Plezir magazin #90 by Plezir magazin

Maj 2021. Broj 90

PleziR m a g

Uvod

Malo je stvari i „iskustava“ koja danas nisu digitalizovana i prilagođena širokom auditorijumu za uživanje. Živimo u svetu u kome je virtuelna realnost postala široko rasprostranjena, pa nije ništa neobično što naša čula konstantno i na svakom koraku vrlo lako bivaju stimulisana, angažovana i animirana. Međutim miris, čulo koje se pokazalo naročito osetljivim u protekloj godini, i dalje je vrlo intimno i potrebna je naša imaginacija kako bismo ga oživeli. Uprkos brojnim pokušajima da se mirisna komponenta uključi u iskustvo gledanja filma u bioskopu, tehnologija nam i dalje to nije omogućila. U muzejima možemo videti kako je život izgledao u određenim periodima ljudske istorije, ali to kako je mirisao je nešto što je retka privilegija tematskih izložbi ili specijalnih umetničkih projekata i biblioteka mirisa. Kako je mirisao London pedesetih, možemo da pretpostavimo na osnovu pisanih tragova, ali kroz istoriju nije bilo tako često da se mirisi zaista i čuvaju kao relikvije, poput slika ili knjiga. To se danas, na sreću menja i sve je više interesantnih projekata usmerenih upravo na očuvanje i dokumentovanje mirisa. Danas je lako moguće učestvovati u radionici izrade parfema koji su se koristili u Starom Egiptu, a pre samo nekoliko decenija to je bilo većini ljudi potpuno nedostižno. Mi smo se u ovom broju pozabavili mirisom iz lične perspektive, pružajući vam putokaze i inspiraciju da dalja traganja sami nastavite.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin

maj

ŽIVOTNI STIL

Miris Japana

036

Mirisna bašta Delorije Bunđe-Sajčić

066

092 Oči u kljove s mamutom

100

Miris putovanja

112

Bubanj se ne lupa

118 Od tropskog lišća do tropske obuće

126

KOLUMNA KOLUMNA

PUTOVANJA

ŽIVOTNI STIL

PUTOVANJA

Edukativni sadržaji mimo učionice

104

ŽIVOTNI STIL

062

084

MUZIKA

Posoljeni zrak i razlivena tinta

ŽIVOTNI STIL

054

Istra - miris detinjstva

078

Mirisi Azije

KOLUMNA

026

Parfimerija Sava

Izgradnja permakulturnog vrta u sunčanoj Istri

MODA

Miris prošlog vremena - omiljeni parfemi carske Rusije

042

ŽIVOTNI STIL

016

KOLUMNA

Plezir ritual: Jasmina Janković Stojanović

ŽIVOTNI STIL

008

KNJIŽEVNOST

Online špartanje

ŽIVOTNI STIL

NEGA

Sanja Martinović

EKOLOGIJA

Sadržaj

Drugi život – odeća priča

132

Miris ili osećanje?

142

Pomiriši svet oko sebe

146

Svežina ( o) sećanja

152

David Albahari i mape identiteta

072 3

redakcija

Teodora Kovrlija

Nina Simonović

Milena Goševski

Andrijana Kovrlija

Marko Vajović

Bojana Đuričić

Ljiljana Maletin Vojvodić

Merima Aranitović

Sofija Mirčetić

Vesna Belušević

Sara Savčić

Andrea Sigmund

PleziR 4

maj

Milica Bojović

Jelena Jović

Anđelija Popović

Anamarija Prgomet

Milica Antić

Danijela Rupić

Jelena Gvozden

Devojka

Foto: Milena Goševski

sa naslovnice Vesna Crepuljarević Preporuka za čitanje/gledanje/slušanje?

Ispričaj nam nešto o sebi?

Uh, najmanje volim da preporučujem knjige, iako se time zapravo bavim u

Predajem književnost srednjoškolcima životu. Ali u poslednje vreme uživam u i radujem se razgovorima koje vodimo, svom poslu jer pomno čitam Nabokobavim se lekturom i nadam se da ću va, a uskoro će se pojaviti i jedan vrlo uskoro napisati doktorat na temu iz zanimljiv roman indijske književnice oblasti srpske drame.

Šubhangi Svarup u izdanju Derete, zove se Geografske širine čežnje.

Omiljeni dnevni plezir? Premda se sekcija gledanje mahom Kafa s prijateljima, joga, šetnja u kraju odnosi na filmove, ja ću reći - gledajte uz Spotify i redovno oduševljenje ras- pozorišne predstave. Bilo je zanimljivih poredom oblaka na nebu.

premijera ove sezone, Kišne kapi na vrelom kamenju u režiji Juga Đorđevića

Šta radiš kada ne radiš ništa?

ne bi trebalo propustiti, igra se u Beogradskom dramskom.

Leškarim u krevetu posmatrajući svoje biljke ili, moram da priznam, gledam Kada je o slušanju reč, mislim da je tu u ekran telefona zalepljena za sadržaj najvažnije da pratite sebe i uskladite na društvenim mrežama. Ponekad pi- muziku sa svojim trenutnim stanjem skaram po omiljenom mi Samo nežno i raspoloženjem. Ako niste preslušali prema sebi planeru, trudeći se da što novi album Lane del Rej, svakako izdvoviše koristim papir i olovku. 6

maj

jite vreme za to.

by PleziR

Pletivo

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

nekih od mojih omiljenih parfimerskih Instagram naloga. (biram i ovog puta Instagram radi bolje preglednosti, a kao putokaz za dalje istraživanje). Ovaj zanat vekovima već prati izvesna doza misticizma, međutim na pomenutim profilima nema tog oreola tajne, već se o sastojcima, iskustvima i idejama iza određenih mirisnih kompozicija govori bez uvijanja, transparentno i razumljivo. Priče o održivosti određenih sastojaka, novim formulacijama koje nastaju kao posledica sve oštrijih regulativa EU samo su deo priča koje vas ovde čekaju. Ukoliko vas je ova tema zaintrigirala, verujem da će vam navedeni profili biti samo polazna osnova za dalje istraživanja, a moja preporuka je da ne zaboravite da posetite i sajtove na kojima parfimeri često kače zanimljive videe i podkaste čime vas bliže uvode u ovaj mirisni svet.

ONLINE ŠPARTANJE

U majskom špartanju vas vodim u „šetnju“ do

@a_library_of

10 maj

@aftelierperfume

@firmenichfine

12 maj

@ illuminatedperfume

@lab_aroma

14 maj

@ scentspiracy

Životni stil

PLEZIR

rI TU AL Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Privatna arhiva

Jasmina Janković Stojanović

Kako započinješ dan? Dosta mi vremena treba da se najpre vratim u telo i otvorim oči. Često ponavljam sebi, u onom kratkom periodu kada se budimo i ponovo oživljavamo u ovoj realnosti: „Otvori oči, otvori oči.“ Devedesetih godina, bio je poBuđenje s prvim zracima sunca uz jogu, do-

pularan španski film „Abre los

ručak uz tihu muziku, ispijanje omiljenog čaja

ojos!“, i čujem u glavi taj glas

uvek u isto vreme, priprema zdravih obroka,

pre nego što se probudim. Ne-

čitanje u određenom delu stana, opuštanje

kada i brojim unazad: „4-3-

uz filmsko veče ili utakmicu s društvom, to-

2-1, otvori oči!“ I onda pogle-

pla kupka, sve su ovo rituali koji boje naše

dam taj novi dan. Ostanem još

dane i čine da se osećamo sigurno i prijatno.

malo u krevetu, obavezno me-

U trenucima povećanog stresa i kriza poput

ditiram 20 minuta (transceden-

ove kojoj čovečanstvo danas svedoči, psi-

talnu meditaciju). Tek ka-da

holozi nam kažu da ako već spoljašnji svet

se potpuno centriram, u pot-

ne možemo kontrolisati, dobro je negova-

punosti osetim svoje telo, tek

ti svoje dnevne rutine i rituale koji dovode

kada se pitam: „Šta bi danas

do toga da se dobro osećamo i izazivaju

obukla? Šta bi danas jela? Ka-

nam prijatna osećanja. O ritualima, uspo-

ko želiš danas da se osećaš?“

ravanju, životnim izazovima i novim strani-

i kada dobijem iznutra, iz svo-

cama koje upravo ispisuje, pričala sam sa

je duše odgovore na ta pita-

Jasminom Janković Stojanović, uredni-

nja, tek tada ustajem. I onda

com, prevoditeljkom, kreativnom biznis i

se otvara portal dešavanja,

marketing konsultantkinjom, osnivačicom

susreta, ljudi, priča, sudbina,

Moahaza agencije, NLP masterom, men-

kreacija…

torkom ličnog razvoja, bivšom urednicom magazina Sensa i bivšom projektnom i editorial menadžerkom u Original magazinu Fondacije Novak Đoković. 17

Na šta pomisliš kad čuješ reč plezir? Pomislim na zadovoljstvo, na male nežne gestove, na tople reči, na prigušeno svetlo i uspavanu atmosferu. Na dozvole koje sebi dajemo da se osećamo bolje. Kada kažem sebi: „Učini mali plezir…“ Na male stvari koje prave velike promene. Na vaš magazin koji pratim od samog početka i divim se vašoj energiji, ljubavi i posvećenosti da kreirate ovaj Univerzum u sveopštem toku događaja. Na koji način brineš o svom zdravlju? gde sam preterala, gde treba da usporim, šta treba da poboljšam… Meditiram, hranim se pravilno prema potrebama mog tela, ne pušim, izbe- Nedavno si na svom Instagram profilu gavam toksine - i stvari i ljude. (smeh) govorila o svom iskustvu sa kovidom Koristim eterična ulja, Bahove kapi, kri- i postkovidom. Možeš li da podeliš sa stale. Bavim se rekonekcijom, vežbam nama kako te je ovo iskustvo osnažilo isto prema potrebama mog tela. Kada i pružilo ti poneki putokaz? i koliko želim. Vodim jedan pristojno normalan život, bez ekstrema u hrani, Kovid mi je doslovno promenio telo, a i piću, i toksičnim materijama. Slušam život. U prvom talasu kada sam ga dobisimptome tela i holistički se odnosim la, nije bilo strašno. Imala sam tri vikenprema bolu. Znam da je to govor moje da problematiku, ali sam između toga duše pa istražujem šta mi poručuje: radila u punoj pari i završavala mnogo 18

maj

porodičnih i ličnih izazova, kao da se ni- sebi. Više odmaram. I naučila sam da u šta ne događa. Međutim, kasnije je telo jednoj mirnoj, tišoj energiji završavam počelo sve više da slabi i taj postkovid stvari, bez mnogo pompe i ushićenja, sindrom mi je sve teže padao: umarala ali sa dubljim mirom. sam se, iscrpljivalo me da hodam, govorim, ponekad i da mislim. Na svakom Neke nove stranice kada je tvoja kanivou je dolazilo do nekih promena. rijera u pitanju su počele da se ispiMetabolizam mi se usporio, koncentra- suju. Spomenuću samo da pripremaš cija opala, fokus oslabio. Tako više nika- jednu novu onlajn oazu koja slavi usko nisam mogla da pravim ni najmanji poravanje, predano radiš na pripremi kompromis koji mi nije prijao. Mogu da predavanja i radionica, organizuješ kažem da se moj život deli do kovida i konsultacije i to je tek početak. Da li bi posle kovida. Sada stvari radim sporije želela da podeliš sa našim čitaocima ali su dobile neki drugi kvalitet. Apso- kojim lepim projektima si u poslednje lutno ne pravim kompromise. Ugađam vreme okupirana, koja to semena si sadila proteklih nedelja? Da, hvala mnogo što si sve to primetila! Najpre uskoro kreće – fenomenalno si rekla – onlajn oaza. Portal koji pokrećem sa meni najbližim ljudima, sa idejom da bude „slow”, što nećemo prevesti kao „sporo”, već lagano, rastegnuto, toplo, nežno, bez pritiska, lepo, potrebno, prijateljski, bez nadmetanja, sa ciljem da ujedinjuje dobre priče, dobre ideje, inicijative, inovacije i da skrene pažnju da je vreme kategorija koju vrlo subjektivno definišemo i može zaista da bude na našoj strani. Ne tražimo senzacije, ekskluzivu, popularnost, pratioce. Za 19

nas su važne vrednosti koje ljudi žive, keting. Zanimljivo mi je da me je nekoliprimeri kakve daju, istina koju propo- ko kompanija zvalo za marketing, iako vedaju i dela koja ostavljaju za sobom. sam ja prevashodno radila izdavaštvo i Za nas su važni ljudi koji su u megalo- uređivanje, ali očigledno se i ta veština manskom društvu – mali. Pojedinci koji vremenom izgradila, pa sada mogu i istupaju iz mase. Pokretači promena. tu da budem doprinos. Ipak sam ostaPoznati i nepoznati koji ne žele da se la dosledna i verna izboru da budem uklapaju u ramove i pakuju u kutije, već freelance, te moji klijenti trenutno tek žele da žive život i osete ga, svakom po- počinju ali to su sjajni kvalitetni ljudi i rom svog bića.

proizvodi za koje će se tek čuti.

Sa dve sjajne žene sam osnovala Fon- Držim predavanja, konsultacije, fotodaciju i sada radimo na njenom razvo- grafišem, prevodim… Radim sve ono ju. To je jedan fantastičan projekat koji što poželim i što duša prepozna kao okuplja ljude otvorenog srca, sa vizijom potrebno. I isto tako, ne radim više nii željom da daju i vrate smisao ovom šta sa čim nisam usaglašena i što se svetu! Uskoro ćemo sve objaviti i lan- ne podudara sa mojim vrednostima. sirati, sada ću samo otkriti da se zove Nema tog novca ni titule ni imena koji NOIMA, što znači na grčkom jeziku „smi- to može da nadomesti. Idealista sam, sao“, a nastala je od „nous“ što znači time se dičim. „um“. Znači, nešto što je smisleno, iz uma, sa svrhom. To ćemo raditi i tome Koji je tvoj omiljeni dnevni ritual? se posebno radujem! To su nizovi sitnih rituala kojima oznaU okviru moje agencije Moahaza pru- čavam početak nečega: kuvanje kafe žam usluge u vezi sa brendingom, di- kada počinjem sa poslom, jutarnje tušizajnom, razvojem društvenih mreža i ranje za početak dana, spremanje kada imam sve više sjajnih klijenata! To su idem da šetam psa, čišćenje prostora mahom ljudi koji tek počinju i koji žele i paljenjem palo santo štapića ili vezice prepoznaju drugačiji pristup, emotivni- od žalfije, mirišljave sveće uveče, paljeji, iskustveni, u odnosu na klasičan mar- nje lampe da čitam knjigu kada svi uto-

nu u san… Nizovi malih prelepih gestova kojima postajem svesna realnosti. Kako se uzemljuješ? Uh, prizivanjem da se uzemljim. Nekada kažem sebi: „Vrati svest u svoje telo.“ To sam prvi put čula od Žarka Ilića kada mi je radio reiki tretman, pre mnogo godina. Nekada koristim eterična ulja za prvu čakru. Nekada vežbama joge. A nekada prosto volim da nisam na zemlji, nego se pustim da letim i lutam kosmosom dok svima deluje kako sam tu. (smeh) Kome se obraćaš kada nisi „sva svoja“? Protekle dve godine su bile veoma izazovne za mene privatno, tako da sam pored koučeva i raznih tehnika išla i na psihoterapiju. Smatram da je u nekim životnim situacijama neophodno objediniti te pristupe kako bismo mogli da pronađemo najadekvatnije rešenje i put za sebe. U izuzetno teškim trenucima pomogao mi je veoma raznoliki pristup Vesne Danilovac, lekara i kouča. Sada se najviše obraćam sebi, jer sam shvatila da su svi oko mene u većim problemima nego ja. Pa onda neka

mudra Ja i ova uplašena Ja popričaju i Kako je pandemija uticala na tvoju krenu dalje, ruku pod ruku.

svakodnevicu?

Koja je tvoja omiljena „hrana“ za duh/ Ja sam dve godine pre pandemije natelo/um?

pustila stalni posao i prešla u preduzetničke vode, prvenstveno da bih imala

Lubenica, hleb, sok od jabuke. Vrlo sam fleksibilno radno vreme i svoj radni projednostavna. (smeh)

stor. Tako da sam ja mahom radila od kuće, iz svoje kancelarije, online sa kli-

Na koji način nagrađuješ sebe?

jentima iz inostranstva i pre pandemije. Nije mi mnogo promenila ritam, osim

Sve zavisi od potrebe trenutka. Nekada što je druge uskladila sa mnom. Meni kursevima i edukacijom, nekada ode- je taj ritam pandemije prijao, i prija mi ćom, nekada kozmetikom… Obožavam i sada. Jedino mi nedostaju putovanja, i predmete za kuću, dekoracije, detalje. ali sada sam tako lepo sebi namestila Karte tarot ili oracle. Fotelje. (smeh) U život, da ne moram ni da putujem dok poslednje vreme sam opčinjena fotelja- mi ne bude sasvim udobno. ma. Raznim stvarima koje osetim u trenutku. Najviše volim da nagradim sebe Najbitnija lekcija kojoj te je naučila nagrađujući druge, pa tako kupujem od 2020. godina? malih proizvođača, domaćih dizajnera koji se bave eko modom ili ručnim ra- Sada kad razmišljam, možda bi bila ta dom, lokalnih prodavnica i slično. Volim da ne pravim kompromise po svaku da ih podržim i kupovinom i na mojim cenu. Da budem bolja sebi a ne drugiprofilima, a uskoro ćemo imati strani- ma. Da smrt nije strašna već život koji cu na našem sajtu na kojoj će biti mo- liči na smrt. I da je to nešto od čega tregućnost da ih predstavimo kroz tekst o ba da bežimo. Da nema vremena za odnjima i link ka njihovim mrežama.

laganje, već da hvatamo trenutak. Da je tajming kao talas za surfovanje. Uhva-

maj

ti se odmah i na njemu se vozi, nema čekanja, nema premišljanja, nema nagodbi. Možda više nikad ne dođe takav, niti sličan. Da ne budem stroga prema sebi. Da budem stroga prema drugima. Da se stvarno sve preživi i idemo dalje, na novi nivo. Preporuči nam dobru knjigu/pesmu/ film/seriju/podkast/newsleter/blog? Trenutno gledam sjajnu špansku seriju na Netflixu Da te nisam sreo, nije mnogo poznata a sigurna sam da će se dopasti vašim čitaocima. Knjigu preporučujem Zemlja duše Olge Karitidi. Sve što mogu da pročitaju od Marije Lujze Fon Franc (izdavač je Dereta). Za newsletter preporučujem da se pretplate na AstroSis pismo koje šalju Astrosestre, oduševiće ih. Preporučiću i još nekoliko sjajnih proizvoda za duh i telo: aparat Lucha T8 koji emituje Šumanovu rezonancu i infracrveno svetlo i harmonizuje telo. Plavu bocu za solarnu vodu koja programira vodu, a koju proizvodi sjajna Milica Rada. Prirodne proizvode za čišćenje organizma na bazi ruskih naučnih istraživanja Doktor More. Pre-

poručujem i da prate moje lajvove, ne zato što su moji, već zato što pričamo o nekim vrlo korisnim temama. Posebno one sa Marinom Lazarević, u kojima poklanjamo biznis konsultacije i izradu strategije za biznis za godinu dana. To je na mom IG profilu u okviru IGTV. Nisam neki ljubitelj kamera, čak nikada sebe i ne gledam, ali želim da poručim svima da svako od nas ima svoje bitke, poligone za patnju i suze, ali da postoje načini da ustanemo, prevaziđemo sve, unapredimo biznis, ostvarimo snove, budemo (a)live. Podeli sa nama jedan svoj san kome ćeš u ovoj godini dati krila? Hmmmm, u ovoj godini daću krila mom snu da pokrenem svoj brend. Da bude flowered by Jasmine. Nešto lepo, udobno, mekano i mirišljavo.

maj

#plezirekokoraci #ponedeljakbezplastike #utorakbezmesa #slavinesusredom #četvrtakzaljude #petakupatikama #uradisamvikend

Miris prošlog vremena omiljeni parfemi carske Rusije Tekst: Nina Simonović @nina.simonn Fotografije: Internet 26

maj

Šetajući prostorijama Ermitaža pre par cuza u Rusiju. Time je započet francugodina bila sam potpuno opijena cere- ski uticaj na ruski dvor, književnost i monijalnim salama, raskošnim budo- generalno bonton među višim staležiarima carica, rokoko stilom. Vrlo lako ma, koji je bio primetan tokom celog sam mogla da zamislim sve te carske 18. veka. Stoga i ne čudi činjenica da balove, krunisanja, princeze koje u svo- su neki od osnivača ruske parfimerije jim dugim haljinama šetaju hodnicima i upravo poreklom Francuzi. baštama ili pak u kutku svojih privatnih prostorija nameštaju frizure i puderišu Alfonso Rale se smatra osnivačem lice. Ipak, nedostajalo je još jedno čulo komercijalne parfimerije u Rusiji. On kako bih potpuno doživela (tadašnji) je 1843. godine započeo proizvodnju carski dvor – miris. Koje mirisne note sveća, a ubrzo potom osniva i fabriku su izlazile iz tih malenih, skupocenih, „A. Ralle & Co” i kreće sa proizvodnjom kristalnih bočica?

parfema i kozmetičkih proizvoda. Tajna njegovog velikog i brzog uspeha bila je

Razvoj parfimerije u carskoj Rusiji:

u tome što je sastojke uvozio iz Fran-

ko su njeni začetnici?

cuske i Italije, a same parfeme on lično spravljao u Moskvi, čime je uspeo da

Priča dvorske parfimerije u Rusiji poči- ponudi visok kvalitet parfema po venje već u doba vladavine Petra Velikog oma pristupačnoj ceni. Posao je tako (kraj 17. i početak 18. veka) kada su par- dobro napredovao da je otvorio i svoju femi uvoženi uglavnom iz Francuske, prodavnicu u kojoj su dame višeg staleali i Italije i Engleske u nešto manjem ža, osim njegovih parfema rado kupoobimu. Gotovo u isto vreme desila se vale i toaletne vode, sapune, pudere i Francuska revolucija i emigracija Fran- ruževe.

