Plezir magazin Novembar 2023 by Plezir magazin

m a g a z i n

Novembar 2023. Broj 109

Uvod

I ovog meseca smo se istinski potrudili da budemo vaše najdraže onlajn utočište od stresnih, teških i turobnih tema, da ne kažem, omiljeni mesečni plezir. Novembarski broj vrvi od interesantnih priča, uzbudljivih gostiju i originalnog sadržaja. Nakon završenog Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu i Interlibera u Zagrebu, donosimo vam sveže književne preporuke, zanimljive priče, organizujemo Plezir online sajam knjiga u kome vas bliže upoznajemo sa izdavačima i njihovim čitalačkim navikama, družimo se sa piscima, prevodiocima, ilustratorima i blogerima. Pišemo o ritualima čitanja, nege, brizi o mentalnom i fizičkom zdravlju, ukusnoj, zdravoj hrani i održivoj modi. Verujem da ćemo i ovim izdanjem ispuniti vaša očekivanja i da ćemo vas do narednog, decembarskog opskrbiti kvalitetnim materijalom za iščitavanje i uživanje u trenucima u kojima ste posvećeni sebi.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin

novembar

040

Anda Bukvić Pažin

118

174 BookTok: BookTop ili BookFlop?

192

Nevena Božović

240

294

MODA ŽIVOTNI STIL

282

Noć mrtvih snova

Jesenje ikebane

254

Gastro inspiracija: Katarina Femić Ognjanović

Osvrt na 19. Slobodnu zonu

Kokoro

248

260

Ghost Stylist

UMETNOST

ŽIVOTNI STIL HRANA

230

FILM

KNJIŽEVNOST KNJIŽEVNOST

KOLUMNA

Ana Bugarinović

U svetu čaja i čajnih rituala

300 Modni Plezir: Staša Doblanović Randall

304

KOLUMNA

Staroslovenska predanja

204

KOLUMNA

074

162

KNJIŽEVNOST

UMETNOST

Plezir online sajam knjiga

Dalila Manso

Bookstagram

MODA

Marija Maravić Kopenhagen

066

152

KNJIŽEVNOST

026

Korejski pisci 5 novih knjiških preporuka

KULTURA

Vedrana Peček

KNJIŽEVNOST

018

058

144 Zbog koga čitamo?

KNJIŽEVNOST

ŽIVOTNI STIL

PLEZIR RITUAL

UMETNOST

Tkanje

KNJIŽEVNOST

008

Večernja rutina nege

NEGA

Online špartanje

Zoran Panevski

ŽIVOTNI STIL

050

KNJIŽEVNOST

Sadržaj

Beauty & Wellness Plezir preporuke

318 Lidija Andonov Talas kreativne terapije

324 Uglješa Colić

332 Redizajniranje vlastitog života

342

redakcija

Teodora Kovrlija

Andrijana Kovrlija

Nina Simonović

Bojana Đuričić

Marko Vajović

Milena Goševski

PleziR 4

novembar

Nataša Bućić

Nevena Pajić

Vladislava Milovanović

Tatjana Radanović Felberg

Minja Sinković

Zvjezdana Gvozdenović

Nikolina Gavrilov

Vesna Belušević

Merima Aranitović

Ljiljana Kostić

Anđela Gažević

Danja Bujas

Vladislav Radak

Marija Maravić

Bojana Fužinato

Irina Markić

Devojka sa naslovnice

Foto: Milena Goševski

Jovana Nona

novembar

Ispričaj nam nešto o sebi? Plovim morima, jurim aerodromima, na U Beogradu sam posećivala pesničke svakom putovanju pronalazim, ali i ostav- večeri pod nazivom Stihoterapija gde ljam komadić sebe svetu. Autorka sam sam uživala u pesmama mladih autora profila @wellbynona na kome se trudim i autorki. Pored toga, obožavam knjige da znanjem iz oblasti nutricionizma po- koje se bave temama koje su mi važne mognem ljudima da neguju sebe iznutra u poslu – Nutrition for Foodservice, The i spolja.

power of habit i Prescription for nutritional healing. Serije su mi oduvek po-

Omiljeni dnevni plezir?

sebna strast. Trenutno bih mogla da iz-

U svakom danu volim da osvestim okvir – dvojim The Crown kao posebno dragu, izlazak i zalazak sunca. Izlaske sebi ulep- ali i Atypical i Sex education kao serije šam prvom kafom, zalaske u znak zahval- koje se bave važnim temama, sasvim nosti - muzikom i čajem.

nepretenciozno ali detaljno. Nezaobilazni su i meni posebno dragi, iako mno-

Šta radiš kada ne radiš ništa?

go puta pogledani, sitkomi kao Friends

Odlutam daleko, zagledam se u vodu i i Gilmore girls. La la land mi je prvi u tražim odgovore.

mislima kada je reč o filmovima. I sada, uz početnu melodiju iz filma, pokuša-

Preporuka za čitanje/gledanje/slušanje? vam da se setim još nekog. Svideo mi Kako se moj stariji brat bavi književno- se The blue caftan. I naravno, Mulan. šću, oduvek sam u prilici da u kući imam Oduvek sam fan Disney filmova. Posebstalne preporuke za čitanje. Za svako puno u ovom periodu godine. I sad, dok tovanje biramo knjige. Ostala sam večno razmišljam o predlozima za slušanje, zaljubljena u klasike, kao što su Mobi Dik već sam na prazničnoj plejlisti. No, neka ili Starac i more. Ovu godinu su mi obe- bude preporuka za slušanje – Luka Raležila dela nobelovke Ani Erno izdavačke jić i pesma Ne izlaziš mi iz glave. kuće Štrik.

novembar

Ovomesečno špartanje najavljuje neke od tema kojima smo se bavili proteklog meseca. Budući da su mnogi umorni, razdražljivi i uznemireni zbog vesti iz sveta i događaja koje nemo posmatramo, nastojala sam da moje preporuke imaju smirujući i opuštajući karakter, i konzumiranje takvog sadržaja preporučujem i sebi i vama.

Pripremile: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

MY NOISE

Ako vam je potrebno da dok radite, odmarate ili pokušavate da se uspavate slušate prijatne i umirujuće zvukove, predlažem vam da potražite sajt, aplikaciju ili Jutjub kanal My noise. Nedavno su radili apdejt sajta i dodali dosta novih zvukova, a jedna od odličnih opcija je da u okviru odabrane selekcije na primer Japanske bašte (jedna od meni omiljenih) možete da pojačavate ili smanjujete jačinu zvuka ptica, bambusovog lišća, vetra…

novembar

foto: my noise

THE CALM CHRISTMAS PODKAST

novembar

Jedan od mojih omiljenih podkasta je započeo novu sezonu. Beth Kempton i njen The Calm Christmas, već treću godinu za redom moj novembar i decembar čine posebnijim. Ne morate biti fan Božićnih filmova i svega što se tiče Zapadnjačke verzije Božića, jer uopšte nije u tome reč. Niko vas neće učiti kako da pravite palačinke u obliku irvasa i predlagati vam šta da kupite. Ono što ovaj podkast čini posebnim i drugačijim je povratak izvornoj ideji praznovanja, osluškivanju sebe i svojih potreba i ponašanja u skladu sa sezonom. (tamnijim delom godine)

SILENT BOOK CLUB

Ni sama ne znam kako sam tek nedavno saznala za ovaj neobični čitalački klub. Moram reći da inače uopšte nisam ljubitelj čitalačkih klubova i kao introvertu, takva ideja mi se nikad nije činila privlačnom. A onda sam slučajno naletela na Silent Book Club, koji ima potpuno drugačiji koncept. Može se reći da je i izmišljen za introverte. Zamisao je da se bilo ko može pridružiti kao volonter i organizovati lokalni događaj na kome će se okupiti grupa sličnomišljenika na nekoliko sati, kako bi zajedno u miru čitali. Svako može da čita šta god želi, a ukoliko poželite da razgovarate sa prisutnima – možete ali i ne morate. I niko vas neće smatrati čudnim zbog toga. Pretragom po sajtu, videla sam da je 2019. jedan događaj organizovan u Novom Sadu u knjižari Most (koja je nažalost u međuvremenu zatvorena), a danas nijedna od zemalja regiona nema otvoreno svoje poglavlje (tako se zovu podružnice po svetu) pa eto, ako neko želi da pokrene ovaj događaj u svom gradu, evo ideje. 14

novembar

foto: silent book club

1000 LIBRARIES

Ako i vi volite da na putovanjima obiđete lokalne biblioteke i knjižare, onda je Instagram nalog 1000 libraries dobra polazna osnova. Na njemu korisnici iz celog sveta šalju fotografije koje odgovaraju ovom kriterijumu pa tako možete naleteti neočekivano na prava mala blaga, a možete i vi poslati fotografiju ukoliko želite da sa svetom podelite neku

foto: 1000libraries

interesantnu biblioteku koju ste sami otkrili i koju rado posećujete.

novembar

foto: 1000libraries

Umetnost

od porodičnog nasleđa do savremene umetnosti

Jesen je stigla u moj kraj (da se malo Većinom se naše drage bake u ovo nasmejemo i nastavimo sa čitanjem doba povlače u svoje domove, ulaze u opisnog sastava posvećenog jesenjim nežnost svog intimnog prostora i počibojama, voću, povrću i opalom lišću…). nju sa izradom ručnih radova različitih Šalu na stranu, ali jesen zaista donosi vrsta. Moje obe bake su bile veoma dopromene gotovo uvek i u mojoj umet- bre tkalje, i moja su velika inspiracija. ničkoj praksi, a čini mi se, utiče jako i na moju svakodnevnicu. Ovaj tekst sam Istorijski gledano tkanje datira još iz zamislila kao pozdrav mojim bakama, praistorije kada se, koristeći se prirodi svim bakama koje sam poznavala i nim vlaknima stvarala gruba tkanina, a poznajem. Moram dodati da tu spada princip nastanka tkanja ostao je isti sve sada i moja cenjena majka, koja je tako- do danas. Tokom industrijske revoluđe baka mojoj deci, koja je tradicional- cije tkanje je modernizovano tkačkim no i shodno sezoni već uzela svoje igle razbojem većih dimenzija čime se sam u ruke i počela sa jesenjim pletenjem proces malo ubrzao ali je tkački deo vune.

ostao većinom u rukama žena. Tkani materijali su kroz istoriju postali simboli određenih pokrajina, nacija i čine veliki deo kulturnog nasleđa.

Piše: Bojana Fužinato @jana_bo_jana

Posmatrajući iskustva svoje porodice, žene su tkale u sklopu svojih poslova u domaćinstvu, i nisu taj deo obaveza i rada odvajale od svojih svakodnev-

Moja fascinacija vunom, tekstilnim

nih poslova, ali su potom, po završet-

predmetima i proizvodnjom tekstila,

ku izrade prodavale svoje proizvode ili

tkanjem je zapravo već dugi niz godi-

ih menjale za proizvode koje su druge

na prisutna ali sam od skoro ustanovila

žene nudile na tržištu. Takav rad odvaja

patern koji se nečujno uvukao u moj

njihovo delovanje od uloge domaćice i

život, a to je intenzivno zanimanje za

postavlja ih u oblast tržišta rada, kome

ove predmete onda kada dođe hladnije

one tada nisu imale pristupa. Posma-

vreme. Ulazak u studio, u topao dom i

trajući proces i postupak stvaranja tka-

prostor koji je ispunjen vunom i nežnim

nja i prodaje produkta rada dolazim do

pamukom sačeka me svake jeseni. Po-

analize privatnog i javnog prostora u

stavljam osnovu na razboj, biram vune

umetničkom istraživačkom postupku.

sa kojima ću da počnem tkanje i upo-

U tom kontekstu, fascinira me i navodi

redo sa tim moj Instagram zid postane

na dublju analizu upotreba tekstilnih

ispunjen tkanim radovima savremene

predmeta u vizuelnoj umetnosti kroz

umetnosti. Algoritam me jako brzo pro-

istoriju. Takvih, umetničkih predmeta i

nađe i pomogne u daljem vizuelnom

objekata ima veoma mnogo, ali je nji-

razmišljanju, pa ću delić toga u par fo-

hovo vrednovanje postavljano na nižu

tografija priložiti i vama.

hijerarhijsku lestvicu nasuprot velikih imena (većinom muških) u istoriji umetnosti. Takva, ženska umetnost se opisivala kao dekorativna ili je opisno vrednovana kao žensko pismo.

novembar

Kontekstualno je ovaj kustoski izbor Instagram prezentacija tekstilnih radova povezan istraživanjem života, prostorom i načinom delovanja umetnice/ka koji ih stvaraju. Umetničko istraživanje svakodnevnice kroz formu tekstila i postavka objekta u savremen kontekst postaju uočljiva tačka istraživanja. Savremeni umetnički jezik i tehnološka dostignuća olakšavaju upotrebu tekstila i odvajaju ga od dekorativnog čitanja koje smo prethodno pomenuli. Materijalnost predmeta je prisutna ali ne stoji na putu kontekstu već upečatljivo vidimo priču koju nam vizuelni artefakt šalje. Korišćenje socijalnih mreža postalo je previše kritikovano i često okarakterisano kao vreme koje nam neko uzima. Nasuprot tome, moje iskustvo i izbor profila koje ovde prikazujem, a koje sam smanjila na minimalan broj, može da vam posluži kao početak stvaranja jednog vizuelno lepog Instagram zida. Algoritam će preuzeti svoje i nastaviti da vam dodaje vizuelni sadržaj sličan ovom, i tako dolazimo do ugodnog jesenjeg dana koji nam može biti i veoma kolorističan, nasuprot sivilu koje dolazi spolja. 22

novembar

Nedavno sam pisala tekst za svoj rad cepta bilo nepotrebno. Osetila sam pod nazivom „Između Privatnog i/ili Jav- zahvalnost svojim bakama na iskustvu nog” i analizirala korake u nastanku tog koje su mi prenele, uvele me u čarorada. Tim putem sam došla do rečenice: ban svet pun boja i mekoće, i time me „Tkanjem u svojoj sobi, da li je moja dovele na put istraživanja sličnih sadrbaka ikada mislila da tkanjem tog žaja u modernom jeziku života. Drage predmeta njen život izlazi iz privatne moje bake, hvala vam što danas imam u javnu oblast”. U tom radu istražujem jako zanimljiv sadržaj na svom Instapitanje rodnih uloga, oblasti delovanja i gram kanalu! nastanka umetnosti u momentima kada se ona ne primećuje. Tendencije čitanja dekorativnih objekata, umetnosti ručnih radova i momenata nastanka istih. Ovu rečenicu sam na tkanom objektu izvezla crvenim koncem i on sada otvara polje ispitivanja bez dubljeg obrazloženja koncepta. Veoma sam inspirisana bojom i formom koje mi daju vune, konci, tekstil i prepletaji, pa mi je pisanje kon-

novembar

Bojana Fužinato (1986) je vizuelna umetnica rođena u Čačku (Srbija). Od 2019. godine živi i radi u Hamburgu. Pored umetničke prakse, Bojana ima iskustvo u menadžmentu u kulturi i feminističkom kustosiranju. Njen glavni fokus je stvaranje feminističke umetnosti u formama instalacija u prostoru, skulpturi, tkanju, vezu, šivenju, videu, zvuku i performansu.

PLEZIR

rI TU AL Vedrana Peček

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Privatna arhiva

Bilo da ste ljubitelj fotografije, entuzijasta u uzgoju bašte ili sakupljanju divljeg bilja, ili ste zainteresovani da učite o prirodnim pigmentima koji se mogu koristiti za bojadisanje tkanine, moja ovomesečna sagovornica će vam zasigurno biti odlična inspiracija. Ona je master inženjer tekstilnog dizajna, organizatorka radionica prirodnog bojadisanja na kojima nesebično deli saznanja do kojih je kroz rad došla i autorka originalnog bundle dye seta-a uz pomoć koga se možete sami oprobati u veštini bojadisanja svile. Moja gošća u novembarskom izdanju je Vedrana Peček. Pričale smo o bojenju biljnim pigmentima, njenom naučno-istraživačkom radu Buđenje s prvim zracima sunca uz jogu, do- kojim je sistematizovala svoje ručak uz tihu muziku, ispijanje omiljenog čaja istraživanje, uradi sam setu koji je uvek u isto vreme, priprema zdravih obroka, napravila, eksperimentima u nječitanje u određenom delu stana, opuštanje noj radionici, učenju od biljaka, uz filmsko veče ili utakmicu s društvom, to- uzemljavanju i uživanju u lepoti pla kupka, sve su ovo rituali koji boje naše različitosti koje nas okružuju. dane i čine da se osećamo sigurno i prijatno. U trenucima povećanog stresa i kriza psiho- Kako započinješ dan? lozi nam savetuju da ako već spoljašnji svet ne možemo kontrolisati, dobro je negovati Dan započinjem usporeno, nesvoje dnevne rutine i rituale koji dovode do mam određeno vrijeme kada se toga da se dobro osećamo i izazivaju nam budim. Ponekad mi mačak traprijatna osećanja.

ži da ga pustim u sobu pa se zajedno izležavamo još par minuta. Zatim odradim skincare rutinu i pripremim doručak. Ništa ekstra, zbilja.

Na šta pomisliš kad čuješ reč plezir?

Prvi konkretni eksperiment sam samostalno napravila 2019. sa poljskom me-

Iskreno, mislim da se nisam susrela s tvicom, nju sam odabrala slučajno jer riječi plezir dok nisam vidjela Plezir ma- ih je bilo dosta na jednom polju nedagazin, tako da mi je to prva misao.

leko od kuće. Tada sam isto pripremila otopinu octa i hrđavih čavlića pomo-

Koji je tvoj omiljeni dnevni ritual?

ću koje sam dobila crno obojenje. Ovu otopinu sam pripremila samo za taj

Osim pripreme moka kave, drugi ritual eksperiment, ne preporučam nošenje bi definitivno bio priprema za spavanje. takve odjeće jer u hrđi zna biti ostataka Ovisno o tome kako se osjećam, vo- raznih metala koji bi mogli izazvati iritalim odraditi kratko vježbanje (ponekad ciju kože. Taj uzorak, i još mnogi drugi, sa girjom ili bez), jogu ili ples, a sve to bili su baza mog završnog rada Kolozavršim sa akupresurnom podlogom, rimetrijska analiza uzoraka bojadisanih foam rollingom i laganim istezanjem. prirodnim bojilima iz 2020. godine, tako Primjetila sam da mi binauralni zvuko- da nisam vidjela razlog zašto i za mavi i te kako pomažu za spavanje, tako ster ne bi pisala opet o biljkama. da ih preporučam. Po kom principu si birala biljke koje Na tvom Instagram profilu čitao- ćeš koristiti u radu, i koje su one koje ci imaju priliku da vide kako biljke i su te najviše iznenadile rezultatima? biljni materijal koji uzgajaš u svojoj bašti i pronalaziš u prirodi pretvaraš Za razliku od prvog rada, za ovaj sam u prirodne pigmente koje potom ko- odlučila napraviti selekciju nekoliko loristiš za bojenje tkanina ali i crtanje i kalnih biljaka s fokusom na invanzivno slikanje. Kako si započela ovu praksu bilje, otpadne kore stabala, nametnike i koja je nedavno rezultirala odbranom lako dostupno sezonsko bilje. Korišteni master rada: Istraživanje primene pri- su zlatnica, vrba iva, hrastove šišarke, rodnih biljnih bojila za bojadisanje tek- gospina trava i glog. Najviše me iznenastilnih materijala?

dio glog u kombinaciji sa alaunom koje je dalo terracotta obojenje.

novembar

Važno je reći da su svi biljem bojeni isti rezultat ima i najmanji dE nakon materijali koje si koristila pažljivo pri- što je bio izložen UV zrakama. S druge kupljeni, selektovani i laboratorijski te- strane, uzorak bojadisan glogom koji stirani na otpornost boje na UV zrake i ima najmanji UPF ima i najveći dE napranje. Koje varijable su ispitivane i do kon izlaganja UV zrakama. Eto, ovo je kakvih si rezultata došla? Za koja biljna najkraća moguća verzija ispitivanja na bojila bi rekla da su pokazala najbolje kojem sam radila par mjeseci. performanse i da li su rezultati varirali u odnosu na izbor tkanine koju si koristila? Kako bi nama laicima, ukratko, objasnila rezultate do kojih si došla? Pomoću spektorfotometrijskog stroja sam mjerila uzorke prije i poslije pranja, te prije i poslije utjecaja UV zračenja. Pomoću tih mjerenja sam dobila dE rezultate. U kratko, dE predstavlja razliku obojenja tj. koliko se ton obojenja promjenio u odnosu na originalni uzorak. Veliki dE znači da je promjena tona velika, dok je manji dE znači da je promjena minimalna. Ovi rezultati su vezani i za UPF rezultate. UPF predstavlja razinu zaštite protiv UVA i UVB zračenja. Sam materijal koji sam koristila za ispitivanje ima odlične rezultate, radi se o sirovoj žutici u platno vezu. Kombinacijom bojila i močila, ti rezultati su bili još bolji. Najbolji UPF rezultat ima uzorak bojadisan sa hrastovim šišarkama u kombinaciji sa alaunom, a taj 30

novembar

Osim bilja i prirodnih materijala koje si koristila u već pomenutom istraživanju, deo tvog eksperimenta sa prirodnim bojilima je i pravljenje pigmenata od cveća koje gajiš u bašti a kojim kasnije bojiš svilene i viskozne tkanine i primenom tehnike shibori nastaju prelepi dezeni na maramama. Koliko se ovaj proces razlikuje i šta je ono što ti se u njemu najviše dopada? Cvijeće koje uzgajam u biti koristim za bundle dye bojadisanje svile. Rezultat je sličan shibori tehnikama, kojih ima mnogo. Prije par godina sam radila jednu od tih tehnika, mokume. Radi se o jako sporoj tehnici, da bi jednu tkaninu pripremila za bojadisanje Da bojenje prirodnim bojilima ne bi trebalo bi mi i preko 60h ručnog veza. ostalo dostupno samo malobrojnim Na kraju bojadisanja sve te konce bi re- koji imaju priliku da učestvuju u radizala kako bi se oslobodio uzorak. Za taj onicama koje povremeno organizuproces treba puno strpljenja, a i uboda ješ, izradila si i prvi Diy bundle dye set. iglom. Kako mi s vremenom proširio Da li svako, bez obzira na prethodno artritis u šaku, nisam više mogla ručno predznanje može da ga koristi, izvošivati, pa mi je bundle dye super jer je ziš li set u zemlje regiona, i planiraš li puno jednostavniji, a rezultati su svaki možda i neku vrstu knjige/priručnika? put wow, pogotovo na svili. 32

novembar

Sigurna sam da svatko može izraditi ma- sam naučila i mrlje na tkaninama gleramu, proces nije kompliciran. Kako bi dati drugačijim očima. Na nama je da si ga još više olakšala, marame sam obra- dozvolimo vidjeti ljepotu svuda oko nas. dila s alaunom, tako da osoba mora samo pripremiti otopinu octa i vode sa Ulazimo u hladniji, taman deo godine kojom će pošpricati tkaninu prije do- u kome i priroda miruje. Na koji način davanja suhog bilja i ekstrakta bojila u se pripremaš za sezonu i da li planiraš prahu. Ljudima pošaljem link na kojem svoju zimsku baštu? se nalazi video tutorial i knjižica sa popisom sadržaja paketa. Zasada sam pa- Na vrtu još uvijek ima jagoda, papriket slala samo na području Hrvatske, ali ka i cvijeća, tako da nemam osjećaj da mislim da ne bi trebalo biti problema dolazi zima. Ostatke stabljika rajčica i sa slanjem i u druge zemlje. Što se tiče mahuna sam tek neki dan uklonila, ima pisanja knjige ili priručnika, razmišljala još dosta posla oko pripreme vrta za sam o tome, možda jednog dana.

zimu, odnosno čišćenja. Za zimski vrt smo posijali nešto matovilca, salate, a

Čemu te je rad s biljkama naučio?

