shopper Insights in Action ujediniće najuticajnije ritejlere i predstavnike FMCG sektora širom Velike Britanije, Evrope, Bliskog Istoka, Azije i Amerike kako bi razmenili dobru praksu i bili u dosluhu sa najnovijim rezultatima brojnih istraživanja koji su pružili detaljan uvid u navike kupaca i mere koje je potrebno preduzeti u cilju njihove aktivacije.

Bilateralna trgovina i regionalna sinergija između Grčke i Srbije 24 i 25. oktobar, Beograd Go International Forum pod nazivom Bilateralna trgovina i regionalna sinergija između Grčke i Srbije održaće se u Beogradu 24. i 25. oktobra 2011. godine, gde će predstavnici grčkih kompanija imati priliku da se susretnu sa velikim kompanijama iz šest balkanskih zemalja (Srbije, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, BiH i Mađarske) i Rusije. Ministarstva Grčke i Vlade Srbije takođe će prisustvovati Forumu.

Organizatori događaja su Ministarstvo spoljnih poslova Grčke i EFG banka.

Osmišljen kao niz događaja, Go international će se održati u beogradskom hotelu Hajat. Obuhvataće brojne bilateralne i multilateralne poslovne sastanake u čijem je fokusu zaključivanje poslovnih i trgovinskih sporazuma. Sastanci će biti održani između više od 100 grčkih kompanija i predstavnika više od 150 kompanija iz Srbije, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Mađarske i Rusije.

Marca Blanca-The 5th International Private Label Exhibition in Spain 23-24 novembar, Madrid

www.retail.rs

Ovaj događaj predstavlja idealnu platformu za uspostavljanje kontakata sa kupcima privatnih robnih marki, menadžera, vlasnika brenda, rukovodilaca prehrambenih i drugih sektora sa španskim, portugalskim i proizvođačima privatnih trgovinskih marki širom sveta.

38

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

RETAIL MAGAZIN

ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA

VIII. ZAŠTITA POTROŠAČA U OSTVARIVANjU PRAVA IZ UGOVORA O PRUŽANjU USLUGA

Kvalitet materijala

Član 66.

Ako je ugovoreno da trgovac izradi stvar od sopstvenog materijala čiji kvalitet nije ugovoren, dužan je da za izradu upotrebi materijal srednjeg kvaliteta.

Na odgovornost trgovca za kvalitet upotrebljenog materijala shodno se primenjuju odredbe čl. 49. do 58. ovog zakona.

Član 67.

Trgovac je odgovoran za štetu od nedostataka materijala koje je primetio ili je trebalo da primeti ako propusti da upozori potrošača na nedostatke u materijalu koji je dobio od njega.

Ako potrošač zahteva izradu stvari od materijala na čije nedostatke ga je trgovac upozorio, trgovac je dužan da postupi po zahtevu potrošača, izuzev ako je očigledno da materijal nije podoban za naručeni posao ili da izrada stvari od takvog materijala može da naškodi ugledu trgovca, u kom slučaju trgovac može raskinuti ugovor.

Trgovac je dužan da upozori potrošača na nedostatke u njegovom nalogu, i na druge okolnosti koje je znao ili je trebalo da zna, koje mogu biti od značaja za naručeni posao ili za njegovo izvršenje na vreme, inače će odgovarati za štetu.

Izvršena usluga

Član 68.

Usluga se smatra izvršenom kada je ugovoreni posao okončan.

Ako se stvar koja je predmet ugovorne obaveze nalazi kod trgovca, usluga se smatra izvršenom kada je oktobar 2011.

39

www.retail.rs

Materijal koji je predao potrošač

RETAIL MAGAZIN ugovoreni posao okončan i stvar vraćena potrošaču.

Ako rok izvršenja usluge nije ugovoren, trgovac je dužan da uslugu izvrši u primerenom roku koji je potreban za izvršenje slične usluge.

Trgovac nije odgovoran za docnju koja nastane potrošačevom krivicom.

Pružanje usluge

Član 69.

Trgovac je dužan da pribavi materijal i rezervne delove koji su potrebni za izvršenje usluge, ako nije drugačije ugovoreno.

Trgovac je dužan da uslugu izvrši na ugovoreni način, po pravilima struke i sa profesionalnom pažnjom.

Poveravanje izvršenja usluge trećem licu

Član 70.

Trgovac može da poveri izvršenje usluge trećem licu ako iz ugovora ili prirode posla ne proizlazi nešto drugo.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, trgovac je odgovoran za izvršenje i saobraznost usluge.

Obavljanje dodatnih radova

Član 71.

Trgovac je dužan da pribavi saglasnost potrošača za obavljanje dodatnog rada, ako se prilikom pružanja usluge ukaže potreba za dodatnim radom.

Ako nije moguće obavestiti potrošača u primerenom roku dopunski rad može da obavi samo ako je njegova cena neznatna u odnosu na ugovorenu cenu usluge odnosno proračun.

Ako je ugovorom određena najviša cena izvršenja usluge, a nije moguće pribaviti saglasnost potrošača za obavljanje dodatnog rada u primerenom roku, cena se ne može povećati zbog troškova izvršenja dodatnog rada.

Trgovac je dužan da obavesti potrošača o opasnosti odlaganja izvršenja dodatnog rada po zdravlje i imovinu.

Kontrola

Član 72.

Trgovac je dužan da omogući potrošaču da: 1) kontroliše obavljanje posla; 2) daje uputstva kad to odgovara prirodi posla.

U slučaju da se trgovac ne pridržava obaveza iz stava 1. ovog člana, smatra se da pružena usluga nije saobrazna ugovoru.

www.retail.rs

Obaveza obaveštavanja

Član 73.

Ako se prilikom ili nakon zaključenja ugovora utvrdi da s obzirom na cenu, vrednost i druga obeležja usluge ili druge okolnosti, usluga očigledno ne odgovara potrebama potrošača ili da je njena cena značajno viša od iznosa koji je potrošač mogao razumno da očekuje, trgovac je dužan da bez odlaganja obavesti potrošača o tome.

Ako trgovac ne može o činjenicama iz stava 1. ovog člana da obavesti potrošača u primerenom roku ili ako trgovcu potrošač ne uputi nepohodna uputstva, trgovac mora obustaviti vršenje usluge, osim ako se osnovano može pretpostaviti da potrošač ima nameru da se vršenje usluge nastavi.

U slučaju da se trgovac ne pridržava obaveza iz st. 1. i 2. ovog člana smatra se da pružena usluga nije saobrazna ugovorenoj usluzi.

40

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Cena usluge

Član 74.

Trgovac može da zahteva od potrošača naknadu za prethodno ispitivanje sadržine ili cene usluge koje je sprovedeno po zahtevu potrošača, osim ako je potrošač mogao s obzirom na uobičajenu praksu ili slične okolnosti da očekuje da se prethodno ispitivanje ne naplaćuje.

Trgovac ne može da zahteva od potrošača naknadu za rad, potrošni materijal i druge troškove ako je predmet ugovorne obaveze koji je bio u posedu trgovca uništen, oštećen ili izgubljen bez odgovornosti potrošača.

Proračun

Član 75.

Ako je cena ugovorena na osnovu izričite tvrdnje trgovca za tačnost proračuna, trgovac ne može da zahteva povećanje cene.

Ako je cena ugovorena bez izričitog jemstva trgovca za tačnost proračuna, trgovac ne može da zahteva povećanje cene za više od 15% proračuna, osim ako je drugačije ugovoreno.

Proračun se odnosi na ukupnu cenu usluge, osim ako nije drugačije ugovoreno.

U slučaju spora o tome da li ugovoreni iznos predstavlja cenu ili proračun, teret dokaza snosi trgovac.

Isplata cene i specifikacija

Član 76.

Ako nije ugovoren rok plaćanja usluge, potrošač je dužan da plati cenu posle izvršenja usluge na način iz člana 68. ovog zakona.

Potrošač nije dužan da plati cenu pre pregleda i odobrenja izvršene usluge.

U slučaju da se ugovorna obaveza trgovca sastoji iz više usluga koje se posebno naplaćuju, trgovac je dužan da na zahtev potrošača dostavi specifikaciju ukupne cene u pismenoj formi radi utvrđivanja cene za svaku od izvršenih usluga.

Potrošač može da odbije plaćanje cene do dostavljanja specifikacije iz stava 3. ovog člana.

Propuštanje potrošača da plati cenu

Član 77.

Ako je potrošač dospeo u docnju usled neizvršenja obaveze da plati cenu ili deo cene unapred, trgovac može da obustavi pružanje usluge do uplate cene.

Trgovac je dužan da bez odlaganja obavesti potrošača o obustavi pružanja usluge.

Ako obustavljanje pružanja usluge može izazvati opasnost od nastanka štete po zdravlje ili značajne štete po imovinu, trgovac je dužan da otkloni opasnost od nastanka štete.

Potrošač je dužan da trgovcu naknadi troškove koji nastanu usled obustavljanja pružanja usluge iz st. 1, 2. i 3. ovog člana.

Raskidanje ugovora pre isteka roka

Član 79.

Ako je očigledno da trgovac ne može izvršiti saobraznu uslugu u roku koji je bitan element ugovora, potrošač može: oktobar 2011.

41

www.retail.rs

Raskidanje ugovora zbog odstupanja od ugovorenih uslova

Član 78.

Ako se u toku pružanja usluge utvrdi da se trgovac ne pridržava uslova iz ugovora, odnosno da pružanje usluge ne vrši u skladu sa ugovorom usled čega nastane opasnost da izvršena usluga bude nesaobrazna ugovorenoj, potrošač može upozoriti trgovca na te okolnosti i odrediti primeren rok za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti.

Ako do isteka roka iz stava 1. ovog člana, trgovac ne postupi po zahtevu potrošača, potrošač može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.

RETAIL MAGAZIN 1) raskinuti ugovor, bez ostavljanja primerenog roka za izvršenje usluge; 2) zahtevati naknadu štete.

Ako trgovac kasni sa izvršenjem usluge u odnosu na ugovoreni rok koji nije bitan element ugovora, potrošač koji nema interes za izvršenje usluge posle proteka ugovorenog roka može: 1) raskinuti ugovor, bez ostavljanja primerenog roka za izvršenje usluge; 2) zahtevati naknadu štete.

Saobraznost usluge

Član 80.

Trgovac je dužan da potrošaču pruži uslugu koja je saobrazna ugovorenoj.