Ruskinje su posebno volele njegov „zim- potom, zbog lošeg zdravstvenog stanja ski” parfem Parfum de Furor koji se lepo vraća se nazad u Francusku, a imperislagao sa hladnim moskovskim i peter- jom nastavlja da vlada njegov sin Ernest burškim vazduhom. Naredni korak u Bo, parfimer koja je godinama kasnije širenju i utvrđivanju Raleovog mirisnog formulisao legendarni Šanel br. 5 za carstva bilo je partnerstvo sa Fridrihom gospođicu Koko. Dutfuom, vlasnikom lokalne fabrike kristala. Ovo je značilo da njegovi parfemi Henri Brokar, još jedan Francuz koji je sada dobijaju elegantne, kristalne bo- došao u Rusiju sa glavom punom značice koje su postale svojevrsni statusni nja o modnim trendovima iz sveta mirisimbol u višem društvu. Parfemi i toa- sa ali i tajnama o naprednim tehnologiletne vode za niže staleže nastavljaju jama proizvodnje tog vremena. Shvatio da se pakuju u obične, staklene bočice je da u Moskvi može postići veći uspeh što ih čini finansijski pristupačnim ve- nego u svojoj domovini jer ovde nije ćem delu društva.

bilo konkurencije velikih evropskih proizvođača. Fokusirao se na proizvodnju

Godine 1855. Alfonso Rale postaje zva- toaletnih voda, parfema, sapuna i koznični snadbevač parfema za dvor Nje- metike koja je bila pristupačna širem govog Carskog Veličanstva. Dve godine sloju društva. Na ruskom tržištu se iz-

maj

dvaja po karakterističnom marketingu, Kako su mirisali carski dvor i prostorije nesvakidašnjem za to vreme. Njegovi Ermitaža, i koji su bili omiljeni parfemi reklamni posteri su bili izuzetno upe- Romanovih? čatljivi, ali Brokar ide i korak dalje: u pakovanju sapuna nalazili su se obrasci za Svima dobro poznati Guerlain je u 19. vez stolnjaka (koji su i dan danas voljeni veku takođe bio zvanični snabdevač kolekcionarski predmeti u Rusiji), a na parfema za dvor Njegovog Carskog Vetržište izbacuje i elegantno pakovanje ličanstva. Guerlain je 1840. specijalno parfemskog seta od 10 predmeta koje za imperatora Aleksandra II napravio je koštalo celu jednu rublju. Najvoljeni- Eau de Cologne Imperiale Russe sa moja toaletna voda Brokar & Co proizvod- šusno-smolastim notama (ova toaletna nje bila je Floral, koja je 1883. godine voda je dugi niz godina bila omiljena osvojila i zlatnu medalju na Sveruskoj među ruskim emigrantima u Evropi). izložbi. Godinama kasnije i dalje je bila Za princeze je kreirao Princesse Alexanjedan od najpopularnijih mirisa u Ru- dra i Bouquet d’Olga, mada nema podasiji. A iako je Alfonso Rale krajem 19. taka da su one bile poklonice ovih miveka proizvodio više od stotinu različi- risa. S druge strane, dvorjani i obično tih parfema, Brokar & Co mu ipak preu- građanstvo su bili veliki ljubitelji Guerzima titulu najveće parfimerske fabrike lain parfema, a isključivo u Rusiji su se u ruskoj imperiji.

mogli naći Cour Moscovite (parfem za 29

moskovske dvorjane), Le Bouquet de se odeća u njima ravnomerno prožeNeva (cvetne note posvećene reci Nevi), la mirisnim notama. S te strane je bilo kao i najpoznatiji Cuir de Russie sa kož- nepraktično često menjati parfem, odnim notama.

nosno carski signature scent, jer bi to značilo ponovno parfemisanje bukval-

Cuir de Russie je bio nesvakidašnja no celog dvora. aroma za to vreme, jer miris kože nije bio baš sasvim prihvatljiv u tom smislu. Po sećanjima Lili Den, bliske prijateljice U doba kada se parfemi nisu delili na carice Aleksandre Fjodorovne, carica je muške i ženske već su svi bili uniseks, najviše volela Atkinsonovu Belu ružu i kada njima vladaju cvetne i citrusne (White rose). Takođe je volela teže cvetnote (ruža, lavanda, ylang-ylang, ljubi- ne mirise, a pogotovu note jorgovana. čica), Guerlain hrabro ruši nametnute Francuski parfimer August Mišel, na čelu okvire i istupa sa mirisom ruske jufte u fabrike Brokar, je 1913. stvorio parfem bočici, ono što će kasnije ruski potom- Caričin omiljeni buket sa notama bergaci i emigranti zvati mirisom prošle ere. mota, korijandera, karanfilića, irisa, jaOvaj parfem je danas moguće kupiti smina i vanile. Parfem je nastao u čast onlajn gde se prodaje bukvalno u ka- tristagodišnjice loze Romanovih i prepljicama. Ako ste srećne ruke, 1ml mo- zentovan je specijalno carici Aleksanžete možete naći za najmanje 50 eura. dri. Malo je reći da je supruga Nikolaja II bila oduševljena ovim notama. Ipak, Iako su bili ljubitelji raznih parfema, po- ona je i dalje ostala privržena Beloj ruži slednji Romanovi nisu imali osnovnu Atkinsona. slobodu prelaska sa jednog mirisa na drugi, kao što to mi imamo danas. Na- Imperator Nikolaj II više je voleo kolonjime, izabravši jedan parfem morali su ske vode nego parfeme, i to one sa lada ga se drže godinama, jer bi se nji- ganijim citrusnim notama. me obavijao sav domaći tekstil na dvoru – zavese, nameštaj, pa čak i tapete. Mlade princeze su prigrlile parfeme Unutrašnjost ormara bi bila presvuče- francuskog proizvođača Coty. Olga je na naparfemisanim satenom kako bi volela La Rose Jacqueminot, Tatjana 30

maj

Jasmin de Corse, Marija Lilas Pourpre, svega 500 bočica i prodavao se samo a mala Anastasija La Violette Pourpre. u Rusiji. Eto nam odgovora kako su mirisale prostorije i lične odaje Ermitaža krajem Parfimerstvo u postrevolucijskoj 19. veka.

Rusiji: mirisi diktirani od strane Sovjetskog Saveza

Tačno 100 godina nakon što je Atkinson proizveo svoju Belu ružu, a u čast i Revolucija 1917. godine donela je kosećanje carice Aleksandre i njenog na- renite promene Rusiji, a parfemska injomiljenijeg parfema, savremeni parfi- dustrija nije pretrpela ništa manji udameri reda Atkinsons su iskoristili zapise rac. Početkom 20. veka, u i dalje carskoj iz arhiva i ovog puta stvorili moderni Rusiji, postojalo je oko 30 većih fabrika pandan pod nazivom White Rose de Alix parfema, ne računajući one manje, za(Aliks je bio caričin porodični nadimak natske. Posle revolucije sve parfemske i tako je Nikolaj najčešće oslovljavao). fabrike su prešle pod sovjetsku vlast, White Rose de Alix, sa osnovom od pa- promenjena im je delatnost, preimečulija i mošusa, srednjim notama frezi- novane su, a neke su potpuno zatvoreje, jasmina i šafrana, i gornjim notama ne. Proizvodnja parfema je naglo pala, maline i ličija je izdanje limitirano na mnogi parfimeri su čak i proterani iz

maj

zemlje, a njihove recepture i tehnolo- Neki parfemi su uspeli da prežive i gija proizvodnje zaboravljeni i izgublje- nadžive rusku revoluciju i postoje i dani. Usvojeno rešenje da većina fabrika nas samo pod, naravno, promenjenim može proizvoditi samo najosnovnije imenom. Brokarevljev Buket carice prehigijenske potrepštine, a najviše sapun. imenovan je u – ni manje ni više nego - Crvena Moskva, kako je poznat i daNekada velelepno parfemsko preduze- nas. Crvena Moskva je bila toliko voljena će konditora Adolfa Siu-a preimenova- i popularna u Sovjetskom Savezu da je no je u Boljševik, pod kojim nazivom i čak više puta ova bočica imala kameo u dan danas funkcioniše poznata fabrika ruskoj kinematografiji. Postoji legenda konditorskih proizvoda. Fabrika Henri- da je formula parfema promenjena u ja Brokara danas radi kao, naširoko po- sovjetskoj eri Nove zore i da danas on znata, kozmetička kuća Nova zora, a A. uopšte ne liči na Buket carice. Ralle & Co ništa manje poznata Sloboda. U postrevolucijskoj Rusiji zadržao se je- Parfemska industrija u Rusiji je dožidan, gore pomenuti, parfimer August vela ponovni procvat tokom tridesetih Mišel. Podučavao je prvu generaciju so- godina kada je Staljin stvarao luksuznu vjetskih parfimera svemu što je znao i „fasadu” zemlje koja se vodila devizom njegovo mišljenje je često uzimano kao „Moramo biti najbolji u svemu”. Tada krajnja istina u ovoj industriji.

se spoljašnji izgled svih proizvoda drastično promenio, a parfemi su opet dobili svoje kristalne bočice i vratili svoj pređašnji carski šik.

maj

Životni stil

MIRIS JAPANA

Tekst: Vesna Belušević

Japanci se po svojoj specifičnoj kulturi razlikuju od većine zemalja. To je veoma vidljivo kad dođe do mirisa. Uvreženo je mišljenje da mirisi moraju biti privatni. Zbog toga su Japanci vrlo brižljivi pri biranju šampona i sapuna, a do kraja prošlog veka upotreba parfema i kolonjske vode je bila retka. Japanci u srednjim školama uče iz istorije da su se parfemi pri francuskom dvoru koristili kako bi prikrili neprijatne mirise koji su bili rezultat loše lične higijene. Stariji Japanci parfeme povezuju sa nečistoćom. Pod uticajem Zapada, mlađe generacije sve češće koriste parfeme. Obično se odlučuju za blage i neagresivne mirise, radije biraju cvetne i citrusne arome. Sredstva za ličnu higijenu i održavanje kuće su najčešće neutralnog mirisa ili ponekad sa tek neznatnom nijansom citrusa.

Ako pitate Japance na šta miriše Japan, znatije sestre, SADO (čajna ceremonija) svi će vam odgovoriti na sos od soje, koji i KADO ili IKEBANA (aranžiranje cveća), se upotrebljava svakodnevno uz skoro KODO je umetnost koja je skoro izumrsva jela. Mnogi stranci se ne slažu s tim la, ali je vekovima živela u Japanu. i misle da Japan miriše na paljevinu, što je svakako primetno u ruralnim delo- Kaže se da je aromaterapija moderan vima zemlje. Ja bih se, posle skoro tri rođak klasične ceremonije mirisa. Vedecenije života u Japanu, priklonila ja- ruje se da su se u budističkim ritualima panskom mišljenju. Miris sosa od soje u šestom veku prvi put koristila mirisna je svuda prisutan. Samostalno palje- drva i smola u cilju pročišćavanja. Do nje ostataka žetve, suvog lišća i granja danas se tamjan koristi na bdenjima, je sve ređe, jer su zakonske regulative sahranama i u procesu žaljenja za popo pitanju paljenja vatre postale dosta kojnikom. Japanski tamjan, SENKO, u stroge, ali se s vremena na vreme može vidu štapića se redovno postavlja na osetiti miris paljevine koji je izrazit kad nadgrobne spomenike, na male oltare, dani postanu hladniji.

BUCUDAN, koji se nalaze u mnogim japanskim domovima. Japanci smatraju

Ono što Japan izdvaja od drugih zema- da ih paljenje mirisnog drveta i smole lja kad govorimo o mirisima je KODO ili vodi na više duhovne nivoe. ceremonija mirisa. Pored svoje dve po-

maj

Tamjan se vekovima upotrebljava za osuše na određenoj temperaturi i vlažpročišćenje. Stigao je u Japan iz Kine, nosti kako bi se kasnije mogli upaliti i preko Koreje, zajedno sa budizmom. proizvesti dobar miris. U početku su se koristile kore aromatičnog drveća i samo su ih sveštenici Štapići tamjana se spaljuju za verske upotrebljavali u ritualima. Vremenom ceremonije, prilikom meditacije, opuse upotreba proširila među najvišim štanja i fumigacije, isto kao što se potslojevima, a potom i među šogunima i puri i aromaterapija koristi na Zapadu. samurajima.

U prošlosti je paljenje tamjana služilo kao sredstvo protiv insekata, a svešte-

Štapići tamjana se najčešće prave od nici i samuraji su kađenjem pročišćasandalovine i drveta agara, smola i esen- vali svoj um i telo. Japanci veruju da su cijalnih ulja. Ostali uobičajeni sastojci mirisi povezani sa mozgom, posebno su od kore cimeta, karanfilića, đumbi- sa sećanjima, pa je navika kađenja kad ra, lavande, sladića, pačulija, šafranike, se moli i meditira veoma uobičajena. I anisa, rabarbare itd. Kora aromatičnog savremeni zapadni psiholozi i terapedrveća je slična glinastoj pasti koja se uti naglašavaju snagu mirisa i uticaj na meša sa vodom, smolom i drugim sa- psihu, posebno na pamćenje i vraćanje stojcima, a potom se prave tanki štapići misli na bitna događanja iz prošlosti. ili minijaturne kupe. Ostavljaju se da se

Ceremonija mirisa potiče iz trinaestog Ceremonija mirisa je vrlo retka u moveka, a svoj vrhunac je doživela tokom dernom dobu iz razloga što su kore perioda Edo od početka sedamnaestog aromatičnog drveća, smole i tamjan do kraja devetnaestog veka.. Ona po- izuzetno skupi. Kaže se da je tamjan nedrazumeva sposobnost prepoznavanja kad skuplji od zlata. Može se upotrebiti i opisivanja različitih mirisa. Učesnici ce- samo jednom kad se zagreje ili zapali, remonije su se takmičili ko će brže ili ali se može čuvati stotinama godina. bolje prepoznati i opisati miris. Morali su da pronađu koja su dva od više po- Najpoznatije japanske kompanije za nuđenih mirisa ista. Japanci su osnovne proizvodnju štapića tamjana datiraju mirise okarakterisali kao gorke, slatke, još iz davnina. Kompanija Kungjodo daneutralne, slane, ljute i kisele, a posto- tira iz 1594. godine i nalazi se još uvek je i njihove razne kombinacije. Pogo- na istom mestu u Kjotu, kompanija diti tačan miris je veoma teško i tek Baiedo iz grada Sakai, u okolini Osake posle dugogodišnjeg proučavanja, oni sonovana je 1657. godine itd. Te komsa najtananijim čulima su u stanju da panije i danas organizuju ceremonije razaznaju sve nijanse mirisa. Prilikom mirisa, ali samo veoma imućni mogu to ceremonije primenjuje se strog kodeks da priušte. Retko koji Japanac je prisuutvrđenih radnji i ponašanja.

maj

stvovao ceremoniji mirisa isto kao što

retko koja Japanka nije prisustvovala čajnoj ceremoniji ili ikebani. Među mlađim generacijama sve češće se čuje reč SUMEHARA (skraćenica od engleskog smell harassment). Ovaj pojam se odnosi na čin nehotičnog ataka na druge neprijatnim ili naglašenim telesnim mirisima. Jedan od ključnih japanskih stavova na svim nivoima je poštovanje drugih. Suviše izrazit miris, jak parfem ili neprijatan miris tela se smatra uznemiravanjem. Japanci izuzetno vode računa o ličnoj higijeni i svakodnevno detaljno kupanje i pranje kose se nikad ne propušta. Za Japance je najbolji miris tela nepostojanje mirisa. Koliko su tolerantni prema mirisima hrane i pića, toliko su netolerantni prema mirisima ljudskog tela. Sumehara se najčešće pominje u školi, na radnom mestu, u gradskom prevozu, sportskim salama, teretanama itd. Zbog toga velike kompanije za proizvodnju sredstava za higijenu stalno izlaze sa novim i efikasnijim sredstvima za neutralisanje mirisa. Kad ste u Japanu, najbolje je da nemate nikakav miris.

Nega

Sanja Martinović volim proizvode sa suptilnim, nenametljivim, a opet privlačnim mirisom

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Kate Ševo

Svaki put kada imam neku nedoumicu koja se tiče nege kože ili nalet želje da isprobam neko novo ulje ili kremu sa hvaljenim sastojcima, odmah se uputim da proverim da li je Sanja o tome već nešto pisala. Do nedavno na svom Instagram profilu On.skin, a od skoro i na sajtu onskin.hr. Sanja Martinović je hemičarka, fitoaromaterapeutkinja i neko ko o nezi i koži piše iz ugla holističara, iskreno, razumljivo i uvek interesantno. Za majsko izdanje Plezira pozvala sam je u goste kako bismo razgovarale o bjuti industriji, nezi i naravno mirisima.

Od našeg poslednjeg razgovora za Čitatelji su me znali pitati gdje mogu Plezir prošlo je tri godine. U međuvre- kupiti moje sapune, a meni se jako svimenu tvoja strast prema kozmetici i đa koncept ETSY-a, tako sam došla na nezi kože je prešla na jedan novi nivo, ideju. nedavno si pokrenula svoju stranicu, a otvorila si i svoj ETSY shop. Kako si Da li se u međuvremenu dogodila nezamislila ovo novo poglavlje i šta se ka bitna promena u regulativi kozmejoš promenilo od našeg poslednjeg tičkih proizvoda, odnosno da li je dadruženja?

nas tržište bolje regulisano kad je reč o prirodnoj kozmetici, a potrošači više

Iskreno, kod mene se ništa nije previše edukovani? promijenilo, osim što sam s vremenom dobila želju da stvorim neko svoje on- Uh, otvorili ste jednu kompleksnu temu. line mjesto van okvira Instagrama, to Rekla bih da potrošači nikad nisu bili jest bilo kakvih društvenih mreža i nji- zbunjeniji i manje educirani nego što su hovih algoritama. Instagram format mi danas. Možda to zvuči smiješno, jer se je postao prekratak, imala sam osjećaj na prvu čini da su upućeni više no ikad. da temu moram završiti prije nego što Izrazi kao što su clean, free from, chemije započnem. Stranica mi daje slobo- cal free i non-toxic, postali su ukorijenjedu da tekst bude dugačak koliko želim. ni u industriji, kao i među kupcima (u Kao i da mnoge teme podijelim sa su- njihovom slučaju nesvjesno) i postaju govornicima. Zapravo me ta stavka naj- dio onoga što se danas zove marketing više potakla na odluku o stranici. Inače, straha. Prodaja prirodne kozmetike se i sama sve manje konzumiram brze sa- u velikom dijelu počela temeljiti na njedržaje, s mobitelom u rukama. Za teme mu, premda nijedan od tih izraza nije o kojima želim znati više (a to su naj- zakonski reguliran i ne znači ništa! Začešće one iz newslettera stranica koje pravo je proizvoljan i svaki brend ga volim) odvojim vrijeme pred laptopom, može okrenuti u svoju korist. Ne možeu miru. ETSY shop je isto tako nekako te ni zamisliti u koliko se verzija i komdošao spontano i bez velikih planova. binacija na bočicama mogao naći ‘free

maj

from ......’ izraz, čak i na onim proizvodima u kojima se određena tvar nikad nije ni trebala naći. Na primjer, ‘preservative free’ na kupkama sa soli u koje se i inače ne stavljaju konzervansi. Na tržištu vlada prava zbrka, zato su 2019. godine u sklopu europske regulative za kozmetiku uvedene smjernice koje uvode promjene o ‘free from’ tvrdnjama na proizvodima. ‘Toksična kozmetika’ je također jedna opasna tvrdnja koja se olako koristi i možda najviše straši potrošače, a koji je opet često brkaju sa alergijama koje im izazivaju pojedine tvari na koži. Reći za proizvod da je toksičan je potpuno krivo, jer se sastojci u njima nalaze u zakonskim, Stručnjaci su složni upravo u tome, bepropisanim granicama. Doza je bitna, auty industrija treba više nezavisnih klipostoji ona koja je sigurna i ona koja ničkih ispitivanja i preciznije propise. nije. Rastući trend prirodne kozmetike donosi i neke pozitivne promjene Primetan je izvestan trend da i komeru industriji. Tjera je na istraživanja o cijalni brendovi iz svojih proizvoda izeventualnom negativnom, kumulativ- bacuju neke najozloglašenije sastojke nom učinku koje neke tvari iz kozmeti- i približavaju se po tome malim brenke mogu ostaviti na zdravlje.

dovima i brendovima sertifikovane organske kozmetike, kako po svom

sastavu, estetici tako i načinu obraća- Sephora, koja je 2018. godine predstavinja potrošačima. Da li je ta promena la svoj interni pečat odobrenja za brenistinska pa su proizvodi zaista „čistiji” dove koji ne sadrže trinaest određenih ili je to stvar greenwashing-a?

sastojaka, proširila je svoj ‘crni popis’ na više od oko pedeset sastojaka. Ono

Premda često i sami ne razumiju što čime brendovi mijenjaju sastojke i da je u kozmetici ‘dobro’, a što ‘loše’ kupci li koriste ‘greenwashing’ je dosta indidanas imaju kontrolu nad tržištem. Na vidualno i ovisi o brendu, a vjerujem neki način tjeraju brendove da prona- da greenwashing-a ima dosta. Gledala đu alternative ‘ozloglašenim’ sastojci- sam sastave nekih organskih linija vema koje ne žele u proizvodima ili da, likih svjetskih firmi. Ne bih mogla reći ako su dovoljno veliki, osmisle zasebnu, da se radi o greenwashing-u. Međutim organsku liniju proizvoda. U jednom greenwashing nisu samo sastojci. Radi intervjuu sam čitala da su zbog priti- se i o održivosti i cruelty free filozofiji ska Kiehl’s i Laura Mercier iz nekih svo- koja se ne može uvesti preko noći. jih kultnih proizvoda izbacili parabene.