ima i dosta mladog luka koji je niknuo iz lukovica koje su zaostale od ljetne

Biljke su me naučile puno toga. Možemo berbe. Nestabilnost klime se već godiimati savršene uvijete za rast i razvoj, ali nama može vidjeti na vrtovima i voćzbog neočekivanih vanjskih utjecaja, taj njacima, nažalost. rast može biti narušen. Naučile su me i tome da je stvari najbolje prepustiti da Kako smena godišnjih doba utiče na biraju svoje vrijeme i tijek rasta, nije do događaje u tvojoj radionici? nas kada će to biti, do nas je da promatramo i osluškujemo. Kod bojadisanja Možda bi pomislili da mi se zbog manjsa biljem nema potrebe tražiti savršen- ka zelenila vani izvor biljaka za bojadistvo, čistoću tona i preciznost. Ovaj pro- sanje smanjuje, no ja vrijedno berem ces nas uči da smo mi ti koji vidimo greš- i sušim bilje tijekom proljeća i ljeta. U ku u svemu. Kao što ja svoje „mrlje“ od jesen i zimu više vremena provodim u psorijaze ne smatram greškama, tako šumi, skupljam kore sa srušenih staba33

la i hrastove šišarke jer ih je sada lakše rođenja, imam dijagnosticirana kroničza uočiti na tlu. Tako se i u radionici, na oboljenja. Prvo ću reći da razlog obosezonski, pripremaju kupelji.

ljenja od psorijaze nije zbog stresa, konzumiranja mesa, alkohola ili šećera, jer

Oni koji te redovno prate na mrežama, ju imam od rođenja. Tko je proučavao znaju da su putovanja tvoj veliki izvor išta o psorijazi, zna da se prvi znakovi inspiracije i trenuci kada nastaju tvo- artritisa znaju pojaviti 10 godina nakon je fotografije koje neretko završe na oboljenja od psorijaze. Tako je bilo i kod printovima. Izdvoj nam neka od omi- mene, pa sam s 10 godina dobila te prve ljenih mesta na koja se u mislima vra- znakove. Tek sam puno godina kasnije ćaš uvek kada ti je potrebna dodatna shvatila koliko je alienating sve to zajedmotivacija?

no. Morala sam eliminirati dosta stvari koje su mi izazivale nepotreban stres, na

Svako mjesto ima neku svoju magiju. njega mi je koža odmah znala reagirati. Kada radim suhe pigmente ili tinte sje- Naučite se postojati u nekoj samoći jer tim se alkemičarskih podruma iz Praga. vaše iskustvo i način života nikad neće Na predavanjima volim pričati o tapise- biti ono čemu teži većina društva. Sve rijama iz Vatikana, purpurnom bojilu na ovo navedeno je uzemljavajuće samo togama sa freski ili o tekstilima bronča- po sebi, ali kada mi treba još jača doza nog i željeznog doba iz Hallstatta koje mira, odem negdje gdje mogu biti potmožete vidjeti u Beču. Svako moje pu- puno sama, najčešće do šume. tovanje je djelomično odabrano kako bi mogla vidjeti vrijedne povjesne dokaze Na svom Instagram profilu otvoreno o bogatoj kulturi prirodnih bojila.

govoriš i o zdravstvenim izazovima i krizama kroz koje si prošla i prolaziš,

Na koji način brineš o svom zdravlju i od hroničnog, pogrešnih dijagnoza, kako se uzemljuješ?

nerazumevanja i nezainteresovanosti zdravstvenih radnika do svakodnev-

Na ovo pitanje mi je uvijek teško odgo- nih izazova sa psorijazom. Zbog čega voriti jer od ranog djetinjstva, odnosno je po tvom mišljenju važno na druš-

novembar

tvenim mrežama govoriti o ovakvim Tvoje istupanje na ovu temu ima i akstvarima? I kakva je bila reakcija tvoje tivističku notu, pa si tako svojevremeokoline?

no trebala biti jedno od lica globalne kampanje The Skin Project ruske redi-

Mislim da je važno govoriti, pogotovo teljke Alexandre Yakovchuk. Ispričaj u doba kada se preko društvenih mre- nam o kakvom projektu je reč? ža bacaju razne teorije od kuda i kako uopće nastaje ova bolest. Od ove bo- Ovaj projekt se trebao dogoditi sa hrlesti se ne umire, ali se s njom umire. vatskim timom davne 2020. godine, priNeki umiru nepokretni, sami, naruše- je korone, no zapravo nikad nije uglenog ne samo fizičkog već i mentalnog dao svjetlo dana. Zašto? Ne znam, od zdravlja. Znam osobu s kojom se ljudi tada nije bilo interesa da se kampanja nisu htjeli rukovati zbog fleka po šaka- odradi. Iako se taj projekt nije ostvama. Ja nisam imala vremena za „pri- rio, ove godine sam imala priliku biti vikavanje“ na ovo jer sam ju oduvijek model fotografu Denisu Butorcu za poimala, nasljedila sam ju od tate. Baka trebe jednovečernje izložbe u sklopu je također imala reumu, pa ju imamo i slavlja desete godišnjice postojanja Hunas dva. Moja mala okolina zna za ovo, med Pharme. Imala sam priliku i pisati a ako pričamo o digitalnoj okolini, če- o svom iskustvu za Super1. sto dobivam poruke podrške ljudi koji su i sami na putu traženja dijagnoze ili Na koji način se nosiš sa lošim raspoadekvatnog liječenja. Mnogi imaju pri- loženjem, tugom i strahovima? vilegiju misliti da mi pričamo o tome jer želimo sažaljevanje, to je ogledalo njih Dozvolim si ih osjetiti, prepoznati i dati kao ljudi, ne nas. Mi samo želimo da im vremena da odrade svoje. Da sam donas se ozbiljno shvati i da nam se pruži zvolila strahovima da preuzmu kontrolu, potrebna njega i podrška.

ne bi se usudila raditi ovo što radim. Ne bi se usudila sanjati o stvarima za koje mnogi misle da su nedostižne, pa i lude.

novembar

Kome se obraćaš kada nisi „sva svoja“? u ponudi ima odlične digitalne knjige i časopise. Odličan izvor je i blog Andree Već neko vrijeme sama sebi. Imala sam Anić Dokmanović. Iskreno, ne provojednu osobu koja me znala kao nitko dim puno vremena čitajući newslettere, drugi, koja je razumjela svaku moju mi- izdvojila bih „Da mi je nešto slatko“ od sao kao da je njihova. To su ta prija- Ana-Marije Bujić jer tamo uvijek bude suteljstva na daljinu. Imali smo sreće da per recepata. Od glazbe ne mogu izdvosmo uopće naišli jedno na drugo, slali jiti pjesmu, ali ću navesti glazbenika koji si pisma preko oceana. Blagoslov i prose nalazi iza par bendova koje trenutno kletstvo istovremeno.

dosta slušam, a to je Steven R. Smith. Od serija Interview with the vampire i The Bear,

Koja je tvoja omiljena jesenja hrana suprotnost odabira nije mogla biti veća. koja ti greje za telo i um?

Više slušam glazbu nego podkaste, tako da je zadnji koji sam slušala bio o Otzi

Definitivno neka verzija juhe sa povrćem the Iceman-u kada sam istraživala temu s vrta u kombinaciji sa miso pastom, još za rad. Na kraju mi je ostao film, pa opet kada ubacim tofu unutra, nema boljeg! muke po odabiru, evo jedan koji bi svi trebali pogledati, Nausicaä of the valley Preporuči nam dobru knjigu/pesmu/ of the wind. film/seriju/podkast/newsletter/blog? Podeli sa nama jedan svoj san kome Volim čitati knjige vezane uz područje ćeš u ovoj godini dati krila? kojim se bavim, a i znanstvene radove. Tu bi spomenula A Weaver’s garden od Neću otkriti previše, ali uskoro će oživjeti Rite Buchanan, zatim radove od Karine jedna divna mini suradnja sa našom diGrömer. Tu su naravno i odmah i blogo- zajnericom. Kada sam počela bojadisati, vi vezani uz iste teme gdje se može naći bio mi je san da napravimo nešto zajeddosta informacija o bojadisanju kao npr. ničkim snagama jer sam znala da bi se Botanical Colors ili Rebecca Desnos koja ovi elementi super uklopili u njenu viziju.

novembar

Životni stil

Tekst i fotografije: Marija Maravić @marija.maravic

Kada me je Teodora pitala da napišem balaža, očekivanja, hrana. Tradicija je kako izgleda Kopenhagen u jesen 2023. tradicija i niko je ne menja, ne unapregodine, malo sam se zabrinula da neću đuje, ne razmatra. biti fer prema onima koji još uvek nisu posetili prestonicu Danske. Ipak je ovo I tako sam shvatila da ću ovaj tekst namoja jedanaesta jesen u ovom gradu i pisati iz jednog drugačijeg ugla. Iz ugla brinula se da sam iskusila sve i da mi nekoga ko živi u vremenu i prostoru je nordijski vajb postao sastavni deo ži- nordijske zemlje i ko se zaista raduvota, te da uz ovoliko podrazumevanje je svake jeseni najlepšem godišnjem neću uspeti da prenesem atmosferu na dobu i trenutku u kome se, sa ili bez način na koji ovaj grad zaslužuje.

konsenzusa (tako tipičnog za lokalno stanovništvo, zahvaljujući Jantelovom

Kada se setim života u Srbiji, moja ta- zakonu) dogodi vidljiv prelazak iz spolja dašnja karijera u advertajzingu je poka unutra. Moje oko je naviklo da gleda drazumevala točak stalnih promena, u taj „negativni prostor” kako umetnici lansiranja novih proizvoda na srpsko zovu prostor u kome misle da više ne tržište gladno inovacija, kreiranje bez- postoji ništa što bi ih inspirisalo, a koji broj novih proizvoda u okviru jedne je izuzetno važan kako bi rafinirali svoje porodice, stalno inoviranje pakovanja, umetničke sposobnosti. Tu uvek ima brendinga. Međutim, u Danskoj to nije nešto što još uvek nisam spoznala (pre tako. Sve je uvek isto. Dekoracija, am- svega o sebi), iako mi se nekada čini da je potpuno pusto.

Danska je prestonica Hygge-a. I to „stylish” hygge-a koje su iskusni PR-ovci maestralno izvezli na sve kontinente. Međutim, dok drugi rade sve da iskopiraju estetski deo doživljaja, Danci to praktikuju malo drugačije. Koncept življenja je takav da je estetika veoma značajna i prožima se u svakoj sekundi života. Ta estetika koju ceo svet pokušava da usvoji je utoliko specifična jer zahteva da čovek sebe iznova i iznova oslobađa svega što više nije, svega što je prerastao, uz uslov da sačuva bazični temelj koji se sastoji od kvaliteta, komfora, prisutnosti i jednostavnosti. Na dobru bazu sve se uklapa - i eklektika, i orijent i boho, ali i minimalizam. Sve, samo da je istinito, autentično i da ne pokušava da impresionira, već da oživi. Dok ovo pišem u glavi mi se prelamaju boje koje su me fascinirale pre par sati u šetnji po gradu, a koje dominiraju ovih dana. Priroda je spektakularna, pitoma i pitoreskna i kombinuje intenzivno zelenu, crvenu, žutu, braon, naranžastu. Svi gradski parkovi, kojih ima dosta, oaze su kreativnosti. Moj favorit je Kongens Have kod palate Rosenborg u centru grada, prostran i pomalo pretenciozan. 42

novembar

Kada me pitaju kako je more – e pa ono je izgubilo svoj letnji sjaj i postalo je sivo, ali bez brige, postoji način da uživamo u njemu i tokom hladnog perioda. Ne znam da li su vam rekli, ali u Kopenhagenu tokom jeseni i zime, more je najlepše noću. Ako uskoro dolazite, preskočite neki od restorana i začinite tipičnu turističku posetu kako biste iskusili nešto skroz drugačije. „Saunagus” ritual u Glacier sauni u gradu može da se bukira bez članstva. Ritual se dešava uveče u predivnoj, prostranoj sauni koja izlazi na more, gde sauna master pravi iskustvo za desetak ljudi sa eteričnim uljima i toplim peškirima. Nakon izvođenja te magije, te kružnog okretanja peškira i inhaliranja biljnim esencijama, ljudi ulaze u more (direktno iz tople saune, što je izvodljivo i za one koji nemaju tu praksu) uz instrukcije vodiča. U moru se ne pliva daleko, već se samo smočite i izađete. Osvetljenje je čarobno kreirano da izazove određene senzacije, mirisi otvaraju sva čula i ritual je zdrav za čitav organizam. Dopamin koji ovo isustvo proizvede ne može da se meri ni sa Redžepijevim kulinarskim podvizima, a ni sa šopingom nameštaja ili skandinavskih kaputa i džempera. 43

U svetlu globalnih geopolitičkih doga- bogata i kreativna, ali moram priznati đaja, lokalno stanovništvo je potpuno da nisam toliko uzbuđena po pitanju zbunjeno dvostrukim standardima koje iste ove sezone i to uglavnom zbog toga Danska vlada primenjuje u slučaju rata što sam se umorila od usluge koja je između Rusije i Ukrajine sa jedne i Izra- rezervisana i hladna i činjenice da grad ela i Palestine sa druge strane. Različite nema baš dobre autentične restorane inicijative se sprovode za podršku Pale- drugih kuhinja, već sve dobija nordijstini, međutim, konzumiranje sadržaja ski tvist kako bi se prilagodilo lokalnim koji je nasilan, kombinovan sa svakod- očekivanjima. nevicom dovodi do pojačanog stresa. Stručnjaci za mentalno zdravlje dobi- November u Kopenhagenu je vrlo pojaju dosta prostora u medijima kako seban mesec, imajući u vidu da je debi podelili znanje i savete sa ljudima i cembar toliko stresan da mi zaista bude pomogli im da prevaziđu ovaj težak pe- žao ljudi koji se toliko namuče da učeriod bez značajnih posledica. Preporu- stvuju u svim predbožićnim događajičuju nam da ograničimo konzumiranje ma. Novembar najavljuje šoping maniinformacija. Takođe, neki kažu da će ju za advent, bezbroj božićnih ručkova lepota spasiti svet, pa nam je zadatak i večera koji se zakazuju u septembru, da je tražimo svakog dana - u literaturi, a počinju u novembru i traju tokom deprirodi, duhovnosti, likovnoj umetno- cembra. To je sličan koncept kao što su sti, muzici. Pored toga, stručnjaci ističu slave kod nas, samo što nemaju religijda je čoveku potreban uredan ritam i ski kontekst, već služe kao tradicija da životna higijena. U to spadaju fizička se ljudi okupe, piju, jedu i razgovaraju. aktivnost, šetnja, uzimanje vitamina D Tako imamo božićne ručkove na poslu, i ostalih suplemenata koji pomažu u božićne ručkove sa prijateljicama, boovom periodu i uvođenje regularnog žićne ručkove sa roditeljima iz škole, sa ritma spavanja i buđenja.

prijateljima sa kojima se viđamo jednom godišnje itd. I jedna i druga kultu-

Svi prepoznaju Kopenhagen po resto- ra indikuju prilično intenzivan socijalni ranima i ta scena je tradicionalno vrlo život.

novembar

Godinama pitam Dance da li vole taj običaj i svi uvek kažu - NE. Iscrpljuje ih, obavezuje ih i ne žele da učestvuju, ali se lošije osećaju da prekinu tradiciju i onda ostaju u tim obrascima ponašanja godinama. Dok se slave kod nas organizuju u domovima (mada se i ta tradicija promenila), Božićni ručkovi su u restoranima. Ipak, razmišljala sam nešto, ako uzmemo u obzir religijski kontekst koji vodi do duhovnog boljitka, kasna jesen i zima je vreme posta i suzdržavanja, što ni srpska ni danska kultura ne praktikuju u značajnoj meri. I tako je novembar mesec koji zove na umirenje, posećivanje kulturinih sadržaja, čitanje, duge šetnje pre nego što tradicija pomešana sa kapitalizmom krene da prisvaja svo vreme i uzima danak.

novembar

Sastojci za glogg: Moj izbor ovog novembra su filmovi

Sveže ceđeni sok od pomorandže - 2dl

u malim, nezavisnim bioskopima od

Kora od ½ pomorandže - oljuštena tanko

kojih su mi omiljeni Grand Teatret (sa

Voda - 2dl

najdivnijim crno belim pločicama u fo-

Šećer (približno 150g)

ajeu), Dagmar i Cinemateket koji prika-

Karanfilić - 7 kom

zuju nezavisnu filmsku produkciju, ili

Allspice - 10g

neke stare filmove koji se repriziraju,

Štapići cimeta - 3 kom

ali nikada blokbastere. Tu blizu, odmah

Crveno vino - 1l

su i Božićni marketi koji su postavljeni i

Dodatni sastojci:

zovu na glog ili ebleskive. U daljem tek-

Suvo grožđe - 100g

stu podeliću sa vama recept za glog za

Seckani, oljušteni bademi - 50g

hladne zimske večeri.

Dekoracija: Isečena pomorandža - 1 kom Priprema: U šerpu stavite sok od pomorandže, koru od pomorandže, vodu, šećer i začine. Smešu kuvajte poklopljeno cca. ½ sata na ravnomernoj toploti. Uklonite koru pomorandže i cele začine iz šerpe Dodajte crno vino i dobro zagrejte piće Dodajte kašičicu, dve suvog grožđa i seckanih, oljuštenih badema, dekorišite kolutom pomorandže, poslužite i uživajte!

Takođe, posle izvesnog vremena ap- a bogati. Nakon ovih knjiga, želim da sitnencije od knjiga zbog posla koji me napravim pauzu od romana i da proje obuzimao i uzimao više nego što čitam neki klasik, Emersona, ali i Pisma sam i mislila da mogu da dam - vrati- mladom pesniku od Rilkea. la sam se knjigama. U ovom mesecu sam pročitala dve knjige naše mlade Nedavno sam otkrila Substack gde moautorke i doktoranta političkih nauka žete da se pretplatite na njuzleter nezaMinje Marđonović – „Jefimija žena koja visnog autora i tu opciju sam vrlo rado čeka” i „Jefimija žena koja neće”. Uz ove prihvatila budući da sam već dugo verni knjige sam potpuno neočekivano i bez pratilac Garance Dore. Volim njenu iskrenamere, dala prostor svojim osećanji- nost, osvrt na život, otvorenost ka svim ma da izađu na površinu i dožive vali- ženskim iskustvima koja deli i zajednicu daciju. Iako se radnja ne podudara sa koja je vrlo inspirativna. U tom svetlu, ličnim iskustvom, ono što je zajedničko njuzleter magazina Konfekt i kompanije i još važnije je Minjino majstorsvo da sa sedištem u Londonu Intelligent Chanuzburka emocije i kroz svoje junakinje ge su moje poslastice. Što se tiče filmopozove da doživite to što živite. Trenut- va, nedavno sam pogledala Madeleines no čitam knjigu „Demon Copperhead” Paris i toplo bih ga preporučila svima koja je dobitnik Pulicerove nagrade za koji se ne boje emocija i koji su spremni 2023. godinu i iako sam na početku, već da čuju malo mudrosti kroz duhovite razumem zašto je nagrađena. Za poče- opaske na francuski način. tak, likovi su kreirani izrazito slikovito, monolozi su intenzivni, a dijalozi kratki

novembar

City Shield & Moisturizer

BOCLAIR

Boclair City Shield & Moisturizer je prirodni hidratator koji štiti kožu od zagađenja i plave svetlosti. Naša formula inspirisana prirodom pruža dugotrajnu hidrataciju, do 10 sati i štiti kožu od spoljnih uticaja. Ekstrakt pečuraka i krastavca dubinski hidriraju kožu čineći je mekom i elastičnom. Ruzmarin, jagoda i šipak nude bogatstvo antioksidanata, umanjujući bore i fine linije, te usporavajući proces starenja i nastanak novih bora. Rezultat je jedra, blistava koža koja zrači mladalačkim sjajem.

KEY MOLECUL

Oil

Cleanser

Uljani čistač se može koristiti samostalno ili kao prvi korak u rutini duplog čišćenja, u sklopu večernje nege lica, što se preporučuje ukoliko je koža kombinovana/masna, ukoliko koristite proizvode sa zaštitnim faktorom ili ukoliko koristite dekorativne pudere i maskare tokom dana.

novembar

KEY MOLECUL

Hydra fluid

Hydra fluid je proizvod tipa emulgela, te ova formulacija omogućava adekvatnu hidrataciju što je karakteristično za formulacije tipa emulzija, a sa druge strane je dovoljno lagana da ne izaziva osećaj težine na koži, brzo se upija i ne ostavlja mastan i lepljiv film. Pogodan je za sve tipova kože.

JL COUTURE

Money Souffle

MONEY SOUFFLE šljokičavi puter za telo predstavlja jedinstvenu kombinaciju i namenjen je ljubiteljima zdrave kože, visokog sjaja i prefinjenog mirisa. Inspirisan je parfemom YSL Black – Opium. Ručno je izrađen, bez štetnih hemikalija. Zbog svog plemenitog sastava pomaže pri ujednačavanju tena, hidrira i neguje. Odličan je za uklanjanje sitnih kožnih nepravilnosti i bora po vratu dok telu daje sjajan završni izgled. Sastoji se od dva visokohranljiva prirodna putera sa dodatkom 5 kraljevskih ulja. Oplemenjen vitaminom E za maksimalnu negu.

KEY MOLECUL

Jelly

Cleanser

Jelly Cleanser ima pH vrednost 5 – 5,5 čime se održava prirodni pH kože, intaktnost hidrolipidne barijere, fiziološke flore i mikrobioma. Jelly Cleanser je namenjen kao prvi korak kojim se započinje jutarnja nega kože i kao drugi korak u sklopu metode duplog čišćenja lica.

EUCERIN®

Aquaphor

Regenerativna mast

Eucerin® Aquaphor Regenerativna mast postoji od 1925. godine, a namenjena je nezi suve, izrazito suve i ispucale kože. Ova mast na jedinstven način spaja inovacije i tradiciju u dermo-kozmetici, a sadrži samo 7 sastojaka. Njihova kombinacija čini je pravim rešenjem za mnoge probleme kože, bilo da su u pitanju ogrubelost ili iritacija kože stopala, gruba i suva koža laktova, šaka i zanoktica, osetljivost određene regije kože nakon tetovaže, hemijskih pilinga i laserskih tretmana i manjih opekotina ili ogrebotina, pelenski osip kod beba… U ponudi je pakovanje od 45 i 220ml.

novembar

MOJO BEARD

Buter za bradu

Mojo Beard premium buteri za bradu su kreirani korišćenjem isključivo prirodnih sastojaka, na vodenoj bazi, zbog čega imaju veliku moć upijanja pa ne maste kožu i dlaku. Dubinski hidriraju kožu lica, čineći bradu mekom na dodir, dajući joj svež, negovan i uredan izgled. Pogodni su za sve tipove kože.

KEY MOLECUL

Eksfolirajući losion za kombinovanu i masnu kožua

Losion je formulisan na bazi alfa-hidroksi kiselina i beta-hidroksi kiselina sa ciljem poboljšanja teksture kože, ujednačavanja tena i poboljšanja izgleda pora i bora. Namenjen je tretmanu kombinovane i masne kože sklone aknama.

IJADA STUDIO

Foto: Aleksandar Novović

Sofisticirane i senzualne, Crystal Pears mirisne sveće su skulpturalne poslastice za sva čula. Kristalna glazura krije simfoniju zelenih krušaka, livadskog meda, šampanjca i kandiranog limuna koja je propraćena filigranskim notama kremastog belog cveća i marcipana, za intenzivan mirisni doživljaj.

MON’AMI U ovom ateljeu nastaju magije od prirodnog pčelinjeg voska i gline. MON'AMI sveće su od 100% čistog domaćeg pčelinjeg voska, hladno-valjanog na nemačkoj Rietsche mašini od domaćeg proizvođača. Ne sadrže ni najmanji procenat uvoznih ruskih varijanti zamene pčelinjeg domaćeg voska. Sterilizacija na 130°C i filtriranje je obavezno! Sveće ovog brenda proizvode se isključivo od prirodnog pčelinjeg voska, bez upotrebe štetnih hemikalija. Ovo znači da kupci mogu biti sigurni da koriste proizvode koji ne štete planeti. MON'AMI je rešen da smanji svoj ekološki otisak koristeći ekološka i reciklabilna pakovanja. Kvalitet proizvoda i stalna inovacija predstavljaju još jedan ključni aspekt poslovne politike MON'AMI. MON'AMI je više od brenda - to je obećanje da ćemo zajedno čuvati prirodu.

novembar

NAIABLANKA NAIABLANKA aromaterapijske sveće sa100% pamučnim fitiljem bez olovnog jezgra umočen je u bazu od hidrogenizovanog kokosovog ulja oplemenjenog prirodnim eteričnim uljima. Odabrana kombinacija i visok kvalitet sastojaka pogoduju i osetljivijim korisnicima sklonim alergijama, kao i kućnim ljubimcima. Unesite u vaše okruženje pravu vibraciju u pravo vreme. Pet ajurvedskih elemenata i specifičnih NaiaBlanka aroma sveća prirodno će probuditi željeni osećaj i podstaći energiju koja vam je potrebna.