Usluga nije saobrazna ugovorenoj ako: 1) po sadržini, kvalitetu i svrsi ne odgovara opisu koji je trgovac pre zaključenja ugovora dao oglasom ili na drugi sličan način; 2) ne odgovara opisu koji je trgovac dao u toku pružanja usluge pod uslovom da je to moglo da utiče na odluke potrošača; 3) nema posebna svojstva koja je zahtevao potrošač, a koja su trgovcu bila ili su morala biti poznata u trenutku zaključenja ugovora; 4) nema redovna svojstva usluga iste vrste; 5) ne odgovara očekivanjima koja su osnovana s obzirom na prirodu usluge i javna obećanja trgovca u pogledu posebnih svojstava usluge, a naročito ako su učinjena oglasom; 6) po sadržini, kvalitetu i svrsi ne odgovara opisu koji je pre zaključenja ugovora, oglasom ili na drugi sličan način dalo treće lice u ime trgovca.

Trgovac nije odgovoran za nesaobraznost usluge ako: 1) nije znao ili nije morao da zna da je treće lice u njegovo ime dalo opis iz stava 2. tačka 6) ovog člana; 2) je opis iz stava 2. tačka 6) ovog člana na odgovarajući način blagovremeno ispravljen.

Odgovornost za nesaobraznost

Član 81.

Ako usluga nije saobrazna ugovorenoj, potrošač može da zahteva od trgovca da izvrši saobraznu uslugu.

Ako je izvršenje saobrazne usluge nemoguće ili protivpravno ili predstavlja nesrazmerno opterećenje za trgovca, potrošač može zahtevati umanjenje cene ili raskid ugovora.

Ako usluga nije saobrazna ugovorenoj, na odgovornost trgovca shodno se primenjuju odredbe čl. 49. do 58. ovog zakona.

Odgovornost lica koja postupaju po nalogu

Član 82.

Trgovac je odgovoran za usluge koje su izvršila lica koja su postupala po njegovom nalogu, kao da je te usluge samostalno izvršio.

IX. USLUGE OD OPŠTEG EKONOMSKOG INTERESA

www.retail.rs

Pristup uslugama od opšteg ekonomskog interesa

Član 83.

Potrošač ima pravo na uredno i neprekidno snabdevanje uslugama od opšteg ekonomskog interesa odgovarajućeg kvaliteta po pristupačnoj ceni.

U postupku priključenja potrošača na distributivnu mrežu, trgovac je dužan da: 1) postupa javno; 2) izbegava diskriminaciju potrošača; 3) cenu obračunava prema stvarnim troškovima pruženih usluga.

42

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Ugroženi potrošač

Član 84.

Ugroženi potrošač je potrošač koji zbog ekonomskog ili društvenog položaja, uslova života, posebnih potreba ili drugih teških ličnih prilika, pribavlja uslugu od opšteg ekonomskog interesa pod naročito otežanim uslovima.

Vlada bliže uređuje uslove iz stava 1. ovog člana, u pogledu kriterijuma za određivanje ugroženih potrošača u pojedinim oblastima usluga od opšteg ekonomskog interesa, na predlog ministra i ministra nadležnog za odgovarajuću oblast.

Nacionalni program zaštite ugroženih potrošača

Član 85.

Nacionalnim programom zaštite ugroženih potrošača utvrđuju se mere podrške programima trgovaca za povećanje pristupačnosti usluga od opšteg ekonomskog interesa ugroženim potrošačima.

Nacionalni program zaštite ugroženih potrošača donosi Vlada na predlog ministra i ministra nadležnog za poslove socijalne politike.

Ministarstvo i ministarstvo nadležno za poslove socijalne politike prate stanje u oblasti zaštite ugroženih potrošača, izveštavaju Vladu i javnost o sprovođenju programa iz stava 1. ovog člana i predlažu mere za unapređenje stanja u oblasti zaštite ugroženih potrošača.

Zaštita od isključenja

Član 86.

Trgovac može isključiti potrošača sa distributivne mreže odnosno može uskratiti pružanje usluge od opšteg ekonomskog interesa, ako ne izmiruje svoje obaveze za pružene usluge neprekidno u roku od dva meseca od dana dospeća prvog neplaćenog računa, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

Trgovac je dužan da pre isključenja iz stava 1. ovog člana, potrošača u pismenoj formi: 1) upozori na obavezu ispunjenja obaveze po osnovu ugovora o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa; 2) obavesti da obaveze iz tačke 1. stava 2. ovog člana može ispuniti u roku od najviše 30 dana od dana dostavljanja tog obaveštenja.

Ako potrošač ospori postojanje ili visinu obaveze iz stava 1. ovog člana i nastavi da uplaćuje račune za pružene usluge, trgovac ne može isključiti potrošača sa distributivne mreže i uskratiti pružanje usluge od opšteg ekonomskog interesa do okončanja sudskog postupka čiji je predmet osporavana obaveza, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

oktobar 2011.

43

www.retail.rs

Dužnost obaveštavanja pre zaključenja ugovora

Član 87.

Pored obaveštavanja iz člana 16. ovog zakona, trgovac uslugama od opšteg ekonomskog interesa dužan je da potrošača pre zaključenja ugovora o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa obavesti o: 1) pravu da potrošaču usluge od opšteg ekonomskog interesa određenog kvaliteta moraju da budu pružene po pristupačnoj ceni; 2) iznosu tarife koja obuhvata naknadu za priključenje na mrežu, vrstama naknada za korišćenje i održavanje ako trgovac nudi i uslugu održavanja u kojoj su navedeni svi standardni popusti na koje potrošač ima pravo i posebni tarifni stavovi, odnosno elementi, kao i o propisanom roku za priključenje na distributivnu mrežu; 3) načinu na koji se može pristupiti važećim tarifama i cenama održavanja; 4) pravu potrošača da promeni pružaoca usluge od opšteg ekonomskog interesa bez naknade; 5) načinu ostvarivanja prava na naknadu odnosno povraćaj uplaćenog iznosa ako pružena usluga ne odgovara ugovorenom kvalitetu.

RETAIL MAGAZIN

Ostale dužnosti obaveštavanja

Član 88.

Trgovac je dužan da potrošača obavesti o promeni cena najkasnije mesec dana pre početka primene promenjenih cena, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

Trgovac je dužan da javno i blagovremeno informiše potrošača o planiranoj izmeni tarifnog sistema i opštih uslova ugovora.

Pravo na raskid

Član 89.

Potrošač ima pravo da jednostrano raskine ugovor o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa ako nije saglasan sa promenom cene odnosno tarife i izmenom opštih uslova ugovora navedenim u obaveštenju trgovca.

Potrošač je dužan da uplati iznos za usluge koje su mu pružene do jednostranog raskida ugovora.

Pravo na promenu pružaoca usluge

Član 90.

Trgovac je dužan da omogući potrošaču zaključivanje ugovora sa drugim trgovcem koji pruža usluge od opšteg ekonomskog interesa iste vrste bez plaćanja naknade i dodatnih troškova.

Rok u kome je trgovac dužan da omogući potrošaču zaključivanje ugovora iz stava 1. ovog člana ne može biti duži od mesec dana od dana obaveštavanja trgovca o toj nameri, osim ako posebnim zakonom nije nešto drugo propisano.

Ako je ugovor o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa zaključen na određeni rok, datum isteka roka mora biti naznačen na svakom računu.

Specifikacija računa

Član 91.

Trgovac je dužan da račune za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa dostavlja bez kašnjenja i u rokovima koji omogućavaju da potrošač prati ostvarenu potrošnju i zaduženje za obračunski period od najviše mesec dana.

Trgovac je dužan da u računu za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa navede elemente koji potrošaču omogućavaju da: 1) proverava i prati iznos svog zaduženja; 2) ostvaruje uvid u tekuću potrošnju radi provere ukupne potrošnje prema pruženom kvalitetu usluge.

Trgovac je dužan da potrošaču bez naknade na njegov zahtev dostavi detaljnu specifikaciju računa.

Usluge koje se potrošačima pružaju bez naknade ne mogu biti navedene na računu.

Kontakt linija i reklamacije

www.retail.rs

Član 92.

Trgovci koji pružaju usluge od opšteg ekonomskog interesa dužni su da uspostave lako dostupne i besplatne kontakt linije za pomoć potrošačima u vezi s priključenjem na distributivnu mrežu, kvalitetom i korišćenjem usluga od opšteg ekonomskog interesa.

X. ZAŠTITA POTROŠAČA U OSTVARIVANjU PRAVA IZ UGOVORA O TURISTIČKOM PUTOVANjU I VREMENSKI PODELjENOM KORIŠĆENjU NEPOKRETNOSTI

Predugovorno obaveštavanje

Član 93.

Trgovac je dužan da u primerenom roku pre zaključenja ugovora o turističkom putovanju, potrošača obavesti o: 1) ukupnoj ceni turističkog putovanja, uključujući sve poreze i dodatne troškove, kao što su lučke i aero44

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN dromske takse za ukrcavanje ili iskrcavanje ili boravišne takse; 2) ukupnom iznosu sredstava koji je potrošač dužan da plati pre otpočinjanja turističkog putovanja i rasporedu dospeća i iznosu obročnih otplata ; 3) odredištu, sredstvima, karakteristikama i kategorijama prevoza, datumima, vremenu i mestu polaska i povratka; 4) vremenu i mestu privremenog zaustavljanja, vrsti prevoza i svojstvima prevoznog sredstva i opremljenosti i stepenu udobnosti prevoznog sredstva i usluga u prevoznom sredstvu; 5) smeštajnom objektu (lokacija, vrsta, kategorija i sadržaj turističkog objekta prema važećim propisima države u kojoj se objekat nalazi), smeštajnoj jedinici (soba, apartman, studio, opremljenost, nivo udobnosti i druge karakteristike); 6) broju, rasporedu, vrsti, karakteristikama i načinu usluživanja obroka; 7) posetama, izletima i drugim uslugama koje su uključene u ukupnu cenu turističkog putovanja; 8) mogućnosti osiguranja koje pokriva troškove otkaza turističkog putovanja od strane potrošača u slučaju nesreće ili bolesti ili troškove pomoći i povratka sa turističkog putovanja; 9) podacima potrebnim za realizaciju turističkog putovanja i dokumentima i rokovima neophodnim za pribavljanje viza, kao i sa carinskim, graničnim i administrativnim formalnostima; 10) potpunim i važećim zdravstvenim uslovima koji se zahtevaju za turističko putovanje i boravak uz detaljne zdravstvene preporuke; 11) uslovljavanju realizacije turističkog putovanja, broju prijavljenih putnika i roku za obaveštavanje potrošača o raskidu ugovora o turističkom putovanju u slučaju nedovoljnog broja prijavljenih putnika; 12) nazivu, poslovnom imenu i sedištu trgovca radi dostavljanja pismena u sudskom postupku.