maj

Moram reći, a pomalo je paradoksal- mije, prenećemo ovu temu na ličniji no – sve mi se više čini da se i svijet nivo. Koliko ti je komponenta mirisa prirodne kozmetike počeo temeljiti na važna kada za sebe praviš neki prenekoj vrsti greenwashing-a. Poziva se parat? na održivost, a sve je više biljnih vrsta dovedeno na rub egzistencije radi ma- Mirisna komponenta proizvoda mi je sovne potrošnje. Zaziva promjene u re- jako bitna, volim proizvode sa suptilgulativama, a i sam stvara toliku zbrku nim, nenametljivim, a opet privlačnim na tržištu, pogrešnim marketingom i mirisom. Možda se to čini lako za postineistinitim tvrdnjama – radi kojih se ći, ali nije. Zato sam i htjela ići na edukatakođer mijenjaju propisi. Kako god, ciju na temu slaganja mirisa i svakako izgleda da se nažalost uvijek vratimo je i dalje planiram. Kada se u prirodnoj kozmetici slažu mirisi, treba imati na

na profit.

umu da se kombinacija eteričnih ulja Kada smo se dogovarale za ovo gosto- mora lijepo složiti i sa ostalim sastojvanje rekla si mi da je korona osujeti- cima u formulaciji. Što je često jako la tvoje planove za teško, jer biljna ulja također imaju svoj dodatnu edukaciju karakteristični miris koji onda zna sve na temu slaganja što ste iskombinirali i ‘pokvariti’. Kad mirisa u kozmetič- sebi pravim preparat najčešće ga baš kim preparatima zato pravim bez eteričnih ulja ili samo u okviru nastavka sa jednim, za kojeg znam da mi paše. obuke za fitoaromaterapeuta. Ipak, Nedavno sam imala priliku da slušam budući da već dugo podcast u kome je Karen Gilbert govovremena eksperi- rila o mirisima u kozmetičkim prepamentišeš i izrađuješ ratima, i između ostalog spomenula kozmetičke prepa- je to kako često mali brendovi nehorate za sebe, pose- tice zanemare tu komponentu miriduješ veliko znanje sa prilikom formulacija. Njihov cilj je iz hemije i fitohe- da proizvodi budu efikasni, da budu 47

stabilni ali često potpuno izgube iz no stavljaju funkcionalnost ispred svevida da određene biljke koje možda ga, jer vjerovatno znaju da time gube jesu dobre za nas i našu kožu, kada se dio klijentele. Njih smatram posebno kombinuju sa uljima koja imaju svoj iskrenim i educiranim, a imaju dosta miris, događa se da finalni proizvod poklonika među najzagriženijim ljubimiriše neprijatno. Meni se to dogodilo teljima prirodne kozmetike, koji često i sa nekim većim brendovima prirod- znaju reći da su otupjeli na neprivlačne ne kozmetike, i moram priznati da je mirise mnogih eteričnih ulja. to faktor koji može da me odbije od redovne upotrebe nekog proizvoda Druga krajnost je zatrpavanje prepama koliko bio kvalitetan i učinkovit. rata eteričnim uljima koja kod nekih Kakav je tvoj stav na ovu temu?

ljudi mogu da izazovu alergijske reakcije. Kako onda postići taj balans iz-

Kozmetiku doživljavam kao hranu. Mo- među upotrebe eteričnih ulja na odra mi se svidjeti tekstura, boja i miris. meren način? Mnogi brendovi su prepoznali koliko je komponenta mirisa bitna u finalnom Rekla bih da je potrebno puno znanja proizvodu. Imala sam sreću da sam i puno prakse... Puno iteracija dok se upoznala Kerry Moore, jednu od osni- u proizvodu ne postigne balans funkvačica brenda Almy Botanicals. Tada mi cionalnog, mirisnog i prije svega sigurje rekla da pri stvaranju mirisa surađu- nog za kožu. Dosta ljudi eterična ulja ju sa kemičarem koji ima pozadinu u shvaća olako zbog predznaka ‘prirodparfemskoj industriji. U svojoj Detox no’. Ona zapravo spadaju u klasu opaliniji su se odmakli od cvjetnih nota i snih kemikalija, to ćete prepoznati po uspjeli stvoriti unisex note koje pašu piktogramima (malim simbolima opai muškom dijelu kupaca. To je dobar snosti) na bočicama. Ako nisu dovoljprimjer spajanja funkcionalnosti i do- no razrijeđena, mogu izazvati reakcije padljivosti. Bez iskustva u parfemskoj na koži. Prilikom formuliranja proizvoindustriji ili barem edukacija na tom da koji sadrže eterična ulja, trebaju se polju, teško da bi išlo. S druge strane, ja pratiti IFRA (International Fragrance se jako divim brendovima koji namjer- Association) smjernice i EU Uredba o

kozmetici koja trenutno zahtjeva da 26 je od travarstva. Njegov odgovor vam potencijalnih alergena bude navedeno donosim i ovdje: „Francuska (moderna naljepnici ako premašuju određene na) fitoaromaterapija je grana koja se količine. Šesnaest od njih se mogu naći bavi proučavanjem i primjenom ljekou eteričnim uljima i o njihovim dozama vitog bilja i eteričnih ulja u tretmanima se mora voditi računa prilikom formu- raznih bolesti i poremećaja, na znanliranja kozmetike.

stvenim osnovama. Drugim riječima, postoje znanstvene studije koje su po-

Aromaterapija je postala naročito po- tvrdile djelovanje navedenih pripravapularna poslednjih godina, međutim ka kod određenih tegoba, stoga ih i priimam utisak da se u javnom prostoru, mjenjujemo u liječenju. Ovdje se radi o posebno na društvenim mrežama o precizno određenim dozama ljekovitih njoj govori sa jedne dominantno la- pripravaka kod točno definiranih dijaičke pozicije. Aromaterapija je jedna gnoza. To znači da smo napustili pravilo od grana fitoaromaterapije, i zasniva da je svaka biljka za sve bolesti, već se se isključivo na naučno utvrđenim či- točno zna kod kojih se bolesti primjenjenicama. Možeš li da nam iz svog iskustva malo približiš tvoj kontakt sa aromaterapijom i razlike koje postoje u pristupu u odnosu na narodnu medicinu i travarstvo? Osnovna razlika leži u znanstvenom pristupu i preciznosti. Baš sam nedavno o toj temi diskutirala sa dr. Valterom Ajmanom, u intervjuu na stranici. On je bio moj mentor u školi fitoaromaterapije i zamolila sam ga da čitateljima sa znanstvene strane pojasni ono što modernu fitoaromaterapiju predstavlja danas i što je zapravo razliku49

njuje koja biljka, koja vrsta ekstrakta i Biljke i održivost su tema za sebe i sve u točno propisanoj dozi.”

su veći izazov, tržište je gladno i naša planeta u nekim slučajevima više ne

Spomenuti porast popularnosti aro- može pratiti potražnju. Nema konačmaterapije je negativno uticao i na nog odgovora, situacija sa ugroženim ponudu sirovina, proizvođači su vo- vrstama se mijenja paralelno s njom. đeni željom za većim profitom masov- Pronašla sam podatak, da se prema no krenuli da crpe prirodne resurse, osvrtu IUCN-a (International Union for zbog kojih nekim biljnim vrstama da- Conservation of Nature) iz 2010. godinas preti opasnost od nestajanja. Kao ne, u svijetu koristi 50-80 000 biljaka u posledica toga, sve teže je naći čista ljekovite svrhe, a oko 15 000 njih prijeulja dobrog kvaliteta. Kako prepoznati izumiranje zbog prekomjernog ubiti dobra eterična ulja, na šta mi kao ranja i uništavanja staništa. U svijetu potrošači treba da obratimo pažnju i eteričnih ulja, tema su najčešće Aniba koja bi ulja trebalo izbegavati iz etič- roseodora (ružino drvo) – Oshadhi prokih razloga?

daje samo ulje sa CITES certifikatom (dokazom da ulje dolazi iz obnovljivih

Ja se osobno najčešće držim provjere- izvora) i Nardostachys jatamansi (nard). nih dobavljača, Oshadhi ili Florihane. Od Posljednjih godina, bilo je problema i takvih i drugih pouzdanih proizvođača sa isporukom nekih poznatijih i šire kouvijek možete zatražiti certifikat analize rištenih eteričnih ulja u kozmetici, kao šarže (na kojem su navedene sastavni- što je Tanacetum anuum (poznatiji kao ce ulja u postotcima). Na etiketi eterič- blue tansy). nih ulja uvijek se trebaju naći i: latinsko ime roda i vrste biljke, dio biljke iz kojeg Kako i koliko ti u svojoj dnevnoj rutini je ulje dobiveno, način dobivanja, ke- koristiš eterična ulja? motip eteričnog ulja (ovisno o glavnoj sastavnici ulja), ime zemlje gdje je biljka Jako malo, za lice gotovo uvijek biram rasla, način uzgoja i rok trajanja.

proizvode bez njih. Smatram da nisu toliko potrebna u svakodnevnoj njezi

maj

lica, i zbog alergija koje se mogu razviti Da li si možda imala priliku da kreipreučestalom uporabom, a i zbog neke raš svoj miris, i ukoliko nisi kada bi vrste održivosti koje smo se dotakle. U to radila, koje arome bi se u njemu njezi tijela ih koristim više, volim na pri- kombinovale? mjer Rose Quartz Body Oil od Isun Skincare. Ovo ulje, barem meni, ima par- Jesam, i moram vam priznati da sam femski miris stvoren od čistih eteričnih bila napravila jednu malu katastrofu! U ulja sa cvjetnim i citrusnim notama koje sklopu edukacije za firoaromaterapeudižu raspoloženje i energiju.

ta, imali smo i kratku radionicu o izradi parfema, kao i praktični dio izrade. Ra-

Da li koristiš parfeme, toaletne vode dila sam parfem sa tri ulja gornje note, i mirise, i na koji način biraš one koje dva ulja srednje note i dva ulja donje ćeš uvrstiti u svoj ritual nege?

note. Birala sam palmarosu, grejp, bergamot, benzoin, manuku, geranij bour-

Koristim, ali ne na svakodnevnoj bazi, bon i vetiver, kao i papar kao začinsko zapravo ne volim imati preintenzivan ulje. Nakon šest mjeseci parfem je tremiris ničega na koži. Bilo bi lijepo kad bao razviti svoj finalni miris, međutim bih vam mogla reći da mi se sviđaju ni- nije mi se nimalo svidio, napravila sam che parfemi sa eteričnim uljima, među- nešto preteško za svoj ukus. tim većinom mi budu teški. Volim dozu sintetičkih nota u parfemima, zato mi Poslednjih godina dogodila se i jedse često svide Le Labo parfemi koji spa- na mini revolucija među parfemima, jaju čista eterična ulja i high end sinte- postali su vrlo popularni oni parfemi tičke sastojke. Kao što sam spomenula, koji mirišu kao koža I ističu „naš prirovećinom mi se svide parfemi sa gornjim dan miris”. Kada je razvijen sintetički citrusnim notama, jer su obično lakši. molekul Iso E Super (1973) koji ima tu Ljeti volim i L’erbolario mirisne vodice. drvenastu, muskatnu aromu i koji je jedinstven po tome što je diskretan i gotovo neprimetan (osim onima koji

maj

su nam vrlo blizu), nekoliko veliki par- Za kraj, izdvoj mirise koji te asociraju femskih kuća krenulo je za ovim tren- na detinjstvo, adolescenciju i odraslo dom i stvorilo baš takve, „kožne mi- doba? rise“. Kome su oni namenjeni, i kako ti tumačiš popularnost parfema koji Kad je riječ o djetinjstvu i adolescenciji, mirišu kao koža? Da li se oni mogu prvi miris kojeg se sjetim je miris mora podvesti pod onaj „no makeup ma- i mediteranskog bilja jer sam odrasla u keup look“?

malom mjestu na otoku, u kojem smo logično, svi bili povezaniji sa prirodom.

Kad se piše o takvim parfemima, če- Odraslo doba je obilježilo svašta nešto i sto ih se naziva i „your skin but better teško mi je izdvojiti samo jedan miris. U scent“ jer se adaptiraju kemiji naše svakom slučaju, zanimljivo pitanje koje kože. Nisam ih probala, ali koliko sam sam ovih dana postavila više osoba i razumjela, to su parfemi koji mirišu pri- većina se mučila sa odgovorom za mirodnije, i toliko nenametljivo da posta- ris koji ih veže uz odraslo doba... ju dio osobe koja ih nosi. Možda popularnost takvih parfema leži u tome da imaju mekši, slabije izraženi miris, bliži koži i samim time su senzualniji. Kamila Aubre, poznata fotografkinja i kreatorica niche parfema je izjavila da je upravo senzualizam ključna nota u parfemima koja se koristi za povezivanje tjelesnog i mentalnog. Za svakog od nas, senzualizam je nešto drugo. Za nekoga su to jake i snažne note, za nekoga suptilnije i nenametljivije. Mislim da su ovi parfemi namijenjeni posljednjoj skupini.

Životni stil

Intervju: Sara Savčić @sara_savcic Fotografije: Emili Wotson @ewphoto i porodična arhiva

PA R F I M E R I JA S AVA

poslednji sastojak svakog mirisa je osoba koja ga nosi Tema majskog broja Plezir magazina je miris i naravno da nam je jedna od prvih asocijacija bila porodična zanatska radnja u srcu Beograda, Parfimerija Sava. O višedecenijskoj tradiciji, radu u krugu porodice, svetskim trendovima i mirisnim afinitetima razgovarali smo sa Nemanjom Jovanov, pripadnikom četvrte generacije parfimera u čuvenoj parfimeriji Sava.

Vaša porodična zanatska radnja po- Dragoljub, baka Leposava, kasnije i moj stoji u gotovo nepromenjenom obliku otac Nenad, koji je danas nosilac posla. od 1954. godine, i danas ima gotovo Kako je koja generacija porodice stasakultni status. Mnogi je doživljavaju vala, uključivala bi se u porodične aki kao svojevrstan muzej, pa je izbor tivnosti. Bez razlike, uvek je presudna pravog parfema još interesantniji i je- bila ljubav prema parfimerskom poslu. dinstveniji. Kako je nastala Parfime- Svako od nas ko je radio, možda sasvim rija Sava i koliko truda i posvećenosti drugačiji posao u nekom delu života, je bilo potrebno da bi se održala do brižno i redovno je posećivao parfimedanas?

riju. Ovakva sudbina je namenjena i meni. Danas u poslu učestvujemo moj

Parfimerija Sava je nastala 1954. Po- otac Nenad, supruga Jelena i ja. rodica Jovanov, počela je da se bavi proizvodnjom mirisnih i kozmetičkih Šta je danas drugačije u odnosu na sredstava još 1941. godine u parfimeriji vreme kada ste vi tek učili zanat, da Đurđevak, na Topličinom vencu. Stara li su se materijali sa kojima radite u parfimerija je nacionalizovana posle II međuvremenu menjali? svetskog rata i porodica je na kratko prestala sa poslom, dok nova vlast nije Većih promena u smislu same izrade ponovo dozvolila privatnu zanatsku mirisa nema. Zaista, reč je o nizu dizaproizvodnju. Istorijat parfimerije Sava jnerskih i hemijskih postupaka koji su je veoma bogat podacima, koje brižno definisani još u sam osvit parfimerstva čuvamo i negujemo, no ta priča bi mo- kao zanata istančanog i namenjenog gla biti deo jednog daleko dužeg inter- za ulepšavanje i zadovoljstvo. U smislu vjua, isprepletanog nizom Beogradskih izvora sirovina i eteričnih ulja, povećao priča i legendi.

se broj malih i srednjih rafinerija koje proizvode sastojke. Sada ih ima širom

Od samog početka parfimerija je poro- sveta i sve proizvode dobre sastojke. dičan posao. U njega su bili uključeni Ipak, rafinerije iz južne Francuske, sa dedin brat Milorad Jovanov, moj deda kojima ponosito sarađujemo i dalje

maj

se izdvajaju na neki specifičan način. Veća promena je uočljiva na planu mirisnog estetisa. Nekada su ženski mirisi bili primetno intenzivniji u odnosu na muške. Danas se ta granica zamaglila. Muški mirisi su slađi, a damski diskretniji. Danas postoji veliki broj kreacija koje od starta možemo proglasiti uniseks mirisima. A ukus kupaca? Da li se i na koji način menjaju trendovi u svetu mirisa? Svet mode i taštine diktira globalne trendove. Prateći ukuse kroz dekade, primetno je da postoje modni pravci koji dominiraju u smislu zahteva i navika ljudi. Generalno, mogu se definisati kao nešto što se usložnjava i ukršta. Pomenuo sam da više nema toliko razlika između muških i ženskih mirisnih kompozicija. Delom se to diktira trendovima i globalnim marketingom. Često razgovaramo i delimo utiske da je u jednom trenutku, došlo do nekog specifičnog jednoumlja što se tiče ukusa. Ipak, u poslednje vreme se to menja. Ljudi se više okreću alternativnim izvorima i manjim kreatorima.

Kako mirišu Beograđani i Beograđan- širokom krugu ljudi? Kome se vi prke?

venstveno obraćate?

Naše dugogodišnje postojanje, na sa- Situacija apsolutne dominacije visoko mom izvoru mirisnog sveta dozvoljava komercijalnih brendova jenjava u nonam da slobodno zaključimo da gra- vije vreme. Pomenuta razmena inforđani Beograda, prate trendove veoma macija na čitavom svetu, dovela je do revnosno i predano. Ponosito navodi- pogodnosti da iz senke izrone mnogomo da smo u toj formuli, verovatno i mi brojne „niš“ parfimerije u kakvu se i mi imali nekog udela. Ipak, Njujork, Pariz, ubrajamo. Raduje nas što se za alterTokio, London, suvereno vladaju svim native komercijalnim brendovima, sve modnim i kozmetičkim novotarijama u više opredeljuju i mladi ljudi. odnosu na naše prostore. Zaostatak se iz godine u godinu smanjuje, pre svega Naše obraćanje je usmereno ka svima zbog modernih komunikacija i mnogo- koji žele da probaju nešto pomalo albrojnih prilika. Internet je sve povezao, ternativno, iskreno i sasvim autentičomogućivši da se dosta ljudi informiše no. Ponosni smo kada nam mušterije o trendovima, proba nešto što je neka- napuste radnju zadovoljne i iznenada bila privilegija samo ljudi koji su se đene koliko su naše kreacije dopadljiredovno kretali po inostranstvu, fri-šo- ve i kurentne. Mi nemamo milionske povima i slično.

marketinške budžete na koje se velike kompanije oslanjaju. Naša reklama je

Trenutna moda beogradskih mirisa, poverenje običnog čoveka, mušterije slobodno govorim, ne zaostaje mnogo koja je na neki način čula za nas, poseza drugim velikim svetskim gradovima. tila nas i ostala nam verna, prenoseći vernost na prijatelje i poznanike. Ovaj Kako iz vašeg ugla izgleda negovati vid marketinga je neprocenjiv, upravo tradiciju i zanatski, artisan pristup u jer na njemu ne treba insistirati. Dodudanašnje vreme kada su komercijalni še, ne uklapa se u moderne poslovne brendovi prilično agresivni u svojim projekcije, ali u tome i jeste suštinska reklamnim kampanjama i dostupni razlika između malih i velikih. 58

maj

Vaša parfimerija je već decenijama Kako nastaje jedan parfem, da li praporodični posao. Koje su prednosti, a vite planski i povremeno nove mirise ukoliko ih ima i izazovi rada sa bliskim koje dodajete u svoju ponudu ili radičlanovima porodice?

te po porudžbini?

Ovakav vid posla teško da se može za- Mnogo je različitih načina kako dolazimisliti na drugačijoj ravni od porodične. mo do ideja za mirise. Ponekada nas Čim se uđe u razmatranje toga, nestaje inspirišu mušterije sa svojim idejama i deo jedne porodične tradicije i pristupa zahtevima. Sa druge strane i sami istrasamom poslu. Ponekada je teško, jer žujemo aktivno, svaki trenutak koristeći, sve od početka do kraja moramo oba- da pripremimo novu nijansu. Napomiviti sami, ali je upravo ta činjenica ono njem da je stvaranje mirisa spor proces što nosi najveću nagradu. Stvorili ste i da ga tako i treba posmatrati. Primera nešto u sopstvenom domenu, a mušte- radi, ja stalno imam četiri do pet mirisa rije to cene. Ako ne u samom početku, na kojima „radim“. Nema uvek raspoloonda nakon prve posete i probe mirisa. ženja i koncentracije da se miris završi, 59

ali on tada biva pohranjen na neku od dionice, odnosno da li ste razmišljali polica, da sačeka pogodniji trenutak ili u tom pravcu? novu iskru inspiracije. Često dobijamo pitanja o edukaciji u Koji su to faktori koji utiču da li će nam sferi našeg zanata. Na žalost, zanatska neki parfem pristajati, postoje li pra- veština uvek se prenosila generacijski, vila kojima vas je naučio ovaj zanat, u krugu porodice. Parfimerstvo je nekako usaglasiti želje kupca, njegovu što što se uči polako i dosta je šire od ili njenu viziju mirisa i to kako im taj samog stvaranja nove mirisne kompomiris pristaje, kakav je vaš savet kup- zicije. Uključuje dosta psihologije i uopcima koji traže svoj miris?