Nega

Piše: Minja Sinković @your.skincarecorner Fotografije: Pexels

Kada se sve utiša i dan se polako približi kraju, važno je da nađemo trenutak vremena za negu i potpunu pripremu kože za regeneraciju tokom noći. Nekoliko koraka i par odgovarajućih proizvoda dovoljno je da koža dobije svu potrebnu pažnju i negu. A kako bi nega bila adekvatna, važno je da znamo pravilan redosled nanošenja proizvoda, kao i kako da izaberemo proizvode koji su pogodni baš za našu kožu. Zato se u ovom tekstu nalazi kratak vodič kroz sve korake, uz savete kako izabrati odgovarajuće proizvode.

1. ČIŠĆENJE KOŽE Večernja rutina nege trebala bi da po- noj bazi (gel ili pena za umivanje) koji čine detaljnim čišćenjem kože. Važno će ukloniti zaostale nečistoće, ostatke je da pre odlaska na spavanje potpuno prvog proizvoda i ostaviti lice potpuuklonimo sve nečistoće koje su se naku- no čistim i spremnim za dalju negu. pile na koži tokom dana, kao i make-up i ostatke SPF proizvoda. Iz tog razloga Duplo čišćenje lica nije obavezno, ali preporuka je da deo večernje rutine ovaj način čišćenja kože može imati bude „double cleansing” odnosno du- puno benefita. Najbolje bi bilo da proplo čišćenje lica, koje podrazumeva da bate i duplo čišćenje i čišćenje lica samo za čišćenje kože koristimo dva različita jednim proizvodom, i sami uvidite raproizvoda.

zliku i odredite šta vašoj koži više prija.

Prvi proizvod bi trebao da bude proi- Ono o čemu treba voditi računa je da zvod na uljanoj bazi (ulje ili balzam za uvek biramo proizvode koji su efikasni čišćenje) koji nanosimo na suvu kožu, ali blagi prema koži, kao i da izbor proumasiramo da otopi sve nečistoće, a izvoda bude prilagođen tipu kože. zatim isperemo mlakom vodom. Ovaj prvi korak služi da se sa kože uklone sve nečistoće koje se bolje rastvaraju u mastima, poput šminke i ostataka SPF proizvoda. Drugi korak trebao bi da uključi korišćenje umivalice, odnosno proizvoda na vode-

novembar

2. TONIK Tonik nije obavezan deo nege ali nakon ma zavisi zapravo od cilja koji želimo čišćenja lica, može biti dobra priprema da postignemo. kože za dalje proizvode, kao i odlična dodatna nega.

Zato, ukoliko nam je cilj bolje hidrirana koža bilo bi dobro da biramo serume

Tonici koji u sebi sadrže umirujuće i/ sa pantenolom, hijaluronskom kiseliili hidratantne supstance poput bisa- nom, aminokiselinama i/ili peptidima. bolola, ekstrakta kamilice, pantenola, Ukoliko želimo da zaštitimo kožu od alantoina - pogodni su za primenu kod svih tipova kože, mada će ih suva i osetljiva koža posebno voleti. Mešovitoj i masnoj koži prijaće tonici koji u sebi imaju, na primer, ekstrakt hamamelisa. U zavisnosti od sastojaka koje sadrži, tonik može biti i ciljana nega koja ima mogućnost da koriguje određene nepravilnosti na koži i da zameni serum.

3. SERUM Serum nanosimo na kožu nakon čišćenja lica ili nakon tonika, ukoliko ga koristimo. On predstavlja ciljanu negu, što znači da izbor seru-

prevremenog starenja najbolji izbor su peptidima ili specifičnim antioksidanserumi sa antioksidansima. A ukoliko sima poput bakučiola, resveratrola ili želimo da smanjimo stvaranje nepra- vitamina C. vilnosti na koži, poput mitisera i bubuljica, bilo bi dobro da biramo serume „Problematika” je puno, a samim tim sa niacinamidom, salicilnom, mandelič- i rešenja i seruma koji se nalaze na trnom ili azelaičnom kiselinom. Sa dru- žištu. Zato je važno da uvek pre nego ge strane, ukoliko želimo da umirimo što izaberemo serum postavimo cilj na kožu i ojačamo zaštitnu barijeru pravi osnovu koga ćemo napraviti izbor. izbor bi bili serumi se beta-glukanom,

pantenolom, probioticima ili cerami- 4. KREMA dima. Za ublažavanje vidljivih znakova starenja kože, poput finih linija i bora, Sledeći korak nege je krema kojom „zapravi izbor bili bi serumi sa retinolom, tvaramo” serum i dajemo koži lipide koji su joj neophodni. Prilikom izbora kreme se često dešavaju greške, pa krema ili ne pruži koži neophodnu negu ili pogorša stanje. Zato je važno da izbor kreme uvek bude prilagođen tipu kože. Uopšteno pravilo je da masnoj i mešovitoj koži više odgovaraju laganije teksture poput gel-krema i fluida, a normalnoj i suvoj koži kreme i nešto bogatije teksture poput „rich” krema. Treba voditi računa i o tome da serum i krema budu kompatibilni i da vode ka istom cilju. 62

novembar

5. ULJE Ovaj korak nege nije obavezan. Dodat- nje. Ukoliko imate vremena, pripremite na nega uljima može biti korisna su- sebi neki topli napitak, stvorite ugodnu vom tipu kože, kao i tokom zime kada atmosferu i napravite od večernje nege je koža sklona isušivanju.

svoj mali ritual. Čak i ako je vreme koje možete da izdvojite za ovaj ritual nege

Ukoliko se odlučimo za korišćenje ulja svega par minuta - potrudite se da tih trebalo bi da ga nanosimo nakon kre- par minuta budu samo vaši, da lagano me, kao poslednji korak rutine kojim masirate lice dok nanosite svaki prozavršavamo negu.

izvod i budite prisutni u trenutku. To će vremenom napraviti značajnu razliku

Uz praćenje navedenih koraka i pri- i učiniti da sa sve više uživanja vodite menu saveta, važno je i da nam nego- računa o sebi i svojoj koži. vanje kože bude uživanje, a ne mora63

COCOON je porodični brend koji nudi posteljinu, homewear odeću i aksesoare od čiste Mulberry svile. U ovom izdanju vam predstavljamo naš trenutno omiljeni proizvod - COCOON svileni beauty sleep set koji uključuje svilenu jastučnicu i masku za oči. Ovaj set je osnova svega sto vam je potrebno za noćnu negu. U potpunosti je izrađen od 100% čiste Mulberry svile najvišeg (6A) nivoa kvaliteta koja je i sertifikovana OEKO – TEX ® Standard 100 sertifikatom. 64

novembar

Svila se savršeno prilagođava temperaturi vašeg tela, štiti vašu kožu i kosu od trenja, održava hidrataciju kože i kose i ne upija preparate koje nanesete. Maska za oči, osim sto sprečava iritaciju i isušivanje osetljivog područja oko očiju, u potpunosti blokira svetlost i pomaže vam da se opustite, zaspete brže i imate dublji i mirniji san. Uz ovaj set COCOON poklanja i elegantnu plišanu futrolu za odlaganje koja je posebno praktična kada ste na putovanju.

Književnost

Prošle je dvije godine od kada sam upravo u Pleziru pisala o korejskoj književnosti. No, zahvaljujući popularnosti K-popa i K-drame, raste i interes za južnokorejskom književnošću, koja se ubrzano prevodi na engleski i druge jezike. Ovom prilikom vam preporučujem knjige koje su za sad dostupne samo u engleskom prijevodu, ali kako su stvari krenule – mogle bi se uskoro naći i na domaćem tržištu. Prve tri istražuju poziciju marginaliziranog „drugog“ i preispituju tabue suvremenog korejskog (i u slučaju Kaneshirovog romana „Go“ - japanskog) društva, dok su treća i četvrta rezervirane za sve ljubitelje kratke forme.

Piše: Danja Bujas @danchireads

1. Kazuki Kaneshiro: GO, AmazonCrossing, 2018.

u suvremenom japanskom društvu, autor joj pristupa na krajnje subjektivan, humorističan, gotovo pa filmičan način, a poziciju „drugosti“ istražuje kroz priču

Prijevod s japanskog:

glavnog lika i naratora - mladog i bun-

Takami Nieda

tovnog Korejca Sugihara, koji preispitujući i ponekad kršeći društvene norme uspješno odolijeva ukalupljivanju. Ono što Kaneshirov debitantski roman, prvi put objavljen u Japanu prije više od 20 godina, čini tako neodoljivim jest upravo uspješan spoj mladenačke, prkosne energije i edukativnih momenata koji nas upoznaju s dugom i traumatičnom poviješću koja povezuje obje Koreje s Japanom. Usputno rečeno, u Japanu se književnost autora korejskog podrijetla naziva

Ovaj roman je savršen za sve one koji su

„Zainichi književnošću“, pri čemu po-

se, nakon čitanja ili gledanja planetarno

jam „Zainichi“ označava strance, odno-

popularne „Pachinko“, zainteresirali za

sno sve one koji etnički nisu Japanci, ali

položaj korejske etničke manjine u Ja-

imaju prebivalište u Japanu. Osim Ka-

panu. Iako je tema podosta teška i do-

neshira, trenutačno su najpopularnije

tiče se brojnih oblika diskriminacije ko-

korejsko-japanske spisateljice Chesil i

jima podliježu ljudi korejskog podrijetla

Yu Miri.

novembar

2. Kang Hwagil: ANOTHER PERSON, Pushkin Press, 2023. Prijevod s korejskog: Clare Richards

U svom romanu prvijencu „Another Young-Mi razotkriva jednog od omiljePerson“ (Druga osoba), koji je u Južnoj nijih korejskih pjesnika kao seksualnog Koreji objavljen 2017. godine, Kang predatora. „Another Person“ se, takoistražuje kako se različiti oblici rodno đer, lako može usporediti s popularnim uvjetovanog nasilja međusobno nado- kratkim romanom „Kim Jiyoung, rođena punjuju i isprepliću kroz priču o mladoj 1982” korejske spisateljice Cho Nam-ju, ženi Jini koja se, nakon dugog izbiva- koji je vrlo brzo postao sinonim za fenja, vraća u grad u kojem je studirala, ministički bunt u južnokorejskoj knjiobnavlja zapostavljena prijateljstva i ževnosti, a preveden je i na hrvatski. otkriva tajne koje je namjerno ostavila No dok Cho iznijansiranost likova i stil zakopane duboko u svojoj podsvijesti… pisanja žrtvuje glavnoj poruci romana, „Another Person“ je puno kompleksniKang Hwagil pripada generaciji mla- je, ali zato ništa manje feminističko i đih korejskih spisateljica koje u svom ništa manje nadahnjujuće djelo. Pisaopusu kritički preispituju rodnu nerav- no iz perspektive različitih likova, ono nopravnost, seksizam i mizoginiju te obiluje nepouzdanim pripovjedačima i čije se pisanje, u tom pogledu, savrše- ženskim likovima koji nisu uvijek savrno nadopunjuje s korejskim #MeToo šeni i simpatični, ali upravo zato puno pokretom. Njegovi se, pak, službeni bolje ispoljavaju svu složenost i slojepočeci često vezuju s pjesmom „Čudo- vitost ženskog iskustva. vište“ (2017.), u kojoj pjesnikinja Choi 69

3. Sang Young Park: LOVE IN THE BIG CITY, Tilted Axis Press (UK); Grove Atlantic (US), 2021. Prijevod s korejskog: Anton Hur Napokon da preporučim nešto što je preveo trenutačno najtraženiji prevoditelj s korejskog jezika na engleski, Anton Hur! Lakoća i ljepota njegova prijevoda dolaze do izražaja upravo u ovom queer romanu, nominiranom za međunarodnog Bookera 2022. godine. Kroz četiri kratke i međusobno povezane priče, ispričane tehnikom nelinearnog pripovijedanja, pratimo zgode i nezgode single gay muškarca koji živi u Seulu i HIV pozitivan je. Melankoličan ali i optimističan ton romana, kao i filozofski pogled na život dobri su razlozi zašto se ovo pitko, ali ne i plitko štivo našlo među mojim preporukama.

novembar

4. Choi Eunyoung: SHOKO’S SMILE, Penguin Books / John Murray Publishers (UK), 2021. Prijevod s korejskog: Sung Ryu Ako me nešto podsjetilo na iskustvo života u Južnoj Koreji, to je ova zbirka savršenih kratkih priča. Na stranu što se autorica bavi nekim isključivo južnokorejskim temama, kao što je tragedija potonuća trajekta Sewol u kojem je, 2014. godine, živote izgubilo stotine mladih ljudi, ili suočavanje s prošlošću korejskih vojnika koji su u Vijetnamskom ratu počinili ratne zločine. No, ono što pisanje Choi Eunyoung čini toliko korejskim je emotivnost koja iz njega proizlazi: čista, destilirana, direktna, bez uvijanja i patetike. Rekla bih da je Choi korejski Dostojevski, jer kao što je on tragao za dubinama slavenske duše, ona nam nepretenciozno, suptilno i s lakoćom koju posjeduju isključivo dobri pisci i svjedoci svog vremena - otkiva „dušu“ zajednice u kojoj živi, ali i univerzalnost ljudskog iskustva.

5. YEOYU NEW VOICES KOREA, Strangers Press, 2019.

Stragers Press je mala i nezavisna iz- eksperimentalnog i poetičnog do readavačka kuća iz engleskog Norwicha, lizma i magičnog realizma začinjenog koja objavljuje savršeno „upakirane“/ horor elementima. dizajnirane prijevode suvremene svjetske književnosti. U ovoj prvoj seriji po- S obzirom da se „Yeoyu“ knjižice mogu svećenoj korejskoj književnosti (druga kupiti u setu, ali i odvojeno, izdvajam je izašla ove godine, pod nazivom „Iya- tri naslova koji su moji apsolutni favogi“), mogu se naći kratke priče i novele riti: „Demons“ Kang Hwagil (prijevod: ultra-popularnih (Han Kang) i engle- Mattho Mandersloot), u kojem mlada, skoj publici dobro poznatih pisaca (Bae novopridošla učiteljica u selu pokušava Suah, Kim Soom, Hwang Jungeun, Han zaštiti kćer od sveprožimajućeg, nevidYujoo), ali i poneka ugodna iznenađenja ljivog zla (vjerojatno tradicijskih vrijed(Cheon Heerahn, Jeon Sungtae, Kang nosti, potpomognutih patrijarhatom!); Hwagil). Sve osim Sungtaea su spisate- „Old Wrestler“ Jeon Sungtaea (prijevod: ljice, i to različitih izričaja i stilova - od Sora Kim-Russell), u kojem se ostarjeli

novembar

hrvač vraća u rodni kraj i bez obzira na to što počinje gubiti pamćenje, pokušava „sjetiti“ sebe i svojih početaka; i, naravno, kratka priča Han Kang – „Europa“ (prijevod: Deborah Smith), u kojoj jedna od najboljih korejskih spisateljica svih vremena, pokušava u malo riječi iskomunicirati silnu kompleksnost ljudskih odnosa, a što je u slučaju ove kratke priče/novele odnos između nedavno rastavljene i depresiji sklone kantautorice i njezinog najboljeg prijatelja koji povremeno voli eksperimentirati s ženskom odjećom.

SAJAM E N

K O O B O M U T • LU A RIM P M KS •I I L E •H EM D E •B

PLEZIR O

N JIG

SAJAM K E N

N I L •

A G JI

N PLEZIR O

A G JI

PLEZIR

A G JI

PLEZIR O

AJA

M K N

PLEZIR O

SAJA

M K N

SAJA

M K N

A G I

SAJA

M K N

A G JI

SAJA

M K N

A G JI

IGA

JIG

AJAM S E K IN

VNI I T A E R • K N TA R CE AN T Š A •R ES L U R • NO I S H I NG L PUB

BO O M • LU IM R P • IM EL •H E •B

ZIR O

EZIR O N

JIG

VNI I T A E R • K N TA R CE AN

KS O O B O M UR T • LU A IM R P • IM ELIK S •H EM D E •B

NI V I AT E R • K N TA R CE AN T Š A •R ES L U R O N NG I • H IS L B PU

PLEZIR O N

E SAJAM K

AJAM S E K IN

IGA

N I L

KS O O B O M UR T • LU A IM R P • IM ELIK S •H M E D E •B

NI V I AT E R • K N TA R CE AN T Š A •R ES L U R O N NG I • H IS L B PU

JIG NI V I AT E R K AR T N CE TA N Š A •R ES L U R O N NG I • H LIS B U P

IGA

S K O BO O M UR T • LU A RIM P M KS •I I L E •H EM D E •B

PLEZIR O N

SAJAM K E N

AJAM S E N

IGA

NI V I AT E R • K N TA R CE AN T Š A •R ES L U R O N NG I • H LIS B U P

PLEZIR O N

JIG

KS UR

PLEZIR O N

S K O BO O M UR T • LU A RIM P M KS •I I L E •H EM D E •B

VNI I T A E R • K N TA R CE AN T Š A •R ES L U R • NO I S H I NG L PUB

I R P • IM ELIK S •H EM D E •B

A G I

K N J

Moram da priznam da se ljubav pre-

AJAM

PLEZIR ON

A G JI

PLEZIR ONL

SAJAM K N

Sanja Savić Milosavljević

Kako ste vi zavoleli književnost?

PLEZIR ON

Bedem

AJAM K S E N

ma književnosti u mom slučaju javila iz otpora prema knjigama. Kao maloj su mi čitali slikovnice, a onda sam imala jedan dugačak period kada sam čitala samo neophodne lektire. Kao da se moj unutrašnji svijet nije poklapao sa nastavnim planom i programom. Kada krajem osnovne škole počinjem da čitam „Zločin i kaznu” i „Jenki na dvoru kralja Artura” preda mnom se otvaraju neki novi svjetovi, koji mi prijaju. Tada nastaje ona suluda glad za čitanjem i želja da pročitam sve ikada napisano na svijetu. Surova želja, svakim danom otkrivam… Koja je za vas najlepša strana izdavačkog posla? U Mladenovom i mom slučaju je izdavački posao nerazdvojiv od pisanja samog, zato što objavljujemo samo svoje tekstove. Izdavaštvo je u ovom slučaju zaokružilo naše bavljenje knjigama.

novembar

Mnogo toga smo saznali o knjižarstvu, zava” i „Večna kuća”, kao i moj „Teferič plasmanu knjiga, pa i knjigovodstvu i na Slaviji”. Na naše iznenađenje, i knjige vođenju firme. Svakako da bi nam bilo za djecu su privukle pažnju i prodavale lakše da objavljujemo kod drugih iz- se - Mladenova poema „Abrakadabra, a davača, ali za sada nam ovaj koncept brak za dabra”, kao i moja „Priča o Miki zaokruženog malog preduzetništva u mravu” koja je ujedno jedini nov naslov potpunosti odgovara.

koji smo, u saradnji sa Narodnom bibliotekom „Veljko Dugošević” pripremili

Utisci sa Sajma?

baš za sajam. Mladen priprema novi roman, najavili smo ga za sajam, što

Sajam nije samo prilika da se prodaju bi izdavački bio pametan potez, međuknjige, to je takoreći, pravi mali knjiški tim, pošto su u našem slučaju vlasnici grad. I veoma smo srećni što postoji „Bedema” i pisci, priuštili smo sebi taj manifestacija kao što je sajam koja ima luksuz da se roman ovog puta ne priprednost, zahvaljujući svojoj višedece- prema u brzini. nijskoj tradiciji, da za nju znaju svi koji imaju dodir sa književnim svijetom. Sa- Naslovi na koje biste vi želeli da skrejam je zbog toga prilika da na jednom nete pažnju čitaocima Plezira. mjestu u kratko vrijeme vidite ljude koji su vam važni, porazgovarate s njima, Što se tiče Bedema, neka to budu nadogovorite neki novi susret, razmijeni- slovi iz ovogodišnje produkcije - već te iskustva.

pomenute dvije knjige za djecu „Abrakadabra, a brak za dabra” Mladena Mi-

Najprodavaniji naslovi ove godine? losavljevića i „Priča o Miki mravu” Sanje Savić Milosavljević. Njima bismo dodali I ove godine najprodavaniji su bili ro- i moju zbirku pjesama (za sada jedinu mani - u našem slučaju Mladenovi „Je- u Bedemu) „Unutrašnji reljefi”.

A G I

PLEZIR ON

AJAM

K N J

A G JI

Предаје на Катедри за књижевност и театрологију Филозофског факултета на Палама.

Сценаристкиња је телевизијских серија Време зла и Време смрти по романима Добрице Ћосића, као и неколико епизода серије Бранилац.

Писана ненаметљивим и шармантним језиком, уз обиље архетипских мотива, ликова и ситуација, Прича о Мики мраву превазилази оквире књижевности за децу обраћајући се, пре свега и без обзира на године, детету у свима нама. Ако сте волели Бамбија и Краља лавова, заволећете и Мику, необичног становника обичног мрављег света, у чијој ће се авантури препознати многи. Не пропустите ово сјајно дело, које ће, уверен сам у то, читати и ваша деца.

Младен Милосављевић

ISBN 978-86-81862-08-7

9 788681 862087

SAJAM K N

Često me novinari pitaju: ima li naslednika Dušku Radoviću, Mići Danojliću, Dobrici Eriću, Draganu Lukiću, Dragomiru Đorđeviću?... Sad znam - evo ga u Mladenu Milosavljeviću! ABRAKADABRA, A BRAK ZA DABRA je ogledalo pesnika koji se može smatrati naslednikom te plejade stvaralaca za mlade ljude! Odabrana tema, koja neodoljivo podseća na Milnovog Vinija Pua, i Ćopićevog Mačka Tošu, upakovana u skladne rime i besprekoran ritam koji prati smisao bez proizvoljnosti, a sve to smešteno u zanimljiv format, biće, nadam se, prihvaćena knjiga, kako pogodna za stručno promišljanje o fenomenima i tajnama detinjstva, tako i kao lektira u najširoj čitalačkoj javnosti! Ljubivoje Ršumović

novembar

С А Њ А С А В И Ћ М И Л О С А В Љ Е В И Ћ • П Р И Ч А О М И К И М РА В У

PLEZIR

Објавила је збирке приповедака Кад жирафа проговори (2010), Вријеме вашара (2013), Брда (2020) и Приче лопова поштењачине (2021), романе Неоштрине (2016), Туђа кост (2019) и Теферич на Славији (2022) драму Сребрни цар (2017) и збирку драма Птице и друге драме (2019). Сценаристкиња је и редитељка дугометражног играног филма Наши очеви, мајке и њихова дјеца (2017) те анимираног филма Прича о Мики мраву. У Установи културе Вук Стефановић Караџић, изведена је драма Код шејтана или Једна добра жена (2018), у Академији 28 драма за децу Црвена капа и вукова шапа, а у Пулс театру драме Сребрни цар и Као да не бисмо.

O N L

Mladen Milosavljević

PLEZIR ON

Abrakadabra, a brak za dabra

САЊА САВИЋ МИЛОСАВЉЕВИЋ рођена је у Сарајеву 1988. године. Дипломирала је, завршила мастер и докторске студије на Факултету драмских уметности у Београду.