Obaveštenje o lokalnom predstavniku ili lokalnoj agenciji trgovca od koje po potrebi može da zatraži pomoć, broju telefona za hitne slučajeve i drugim podacima radi neposrednog kontakta sa trgovcem, trgovac je dužan da potrošaču dostavi prilikom zaključenja ugovora o turističkom putovanju, a najkasnije pre otpočinjanja turističkog putovanja.

Obaveštenje o obavezi dostavljanja podataka koji omogućavaju neposredan kontakt sa maloletnikom koji putuje ili boravi u inostranstvu bez pratnje roditelja ili staratelja, kao i o imenu, adresi i broju telefona lica odgovornog za maloletnika u mestu boravka u inostranstvu, trgovac je dužan da potrošaču dostavi pre zaključenja ugovora o turističkom putovanju, a najkasnije 14 dana pre otpočinjanja turističkog putovanja.

Dostupnost podataka

Oglašavanje

Član 95.

U slučaju oglašavanja turističkog putovanja, trgovac je dužan da obavesti potrošača o pravu da dobije obaveštenje o podacima iz člana 93. ovog zakona i načinu na koji može da dobije te podatke.

Ako trgovac nudi potrošaču da zaključe ugovor o turističkom putovanju prilikom određenog promotivnog ili prodajnog događaja, dužan je da jasno istakne komercijalnu prirodu tog događaja i da omogući potrošaču obaveštavanje o podacima iz člana 93. ovog zakona za vreme trajanja promotivnog ili prodajnog događaja. oktobar 2011.

45

www.retail.rs

Član 94.

Trgovac je dužan da potrošača na jasan i razumljiv način obavesti o podacima iz člana 93. ovog zakona, i to: 1) bez naknade; 2) u pismenoj formi ili drugom trajnom nosaču zapisa (trajnom medijumu) koji je lako dostupan potrošaču; 3) tekstom koji je ispisan simbolima iste veličine kao u ugovoru.

Ako potrošač putem sredstava komunikacije na daljinu rezerviše turističko putovanje, trgovac mora omogućiti da obaveštenje iz člana 93. ovog zakona bude dostupno potrošaču za vreme trajanja rezervacije.

Teret dokazivanja ispunjenja obaveze iz člana 93. ovog zakona snosi trgovac.

RETAIL MAGAZIN

Formalni uslovi za zaključenje ugovora o turističkom putovanju

Član 96.

Ugovor o turističkom putovanju zaključuje se u pismenoj formi ili na trajnom nosaču zapisa (trajnom medijumu).

Trgovac je dužan da posle potpisivanja ugovora o turističkom putovanju potrošaču preda najmanje jedan primerak potpisanog ugovora.

U slučaju zaključenja ugovora o turističkom putovanju, podaci iz člana 93. ovog zakona, postaju njegov sastavni deo, obavezuju trgovca i ne mogu se menjati, osim ako ugovorne strane izričito ugovore drugačije ili ako promene nastanu usled više sile.

Trgovac je dužan da obavesti potrošača o svakoj promeni podataka iz člana 93. ovog zakona u primerenom roku pre zaključenja ugovora o turističkom putovanju, u pismenoj formi ili na trajnom nosaču zapisa (trajnom medijumu) koji je lako dostupan potrošaču.

Ako je potrošač putem sredstva komunikacije na daljinu rezervisao turističko putovanje, trgovac je dužan da obavesti potrošača o svakoj promeni podataka iz člana 93. ovog zakona u primerenom roku pre zaključenja ugovora o turističkom putovanju sredstvom komunikacije na daljinu kojim je potrošač izvršio rezervaciju.

Trgovac je dužan da u ugovoru o turističkom putovanju izričito navede svaku promenu u podacima iz člana 93. ovog zakona koja nastane u periodu od obaveštavanja potrošača o pojedinostima do zaključenja ugovora.

Osim podataka iz stava 3. ovog člana, ugovor o turističkom putovanju mora da sadrži: 1) posebne zahteve potrošača sa kojima se trgovac saglasio; 2) adresu, postupak i rok za ulaganje pritužbi potrošača, kao i rok za rešavanje pritužbi potrošača; 3) naziv i adresu trgovca, potrošača i osiguravača; 4) datum i mesto zaključenja ugovora o turističkom putovanju i potpise ugovornih strana; 5) uslove pod kojima potrošač ima pravo da odustane od ugovora iz člana 99. ovog zakona.

Ako trgovac zaključuje ugovor o turističkom putovanju preko zastupnika odnosno posrednika, naziv i adresa zastupnika odnosno posrednika moraju da budu izričito navedene u ugovoru.

Zamena potrošača drugim licem

Član 97.

Potrošač može pre otpočinjanja turističkog putovanja da odredi drugo lice koje umesto njega ima pravo da koristi ugovorene usluge ako zadovoljava posebne zahteve predviđene za određeno turističko putovanje.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, trgovac može da zahteva naknadu isključivo troškova koji nastanu zamenom.

Potrošač može da odredi drugo lice koje ima pravo da umesto njega koristi ugovorene usluge samo ako u primerenom roku od dana otpočinjanja turističkog putovanja o zameni obavesti trgovca.

Potrošač jamči za izvršenje obaveze prema trgovcu i za dodatne troškove koji nastanu zamenom.

www.retail.rs

Izmena ugovora pre polaska

Član 98.

Ako pre ugovorenog dana otpočinjanja turističkog putovanja trgovac utvrdi da je prinuđen da izmeni pojedine bitne odredbe ugovora (npr. cenu, destinaciju, prevozno sredstvo, karakteristike ili kategoriju prevoza, datum otpočinjanja turističkog putovanja, vrstu, lokaciju, kategoriju ili nivo udobnosti smeštaja), dužan je da izmene bez odlaganja saopšti potrošaču, u pismenoj formi ili na trajnom nosaču zapisa (trajnom medijumu) koji je lako dostupan potrošaču.

Ako je potrošač sredstvom komunikacije na daljinu rezervisao turističko putovanje, trgovac je dužan da izmene iz stava 1. ovog člana dostavi potrošaču sredstvom komunikacije na daljinu kojim je izvršio rezervaciju.

Potrošač može da prihvati izmene ugovora iz stava 1. ovog člana, uključujući izmenu ukupne cene turističkog putovanja ili da bez naknade raskine ugovor o turističkom putovanju.

46

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN Potrošač je dužan da bez odlaganja obavesti trgovca o odluci iz stava 3. ovog člana, u pismenoj formi ili na trajnom nosaču zapisa (trajnom medijumu) ili sredstvom komunikacije na daljinu kojim je izvršio rezervaciju.

Odustanak potrošača od putovanja

Član 99.

Potrošač može pre otpočinjanja turističkog putovanja odustati od ugovora, potpuno ili delimično.

Ako potrošač pre pre otpočinjanja turističkog putovanja odustane od ugovora u primerenom roku koji se određuje s obzirom na vrstu turističkog putovanja (blagovremeni odustanak), trgovac ima pravo na naknadu administrativnih troškova, koji ne mogu biti veći od 5% od vrednosti turističkog putovanja.

U slučaju neblagovremenog odustanka od ugovora, trgovac može od potrošača zahtevati naknadu u određenom procentu ugovorene cene koji se utvrđuje srazmerno periodu preostalom do otpočinjanja turističkog putovanja i koji mora biti ekonomski opravdan.

Ako potrošač odustane od ugovora zbog okolnosti koje nije mogao izbeći ili otkloniti i koje bi da su postojale u vreme zaključenja ugovora predstavljale opravdan razlog da ne zaključi ugovor, kao i u slučaju ako potrošač obezbedi odgovarajuću zamenu ili zamenu pronađe trgovac, trgovac ima pravo isključivo na naknadu administrativnih troškova.

Posledice raskida

Član 100.

Ako pre ugovorenog datuma otpočinjanja turističkog putovanja potrošač raskine ugovor po osnovu člana 98. ovog zakona ili ako trgovac iz bilo kog razloga raskine ugovor izuzev ukoliko je za to odgovoran potrošač, potrošač ima pravo izbora: 1) da prihvati zamenu ugovorenog turističkog putovanja drugim putovanjem istog ili boljeg kvaliteta i plati razliku u ceni; 2) da prihvati zamenu ugovorenog turističkog putovanja drugim putovanjem slabijeg kvaliteta i naknadu za razliku u ceni; 3) da zahteva povraćaj uplaćenih sredstava po osnovu ugovora o turističkom putovanju.

Trgovac je dužan da potrošaču naknadi troškove nastale raskidom ugovora, osim u slučaju: 1) raskida ugovora zbog nedovoljnog broja prijavljenih putnika, ako je pre zaključenja ugovora obavestio potrošača da je izvršenje turističkog putovanja uslovljeno brojem prijavljenih putnika i da rok za obaveštavanje potrošača o raskidu ne može biti kraći od pet dana od dana otpočinjanja turističkog putovanja; 2) prestanka ugovora zbog nemogućnosti ispunjenja ugovornih obaveza za koji nisu odgovorne ugovorne strane, pri čemu se veliki broj prijavljenih putnika ne smatra kao nemogućnost ispunjenja.

oktobar 2011.

47

www.retail.rs

Posebna prava učenika odnosno studenta

Član 101.

Ako trgovac organizuje boravak učenika ili studenta na školovanju, odnosno studijama u inostranstvu, dužan je da obezbedi smeštaj i staranje za učenika odnosno studenta u odgovarajućoj porodici ili drugom odgovarajućem smeštaju, u saradnji sa učenikom odnosno studentom i u skladu sa standardima koji se osnovano mogu očekivati u zemlji iz koje potiče.

Trgovac je dužan da obezbedi učeniku odnosno studentu mogućnost redovnog pohađanja nastave ili obuke u toku boravka u inostranstvu.

Trgovac je dužan da najkasnije u roku od 14 dana od dana otpočinjanja putovanja obavesti potrošača o imenu, adresi i telefonskom broju porodice domaćina i imenu, adresi i telefonskom broju odgovornog lica kome učenik odnosno student može da se obrati za pomoć u mestu boravka u inostranstvu.