štene svestranosti, koja u komunikaciji sa mušterijama može biti presudna u

Ono što svakome iskreno govorimo je- pomoći izbora mirisa. Zaista, miris bira ste da se kod mirisa treba opustiti i bez sama mušterija, dok se naša pomoć žurbe i predrasuda ih probati. Pravila ogleda u sužavanju izbora, sugestijasu veoma relativna i svakako ograni- ma i ponavljanju činjenice da se treba čavajuća. Ideja je da se miris dopadne opustiti i zaboraviti pravilnike nametnama, te da mi uživamo u spoju našeg nute silom mase. Uživanje zatvorenih bića i te kompleksne energije izvedene očiju, potpuna predaja i na samom kraiz različitih prirodnih supstanci. Današ- ju privilegija predomišljanja i odabira nji kupci, pokrenuti marketinškim ma- note koja u samom startu nije bila ni šinerijama i režiranim sistemom raz- razmatrana. mišljanja, često zanemaruju sopstvenu misao o nečemu, a ona je kod mirisa Vaša poruka čitaocima Plezira? presudna. Ukoliko postoji dilema, bolje je dati vremena odluci, jer vreme uglav- Čitaocima magazina Plezir ćemo porunom sve iskristališe i pojasni.

čiti da je sastav mirisa nevažan i da je jedino bitno da miris u našem umu in-

Ima li interesovanja za zanat parfime- dukuje iskrenu prijatnost. Ako je nama ra, da li ste dobijali upite za neke ra- lepo da ga na sebi nosimo, to će za-

sigurno uticati i na naše zadovoljstvo ali to svakako možete proveriti ako poi pojavnost. Poslednji sastojak svakog setite parfimeriju Sava. mirisa, zaista jeste osoba koja ga nosi,

Kolumna

Tekst i fotografije: Jelena Gvozden @3oklagijice

Posoljeni zrak i razlivena tinta

Petrovac na moru, Crna Gora Prvo ga vidim.

zrikavaca i od jare pušta težak miris četinara pod zaparom. Esencija više

Nebitno da li dolazim zrakom, šina-

davi nego što prija. Osušene iglice

ma ili drumom – uvek pukne ispred

bodu bose noge, a pluća se bore da

očiju nakon mraka tunela ili vrhova

udahnu punim kapacitetom. Jasno

krša. Plavo kao večnost.

je da leti postoji samo jedna svežina – morska svežina.

Potom ga čujem, čim se spustim do njega.

Ponekad bih otišla u ribarenje, sama ili sa komšijom. Išibana vetrom,

Graju i vrisku dece, šuštanje šljunka

nos bi mi toliko pulsirao da bih krat-

koji povlače talasi. Kakofonija koja

kotrajno izgubila osećaj mirisa. Ali ba-

uvek prija.

bu je i dalje perfektno služio: zgrožena šmekom koji bih pokupila u

I to je to, to je dovoljno da znam da

ribarenju, nikada me nije puštala

sam stigla. Na moru sam.

takvu u kuću, nego mi je spuštala crevo kroz prozor – da prvo skinem

Miris osvestim da osetim tek kad se

sve te mirise sa sebe. Crevo je pru-

udaljim od njega: u kosi, na koži, na

žalo samo hladnu vodu, tako da je

peškiru koji se ukrutio od soli. A, za-

njegova funkcija bila više vaspitna

pravo, uđe mi u nozdrve čim mu se

nego higijenska.

približim – toliko prirodno da ni ne registrujem promenu.

Zimi je mirisalo na osušenu morsku travu izbačenu iz sebe. Trava, bilo

Borova šuma je svugde unaokolo

da je morska ili kopnena, kad god

po brdima. Preko dana, ona cvrči od

je ugrožena pušta svoj vrisak kroz

maj

aromu. Čini mi se da morska duže Pomislim da je neki loš san i zažmuvrišti. Možda i zbog morskih životinji- rim, da se probudim. Osetim miris ca koje su se, proterane iz svog sta- girica iz Orade i žmurećki nastavljam ništa, sušile zajedno s njom.

dalje po rivi. Dopire miris kolača koji peku u Paniniju, nekoliko koraka da-

Mimoze ne mirišu na more, one mi- lje oseća se potok kanalizacije koji se rišu na cvet; oleander ne miriše na uliva u more. Krenem ka gore, zagomore, on miriše na biljke; palma ne licana mirisom servirane večere iz miriše na more, ona možda stidljivo Vile Oliva. Njuškam. Ovako jedino još miriše na stablo i list. Samo alge mi- uvek mogu da prepoznam mesto. rišu na more, sve ostalo je romanti- Ali nije dovoljno. zacija. Moram da se odvojim od njega jer Na jednom mestu na plaži kanaliza- me boli što ga kroz većinu čula više cija se uliva direktno u more. Grad ne osećam. A trudim se. se sve brže gradi; ne širi se – nego ide u visinu. More se više ne vidi ni s Nakon prestanka susreta sa njim i magistrale. Uskoro se neće videti ni odlazaka na nove obale, sva druga iz aviona. Koji je ovo grad?

mora nisu imala miris: ni u kosi, ni na koži, ni na peškiru. Imala su neke

Na još jednom mestu na plaži ka- svoje boje – nestvarne, neke svoje nalizacija se uliva direktno u more. zvukove i jezike – melodičnije ili ne, Plaža je krcata, plaže nema; talasi za- ali nikada nisu imala miris. pljuskuju peškire. Čujem oko sebe razgovore na ruskom, čak i brodić za Nikada udaljenija od njega, začudo izlete priča na ruskom, a ja ne razu- – sada mu se sećam note izrazitije mem ruski. U kojoj sam državi?

nego ikad pre.

Životni stil

Mirisna bašta

Delorije Bunđe-Sajčić

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Privatna arhiva

Koji mirisi dominiraju u tvojoj bašti Šta prvo uradite kada se približite ne- ovog proleća? kom cvetu? Verovatno ga instinktivno pomirišete. Miris bagrema, magnolije Ovo proleće su svojim mirisom najpre ili jorgovana kad ogreje prolećno sun- ulepšali brojni zumbuli (kojih sam imace često „boji“ čitave ulice našeg grada, la više nego ranijih godina), zatim jorlavanda nas svojim opojnim mirisom govan sa cvetovima u roze i beloj boji odmah „odnese“ do morskih uvala, a od kojih zamiriše celo dvorište, kao i miris ruže i zove, prečica su kojom u đurđevak. Sada su u cvetu božuri i ruže sekundi „stižemo“ do najlepših uspo- koji su savršena kombinacija lepote i mena iz detinjstva.

mirisa. Leto će tek biti mirisno!

O mirisima koji žive u njenoj cvetnoj ba- Da li tip zemlje, vremenski uslovi i našti u Zemunu razgovarala sam sa cvet- čin uzgoja utiču na miris biljke? nom istoričarkom Delorijom Bunđom Sajčić. U razgovoru za Plezir, Delorija Ima sve svog udela u manjoj ili većoj nam je otkrila koje biljke najlepše miri- meri, u zavisnosti da li cveću odgovara šu ujutru a koje u suton, kako odabrati određeno mesto i npr. ima li dovoljno mirisne cvetnice u odnosu na položaj i sunca za intenzivan miris ili zavisi koje količinu sunca koje imate na raspolaga- je doba dana. Iza prelepih mirisa cveća nju, kao i koje cveće možete iskoristiti u kojima uživamo i koji u nama istog u nekom ukusnom receptu. Za sve vas trena izazivaju prijatne emocije stoji koji nakon ovog razgovora poželite da složena hemijska avantura. Ima cveća se otisnete u baštovanske avanture, a koje miriše tokom celog dana i naročito ne znate odakle biste počeli, preporu- kad je sunce najjače, dok neke mirisne čujem vam da pročešljate arhivu bloga biljke ispuštaju mirise samo rano ujuFloradela, a onda i nagradite sebe uče- tru ili samo kad padne noć kao što je šćem u njenim baštovanskim, cvetnim jasmin. Cveće koje ispušta miris noću, radionicama.

radi to, jer ih oprašuju noćni oprašivači i obrnuto.

Šta nam biljke poručuju svojim miri- neku vrstu mirisne ruže koja je pogodsom?

na i za saksiju. Od sličnih dugovečnih cvetnica za dvorište predlažem odmah

Miris je jedan od mehanizama koji je bilj- božur i jorgovan. ka razvila tokom evolucije najviše radi privlačenja oprašivača kako bi obez- Iz semena se lako uzgaja noćna frajla bedila svoj opstanak. Mirisne kompo- koja divno miriše i ulepšava letnje noći nente su tu da bi cvet bio dodatno pri- (staviti je u blizini prozora), turski i bavlačan oprašivačima. Sa druge strane, štenski karanfil koji se može uzgojiti iz biljke koriste miris i kao vid odbrane od semena ili možete kupiti sadnicu, od raznih napasnika ili način komunikacije nižih cvetnica preporučujem alisum ili između samih biljaka (npr. treba da se medovnik sitnih belih cvetova koji imaupozore na opasnost).

ju slatkast miris i vole ga pčele (odličan za saksije i dvorišta), ukrasni duvan ili

Mi smo tu da uživamo u ovoj magiji nikotijana koji miriše noću, zatim lavanMajke Prirode i negujemo je. Ljudi su du, jasmin i vanilin cvet (sezonska cvetuvek kroz svoju prošlost kao i danas nica). visoko cenili i upotrebljavali mirisne biljke.

Obavezne na listi su i mirisne vrste ljiljana koje se lako uzgajaju iz lukovice

Koje biljke bi izdvojila kao jednostav- (orijentalne vrste ljiljana i beli Madonin ne za uzgoj i relativno lako dostupne ljiljan) kao i vrsta bosiljka sa mirisom za one koji žele da uzgoje mirisnu ba- limuna (limun bosiljak) koji brzo raste štu u vrtu ili na terasi?

iz semena, sličnog citrusnog mirisa je i matičnjak. U omiljeno mirisno cveće

Lista je srećom podugačka i započela spada i ukrasni (mirisni) grašak koji bih je ružom. Cvet koji svoju reputaci- obilno cveta... ju najlepše među cvećem, tokom hiljadugodišnje istorije, duguje kako svojoj Izaberite mirisne cvetnice u zavisnosti lepoti i dugovečnosti, tako i svom miri- od mirisa kakve volite, citrusne note ili su. Ako nemate baštu, možete izabrati voćkaste ili možda čokoladne kao što 68

maj

je čokoladni kosmos ili čokoladna pu- Koje biljke prepoznatljive po prijatzavica Akebia quinata. Zasadite ih bli- nom i nenametljivom mirisu su najbozu prozora, ulaza u kuću, staza i mesta lje za uzgoj u zatvorenom, u kućnim gde najviše provodite vreme.

uslovima?

Da li prilikom izbora biljke koju sadiš Postoje razne vrste jasmina koji divno prednost daješ izgledu ili mirisu?

miriše ili citrusa kao što je limun, sve zavisi kome šta prija i koja mera kad je

Više dajem prednost izgledu, ali biram intenzitet mirisa u pitanju. većinski mirišljave cvetnice za dvorište i cvetni kutak za sedenje za dodatno Dobra vest za sve ljubitelje cveća i bauživanje i bogatiji doživljaj.

štovanstva koji su otvoreni za nova znanja i iskustva je da si pripremila

Poslednjih godina jestivo cveće je nove cvetne radionice ove sezone. preplavilo društvene mreže, kuvars- Ispričaj nam kako će biti koncipirane ke emisije, blogove i knjige recepata. i kada će se održati? Da li u svojoj bašti uzgajaš neku cvetnicu koja te je osvojila kako svojim mi- Radionice za ljubitelje cveća koji bi da risom tako i ukusom?

nauče kako da sami uzgajaju cveće organizovala sam kao jednodnevne edu-

Preporučila bih ljubičice od kojih se kacije kroz predavanja i vežbe sejanja u može praviti slatko ili kao dodatak de- opuštenoj atmosferi mog cvetnog stuzertima. Imam u bašti jestive ruže kom- dija i u prijatnom cvetnom društvu. Izpanije Pheno Geno Roses od kojih sam među predavanja i vežbi imamo pauze pravila ružinu vodicu i sad planiram da za osveženje i ručak uz šetnju po baštici pravim slatko od ruža. Volim mirođiju, i dvorištu da pokažem na licu mesta šta ona super izgleda u bašti kada je u cve- je aktuelno od cveća i radova u bašti. tu i odličan je dodatak jelima kao i bu- Grupe su predviđene za oko 6 učesniketima. Zova i sok od zove (gledaću da ka. Novi termini za letnje radionice su je spremim za cvetne radionice). Pravi- predviđeni krajem juna/početkom jula. la sam i sladoled sa cvetićima lavande. Sve informacije o datumima i radioni70

maj

cama možete pratiti na mom profilu na Instagramu. O radionicama možete pročitati i na mom blogu u tekstu cvetna škola. Za kraj, podeli sa nama svoje omiljene baštovanske izvore - filmove, blogove, knjige, TV emisije i podkaste? Nekoliko novih knjiga za preporuku: „The Garden Jungle” Dave Goulson, „The Well-Gardened Mind” Sue Stuart-Smith, ,,Istorija pčela” Maja Lunde (izdavač Odiseja). Film: „Dare to be Wild”, „This Beautiful Fantastic” ili dokumentarni „Seed. The Untold Story”, David Attenborough-a „A life in Our Planet” (izašla je i knjiga u Laguni). Emisija: The Gardeners World Podcasti: Gardeners Question Time, Let’s Grow, Girls, Roots and All, The Plant Based Podcast Preporučila bih i sajt organizacije The National Garden Scheme gde možete pogledati virtuelne ture prelepih britanskih bašti. 71

David Albahari i mape identiteta

Sofija Mirčetić @sofimircetic Fotografije: davidalbahari.com 72

maj

Nedavno smo pročitali da David Al- ne zbog konteksta, dozvolićemo piscu bahari već nekoliko godina živi u Be- da nam se sam predstavi kroz njegova ogradu, tačnije u Zemunu, ali se slabo dela, da se na njih oslonimo i uz njih odpojavljuje u javnosti. David je jedan od morimo ili uhvatimo u penjanje ovim naših najboljih pisaca koji je godina- zahtevnim zadatkom. Zašto? Albahari ma živeo i radio u Kanadi, a koji se od je naš savremenik koji se tvrdoglavo početka karijere držao uzdržanim od držao po strani političkih dešavanja, bilo kakvog komentara na aktuelnosti. koja ne manjkaju u bivšim i novim drPre svega političke. Ovaj tekst je po- žavama. Vidite kako je lako aludirati? svećen porodici kojom je Albahari na Pisac čak ni to ne radi, on se elegantno neki način otpočeo svoj opus, reč je o posvećuje delu, zato ni ja neću previše zbirci priča Porodično vreme objavlje- da prebiram po crticama iz biografije noj 1973, o identitetu i sudbini.

niti da se bavim prepričavanjem. Ako me pitate za smer kretanja ovim tek-

Albahari je rođen 1948. a uz njegovo stom, reći ću vam da ćete morati sami ime se pored pisca (prvi roman Sudija da ga pronađete. Zašto sad to? Sledimo Dimitrijević iz 1978.) obavezno navodi i savet čoveka o kojem pišemo, mora i prevodilac, jer se kao piščeva zasluga čitalac nešto sam da uradi, određeno navode i prevodi brojnih svetskih knji- napregnuće pripada nama odnosno ževnika, poput Nabokova, Singera i vama. Šta će to biti – da preskočite ove Pinčona. Bio je deo redakcija domaćih strane, da pročitate neko Albaharijevo novina i časopisa kao što je Politika, delo, da sami proučite njegovu biograKnjiževna reč i Vidici. U ovom tekstu fiju, da se zapitate o istinama o sebi… neću previše zalaziti u biografiju, iako Ja to ne znam, vi ste sad čitaoci, a mi se su neke godine i informacije neophod- krećemo tminom Albaharijeve senke.

Za dela Cink iz 1988. i Mamac iz 1996. godine za koji je nagrađen NIN-ovom nagradom, kažu da se čitaju zajedno, jer prvi govori o smrti oca, drugi o smrti majke, a ja bih dodala i roman Danas je sreda koji pripoveda o bolesnom ocu i njegovom sinu, njihovim šetnjama i komplikovanom odnosu. Danas, više nego ikad, odnos oca i sina, sa sociološkog i psihološkog stanovišta postaje sve složeniji. Da li dužnost prema roditeljima sve više bledi? Romani Brat i Sestra objavljeni su 2008. odnosno 2010. godine. Mesta kao što su Peć, Ćuprija i Zemun imaju porodični pečat. Negde se rađaš, negde odrastaš, osećaš nostalgiju, odlaziš preko raspusta, u međuvremenu i sazrevaš, čak i ako odbijaš vlastitu bar-micvu, iz straha od promene. Porodica, poreklo i religija deo su piščevog identiteta koji se određivao i prema rokenrolu i Fokneru, ne samo prema jevrejstvu. Priča Peć slikovito prikazuje prve, nećemo reći krize identiteta, već tačke njegovog otkrivanja. Možete li Albaharija da zamislite sa Ilustracije Slavka Krunića iz dela „Lažne bajke“

dugom kosom?

Završivši gimnaziju u Zemunu, upisao U razgovoru sa Mihajlom Pantićem pise na odsek za Engleski jezik i književ- sac navodi kako ga je dolazak u Kanadu nost na Višoj pedagoškoj školi, u to oslobodio uloge koja mu je dodeljena vreme počinje da bude i – pisac. „Mož- kao piscu, i da je tada dobio vreme da da tako čovek postaje pisac, kad počne se posveti dužoj formi. Njegov opus da prepoznaje rečenice koje traže da čine kratke priče, eseji, romani i prevobudu zapisane…” „Moja autobiografija di. Ni Albahari nije potpuno uspeo da je slušanje tog glasa”. I mi pokušavamo utekne istoriji, ali ga, kako sam navoda ga čujemo izolovanog, taj neki glas di u pomenutom razgovoru, sadašnji koji nam govori šta da radimo, kojim trenutak više zanima. putem da idemo, od koga bežimo, ko smo mi? Strah da nam život ne bude U rukama mi je sada broj časopisa za „jedno veliko ništa”, da sudbina ne po- književnost i kulturu – Gradac, broj stoji? Da identitet koji smo brižljivo gra- 156. izdat 2006. godine, u celosti podili u srednjoj školi više ne postoji na svećen Davidu Albahariju. Na strani fakultetu, jer zapravo i nije postojao ili 29. nalaze se dve fotografije (što je i je postojao u tadašnjem trenu, da ovaj naziv kratke forme eseja koja prethodi koji smo stekli na fakultetu možda nije slikama). Na jednoj je pisac sa majkom konačan? Ako biste sebe mogli da opi- kao dete, na drugoj je već dečak i sedi šete u nekoliko reči, koje biste odabra- u drvenoj igrački, maketi aviona. li, a da nije tuđi citat? Sumnjam da neko ko se bavi pisanjem Gospodin Albahari će prvi početi: „Vili- nikada nije pomislio da inspiraciju pojem Fokner, Raša Livada, Petar Vujičić, traži u starim fotografijama. Vratimo Bitlsi, Džejms Tejlor, Bob Marli i svako- se na identitet. Zagledajte se dobro u liki rege, Donald Bartlemi, Ji Đing, zen vašu nevinost, setite se mašine za libudizam i Tomas Bernhard”, ne znaju- munadu, limenih posuda za sladoled, ći, možda, da će se njegovo ime naći na žutog krema sa narendanom čokolaspisku legendi nečije mape identiteta. dom i ljubičastih bermuda se resicama 75

od mikro perlica, rukama na podbratku i širokom osmehu. Samo osmeh, nema ništa iza njega. Albahari vas navodi na razmišljanje. Ko sam ja, da li je ovo što radim u redu i zašto nije, da li će biti onako kako mi se čini da će biti? U sred tog razmišljanja izvadite iz kutije dve fotografije i opišite ih, na papiru, možda vam vlastiti identitet i sudbina postanu malo jasniji. U Eseju o ničemu, piše: „ćutala je, nije rekla ne”, ali njegov prijatelj ipak kaže „da je njegov život jedna velika greška, jedno veliko ništa”. I tu se pisac pita, da li bilo čiji život može da bude greška? Postavljam isto pitanje vama? Da li verujete u sudbinu? Albahari kaže da ona „postoji pod uslovom da se događa”. Dodatak: Lažne bajke u izdavaštvu Booka-e, pisanom sa Mirjanom Ognjenović sa ilustracijama Slavka Krunića; Eseji Muharema Bazdulja; David Albahari – Gradac, časopis za umetnost i književnost, broj 156.

maj

Ekologija

Izgradnja permakulturnog vrta u suncanoj Istri ˇ Tekst i fotografije: Anamarija Prgomet @zerowastecroatia1

Sjedim na balkonu i, obasjana suncem, uživam u pjevu ptica koje veselo cvrkuću nakon kiše. Prije dvije godine sam osjećala da trebam preseliti na selo, a prije malo više od godinu dana mi je to postalo sasvim jasno. Klimatske promjene su sve vidljivije, pogađaju nas potresi, a i koro- Početkom ožujka sam posijala prvo sjena kriza je pridonijela toj mojoj odlu- me i ostavila ga na balkonu. Ovog puta ci. Sanjala sam o Istri i Svemir mi se mu je pak bilo prehladno jer su se sunosmjehnuo. Nakon deset godina sam čani dani izmjenjivali s naletima bure. hektični gradski život zamijenila zele- Odlučila sam unijeti sjeme na toplo nom oazom okruženom maslinicima i pored prozora na južnoj strani i u par nepreglednim šumama u kojima buja dana je isklijalo i počelo rasti. U istom divlji život.

periodu sam zasijala i svoju prvu gredicu pazeći da se povrće međusobno

Dugo sam htjela imati svoj vrt i uzgajati podržava pri rastu. Gredica u koju sam vlastitu hranu prema permakulturnim posijala sjeme je smještena ispod šljinačelima. Prije godinu i pol sam upisa- ve i većinu dana je u hladu. Sjemenu la Tečaj permakulturnog dizajna i to je je ipak trebalo vremena da se zemlja bio svojevrstan početak moje zamisli. U zagrije i počne klijati. Također, treba svom stanu sam zasadila prve sjemen- pripaziti koje povrće voli hladovinu, a čice, no bilo im je pretoplo i moj kućni kojem paše sunce. U travnju su se pojavrt nije uspio. Taj prvi pokušaj me nije vile prve rotkvice, a zatim i grašak. Osim obeshrabrio da ponovno probam ovog graška i rotkvica sam posadila mrkvu, proljeća.

rajčicu, blitvu i špinat.