AJAM K S E N

ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ

САЊА САВИЋ МИЛОСАВЉЕВИЋ

Прича о Мики мраву

Младен Милосављевић Језава

Unutrašnji reljefi

Сања Савић Милосављевић Брда

Sanja Savić Milosavljević

Сања Савић Милосављевић Приче лопова поштењачине Младен Милосављевић Олалије Младен Милосављевић Вечна кућа

Unutrašnji reljefi su visoko moderna, inspirativna i provokativna pjesnička knji-

Сања Савић Милосављевић Теферич на Славији

ga. Čitajući je, pomišljamo da je nastala

Младен Милосављевић Абракадабра, a брак за дабра

na temelju formule koja zna tajnu pretva-

Сања Савић Милосављевић Унутрашњи рељефи Сања Савић Милосављевић Прича о Мики мраву

ranja patnje u zlato. Riječ je, po našem uvjerenju, o suptilno angažovanoj, inteligentnoj, duboko proživljenoj, pokatkad

www.bedem.rs

autoironičnoj i autentičnoj poeziji. Pored toga što otkrivaju emotivni i intelektualni

Priča o Miki mravu Sanja Savić Milosavljević

Pisana nenametljivim i šarmantnim

kardiogram autorke, Reljefi nam omogućavaju da u njegovim teksturama raspoznamo i sopstveni lik. Slobodan Jović

jezikom, uz obilje arhetipskih motiva, likova i situacija, Priča o Miki mravu prevazilazi okvire književnosti za decu obraćajući se, pre svega i bez obzira na godine, detetu u svima nama. Ako ste voleli Bambija i Kralja lavova, zavolećete i Miku, neobičnog stanovnika običnog mravljeg sveta, u čijoj će se avanturi prepoznati mnogi. Ne propustite ovo sjajno delo, koje će, uveren sam u to, čitati i vaša deca. Mladen Milosavljević

A G I

K N J

i pripovedanje. S početka su to bile pri-

AJAM

PLEZIR ON

Moja prva sećanja su vezana za knjige

A G JI

PLEZIR

O N L

SAJAM K N

Katarina Ješić

Kako ste vi zavoleli književnost?

PLEZIR ON

Heliks

AJAM K S E N

če i pesme (čak i epske) koje su sestri i meni čitali roditelji, a od trenutka kada smo naučile da čitamo knjige su za nas definitivno postale portal ka beskrajnim novim svetovima. Dosta uticaja na nas je imala majka koja je profesor književnosti, ali je usmerenost ka dobrim knjigama postojala i kao deo ondašnje kulturne scene koja je u neku ruku bila svedenija, no čini mi se i pouzdanija za nekog u formativnim godinama za razliku od današnje gde je priliv informacija ne samo o novim knjigama, već uopšte, ogroman, nezaustavljiv i teško sagledljiv za mladu osobu. Aktivnije se išlo u biblioteku, postojale su edicije za decu i mlade (poput „Plave ptice“) koje su pružale uvid u različite književne žanrove. U tom periodu se prvi put susrećem sa naučno-popularnim knjigama. Tu je negde i začetak Heliksa, ideje koja će se u kasnijim godinama iskristalisati i postati porodični poduhvat. Tokom godina, vezanost za književnost je rasla, ali i svesnost da čitajući stičem bolji uvid u svet oko sebe, kao i bolje razumevanje ljudske prirode.

novembar

Koja je za vas najlepša strana izdavač- svim događanjima koje organizujemo. kog posla?

Sa čitaocima koji prate edicije savremene evropske književnosti smo ta-

Heliks je prvenstveno izdavač nauč- kođe, tokom godina, ostvarili odličnu no-popularnih knjiga i naša misija je saradnju, pogotovu kada su u pitanju podsticanje racionalnog i logičnog na- književnosti manje prevođenih jezika čina mišljenja i kritičkog rasuđivanja. kod nas. Ova uspešna pozitivna povratTrudimo se da u različitim oblastima na sprega je jedan od temelja dobrog nauke (prirodnim i društvenim) kao au- funkcionisanja izdavačke kuće. tore izaberemo vrhunske stručnjake u svojim oblastima koji su sposobni da Utisci sa Sajma? svoje znanje prenesu na jasan i zanimljiv način, da složene naučne koncep- Učešće na Sajmovima knjiga (u bilo kom te učine pristupačnim i razumljivim za obliku) uvek je inspirativno iskustvo te širu čitalačku publiku. S druge strane, smo se zato rado odazvali ovoj odličnoj odlučili smo se da publici svake godi- ideji Plezir magazina za online Sajam. ne, kroz ediciju sa zajedničkom temom, Baš kao što sam napomenula, Sajam predstavimo mlade evropske autore, knjiga je uvek prilika da se nađemo sa do sada neprevođene kod nas, kao i nji- čitaocima, autorima, kolegama izdavahova vrhunska, višestruko nagrađena čima. Mnogi čitaoci su tokom godina dela. Dve najlepše stvari izdavačkog po- postali redovni gosti na štandu. Razgosla koje bih istakla su da radimo posao vor sa njima je neprocenjiv jer direktno koji volimo i objavljujemo knjige koje dobijamo povratne informacije o knjibismo rado čitali i van izdavačkog po- gama. Imam utisak da je posle nekoliko sla, a možda i lepša strana izdavačkog prethodnih Sajmova u centar ponovo posla je saradnja sa čitaocima. Heliks stavljena knjiga, bez mnogo događaja ima veoma živu saradnju sa čitaocima. koji možda i nisu pripadali ovoj maniPosebno su aktivni čitaoci koji prate na- festaciji. Tribinski program je bio veoučno-popularna dela i svakodnevno ša- ma bogat, sa vrlo kvalitetnim gostima. lju svoje predloge i sugestije. Uvek su Možda je jedino informacija o izmeštaspremni na debatu i rado učestvuju u nju Sajma sa mesta na kome se održava 81

A G I

AJAM

K N J

PLEZIR ON

O N L

PLEZIR ON

više od pola veka bacila senku na čitav Kanemana, Paralaksa Bojana Džodana,

događaj. Sada znamo da će se i sledeći edicija biografija velikih naučnika (Marije

A G JI

PLEZIR

AJAM K S E N

SAJAM K N

Sajam održati na istom mestu koji je Kiri, Alana Tjuringa i Alberta Ajnštajna), deo ne samo ovdašnje, već i regional- Mis Islanda Ejdur Ave Olafsdotir i Ribe ne izdavačke i čitalačke tradicije. No, nemaju noge Jona Kalmana Stefansona kraj se nazire, a kakve će to implikacije (čitaoci će uskoro imati prilike da čitaju i imati na kulturnu scenu tek predstoji novi roman ove autorke Život životinja u da vidimo. Verujem velike.

okviru interesantne edicije Svet u kome živimo i svet koji ćemo ostaviti – suo-

Najprodavaniji naslovi ove godine?

čavanje sa antropocenom kroz koju će se istraživati poveznica između naučnih

Među najprodavanijim knjigama su De- fenomena i njihove percepcije u fikciji/ set lekcija za svet protiv pandemije Farida književnosti koristeći kvalitetnu literaZakarije, ravnopravno skoro svi naslovi turu kao medijum za komunikaciju sa Mičia Kakua, poznatog fizičara i velikog naučnim načinom razmišljanja). mislioca, Misliti, brzo i sporo Danijela

novembar

Naslovi na koje biste vi želeli da skrenete pažnju čitaocima Plezira.

Mis Islanda

Ejdur Ava Olafsdotir Godina je 1963. Islanđana ima 177 hiljada i imaju jednog književnika nobelovca. Devojka Hekla započinje putovanje iz rodnog seoceta u Rejkjavik. Ime je dobila po jednom od najstarijih i najaktivnijih vulkana na Islandu i to je, na neki način, odredilo njenu sudbinu. Od trenutka kad ju je otac odveo da vidi vulkan koji je proradio, Hekla na svet gleda drugačijim očima. Njena želja je da postane pisac. U narodu pisaca i pesnika, poznatom po svojim sagama, postoji samo jedan problem: Hekla je žena. Na svoje putovanje je ponela primerak Džojsovog Uliksa, pisaću mašinu, svoje rukopise i snove. Vreme je velikih promena, pokretačke sile Martina Lutera Kinga, atentata na Kenedija, vreme Bitlsa i Silvije Plat, a Hekla i Jon, njen prijatelj i cimer, umetnik koji je homoseksualac, susreću se sa šovinističkim omalovažavanjem, seksizmom i homofobijom. U društvu kojem dominiraju muškarci za Heklu

A G I

O N L

PLEZIR ON

PLEZIR

AJAM K S E N

i žene na Islandu postoje dva puta: da kroz koja se postepeno odmotavaju niti

K N J

budu pobednice na takmičenjima za ličnih tragedija i kao četkicom nanose

AJAM

mis ili žene i majke. Baš poput silovi- slojeviti potezi u stvaranju porodičnih

PLEZIR ON

tog vulkana, glavna junakinja poseduje portreta tri generacije. Istorija jedne setim godinama prošlog veka, nagove- mentalnih slika detinjstva i mladosti, i štava nadu u drugačiju budućnost.

A G JI

kreativnu snagu koja, u burnim šezde- porodice prepliće se sa prelistavanjem

SAJAM K N

Ribe nemaju noge Jon Kalman Stefanson

sećanja na jednu devojku kojoj se Ari u mislima celog života vraća. Prelepe rečenice pune duha, jednostavnost s kojom autor opisuje preteške teme, dubina njegovih misli i nagoveštaja,

Keblavik je gradić na krajnjem jugu toplina emocija, duhovitost i ljudskost Islanda, okružen poljima crne lave i kojima je prožeto pripovedanje, daju prikovan uz obalu mora, u kome, kaže poetsku notu proznom okviru, a ovaj pisac Jon Kalman Stefanson, postoje tri roman čine punim života. strane sveta: vetar, okean i večnost. Životi meštana Keblavika zavise gotovo

Opsesivni genije

u potpunosti od američke vojne baze, Unutrašnji svet Marije Kiri provodnika američkih uticaja preko ko- Barbara Goldsmit jih su se oblikovali islandska kultura i etika od pedesetih godina 20. veka do Kroz razgovore sa potomcima, dnevničosvita novog milenijuma. Upravo se u ke zapise, pisma i laboratorijske beleške, Keblavik vraća pisac i izdavač Ari – ne- knjiga Opsesivni genije otkriva ženu iza koliko godina nakon što je napustio naučnika - figuru koja se bori da održi ženu i troje dece – kako bi video oca koji ravnotežu između blistave naučne karileži na samrti. Povratak budi sećanja jere, društvenih predrasuda i svoje stra-

novembar

sne prirode. Istoričarka Barbara Goldsmit istražuje bolne ustupke društvu i kompromise koje je naučni i bračni par Kiri morao da pravi između ideala i životnih potreba, kao i u kojoj meri sudbina naučnog otkrića pripada naučniku. Priča o Mariji Kiri još jednom postavlja pitanje manipulisanja naučnim vrednostima i potvrđuje da je veliko naučno otkriće kakvo je bilo pronalaženje radijuma test na kome društvo uvek prvo pada, a posle se ispravlja. Nauka kao nesavladiva strast koja se hrani samo nadljudskim naporima i apsolutnom posvećenošću, pol kao žig, radijum kao nagrada i prokletstvo, Nobelova nagrada i Akademija nauka u okovima predrasuda, ljubav kao sramota, rat kao iskušenje za prijateljstva i uverenja, istina kao mit... Opsesivni genije je priča sa mnogo junaka čije se sudbine prepliću na najuzbudljiviji način. Knjiga je izgrađena na činjenicama, u spoju zanimljivog književnog pripovedanja i jasnog naučnog izlaganja, otkriva kako su um i srce jedne žene promenili svet.

SAJAM K N

su koristili Nemci tokom rata, začetnik ideja koje su izrodile računare, obznanio je istinu o svom privatnom životu u vreme kada je to saznanje bilo protiv konvencija i zakona. Progonjen od strane vlasti i javnosti, Alan Tjuring izvršio je samoubistvo 1954. godine tako što je zagrizao jabuku natopljenu cijanidom. Priča o ovom izuzetnom naučniku privlačna je kao i otrovna jabuka koju je zla kraljica ponudila Snežani (to je slika kojom je Tjuring bio opsednut još od kada je odgledao crtani film Snežana i sedam patuljaka), za čitaoce koji i ne moraju da znaju mnogo o računarskoj nauci, jer opisuje raspinjanje jednog

A G I

PLEZIR ON

A G JI

služan za razbijanje šifre Enigma koju

AJAM

na polju čiste matematike, čovek za-

K N J

društva – Drugog svetskog rata. Pionir

kontekstu velike istorijske krize našeg

naučnika Alana Tjuringa ispričana u

PLEZIR

PLEZIR ON

Ovo je biografija čuvenog britanskog

O N L

Dejvid Livit

Čovek koji je suviše znao

AJAM K S E N

čoveka zbog “greha” mnogih. Autor Dejvid Livit piše priču o Tjuringu piše u lirskim tonovima, ali sa detaljnim informacijama o njegovom vizionarskom naučnom radu.

Deset lekcija za svet posle pandemije Farid Zakarija

ne, ekonomske i tehnološke posledice kovida 19 u analizi koja predstavlja temeljnu i dalekosežnu refleksiju o životu u 21. veku. U Deset lekcija za svet posle pandemije Zakarija se osvrće na dublje uzroke nastanka pandemije, objašnjava kako će ona promeniti svet, ali i kako ga neće promeniti, te kako nam je bolje da se ubrzano pripremamo za sledeću... Zadivljujuće je autorovo poznavanje istorije, ekonomije, davno proživljenih zdravstvenih kriza i svetskih trendova u kulturi. Ističući kako nije bitna ideološka obojenost vlade niti njena veličina, već njen kvalitet. Uz živo pripovedanje i argumentovane primere, Farid Zakarija nas znalački uvodi u suštinu ove civiliVizionarski analitičar globalnih zbivanja zacijski važne teme. i proslavljeni novinar iznosi predviđanja o prirodi sveta nakon pandemije. U deset neočekivanih „lekcija“ koje bude nadu, Zakarija iznosi političke, društve-

A G I

K N J

cijelog Imprimatur tima, na ovo se od-

AJAM

PLEZIR ON

Na sva ostala pitanja odgovoriću u ime

A G JI

PLEZIR

O N L

PLEZIR ON

SAJAM K N

Imprimatur

Kako ste vi zavoleli književnost?

AJAM K S E N

govara iz ličnih pobuda i iskustava. Ne sjećam se da li je baš prva knjiga u mojim rukama bila zbirka Andersenovih bajki, ali jasno mogu prizvati trenutak lebdenja nakon Djevojčice sa šibicama. U nekoj poodmakloj pubertetskoj dobi, nešto slično su mi napravili prvo Preverova zbirka poezije, pa Zapisi iz podzemlja, pa Selindžerov diptih Freni i Zui. Nakon toga Sto godina samoće, na ćošku bulevara, u blizini Ferhadije. Zbog tog osjećaja koji knjiga može izazvati, mislim da sam zauvijek vezana

Marija Pejić urednica

za beletristiku. Nešto kasnije je čitanje evoluiralo u naviku bez koje se ne može, s ovim povremenim čitalačkim trenucima, rekla bih, dotaknute ili pomućene svijesti. Zašto se to dešava ne znam i ne bih da mnogo čačkam. Koja je za vas najlepša strana izdavačkog posla? Susret s dobrim i neotkrivenim tekstom, a onda saznanje da taj tekst živi u umovima nekih ljudi koje nikad nismo upoznali, a koji su nam, očito, tako blizu.

Izdavaštvo je na samoj granici između Najprodavaniji naslovi ove godine? umjetnosti i trgovine, jednom nogom je uvijek na drugoj strani. I mada te biznis Ubjedljivo najprodavaniji bili su prevokao takav može povremeno uzbuđiva- di – i to romani latinoameričkih pisaca ti, najljepša strana uvijek je ona načel- i pjesnika. Lemebelov roman Strah me na, suštinska: rudarimo teško i mučno je, torero završen je u pravi čas, tako da dok ne pronađemo nešto vrijedno, i to je od prvog dana dovlačio i poznate i vrijedno je dovoljno da na sve ostalo, nepoznate čitaoce za naš štand. Nakon često komplikovano i dosadno, zabo- njega najtraženija je bila Fernanda Melravimo u sekundi. Kao kad ti se dijete čor, Sezona uragana, kao i njena druširoko nasmije.

ga dva romana, jedan preteča a drugi „nastavak“ Sezone: Lažni zec i Paradajs.

Utisci sa Sajma?

(Nastavak valja shvatiti u smislu poetike i stila). Himenesa je Instagram vaskr-

Svake godine sve intenzivniji. Sajam je snuo, tako da smo bez knjige Sivac i ja taj čudni godišnji period kad junački ostali već tri dana pred završetak Sajhrabro, na tih nekoliko dana, pređemo ma. Od knjiga domaćih autora izdvojili u neki paralelni univerzum gdje najrazli- bismo poeziju Mihaele Šumić, kao i ročitiji ljudi imaju samo jedan cilj – posje- man Steve Grabovca Poslije zabave. dovanje i čitanje knjiga. (Isto to važi i za ljude s ove strane štanda, osim verbali- Naslovi na koje biste vi želeli da skrezovanja gladi i umora, to je sve o čemu nete pažnju čitaocima Plezira. međusobno pričamo). Nevjerovatno je vidjeti tako različite profile čitalaca na Mi smo mali izdavač i volimo od izdajednom mjestu, nevjerovatno je vidjeti vačkog plana napraviti bućkuriš. Kriterij koliko je to tržište, u poređenju s nekim po kojem izdvajamo ovih pet naslova drugim, maleno, a tako bogato. Ova go- kombinacija je najpopularnijeg i čitalačdina je za nas naročito važna, budući ki najraznovrsnijeg, s jasnim sistemom da smo zvanično registrovani i u Srbiji, u kom su prve tri knjige prevedene, a pa smo cijelu situaciju mogli snimati iz druge dvije pisane srpskim jezikom. Hale 1. Neki se i dalje oporavljaju.

A G I

AJAM

K N J

PLEZIR ON

PLEZIR O N L

Fernanda Melčor

Lažni zec

AJAM K S E N

PLEZIR ON

Roman o muškosti i nepomirljivom Hrabro pisanje s istančanim osjećajem za zamršene međuljudske odnose i za-

četak važnog dijaloga o odgovornosti

A G JI

jazu između uloge i čovjekove suštine.

SAJAM K N

pojedinca i zajednice. Roman-preteča i provokativna najava „Sezone uragana”.

Strah me je, torero Pedro Lemebel

Roman jednog od najprovokativnijih čileanskih pisaca i aktivista, o zabranjenoj ljubavi i revoluciji u jeku Pinočeove diktature. Usredsređen na istorijski događaj koji je zauvijek promijenio Čile – atentat na Augusta Pinočea iz 1986. godine – „Strah me je, torero” je najeksplozivniji, najkontroverzniji i najpopularniji roman objavljen u toj zemlji posljednjih decenija. 90

novembar

Penelopina disciplina Đanriko Karofiljo

Nakon serijala vanserijski uspješnih kriminalističkih romana u kojima su dominirali muški protagonisti, Karofiljo se vraća sa novim serijalom u kojem je glavni lik Penelope Spada. Ona je bivša javna tužiteljka prepuna kontradiktornosti, nezgodnog karaktera, ali nevjerovatnog uma koji je vodi tamo gdje drugi ne vide nikakve tragove i gdje se po običaju krije ključ raspleta slučaja.

U jarku

Slađana Nina Perković Crnohumorna priča, izmještena gotovo do samih granica apsurda i groteske. Jedna sahrana i prodaja porodične kuće i zemlje, ti događaji koje gotovo automatski percipiramo kao tragične ili potresne, u ovom romanu preobraženi su u ono smjehovno koje nam služi ne da bismo tragičnost i stvarnost ignorisali, već da bismo lakše pojmili cjelovitu sliku svijeta čiji smo i sami dio. 91

Poslije zabave Stevo Grabovac

Pripovjedač prevaljuje veliki put – od lošeg pisanja i književnih konkursa, preko uspomena na odbranu i posljednje dane oca, na tajnovito porijeklo i adolescenciju obojenu ratom, na jedan strahovit zločin, pa sve do reminiscencija na velika prijateljstva i pokidane niti. Kao u prvijencu, i u ovom romanu ima nešto od velikih ljubavi, velikih tuga i cjeloživotnih melanholija.

novembar

A G I

K N J

Kako ste vi zavoleli književnost?

AJAM

Z I RO E L P N

A G JI

PLEZIR ONL

PLEZIR ON

Kreativni centar

AJAM K S E N

Knjige su bile sastavni deo života naše porodice, bilo ih je svuda u kući. Neke enciklopedije su čak dobro služile i za igranje, od njih je moglo svašta da se sazida! Moji roditelji su bili nastavnici i čitali su nam od najranijeg uzrasta, pa smo moja sestra i ja brzo naučile da čitamo samostalno. Tako smo neosetno uplovile u svet književnosti. Danas knjige nisu samo nešto što volim, već

SAJAM K N

su sastavni deo mog posla i moje sva-

Ljiljana Marinković direktorka

kodnevice. Prva stvar koju pakujem kad krećem i na najkraći put jeste knjiga. Koja je za vas najlepša strana izdavačkog posla? Volim izdavaštvo jer je dinamično, sa svakom novom knjigom nešto se novo dešava, otvara nam se neki novi svet. Istovremeno smo u dodiru sa estetskim, etičkim i naučnim idejama koje su važne za naše čitaoce i za društvo u kome živimo. Izdavaštvo za decu pruža dodatnu satisfakciju jer ispred sebe ima-

A G I

O N L

AJAM

K N J

PLEZIR ON

PLEZIR

AJAM K S E N

PLEZIR ON

mo čitaoce koji rastu i kojima će neke ka Vasića i Mladena Anđelkovića Kit sa od naših odraslih čitalaca čujem koliko go vremena provedem na štandu uvek im je neka knjiga Kreativnog centra bila pomno iščekujući kako će biti primljene

važna u detinjstvu, iznova se uverim da nove knjige. Takođe, Sajam je za mene

A G JI

knjige možda obeležiti život. Kada god tregerima. Tokom Sajma knjiga mno-

SAJAM K N

ovaj posao i te kako ima smisla. Utisci sa Sajma?

i mesto susreta – sa kolegama i autorima, ali pre svega sa čitaocima čiji utisci usmeravaju naš dalji rad.

Beogradski sajam knjiga je odavno po- Najprodavaniji naslovi ove godine? stao centralni događaj u godini za sve izdavače, autore i čitaoce. Blizu 200.000 Obično su na Sajmu knjiga najprodaljudi ga poseti tokom te poslednje okto- vaniji neki atraktivni novi naslovi, ali i barske nedelje. Nadam se da će takav poznati bestseleri se ne predaju lako. ostati i ubuduće, i pored spekulacija o Ove godine u vrhu su bili Leto kada sam selidbi i koncepcijskim promenama. Mi naučila da letim i druge knjige naše Jasmo veoma zadovoljni ovogodišnjom sminke Petrović, sve slikovnice Džulije sajamskom posetom, a takođe i pono- Donaldson na čelu sa novoobjavljenim sni jer su dve naše knjige dobile značaj- Zogom i Superglistom, svi naslovi danne nagrade – neobična zbirka poezije skog autora Jakoba Martina Strida, kao Dragane Mladenović i Borisa Kuzmano- i romani Dragane Mladenović i Vesne vića Tri, četiri, sad! i kratki roman Zlat- Aleksić.

novembar

Naslovi na koje biste vi želeli da skrenete pažnju čitaocima magazina Plezir.