Trgovac je dužan da učeniku, odnosno studentu, pruži neophodne informacije o kulturi, običajima i načinu života u zemlji domaćina.

Ako trgovac ne ispuni obaveze iz st. 3. i 4. ovog člana, potrošač ima pravo da pre otpočinjanja putovanja bez naknade raskine ugovor.

Teret dokazivanja ispunjenja obaveza iz st. 3. i 4. ovog člana snosi trgovac.

RETAIL MAGAZIN Potrošač ima pravo da raskine ugovor u bilo koje vreme pre polaska. U slučaju da potrošač raskine ugovor posle otpočinjanja putovanja, trgovac je dužan da organizuje povratak učenika odnosno studenta u mesto polaska.

U slučaju da potrošač raskine ugovor posle otpočinjanja putovanja iz razloga za koje trgovac ne odgovara, trgovac ima pravo na naknadu troškova povratka učenika odnosno studenta.

1. Saobraznost turističkog putovanja Odgovornost

Član 102.

Trgovac je dužan da potrošaču pruži turističko putovanje na način koji je ugovoren i u skladu sa obaveštenjem o podacima iz člana 94. ovog zakona.

Turističko putovanje je u skladu sa ugovorom ako ima svojstva koja je trgovac garantovao potrošaču ili ako odgovara uobičajenoj ili ugovorenoj nameni.

Trgovac odgovara za saobraznost usluge, uključujući usluge koje je potrošaču pružilo treće lice (pružalac usluga transporta, smeštaja, ishrane i zabavnih, kulturnih, sportsko-rekreativnih ili drugih programa kojima se ispunjava slobodno vreme).

Na odgovornost trgovca za saobraznost turističkog putovanja, shodno se primenjuju odredbe čl. 80. do 82. ovog zakona, osim ako nije drugačije propisano.

Neposredna pomoć u slučaju nesaobraznosti

Član 103.

Ako trgovac posle otpočinjanja turističkog putovanja utvrdi da potrošaču nisu pružene, odnosno da neće biti u mogućnosti da potrošaču pruži usluge saobrazne ugovoru, dužan je da ponudi potrošaču druge odgovarajuće usluge do okončanja turističkog putovanja bez dodatnih troškova za potrošača; kao i da isplati eventualnu razliku u ceni između ugovorenih i pruženih usluga.

Ako pružanje usluge iz stava 1. ovog člana nije moguće, ili ga potrošač ne prihvati iz opravdanih razloga, trgovac je dužan da potrošaču nadoknadi troškove koji su posledica izmene nakon polaska, kao i da obezbedi besplatan povratak odgovarajućim prevoznim sredstvom u mesto polaska ili drugo mesto o kojem se dogovori sa potrošačem.

Ako trgovac ne pruži potrošaču usluge iz stava 1. ovog člana ili ako ne obezbedi besplatan povratak odgovarajućim prevoznim sredstvom u mesto polaska ili drugo mesto o kojem se dogovori sa potrošačem, potrošač može da: 1) o svom trošku pribavi druge odgovarajuće usluge; 2) izvrši povratak odgovarajućim prevoznim sredstvom u mesto polaska ili drugo mesto o kojem se dogovori sa trgovcem.

U slučaju iz stava 3. ovog člana potrošač može da podnese zahtev trgovcu za naknadu troškova.

www.retail.rs

Pravo na umanjenje cene

Član 104.

Trgovac, posrednik, lokalni predstavnik trgovca i lokalna agencija na koju je trgovac uputio potrošača za slučaj potrebe pružanja određene pomoći, dužni su da bez odlaganja: 1) odgovore na pritužbe potrošača za vreme trajanja turističkog putovanja; 2) otklone svako odstupanje od ugovora na koje potrošač ukaže.

U slučaju da odstupanje od ugovora na koje potrošač ukaže nije otklonjeno za vreme trajanja turističkog putovanja, potrošač ima pravo da zahteva srazmerno umanjenje cene.

Ako odstupanje od ugovora na koje potrošač ukaže, a koje nije otklonjeno za vreme trajanja turističkog putovanja, predstavlja neizvršenje ili delimično izvršenje ugovorne obaveze u pogledu njenog obima ili kvaliteta, potrošač može da zahteva od trgovca povraćaj uplaćenih sredstava po osnovu ugovora o turističkom putovanju.

Potrošač ne može da zahteva umanjenje cene ako nesavesno propusti da ukaže na odstupanja između pruženih i ugovorenih usluga.

48

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Raskid zbog nesaobraznosti

Član 105.

U slučaju da izvršeno turističko putovanje nije saobrazno ugovorenom, potrošač može da zahteva od trgovca otklanjanje nedostataka u primerenom roku.

Ako trgovac u primerenom roku ne otkloni nesaobraznost u turističkom putovanju u skladu sa članom 103. ovog zakona, potrošač može da raskine ugovor.

Potrošač nije dužan da trgovcu ostavi primeren rok za otklanjanje nesaobraznosti ako: 1) pružanje druge odgovarajuće usluge nije moguće ili ako trgovac izričito odbije da pruži drugu odgovarajuću uslugu; 2) nema interes za otklanjanje nesaobraznosti.

Trgovac snosi troškove povratka potrošača u mesto polaska ili drugo mesto o kojem se dogovori sa potrošačem i druge troškove koji nastanu uled raskida ugovora.

Nemogućnost ispunjenja

Član 106.

Ako zbog događaja za koji nisu odgovorne ugovorne strane ispunjenje obaveze trgovca postane nemoguće, prestaju i obaveze potrošača.

Ako je u slučaju iz stava 1. ovog člana potrošač preduzeo određene radnje u cilju ispunjenja svoje ugovorne obaveze, može zahtevati od trgovca povraćaj uplaćenih sredstava po pravilima o vraćanju stečenog bez osnova.

Troškove povratka potrošača u mesto polaska ili drugo dogovoreno mesto, snose ugovorne strane u jednakim delovima, a druge troškove koji se odnose na prestanak ugovora snosi potrošač.

Odgovornost za štetu

Član 107.

Ako trgovac ili treće lice koje je u ime trgovca trebalo da izvrši obavezu iz ugovora o turističkom putovanju ne ispuni odnosno delimično ispuni obavezu iz ugovora o turističkom putovanju ili ako kasni sa njenim ispunjenjem, potrošač može da zahteva naknadu štete koju je pretrpeo, uključujući nematerijalnu štetu.

Ako u slučaju iz stava 1. ovog člana potrošač podnese trgovcu zahtev za naknadu štete iz razloga što treće lice koje je u ime trgovca trebalo da izvrši obavezu iz ugovora o turističkom putovanju ne ispuni odnosno delimično ispuni obavezu iz ugovora o turističkom putovanju ili ako kasni sa njenim ispunjenjem trgovac može od trećeg lica da zahteva naknadu uplaćenog iznosa.

Trgovac se oslobađa odgovornosti iz stava 1. ovog člana ako dokaže da je neispunjenje, delimično ispunjenje ili kašnjenje sa ispunjenjem posledica potrošačevog namernog ili krajnje nepažljivog postupanja.

Član 108.

Trgovac je dužan da potrošaču pruži garanciju kojom se obavezuje da će izvršiti povraćaj uplaćene cene i isplatiti naknadu troškova povratka potrošača u mesto povratka, ako usluga iz ugovora o turističkom putovanju ne bude izvršena zbog neposobnosti plaćanja trgovca.

Garancija iz stava 1. ovog člana se pruža: 1) osiguranjem nesposobnosti plaćanja trgovca; ili 2) bankarskom garancijom na prvi poziv.

Osiguravač odnosno banka može da ograniči ukupan iznos svojih godišnjih obaveza na ime individualnih zahteva po osnovu garancije iz stava 2. ovog člana na iznos od deset milijardi dinara, a u slučaju da ukupan iznos godišnjih obaveza osiguravača odnosno banke prelazi taj iznos, iznosi po individualnim zahtevima potrošača srazmerno se smanjuju, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

Trgovac može da zahteva ili prihvati isplatu cene pre potpunog izvršenja svojih obaveza iz ugovora o turističkom putovanju samo ako potrošaču preda ispravu o osiguranju ili garanciji.

Potrošač ima neposredan i bezuslovan zahtev prema osiguravaču ili banci u slučaju nesposobnosti plaćanja.

Potrošaču se ne mogu uskratiti prava iz ugovora o osiguranju od nesposobnosti plaćanja ako trgovac nije platio dospele premije osiguranja. oktobar 2011.

49

www.retail.rs

Garancije u slučaju nesposobnosti plaćanja

RETAIL MAGAZIN

Pritužbe potrošača i gubitak prava

Član 109.

Potrošač je dužan da trgovca, posrednika, lokalnog predstavnika trgovca ili lokalnu agenciju na koju je trgovac uputio potrošača za slučaj potrebe pružanja određene pomoći, u pismenoj formi ili na drugi odgovarajući način, obavesti o nedostacima izvršenih usluga, najkasnije u roku od mesec dana od dana utvrđivanja nedostataka.

Trgovac je dužan da pre otpočinjanja turističkog putovanja, na jasan i razumljiv način, u pismenoj formi ili na trajnom nosaču zapisa (trajnom medijumu) koji je lako dostupan potrošaču, obavesti potrošača o dužnosti iz stava 1. ovog člana i mogućim posledicama propuštanja izvršenja te dužnosti.

Trgovac je dužan da potrošaču omogući da se na jednostavan i pristupačan način obraća licu odgovornom za prijem pritužbi potrošača za vreme trajanja turističkog putovanja.

Ako trgovac ne ispuni dužnosti iz st. 2. i 3. ovog člana, potrošač ne može snositi štetne posledice propuštanja da trgovca, posrednika, lokalnog predstavnika trgovca ili lokalnu agenciju na koju je trgovac uputio potrošača za slučaj potrebe pružanja određene pomoći obavesti o nesaobraznosti pruženih usluga.

Ako potrošač propusti da blagovremeno obavesti trgovca o nedostacima pruženih usluga ne može zahtevati umanjenje cene iz člana 104. ovog zakona, raskid ugovora iz člana 105. ovog zakona i naknadu štete iz člana 107. ovog zakona, osim ako se odgovornost za propuštanje roka iz stava 1. ovog člana ne može staviti potrošaču na teret.