Ostalo povrće je klijalo na toplom, a sada je i ono presađeno i polako raste. Ostale gredice su bile prekrivene korovom stoga sam rastvorila smeđe kartonske kutije, namočila ih s puno vode i s njima prekrila gredice. Na mokre kartone se inače stavlja slama, no u Istri je teško nabaviti ju, pa sam iskoristila suhu travu. To nije najbolja opcija jer u travi može biti osjemenjenog korova koji nam se posije u vrt. No u permakulturi treba iskoristiti prirodne resurse koji nas okružuju, stoga sam ja iskoristila suhu travu. Slama je korisna u vrtu jer čuva vlagu, a uloga kartona je da prekrije korov do kojeg ne dopire sunce. Daljnji proces je razgradnja kartona i korova i tako pripremamo gredicu za sjetvu. Nakon mjesec dana maknemo slamu i ostatke kartona, prozračimo tlo i posijemo sjeme. Još prošle godine sam razmišljala o učlanjenju u Društvenu banku sjemena, projekt Zelene mreže aktivističkih grupa. Cilj joj je „doprinijeti očuvanju lokalnih i tradicijskih sorti sjemena, ali i obnovi onih „izgubljenih” za buduće

maj

generacije.” Tako DBS, uz ostale članove, okuplja sjemenare iz cijele Hrvatske koji aktivno sudjeluju u regeneriranju starih sorti sjemena. Iznimno me raduje biti dijelom jednog takvog društva koje svojim radom i aktivnostima kreira neku bolju budućnost za generacije koje dolaze, a svi koji žele naučiti više o vrtlarenju mogu o tome saznati na ZMAG-ovom webu, ili na IG profilu @cuvarica_sjemena (Sendy Osmičević) Život u skladu s prirodom me doveo i do želje da konstruiram mandala vrt i iskoristim sve potencijale koje mi pruža prostor na kojem živim. Prvenstveno mislim na pametno iskorištavanje prostora. Kružnim vrtom ću na malom prostoru dobiti 8 povišenih gredica, a do sada ih je bilo četiri. U sredini vrta smo posadili malu magnoliju. Oko nje smo ostavili prostor za stazicu koja odjeljuje središnji krug od gredica. Osam gredica se zrakasto šire oko magnolije, a između svake gredice je dodatan prostor za hodanje i razne vrtlarske radove. Mandala vrt je još u nastajanju.. :)

Od svega što raste u vrtu me ponajviše raduje samoniklo začinsko i ljekovito bilje. Umjesto trave raste majčina dušica. Često se šalim da imam polje majčine dušice. :) Osim nje, mirisom me opija ružmarin, kadulja, lavanda, divlji kopar, kamilica, divlja orhideja, divlja ruža i razno poljsko cvijeće oko kojeg pčelice i bumbari veselo zuje skupljajući nektar. Nisam stručna u prepoznavanju samoniklog bilja niti o njihovim benefitima, no usudit ću se napisati par rečenica o majčinoj dušici i njenim dobrobitima. Majčinu dušicu možete koristiti kao začin ili u ljekovite svrhe. Ljekovitost majčine dušice krije se u njenim listovima i cvjetovima. Sadrži antiseptična svojstva i možete ju koristiti na bezbroj načina. Ova biljka obiluje kalcijem i željezom, djeluje umirujuće na dišni sustav, te pomaže kod depresije. Jako me inspirira i raduje sve što donosi selidba iz grada na selo i moje omiljene aktivnosti: vrtlarenje, skupljanje i sušenje biljaka, uređivanje dvorišta i topla ljetna druženja uz gitaru i zvjezdano nebo. 82

maj

Životni stil

Istra miris detinjstva

Tekst i foto: Ljiljana Maletin Vojvodić @lilydragwriter

„Na letovanje smo odlazili redovno. rice i jeo ih na plaži. U Puli sam bio dva Najviše u Istru. Putovali smo kolima”, puta. Jednom na Filmskom festivalu, u zabeležio je moj otac u rukopisu koji mi pulskoj Areni. Tada bi se taj grad udje ostao nakon njegove smrti. „Bila su vostručio, dolazilo je mnogo sveta na to interesantna letovanja jer smo pored Festival, a porcije hrane u restoranima kupanja i sunčanja obilazili i znamenito- bi se prepolovile. Ali, nije se moglo sve sti tih područja. Uvek smo putovali ko- dobiti.” lima. Stojadinom ili Tristaćem. Ili bismo išli auto-putem ili bismo svraćali u Sa- Dopalo se mom ocu i što su Puljani oberajevo i Mostar. Ponekad smo putovali ležili svaku zgradu koju je posetila neka sami, ali često i u društvu, s prijateljima, znamenita ličnost i što je grad bio čist. u dečije odmaralište koje je u Istri imala Što su blizu Brioni, ali i Italija pa se osejedna od naših novosadskih osnovnih ćao uticaj granice. Sećao se kako je u škola (ćerka je tako imala dobro druš- vreme Festivala Jugoslaviju posetio tvo za kupanje i druženje). Čitava Istra Gamal Abdel Naser koji je zajedno sa je bila interesantna. I gradovi, i mala Titom bio tvorac nesvrstanih. Ali da je mesta, i ljudi koje smo upoznali. Oni sa umesto njega video samo njegov brod kojima smo razgovarali bili su prijatni, ukotvljen u pristaništu u Puli. Pamtio je znali su kako se treba odnositi prema i kako smo iz Pule, porodično, posetili turistima jer su od turizma živeli. Na pi- Trst. Pošto otac i majka ranije nisu bili tanje šta su, da li Hrvati ili Italijani (mada u Trstu, interesovao ih je taj grad. Ali, danas ne znam zašto sam im uopšte bilo je malo vremena da vide ono što postavljao to pitanje) odgovarali bi da su želeli iako su znali da je nekada Trst su Istrijani. Verovatno je to bio i naji- bio kulturni centar, most između Srba stinitiji odgovor jer su u suživotu for- na Balkanu i Zapadne Evrope. No, vlamirali svoj mentalitet, način življenja i dajući se poput ostalih, odmah su posvoju osobenost. Upamtio sam da sam žurili na pijacu Ponte Roso kako bi meni u Rovinju za dinar kupovao pržene gi- kupili Dubble Bubble žvake, nekoliko li-

maj

menki kole, teksas gornjak i farmerice, Sećanja su varljiva. Prečesto nam se leviske. Na povratku, pošto nismo mno- čini da je nekada bilo sve mnogo lepše go pazarili („jer cilj nam je bio letovanje nego što jeste. No, ovaj povratak u izu Istri, a samo usput poseta Trstu”) otac gubljeno vreme u meni nije isprovocirao je prepričavao kako smo carinicima bili razočaranje. I ja sam, kao moj otac nesumnjivi i kako su nas duže od ostalih kada u Rovinju, istina ne na plaži već na zadržali na granici.

kamenitim stepenicama starog grada, uz čašu bevande pojela porciju girica.

Zato nije nimalo slučajno što sam ovo- Čitave te večeri je lila kiša. Ali, nije mi ga maja otputovala u Istru. Po ukuse i smetala. Prijala mi je jednako kao i sunmirise prošlosti, detinjstva, SFRJ u kojoj ce koje je zasijalo sledećeg jutra. Jednasam rođena. U Rovinj iz kojeg smo obišli ko kao i huk uznemirenog mora, kafa i Pulu i Motovun na čijem sam filmskom na rivi, višesatna šetnja obalom s pofestivalu, pre nekoliko godina, slušala gledom na gradske zidine ili kapućino razgovor sa Oliverom Frljićem i slove- u džez konobi Kamene priče u obližnjim nački bend Laibach, koji smo osim na Balama. Čijim je ulicama, ako je veropozornici gledali i na filmskom platnu vati lokalnoj priči, nekada šetao i legenu dokumentarcu Dan oslobođenja koji darni zavodnik iz 18. veka, Đakomo Kaje pratio njihov neobičan nastup u Se- zanova, budući da je na svojim brojnim vernoj Koreji.

putovanjima naišao i na kameni gradić Bale u kojem se „ispod gotičko-renesansnih kamenih volti Kaštela Bembo” nalazio s damom iz porodice Soardo.

Istrijani su i dalje, baš kao što ih je moj otac opisao, prijatni i ljubazni. Vlasnica apartmana u kojem smo odseli nas je dočekala s flašom belog, istarskog vina, a ispratila takođe s darovima. U Balama nam je, neznanac, videvši novosadske tablice na našem automobilu, zapevao: „U Novom Sadu, u Novom Sadu, hej…” Kao dobrodošlicu sam doživela i knjige Đorđa Balaševića, notese i platnene cegere s njegovim stihovima izložene na istaknutom mestu u jednoj od centralno lociranih zagrebačkih knjižara u koju smo svratili na putu za Istru. Kao i uličnog svirača na Trgu bana Jelačića koji je svirao Đoletove pesme. Sve u svemu, ovoga maja je ta Istra na mene delovala terapeutski. Kao potraga za prošlošću i predah od rutine, buke, gužve, briga i učmalosti u kojoj sam, poput mnogih, zaglibljena mesecima unazad.

maj

Životni stil

SADRZAJI

UCIONICE Intervju: Milica Antić @_spajdermen Fotografije: Tik Tok

MIMO

kao neophodna potpora obrazovnom sistemu

EDUKATIVNI

Nisam ponosna na to što ponekad po- vrsnu promoterku nauke. Uzimajući u kleknem pod uticajima drugih, ali, ne obzir da sam po usmerenju okrenuta dešava se često i ne ostavlja ozbiljne društvenim naukama i da sam tokom posledice. Tempo kojim su igrali ljudi na školovanja propustila neke važne lekTikToku nekako se nije uklapao u moj i cije iz prirodnih nauka i sama sam se jednostavno sam dozvolila sebi da bez zapitala šta me je to zadržalo na profilu mnogo razmišljanja upadnem u zamku dr Prodanović. A odgovor se sam napogrešne procene. Ako ste se, kao i ja, meće. Lakoća sa kojom ona u videu od uhvatili u kolo koje je igralo u suprot- svega jednog minuta uspe da objasni nom pravcu od TikToka, onda smo se ono što je mnogima, možda i godinama u istom vrlo verovatno čak i držali za bilo zbunjujuće ili potpuno nepoznato. ruke. Međutim, igrom slučaja drugari- Nauka nije bauk ukoliko znate koga da ca je odlučila da napravi profil i počne pitate. I Tijana vas u tome ohrabruje, da objavljuje edukativni sadržaj na ovoj jer redovno odgovara na pitanja koja platformi, te sam, kao drugarica za pri- joj korisnici ove mreže šalju. Poželela mer, napravila i ja svoj sa idejom da sam i ja da je ponešto pitam, pa sam je samo podržim. TikTok me je uvukao sa dr Tijanom Prodanović razgovarala u svoju zečiju rupu i nakon najrazličiti- o fenomenu TikToka, učenju i savladajeg sadržaja koji mi je aplikacija nudila, vanju lekcija na neformalan način. A za naišla sam i na dr Tijanu Prodanović, sve one naučne nedoumice, pitaću je profesorku astrofizike, edukatorku i na pomenutoj mreži.

Moram priznati da sam bila skeptična nudi, recimo Instagram ili možda neki kada je u pitanju TikTok platforma i vid bloga ili Jutjub? napravila nalog relativno skoro, ali mi se mišljenje o ovoj aplikaciji potpuno TikTok profil sam napravila prošle godipromenilo kada sam videla vaš profil. ne u jeku organizacije Noći istraživača, Da li biste, pre svega, želeli da nam koju već preko 10 godina oranizujem sa kažete čime se vi to bavite, kako na kolegama iz Novog Sada ali i cele Srbije. TikToku, tako i van mreže?

Tema prošlogodišnje Noći istraživača nam je bila digitalna nauka, pa sam že-

Po profesiji sam naučnik, tačnije astro- lela da malo uključimo i influensere, jufizičar. Takođe sam i profesor i na fakul- tjubere i tiktokere u priču da malo mladitetu, ali predajem i u gimnaziji darovima približe nauku. Ali kako se bavim natim učenicima. Na TikToku sam instant učnom komunikacijom godinama odedukator, deo balkanskog naučnog i lučila sam i ja da napravim neki sadredukativnog tiktoka, i tu kroz klipove žaj, tačnije da jednu izložbu koju smo od po minut koliko platforma najviše radili predstavim kroz tu platformu. Nidozvoljava objašnjavam razne teme i sam baš najbolje shvatala šta se tu radi koncepte iz astronomije, fizike ali i ne- i kakva je interakcija. Mislila sam da sve kih drugih nauka, a jednom nedeljno treba da bude nekako sa muzikom, bez se trudim i da pravim tzv. lajvove što je reči, zabavno, ali kada mi je jedan od kao neki online čas ili Q&A sesija gde najranijih klipova imao preko 10 hiljada ljudi postavljaju različita pitanja i ja im pregleda, tek tu sam shvatila potencijal odgovaram. Tiktokeri imaju baš puno ove platforme. I to mislim da je najveća pitanja i to mi je omiljena osobina inte- snaga TikToka u odnosu na Instagram rakcije na ovoj platformi.

ili druge platforme – što je način kako se ona koristi taj da ljudi listaju neke

Zašto ste se odlučili upravo za TikTok i klipove ljudi koje ne prate, ali koje im šta vas je konkretno privuklo kod ove algoritam servira na osnovu interesoplatforme? Šta je to što ona nudi, a ne vanja, koliko su se zadržali na kojim

maj

temama, na kojim profilima i onda im že mogu podeliti u te dve kategorije: nudi srodne ali i neke trendujuće i de- za mlade i one ne tako mlade? lom neke nasumične sadržaje da testira šta se tom korisniku sviđa. Tako da Generalno jeste takva podela u praksi. dok na Jutjubu morate ciljano da tražite Stariji koriste nešto što su koristili dok naučne sadržaje, verovatno i na Insta- su bili mlađi i ne vole promene, dok kad gramu, na TikToku vas oni sami nađu! smo mladi volimo sve što je novo, kul, Dešavalo mi se dosta puta da mi neko šta nam vršnjaci koriste. Ali bez obzira komentariše kako uopšte ga/je ne za- na to - to je najveća lepota društvenih nima fizika, ali da im je sada zanimljivo. mreža – što su one inkluzivne. Nastaju sa nekom svrhom i nekom idejom Verujem da su mnogi ljudi, poput u vidu, ali svaka mreža brzo preraste mene, etiketirali TikTok kao neko me- tu prvobitnu ideju jer ljudi uvek nađu sto gde se okupljaju vrlo mladi i da je nove i kreativnije načine da ih koriste to možda mesto za neke nove genera- i da se povežu. I samo je na vama da cije. Da li mislite da se društvene mre- nađete način da koristite datu mrežu onako kako vi to želite.

Vaši videi obiluju pričama iz oblasti ra. Tako da ako želimo da nauče ono astronomije i astrofizike, a sudeći po što mi mislimo da treba da nauče, onda broju pratilaca možemo da zaključimo moramo da usvojimo i mi te platforme. da ljudi ipak vape za znanjem. Kakav je vaš pristup bio u početku, da li ste Klipovi na vašem TikToku su uspeli da planirali da kreirate profil za ljubitelje mi približe neke svakodnevne stvari prirodnih nauka ili ste ipak na umu o kojima, da budem iskrena, nisam imali ideju da nauku približite širom nikada ni razmišljala (poput toga zaauditorijumu?

što postoje godišnja doba). Rekao bi neko da je ovo „opšta informisanost”

Ja već godinama pričam o nauci sva- ili znanje koje se stiče još u osnovnoj kom ko želi da sluša. Držim brojna po- školi. Da li primećujete ovakve rupe u pularna predavanja, organizujem festi- znanju kod mladih ljudi u svakodnevvale nauke, Noći istraživača. Ja znam nom razgovoru? da su ljudi gladni takvih sadržaja. Kod nas su posebno izgledneli jer nemamo Da, naravno da primećujem, zato i pripuno edukativnih dešavanja i sadržaja čam o takvim stvarima. Ali ono što je mimo škole. Nemamo puno naučnih lepo kod ove mreže je što pitaju! Što muzeja. Skoro da nemamo naše nauč- se niko ne plaši da pita! To je predivno! ne sadržaje na TV-u. Takođe, znam da I onda ja odgovorim, nekad odgovori deca izađu iz škole, a da dosta stvari neki vršnjak koji zna odgovor, i tako svi zaista ne razumeju i onda su ovakvi uče kroz pitanja, skoro koliko i kroz kliedukativni sadržaji mimo učionice sve pove. veća i potrebnija potpora obrazovnom sistemu. Pogotovo što obrazovanje nije Popričala bih malo sa vama o uticauspelo da isprati promene koje su na- ju društvenih mreža na ljude. Nekastale ovom informacionom revoluci- ko se uvek delimo u dva tabora: oni jom – deca su sada sve više online, tu i koji vide samo loše strane socijalnih uče, od vršnjaka, od tiktokera, jutjube- mreža i one koji uopšte ne vide loše

maj

strane. Šta je za vas povezivanje preko društvenih mreža? To je nova realnost. Jednostavno mreže su tu, sada komuniciramo preko njih, radimo preko njih, učimo preko njih, družimo se preko njih, tražimo romantične partnere preko njih. Povezujemo se preko njih čak i ako ne razmenjujemo reči. Kao i većina stvari i ovo ima i svoje dobre i loše strane. Ja se trudim da nađem te dobre strane, da vidm kako mi mreža može koristiti u poslu, u privatnom životu i da pažljivim podešavanjima same aplikacije i pažljivim odabirom sadržaja koje delim, svesno ograničim i izbegnem koliko mogu te loše strane. Ali to naravno zahteva rad i ulaganje vremena. Kako gledate na problem nedostatka pa sam istražujući tu temu za jedno informisanosti i medijske pismenosti predavanje koje sam držala o tome da u široj populaciji?

se smak sveta neće desiti, shvatila da sam korisne i naučno pouzdane infor-

Mislim da je to danas najveći problem macije o tome našla tek na nekoj 10. sa kojim se društvo suočava. Primetila stranici gugl pretrage. Tada mi je posam da će ovo biti problem još davne stalo jasno da u ovom obilju informa2012. kada je kružila ona priča o smaku cija ako tražite neku informaciju koja je sveta jer se tu završava kalendar Maja, iole kontraverzna, moraćete da imate ili

predznanje da biste našli ono što vam Budući da ste žena od nauke, verujem treba ili jako razvijeno kritičko i analitič- da ste se susretali sa ljudima na ovoj ko rezonovanje da bi mogli da razlučite platformi koji negiraju naučna dostiizmeđu kvalitetne i pouzdane informa- gnuća i nude svoja objašnjenja sveta cije i nepouzdane, nenaučne informa- i pojava. Kako ste se izborili sa njima, cije. U slučaju zavera kao što su „ravna ukoliko ste imali takvih iskustava? Zemlja“ ovo nije toliko veliki problem u smislu posledica, ali u slučaju antivak- Sa onima koji su već izrazili jasno i vrlo serskog pokreta ovo postaje veliki pro- glasno svoje stavove u suprotnosti sa blem sa ozbiljnim posledicama. Mada naučnim dostignućima se mislim, na treba napomenuti da neretko ako neko žalost, ne možemo boriti. Pokušavala veruje u jednu teoriju zavere on ili ona sam, ali tu nikakvi argumenti ne pomaveruje u još koju.

žu. Prosto oni imaju neka svoja čvrsta uverenja, koja nisu zasnovana na nauč-

Imajući na umu da je vaš profil foku- nom metodu, jer da jesu svaki naučni siran na edukaciju, da li mislite da argument bi uzeli prvo u razmatranje u tom smislu uspevate da osvestite pa tek nakon analize sa svih strana ga mlade korisnike TikToka?

odbacili, a oni ga odmah odbacuju. Ali zato ovakvim edukacijama na TikToku

Čini mi se da uspevam u tome. Jako puno i drugim platformama edukujemo one komentara dobijam kako su ljudi tek sada koji su možda neodlučni, edukujemo nešto razumeli, tek sada zavoleli fiziku, mlade, pokazujemo zašto i kako nauka dobili petice zbog nekog mog objašnje- dolazi do otkrića, da to nije to nešto što nja. To su sve male pobede i potvrde da mi dokoni naučnici izmišljamo, već da treba da nastavim ovo da radim, ali u isto stalno merimo, proveravamo, revidiravreme to mi takođe pokazuje da obra- mo. Jadnostavno, kroz ovakve pristupe zovanje mora iz korena da se promeni i trudim se da demistifikujem nauku da da ovakvo neformalno obrazovanje kroz bi bila bliža ljudima, da ne bi toliko ulionline medije zaista ima veliki potencijal vala strah. i treba ga iskoristiti. 98

maj

I za kraj, možete li da nam date nekoliko saveta kako da na efikasan način koristimo društvene mreže, a da nas ne pojedu njihove crne rupe? Društvene mreže nude bogatstvo informacija koje možete dobiti jako brzo, ali u isto vreme su i plodno tle za širenje lažnih informacija, lažnih vesti, pseudo nauke, zavera, hajpova.... Najbolji način da ne upadnemo u zamke tih klik bejtova je da ne delimo pre no što pročitamo sve! Istraživanje objavljeno u časopisu Science 2018. godine je pokazalo da se lažne informacije brže šire mrežama nego tačne. To je zato što su lažne vesti obično ili nešto neverovatno ili jako novo, ili šokantno, pa se ljudi za njih lakše „zakače“ i više žele da ih podele. Zako je jako bitno da pre no što nešto podelimo pročitamo sve, vidimo da li se navode izvori informacija, da li se navode naučni časopisi i imena naučnika koji navodno tvrde nešto neverovatno. Jer zapitajte se – koliko ste samo puta podelili nešto samo na osnovu naslova?