Moja Srbija

Napisao Simeon Marinković Ilustrovao Dušan Pavlić Ova reprezentativna knjiga Simeona Marinkovića kroz zanimljive priče govori o čarima i bogatstvu naše zemlje, njenoj burnoj prošlosti i slavnim ličnostima. Autor u svakom kraju Srbije otkriva nove lepote, a svojom ličnom pričom poziva čitaoce na stalno istraživanje domovine, koja se može još više voleti kada se dobro upozna. „Tokom svog dugogodišnjeg učiteljKnjiga nudi obilje istorijskih i geograf- skog, profesorskog, izdavačkog i auskih podataka, upoznaje nas s velikani- torskog rada imao sam priliku da obima naše kulture i umetnosti i njihovim đem celu Srbiju. Ova knjiga je priča o dostignućima, opisuje prirodne retko- svemu onome što sam video na tim sti, te predstavlja svojevrstan ilustro- putovanjima. Želeo sam da prikažem vani vodič kroz našu zemlju, koji će neobično bogatstvo naše zemlje, njedomaće čitaoce inspirisati da planiraju nu prirodu, vode, šume, ravnice, planibuduća putovanja, a svima onima koji ne, ali i raznolikost onoga što je ljudska žive van granica Srbije biti dragoceno ruka stvarala kroz vekove – mostove, podsećanje.

manastire, dvorce, umetnička dela i sve drugo što nas koji živimo na ovim pro-

Knjigu je ilustrovao jedan od naših najbo- storima obeležava i pokrećeʺ, istakao ljih savremenih ilustratora Dušan Pavlić. je autor na početku knjige. 95

A G I

PLEZIR ON

PLEZIR O N L

Napisala Nerejda Kariljo

Lažne vesti

AJAM K S E N

Knjiga Lažne vesti na sveobuhvatan,

Prevela sa katalonskog:

pristupačan i duhovit način jača kritičko

Silvija Monros Stojaković

razmišljanje i zdrav skepticizam. Ona je,

AJAM

K N J

PLEZIR ON

Ilustrovao Alberto Mont

zapravo, set prve pomoći za probijanje

lom, uz humor i dozu intrige, bavi pro- te svoja čula i naučićete kako da pravite blemom sveprisutnosti lažnih vesti i zamke za prevarante, ali i za sopstvene

A G JI

Knjiga Lažne vesti se prijemčivim sti- kroz džunglu dezinformacija: izoštriće-

SAJAM K N

dezinformacija, istovremeno oprema- zablude, istakao je Stefan Janjić, uredjući tinejdžere znanjima i veštinama nik portala FakeNews tragač i recenpotrebnim za kritičko čitanje medija i zent Lažnih vesti. razlikovanje istine od laži. U pitanju je sveobuhvatan priručnik za razumevanje i rešavanje problema dezinformisanosti, čije posledice se sve više osećaju u društvu, političkom životu, a utiču i na samostalno rasuđivanje. U svetu preplavljenom informacijama knjiga Lažne vesti ohrabruje tinejdžere da razvijaju veštine medijske pismenosti – da kritički analiziraju, ocenjuju i stvaraju medijske poruke. Mladi čitaoci dobijaju najrazličitije alate i strategije koji će im pomoći da razlikuju pouzdane od nepouzdanih izvora i da sa razumevanjem rasuđuju o informacijama na koje nailaze.

novembar

brige s kojima se suočava glavna junakinja – strah od ismevanja, strah od javnog nastupa, od gubitka prijatelja, od pubertetskih promena, i na kraju, strah od povraćanja – u priči su povezane sa strahom od gubitka kontrole. Iako naizgled svakodnevne i ne toliko dramatične, autorka ove pojave tretira sa ozbiljnošću, razumevanjem i empatijom, dok humorističan ton, izražen kroz tekst i sliku, daje priči dominantne note nežnosti i optimizma. Ovaj grafički roman, koji je veoma brzo

Hrabrost

stekao svetsku popularnost, govori o odgovornom odnosu prema mental-

Napisala i ilustrovala Rejna Telgemajer nom zdravlju, o važnosti komunikacije Prevela sa engleskog Marija Ilić

s roditeljima i prijateljima, o poverenju u psihoterapijske procese i o presud-

Hrabrost govori o periodu puberte- nom značaju pravovremene reakcije ta koji je svakako skopčan s brojnim okoline. Rejnin problem jeste specifiteškoćama, ali kada se u sve uključi i čan, ali njena priča je univerzalna jer suočavanje sa specifičnim mentalnim govori o strahovima (a njih svi imamo) problemom – emetofobijom (strahom i o hrabrosti koja prati naše napore da od povraćanja), kao i anksioznošću se suočimo s njima. koja uvek prati ovaj strah, odrastanje postaje još komplikovanije. Teškoće i

O N L

PLEZIR ON

PLEZIR

AJAM K S E N

Petra je stvarno otišla

Ilustrovao Frančesko Fanjani

Ilustrovao Jakša Lakićević

K N J

Napisala Aleksandra Jovanović

AJAM

Napisala Sabrina Rondineli

A G I

Svi smo različiti

PLEZIR ON

Prevod s italijanskog

Nakon višestruko nagrađenog romana za decu Crna ptica, Aleksandra Jovano-

Knjiga je namenjena starijim osnovci- vić nam predstavlja svoj novi roman za ma i govori o tome kako činjenica da tinejdž publiku – Petra je stvarno otiš-

A G JI

Mirjana Popov-Slijepčević

SAJAM K N

je svako od nas jedinstven i drugačiji la. Dirljiva priča o prijateljstvu koje se od ostalih predstavlja bogatstvo, a ne naprasno nađe u krizi čitalačku publiprepreku za druženje. Naprotiv, tako ku će provesti kroz četrnaest uzbudrazličiti, a ujedinjeni, mi smo prava sila ljivih i turbulentnih dana u životu dve kojoj se niko ne može suprotstaviti!

tinejdžerke. Prvo polugodište je skoro gotovo. Osmakinje Milica i Petra su

U knjizi se kroz kratke priče predstav- najbolje drugarice još od prvog razreljaju učenici jednog odeljenja. Svaki od da. Nerazdvojne i uglavnom izolovane njih je jedinstven, poseban i po nečemu od ostatka odeljenja i sveta, podršku i se razlikuje od ostalih – po nekoj karak- oslonac uvek nalaze u svom dugo graternoj crti, fizičkoj osobini ili po proble- đenom prijateljstvu. Ali sve će se promu koji ima. Neki se osećaju kao da su meniti kada Petrina porodica odluči da nevidljivi, neki se ponašaju siledžijski, se preseli u drugi grad. neki pate od dermatitisa ili astme, neki imaju oči različite boje… Tako različiti, a Kako preživeti kućnu žurku kada si stidjedinstveni – oni se šale, ponekad sva- ljiv, nesiguran i ne poznaješ skoro nikođaju, ponekad pate … ali se međusob- ga? Kako u romantičnim vezama odluno podržavaju i vole.

novembar

čiti da ne prihvatamo ništa manje od onog što zaslužujemo? Da li se možemo suprotstaviti roditeljima kada znamo da treba da se zauzmemo za sebe? Kako se izboriti s napadima panike? I pre svega – kako se izboriti za ljubav i prijateljstvo? Zajedno sa uzbuđenjem, napetošću i neizvesnošću, priča o Milici i Petri je ujedno puna nežnosti i stabilnosti. Ova kompleksnost preslikava se na atmosferu romana, a naročito se dobro prenosi kroz izvanredne ilustracije Jakše Lakićevića. Prema rečima spisateljice Jasminke Petrović, Petra je stvarno otišla je roman koji se pročita u dahu, ali o kome se dugo razmišlja.

A G I

AJAM

K N J

PLEZIR ON

A G JI

PLEZIR O N L

PLEZIR ON

Lumo Books

AJAM K S E N

Kako ste vi zavoleli književnost? Bila je to ljubav na prvo čitanje iz ranog detinjstva. Čitala sam po deset puta iste romane (Tom Sojer, Pinokio) svaki put s jednakim uzbuđenjem. Tada su knji-

SAJAM K N

ge za decu imale ozbiljan broj strana i

Ivana Elezović Babić urednica

100 novembar

nijednu jedinu sliku. Književnost mi je uvek bila iznad svih ostalih umetnosti po nivou užitka koji pruža. Kasnije sam pisala, čitala, studirala Filološki fakultet, prevodila književnost i tako malo po malo, sasvim spontano došla do prirodnog sledećeg koraka - otvaranje IK LUMO.

Koja je za vas najlepša strana izdavač-

sjajno iskustvo zbog količine dobre

kog posla?

energije, sjajnih ljudi, ideja, razgovora… Toliko ljubitelja knjiga na jednom me-

Čitanje i selekcija dela. Momenat kada

stu ne može da ne stvori neverovatnu

to delo „oživi” u srpskom jeziku i do-

energiju! Sama organizacija Sajma - ko-

nese sasvim nove dimenzije pa nas

mentara bez, smatramo da je vreme da

„radi” na još više nivoa nego original.

se ta institucija redefiniše kako bi bolje

Trenutak kada stigne rešenje za dizajn

služila potrebama savremenih čitalaca

korica koji savršeno odražava naš lični

i izdavača.

doživljaj knjige. I konačno (i najvažnije), momenat kada čitamo reakcije/prika-

Najprodavaniji naslovi ove godine?

ze čitalaca koji su u datom delu videli baš one vrednosti zbog kojih smo se i

Pre svega „Idiot” Elif Batuman i „Mleko”

mi upustili u tu nimalo laku ni jeftinu

Melise Broder, a ne zaostaju ni „Solist-

avanturu.

kinja” Bi Feijua i „Vrt u proleće” Tomoke Šibasaki. Upravo izlazi i „Linija utabana

Utisci sa Sajma?

hodom” irske autorke Sare Bom koja nas je sasvim očarala u prevodu na srp-

Mesto na kome smo odrasli i koje je

ski jezik i jedva čekamo da čujemo re-

ozbiljan deo lične istorije. Ove godine

akcije čitalačke publike na ovo neobič-

smo prvi put učestvovali i to je zaista

no, intimno, duboko proživljeno delo.

101

A G I

AJAM

K N J

PLEZIR ON

Roman prati priču operske pevačice Si- ispred žena i odlučuje o njima umesto jao Jenćiju iz opere „Let na mesec”. Prvi njih. Dok njeno telo puca pod teretima put kada je opera postavljena, skinuli su koji se nad njom nadvijaju, narušenog je sa repertoara jer nije bila politički po- zdravlja ona i dalje traga za umetnošću

A G JI

PLEZIR ON

Bi Feiju

PLEZIR

Solistkinja

O N L

nete pažnju čitaocima Plezira.

Naslovi na koje biste vi želeli da skre-

AJAM K S E N

SAJAM K N

dobna. Život te predstave ponovo biva u kojoj jedino pronalazi suštinsku svrmoguć tek nakon smrti Mao Cetunga. U hu svog bivstvovanja. Za nju su umetovoj postavci pojavljuje se prvi put mla- nost i život jedno, bez obzira na tragiku da Sijao Jenćiju, izuzetno talentovana i društvenu izopštenost takvog izbora. umetnica koja svojom izvedbom dotiče daljine onostranog i zvezdanog. Njena želja da nastupa, glad i strast za umetnošću navode je da polije vrelom vodom svoju suparnicu iza scene. Dvadeset godina kasnije, u Kini je novo doba ekonomskog razvoja i jedina preostala ideologija i religija je novac. Sijao Jenćiju dobija prliku da se vrati na scenu, ovaj put kao četrdesetogodišnja žena koja i dalje ima svoj čarobni dar, ali i težinu koju sa sobom nosi uloga žene, majke i umetnice u društvu koje prezire starenje, stavlja nerealna očekivanja

102 novembar

Mleko

Melisa Broder

Vrt u proleće

Tomoka Šibasaki

Rejčel je dvadesetčetvorogodišnja po- Razvedeni tridesetogodišnjak bez desrnula Jevrejka koja je od restrikcije finisane profesije Taro, njegova tajankalorija napravila svoju religiju. Danju stvena vršnjakinja ilustratorka Niši i staodržava iluziju kontrole kroz opsesiv- rija žena, koju nazivaju samo gospođa ne rituale ishrane i radi u agenciji za Zmija, žive u stambenoj zgradi s većimenadžment talenata u Los Anđelesu. nom praznih stanova, u Tokiju, zgradi Noću pedalira na trenažeru ne krećući kojoj se sprema rušenje. Počinju da se se nikuda. U tom svom preživljavanju druže kada saznaju za opsednutost ilRejčel istrajava sve dok joj njena te- ustratorke lepotom obližnje „nebesko rapeutkinja ne predloži devedesetod- plave kuće“, u evropskom stilu, u kojoj nevni detoks od komunikacije s maj- je dve decenije pre toga snimljena serikom, koja ju je odgajila ubijajući je u ja fotografija popularnog režisera i njepojam brojanjem kalorija.

gove supruge glumice i objavljena kao hit knjiga pod naslovom „Vrt u proleće“.

U ranoj fazi tog detoksa, Rejčel upo- Niši uspeva da se sprijatelji sa dobro znaje Mirijam, mladu ortodoksnu Je- stojećom porodicom koja ju je iznajmivrejku, koja radi u njenoj omiljenoj la i da se uveri u njenu lepotu iznutra. prodavnici smrznutih jogurta i koja je Razvijanjem radnje, isprva otuđeni poodlučna u nameri da je nahrani. Rejčel jedinci, veštim potezima pera autorke, je iznenadno i snažno opčinjena Miri- postaju akteri prave drame, s ponekom jam — njenim odnosom prema hra- lakom dozom humora i sa samo malo, ni, njenim telom, verom i porodicom ponekad, naglašene burleske. Njihov — i kako se njih dve zbližavaju, Rejčel jedini cilj je približavanje lepoti, kojoj kreće na putovanje na kome će otkriti do tada nisu imali pristupa, a zbog nje mnogo toga o sebi, misticizmu, majka- su spremni i na fizičke žrtve. ma, medu i mleku…

103

A G I

AJAM

K N J

PLEZIR ON

Elif Batuman

Idiot

O N L

PLEZIR ON

A G JI

PLEZIR

AJAM K S E N

Godina je 1995. i imejl je novina. Selin, ćerka turskih imigranata, dolazi kao brucoš na Harvard. Prijavljuje se da prati predmete za koje nikada nije čula, sprijateljuje se sa harizmatičnom

SAJAM K N

kosmopolitom iz Srbije Svetlanom i, gotovo slučajno, počinje dopisivanje sa Ivanom, starijim studentom matematike iz Mađarske. Selin je možda razmenila samo par reči sa Ivanom, ali sa svakim novim imejlom, čin pisanja kao da dobija nova i misterioznija značenja. Na kraju školske godine, Ivan odlazi u Budimpeštu da tamo provede leto, a Selin se upućuje na mađarsko selo da predaje engleski jezik u programu koji vodi jedan od Ivanovih prijatelja. Na putu do tamo, provodi dve nedelje u poseti Parizu sa Svetlanom. Selinino

104 novembar

leto u Evropi ne liči ni na šta što je ranije čula o tipičnim iskustvima američkih studenata, ili bilo kojih drugih ljudi. Za Selin, ovo je putovanje unutar sebe: suočavanje sa neizrecivom i uzbudljivom konfuzijom prve ljubavi i sa rastućom svešću da je osuđena da postane pisac.

Linija utabana hodom Sara Bom

Frenki, umetnica u dvadesetima, sa teškoćom se nosi sa urbanim životom i životom uopšte. Zato se povlači u seosku kuću svoje porodice na „brdu vetrenjača“ koja je prazna od kada joj je umrla baka pre tri godine. Okružena prirodom i divljim stvorenjima, konačno može da se uhvati u koštac sa nizom događaja koji su je doveli ovde – svojim krhkim mentalnim zdravljem, teškim periodom u umetničkoj školi – a možda čak i da se vrati umetnosti i životu.

105

A G I

AJAM

K N J

PLEZIR ON

A G JI

PLEZIR O N L

PLEZIR ON

SAJAM K N

No Rules publishing

AJAM K S E N

Kako ste vi zavoleli književnost? Ne sećam se kako. Mislim da je to bilo dok još nisam ništa ni pročitala. (smeh) Pisala sam sama neke priče za sebe, a nisam baš znala slova pravilno da napišem. Naravno, bajke su bile prva književnost. Najpre Ivica i Marica i Aladinova čarobna lampa. Te priče su mi bile impresivne jer su me uvodile u neki nadrealni svet koji mi je delovao zapravo vrlo moguć, samo je trebalo naći gde. Kasnije sam shvatila da je ambijent koji

Sofija Živković

sam osećala u prvoj bajci odgovarao germanskim zemljama, šumama, gradićima, a ovaj drugi ambijent je naravno Bliski Istok. I dan-danas svaki put kad odem u Austriju, Švajcarsku, Nemačku ili na Bliski istok osetim isto: prvu književnu ljubav.

106 novembar

Koja je za vas najlepša strana izdavač- Najprodavaniji naslovi ove godine? kog posla? Dobro su nam išle Čekaonice i još neke To što se bavite lepim stvarima. Knjiga- knjige. ma, ljudima koji vole da čitaju, da posmatraju svet kreativnije. To što upo- Naslovi na koje biste vi želeli da skreznajete ceo svet preko kolega iz drugih nete pažnju čitaocima Plezira. izdavačkih kuća, druge publike. Putovanja su povezana sa tim takođe. Ja dosta Neka to budu priče „U čekaonicama’’ putujem, poslovno baš, vezano za izda- Dragane V. Todoreskov, poetski roman vaštvo. Neverovatne su destinacije do „Sunce nas produbilo’’ Marine Perić, kojih možete doći preko knjiga, raznih poeziju „Tragovi kočenja’’ Marka Stalevfellowship programa. Od lokalnih do skog - izlazi kroz koji dan, putopisni hit jako, jako dalekih.

,,Ispod pustinje’’ Dejvida Milara, takođe izlazi uskoro, i roman u kratkim priča-

Utisci sa Sajma?

ma „Luzergrad uživo’’ Nenada Barakovića.

Nisam bila na sajmu sem poslednjeg dana. Uprkos bitnosti tog praznika, ja knjige kupujem i tokom godine pa svratim samo na Beopolisov sajam ili da vidim neke ljude na velikom.

107

A G I

AJAM

K N J

PLEZIR ON

(istorija ženskih mentalnih poremećaja) Marina Perić Dragana V. Todoreskov

PLEZIR ON

PLEZIR

Sunce nas produbilo

O N L

U čekaonicama

AJAM K S E N

Ovaj lirski roman smešten je na perife-

fluenserke, profesorke, prosjakinje, ra- oštriji. njene ratnice, studentkinje, žene u sta-

SAJAM K N

račkom domu.. Ceo spektar boja, i bola. Sa blagom socijalnom notom, ova po-

A G JI

Priče raznorodnih ženskih profila, od in- riju grada, na mesto gde je sunčev zrak

Šta reći a da je veće od podnaslova?

etska proza uči nas ulicama koje možda ne bi bile u prvom planu na mapama grada i koje nam pripovedaju ljubavne i druge nemire, ali najviše produbljivanje svetlošću. Vidikovac, jedna oštrina, zasečenost mesta i vremena, nečujni huk vetra koji zaseca dah, i ide pravo u zemlju. Mesto u kom se vrlo jasno oseća izraz sopstvenog tela, bodljikavosti, ženske i majčinske, kao sekirom, izražene slutnje. Pušten u raku, ili još bolje rečeno, u Rakovicu vremena, da se kako ume snalazi, da se nežnim padobranom života i smrti, u taj isti otvor zemlje, kako ume spusti.

108 novembar

Tragovi kočenja Marko Stalevski

Zbirka poezije jednog doktora astrofizike, otvara brojne mogućnosti percepcije sveta i poezije kroz jednu potpuno novu perspektivu. Stalevski piše pritom o putovanjima, o ljudima sa dalekih puteva, o običnim stvarima koje postaju mitološke situacije ako su emotivno obojene. Nema kočnica!

Ispod pustinje

(drevni emiratski gradovi kojih više nema) Dejvid Milar Knjiga koja ruši sve predrasude o zemljama Zaliva. Svi zamišljamo Emirate kao novu državu - što i jeste, nova je država ali zemlja nije nova.

109

A G I

O N L

AJAM K

N J

PLEZIR ON

PLEZIR

AJAM K S E N

Zemlja je drevna tranzitna zona, mesto marginalci, uz škripu kočnica i gitarskih

PLEZIR ON

susreta trgovaca od Mesopotamije do distorzija, u prozi koja u sebi ima dovoljtragova takođe, mitskih gradova.

jako, mamurno čitanje. Dejan Stojiljković

Britanski autor Dejvid Milar nam otkri-

A G JI

Indije, puna karavansaraja, hrišćanskih no života, maligana i rokenrola za jedno

SAJAM K N

va potpuno uzbudljivu istoriju ove pu- Knjiga Nenada Barakovića nepredvidiv je stinje!

Luzergrad uživo Nenad Baraković

rollercoaster kroz postapokaliptični Luzergrad, začinjen medmeksovskim likovima koji pokušavaju u životu na marginama naći ljepotu i smisao što nas bolno podsjeća na tranzicijsku stvarnost regije

Dugo čekani roman u kratkim pričama i regiona. Jezično začinjen nepredvidiNenada Barakovića, autora Besparač- vim i originalnim metaforama s bezbroj kih priča!

referenci iz pop i rok kulture ovo djelo predstavlja reprezentativni dokaz otpora

Ovog puta u širem obimu, detaljnija, i zdravog mozga. Ne, ne čini vam se, posvakako ne manje suluda, ispovest o ručuje Baraković, živimo stvarno karikaLuzergradu i Luzegrađanima.

turalnu stvarnost, a budući smo odavno prešli preko ruba zdravog razuma, hajmo

Baš kao i Kokošgrad legendarnog Džona se barem dobro zabaviti. Kupera Klarka i Barakovićev Luzergrad je Mile Kekin polumitsko mesto gde se sreću genijalci i

110 novembar

111

A G I

AJAM K

N J

PLEZIR ON

Kako ste vi zavoleli književnost?

A G JI

PLEZIR

SAJAM K N

glavni urednik

O N L

Srđan Gagić

PLEZIR ON

Raštan

AJAM K S E N

Većina mojih najranijih uspomena vezana je za književnost – od kućne biblioteke, preko knjiga koje mi je majka čitala i pesama koje je recitovala, do prvog razumevanja da književnost nudi alternativu i da isto tako nudi prostor slobodе. Književnost kao profesiju sam izabrao prilično nesigurno, a zapravo mi je u profesionalnom smislu pružila razna zadovoljstva. Ljubav je ipak samo deo priče, ostatak se, kao i u svakom poslu, tiče truda, odgovornosti i fer-pleja. Koja je za vas najlepša strana izdavačkog posla? Svaka knjiga je radost. Mogućnost da nekoj knjizi pomognem da dođe čitalaca najlepši je osećaj koji mi rad u izdavaštvu pruža. Kao uredniku, veliko mi zadovoljstvo pričinjava i rad sa autorima na rukopisu, jedno lepo saučesništvo koje uvek ima dobar i okrugao zajednički cilj, što u mnogim drugim poslovima izostaje. U slučaju Raštana deo lepote leži i u tome što još uvek

112 novembar

imamo mnogo entuzijazma. Da bi vam

tupna. Na sajmu sam bio kao učesnik

bilo jasnije kakav entuzijazam je u pi-

pratećeg tribinskog programa, u okviru

tanju, reći ću vam da radim dva posla,

kojih se govori se o važnim i relevan-

koja na sreću jednako volim i u kojima

tnim temama ne samo za izdavaštvo

uživam, da bih mogao uopšte da se ba-

nego, u najširem smislu, za književnost.

vim izdavaštvom. I slične ljude imam pored sebe.

Najprodavaniji naslovi ove godine?

Utisci sa Sajma?

Raštan postoji nešto više od godinu dana i najprodavanija knjiga čije su se

Nismo učestvovali na Sajmu jer ne mo-

zalihe u knjižarama već na izmaku je

žemo finansijski da ispratimo pravila

svakako hit roman Tatin sin Dina Pe-

igre. Sajam već dugo nema primarno

šuta. Zadovoljni smo što su naše knjige

reprezentativni, već komercijalni karak-

poezije, Reci vatra Selme Asotić i Uslo-

ter. To je sasvim u redu ako na drugom

vi korišćenja Ognjena Obradovića bile

mestu postoji proporcionalna sistem-

među najtraženijim pesničkim knjiga-

ska podrška knjigama i izdavačima, kao

ma u knjižarama. Od ovogodišnjih iz-

deo jasne kulturne politike koja za po-

danja najviše čitalaca se zainteresova-

četak prepoznaje i vrednuje književnost

lo za zbirku priča Habia Rubica Marije

i književni rad unutar nekakvog kultur-

Marković.

nog i nacionalnog interesa, a onda ima i definisan stav prema izdavaštvu. Bili

Naslovi na koje biste vi želeli da skre-

smo tokom trajanja Sajma prisutni na

nete pažnju čitaocima Plezira.

mini sajmovima u knjižarama Beopolis i Štrik, gde su naša izdanja i inače dos-

113

A G JI

SAJAM K N

no – pristupa temama kakve su samoća, bol, prolaznost i smrt. Neizostavan klasik srpske književnosti ujedno otvara novu biblioteku Raštan izdavaštva koja deli naziv sa Saputnicima.