Shodna primena odredbi o turističkom putovanju

Član 110.

Prava i obaveze potrošača u smislu odredbi člana 4. stav 6, člana 5. stav 1, tačka 29), članova 93. do 109. odnose se i na fizičko lice koje koristi turističko putovanje u okviru svoje poslovne delatnosti, profesije ili zanata, odnosno na osnovu ugovora između trgovca i trećeg lica, koji je zaključio taj ugovor u njegovu korist ili je na njega preneo ugovorenu uslugu.

2. Vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti (tajm-šering) Obaveza predugovornog obaveštavanja kod ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti

Član 111.

Trgovac je dužan da potrošača u primerenom roku pre zaključenja ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti tačno i potpuno obavesti o podacima navedenim u standardnim informativnim obrascima za ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor o pomoći prilikom preprodaje i ugovor o omogućavanju razmene.

Obaveštenja iz stava 1. ovog člana trgovac je dužan da dostavi potrošaču bez naknade, u pismenoj formi ili na trajnom nosaču zapisa (trajnom medijumu) koji je lako dostupan potrošaču, na jasan i razumljiv način.

Sadržinu standardnih informativnih obrazaca za ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor o pomoći prilikom preprodaje i ugovor o omogućavanju razmene propisuje Vlada, na predlog ministra i ministra nadležnog za poslove turizma.

www.retail.rs

Oglašavanje

Član 112.

Prilikom oglašavanja vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, trajnih olakšica za odmor, pomoći prilikom preprodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti i trajnih olakšica za odmor ili omogućavanja razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, trgovac je dužan da obavesti potrošača o uslovima i načinu za dobijanje obaveštenja iz člana 111. ovog zakona.

U slučaju da prilikom promotivnog ili prodajnog događaja, trgovac nudi lično potrošaču da zaključe ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor o pomoći prilikom preprodaje ili ugovor o omogućavanju razmene, dužan je da jasno istakne promotivnu ili prodajnu svrhu tog događaja.

50

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN Trgovac mora omogućiti da obaveštenje iz člana 111. ovog zakona bude dostupno potrošaču za vreme trajanja promotivnog ili prodajnog događaja.

Vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti i trajne olakšice za odmor ne mogu se oglašavati ili prodavati u smislu ulaganja.

Formalni uslovi za zaključenje ugovora

Pravo na jednostrani raskid ugovora

Član 114.

Potrošač može da jednostrano raskine ugovor odnosno predugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor o pomoći prilikom preprodaje i ugovor o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, bez obaveze da navede razloge za raskid, u roku od 14 dana o dana prijema zaključenog ugovora .

U slučaju istovremenog zaključenja ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti i ugovora oktobar 2011.

51

www.retail.rs

Član 113.

Ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor o pomoći prilikom preprodaje i ugovor o omogućavanju razmene zaključuju se u u pismenoj formi ili na trajnom nosaču zapisa (trajnom medijumu).

Trgovac je dužan da posle potpisivanja ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti potrošaču preda najmanje jedan primerak potpisanog ugovora.

U slučaju zaključenja ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, podaci iz člana 111. ovog zakona postaju njegov sastavni deo, obavezuju trgovca i ne mogu se menjati, osim ako ugovorne strane izričito ugovore drugačije ili ako promene nastanu usled više sile.

Trgovac je dužan da u primerenom roku pre zaključenja ugovora, obavesti potrošača o svakoj promeni podataka iz člana 111. ovog zakona, u pismenoj formi ili na trajnom nosaču zapisa (trajnom medijumu) koji je lako dostupan potrošaču.

Trgovac je dužan da u ugovoru izričito navede svaku promenu podataka iz člana 111. ovog zakona koja nastane u periodu od obaveštavanja potrošača podacima do zaključenja ugovora.

Ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor o pomoći prilikom preprodaje i ugovor o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti moraju da sadrže: 1) podatke o datumu i mestu zaključenja ugovora; 2) ime, prebivalište i potpis potrošača; 3) naziv odnosno ime, prebivalište odnosno sedište i potpis trgovca odnosno ime, prebivalište i potpis ovlašćenog lica trgovca.

Trgovac je dužan da u primerenom roku pre zaključenja ugovora potrošača izričito obavesti o: 1) pravu potrošača na jednostrani raskid ugovora; 2) roku u kome trgovac može da jednostrano raskine ugovor; 3) zabrani plaćanja cene unapred pre isteka roka u kome trgovac može da jednostrano raskine ugovor.

Potrošač mora da odvojeno od potpisivanja ugovora potpiše ugovorne odredbe koje se odnose na prava potrošača iz stava 7. ovog člana.

Obrazac za jednostrani raskid ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti sastavni je deo tih ugovora.

Sadržinu obrasca za jednostrani raskid ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti propisuje Vlada, na predlog ministra i ministra nadležnog poslove za turizma.

RETAIL MAGAZIN o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, rok za jednostrani raskid ugovora računa se od dana prijema zaključenog ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti.

Produženje roka za jednostrani raskid ugovora

Član 115.

Ako trgovac nije dostavio potrošaču obrazac za jednostrani raskid ugovora u pismenoj formi ili na trajnom nosaču zapisa (trajnom medijumu), potrošač može da jednostrano raskine ugovor odnosno predugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovor odnosno predugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor odnosno predugovor o pomoći prilikom preprodaje i ugovor odnosno predugovor o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti u roku od godinu i 14 dana od dana prijema zaključenog ugovora odnosno predugovora.

Ako trgovac dostavi potrošaču obrazac za jednostrani raskid ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti pre isteka godinu dana od dana kada je potrošač primio primerak zaključenog ugovora odnosno predugovora, rok za jednostrani raskid ugovora računa se od dana kada je potrošač primio obrazac za jednostrani raskid ugovora.

Ako trgovac ne obavesti potrošača o podacima iz člana 111. ovog zakona u pismenom formi ili na trajnom nosaču zapisa (trajnom medijumu), potrošač ima pravo da jednostrano raskine ugovor odnosno predugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, trajnim olakšicama za odmor, pomoći prilikom preprodaje i omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti u roku od tri meseca i 14 dana od dana kada je primio primerak zaključenog ugovora odnosno predugovora.

Ako trgovac dostavi potrošaču obaveštenje o podacima iz člana 111. ovog zakona pre isteka tri meseca od dana kada je potrošač primio primerak zaključenog ugovora odnosno predugovora, rok za jednostrani raskid ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti računa se od dana kada je potrošač primio obaveštenje.

Korišćenje prava na jednostrani raskid ugovora

Član 116.

Izjava kojom potrošač jednostrano raskida ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor o pomoći prilikom preprodaje i ugovor o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti proizvodi pravno dejstvo ako je data u pismenoj formi ili na trajnom nosaču zapisa (trajnom medijumu).

Izjavu iz stava 1. ovog člana potrošač može dostaviti trgovcu na obrascu za jednostrani raskid ugovora.

Izjava iz stava 2. ovog člana smatra se blagovremenom ako je poslata pre isteka roka za jednostrani raskid ugovora.

www.retail.rs

Pravne posledice raskida

Član 117.

Jednostranim raskidom ugovora odnosno predugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, prestaju obaveze ugovornih strana da izvrše odnosno zaključe ugovor.

Potrošač ima pravo da jednostrano raskine ugovor bez naknade troškova i nije dužan da plati usluge koje su mu pružene pre jednostranog raskida ugovora odnosno predugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti.

52

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Plaćanje unapred

Član 118.

Kod ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja, zabranjeno je ugovaranje plaćanja, pružanja sredstava obezbeđenja, izričitog priznanja duga ili drugog izvršenja obaveze prema trgovcu ili trećem licu pre isteka roka za jednostrani raskid ugovora.

Kod ugovora o pomoći prilikom preprodaje, zabranjeno je ugovaranje plaćanja, pružanja sredstava obezbeđenja, izričitog priznanja duga ili drugog izvršenja obaveze prema trgovcu ili trećem licu pre zaključenja ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, odnosno pre nego što trgovac na drugi način ispuni obaveze iz ugovora o pomoći prilikom preprodaje.

Ugovor o trajnim olakšicama za odmor

Član 119.

Kod ugovora o trajnim olakšicama za odmor, plaćanje cene vrši se u obročnim otplatama, u jednakim godišnjim iznosima za vreme trajanja ugovora.

Zabranjeno je plaćanje suprotno stavu 1. ovog člana.

Ukupan iznos potrošačevih obaveza, uključujući članarinu, obračunava se u jednakim godišnjim ratama.

Trgovac je dužan da potrošaču pošalje zahtev za plaćanje svake obročne otplate u pismenoj formi ili na trajnom nosaču zapisa (trajnom medijumu), najkasnije 14 dana pre dana njenog dospeća.

Posle isplate prve obročne otplate, potrošač može bez kamate da raskine ugovor o trajnim olakšicama za odmor dostavljanjem obaveštenja o jednostranom raskidu ugovora trgovcu, u roku od 14 dana od dana prijema zahteva za plaćanje rate.

Prestanak povezanih ugovora

Član 120.

Ako potrošač jednostrano raskine ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor o pomoći prilikom preprodaje i ugovor o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja, smatra se da su raskinuti svi povezani ugovori bez dodatnih troškova za potrošača, uključujući ugovor o kreditu bez obzira da li je potrošaču kredit odobrio trgovac ili treće lice.

Ako je potrošaču kredit odobrilo treće lice, trgovac je dužan da o jednostranom raskidu ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja obavesti davaoca kredita.

Pomoć prilikom preprodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti odnosno trajnih olakšica za odmor

Garancije u slučaju nesposobnosti plaćanja

Član 122.

Na garanciju trgovca za usluge iz ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti koje nisu izvršene zbog nesposobnosti plaćanja trgovca, shodno se primenjuju odredbe člana 108. ovog zakona.

Solidarna odgovornost

Član 123.

Trgovac, lica koja po nalogu trgovca učestvuju u prodaji vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, oktobar 2011.

53

www.retail.rs

Član 121.

Trgovac je dužan da potrošaču pruži pomoć prilikom preprodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti odnosno trajnih olakšica za odmor.

Ako trgovac ne pruži potrošaču pomoć na način iz stava 1. ovog člana, potrošač može da zahteva od trgovca da otkupi vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti ili trajne olakšice za odmor.