Životni stil

Tekst i fotografije: Andrea Sigmund @lemurescu

O č i

k l j o v e

mamutom 100

Na jednom od časova geografije u sred- u Kikindi obeležim posetom Narodnom njoj školi bila sam zadužena da održim muzeju Kikinde i skeletu Kike, te smo prezentaciju na temu stanovništva Voj- jedne sunčane subote u aprilu krenuli vodine, uključujući tu i plemena koja su put Banata. se tokom vekova naseljavala i raseljavala na pomenutom prostoru, mešala (Obzirom da smatram da je neprihvatse sa eventualno (već) prisutnim sta- ljivo da ne pomenem COVID bar jednovnicima, preuzimala neke nove obi- nom i u ovom tekstu, iskoristiću priliku čaje i ostavljala svoj kulturološki pečat da naglasim da se u muzej ulazi iskljuu vidu raznih predmeta, kasnije iskopa- čivo sa maskama i da vas na ulasku u nih i nagrizlih od strane zuba vremena. isti dočekuje radnik koji vam dezinfekcionim sredstvom isprska ruke. Što se Ono što je trebalo da bude kratak osvrt tiče radnog vremena muzeja, otvoren na demografiju severa zemlje, pretvori- je svakog dana od 10 do 20 časova, izulo se u predavanje od skoro 45 minuta, zev nedelje i ponedeljka.) i kad sam najzad stigla do Kikinde i pomenula kako je iskopani mamut zapra- Iako su u muzeju izloženi raznorazni vo mamutica, jer je otkriveno da su se predmeti, dokumenti i umetnička dela, karlične kosti razmakle tokom porođa- od lobanja sa nekropole u Mokrinu pa ja, nastavnica me (konačno) prekinula i do polifona proizvedenog u Budimpešti pitala šta kog đavola radim. Što se pre- krajem XIX veka, ipak se čini da nijedan zentacije tiče, možda to nije bilo to, ali eksponat ne uživa onoliki „tretman” kosam bila ubeđena da će se masa sećati liki uživa kostur mamuta Kike, koji se tog (za dotični čas apsolutno nebitnog) nalazi zastakljen u posebnoj prostoripodatka još dugo nakon mature. Plot ji. (U centru dvorišta muzeja nalazi se twist: niko se ne seća.

sklopljena replika Kikinog skeleta.) O važnosti kikindskog mamuta govori i či-

Moja fascinacija tim mamutom izgleda njenica da se na prvoj fotografiji objavda je ostala podjednaka i godinama ka- ljenoj na Instagram nalogu muzeja nasnije, jer sam odlučila da svoj prvi izlet lazi upravo Kika. 101

Na zidovima Kikine prostorije mogu projekta vrednosti preko se pročitati interesantni podaci vezani 275 000 evra učestvovalo kako za ovu jedinku, tako i za mamute je preko 90 stručnjaka iz uopšte.

raznih oblasti.

Kikini ostaci, tačnije 90% njenog skele- Ono što još možete prota (nedostaju lopatica i delovi stopala) čitati u Kikinoj prostoriji otkriveni su septembra 1996. godine, jeste da su krda mamuta u glinokopu fabrike „Toza Marković”, bila sačinjena od odraslih na dubini od 21 metra. Pol jedinke za- ženki i njihovih mladunaključen je na osnovu (famoznih) karlič- ca (mužjaci su se po dostinih kostiju, a njena starost u trenutku zanju zrelosti između 10. i smrti procenjena je na 64 godine, i to 13. godine odvajali od mana osnovu godova koji se nalaze na po- tičnog krda i ostajali sami prečnom preseku kljova, slično godovi- ili bi formirali manja krda ma kod stabala drveća. Kika je najvero- isključivo sastavljena od vatnije bila visoka oko 4,7 metara i duga drugih mlađih mužjaka), da je trudnooko 7 metara, sa ukupnom masom od ća mamutica trajala skoro 2 godine i oko 7 tona i kljovama dužine oko 3,5 da su mladunčad po rođenju težila oko metara (kljove odraslih mužjaka do- 100 kilograma. Pretpostavlja se da su stizale su i 5,2 metra). Otkriće njenih se mladunci kretali ispod tela majke ostataka prepoznato je kao izuzetno kako bi se zaštitili od predatora, te da je značajan događaj za Kikindu, te je propo eventualnom uginuću majke njeno jekat Kikindski mamut, koji se između mladunče usvajala druga ženka iz krda. ostalog fokusira(o) na zaštitu, očuvanje i prezentaciju skeleta pokrenut 10 Iako pripadaju surlašima i srodni su sagodina po njegovom otkriću. U okviru vremenim slonovima, mamuti im nisu

102 maj

direktni preci i njihova evolucija odigra- 6. godine, četvrti put u 13. godini, peti vala se zasebno. Njihov razvoj počeo put u 27. i poslednji, šesti put u 43. goje u severnoj Africi pre oko 55 miliona dini), te da je svaki naredni bio veći od godina, a pre oko 2,6 miliona godina prethodnog i sa više poprečnih grebeprešli su u Evropu i Sibir.

na, na osnovu kojih je takođe moguće utvrditi starost jedinke.

Mamuti su se hranili travom, lišćem i raznim žbunjem, a njihovi krupni kut- Ukoliko vas put nanese u Kikindu, obanjaci nekada su težili i preko 5 kilogra- vezno svratite u Narodni muzej koji se ma. Zanimljivo je i to da su tokom živo- nalazi u samom srcu grada - Kika vas ta u 6 navrata menjali zube (3 puta do čeka.

103

Putovanja

Mirisi Azije

Tekst i fotografije: Danijela Rupić @pricesaistoka 104

Negde na polovini ulice koju smo u Barseloni zvali svojom, nalazila se opojna kombinacija ribljeg restorana, parfimerije i memljivog haustora. Svaki put kada bismo prošli tuda – a prolazili smo barem dva puta dnevno – vrisnula bih: Miriše mi Bangkok!

Kada relativno često odlaziš relativno daleko, susrećeš se sa jednim ozbiljnim problemom prvog sveta – stvari prestaju da te iznenađuju. Ono što ti je u jednom trenutku izbacilo život iz ravnoteže, posle nekog vremena postajalo je normalno, podrazumevano, nešto što više ni ne primećuješ. Koliko god daleko da stigneš, ponestaće ti prvih puta, a čak i ako ti neki prvi put preostane – neće biti intenzivan i važan kao prvi, baš prvi put. Tako sve što te podseća na taj baš baš prvi put dostiže neslućen značaj – postaje neprocenjivo, kao ta tri koraka koja sam kroz Barselonu napravila u Bangkoku. Prvi odlazak iz Evrope i prvi dolazak u Aziju delili su samo sati disanja recikliranog avionskog i aerodromskog vazduha. Prvi susret sa Bangkokom i poslednji trag mošusa iz bescarinske zone delila su samo staklena vrata. Samo jedan korak razdvojio je sterilnu hladnoću hodnika i prvu kapljicu znoja koja se slila između lopatica. Samo jedna sekunda je bila potrebna da mi se grad uvuče u svaku poru, u svako čulo, u svaku priču.

Vrelina je bila nesnosna. Težak lepljiv vazduh, nekako gušći od normalnog – takođe nesnosan. Nesnosna vlaga mirisala je nesnosno slatkasto, skoro kao cveće kojim je bio okićen enterijer taksija koji nas je vozio ka gradu. Girlande za retrovizore prave se svakodnevno od svežih cvetova. U kombinaciji sa religijskim figurinama i slikama, mirišljavim štapićima, talismanima i jantrama koje na plafonu automobila iscrtavaju monasi, flora će sačuvati vozača od nesreće – naročito u zemlji u kojoj je brzinomer samo još jedan satić koji niko ne gleda. Bile su mi potrebne godine da shvatim koliko je taksi besmislen vid prevoza u mnogoljudnim gradovima, naročito ako postoji metro, a posebno ako vozovi ne smrde na kuglice protiv moljaca kao što, recimo, ume da se oseti podzemna u Hong Kongu. Mada, čak je i naftalin bolja opcija od suza koje poteku od nemoći kada se zaglaviš u špicu, negde između hiljada auspuha i pantomime kojom ti vozač objašnjava da će sada i tu – na sred ulice – izaći da se popiša da ne bi crkao jer već dva sata stojimo na tajlandskom suncu bez izgleda da će se to ikada promeniti. 106 maj

Ako postoji nešto što je zajedničko svim kontinentima, onda je to „zadah“ izduvnih gasova i mokraće koji na tropskim temperaturama, nažalost, postaje nešto intenzivniji nego inače. Srećom, vrućina pojačava i druge mirise i osećaje, naročito kada sunce krene ka zalasku i kada se težina čitavog sveta nekako sruči na Aziju. Kad otkuca zlatni sat, u Bangkoku ne možeš da misliš ni o čemu osim o pesmi Summer in Siam i narandžastoj boji spota koju vidiš svaki put kad pogledaš ka nebu; u Delhiju posmatraš ogromno sunce koje boji slojeve zagađenja; na ostrvima čkiljiš kroz izmaglicu dima tek zapaljenih vatri na uličnim tezgama – i dok ti atmosfera pritiska pluća i dok stoti put nesvesno izvodiš već dobro uvežbani manevar brisanja znoja sa brkova – ulica počinje da živi. Svaka jugoistočnoazijska zajednica ima dva srca – hram i noćni market. Preko dana, naročito u malim i sporijim sredinama, napolju su samo oni koji baš moraju da budu. Sve se menja kada još jedna beznačajna sprava za merenje – ovog puta vremena – pokaže da je nekih pet popodne. Baš kad težina počne da jenjava i kada padne prvi sumrak, ulje 107

u voku će pozlatiti sveže savijene pro- ji nego sutradan kad gledamo snimke lećne rolnice koje će, ako imaš sreće, na kojim nam rep škorpije viri iz usta. biti poslužene na kartonskom tanjiriću, Prženi insekti i zglavkari, na moje velia ako nemaš – dobićeš ih u najlon kesi, ko iznenađenje, iako niti znam šta sam vrele potopljene u slatko-kiseli čili sos. očekivala niti na čemu su ta očekivanja Zvuči grozno, znam, ali kad otvoriš tu bila zasnovana, mirišu prilično prosto kesu punu začinjene pare i sreće – zvu- – na prženo. čanje jednostavno prestane da bude bitno. Svega nekoliko koraka dalje će ti Prvi put u Vijetnamu bio je drugi put u pripasti muka od ribljih iznutrica izvrnu- Aziji, tako da je inicijalni šok izostao tih na dasku za sečenje, ali to je siguran možda zato što Ho Ši Min Siti, za razliku znak da ćeš se još dva koraka kasnije od Bangkoka, nije sagrađen na močvanadimiti tek upecanim specijalitetima ri pa je izlazak sa aerodroma bio dalesa roštilja. Frazu sveža riba nikada više ko nežniji prema čulima. Nažalost i na nećeš gledati istim očima posle pijač- sreću, centar grada mirisao je možda i nih akvarijuma iz kojih ti izvade tačno suviše poznato – na kafu, baget i kroaonu koju poželiš da pojedeš, ali to će sane. Trenutno oduševljenje aromama ti biti manje bitno od otkrivanja vizu- Pariza Istoka brzo je zamenio zamišljeelnih identiteta fraza sveže žabe, sve- ni miris baruta kao podsetnik na puteže zmije, sveže…bilo šta, jer je zapravo ve kojim su bistroi i pekare stigli ovako sve sveže, koliko god bizarno bilo. Okej, daleko. To me ipak nije sprečilo da se skoro sve - prženi insekti u turističkim u lavirintu sajgonskih ulica pretvorim ulicama su uglavnom viđali i bolje dane u Pakmena – sve dok nisam naletela jer na ovakvim mestima uglavnom če- na korijander. Putujući sam shvatila i kaju one posebne noći uvijene u oblak prihvatila razne enigmatične prehramalkohola kada smo svi mnogo hrabri- bene navike. Često sam igrala gastro-

109

nomsku lutriju i par puta se ozbiljno riblji sos ili još gore – fabrike ribljeg sosa pokajala, ali nikada kao kada sam čita- koje se osećaju na kilometar jer se ova ve prste morala da umočim u najlepši opojna supstanca pravi tako što se usosendvič na svetu kako bih izvadila sva- ljena riba fermentiše na suncu dok iz ku lisku ove proklete biljke. Od svih za- nje ne počne da curi braon tečnost koja čina o kojim sam slušala bajke i čijih će začiniti skoro svako jelo istočno od sam miomirisa bila željna, dobila sam Bangladeša. Najpoznatiji sos pravi se onaj koji se oseća na smrdibubu koja na ostrvu Fu Kuok na jugu Vijetnama. je upala u deterdžent za sudove.

Ipak, u mom slučaju, ostrvo je poznatije po najmirišljavijem mangu na svetu

Ako izuzmemo korijander koji mi je za- koji se jede tako da curi do laktova, da gorčavao sasvim pristojna, pa i odlič- se razmaže do ušiju i da krene da se na jela, mirisi začina – čak i onih retkih migolji kroz šake jer pored tolike sreće koje ne volim – bili su sasvim podno- niko nema vremena za seckanje. Ako šljivi, čak i u Indiji od koje sam najviše još usput naletiš na drvo tek procveočekivala po tom pitanju. Rekla bih da tale moringe ili još bolje – plumerije, to ima veze sa večitim preterivanjem o pa ubereš cvet, staviš u kosu i pomisliš mističnom Istoku uvijenom u čudesne kako bi tako trebalo da miriše sve na arome koje kod kuće kupujemo u jako svetu – na dobrom si putu da se zaljumalim kesama pa nam sve više od toga biš u najveći izazov za sva čula poznat izgleda nekako raskošno. Kao i svuda, i pod imenom Azija – prvi, drugi i svaki začini mirišu tačno onoliko koliko pri- naredni put. bližiš nos kesi u kojoj stoje. Izuzetak je

111

Putovanja

Mirisi putovanja

Tekst i fotografije: Jelena Jović @jjtravelblog

Meni kao kinestetičaru primarno, odno- Sigurno znate kako mirišu koferi. Bez sno osobi koja doživljava svet i prima obzira gde vam u kući stoje, skriveni informacije prvenstveno kroz iskustvo, u ormaru ili uočljivi na vidnom memirisi, ukusi, zvukovi, dodiri i osećaji stu, kada im se približite, s namerom koji iz toga nastaju, obeležavaju čitav ili bez, zapljusne vas miris koji poziva život. Čulo vida je takođe važno i to se na avanturu, na izlazak iz komfora kućodražava kroz slike, moju vizuru sveta nog okruženja. A onda, ako ponovo s putem fotografija, ali ipak, kada opisu- razlogom ili bez, odlučite da ih otvorite, jem bilo koje iskustvo, opisima doča- vaše nozdrve počinju da golicaju mirisi ravam osećaje koje je probudilo i kako vašeg poslednjeg putovanja, a često i sam ga telesno doživela. Mirisi tu imaju mešavina nekoliko prethodnih, sjediposebno mesto.

njenih u koktel koji učini da vam krv brže prostruji. Onda i vi nekako poč-

Putovanja su moja strast, moje zani- nete drugačije da mirišete. Da li zbog manje, moja životna filozofija i postoji količine hormona sreće koji se instant čitav set mirisa koji je sastavni deo pu- izluči, trigerovanog uspomenama na tovanja kao takvog, a kada tu dodamo prethodna, ali i iščekivanjima budućih mirise svih posećenih i proživljenih de- putovanja ili zbog slatke treme koju stinacija, onda je to čitava riznica koju svako od nas, ma koliko često putovao, bismo mogli uporediti sa nekom odlič- uvek tokom priprema i pakovanja za no opremljenom parfimerijom.

putovanje oseti. Mešaju se onda mirisi automobila, autobusa, aviona, bro-

„Prvi uslov da razumete neku stranu dova, mirisi benzina, kerozina, nafte, zemlju jeste da je omirišete.’’

izduvnih gasova i odjednom su nam

Radjard Kipling

„prijatni“, ne smetaju nam jer znamo da kada ih osetimo, znači da smo se otisnuli u novu uzbudljivu avanturu.

113

U poslednje vreme svuda dominiraju mirisi dezinfekcionih sredstava, pa se i na aerodromima osetimo pomalo zbunjeno jer smo te mirise smestili u odeljke za neprijatne uspomene, kada smo mi ili nama dragi ljudi boravili u bolnicama. Ipak, svesno nedozvoljavamo da nove okolnosti pokvare naše uspomene i naš, za svakoga poseban i drugačiji miris putovanja. „Oseti miris mora i neba i neka tvoja duša poleti.’’ Van Morison Miris mora i okeana, taj slani, lepljivi miris nas opušta i relaksira potpuno i uvodi u stanja u kojima zaboravimo na stres i pritiske učmale svakodnevice, naročito kada ga tropski, topli vetar sa Indijskog okeana na Sejšelima, Zanzibaru, Maldivima ili Šri Lanki navede do nas, ili pak oštar vetar sa Atlantika u Maroku koji uzburka ustajalu energiju u nama. Miris pustinjskog, suvog vetra u Sahari, Wadi Rum ili pustinji Tar ublaži vrelinu kojom isijava pesak pod našim stopalima, izmeša se sa mirisom naše kože blago opečene suncem.

Mirisi začina na arapskim bazarima, miris kafe sa kardamonom u medinama, zašećerenog crnog čaja sa nanom, miris sveže ceđenih narandži, limuna na drvetu u skrivenim dvorištima Riada, arganovog i maslinovog ulja po krivudavim sukovima, miris vodene pare i eteričnog ulja od jasmina iz hamama, štavljene kože iz zanatskih radionica… tako poznati i bliski mirisi orijenta, probude neke skrivene uspomene na vremena ne tako daleka od sadašnjeg, a opet kao stotinama godina iz daleke prošlosti. Miris kuvanog pirinča sa ribljim sosom, miris bibera, kafe i tigrove masti, miris vlagom zasićenog vazduha vraća nas na Daleki istok. Miris gume i plastike made in China iz radnji sa suvenirima, miris izduvnih gasova motocikala pomešan sa mirisima nekome i omiljene istočnjačke, kineske, vijetnamske, tajlandske kuhinje podseti na vremena uživanja na tropskim, rajskim ostrvima. Ipak, poseban među svim mirisima je miris Indije. Toliko slojevit i složen da budi uspomene na svim nivoima postojanja i prodire duboko u srž bića. Od

115

izrazito neprijatnih mirisa prljavštine, kravljeg izmeta, preko mirisa karija, masale, raznih čajeva, uljanih parfema od sandalovine, mirisa paljevine sa svetih reka i jezera, do najčistijih mirisa predivne prirode na Himalajima. Sada kada putujemo ređe nego ranije, uspomene na srećne dane putovanja evociramo mirisima iz kofera ili svojih tajnih „štekova’’ gde i dalje čuvamo ulaznice iz muzeja, nacionalnih parkova, lokalne autobuske karte, školjke i korale sa udaljenih plaža, kamenčiće ili semenke, suve biljčice ili neke sitnice iz restorana i barova u kojima smo boravili i njihova vrednost za nas je sada velika kao kuća. Jer tek smo počeli da putujemo i da udišemo život punim plućima, pa smo zaustavljeni. Uskoro ćemo nastaviti kada iščeznu mirisi dezinficijenasa i ustajalog vazduha pod maskama, koje nosimo preko nosa i usta, nakon čega će ponovo mirisi putovanja ispuniti naše nozdrve i naše celo biće.