Tvoje srce zeko Stevan Tontić

Ispovedan, duhovit, istovremeno gorak i pun nade, roman Tvoje srce, zeko jedini je roman jednog od velikih pesnika našeg jezika, esejiste i prevodioca Stevana Tontića. Antiratni roman, nepretenciozan u svojoj nameri, svojevrstan je intimni izveštaј o prvoј godini ratne opsade Saraјeva, o bekstvu iz tog grada te o doživljajima iz egzila u Berlinu i obavezna je lektira u korpusu ratne i antiratne proze koja tretira temu jugoslovenskih ratova devedesetih. Njegovo reizdanje zna-

114 novembar

A G

PLEZIR ON

vremenog čitaoca savremeno i svevreme-

AJAM

psihološki precizno – a iz perspektive sa-

K N J

senzibilitetu autorke, koja nadahnuto i

snovana na bogatoj imaginaciji i lirskom

PLEZIR ON

ka je meditativne, intimističke proze, za-

čajan je događaj za našu književnost.

PLEZIR

skih književnica XX veka, Saputnici, zbir-

O N L

Književni prvenac jedne od najvećih srp-

Isidora Sekulić

Saputinic

AJAM K S E N

Habia Rubica Marija Marković

Pesnkinja Marija Marković proznim prvencem pokazuje da pored poezije suvereno vlada i kratkom proznom formom. U pričama okupljenim u ovoj knjizi predstavljene su sudbine žena sa različitom socijalnom i iskustvenom pozadinom, preispitujući njihovu poziciju i seksualnost u modernom patrijarhatu, život u posttranzicionom društvu i njegove zamke. U životima junakinja Habia Rubice, u njihovim svetovima i svakodnevici od srednje Evrope, preko srpskog sela, do Mediterana, prelamaju se slojevi sećanja, katkad celoviti, katkad dati samo u konturama, tvoreći priče izuzetno jake atmosfere, muzikalnosti i kolorita koje svrstavaju autorku u red najdarovitijih u najmlađoj generaciji spisateljica u Srbji i regionu.

115

su autorova treća pesnička zbirka koja, pru-

SAJAM K N

žajući relevantan uvid u autorovu poetiku, donosi knjigu kakva se ne sreće često – ekoistovremeno intimna, senzualna, bujna i jezički razdragana, tako da čak i uljuljkanog čitaoca, naviknutog na uobičajeno pitak pesnički izraz mlađih autora uvodi u snažno i uzbudljivo iskustvo čitanja.

116 novembar

A G

PLEZIR ON

A G JI

eziji na našim jezicima. Dvorišna vrata Zemlje

AJAM

se pojavio u poslednjih desetak godina u po-

K N J

reč o najoriginalnijem pesničkom glasu koji

PLEZIR ON

u hrvatskoj poeziji, a mnogi su saglasni da je

vio je potpuno novu i snažnu poetičku struju

loški osvešćena, angažovana, a

PLEZIR

Već prvom knjigom, Goran Čolakhodžić naja-

O N L

Goran Čolakhodžić

Dvorišna vrata zemlje

AJAM K S E N

Uslovi korišćenja Ognjen Obradović

Ukoliko se već niste susreli sa zbirkom Uslovi korišćenja dramaturga i pesnika Ognjena Obradovića, vreme je da saznate zašto je ova zbirka bila jedna od najtraženijih knjiga poezije u 2022. godini i zašto se taj trend nastavio nakon više od godinu dana od njenog izlaska. Ovo je poezija za sve koji strahuju da će postati „najbolja verzija sebe” pod pritiskom slogana, Instagram filozofije, ljubaznih saveta motivacionih govornika. Pesnički postupak Ognjena Obradovića liči na pravljenje skrinšotova naše stvarnosti – katkad uz humor i ironijski otklon, katkad bolno iskreno – koje potom zumiramo, otkrivajući sebe zbunjene i usamljene s ove strane ekrana.

117

Književnost

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Moja draga gošća ovog meseca je na- zanimljive priče sa engleskog i nemačgrađivana prevoditeljka, potpredsed- kog govornog područja, ali i zašto su nica Društva hrvatskih književnih pre- nam slikovnice toliko važne saznaćevodilaca, ovogodišnja ambasadorka te u nastavku. Meseca hrvatske knjige, univerzitetska profesorka i ozbiljna ljubiteljka Anda Bukvić Pažin završila je studije anslikovnica Anda Bukvić Pažin. Dobit- glistike i germanistike na Filozofskom nica je nagrade Ministarstva kulture fakultetu u Zagrebu. Na istom fakulte„Iso Velikanović“ za najbolji prevod romana u 2018. godini i ovogodišnja dobitnica nagrade Josip Tabak koju dodeljuje Društvo hrvatskih književnih prevodilaca

Slikovnice su za odrasle barem toliko koliko i za djecu

za najbolji prevod u ka-

tu je i doktorirala, s temom ženskih dnevnika i autobiografija. Aktivna je članica Društva hrvatskih književnih prevodilaca. Prevodi prozu i publicistiku s nemačkog i engleskog. Dobitnica je nagrade Ministarstva kul-

tegoriji književnosti za decu i mlade. ture „Iso Velikanović“ za najbolji prevod Za novi broj Plezira razgovarale smo o romana u 2018. godini. Redovno piše kvalitetnoj književnosti za decu i mla- književne kritike i prikaze za književne i de, slikovnicama koje su, kako kaže, kulturne portale. Bavi se podsticanjem vredno štivo kako za decu tako i za čitanja i literaturom za decu i mlade – iz odrasle, književnom prevođenju, bo- teorijske, praktične i traduktološke perljim uslovima i većoj vidljivosti prevo- spektive. Radi kao lektorka na Odsedilaca i proaktivnom odnosu sa izda- ku za anglistiku Filozofskog fakulteta u vačima. Kako književnost izgleda iz Zagrebu, i drži kurseve iz savremenog ugla jedne veoma pomne i strastvene engleskog jezika i prevođenja. čitateljke koja u maternji jezik donosi

119

Draga Anda, dobro nam došla u Ple- ce koji pišu na hrvatskom jeziku, što je zir. Krenuću najpre od najaktuelnijeg, bilo i logično. Međutim, ove godine je a to je da si ove godine ambasadorka prepoznata i u prvi plan stavljena čiMeseca hrvatske knjige, manifestaci- njenica da književni prevoditelji i preje koja na inteligentan način stavlja voditeljice grade korpus hrvatske prifokus na prevodioce književnih dela. jevodne književnosti. To je nešto što Ovo je jako važno, jer prevodioci su mi književni prevoditelji i prevoditeljice prvi čitaoci koji neku knjigu donose već odavno znamo, da gradimo korpus u nacionalnu književnost, a često se hrvatske književnosti i da zapravo po dogodi da njihov rad ostane nedovolj- drugi put pišemo strane izvorne tekno priznat, njihovo ime i prezime stoji stove na svome jeziku, ali jako je lijepo unutar korice, a oni retko bivaju deo što je ove godine od 15. listopada do književnih promocija iako o delu znaju 15. studenog to imala priliku doznati mnogo upravo zato što su u radu na i prepoznati ukupna kulturna i ostala tekstu proveli dosta vremena. Jedna javnost. Niz manifestacija i događanja, si od zagovornica ideje da se takav od- ukupno oko 2500 programa diljem Hrnos prema autorima mora promeniti. vatske organiziran je pod motom Nek ti Po čemu je ova manifestacija, a onda riječ ne bude strana(c) - i svi su u raznim i uloga koju u njoj imaš ove godine, za kontekstima govorili o književnom pretebe značajna?

vođenju i prevoditeljima, što je bilo prilično fascinantno. Titulu ambasadori-

Hvala vam na pozivu, zadovoljstvo mi ce koja mi je ponuđena prihvatila sam je! Pa ovogodišnji Mjesec hrvatske knji- s veseljem, ali i s osjećajem dužnosti: ge revolucionaran je po mnogu čemu. naslov je laskav, ali za mene je značio Rekla bih, za književne prevoditelje i dosta posla; upregnuti sve snage i poprevoditeljice u prvom redu, a onda i truditi se da kroz taj mjesec bude što za definiciju hrvatske književnosti. Na- više različitih formata u kojima će se ime, ova se manifestacija održava od prevoditelji i prevoditeljice predstaviti 1995. g. i do sada su glavni akteri, glav- javnosti. Kao ambasadorica, bila sam u ne zvijezde bili književnici i književni- organizacijskom odboru Mjeseca hrvat-

120 novembar

foto: Lea Jurčić

ske knjige, ali bila sam i poveznica s Društvom hrvatskih knjiženih prevodilaca, čija sam podpredsjednica i aktivna članica. DHKP je bio partner Mjesecu hrvatske knjige i skupa smo osmislili i provodili razne programe u narodnim i školskim te fakultetskim knjižnicama. Sudjelovali smo u dva centralna programa: jedan je natjecanje u Mjesec hrvatske knjige prošli je tjeprevođenju organizirano za maturante dan završio, i kao rezime mogu reći da jezičnih gimnazija, gdje smo njima dali je bio lijep i važan; velika spoznaja za priliku da se okušaju u književnom pre- hrvatsku književnost i kulturu, ali i za vođenju i onda formirali povjerenstvo književne prevoditelje i prevoditeljice koje je te prijevode ocijenilo. Još jedan u smislu vidljivosti, jer to je posao koji silno centralni zabavan događaj, kojim je vrlo često zanemaren. Često se ime smo ujedno i zatvorili Mjesec hrvatske prevoditelja i prevoditeljica nalazilo na knjige bio je storytelling s prevoditeljima. zadnjoj stranici ili na prvoj stranici, ali U tome su formatu pripovijedanja uži- skriveno negdje u impresumu. Tako je vo dosad uglavnom sudjelovali izvorni do sad bilo. U zadnje vrijeme u Hrvatautori, znači pisci i spisateljice, ali sad skoj je situacija nešto drukčija, neki su su prevoditelji i prevoditeljice preuzeli se prevoditelji probili čak i do naslovmikrofon i pokazali da su dorasli zadat- nica uz imena izvornih autora. O preku. Taj je storytelling išao pod naslo- voditeljima se nekad govorilo jedino u vom Kako smo tražili pravu - i naravno, kontekstu loših prijevoda, ali evo, sad radi se o pravoj riječi, ali eto, kako je se književni prevoditelji i prevoditeljice riječ teško naći, nismo je uvrstili u sami spominju u dobru. Mnogi kolege i konaslov.

legice, već sam spomenula, nastupali

121

su po školama i knjižnicama i govorili telji, najpomniji mogući, jer nitko nikada o svome pozivu i poslu. To je poseb- čak i netko tko sebe smatra vrlo pomnim no dragocjeno, kad pred sobom imate čitateljem ili čitateljicom - ne pročita tekst znatiželjne i otvorene učenike i učeni- toliko puta i na taj način kao što to prece osnovnih i srednjih škola. Oni budu voditelji moraju. Ja sam oduvijek čitala, doista zainteresirani i imaju jako puno otkad znam za sebe. Rano sam naučila pitanja, i čini mi se, iz osobnog iskustva, čitati za današnje pojmove (mada moja da je moguće da smo u nekima od njih mama zna reći da sam okasnila, tek s pet, zapalili tu neku iskru koja će se možda jer brat i sestra su naučili ranije). U roposlije rasplamsati, ne nužno u posao diteljskom domu bilo je dosta knjiga, a književnog prevoditelja, već u ljubav i i knjižnice su odigrale vrlo važnu ulogu interes prema jeziku.

u mom životu, obrazovanju i usmjerenju – i tu važnu ulogu imaju i danas. Zato

U tekstu koji si napisala povodom ove je za mene činjenica da sam bila ambamanifestacije jako mi se dopao deo sadorica manifestacije koju organiziraju u kom objašnjavaš ulogu prevodioca knjižničari i knjižnice značila neko lijepo i kažeš: „Prevođenje književnosti je zatvaranje kruga. strastveno čitanje i potvrda da je moguće čitati s takvim žarom i intenzite- Nekako sam vrlo rano, čitajući, razvitom da osjetiš nezaustavljiv poriv da la svijest da ima tekstova koje pišu hrtekst presadiš u tlo drugog jezika. I još vatski pisci i spisateljice, ali i da ima i gore, da taj poriv onda doista i pretvo- onih koji su izvorno napisani na nekim riš u djelovanje, u prevođenje. Kad to drugim jezicima, i da ja imam tu čast i napraviš, gotovo je. Onda si književna privilegiju čitati ih na svom jeziku. Zato prevoditeljica.“ Kada si i kako odlučila sam uvijek tražila imena ljudi koji su mi da ćeš od strastvene čitateljke postati to omogućili, a ta imena su često znala prevoditeljka?

biti skrivena, ali uvijek su mi bila nekako čarobna, pitala sam se tko su ljudi koji

Rekla bih da se nije jedno pretvorilo u se iza njih kriju i kako to mora izgledati, drugo, već jedno egzistira paralelno s prenositi tekst s jednog jezika na drudrugim. Prevoditelji su u prvom redu čita- gi. I puno prije nego što sam osvijestila 122 novembar

činjenicu da se to zove književno pre- vatskom, i da rječnik nikako nije dovovođenje, pokušavala sam i sama pre- ljan jer se tu mnogo toga događa oko voditi. Uzimajući tada jednostavne tek- riječi, iznad riječi, i ispod riječi. I to nestove na engleskom jeziku, sama sam što, što iz današnje perspektive mogu uz pomoć englesko-hrvatskog rječnika nazvati teksturom jezika, nije mi bilo rapokušavala doći do verzije teksta na zumom jasno, ali osjećala sam da tu svome jeziku, jer, koliko teško to može puno toga treba znati čak i da preneseš biti? Pa onda uzmete taj rječnik i kre- samo malo. To je ta čarolija paralelnog nete riječ po riječ i vidite zapravo da je čitanja i prevođenja koja me ponijela jako teško, jer to s rječnikom nikad ne davno i koja me drži do danas. zvuči niti izgleda onako kao što biste htjeli. Tako da sam vrlo rano shvatila Kampanja #tkojeautorica #tkojepreda prevođenje nije prepisivanje na hr- veo podigla je svojevremeno dosta

foto: Lea Jurčić

prašine u hrvatskoj javnosti i izazvala između ostalog ljutnju blogera. Kako su na tražene promene reagovali izdavači, da li je do određenih promena u međuvremenu došlo, i ako da u kojim segmentima a na kojim problemima je još potrebno raditi? To je krenulo negdje 2018. godine, kad smo u Društvu hrvatskih književnih prevodilaca čuli za tu inicijativu u anglosaksonskim zemljama. Poteklo je iz Amerike, a onda se proširilo po cijelom anglofonom području i vidjeli smo da kolege i kolegice na taj način, s tim haštagom #NameTheTranslator pokušavaju nježno upozoriti one koji objavljuju informacije o knjigama na društvenim 123

mrežama i na raznim portalima da je kratkih rokova do ugovora koji ukljupo njihovom zakonu o autorskim pra- čuju iznimno niske honorare te djelovima potrebno istaknuti ime prevodite- mično ili potpuno odricanje autorskih lja ili prevoditeljice kad god se govori o prava. Na tom smo okruglom stolu istanjihovom djelu.

knuli da smo svjesni da isticanje prevoditeljskog imena na naslovnici knji-

Nama se to svidjelo, jer naš problem je ževnog teksta nije instant rješenje za bio još i veći, naime, na engleskom go- ovu kompleksnu situaciju, ali da bi to vornom području nemate toliko velik bio potez koji bi pokazao da nakladnici postotak prijevodne literature, dok je vide književne prevoditelje kao umjetkod nas postotak prijevodne literature nike i autore koje imaju vidljiva prava, prilično velik. Osim toga, i po našem ali i odgovornosti. Tada sam osmisliZakonu o autorskom pravu i srodnim la i moderirala tribinu i ugostila Ellen pravima o djelu se ne smije govoriti bez Elias Bursać, koja je članica DHKP-a, ali navođenja autora – a prevoditelji jesu i vrlo aktivna članica Američkog drušautori. Te smo 2018. godine u DHKP-u tva književnih prevodilaca, tada je čak povodom naše godišnje izložbe Od bila i jedna od čelnih ljudi. Imali smo izvornika do prijevoda, tada 12. po redu, za okruglim stolom i urednike iz izdaorganizirali okrugli stol koji smo nazvali vačkih kuća te prevoditelje i predstavIme s naslovnice, prevoditelj kao autor. nike nakladnika. Razgovor je bio zaniTime smo htjeli skrenuti pozornost na mljiv, mjestimično i konstruktivan, ali prevoditelje kao autore te naglasiti či- dojam je s prevoditeljske strane cijelo njenicu da ta prevoditeljska nevidljivost vrijeme bio da kucamo na vrata koja i ignoriranje autorstva s jedne, i nepo- se nikad neće otvoriti. Izgledalo je poznavanje prirode i opsega prevoditelj- prilično nemoguće, i svi su sa skepsom skog posla s druge strane izravno utje- gledali na tu ideju da ime prevoditelja ču na sliku koju prosječni čitatelji, ali i dođe na naslovnicu. Govorili su da će nakladnici imaju o prevoditeljima. Kad biti gužva na korici; karikirali situaciju imamo neinteres i neinformiranost, to govoreći da bi onda na naslovnicu tregenerira neznanje, a neznanje pak re- balo staviti sve ljude koji su sudjelovali zultira nepovoljnim uvjetima rada: od u izradi knjige – urednike, lektore, ko124 novembar

rektore. Mi smo još tada osjećali da je Nisam se osvrnula na negativne reakcibitno da se ta situacija stavi na stol i da je na inicijativu i na hashtag #TkoJePrese o njoj govori - i vjerovali da takvim veo. Da, mnogi jesu negativno reagirali, potezima te istupanjem u javnost na i ljudi vrlo često negativno reagiraju kad različitim platformama, ali i kontinuira- im se tako direktno obratite na drušnom suradnjom s hrvatskim Ministar- tvenim mrežama - na kojima je valjda stvom kulture i medija te institucijama nekakav uzus ponašanja hvaliti i lajkati, u Gradu Zagrebu, s kojima surađujemo a ovo su doživjeli kao napad i kritiku. Mi na mnogim projektima koji financiraju smo cijelo vrijeme pokušavali i pokušanaše mnoge aktivnosti, vjerovali smo vamo objasniti da to nije oštra kritika, taj dakle da malo po malo možemo na- hashtag, nego više nježna opomena - jer praviti neke pomake i napraviti neku svima se zna dogoditi da zaborave: kljurazliku. I evo i jesmo, pet godina posli- čeve, neki važan sastanak, gdje su parje imamo Mjesec hrvatske knjige po- kirali, ili ime prevoditelja uz spomenutu svećen književnom prevođenju, i do- knjigu. Nema veze što ste zaboravili, mi sta nakladnika koji se odlučuju staviti ćemo vas podsjetiti, pa ćemo onda svi imena prevoditelja na naslovnicu, ali skupa uživati u jednoj lijepoj i potpunoj imamo i sve češću diskusiju o Zakonu objavi ili o autorskim i srodnim pravima koje ne tekstu. mijenjaju instant uvjete u ugovorima, ali pridonose većoj vidljivosti, što često rezultira i povoljnijim financijskim i ugovornim uvjetima. Prosječni honorari za književne prijevode definitivno su i dalje premali. Rijetko tko može od književnog prevođenja živjeti, ali evo, imam osjećaj da je situacija nešto bolja nego što je bila prije pet godina, a dosta bolja u usporedbi sa situacijom prije jednog desetljeća. foto: Franjo Kiš

125

Postoji li saradnja sa kolegama iz re- na uzajamne dobre prakse, možda i da giona i kako bi opisala položaj prevo- učimo na uzajamnim pogreškama. Nadilaca na našim prostorima?

žalost, uvijek se najviše uči na vlastitima, ali više glava na kupu i više udruženja na

Postoje neke suradnje, ali svi bismo vo- okupu sigurno bi bilo dobro za sve nas. ljeli da ih je mnogo više. Mi uvijek kao uzore promatramo kolege i kolegice iz Slušajući nedavno jedan tvoj intervju Slovenije i njihovo Društvo slovenskih mislim da sam dobila dobar uvid u književnih prevodilaca; oni na najbolji tvoj proces rada. Naime, spomenula način rade i na vidljivosti i na financij- si tom prilikom da kada radiš na neskoj održivosti svojih članova i članica. kom tekstu često imaš čak pet verziNedavno smo imali sastanak s njihovim ja prevoda pre finalne verzije, i rekla predstavnicima i govorili su nam o su- si da se u četvrtoj i petoj verziji tada radnji sa svojim Ministarstvom kulture, već odvajaš od izvornog teksta prilaod kojega su dobili jamstvo minimalne, gođavajući ga ciljanom jeziku na koji odnosno poštene tarife; uspjeli su se za prevodiš, razume se, ne menjajući dito izboriti. I nama je u Hrvatskoj takva namiku i stil pisanja autora. To mi je suradnja u cilju, puno se angažiramo i na neki način dalo odgovor na pitanje pregovaramo, i u tome stavljamo veliki koje me već duže vreme muči, a to je naglasak na suradnju sa srodnim udru- zašto su pojedini prevodi savremenih gama, kao što su recimo Hrvatsko druš- dela toliko loši i banalni? Pretpostavtvo pisaca, Društvo hrvatskih književnika, ljam da taj 4 i 5 korak bivaju potpuno Društvo književnika za djecu i mlade i slič- preskočeni od strane mnogih prevono. Sa kolegama iz Srbije redovito se i dilaca kako bi se možda ispoštovao rado družimo na BEPS-u, međunarod- neki rok ili jednostavno zato što nisu nim Beogradskim prevodilačkim susre- dovoljno verzirani za rad na takvoj vrtima, povodom kojih naši članovi i čla- sti teksta. Koji bi bio tvoj savet koleganice dolaze u Beograd. Bilo bi bolje da ma prevodiocima ali i izdavačima koji suradnji ima više, mislim da bismo svi prave nepovratnu štetu puštajući u mogli profitirati od toga da se ugledamo promet ovakve, nedovršene prevode?