RETAIL MAGAZIN lica kojima je trgovac poverio obavljanje određenih poslova iz ugovora o prodaji vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, ostali trgovci koji učestvuju u prodaji usluga vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, kao i posrednici u prodaji usluga vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, solidarno su odgovorni potrošaču za izvršenje i za pravne posledice neizvršenja ugovornih obaveza.

XI. STRATEGIJA I SISTEM ZAŠTITE POTROŠAČA

Strategija zaštite potrošača

Član 124.

Strategijom zaštite potrošača (u daljem tekstu: Strategija) utvrđuju se dugoročni ciljevi i aktivnosti neophodne radi celovitog ostvarenja politike zaštite prava i interesa potrošača i akcioni plan za realizaciju strategije.

Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove zaštite potrošača donosi Strategiju na period od pet godina.

Akcioni plan iz stava 1. ovog člana realizuje se godišnjim operativnim planovima, koje donosi Vlada.

Nosioci zaštite potrošača

Član 125.

Nosioci zaštite potrošača su Ministarstvo i drugi organi i organizacije u okviru svoje nadležnosti, udruženja i savezi udruženja čija je oblast delovanja ostvarivanje ciljeva zaštite potrošača, privredne i profesionalne komore i drugi učesnici na tržištu.

Nosioci zaštite potrošača iz stava 1. ovog člana međusobno sarađuju u cilju razvoja sistema i ostvarivanja prava i interesa potrošača.

Nacionalni savet za zaštitu potrošača

Član 126.

Radi unapređenja sistema zaštite potrošača i saradnje nadležnih organa, organizacija i drugih nosilaca zaštite potrošača, Vlada obrazuje Nacionalni savet za zaštitu potrošača (u daljem tekstu: Nacionalni savet).

Nacionalni savet čine predstavnici ministarstava i drugih državnih organa i nosilaca javnih ovlašćenja, udruženja i saveza za zaštitu potrošača, privrednih i profesionalnih komora i drugih učesnika na tržištu, kao i nezavisni stručnjaci iz oblasti zaštite potrošača.

Nacionalni savet naročito obavlja sledeće poslove: 1) učestvuje u izradi Strategije; 2) izveštava Vladu o stanju u oblasti zaštite potrošača i sprovođenju Akcionog plana; 3) predlaže mere i aktivnosti na unapređenju zaštite potrošača, a naročito u pogledu savetovanja i pomoći potrošačima u ostvarivanju potrošačkih prava putem savetodavnih centara i obaveštavanja javnosti o svim pitanjima od značaja za zaštitu potrošača.

Nacionalnim savetom predsedava ministar.

Stručne i administrativne poslove za potrebe Nacionalnog saveta obavlja Ministarstvo.

www.retail.rs

Udruženja i savezi

Član 127.

Udruženja i njihovi savezi, u smislu ovog zakona, su udruženja osnovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje i pravni položaj udruženja, a čija je oblast ostvarivanja ciljeva zaštita potrošača (u daljem tekstu: udruženja i savezi).

Udruženja i savezi su samostalni u ostvarivanju ciljeva zaštite potrošača i dužni su da se rukovode isključivo interesima potrošača.

Rukovodeći položaj u organima upravljanja udruženja i saveza čija je oblast ostvarivanja ciljeva zaštita potrošača, ne može imati: 1) državni službenik i službenik u organima jedinice lokalne samouprave koji su zaposleni u Ministarstvu; 54

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN 2) lice na rukovodećem ili nadzornom položaju kod trgovca ili u udruženju trgovaca; 3) lice na rukovodećem ili nadzornom položaju u političkoj stranci ili sindikatu.

Aktivnosti udruženja i saveza

Član 128.

Aktivnost udruženja i saveza naročito obuhvata: 1) informisanje, obrazovanje, savetovanje i pomoć potrošačima u rešavanju problema potrošača; 2) sprovođenje ispitivanja i uporednih analiza robe i usluga posredstvom akreditovanih, odnosno imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti, u skladu sa posebnim propisima; 3) ostvarivanje saradnje sa odgovarajućim organima i organizacijama u zemlji i inostranstvu.

Udruženja i savezi su dužni da objavljuju godišnji izveštaj o aktivnostima kojim je obuhvaćen pregled svih njihovih prihoda, izvora prihoda i troškova, kao i da ga dostave Ministarstvu, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Evidencija udruženja i saveza

Član 129.

Ministarstvo vodi evidenciju udruženja i saveza, koji: 1) su osnovani i upisani u registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje i pravni položaj udruženja; 2) zastupaju kolektivne interese potrošača; 3) štite i unapređuju interese potrošača davanjem saveta i pružanjem pomoći potrošačima u ostvarivanju njihovih prava; 4) raspolažu odgovarajućim kadrovskim kapacitetima sa profesionalnim znanjem i veštinama; 5) ima najmanje 50 članova.

Smatra se da udruženje ili savez zastupa kolektivne interese potrošača u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, ako se cilj njihovog udruživanja ili delovanja odnosi na pitanja od interesa za veći broj potrošača.

Udruženja ili savezi radi upisa u evidenciju udruženja iz stava 1. ovog člana podnose prijavu Ministarstvu.

Prijava sadrži naročito podatke: naziv udruženja ili saveza, o upisu u registar kod Agencije za privredne registre, o aktivnostima za prethodnu godinu od godine u kojoj se vrši upis, o odgovarjućim kadrovskim kapacitetima i o broju članova udruženja ili saveza.

Uz prijavu iz stava 3. ovog člana, dostavljaju se i dokazi o ispunjenju uslova iz stava 1. ovog člana.

Udruženje ili savez se briše iz evidencije udruženja i saveza ako: 1) prestane da ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana; 2) ne dostavi godišnji izveštaj o aktivnostima u skladu sa članom 128. stav 2. ovog zakona; 3) učini povredu zabrane iz člana 131. stav 3. ovog zakona, odnosno drugu težu povredu ovog zakona.

Ministarstvo je dužno da evidenciju iz stava 1. ovog člana učini dostupnom javnosti na svojoj internet stranici.

Ministar bliže propisuje uslove iz stava 1, kao i sadržinu prijave za upis u evidenciju iz stava 3. ovog člana, kao i sadržinu i način vođenja evidencije udruženja i saveza.

Član 130.

Udruženje ili savez koje je evidentirano u skladu sa članom 129. ovog zakona ima ovlašćenje da zastupa interese potrošača u: 1) savetodavnim telima u oblasti zaštite potrošača; 2) postupcima sudskog i vansudskog rešavanja potrošačkih sporova; 3) postupcima pred drugim državnim organima.

Finansiranje aktivnosti udruženja i saveza

Član 131.

Aktivnosti evidentiranih udruženja ili saveza iz člana 129. ovog zakona mogu se finansirati iz budžeta Reoktobar 2011.

55

www.retail.rs

Ovlašćenja udruženja i saveza

RETAIL MAGAZIN publike Srbije.

Organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave podržavaju aktivnosti udruženja i saveza u skladu sa svojim nadležnostima i mogućnostima.

Zabranjeno je da udruženja i savezi primaju bespovratna sredstva od trgovaca i udruženja trgovaca, osim pružanja usluga uz naknadu (npr. obuka i sl.)

XII. VANSUDSKO REŠAVANjE POTROŠAČKIH SPOROVA

Potrošački spor

Član 132.

Potrošački spor jeste svaki spor koji proizlazi iz ugovornog odnosa potrošača i trgovca.

Potrošačkim sporom, u smislu ovog zakona, ne smatra se spor koji nastane usled: 1) smrti, telesne ozlede ili narušenog zdravlja ; 2) pružanja zdravstvenih ili pravnih usluga; 3) prenosa prava na nepokretnostima.

Potrošačkim sporom, u smislu ovog zakona, ne smatra se spor čija vrednost prelazi 1.000.000 dinara.

Potrošački spor može se rešiti vansudskim rešavanjem potrošačkih sporova.

Postupak vansudskog rešavanja potrošačkih sporova je poverljiv i hitan.

Strana u postupku vansudskog rešavanja potrošačkog spora koja povredi obavezu iz stava 5. ovog člana, snosi odgovornost za štetu koja može da nastane drugoj strani kao posledica takvog postupka.

Strane u postupku vansudskog rešavanja potrošačkih sporova su ravnopravne.

Pokretanje postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora

Član 133.

Postupak vansudskog rešavanja potrošačkog spora pokreće se prihvatanjem predloga za vansudsko rešavanje potrošačkog spora druge strane, u zavisnosti od vrste vansudskog postupka u kome se rešava potrošački spor, na osnovu predloga potrošača, odnosno udruženja ili saveza, ili trgovca.

Posrednici i arbitri potrošačkog spora

Član 134.

Strane u potrošačkom sporu mogu sporazumno da povere rešavanje potrošačkog spora jednom ili većem broju posrednika u rešavanju sporova (medijatora) kojeg izaberu sa spiska posrednika, u skladu sa zakonom kojim se uređuje posredovanje.

Strane u potrošačkom sporu mogu sporazumno da povere rešavanje potrošačkog spora arbitru kojeg izaberu u skladu sa zakonom kojim se uređuje arbitraža.

Pravo na sudsku zaštitu

www.retail.rs

Član 135.

Pokretanje i vođenje postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora, ne isključuje niti utiče na ostvarivanje prava na sudsku zaštitu, u skladu sa zakonom.

Shodna primena drugih propisa

Član 136.

Na postupak vođenja i okončanja vansudskog rešavanja potrošačkog spora, shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuju arbitraža, odnosno posredovanje, kao i drugi propisi kojima se uređuje vansudsko rešavanje sporova.

56

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN XIII. POSTUPAK ZABRANE NEPRAVIČNIH UGOVORNIH ODREDABA I NEPOŠTENOG POSLOVANjA

Pokretanje postupka zabrane nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkim ugovorima i nepoštenog poslovanja

Član 137.

Potrošač čije je pravo ili interes povređen može da podnese zahtev za pokretanje postupka: 1) zabrane nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkim ugovorima; 2) zabrane nepoštenog poslovanja; 3) za oduzimanje protivpravno stečene koristi.

Zahtev iz stava 1. ovog člana, može da podnese i udruženje i savez iz čl. 129. ovog zakona, zbog povrede kolektivnih interesa potrošača.

Zabrana pokretanja drugog postupka po istovetnom zahtevu

Član 138.

Do okončanja postupka po zahtevu iz člana 137. ne može se po istovetnom zahtevu pokretati drugi postupak.