116 maj

Muzika

BUBANJ SE NE LUPA

Intervju: Jelena Gvozden @3oklagijice Fotografije: Privatna arhiva

Usled pandemije, nastale su dodatne Danijelom Čondrićem i svim velikaniprepreke da živimo ono što volimo i u ma sličnog duha. Da je Princ živ, veročemu smo dobri. Dok ljudi zaposleni u vatno bi jednog dana svirao i s njim. određenim sektorima doslovno padaju Iako je ritam sekcija noseći stub svakog s nogu od premora i posla, ljudi iz pre- muzičkog izvođenja, a bubanj – alfa i težno umetničkih niša – posla nemaju. omega u istom, bubnjari su nepravedOsećanje postojanja svima je poljuljano. no nevidljivi i zanemareni u javnom nastupu. Ovim intervjuom na momenat Mladen Radovanović, po diplomi gra- poništavamo tu nepravdu. fički dizajner, po odluci – muzičar, bubnjar je u dvadesetak bendova i projeka- Ljubitelj si diverziteta i sviraš u nekota, različitih muzičkih žanrova; što znači liko bendova raznorodnih muzičkih da ste ga zasigurno čuli, ma koju vrstu žanrova, od ’crnog zvuka’ do surf roka muzike da slušate. Njegov eklektičan – koliko ti šetnje između žanrova i komuzički ukus doveo ga je do profesio- lektiva pomažu za održavanje svežine nalizma, te ga bendovi i ljudi dočekuju ličnog zvuka, a koliko odvlače fokus i raširenih ruku: Taš Pop Safari, Krista- dovode do nepoželjnog upliva? li, Moussaka, Krilat i beo, Dreambirds, Suvišan čovek, The Mothership Orche- Pa da. Muzika je kao nekakav luna-park. stra, SANJA TIŠMA&MASA, SUPERSI, Ju- Ne želiš ići samo na jedno. Želiš probati les Verne, Hotel Makedonija, Minstrel, sve ludorije [smeh]. Šetanje kroz žanroHrabri Kojač, Funkier Project... Mladen ve direktno utiče na moj lični razvoj kao je kardio umetnik, muzičar koji stvara, muzičara, na moju širinu, progres. Cilj jer ne može da prestane, pa čak i kad i/ili posledica su upoznavanje i savladaode da sluša nastupe, on zasvira sa Fre- vanje svakog stila ponaosob, otkrivanje dom Veslijem, Branimirom Kosarom, i usavršavanje njihovih najfinijih nijan-

si – a pre svega služi mi da me dobro Čiji muzički genij izrazito poštuješ? zabavi. Iz tog razloga donosim motive iz „jedne muzike” u „drugu”. Pravim ne- Miodraga Mladena Ilića, znanog pod kakve sinteze svega. Zaista sam štreber nadimkom Mile Bas – mozak operacije i trudim se da muziku učinim interesan- zvane Južni vetar (bend a ne film). tnijom i lepšom. Sebi i drugima, ali mislim na potrebe pesme. Njene potrebe Šta ti je asocijacija na izraz ’boem’? su ispred mojih, naravno. I da, kažu mi da se po muzikama čuje da sam to ja, Čovek. U prvobitnom obliku. Prirodan, optužen sam već od druge ploče kako znači veseo. Nasmejan, srdačan, deli sa imam svoj lični pečat. Prija mi čuti to. To svima sve. Ne postoji njegovo. Dok ima valjda znači napravio sam dobro, nisam on – imaju svi. Ne samo materijalno. pogrešio [smeh]. Ništa ego, samo ljubav! On (se) daje!

120 maj

Nekad su džemovanja bila predvorja koje si poznavao; ima li nade za kulformiranja bendova; kako se ti proce- turu sećanja ili će hiperprodukcija sve si danas odvijaju, na koje načine si ti da proguta kao da se nisu ni dogodili? sticao muzičke saradnike i stupao u Kako ti deluje ukus vremena, po kobendove?

jim pravilima funkcioniše?

Ne volim da sviram sa svima. Isto kao Nažalost, ostali smo bez mnogih. Negšto ne volim ni da pričam sa svima. Bi- de je neko rekao: „Groblja su puna neram. Uvek bolje od sebe.

zamenljivih ljudi”. Volim da mislim kako će ostati tamo gde su bili: u našim srci-

Kažu da muzika spaja ljude a tebe je ma, zvučnicima, slušalicama... Muzika spojila i sa onima koje si izabrao kao je umetnost. Sve se menja, a ne menja muzičke uzore. Upoznao si mnoge, se ništa. Uvek će biti divne muzike, i svirao sa mnogima; šta smatraš odli- ušiju koje je čuju, koje dobacuju do nje. kom velikana u muzici i kako izgleda svirati sa ljudima kojima se diviš?

U eri kada se na sve stavlja etiketa ’organsko’, koliko je regionalna i/ili

Na moju veliku sreću to je tačno. Neka- svetska muzička produkcija zaista ’orko se pokazalo kao pravilo – veliki mu- ganska’? zičari su uvek i veliki ljudi. Svirati s tim ljudima izgleda kao... pa, kao san. Na Muzička scena je kroz hiperprodukciju i primer, pre više od dve decenije, ispred moje poimanje – fast food. Muzika i jeTV-a, oblačim se za školu i đuskam uz ste hrana. A ukusi su različiti. No, neka spot Kristala. Zatim po čitav dan pevu- cveta svo cveće. šim tu pesmu... I onda, sada... Ma, zaista mogu da kažem – živim svoj san!

Da li je sinestezija jedna od odlika dobre melodije?

Neke muzičare ispraćaš sa scene, neke dočekuješ. Ove godine je pre- Apsolutno! Isto kao i za dobru musaku. minulo dosta muzičara starije garde Ili kanolije.

Kako izgleda kreativni proces nastan- Šta preferiraš: singlove, EP izdanja ili ka neke kompozicije? Koliko u njemu albume? Misliš li da će muzički albumi učestvuje razigrana improvizacija a izumreti? koliko nadošla inspiracija? Hajde da kažem EP album. Dakle, nešto Nekada je prelako. Nekada ne. Uvek je kraća forma, oko četiri pesme. Lakše je zabavno. Sem kada to nije [smeh].

za konzumaciju. Mislim da ljudi u današnje vreme nemaju toliku pažnju, novije

Kada si produktivniji – kad stvaraš iz generacije čak ni običaj da sednu i prevrtloga haosa ili kada se primiriš u slušaju album od deset ili više pesama. neku svoju sigurnu oazu? Ne znam šta da mislim vezano za izumiraOba. Svaka situacija je svojevrstan iza- nje muzičkih albuma. Nadam se da neće. zov. Mislim da više volim ovo prvo – pravljenje problema koji mora biti re- Pre svega kao grafički dizajner po strušen na licu mesta.

ci, nadam se, a i znam da postoji još nas koji želimo posedovati npr. ploču,

122 maj

pocepati najlon, pustiti je i okretati, za- Da li je nekad pesma jača od tebe (i gledati omot, listati book. I sve to, dok šta radiš u tom trenutku)? slušamo muziku. Sjajno pitanje! Dešava se, pa gotovo na Koje platforme koristiš za istraživanje svakom albumu, da ima ta jedna pemuzičke produkcije?

sma, koja je izazov. Ne u smislu da ju je teško odsvirati, sam smišljam svoje

Oldskuler sam. YouTube je uvek open. deonice. Nego hoću inteligentno. Smisleno. Nekada se zamislim. I baš bukSvirao si na domaćim i stranim festi- valno naglas kažem: Neću da dozvolim valima, koncertima, svirkama, studij- da me pesma pobedi! [smeh] skim snimanjima – verujem da za sve prilike kvalitet sviranja mora biti vr- Šta je najlepše u muzici i kojih grešaka hunski, no šta su glavne razlike izme- se rado sećaš? đu ovih muzičkih nastupa? U muzici, pored nje same, najlepše Lično, sviranje pred – nazovimo to audi- je, pa sve što se događa oko nje. Mi. torijumom, i snimanje u studiju, volim Mi smo porodice. Jedni s drugima jeda posmatram kao dve potpuno različi- demo, putujemo...postojimo. Zajedte stvari. Za mene svakako jesu. Uživo, no, kroz fenomen stvaranja i života premda sviram uglavnom unapred do- samog, doživljavamo nešto volšebno. bro uvežban program, volim da osluš- Kojih grešaka? [smeh]. kujem publiku. Tu bi trebalo, po mom poimanju, da postoji neka kohezija, tu Imaš dosta radnog iskustva sa muzičradimo zajedno. Da pojednostavim: kim kolektivima, šta smatraš ključnim ako svi plešu – dobro je. Pod uslovom za opstanak benda, a šta pogubnim? da je muzika za đusku [smeh]. Dok rad u studiju zahteva potpunu koncentra- Pogubni pojedinac! Ključ za opstanak ciju, strpljenje, čelične živce... A važno benda su isključivo nastupi. I trajanje. mi je da sve izađe. Zajednički sadržalac Pomalo hijerarhija. pristupu je – Work For The Song! 123

Moussaka bend uzima motive iz bal- zikom. Da, ponekad mi bude previše. kanske folk tradicije i pretvara u in- Obično na nekom graničnom prelastrumentalnu žovijalnost; da li ti de- zu ili benzinskoj pumpi, lošem smeluje da ima previše pathos-a u našem štaju... Tako je, na turneji! [smeh] melosu?

Ali sve to publika osmesima pomete. <3

Baš tako. Uh, jedan život malo je [smeh]. Uživam u šetnji sa Smiljkom, mojim psom. S devojkom, društvom, ili samo Šta sebi pustiš da se opustiš i imaš li sa Smiljkom, krstareći gradom, kejom... praksu da slušaš sopstvene numere? Najčešće u kafici, u nekoj lepoj bašti kafića na kopnu ili na vodi. The Radio Dept. Taj bend je sve! Sopstvene numere retko, neke gotovo jed- Život muzičara tokom pandemije? nom i više nikada. Hajde ovoga puta drugačije da odgovoU čemu primećuješ svoje sazrevanje rim. S početkom pandemije sam iskukao muzičara?

sio kako vremena mogu biti grozna, ali isto tako koliko ljudi mogu biti divni! I

U nekakvom obliku nezadovoljstva, po- dalje živim to. nekad i frustracije, dok slušam pesme koje sam snimio. Ne valja mi, znači do- Postoji li neko neosvojeno muzičko bro je! [smeh]

polje i koji bend bi sledeći pridodao u svoj CV?

Sa takvim gustim muzičkim rasporedom, u čemu još uspevaš da uživaš? Postojalo je. Donedavno. To je upravo Da li ponekad imaš utisak da ’previše’ bend pridodavanja. Više detalja, biće... sviraš? Muzika i ja imamo konstantan love&hate odnos. Preciznije, bavljenje mu124 maj

[smeh]

125

Moda

Od tropskog lišća do tropske obuće priča o Bulibasha sandalama, ljudima i životnoj sredini

Intervju: Sara Savčić @sara_savcic Fotografije: Privatna arhiva

U ovom izdanju magazina Plezir dobi- slove. Bali je magično ostrvo koje me la sam priliku da vas upoznam sa Div- osvojilo svojim čarima i nije bilo teško nom Čolić, ženom koja je na čuvenom odlučiti se da ostanem ovde na duge indonežanskom ostrvu Bali osmislila i staze i gradim budućnost. osnovala brend Bulibasha u okviru kog proizvodi obuću od vlakana kokosovog Kako izgleda proces izrade jednog i palminog lišća. U razgovoru za Plezir, para obuće od početka do kraja? ispričala mi je čime su je osvojili Balinežani i kako izgleda saradnja sa lokalnim Ručni rad, a pogotovo jednog ovakvog stanovništvom u društvu koje se u veli- proizvoda je vrlo zahtevan. Naša prokoj meri oslanja na prirodne, obnovlji- dukcija se sastoji iz dva dela, u jednom ve materijale, od mode do arhitekture. delu radimo samo pletenje, a zatim sve odlazi na drugi deo produkcije gde se Draga Divna, ispričajte nam kako ste dodaju đonovi. Zavisno od modela, didošli na ideju da pokrenete brend zajna, broja i materijala koje koristimo, obuće Bulibasha na dalekom Baliju?

da se jedan par završi sa pletenjem potrebna su od 2 do 4 dana, to je samo što

Sam način života na Baliju me dosta se tiče ženskih modela, sada krećemo inspirisao, dosta prirodnih elemenata sa muškim modelima i oni će zahtevati se ovde koristi za svakodnevne potre- još više vremena. be i Balinežanske ceremonije. Zahvalna sam na tome kako su me prihvatili i Ko sve čini Bulibasha tim? omogućili da budem deo njihove zajednice i prema tome jedna od mojih že- Bulibasha brend za sada broji 50+ ljudi lja je bila da pronađem način da se za- u proizvodnji i kancelariji. Svaki mesec hvalim na takvom gostoprimstvu. Tako priključimo po 2-3 ljudi, što me mnogo sam stvorila brend gde sve materijale raduje, jer imamo priliku da ponudimo kupujemo od lokalnih poljoprivrednika više radnih mesta lokalcima. i učimo ljude zanatu kako bi imali po127

Obuća koju izrađujete je u potpunosti U kom aspektu vidite prostor za dalji izrađena od prirodnih materijala, vla- napredak u pravcu održivosti? kana palminog lišća i kokosa. Uz sve veću osvešćenost potrošača na temu Bulibasha je za sada veoma čvrst i traštetnosti brze mode i insistiranju na žen brend, u narednih nekoliko meseci ekološki prihvatljivim alternativama, imaćemo velike i zanimljive projekte. tržište se poslednjih godina značajno Moram da pomenem da će Bulibasha promenilo. Kako vaš brend odgovara da se nađe na snimanju jednog veona ovakve zahteve potrošača, u kojoj ma poznatog Holivudskog filma... ali, meri je Bulibasha održiv brend?

o tom po tom, naknadno ću objaviti o kom filmu je reč. (smeh) Sledeći fokus

Pošto dolazim iz vrlo jednostavne sredi- je proširenje kompanije, ideja je da The ne, način na koji sam ja odrasla me na- Basha Ethic kompanija proizvodi maučio da uvek budem odgovorna prema terijale spremne za upotrebu sačinjeekološkom sistemu, to je naprosto bio ne od raznih prirodnih materijala koje način života. Prema tome, sve je došlo brendovi mogu direktno da kupuju od prirodno i ceo koncept Bulibasha bren- nas i stvore unikatne proizvode. Kada da se vrlo lako uklopio u vrednosti koje stvarate brend, mnogo je bitno da je srž sam želela da brend predstavi, a prime- brenda u skladu sa vremenom u kom tila sam i da svet mode sve više ide u se nalazimo. Trenutno, a nadam se i tom smeru što me je učinilo srećnom, na duže staze, mnogo kupaca iziskuje jer je proizvod lepo prošao na tržištu i transparentnost i poznavanje načina odmah je dobio puno pažnje i kupaca. dobijanja proizvoda, tako da ono što Bali, a i cela Indonezija, u velikoj meri ćemo mi ponuditi je jako bitan aspekt koristi za život prirodne materijale, od za celokupnu priču jednog brenda. mode do arhitekture. Verujem da sam na pravom mestu gde ću dalje moći da izgrađujem viziju brenda, a i kompanije.

Kada govorimo o dizajnu, odakle crpi- ceremonija, tako da njima najviše odte inspiraciju? U kojoj meri je kultura govara kada je radno vreme fleksibilno. u kojoj danas živite i stvarate uticala Sve u svemu, moja misija je da stvorim na vaš pogled na dizajn?

uslove za rad gde se ljudi ne odbijaju zbog statusa koji nisu imali prilike da

Mnogo. Ovde inspiracije ima na pretek. osnuju, već da im se uz vreme i učenje Indonezija je jako bogata zemlja sa ra- ukaže nova prilika i šansa da zarade nozličitim etničkim grupama, a samim tim vac za svoje dnevne potrebe. Trenutno oni svi imaju svoj stil. Dovoljna je jedna imamo dosta majki i starijih osoba koje jutarnja vožnja motorom kroz pirinča- nisu imale priliku da se zaposle nigde na polja, na plaži ili u džungli i već uz zbog starosne diskriminacije. Prelepo put udahnem razne ideje koje mogu da je gledati kada ljudi bude u sebi novi primenim u dizajnu. Dosta istražujem talenat i pronađu novi smisao života u nove materijale i rado putujem izme- svojoj svakodnevnici. đu ostrva, od planina do neverovatnih plaža, vulkanskih predela i predela za Imajući u vidu da ste vaš brend poronjenje, i u koji god pejzaž da utonem krenuli u stranoj zemlji, da li ste kao uvek mi donese novo nadahnuće i in- strankinja imali dodatnih izazova i spiraciju.

poteškoća i ukoliko jeste, kako ste ih prevazilazili?

Zanimljivo je spomenuti da u proizvodnji angažujete lokalno stanov- Uvek ima – prosto, to je činjenica kada ništvo i ohrabrujete stvaranje radnog dođe do mešanja dve različite kulture. okruženja koje podržava porodične Dosta toga mora da se uči i da se privrednosti. Šta to znači u praksi?

lagodi novom tlu, ali svakako neke vrline ne treba menjati. Ja volim što sam

Tako je, postoji dosta talentovanih lju- brza, zujim sto na sat i nestrpljiva sam di ovde, nažalost mnogi ne nastavljaju da vidim rezultate, dok su Indonežani studije iz finansijskih razloga, a Baline- totalna suprotnost, ali ih naprosto obožani imaju i mnogo obaveza oko verskih žavam što su takvi kakvi su, zbog toga

130 maj

ova zemlja odiše jednom divnom umirujućom energijom. Ima pregršt izazova i mora se uvek nadgledati proces, a meni su godine rada u menadžerstvu na visokim pozicijama u Beach Club-ovima dosta pomogle da naučim kako da poslujem sa lokalnim ljudima, kako da iščitam ličnosti i izaberem prave ljude za svoj tim. Svakako i poznavanje Indonežanskog jezika dosta pomaže. Kakvi su dalji planovi Bulibashe? Bulibasha se već prodaje na 30+ lokacija širom sveta, svakako planiram da povećam te brojke. Radimo na raznim novim kolekcijama, dosta zahtevnijem dizajnu i novim materijalima koji još uvek ne postoje nigde. Vidim svetlu i jaku budućnost Bulibashe, ujedno radim na tome da stvorim jaku osnovu za kompaniju ‘The Basha Ethic’. Mi smo u čvrstoj misiji da Bulibasha postane svetski prepoznat brend i ujedno omogućimo mnogima da nam se pridruže i postanu deo Bulibasha tima.

131

Kolumna

• O D

T O

DRUGI ŽIVOT

A P Ć R E I Č D A O » •

» ČA

• O T D O E V Ć I A Ž I P G R U I R

» PRIČA DRUG I Ž I V EĆA

Pripremila: Anđelija Popović @najlon_girl

Trendovi za proleće/leto 2021. Dobrodošli u rapsodiju boja, oblika i veličina. Nikada aktuelnija situacija gde se prošlost samo malčice pretapa u sadašnjost. Poslednjih 70 godina dizajna garderobe kao i u uređenju životnog prostora, nam se koketno prepliću sa svakodnevnicom. Obilazak buvljaka, second hand-ova više nije samo potreba za uštedom već i potraga za blagom. Takve avanture prerastaju u pravu opsesiju, ne možemo ni da krivimo sebe zbog toga. Nego hajde malo da pričamo o tome kako to naši online SH kao i online antikvarnice primenjuju trendove. Koje su to aktuelne boje u ormanu kao i u prostoru?

133

ELISADA STORE Evo primera savršeno uklopljenih boja koje su hit ove sezone. Lila i boja breskve mogu savršeno ići zajedno, a ova kombinacija je samo primer za to. Šuškavci su obeležili prethodne godine. Praktični, neophodni su u svakom ormanu, naročito u prelaznom periodu. Pantalone Someday, prosečna cena im je oko 90 eura, od ove kombinacije prave i poslovnu varijantu. Bottega Veneta takođe voli ovu kombinaciju boja. Elisada store pored kvalitetne odeće, prodaje i home decor predmete koji su birani sa podjednakom pažnjom. Ukoliko trenutno na Instagramu tražite svoju omiljenu SH prodavnicu, Elisada može slobodno zauzeti to mesto.

134 maj

DRUGARUKA_SECONDHAND Očarala je vagu u meni. Kao velikom esteti, prva stvar koja mi je privukla pažnju jeste skladan feed. Nežna, skladna estetika, sa velikim izborom kvalitetne garderobe je veliki yas, yas. Ovoga puta, moj izbor je bio ova bela suknja. Verujem da jedan ovakav kroj stoji skoro svima, osim toga daje mogućnost kombinovanja na toliko mnogo načina. Sličnu suknju voli i Massimo Duti, kao i Ralph Lauren, Fendi, samo što su njihove prosečne cene za suknju oko 1000 eur.

135

CLEANOUTCLOTHES Šop koji zaista vrednuje kvalitet. Ono što možete očekivati jeste kvalitetan jeans, odela, sakoi koji na neki način uvek prate trendove iako nisu napravljeni nedavno. Ovog puta moj izbor je pao na sako Julius Lang. Vintage komad, koji je star barem 40 godina ako ne i više. Ovo je bavarska marka, koju odlikuju dugotrajnost, odlična izrada ali i motivi iz tog kraja. Zeleno crvena kombinacija kaže da je vreme da se on prošeta. Od nedavno, Cleanoutclothes ima i svoj deo za home decor, koji vas neće razočarati.

136 maj

FLEKA CONCEPT Home decor shop zbog koga se u pozadini čuje „totalno drukčiji od drugih“. Pastelni tonovi na feed-u, jednostavna i neodoljiva estetika proizvoda koji se prodaju su ono što definitivno izdvaja ovaj shop. Čini mi se da u ovom shop-u dominira estetika 70-ih i 80-ih. Moj izbor su bile ove šoljice za kafu. Anchor Hocking, nastao 1937. godine kada su se spojile dve kompanije Hocking glass i Anchor cap. Prvi proizvodi Anchor Hocking kompanije su se pojavili 1939. godine, u tamno crvenoj boji nazvanoj Royal Ruby, koja je bila utisnuta u proizvode pod šiframa R-1700, Miss America, Corronation, Bubble. Motivi na proizvodima variraju od „rebara“ pod pravim uglom do ukošenih, a najtraženiji su king fire čajnici u Menhetn i Target stilu. Cene Anchor Hocking proizvoda variraju, kreću se od 10 do 1000 dolara, u zavisnosti od toga koliko su retki.