126 novembar

Ovo je silno važno i sjajno pitanje. Točno voditelja, a onda i prevoditelja i lektora. je sve što kažete, puno neadekvatnih, Te se sve stepenice vrlo često preskaču. ili u najmanju ruku nedovoljno dorađe- Prevoditelji vrlo često jesu u cajtnotu, nih prijevoda izlazi u javnost. U prvom rokovi se trebaju ispoštovati; nekad su redu vjerojatno nije dovoljno pomno ti rokovi čvrsti, i još čvršći zbog toga što napravljen prevodilački rad, a onda se moraju poštovati rokovi projekata urednici, ako postoje (a morali bi) nisu u okviru kojih je možda izdavač dobio obavili svoj dio posla, ili možda lektori i poticaj pa objavljuje knjigu, zbog čega korektori nakon njih. Naime, svaki pro- nešto mora biti gotovo do kraja kvarfesionalno odrađen prijevod bi trebao tala ili do kraja godine. I tako se onda nakon prevoditeljskih čitanja doći pod prevoditelji nađu u nebranom grožđu uredničku palicu i uredničko pomno či- pa zbog kratkoće rokova ili vlastitih ortanje, nakon čega bi se trebalo vratiti ganizacijskih slabosti (a često i oboje) prevoditelju, što znači da bi morala po- jednostavno ne stignu dovoljno pomno stojati suradnja između urednika i pre- napraviti prijevod. Neki preskaču ove

foto: Hrabar photography

127

zadnje faze rada jer ih smatraju nepo- onih koji dolaze poslije nas. Naravno, trebnima, jer ih nisu dovoljno osvijestili ovaj urednički i lektorski dio traje kraće ili je njihova metoda rada drukčija, a i potencijalno je jednostavniji kad preneki jednostavno preskaču zato što su voditelj dobro obavi posao, ali nikad se im rokovi za vratom. Nakon prevodite- ne smije preskočiti. Dobri urednici velja, urednik mora jako pomno čitati, ali lika su vrijednost, za prevoditelje i za urednička riječ ne bi smjela biti zadnja sami tekst. Najsretnija sam kad mi se nego se tekst opet mora vratiti prevo- od urednika vrati tekst koji je potpuno diteljima. Prevoditelji često griješe zato išaran i pun komentara, jer onda znam što ne insistiraju na tome da se ured- da su urednici to pomno pročitali. Kad nički i lektorski obrađen tekst vrati nji- mi samo jave da je sve super, ja u to ne ma, jer sve bi to trebale biti suradnje. vjerujem: ne može nikad biti sve super, Mnogi su od nas iznureni poslom, du- već jednostavno nisu dovoljno pomno gomjesečnim ili dugogodišnjim, a onda pročitali. se samo želimo riješiti toga teksta koji smo preveli -a o je također pogrešno, Dobitnica si nagrade Ministarstva kuljer to je isto ono kao kad imate istrčati ture RH „Iso Velikanović“ za najbolji zadnje kilometre do kraja duge utrke a prevod romana u 2018. godini, za rovi onda odlučite odustati na četrdese- man Manji smo boemi irske autorke tom ili četrdesetprvom kilometru ma- Eimear McBride koju mnogi upoređuratona. Treba naći snagu (ili prije glavu) ju sa Džojsom. U čemu je bila specifičda to izgurate do kraja, i onda se uz nost rada na ovom tekstu? suradnju svih uključenih strana može napraviti doista dobar tekst. Tako da bi Taj je tekst od početka obećavao dumoji savjeti išli u smjeru toga da se na- gotrajan proces i dosta veliku muku, glasi da je prijevod nakon što ga prevo- jer sam je proces čitanja i zbližavanja s ditelj ili prevoditeljica završe, udruženi tekstom izuzetno dugo trajao. Ne propothvat, i da od prevedenog do objav- čitam uvijek tekstove koje prevodim od ljenog teksta ima puno stepenica koje početka do kraja prije nego krenem sa ne valja preskakati, već bi se sve tre- prevođenjem, već je kod mene rad na balo događati u suradnji prevoditelja i prvoj verziji ujedno i moje prvo pomnije 128 novembar

čitanje teksta. To je moja prva faza rada i kod Eimear McBride je ta prva faza izuzetno dugo trajala jer sam morala najprije dešifrirati što je to što čitam, tko govori, tko pripovijeda, komu se obraća i na koji način. U tom se romanu najbolje vidi da književnost nije samo ono što je rečeno, već i ono kako je rečeno, a kod Eimear McBride je upravo to kako je rečeno u vječnom prvom planu. Kod nje imamo posla s jezikom koji skreće pozornost na sebe, rušenjem konvencija sintakse, rušenjem očekivanja u smislu strukture rečenice, nedostatakom interpunkcije i neoznačavanjem upravnog govora. To su sve neke uobičajenosti od kojih se tekstovi sastoje, konvencionalnosti koje očekujemo, signali kako se mijenjaju osobe koje govore i načini govorenja - i na to se toliko naviknemo da ne razmišljamo što se dogodi kad svega toga u tekstu nema. Eimear nas podsjeća na sve te neke konvencije kojima se svaki dan koristimo i o njima i ne razmišljamo. Podsjeća da je sve u jeziku stvar dogovora, možda i kompromisa, i da se može napisati tekst i bez interpunkcije i bez jasnih naznaka gdje su monolozi, gdje su dijalozi, a gdje nešto treće. Ta faza dešifriranja kod mene je jako dugo trajala. Izazovi 129

su bili i na ostalim razinama, jer ona je tako izlet u poeziju – to čitanje oko je izuzetno kreativna s jezikom. Mož- teksta koji zapravo prevodim - donio da ne stvara toliko nove riječi koliko se dobar omjer slobode i sputanosti koji starim riječima koristi na neočekivane mi je za Eimear McBride bio potreban. načine - zbog čega sam jako puno morala i posezati za rječnikom. Više nego inače, s tim da ja jako često posežem Da li radeći na tekstu živih autora imaš za rječnikom, jer vječno sumnjam. U običaj da se konsultuješ sa njima i kaBoemima sam se još više morala igrati kva iskustva imaš iz te razmene? kombinatorike i vidjeti koji su sve načini na koje se njezine rečenice mogu Žive autore i autorice uglavnom konprotumačiti i koji ima najviše logike u zultiram, ali ne radim to odmah, već u toj narativnoj strukturi koju sam nakon doista zadnjoj fazi svoga rada, onda kad dugo čitanja uspjela nekako locirati. Za- mi ostane onih nekoliko zadnjih pitanja nimljivo je da sam, dok sam prevodila koja nikako ne mogu riješiti; kad sam taj tekst, jako puno čitala poeziju, i to sve dobro promislila, istražila, pretražipoeziju hrvatskih autorica i autora jer la, i kad sam iscrpila sve ostale mogućpoezija je mjesto jezične kreativnosti s nosti, javim se autorima. U najvećem jedne strane, a s druge strane mjesto broju slučajeva imala sam s time postroge mjere. Stroga mjera pjesničke zitivna iskustva. Svi su jako susretljivi, slobode je nešto što nas podsjeća da odgovaraju, zahvalni su, stavljaju se na možemo biti kreativni u umjetnosti, ali raspolaganje. Tu i tamo se zna dogoditi da je to opet sve u nekakvim okvirima. da naiđete na nekoga komu nije jasno Konkretno, pjesma je uvijek vezana ri- kako možete postaviti takvo pitanje, jer tmom, metrom, stilskim i pjesničkim je iz njihove vizure odgovor potpuno figurama; forma i sadržaj uvezani su razumljiv i jasan. I tu vidimo da su gleskupa, a tako je i u prijevodu. Možda je dišta pisaca i čitatelja (jer prevoditelji u prijevodu to još i više izraženo zato prvenstveno jesu čitatelji) dvije potpušto ipak radimo na nekom predlošku i no različite stvari, ne nužno dvije strane moramo ostati vjerni izvorniku u svim iste medalje. širokim značenjima tog pojma. Meni 130 novembar

Kakva je po tvom mišljenju uloga pre- ditelja koji se nalaze na svim stranama vodioca u širenju svesti izdavača, kako književne komunikacije. Mi smo čitatepo pitanju kvaliteta izdanja tako i oda- lji, autori, posrednici između čitatelja i bira naslova koji će biti preveden?

autora, ali i posrednici između čitatelja književnosti na ciljanom jeziku. Drugim

Uloga prevoditelja je u tome, rekla bih, riječima, mi smo na neki način u priformativna i vrlo često presudna. Dogo- vilegiranoj poziciji jer gledamo stvari di se da i mi biramo, ali vrlo često ured- iz nekakve ptičje perspektive, ali nam nici i izdavači biraju pa onda to nama nije uskraćena ni ova žablja perspektibude ponuđeno. Kod mene je nekad va, gdje minuciozno vidimo svaki detalj češće bio slučaj da mi se naslovi nude, i brinemo se o njegovom uklapanju u ali trudim se sve češće predlagati. Mi- širu sliku. Našu poziciju bi nakladnici slim da su prevoditelji i prevoditeljica trebali prepoznati i više nas angažirati zapravo po vokaciji ono što sam ja u u promociji knjige kad knjiga izađe. Priovom Mjesecu hrvatske knjige bila, a je svega u smislu pisanja i govorenja o to je ambasadori i ambasadorice. Svat- prevedenoj knjizi, jer mi smo ti koji tu ko je ambasador književnosti izvorno knjigu najbolje poznaju. Uvjerena sam napisane na jeziku s kojeg prevodimo. da bi bliskija suradnja nakladnika i preMoje je govorno područje vrlo široko voditelja uvelike pomogla da prevede(englesko i njemačko) i mislim da nam na knjiga dođe do što više čitatelja. je svima dužnost osluškivati i pratiti što se u tim relevantnim književnostima s kojih prevodimo događa, i onda pokušati u razgovoru s izdavačima ponuditi to i na kraju prevesti za hrvatsko tržište. Htjela sam istaknuti još nešto što mi se čini bitnim, a to je položaj književnih prevo-

foto: Vedran Metelko

131

Pratim već dugo tvoj rad, i volim da godine (uskoro joj je rođendan). Tada čitam tvoj blog o roditeljima i roditelj- sam bila puno kod kuće, i uronjena u stvu: U novoroditeljskom žanru by Anda te monotone dnevne zadatke. Svi koji Bukvić iako nisam roditelj. Dopada mi imaju malu bebu znaju kako to ide: prese što o svom iskustvu pišeš bez uvi- svuci, nahrani, stavi na spavanje, pa na janja u šarene papiriće, i čini mi se repeat. I to mi je tada jako odgovaralo, da čitaoci dobijaju jedan realističan malo stati na loptu, brinuti se za proprikaz koji je značajan i roditeljima i mjenu za nekog drugog umjesto stalno ne roditeljima, a slikovnice koje si uz za sebe, istražiti neke druge prostore decu zavolela, o kojima pišeš sa ozbilj- i emocije. I onda kad sam uvidjela da nog književnog stanovišta (što je kada sam ja i dalje ona stara ja, koja voli puno si počinjala da to radiš bilo presedan čitati i pisati, ali sam u nekom novom na našim prostorima), preporučuješ kontekstu i u nekoj novoj ulozi, nastaih i prevodiš, posebna su poslastica. vila sam to raditi, ali teme su se promiZa čitaoce koji se sada po prvi put jenile. Počela sam pisati blog o tome upoznaju sa tvojim radom, možeš li kako je meni doma s malom bebom i da ispričaš kako je sve krenulo sa blo- o čemu sve razmišljam, što čitam i što gom, pisanjem književnih recenzija za mi fali, a što sam novo dobila. Pisala slikovnice i njihovim prevođenjem?

sam i o nekakvim praktičnim preprekama imanja djeteta u današnjem svijetu.

Drago mi je da ste primijetili da sam Recimo, momentima kad želiš zadržati među prvima, ako ne i prva na ovim svoje poslovno ja pa ne želiš eksplicitno prostorima počela ozbiljno pisati o sli- reći naručitelju da ne možeš prihvatiti kovnicama s nekakvim književno-kritič- posao koji uključuje trodnevno putovakim i književno-teorijskim aparatom. To nje jer dojiš pa onda izmišljaš uvjerljive se nije dogodilo odjedanput i nije došlo i neuvjerljive, poslovnije razloge. U to slučajno. Sam blog je krenuo kad sam sam vrijeme imala samostalnu djelatbila u jednom vrlo mirnom razdoblju nost i puno sam se bavila konferenciju svom životu, a to je kad sam dobila skim prevođenjem, i imala sam klijente kćer, svoje prvo dijete u prosincu 2012. koji su se oslanjali na moju fleksibilnost

132 novembar

Fotografija s dodele nagrade Grigor Vitez za dečju književnost foto: Mirko Cvjetko

i brzu reakciju, a sada se to najednom promijenilo. Ispočetka sam onda tako malo skrivala da sam nedostupna zbog toga što sam sad full time mama, ali vrlo brzo sam shvatila da je to zapravo glupo i da je ta moja nekadašnja teorija da ne treba poslovno miješati s privatnim - potpuno pogrešna. Jer za ženu je sve poslovno i sve privatno, kao što je i sve političko. I to privatno, koje je ujedno i žensko privatno, drukčije je od muškog privatnog, jer se teško odvaja od poslovnoga u slučaju trudnoće, rađanja, porodiljnog i male bebe kod kuće. Dakle, činjenica da imanjem djece smo dio svog života manje dostupne ili potpuno nedostupne nikako nije naša privatna stvar, već se reflektira na sve sfere djelovanja. Tako da sam blog počela pisati vezano za ženska pitanja, Kad je moje dijete doraslo do toga da majčinska pitanja, i to je bilo otvoreno i možemo početi nešto čitati (naravno, ja vrlo iskreno. Tu autentičnost su prepo- sam gurala te slikovnice čim je ona moznale mnoge žene u sličnoj poziciji i sa gla uzeti nešto u ruke, i pokazivala sam sličnim stavovima prema životu. Poslije joj sve to ne samo zato što znam da je je bilo i muškaraca i očeva. Uvijek ma- to dobro za razvoj dječjeg mozga, nego nje, ali muškarci su i inače u manjem i zato što je to moj svijet i htjela sam što broju čitatelji. I okupila sam neku lijepu prije dijete uključiti u svoj svijet, a ne kliku ljudi na tom blogu, nekako smo svijet podrediti njoj), i tada sam počela jedni drugima postali nekakva terapij- tražiti slikovnice za zajedničko čitanje. ska skupina.

U toj potrazi shvatila sam da nema ne-

133

kakvih vodiča ili preporuka koje rodite- ževnim magazinima poput portala Molje i zainteresirane mogu voditi kroz taj derna vremena, koji su mi prvi otvorili svijet. Nisam pristajala na nešto plitko, prostor. Poslije sam pisala i po raznim trivijalno, nego sam živjela u nadi da po- drugim tjednicima, blogovima, časopistoje i umjetnička dijela među svim tim sima. D-blog, recimo, moram izdvojiti, i silnim slikovnicama. Svi često krenemo Bobu Blašković, koja je od početka bila od onoga što iz svog djetinjstva pozna- spremna na suradnju i slikovnice su joj jemo, nekakve bajke, priče, diznijevske bile zanimljive kao vizualna i verbalna ilustracije i slično, ali to mi je ubrzo po- literatura, ali prije svega kao lijepo iskustalo nezadovoljavajuće. I onda, kako stvo, ugodno mjesto susreta s pričama. nisam nalazila preporuke za dječju li- Prevođenje slikovnica došlo je na kraju. teraturu, počela sam takve preporuke Tek kad sam se opremila čitateljskim i pisati sama. I od preporuka je zapravo književno-kritičkim iskustvima, počela krenulo. Odnosno, prvo je krenulo od sam širiti nekakvu mrežu i jezik i glečitanja, jer kod mene uvijek sve kreće dati što se u engleskom i njemačkom od čitanja, a onda su došle preporuke govornom području događa - i onda to na blogu, potom i u relevantnim knji- preporučivati za prevođenje.

foto: Hrabar photography

134 novembar

Zagovornica si ideje da slikovnice nisu I onda im pokažem slike koje taj tekst samo za decu, da su to verbalno vi- dopunjuju. Za takvu su vježbu sjajne zuelna dela, priče ispričane likovnim slikovnice za odrasle iz biblioteke Vrata jezikom i kasnije dopunjene tekstom, u podrum, koje bira i uređuje Zoran Poi da bi ih trebali čitati i odrasli. Prepo- ngrašić za izdavačku kuću Knjiga u cenručuješ ih i svojim studentima. Kakve tru. To je vrlo kreativna i promišljena povratne reakcije dobijaš nakon što inicijativa te odlična biblioteka u kojoj odrasle iznova upoznaš sa ovom vr- imate hrvatske pisce i spisateljice koji stom štiva?

se inače mahom ne bave pisanjem slikovnica. Oni su napisali neko veće ili

Nikako ne odustajem od promoviranja manje prozno djelo, koje je onda uredideje da su slikovnice za odrasle barem nik prepoznao kao vizualno potentno, toliko koliko i za djecu. Što se tiče toga izvukao taj jedan dio iz njihovog teksta kako to radim: uvijek je dobro krenuti i onda dao ilustratoru ili ilustratorici da s nekakvim efektom iznenađenja. Tre- to opremi. Studentima i studenticama nutačno revimo predajem književno to zna biti jako zanimljivo, a izazov im prevođenje studentima pete godine postane tim veći kad ih uputim na koje prevoditeljskog studija na Odsjeku za načine ilustracija potencijalno modificianglistiku Filozofskog fakulteta u Za- ra ili mijenja značenje dosta škrtog tekgrebu. Uvijek krenemo od nešto teo- sta – što ima velike implikacije na prijerije i trenutačnog stanja u Hrvatskoj, vod. Mnogi od njih slikovnice su zadnji a kad prevodimo, počinjemo s nekim put imali u rukama prije dvadeset gokonvencionalnim žanrom: kratkom pri- dina, a možda ni tad. I veliko je pitanje čom ili izvatkom iz romana. Nakon toga kakve su to slikovnice bile – vjerojatno im ja dam treći tekst i kažem: „Evo, pre- klasične bajke. Ništa loše o bajkama, vedite ovu malu priču.“ Onda oni tek dapače, ali treba napraviti par koraka kad prevedu priču, ja im kažem kako to dalje od najjednostavnijeg izbora i znati zapravo nije to što se čini, zato što ta da se može ići puno dalje i kvalitetnije, priča ima i svoju vizualnu komponentu. ili samo drukčije od toga.

135

Slikovnice volim uvoditi i predstaviti i pojma što smo vidjeli, jer već idemo dau sklopu književnoprevoditeljskih ra- lje, skrolamo na sljedeću sliku. Uče nas dionica koje vodim, zato što su realno da je vizualni aspekt izuzetno moćan kratke i mogu se obraditi u nekakvom i da slike također mogu pripovijedati. radioničkom rasporedu. Istovremeno Uče nas strpljivosti, jer za čitanje tih kod mladih prevoditelja i prevoditeljica pripovijetki u slici treba čak i veća konpokušavam osvijestiti da malo teksta i centracija i strpljenje, često veća nego malo riječi nikako ne znači da je to jako što treba za napisani tekst. To je zato brzo gotovo, već da je to veliki i odgo- što slike nude široko interpretacijsko voran posao, posebno kad prevodite polje i svatko u slikama vidi svoju priču. za djecu.

U tome je i moć i zanimljivost beztekstualnih slikovnica, koje su također mo-

Čemu nas slikovnice uče?

ćan format koji nam omogućuje sanjanje, maštanje i građenje vlastitih priča.

Slikovnice nas vraćaju važnosti priča u Divan je podatak da je na otoku Lamnašim životima. Uče nas da čak i onda pedusi uređena knjižnica za imigrante kad nam se čini da nema vremena za i njihovu djecu, i u njoj su se nalazile književnost i vizualnu umjetnost, to se samo te beztekstualne ili tihe slikovnice vrijeme zapravo može naći. Jer slikovni- zbog toga što im prijevod nije potrece, koliko god kompleksne bile i koliko god bile umjetnička djela, doista jesu kraći formati. Ali cjeloviti su i potentni, i u svojoj najboljoj verziji nude estetsko iskustvo. Svatko ima vremena stati na loptu 20-ak minuta, i pročitati slikovnicu. Slikovnice nas uče važnosti slika - ali ne onih slika koje svakodnevno konzumiramo i na njih doslovce bacimo pogled, okrznemo ih djelićem oka i nemamo 136 novembar

ban; obraćaju se svima u okvirima nji- nosti iz književnosti, ali diskurs je više hovog iskustva, i na mnogo lakši način stručni nego znanstveni, i nadamo se prelaze jezičnu barijeru.

da je pristupačan. Namijenjena je praktičarkama i praktičarima, ljudima koji

Interesantno je da upravo pripremaš i rade s djecom na svim razinama, a te knjigu „Velika važnost malih priča“ sa razine smo podijelile na mjesta gdje se koleginicom, urednicom, nezavisnom najbolje potiče čitanje: dom (roditelji i naučnicom i književnom kritičarkom obiteljsko okruženje), potom škola (pri Marijom Ott Franolić. O kakvoj knjizi čemu je škola sinonim za obrazovne inje reč, kome je namenjena i kada će stitucije od najmanjih nogu pa do razičitaoci imati priliku da se sa njom su- ne fakulteta) i tu je knjižnica koja je vrlo sretnu?

često zanemareno mjesto u poticanju čitanja, a zapravo je silno važna i moć-

Da, knjiga Velika važnost malih priča: na. U knjižnici se puno toga može orgaZašto i kako čitati djeci trebala bi izaći nizirati i provesti, i dijalog između svih do kraja 2023. godine, i Marija i ja već uključenih strana može biti još mnodosta dugo na njoj radimo. Koncipira- go intenzivniji i slojevitiji. Knjižničari i li smo je kao vrstu teksta koji bismo i knjižničarke su ljudi koji mogu usmjerisame htjele čitati: oblik proizlazi iz znati čitanje, potaknuti čitanje i koji mogu odigrati ključnu ulogu u kritičnoj dobi kad čak i djeca koja su voljela čitati prestaju čitati (a to je tinejdžersko razdoblje, period od otprilike 12. do 15. ili 16. godine života). Knjiga je utemeljena znanstveno, jer i Marija i ja smo obje znanstvenice, ali trudile smo se da bude jako prohodna i da je mogu čitati ljudi koji nisu znanstvenici, koji čak i nisu u nekom uskom stručnom registru, već prvenstveno ljudi u praksi. Zbog toga je u njoj puno praktičnih savjeta kako 137

raditi s djecom. Puno je svega što pro- stalno dovlačim nove, i onda oni nemaizlazi iz našeg iskustva, puno tragova ju izbora, moraju čitati sa mnom. Dakle, naših vlastitih čitanja. Unutra ćete naći da, to odrastanje događa se prirodno, i preporuke kvalitetnih slikovnica iz organski, ali mislim da se ovaj dio koji naše vizure, ali i knjiga koje smo same je vezan uz prva čitanja, predčitalačku čitale i o kojima govorimo, koje spomi- dob i vizualno-verbalnu umjetnost kao njemo u kontekstu objašnjavanja zašto takvu neće promijeniti. Blog sam malo je važno, a i korisno, čitati književnost. zapustila, ali mislim da to nije toliko zaSve ostalo čitatelji i čitateljice će moći puštanje koliko prebacivanje na neke vidjeti – i čitati – uskoro.

druge platforme. Naime, kad sam počela pisati blog, nisam imala ovoliko jav-

Prateći tvoj rad putem mreža, prime- nog prostora. Blog i društvene mreže ćujem da si počela da prevodiš i litera- omogućili su prostor u mainstream meturu za decu starijeg uzrasta. Planiraš dijima, od časopisa preko radija, televili da blog i preporuke odrastaju pola- zije i na fakultetu. I neću reći da nema ko kako odrastaju i tvoja deca, i da li više potrebe za blogom, jer ima: to je će slikovnice nastaviti da budu pred- žanr koji izuzetno volim, jer je neobamet tvog interesovanja i ubuduće?

vezan. Za mene je ta neobaveznost ljekovita jer inače do beskraja uređujem

Moje preporuke odrastaju. Knjige koji- svoje tekstove, što onda realno znači ma se bavim također odrastaju, jer fo- da sam spora u pisanju i objavljivanju. kus se pomiče, kao što se pomiče kro- Kad pišem blog, ne razmišljam toliko nološka dob moje djece i njihov interes da svaka rečenica sintaktički štima, ne pa istražujem i te zone koje mi nisu bile titriram svaki pridjev i svaki zarez, već u fokusu kad su oni bili jako mali. Me- mi je bitno u toj brzini i hitrini prenijeti đutim, interes za slikovnice ostaje, zato poruku. Tako vrlo često nastanu najbolji što me slikovnice fasciniraju i zanimaju tekstovi koje ne bih vjerojatno objavila kao čitateljicu, a ne samo kao roditelji- u otisnutom obliku ili u tiskanoj formi, cu. Trudim se da tako ostane jer mislim jer za to imam malo drukčije formalne da su vrijedne i važne, a djeci također ne kriterije. Sve to mora biti puno izbrušedam da ih prestanu čitati slikovnice jer nije. Virginia Woolf je za svoj dnevnik 138 novembar

rekla da joj opušta ligamente, zglobove, tako i meni blog, jer znam da je format takav da dopušta iskliznuća, meandriranja i stil ne mora biti potpuno izbrušen. Zato će mi uvijek biti tu negdje. A za one koji se pitaju kako to da sam svoj blogovski aktivizam smanjila: to je isključivo zbog toga što sad govorim na nekim drugim mjestima, zato što sam dobila neke nove, ja bih rekla jače platforme, koje mogu snažnije odjeknuti. Znam da je ovo jako teško pitanje, ali kako deci približiti čitanje i kako se postarati da i ona deca koja vole čitanje, ulaskom u tinejdžerske godine ne prestanu sa čitanjem? To je prije svega pitanje i kako ih motivirati da nastave s vama dijeliti ono na različite načine različite priče. Neke što im se događa, kako ih motivirati priče se nalaze u filmovima, neke na da budu strpljivi prema onomu što se ulici, neke za kuhinjskim stolom, ali događa njima samima i što se događa neke se nalaze i u knjigama. Bitno je oko njih, kako ih motivirati na razgo- dati im da biraju što je više moguće, i vor bilo kakve vrste, tako i za čitanje. tu se prvenstveno referiram na školski Mislim da je nježno vodstvo ključno, uz program, na lektiru, koja čitalačku želju stalni nadzor, ne u smislu da visite nad u toj dobi dodatno ubije, odnosno nije njima, mikromenadžerirate ih i motrite nimalo motivirajuća. Pa onda kad u toj im svaki pokret nego jednostavno da osjetljivoj dobi kad im se ionako ne da ste tu kad požele, možda knjigu, vje- čitati još moraju čitati neke stvari koje rojatnije savjet i razgovor, i da nudite ne razumiju i koje ih ne stimuliraju i ne 139

motiviraju, to je onda poprilično velik Jednom prilikom si spomenula da problem. Ne znam kako je kod vas, kod osim razgovora o knjigama, roditeljinas su ti popisi lektira općenito jedna ma preporučuješ da ritual čitanja navelika tema. O tome Marija Ott Franolić glas sa decom ne treba da prestane i ja dosta pišemo u svojoj knjizi. Istina, onog momenta kada su deca dovoljno popisi knjiga više nisu tako rigidni kao velika da mogu sama da čitaju. Zašto što su bili. Uvedena je veća izbornost je ovo važno? po pitanju lektire, djeci se daje da više biraju, ali po mojom mišljenju moglo Da, to je dosta bitno. Svjesna sam da bi toga biti još i više, jer mnogi učitelji nas tinejdžeri u onoj dobi kad bježe od i profesori ostaju zaglavljeni u onome nas baš i ne vuku za rukav i traže da čišto sami poznaju i što im je onda lak- tamo s njima, ali mislim da bismo ipak še obrađivati, ili čak i te nove sadržaje to trebali zadržati kao nekakvu opciju. obrađuju na stari način, pitajući djecu O zajedničkom čitanju ne treba razmiššto je pisac htio reći i da kratko opišu ljati kao o nečemu što se prakticira jer glavne likove. Sve su to s jedne strane dijete ne zna čitati samo. Mogu i dvije vrlo nestimulativna pitanja, a s druge odrasle osobe koje znaju čitati – čitati pitanja na koja je suštinski nemogu- jedna drugoj. Onda to može i dalje biti će konkluzivno odgovoriti. Dakle, da neki zajednički ritual, prisnost, zajedzaključim, treba što više motivirati na ničko opuštanje nakon radnog dana. I što različitije načine, i biti tu, nuditi i može biti prilika za dijete, ili mladog čomožda davati na čitanje bez nekakvog vjeka, da neke stvari koje nisu shvatili u stalnog provjeravanja, jer kad se to či- svom prvom čitanju shvate kad ih čuju tanje konstantno veže uz nekakvo is- od vas - naglas. Jer tada mogu zastati i pitivanje, kao u školi, onda i to samo postaviti pitanje, i sam doživljaj je drukpo sebi postaje dosta nemotivirajuće. čiji. Čitanje naglas trebalo bi se nastaviti kao nekakav ritual u kontekstu stvara-