Nadležnost suda

Član 139.

Postupak po zahtevu iz člana 137. ovog zakona pokreće se i vodi pred nadležnim sudom u skladu sa zakonom kojim se uređuje nadležnost sudova.

Shodna primena zakona kojim se uređuje parnični postupak

Član 140.

Na postupak po zahtevu iz člana 137. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Publikovanje sudske prakse

Član 141.

Ministarstvo publikuje dostupnu sudsku praksu u vezi podnetih zahteva iz člana 137. ovog zakona i donetih odluka u postupku po tim zahtevima, na osnovu podataka koje dobije od ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa.

Ministarstvo je dužno da podatke iz stava 1. ovog člana učini dostupnim javnosti na svojoj internet stranici.

Vrednost predmeta spora

Mere zabrane nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkim ugovorima i nepoštenog poslovanja

Član 143.

U postupku po zahtevu iz člana 137. ovog zakona, nadležni sud može da: 1) oglasi ništavom svaku nepravičnu ugovornu odredbu u potrošačkom ugovoru i utvrdi da je određeno poslovanje nepošteno, u skladu sa ovim zakonom; 2) naloži trgovcu da bez odlaganja obustavi ugovaranje nepravičnih ugovornih odredaba u poslovanju sa oktobar 2011.

57

www.retail.rs

Član 142.

U postupku po zahtevu iz člana 137. ovog zakona vrednost predmeta spora se utvrđuje u visini ukupne vrednosti robe, odnosno usluga u slučajevima koji su sadržani u zahtevu, a najviše u visini od 500.000 dinara.

RETAIL MAGAZIN potrošačima i nepošteno poslovanje sa potrošačima; 3) utvrdi obavezu trgovcu da o svom trošku ispravi deo oglasa koji se prema odredbama ovog zakona smatra nepoštenim poslovanjem; 4) naloži trgovcu da u sredstvima javnog informisanja o svom trošku objavi da mu je odlukom nadležnog suda izrečena mera zabrane nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkim ugovorima ili mera nepoštenog poslovanja.

Prethodno upozorenje

Član 144.

Podnosilac zahteva iz člana 137. ovog zakona dužan je da pre podnošenja tog zahteva pozove drugu stranu da spor reše vansudskim putem.

Na postupak vansudskog rešavanja spora iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o vansudskom rešavanju potrošačkih sporova.

Privremena mera

Član 145.

Sud može na predlog podnosioca zahteva iz člana 137. ovog zakona doneti privremenu meru kojom se nalaže trgovcu obustava primene nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkom ugovoru ili obustava nepoštenog poslovanja u odnosima sa potrošačima.

Privremena mera iz stava 1. ovog člana može trajati do donošenja odluke suda po zahtevu iz člana 137. ovog zakona.

Mera oduzimanja protivpravno stečene koristi

Član 146.

Ako trgovac protiv kojeg je doneta pravosnažna sudska odluka po zahtevu iz člana 137. ovog zakona ne postupi po toj odluci u ostavljenom roku, svako lice koje ima za to opravdani interes, može da podnese sudu zahtev za donošenje mere oduzimanja protivpravno stečene koristi.

U postupku po zahtevu iz stava 1. ovog člana, ako u predmetnim pojedinačnim slučajevima vrednost robe, odnosno usluga iznosi manje od 2.000 dinara po potrošaču, sud će utvrditi iznos naknade za protivpravno stečenu korist u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini ukupne vrednosti robe, odnosno usluga u slučajevima na koje se odnose utvrđene nepoštene ugovorne odredbe, odnosno nepošteno poslovanje, a najviše do 5% od ukupnog godišnjeg prihoda trgovca, obračunatog u skladu sa propisima koji uređuju zaštitu konkurencije.

Naplata novčanog iznosa mere iz stava 2. ovog člana, vrši se u korist budžeta Republike Srbije.

XIV. NADZOR

www.retail.rs

Nadležnost za nadzor

Član 147.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo, ministarstvo nadležno za poslove turizma, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ministarstvo nadležno za poslove energetike, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija, ministarstvo nadležno za poslove planiranja i građevinarstva i zaštite životne sredine, kao i ministarstvo nadležno za poslove finansija.

Inspekcijski nadzor vrše ministarstva iz stava 1. ovog člana preko inspektora nadležnih za vršenje inspekcijskog nadzora u odgovarajućoj oblasti.

Ministarstva iz stava 1. ovog člana u vršenju nadzora međusobno sarađuju, odnosno međusobno se obaveštavaju o preduzetim merama, razmenjuju informacije, pružaju neposrednu pomoć i preduzimaju zajedničke mere i aktivnosti značajne za sprovođenje inspekcijskog nadzora.

58

oktobar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Ovlašćenja nadležnih inspekcijskih organa

Član 148.

U vršenju inspekcijskog nadzora nadležni inspektor ima sva prava, dužnosti i ovlašćenja koja su propisana ovim zakonom i zakonima kojima se uređuje inspekcijski nadzor u odgovarajućoj oblasti.

Nadležni inspektor u vršenju nadzora proverava da li trgovac: 1) ističe cene, u skladu sa čl. 6. do 12. i članom 14. ovog zakona; 2) obaveštava potrošača pre zaključenja ugovora u skladu sa članom 16. ovog zakona; 3) nepošteno posluje u skladu sa članom 23. i 25. ovog zakona; 4) prodaje, služi i poklanja maloletniku duvanske odnosno alkoholne proizvode i pivo u skladu sa članom 26. ovog zakona; 5) vrši neposredno oglašavanje u skladu sa članom 41. ovog zakona; 6) šalje pošiljke koje potrošač nije naručio, u skladu sa članom 42. stav 1. ovog zakona; 7) vrši oglašavanje putem sredstava komunikacije na daljinu u skladu sa članom 43. ovog zakona; 8) zloupotrebljava izraz „garancija” u skladu sa članom 57. ovog zakona; 9) odgovara potrošaču na reklamacije u skladu sa članom 58. stav 2. ovog zakona; 10) isključuje potrošača sa distributivne mreže, u skladu sa članom 86. ovog zakona; 11) uspostavlja kontakt liniju u vezi sa priključenjem na distributivnu mrežu, kvalitetom i korišćenjem usluga od opšteg ekonomskog interesa u skladu sa članom 92. zakona; 12) oglašava ili nudi na prodaju turistička putovanja, u skladu sa članom 95. ovog zakona; 13) obaveštava potrošača o podacima koji se odnose na porodicu domaćina i odgovorno lice kome učenik odnosno student može da se obrati za pomoć u mestu boravka, u skladu sa članom 101. stav 3. ovog zakona; 14) dostavlja garanciju za slučaj nesposobnosti plaćanja u skladu sa članom 108. stav 1. i članom 122. ovog zakona; 15) oglašava i nudi vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti, trajne olakšice za odmor, pomoć prilikom preprodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti i trajnih olakšica za odmor, odnosno razmenu vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti u skladu sa članom 112. ovog zakona; 16) omogućava posebno potpisivanje ugovornih odredaba o pravu potrošača na jednostrani raskid ugovora, o trajanju tog prava i o zabrani plaćanja unapred za vreme trajanja prava na raskid u skladu sa članom 113. st. 7. i 8. ovog zakona.

Rešenje inspektora

Član 149.

Ako nadležni inspektor utvrdi nedostatke iz člana 148. ovog zakona doneće rešenje kojim će odrediti rok u kome je prodavac ili davalac usluga dužan da otkloni utvrđeni nedostatak.

Ako prodavac ili davalac usluga ne otkloni utvrđeni nedostatak u roku koji je određen u rešenju inspektora, inspektor će doneti rešenje o privremenoj zabrani prodaje robe, odnosno pružanja usluga do otklanjanja nedostataka zbog kojih je ta mera izrečena.

XV. KAZNENE ODREDBE

Član 151.

Novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice ako: 1) ne istakne cenu u skladu sa čl. 6 i 7. stav 1, kao i čl. 8. do 12. ovog zakona.

2) ne ispuni uslove iz člana 14. prilikom oglašavanja ukupne cene; 3) ne izda potrošaču račun u skladu sa članom 15. ili ne izvrši specifikaciju računa za usluge od opšteg ekonomskog interesa u skladu sa članom 91. ovog zakona; oktobar 2011.

59

www.retail.rs

Žalba

Član 150.

Protiv rešenja člana 149. st. 1. i 2. ovog zakona može se izjaviti žalba u roku od osam dana nadležnom ministru. Žalba iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