137

ANTIKVARNICA SUNCOKRET

Sve u vezi ove antikvarnice je čarobno. stvarima. Možemo reći da je Art deco stil Ako želite da odete jedan vek unazad koji je nastao kao prkos modernizmu. i divite se svim tim sitnicama koje su Modernizam voli jednostavnost, masovživot činile lepšim, eto vama destinaci- nu proizvodnju i minimalnu estetiku, a je, barem za vikend. Primetila sam do- Art deco voli vrhunsko majstorstvo, skusta lampi na fotografijama, ali jedna u pe materijale, ručno stilizovane, i luksuz. Art deco stilu mi je privukla pažnju. Ne Godine 1925. između aprila i oktobra, u mogu da garantujem da je original, ali Parizu se sa obe strane Sene održavapo ostalim stvarima koje su na profilu, la izložba novog stila modernog dizajna rekla bih da jeste. Pa šta je to Art deco? (od nameštaja do nakita) i tada je ovaj Art deco pokret uključuje mnoštvo uti- stil dobio naziv Art deco. Lampe nastale caja, pozajmljujući od izvornih stilova u ovom periodu su napravljene od mekao što su Art Nouveau (secesija), od tala, stakla, keramike, porcelana. Prave kubizma, od zanatstva iz 18 veka, od Art deco lampe imaju u podnožju male egzotičnih tkanina i motiva iz Kine, Ja- neupadljive oznake. Cene im variraju od pana, Indije i Persije. Antički egipatski 50 pa do 2000 dolara. motivi su često prikazani na Art deco

138 maj

ANTIQUEART SHOP Osim predmeta koji će oplemeniti

ubrzo postati jedna od najvećih kom-

vaš prostor i dati mu novu dimenzi-

panija za izradu predmeta od stakla

ju, vi na ovom profilu dobijate mini

u čitavoj Evropi, sa brojnim klijentima

lekcije iz istorije umetnosti. Predivne

i u Americi. Kreativnost umetničkog

fotografije i propratni tekst koji će

direktora firme Šarla Šnajdera (Char-

vas naterati da uključite notifikacije i

les Schneider) počivala je na tradiciji

da sebi skuvate kafu dok čitate opis

inovativne Škole iz Nansija (École de

ispod fotografija. Hvala Instagramu

Nancy). Nju je osnovao Emil Gale, kao

što ovakvi profili postoje, štreber u

društvo umetnika i industrijalaca koji

meni se neizmerno zahvaljuje. Ovog

su se zdušno zalagali za stil Art Nuo-

puta ću vam samo preneti tekst sa

vo, i čiji je i sam Šarl bio član. Umeće

fotografije, jer zaista nema potrebe

u radu sa staklom, uz primenu najno-

da nešto dodam. „Francuska Art deko

vijih procesa i tehnika, Šarl Šnajder je

lampa nosi potpis Le Verre Français,

imao priliku da usavrši radeći za ču-

što je naziv linije proizvoda jedne od

venu kompaniju braće Daum - Daum

najznačajnijih, mada manje poznatih,

Frères. Firma braće Šnajder je bila

francuskih firmi za izradu dekorativ-

veoma uspešna ali je poslovala rela-

nih predmeta od stakla. To je firma

tivno kratko (1913 – 1938). Za uspeh

Cristallerie Schneider, koju su osnovala

su bile zaslužne izvanredne predu-

braća Šnajder 1913. godine i koja će

zetničke sposobnosti brata Ernesta i

140 maj

inventivna kreativnost brata Šarla, koji je uspešno pretočio svoje iskustvo sa stilom Art Nuovo u tada aktuelan stil art deko. O tome svedoči i ova lampa, izrađena od ružičastog stakla sa zelenim prelivima na obodu abažura i na bazi postolja. Ovaj model lampe, sa abažurom u obliku pečurke, i postoljem u vidu vitkog balustera sa bazom zaobljene forme, firma Cristallerie Schneider prvi put je uvela 1925. godine. Model zapravo predstavlja spoj stilova art nuovo i Art deko. Treba napomenuti da je firma braće Šnajder obnovljena posle Drugog svetskog rata, kada su sinovi Šarla Šnajdera ponovo uspostavili porodični posao 1950. godine. Pod njihovim rukovodstvom posao se odvijao do 1981, kada je kompanija porodice Šnajder definitivno prestala da postoji.“

141

Miris ili osećanje?

Kolumna

Tekst: Anđelija Popović @najlon_girl

Kažu da ništa ne može toliko uspešno tih mirisa koje nosim uvek sa sobom, tu da evocira uspomene kao čulo mirisa. su, pa kad dođu neka izazovna vremeJedan trenutak našeg doživljaja mirisa na podsete me na te male, najvažnije i eto nama osmeha, besa ili suza.

trenutke na svetu.

Rezak miris vazduha pred kraj zime Miris asfalta posle letnje kiše – moja uvek me podseti na nove početke. Pro- kuća, brat i ja skakućemo po baricama. leće i moju ranu mladost. U vazduhu se Kakva bezbrižnost! oseti život. Miris bašte posle kiše – tata, bogata Da li ste i vi zaboravili da ponekad zatvo- vojvođanska crnica i plodovi napornog rite oči i pomirišete vazduh? Ja jesam. rada. Uredna bašta, ciklus života. LjuČini mi se da nikad nismo brže živeli. bav može da se oseti na kilometar. (Možda je tako samo kod mene). Tek povremeno zastanem kad osetim miris kafe iz kuhinje. Setim se mojih prijatelja, koji žive u istom gradu, a ne stignemo da popijemo kafu. Pred očima mi sinu uspomene na period koji sam provela u učeničkom i studentskom domu, kad smo kafu zakuvavali u kuvalu i bila nam je najslađa na svetu. Asocira me na ulazak u svet odraslih u koji smo želeli da što pre zakoračimo, pa smo popijene kafe poistovećivali sa ozbiljnošću. Ima

143

Miris sveže ribe – tata i ljubav prema Beli luk – profesorica srpskog iz moje pecanju. Voda, mir i porodične večere. srednje škole. Čovek bi rekao da je pamtim u negativnom kontekstu, ali baš naMamin parfem – jednom prilikom je za- protiv. Sa svojih 28 godina, zagrlila bih boravila svoju ešarpu kod mene, još je je i zahvalila joj na mnogo čemu. nisam vratila. Miris tek opranih zavesa – red, red, red Miris maminog zagrljaja – ovo je nešto i zadovoljstvo. što baš i ne mogu da opišem, suštinski je uvek isti, a nijanse su te koje menja- Njegov parfem – prvi sastanak i poljuju doživljaj. Svakako to je jedna mirna bac. Zaljubljivanje i zaluđivanje. luka, povezanost, bezbrižnost. Miris vazduha pre nego što padne sneg Miris kolača indijanera – mama i njena – iščekivanje. sposobnost da od ničega napravi nešto. Ljubav odavde do neba.

Miris tek pokošene trave – detinjstvo, bezbrižnost, tata.

Miris tek ispečenog hleba – prvi izlasci i pekara koja je prodavala hleb u 3 uju- Origano – setim se nje koje više nije tu, tru. Nepca su bila zahvalna, ali kilaža i kako je pravila najbolju picu na svetu, baš i ne.

od onoga što je imala. Debela kao prst, ali nije bilo slađe. U isto vreme krenu i

Miris lipe – evo leta. Sve je u redu.

suze i smeh.

Pivo – okupljanje kod studentske fon- Miris njene kose – čudo pred mojim tane kod Bajića i smeh. Radost. Zahval- očima, radost, mir, sve ono najlepše što nost što sam baš tu, u tom prostoru i postoji u mom svetu, moja ćerka. vremenu.

144 maj

145

Životni stil

POMIRIŠI SVET OKO SEBE 146

Tekst: Merima Aranitović @soul.blooming

Priroda se za sve postarala. Dala nam i zatvorenih očiju. Prvo što zapamte je čula da bismo ovaj svet shvatili na jeste miris majke, a njega povezuju sa pravi način i živeli u skladu sa njim. Čulo, sigurnošću, zaštitom i verovatno tako o kom možda i najmanje razmišljamo, izgleda i ljubav u tim prvim mesecima. a koje se, tek sada kada se pojavila pandemija, pokazalo kao čulo nad Mirisi u svakodnevici čulima, kao so naših čula, jeste ono Hajde da osvestimo samo nekoliko koje nam omogućuje da svoju okolinu svakodnevnih situacija u kojima nam upoznamo i kroz mirise. A toliko smo je nos neophodan. svoj nos i njegovu ulogu uzeli zdravo za gotovo i tako malo razmišljamo o Šta uradimo s hranom kad je kupujemo značaju njegovom za naš život.

ili vadimo iz frižidera? -

Zašto nam je čulo mirisa važno?

Pomirišemo je prvo, jer tako ćemo

osetiti da li je sveža.

Deo mozga u kome je smešteno ovo Kako sa sigurnošću znamo da li je veš čulo naziva se limbički sistem. On je za pranje iako je naoko čist? skup moždanih struktura koje podr- -

Pomirišemo ga i čulom njuha znamo

žavaju razne funkcije uključujući i di- da je vreme za mašinu. sanje i kratkoročno pamćenje, miris i Šta uradimo kad stignemo u prirodu? ukus. Ovo je naravno pojednostavlje- -

Udahnemo punim plućima kad iza-

no objašnjenje, ali da bi bilo jasnije za- đemo iz srca grada u neku zelenu oazu. što je miris tako važan, bitno je da razumemo sa čim je povezan.

Kad smo tužne i treba nam uteha zavučemo se u zagrljaj drage osobe. Jer,

Mirisi su naša prva sećanja

pored zagrljaja i poznat miris nas smiri.

Gde bebe vole da stave svoje nosiće? U pregib majčinog ramena i vrata, Isto tako nas i parfemi, kreme za telo, gde je toplo i gde su mirisi snažni. mirišljave soli i kupke vraćaju u balans. Tako one prepoznaju svoje majke

147

Mirisi i sećanja

Čuveni francuski pisac Begbede piše

Očima pamtimo slike. Dodirom osetimo da su sećanja toliko varljiva da je u strukturu. Međutim, ukus bez mirisa je njima uvek sunčano i svetlo. Ono što totalno izmenjen. Miris je taj koji usidri svi znamo jeste da se sećanje menja uspomenu u potpunosti u nama. On je kad god o njemu pričamo. Uvek se taj koji svemu daje punoću, bez njega nešto doda, oduzme... tako da su često kao da smo izgubljeni. To su naša vizuelna sećanja prilično varljiva. mnogi za vreme ove pandemije i osetili. Ali, miris koji smo jednom osetili se Postali smo svesni da ako ne možemo ne menja. Možemo jednog dana i da osetimo miris hrane, rizikujemo da zaboraviti na šta nas to neki od mirisa se otrujemo. Da smo u opasnosti od asocira, ali ćemo instiktivno reagovati zapaljivih sredstava, ako ih ne osetimo kad ga osetimo. Ako u nama budi i slučajno recimo izazovemo varnicu.

prijatne asocijacije, takav će i osećaj izazvati. No, često se ljudi putem mirisa

Miris mora, borova, lelujavi dim cigarete sete i zlostavljača ili nekih loših osoba i koju je pušio neko koga smo znali... neprijatnih događaja. Terapija mirisima Miris supe koji nas asocira na dom. bi trebalo da se primenjuje s pažnjom, Cimet i vanila. Toplina i ušuškanost. onda kada zapnemo i ne znamo kuda Povezane slike i mirisi. Možda ćete se dalje, a znamo da smo u blokadi. i prve ljubavi, poljupca setiti baš uz pomoć mirisa. Možda je cvetala lipa ili Mirisi i emocije se u nozdrvama zadržao osećaj čistog Čuli ste već sigurno: i svežeg snega.

Namirišem lošeg čoveka na kilometar. Njušim prevaru.

Nova knjiga koju prinosimo nosu asocira Ne miriše na dobro. na radost čitanja. Miris benzina neke Miriše na sneg. asocira na put, a neke na vreme kada se Ne mirišem ga. preprodavao kako bi se preživelo. I njihova Iskijaćeš ti to. iskustva nisu ista. Neko će u svakoj ženi Alergična sam na njega. koja miriše na đurđevak naći delić neke drage žene, a nekom on ne znači ništa. 148 maj

Nije slučajno to što je ovo čulo stiglo i do poslovica. Napisah već, mirisi nas asociraju na ljude i situacije. Kako osetimo lošeg čoveka? Svako ima neku svoju mirisnu asocijaciju na loše, ali mogli bismo reći da je tu upetljan i onaj neprijatni miris koji čovek ispušta kada je jako uplašen ili pod stresom. Slična bi se asocijacija mogla vezati i za prevaru. Kada nekog ne mirišemo ili kad nam nešto ne miriše na dobro, mi se ponovo vezujemo za nešto što smo već doživeli, za neko loše iskustvo. Opozit – mirisati na dobro – nam još malo otkriva vezu između emocija i čula. Dobre stvari nas čine opuštenim, pa i lakše dišemo. Onda kad slutimo nevolju, tada smo zgrčeni pa je i udah ograničen i zaista nas poput nekog šestog čula upozorava na nešto što nam se neće dopasti. I sada, kada to posmatramo sa stanovišta holističkog praktičara, na osnovu izrečenog možemo mnogo toga da zaključimo. Nekad je osobi lakše da se na ovaj način izrazi. Znamo da li je ljuta, tužna, da li postoji neka vrsta netrpeljivosti prema drugoj osobi. Kad osoba oseti neki miris, ona automatski ima neku reakciju. I, u zavisnosti gde

je mirisne asocijacije vrate možemo da pretpostavimo i da li postoji neki nerazrešeni problem u prošlosti ili osoba ne može da se odveže od davnih dana. Takođe, ako postoje mirisi zbog kojih se rasplačemo, zapitajmo se, a gde me je to taj miris odveo. Anksioznost i depresija takođe često izmene miris osobe. (I neka druga stanja i obolenja se manifestuju mirisom). Tako da dobar lekar savremene medicine ili praktičar holističar mogu nekad samo na osnovu toga da naslute kakav je disbalans kod određene osobe prisutan. Poznati su nam i slučajevi pasa koji otkrivaju narkotike, ali i pasa dresiranih da prepoznaju kancer, recimo. Tako da je ovo klupko koje smo tek malo počeli da raspetljavamo prilično veliko i ponekad i zamršeno.

150 maj

Zašto je bitno da nam ovo čulo

mirisa anosmija može da rezultira bez-

funkcioniše?

osećajnošću i na emotivnom planu, čak

Naš svet i naša psiha počivaju na čuli- i gubitkom pamćenja, što se kod nekih ma. Anosmija (nedostatak čula mirisa) ljudi manifestovalo nakon preležane ima velik i često traumatičan uticaj na korone. nas. Bez ovog čula ponekad imamo osećaj kao da smo odsečeni od sveta. Bahove kapi i mirisi Osećamo kao da su nam i emocije Bahove kapi su bez mirisa i bez ukusa, otupele. Neki ljudi čak ne mogu ni da ali, nam pomažu da izbalansiramo svoje jedu kad nemaju tu vrstu kontakta sa emocije, a samim tim i čula da bismo hranom. Gubitak mirisa može uticati kvalitetnije i opuštenije živeli. U aktuelnoj i na nečiju sposobnost stvaranja ili situaciji, one pomažu ljudima da prevaodržavanja bliskih kontakata – jer mi ziđu osećaj nesigurnosti i anksioznosti, bliske osobe prepoznajemo, često jer ne mogu da se oslone na svoje vanesvesno i po mirisu. Ovo stanje može žno čulo. Pomažu i da razumeju da je biti toliko ozbiljno da nas odvede čak i usporenost i zaborav samo trenutno u depresiju.

stanje, dok se ne vrati osećaj u naš nos. Pomažu da ostanemo u balansu.

Gubitak mirisa je nevidljiv drugim Da regenerišemo emocije i time poosobama, pa ne možemo znati da mognemo telu da se vrati u dobro stanje. li je neka osoba pogođena ovim nedostatkom dok nam sama ne kaže. To Čovek u balansu može jednako da se je takođe i jedan od razloga zašto ne osloni na vid, ukus i dodir, ali, glavni možemo da razumemo kako to miris začin, kao što smo videli, ipak je naše ili njegov nedostatak utiču na naš čulo mirisa. Zato ga negujmo, čuvajmo život sve dok ne nestane. I, vratimo i budimo svesni da je nekad dovoljno se na sam početak. Miris i pamćenje samo razrešiti neke izazove u koje nas su neraskidivo povezani. Nedostatak mirisi uvuku, pa da bi nam opet bilo dobro. Ušuškano i mirisno.

151

Kolumna

Svežina (o)sećanja

Piše: Milica Bojović @devojka__od_papira

Čovek se najpre umori od moranja. pričama, koje me ponekad, pored imeOd rutine, od pravolinijskog. Toliko se na i sede kose, podsećaju na jednog toga može otkriti samo ako se zaluta, a od velikana srpske književnosti - Momu svuda postoje putevi za beg. Ako ne na Kapora. Jednostavno, ne može se ostati javi, onda tamo, s druge strane mašte. imun na takvu energiju. Dok ovo kuNajviše se nauči ćutanjem i posmatra- cam, shvatam da su sve moje dede tu njem. Postoje susreti koji nas odvedu oko osme decenije, sa neuporedivo vena mesta na kojima nikada nismo bili ćom maštom i nemirnijim duhom od i mesta koja pamtimo po nebu, zvuku, većine mladih. Valjda ću bar nešto od mirisima. Otkriću vam nešto o jednom toga naslediti. tajnovitom predelu na severu Crne Gore, gde sam za čas odletela mislima, Verovali ili ne, poseta je trajala koliko dok mi je povetarac zadržavao krupne i jedno prosečno radno vreme, a prokapljice u uglovima očiju, a bio je petak, letela je u trenu. Dobila sam knjigu od na jednoj ozeleneloj terasi u Beogradu. omiljenog mi Dovlatova, kao i brojne kataloge muzeja, sa izložbi koje je orgaKo bi bolje napravio jedinstven doživljaj nizovao i vodio. Prepričavale su anegod jedne popodnevne posete tokom dote, govorilo o izložbama, intervjuima prvomajskih praznika i sproveo kroz koje je davao, a na kraju čak i o snočudnovatu kućnu biblioteku do kustos. vima. Svaku od situacija sam stavila u Danas je u penziji, ali knjige su oduvek kadar i dala im novi život. Na zidovima bile njegova strast, a svaka polica pa- su raznobojne slike brojnih umetnika, žljivo složena i sortirana prema žanro- koje sam gutala očima, dok su mi usta vima. To vođenje je bila istinska umet- bila puna fila i jagoda, što me podseti nost, neopipljiva i lična. Sigurna sam na drvenu kućicu. Onu našu, na kraju da su se neki od vas i susreli sa njim u sveta. Muzeju (istorije) Jugoslavije i njegovim

153

Koliko godina smo proveli tamo? Hoće- pisa i nerezvijenih filmova. Uvek sam mo li imati prilike uskoro otići? Kako se mogla da osetim kamilicu, maslačke i sve te uspomene čuvaju?

zumbule kako lepršaju u već prerasloj travi. Letnji raspusti, njihovi, moji.. Pre-

Gde god da je razmeštena po svetu, više je intenzivnih sećanja tamo da bih porodica je uvek porodica, ali postoji zaboravila, a nisam verovala da jedan neka neobjašnjiva težina kada prođu naizgled običan trenutak može da obogodine i decenije. Teško padaju susreti ji stvarnost i odvede me mestu kojeg i reči.

sam sve više željna. Visoki i bogati četinari vladali su celim severnim područ-

Kućica o kojoj smo govorili je pripadala jem. Govorim kao da više nisu tamo, ali mojoj pra baki, koja je meni iza sebe jedino čega se jasno sećam je svežina ostavila trojicu deda i jednu Nadu. Da unutar šume i trag borovnica i šumskih ne bih previše otišla u širinu, ovo je pri- jagoda koji sam pratila po mirisu. Niča o dedi Momu i drvenoj vikendici na jedno voće ne miriše tako, nisam sigurvrhu brega. U njegovim rečima sve je na da li uopšte ima ukus ili je samo ono bilo nadahnjujuće i novo. Bilo je nečeg što najviše želimo, uvek jedinstveno i svežeg i dovoljno intrigantnog za čitav neuporedivo. Još uvek nisam prisutna, roman, ali miris tih jagoda.. pokrenuo ali do mene dopiru reči – jun, putovaje čitav spektar osećanja i sećanja. Kada nje, gramofon, česma... Setih se lisičarprođe dovoljno vremena u neviđanju, ki i pranja sudova iza vikendice. Uslovi poželite sve odjednom da ispričate. Svi su i dalje isti posle skoro čitavog veka u glas. Tako nekako je i bilo. U svom tom postojanja, ali nekako mi to ne smeta uzbuđenju, otvarale su se razne knjige ni najmanje. Ima draž prave pustoloi o njima se diskutovalo, a u isti mah, vine na kraju sveta. Mnogi ne bi bili ni moja čula su sasvim odumrla i osećala spremni na takav jedan dan sa noćesam po zvuku hartije, miris belog bora njem, pogotovu kada deda kaže da je koji je sasvim ispunjavao unutrašnjost stavio sekiru iza vrata za svaki slučaj kućice. Kroz glavu mi prolaze slike kao zbog medveda. A u meni i dalje se sve na traci. Sećam se slajdova, VHS za- više razvija nostalgija, od koje se uvek,

154 maj

poput jutarnje svežine, razbudim i na- Prepuštanje je veoma važan deo svaježim istovremeno. I još uvek čuvam, kog bića. Tu se odmaramo, dolazimo pored svih slika i uspomena, miris kruš- do raznih saznanja, odgovora. Tu smo ke, kojoj sam davno napisala pesmu.

najiskreniji i najranjiviji, ali ne treba biti uplašen zbog toga, jer to je poput sa-

Ko bi rekao da čovek pamti takve deta- zrevanja, a najlepše voće niklo je sporo lje i da čulo mirisa toliko godina pam- i bolno. U želji da se ja, ali i svi mi, oseti nepogrešivo. Osećam, pruža se kafa ćamo dobro, predlažem da se vežemo sve od kuhinje do mojih vlasi. Zovu me za mirise koji nas mogu povesti na toliunutra, a ja ne znam kako da im kažem ko različitih mesta i avantura, a onda… da me sve njihovo podseća na jedan onda se samo treba otisnuti hrabro. život zauvek ostavljen tamo.

155

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net