www.retail.rs

RETAIL MAGAZIN 4) ne saopšti komercijalnu svrhu pružanja obaveštenja potrošaču u skladu sa članom 16. ovog zakona; 5) neistinito tvrdi da ga obavezuje neki kodeks ponašanja, suprotno članu 23. stav 1. tačka 1) ovog zakona; 6) istakne oznake poverenja, oznake kvaliteta ili ekvivalenta bez prethodnog dobijanja neophodne dozvole, suprotno članu 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona; 7) tvrdi da je kodeks ponašanja odobrio državni ili drugi organ, a da u stvari to nije slučaj, suprotno članu 23. stav 1. tačka 3) ovog zakona; 8) neistinito tvrdi da trgovca, njegovo poslovanje ili proizvod, odobrava, podržava ili ovlašćuje određeni državni organ ili neka organizacija, ili tvrdnja iste sadržine u slučaju da se trgovac ne pridržava uslova pod kojim mu je data podrška, pomoć ili odobrenje iz člana 23. stav 1. tačka 4) ovog zakona; 9) pozove potrošača da učini ponudu za kupovinu proizvoda sa tačno određenom cenom i prikrije postojanje bilo kog razloga za osnovanu sumnju da će moći da isporuči dati proizvod, ili da angažuje drugog trgovca da ga isporuči, po navedenoj ceni, u količini i roku koji bi se inače mogao osnovano očekivati s obzirom na vrstu proizvoda, obim oglašavanja i ponuđenu cenu(„bait advertising“), suprotno članu 23. stav 1. tačka 5) ovog zakona; 10) pozove potrošača da učini ponudu za kupovinu nekog proizvoda po određenoj ceni i onda odbije da potrošaču pokaže proizvod na koji se oglas odnosi, odbije da primi porudžbenicu ili odbija da isporuči proizvod u primerenom roku ili pokaže potrošaču oštećeni uzorak proizvoda na koji se odnosi oglašavanje, u nameri da ga navede na kupovinu nekog drugog proizvoda („bait and switch“), suprotno članu 23. stav 1. tačka 6) ovog zakona; 11) lažno tvrdi da će proizvod biti raspoloživ u veoma kratkom vremenskom periodu, ili da će veoma kratko biti raspoloživ pod određenim povoljnim uslovima, s ciljem da se potrošač navede da odluku o kupovini donese odmah, odnosno da mu se uskrati prilika ili vreme potrebno za donošenje razborite odluke, suprotno članu 23. stav 1. tačka 7) ovog zakona; 12) preuzme obavezu pružanja prateće usluge nakon prodaje određenog proizvoda potrošaču sa kojim je pre prodaje komunicirao na jeziku koji nije u zvaničnoj upotrebi u Republici Srbiji a nakon prodaje mu nudi pružanje pratećih usluga samo na nekom drugom jeziku, o čemu nije na jasan način obavestio potrošača pre nego što se potrošač obavezao, suprotno članu 23. stav 1. tačka 8) ovog zakona; 13) neistinito tvrdi ili stvara pogrešan utisak da je proizvod u zakonitom prometu, suprotno članu 23. stav 1. tačka 9) ovog zakona; 14) predstavi prava koja su potrošaču garantovana zakonom kao posebne prednosti koju trgovac nudi potrošaču, suprotno članu 23. stav 1. tačka 10) ovog zakona; 15) iskoristi urednički prostor u medijima za promociju proizvoda, to jest propusti da u sadržaju oglasa zvukom ili slikom naglasi da je reč o plaćenom oglašavanju, a ne o sadržaju iza kojeg stoji uredništvo (“advertorial”), suprotno članu 23. stav 1. tačka 11) ovog zakona; 16) iznosi netačne tvrdnje o prirodi i značaju rizika kome potrošač izlaže sebe ili svoju porodicu ako ne kupi određeni proizvod, suprotno članu 23. stav 1. tačka 11) ovog zakona; 17) oglasi proizvod koji liči na neki proizvod drugog trgovca čime se potrošač, namerno, navodi na pogrešan zaključak da je oba proizvoda proizveo isti trgovac, suprotno članu 23. stav 1. tačka 12) ovog zakona; 18) stvori, vodi ili oglašava piramidalnu šemu, u okviru koje potrošač plaća naknadu za mogućnost ostvarenja prihoda, ako taj prihod ne zavisi od uspešnosti prodaje određenog proizvoda, nego pre svega od učestvovanja drugih potrošača u navedenoj šemi, protivno članu 23. stav 1. tačka 13) ovog zakona; 19) lažno tvrdi da ubrzo prestaje sa poslovanjem ili se seli u druge prostorije, suprotno članu 23. stav 1. tačka 14) ovog zakona; 20) tvrdi da određeni proizvod povećava šansu za pobedu u igrama na sreću, suprotno članu 23. stav 1. tačka 15) ovog zakona; 21) netačno tvrdi da određeni proizvod leči neku bolest, disfunkciju ili deformitet, suprotno članu 23. stav 1. tačka 16) ovog zakona; 22) da netačnu informaciju o uslovima na tržištu, ili o mogućnosti pronalaženja određenog proizvoda, u nameri da se potrošač navede da taj proizvod pribavi pod nepovoljnijim od uobičajenih tržišnih uslova, suprotno članu 23. stav 1. tačka 17) ovog zakona; 23) tvrdi da raspisuje nagradno takmičenje ili promotivnu igru, ako se nakon toga ne podeli obećana na60

oktobar 2011.

grada ili odgovarajuća zamena za nju, suprotno članu 23. stav 1. tačka 18) ovog zakona; 24) opiše proizvod rečima „gratis“, „besplatno“, „bez naknade“ ili drugim rečima sličnog značenja, ako je potrošač dužan da snosi bilo kakav trošak izuzev neizbežnog troška javljanja na oglas i preuzimanja odnosno isporuke proizvoda, suprotno članu 23. stav 1. tačka 19) ovog zakona; 25) stavi račun ili sličan dokument kojim se zahteva plaćanje u promotivni materijal, čime se kod potrošača stvara pogrešan utisak da je već naručio određeni proizvod, suprotno članu 23. stav 1. tačka 20) ovog zakona; 26) netačno tvrdi ili stvara pogrešan utisak da ne posluje u okviru svoje poslovne delatnosti, profesije ili zanata, ili se neistinito izdaje za potrošača, protivno članu 23. stav 1. tačka 21) ovog zakona; 27) stvara pogrešan utisak da su prateće usluge nakon prodaje određenog proizvoda raspoložive na teritoriji Republike Srbije, suprotno članu 23. stav 1. tačka 22) ovog zakona; 28) zloupotrebi reči „garancija“ protivno članu 57. i članu 23. stav 1. tačka 23) ovog zakona; 29) stvori utisak kod potrošača da ne može da napusti prostorije dok ne zaključi ugovor, suprotno članu 25. stav 1. tačka 1) ovog zakona; 30) dođe u ličnu posetu domu potrošača i ogluši se o potrošačev zahtev da se udalji, odnosno da se više ne vraća, izuzev u slučaju i na način koji opravdava pokušaj da se ostvari potraživanje iz ugovora, suprotno članu 25. stav 1. tačka 2) ovog zakona; 31) uporno se obraća potrošaču, protivno njegovoj volji, putem telefona, faksa, elektronske pošte ili drugog sredstva komunikacije na daljinu, izuzev u slučaju i na način koji opravdava pokušaj da se ostvari potraživanje iz ugovora, suprotno članu 25. stav 1. tačka 3) ovog zakona; 32) zahteva da potrošač, koji želi da ostvari svoja prava iz polise osiguranja, dostavi dokumenta koja se ne mogu razumno smatrati relevantnim za ocenu osnovanosti njegovog zahteva; ili uporno izbegava da odgovori na potrošačevo obraćanje, kako bi odvratio potrošača od ostvarivanja njegovih ugovornih prava, suprotno članu 25. stav 1. tačka 4) ovog zakona; 33) direktno podstiče decu, putem oglasa, da kupe ili da ubede roditelje ili druga odrasla lica da za njih kupe proizvod koji je predmet oglašavanja, suprotno članu 25. stav 1. tačka 5) ovog zakona; 34) zahteva da potrošač plati, vrati ili čuva proizvod čiju isporuku nije ni tražio, suprotno članu 25. stav 1. tačka 6) ovog zakona; 35) izričito upozori potrošača da će posao ili egzistencija trgovca biti ugroženi, ako potrošač ne pribavi određeni proizvod ili uslugu, suprotno članu 25. stav 1. tačka 7) ovog zakona; 36) stvori pogrešan utisak kod potrošača da je osvojio, da će osvojiti ili da će preduzimanjem određene radnje osvojiti nagradu, ili kakvu drugu korist, ako ne postoji nikakva nagrada ili korist, ili ako je preduzimanje bilo koje radnje u cilju osvajanja nagrade ili koristi uslovljeno time da potrošač plati određenu sumu novca ili podnese određene troškove, suprotno članu 25. stav 1. tačka 8) ovog zakona; 37) prodaje, služi i poklanja alkoholna pića, odnosno duvanske proizvode, licima mlađim od 18 godina života, suprotno članu 26. stav 1. ovog zakona; 38) neposredno se oglasi protivno članu 41. stav 1. ovog zakona; 39) ne obavesti potrošača da mu se obraća u komercijalne svrhe, u skladu sa članom 41. stav 2. ovog zakona; 40) pošalje robu i pruži uslugu potrošaču, ako potrošač to nije prethodno tražio, suprotno članu 42. stav 1. ovog zakona; 41) oglašava, koristeći sredstva komunikacije na daljinu, na način koji je suprotan zahtevu iz člana 43. ovog zakona; 42) ne odgovori u pisanom obliku, u roku od 15 dana od prijema reklamacije, i ne obavesti potrošača o mogućem rešenju, u skladu sa članom 58. stav 2. ovog zakona; 43) isključi potrošača sa mreže odnosno uskrati mu uslugu od opšteg ekonomskog interesa, suprotno članu 86. ovog zakona; 44) ne uspostavi kontakt liniju u skladu sa članom 92. ovog zakona; 45) oglasi ili nudi na prodaju paket aranžman suprotno članu 95. ovog zakona; 46) najkasnije 14 dana pre polaska obavesti potrošača o imenu, adresi i telefonskom broju porodice domaćina, i o imenu, adresi i telefonskom broju odgovornog lica kome učenik odnosno student može da se obrati za pomoć u mestu boravka, suprotno članu 101. stav 3. ovog zakona; 47) potrošaču ne pruži dovoljnu garanciju obezbeđenja za slučaj nesposobnosti plaćanja pri ugovorima oktobar 2011.

61

www.retail.rs

RETAIL MAGAZIN

RETAIL MAGAZIN o turističkim putovanjima i vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, u skladu sa članom 108. stav 1. i članom 122. ovog zakona; 48) oglasi ili ponudi vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti, trajne olakšice za odmor, pomoć prilikom preprodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti i trajnih olakšica za odmor odnosno razmenu vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti suprotno članu 113. ovog zakona; 49) pored ugovornih odredaba o pravu potrošača na jednostrani raskid ugovora, o trajanju tog prava i o zabrani plaćanja unapred za vreme trajanja prava na raskid nema potpisa potrošača, suprotno članu 113. stav 6. ovog zakona.

50) u svojstvu udruženja ili saveza iz člana 127. ovog zakona, prima bespovratna sredstava od trgovaca ili udruženja trgovaca, osim usluga za naknadu, suprotno članu 131. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara. Član 152.

Uz prekršajnu kaznu iz člana 151. stav 1. ovog zakona, pravnom licu se može izreći i zaštitna mera privremene zabrane obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja rešenja.

Uz prekršajnu kaznu iz člana 151. stav 2. ovog zakona, odgovornom licu u pravnom licu može se izreći zaštitna mera privremene zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine.

Uz prekršajnu kaznu iz člana 151. stav 3. ovog zakona, preduzetniku se može izreći i zaštitna mera privremene zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana.

XVI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 153.

Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Član 154.

Danom početka primene ovog Zakona prestaju da važe Zakon o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS”, broj 79/05) i Zakon o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom („Službeni glasnik RS”, broj 101/05).

www.retail.rs

Član 155.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od 1. januara 2011. godine.

62

oktobar 2011.