140 novembar

nja i zadržavanja navike cjeloživotnog Koje slikovnice bi ovom prilikom izčitanja. I ne samo to, već je tu važna dvojila kao preporuku čitaocima Pleinterpretacija, koja čini razliku. Svatko zira? tekst interpretira i deklamira na drukčiji način. Značenje se stvara na mjestima U knjizi Velika važnost malih priča bit gdje radite pauze, u onome što nagla- će jako puno preporuka. Tu definirašavate, načinu na koji podešavate ton mo kvalitetnu slikovnicu i govorimo o svog glasa ili možda dodate nekakvu ge- tome na što bi kod biranja slikovnica stikulaciju. To je kod svakoga drukčije. trebalo obratiti pozornost. Naglasak je I onda dijete, mlada osoba, može kroz na umjetničkoj slikovnici, ali osvrćemo vas na neki drugi ili dodatni način shva- se i na slikovnicu kao pedagoško pomatiti priču koja se čita. I tu bih još htjela galo, na kojem se može raditi na prounaglasiti nešto što je izuzetno bitno, a o čavanju teksta iz raznih perspektiva, ali čemu sam pisala u pogovoru svoga pri- i proučavanju slika, odnosno likovnosti. jevoda romana Wolfganga Herndorfa, Likovnost je jedno do sada zanemareČik - Najbolje ljeto od svih. Za taj sam no područje koje također do u tančine prijevod dobila nagradu Društva hrvat- obrađujemo. skih književnih prevodilaca Josip Tabak za 2022. g. i napisala sam prevodilački Što se samih preporuka iz rukava tiče, pogovor koji se obraća tinejdžerima, tu mi se prvo nametnu one najemotivodnosno mladim ljudima, djeci koja će nije, koje sam s djecom najranije i najto čitati. Glavna ideja toga pogovora je više čitala. Tu je slikovnica Ema spava da bi bilo poželjno iste tekstove čitati negdje drugdje, autorice Pije Lindenbaviše puta, i onda objašnjavam sve ra- um i u hrvatskom prijevodu Željke Čerzloge zašto. Primjerice, u prvom čita- nok. Riječ je o sjajnoj, malo uvrnutoj, a nju, kad ne znate ništa o tekstu, nikad zapravo jako normalnoj priči o djevojčine možete uhvatiti sve detalje i sve nici koja prvi put odlazi spavati kod svoje janse, dok se sljedeći put krećete već prijateljice. Strogo gledano, ona nije za poznatim terenom i možete otvoriti oči jako malu djecu jer ima dosta teksta i za neke nove poveznice i sitnice.

vrlo detaljne ilustracije. Međutim, kako

141

su moja djeca rođena s dvije godine razlike, uvijek sam im čitala zajedno, i funkcioniralo je. Nekad je tekst trebalo malo skratiti ili ilustracije dodatno pojasniti, nekad ubaciti neku pjesmu ili malo igrokaz da se održi čitateljska pažnja, ali voljeli su to i bilo im j zabavno. To je zapravo dokaz da čitateljskom prilagodbom možete puno postići i prilagoditi format različitim uzrastima. Još jedna koja mi je pada na pamet je slikovnica po kojoj je snimljen Oscarom nagrađeni kratki animirani film Fantastične leteće knjige gospodina Morisa Lessmorea. To je jedan vrlo staromodan, prekrasno narativan film, odnosno slikovnica, u Slikovnice za sve generacije: kojoj ćete prepoznati jako puno toposa * William Joyce, Joe Bluhm, Vanda Miiz dječje i odrasle književnosti, iz knji- kšić: Fantastične leteće knjige gospodine ževnih klasika. Tu je Čarobnjak iz Oza, Morrisa Lessmorea jer sve počinje jednim vrtlogom, odno- * Pia Lindenbaum, Željka Černok: Ema sno olujom koja uništava svijet kakav spava negdje drugdje pripovjedač do tad poznaje, a on cijelo * Agnes de Lestrade, Valeria Docampo, vrijeme čita i usput piše knjigu svog ži- Petra Matić: Velika tvornica riječi vota, tako da kad njega više ne bude da * Dubravka Pađen Farkaš, Dražen Jerase pretvori u tu knjigu, odnosno da iza bek: Gospodin Otto i stari naslonjači njega ostane knjiga.

* Jelena Pervan, Vanda Čižmek: Tonka će sutra

142 novembar

* Iva Bezinović-Haydon, Laura Martino- Sad potkraj godine na stolu me čeka vić: Tamnograd

knjiga koju sam sama pronašla i prije

*Roman Simić, Manuel Šumberac: Baba čak i pročitala pa ponudila nakladniku, Jaga i Div Zaborav

a zove se The Long Run. Napisala ju je

*Jean-Pierre Simeon, Olivier Tallec, Van- Catriona Menzies-Pike, australska auda Mikšić: Ovo je pjesma koja liječi ribe torica koja je književna znanstvenica, *Kyo Maclear, Julia Sarda, Andrea Ba- spisateljica i novinarka, a koja piše o gović: Lisztovi

svom iskustvu otkrivanja rekreativnog

* Silvija Šesto, Vanda Čižmek: Uhvati mi trčanja. To je autobiografska priča o plavog medu

teškim životnim okolnostima, o traumi iz koje se ona izvukla trčanjem, ali

Na kojim prevodima trenutno radiš i onda se njezin fokus promijenio i zašta u poslednje vreme okupira tvoju interesirala se za sve dimenzije samog pažnju?

trčanja. Pratimo njen trkački razvoj, tu prekrasnu suradnju uma i tijela, jer to

Dok razgovaramo, na prijelom je napo- trčanje na duge staze jest, i kroz širenje kon otišao Dnevnik spisateljice Virginije njezinih interesa učimo o povijesti ženWoolf u mome prijevodu. To je bio moj skog trčanja, i ženama u književnosti najduži i najteži projekt u životu, iz ra- koje su trčale. Ta mi se knjiga obraća znih razloga, i sretna sam što je na neki na više razina, lijepo je napisana i ponačin zaključen.

mno istražena, i jedva čekam malo dublje prevoditeljski – tj. pomnočitateljski

Već sam spomenula da je gotova i knji- - zaroniti u nju. ga koju sam napisala s Marijom Ott Franolić.

143

Književnost

Intervju: Vladislava Milovanović @in_love_with_artandfashion Fotografija: Goran Nikolić

Čitajući knjigu „Elegija o beloj devojčici”, Čitajući „Elegiju o beloj devojčici“ osenaslovljenu po prvoj objavljenoj priči ćala sam na trenutke tugu, ljutnju i Ksenije Atanasijević, žene koja je posta- bespomoćnost, ali uprkos svemu, dola prva doktorantkinja i prva docentki- minantan je bio osećaj ohrabrenja da nja u Kraljevini SHS, i prva filozofkinja, se i u najmračnijim trenucima pronaprepoznavala sam deliće priča mnogih đe put ka svetlu. Šta je vama bilo na savremenih žena za koje znam ili koje umu dok ste stvarali priču o prvoj ženi poznajem, osećajući živo njihove sum- doktoru nauka u našoj sredini, kakve nje, strepnje, nedoumice i razočaranja ste emocije, misli i zapitanosti želeli pod naletom iznenadnog shvatanja da da probudite u savremenim čitaocije put ka dokazivanju njihovih istina i ma i zašto je Ksenija Atanasijević važprikazivanju (svetu) njihovih autentič- na devojčicama, ženama, ali i celom nosti neretko borba sa vetrenjačama. našem društvu danas? Međutim, aura ove žene sijala je nepokolebljivo i ma koliko mnogi pokušavali Sve počinje činjenicom da su sudbina i da njenu svetlost ugase, ona bi se uvek stvaranje neodvojivi i da ih posmatrate suptilno promaljala jačim sjajem. Nje- kao odmotavanje etičkog klupka. Uvek na priča nas može nadahnuti, utešiti su me fascinirale priče u kojima moi ohrabriti, ali i podučiti mnogo čemu ralna doslednost protagonistu vodi do i danas. Pre svega tome kako da se u otrežnjenja – ako je u pitanju ideološko vremenu kada „ulažemo mega tone slepilo koje bezuslovno sledite (poput energije” da svoje biće, što lakše i brže junaka mog stripa „Korporativni pandeutkamo u pisane i nepisane društvene monijum“, koji je genijalno likovno obranorme, „ne slomimo pod teretom po- dio Aleksandar Zolotić) – ili do nužnog stojanja”. Sa autorom ove priče, piscem stradanja upravo zato što ste moralni. Zoranom Penevskim, razgovarala sam Dakle, kako je moguće da se principio inspiraciji za istraživanje i pisanje, o jelno držite onog što je ispravno i proKseniji, položaju umetnosti i intelektu- fesionalno a da vas to vodi u propast? alaca danas, kao i njegovom bogatom Odgovor svakako leži u duhu onih koji stvaralačkom opusu za decu.

vas okružuju. Priča o Kseniji svakako 145

je zbog toga svevremenski aktuelna. u čisto netelesno bivstvovanje kao naTo je primer iz prošlosti koji vam daje gradu za moralnu čistotu. odgovarajuću osnovu da prema njemu sudite o svom vremenu. Nažalost, ovde je palanački duh neprestano u cvatu snage, a iskustvo pokazuje da je njegovo potiranje isključivo lični čin: sreća stvaranja. Možda će vas napadati i zataškavati više zbog sreće nego zbog samog stvaranja… Među brojnim izvorima za roman izdvajaju se posebno njeni „Filozofski fragmenti“. Šta vam je bilo najzanimljivije u Ksenijinoj biografiji i delu, odnosno podacima do kojih ste dolazili? Najpre to da je bila vrsna pijanistkinja i da je povremeno žalila što se profesionalno odala filozofiji a ne muzici. Istina je da pravi intelektualac ne može bez

Možda više no bila šta drugo, pisanje za decu me je naučilo da struktura izlaganja priče, da kompozicija može da bude deo pripovedne celine

oba. Drugo, veoma uživam u njenom stilu pisanja. Ksenija ima sjajan osećaj Reklo bi se da uprkos nastojanjima da za ritam i izbor reči. Potom, blisko mi se položaj žene u našoj sredini promeje i njeno stoičko prihvatanje sudbine, ni, u nekim sferama slika žene ipak trpljenje nepravde, i bez obzira na to nije previše promenila u odnosu na što je verovala da je život samo ispit vreme u kome se Ksenija obrazovaegzistencije u ovom obliku, ljudskom, la i radila, s tim što danas govorimo za neko drugo, buduće, koje će sazreti o „medijskoj slici“, a tada je bilo reči

146 novembar

o čaršijskim govorkanjima. Kada go- Veoma živopisno pišete o Ksenijinim vorimo o literaturi, kako se, iz vašeg savremenicima, Rastku i Nadeždi Peugla posmatra „žensko pismo“ danas, trović, Urošu Prediću, Geci Konu i mnokoliko su nam teme kojima se književ- gim drugim značajnim imenima istorije nice bave važne u društvu, da li su u duha naših prostora. Mnogi ljudi će tadovoljnoj meri zastupljene i zbog čega kve velikane pripisati „nekom boljem smo ponekad skloni da ih bez promi- vremenu“, reći da oni danas nemaju šljanja odbacimo?

dostojne naslednike. Da li smo previše skloni nostalgiji, da li zaista ne postoje

Žene više vole i cene književnost, do- oni koji bi im mogli parirati ili jednoslednije su i istrajnije. „Žensko pismo“ stavno za briljantne umove nema doje, da tako kažem, žanrovski princip, voljno medijskog prostora? književnost sa određenim težištem, ne neka drugačija književnost (u tom Mislim da pišem više sugestivno nego smislu bi moj roman „Ponoć u njenim živopisno (smeh), ali da, dobro ste dorukama“ mogao da se čita kao „muško takli jedno od bolnih pitanja naše srepismo“). Ne bih rekao da postoji „do- dine. Ponekad mi je neizdrživo veličavoljna mera“ zastupljenosti neke teme, nje klasika kao nedosežnih autora, kao ali sam ubeđen da postoji odbacivanje veličine koju niko nikad više neće predobre domaće književnosti, što je drugi vazići (kao da je umetnost evolutivna način da kažem kako nemam povere- kategorija). To je, zapravo, uvredljivo nja u one koji se usuđuju da vrednuju za sve, jer ko to misli, govori o svom savremene autore jer su za to potreb- nepoznavanju umetnosti i ističe svoni talenat, široka obaveštenost i veliko ju nezainteresovanost za nju, istovreznanje. Ako je moja knjiga podstakla meno nipodaštavajući druge pisce. čitaoca da razmišlja o tome, onda se Kako ne postoje više mediji već samo slažem sa svakim odgovorom do kojeg razdrobljene enklave na društvenim je čitalac došao.

mrežama, prinuđeni smo da kulturu

147

izvestan način, i svake slobodoumne, prosvećene individue koja ponekad ne pronalazi svoje mesto u svom vremenu i društvenim okolnostima. Imate li utisak da se istinski intelektualci, nezavisno od pola, i danas osećaju izopšteno i neprilagođeno? Da li je zaista „ples radosti i bola nešto zbog čega bi bilo vredno živeti“? Hvala na lepim rečima… Da, mislim da je svako tvorac svoje sudbine i da mora da bude spreman na neprihvatanje. Ako je intelektualac moralno dosledan, to je čak i nužno. Za njega je zadovoljstvo u stvaranju isto što i stvaranje zadovoljodržavamo upravo tako: držeći se za stva. Nažalost, mnogo je češće da inruke, razmenjujući stavove i mišljenja, telektualci nisu samostalni mislioci već stvarajući prijatelje. Možda bi izdavači ideološke marionete podložne naciji, redanas mogli da preuzmu ulogu medija, ligiji, zavičaju, politici, karijeri… Ponekad ali su oni neprestano pod teretom tr- pomislim da je bolje ostati nepročitan žišta. U svakom slučaju, ovo su za nas nego pogrešno shvaćen usled neznanja najbolja vremena jer druga ne postoje. ili nesposobnosti tumačenja (jer sricanje Tako i završava „Elegija o beloj devojči- slova nije isto što i čitanje, koje se otužci“, u čežnji za onim što je tu pored nas. no ističe kao „čitanje s razumevanjem“). Vrhunska umetnost uvek postoji, a od našeg vaspitanja i obrazovanja zavisi Važno mi je da spomenem vaše stvada li ćemo je prepoznati.

ralaštvo za decu, za školarce i „male školarce“, tu su priče poput „Selena se

„Elegija o beloj devojčici“ je i odli- budi“, „Okean od papira“ u nekoliko čan psihološki portret Ksenije, ali na nastavaka, takođe i različite avantu148 novembar

re devojčice Sare, a nedavno je izašla prestaje, ono samo ogrubi iskustvom, i zbirka priča „Vrtoglavi dani u Plavoj ubrza se s vremenom i postane oporo šumi“. Na koji način se pisanje za decu nakon brojnih susreta s netalentovarazlikuje od rada na romanu za odra- nim ljudima. Sreća je tu zapravo u sreći sle, šta je mališanima važno da se pro- ponovnog stvaranja deteta u sebi. To je nađu u nekoj priči i koliko je u pisanju moć književnosti za decu do koje ona za decu značajno negovati dete u sebi? sama dođu prečicom, a odrasli moraju da do toga dođu kad raskrče prašumu Možda više no bila šta drugo, pisanje za svakodnevnih obaveza. Mališani lako decu me je naučilo da struktura izlaga- pronalaze užitak u književnosti jer svet nja priče, da kompozicija može da bude uvek krije nešto novo i uzbudljivo za deo pripovedne celine. Pošto pisanje njih. Deca imaju samo prepreku da u nema smisla ako vas ne uzdrma, svako priči pronađu priču. Priča je neophopisanje za decu zapravo iznova stvara dan alat za otkrivanje blaga. Zato imaju u vama čitavo detinjstvo. Detinjstvo ne bogatu maštu. 149

Vrlo zapažena bila je slikovnica „Reč- Godinu koja se bliži kraju ispunilo je, nik beskrajnog odrastanja“ na kojoj nažalost, više događaja koji su svojeste radili sa našim istaknutim grafič- vrsna kolektivna trauma, ne samo na kim dizajnerom, Slavimirom Stoja- našim prostorima. Da li je verovanje u novićem Futrom koja je namenjena umetnost kao oazu, beg, ostrvce spoza odrasle i decu, odnosno za decu u koja utopija ili zaista dobar način da odraslima na koju ponekad zaboravi- pronađemo utehu i snagu duha? mo. Kako je izgledao proces rada na ovoj nesvakidašnjoj slikovnici?

Uteha je stvaranje. Bića smo koja za svoje trajanje i razmnožavanje pozna-

Tekst je dugo stajao čekajući ilustra- ju zadovoljstvo (hrana, seks, toplota, tora. Kad sam upoznao Futra, bilo je dodir). Da ne bismo utrnuli kad podovoljno da mu pošaljem tekst, ubrzo stanemo svesni smrti, stvaramo zadoje našao vreme za to i uradio ju je za voljstva koja moraju da potru strah od vikend, možda koji dan više. Naravno, praznine. Stvaramo da bismo bili korak to je ono kad kažem da je za knjigu bilo ispred smrti, ispunjava nas kreativni čin potrebno „nekoliko meseci nakon više jer ga otimamo umiranju. Umetnost je desetina godina“. Inače jako volim da najsnažnije, moglo bi se reći čak – kosarađujem sa oformljenim, genijalnim renito stvaranje zadovoljstva. Ma kako stvaraocima jer u njih imam poverenje. elegično ono bilo… Zajednički proizvod tada uvek postaje više od zbira sastavnih delova.

Detinjstvo ne prestaje, ono samo ogrubi iskustvom, ubrza se s vremenom i postane oporo nakon brojnih susreta s netalentovanim ljudima 150 novembar

#plezirekokoraci #ponedeljakbezplastike #utorakbezmesa #slavinesusredom

#četvrtakzaljude #petakupatikama

#uradisamvikend 151

Kolumna

Tekst i fotografije: Anđela Gažević @philorthia

Kada knjiga, kao i bilo šta u životu prestaje da bude iskustvo samo po sebi, prijatno ili neprijatno, i počne da se svodi na još jedan broj koji će nam pomoći da se osjećamo dobro po pitanju sebe, onda je valja i ostaviti istog momenta. Često razmišljam o očekivanjima koja Čitanje je za mene jedna od onih aktiv- postavljamo sebi ili nam ih drugi ponosti koje zahtijevaju 100% prisutnosti i stavljaju tokom odrastanja. Očekuje se pažnje. Ako ne mogu da se usredsredim da smo u školi pročitali određene knjina to što čitam, onda ne čitam uopšte. ge i da smo sa svojim skromnim, da ne Te dvije krajnosti me odvlače od cilja da kažem nikakvim, životnim iskustvom čitam svakodnevno, bar i pomalo, da uspjeli da razumijemo junake iz lektira ostanem u čitalačkoj formi a da druge i svu kompleksnost njihovog položaja, obaveze ne budu gurnute pod tepih, problema, razmišljanja, djelanja… Lijekad neku knjigu ne mogu da ispustim po je i pohvalno kada neko jako mlad iz ruku. Čitanje s punom pažnjom koje to uspije ali nekako mi se čini da, ako nastaje iz ljepote uživanja u čitanju i smo iskreni prema sebi i drugima, često svega što ono donosi zamišljam kao možemo da se usaglasimo da su nam sam vrh sante leda - onog dijela koji je se neke kockice poklopile onda kada iznad površine vode. Što više fokus po- smo stekli nešto više životnog iskustva. pušta i prelazi sa čitanja na razmišljanje Ta očekivanja koja postavljamo sebi ili o čitanju kao aktivnosti i zašto je dobro čiji teret nosimo na ramenima ako nam i bitno tu aktivnost sprovoditi, magija ih je neko drugi postavio, zapravo su čitanja nestaje i zapadamo u jurenje ci- skriveni dio sante leda. On nas sputalja postavljenog na Goodreads-u – kao va da čitanje doživimo kao opuštajuću što je pročitati dvadeset knjiga u teku- i zabavnu aktivnost uz koju otkrivamo ćoj godini.

druge svjetove i živimo mnoge živote.

153

Svaki put kad osjetim da me tokom či- mnu želju da čitam. Krivila sam sebe tanja pažnja napušta, uvidim da je to što nemam dovoljno koncentracije i što jer razmišljam o čitanju kao sredstvu zapravo jako malo čitam jer mi se nizahvaljujući kome ću se bolje osjeća- šta ne dopada. Vremenom sam naučila ti po pitanju sebe. Pogotovo ako je u da prihvatim svoj pristup i da mu se pitanju neko djelo koje važi za klasik, prilagodim umjesto da budem stroga osjećaću pritisak da ga pročitam jer je prema sebi. Bitno je da shvatimo šta dio opšte kulture i diskursa među obra- nam prija i u čemu uživamo jer jedino zovanim ljudima i priželjkivaću da se na taj način čitanje postaje oslobađajunađe na mojoj listi pročitanih knjiga. će, nekad čak i katarzično iskustvo, što Međutim, nikad s tim „pročitaj ovo sad, je najdragocjenije što umjetničko djelo bitno je” stavom nisam uspjela da do- može da vam pruži. živim knjigu kako treba ili da je uopšte pročitam. Shvatila sam da je okej imati Savršen primjer knjige koja je mene svoj tempo i knjige birati intuitivno i po „dozvala” sa police je Narcis i Zlatousti trenutnom raspoloženju, pa tako najvi- Hermana Hesea. Vjerovatno moj favoše volim kad me neka knjiga „dozove” rit sa ove gomilice o kojoj sam izabrasa police. Vjerujem da onda kad stvari la da pišem ovim povodom, pa mi je radimo iz čistog zadovoljstva i istinske u skladu s tim teško da vjerodostojno potrebe, spremni smo da nešto zaista prenesem utiske i da opišem zašto je doživimo i shvatimo.

za mene ova knjiga apsolutno blago. Razlozi su vjerovatno isuviše subjektiv-

Ja spadam u grupu jako izbirljivih čita- ni, pa bi pretjerano objašnjavanje zbog laca i nisam osoba koja može da čita čega ovu knjigu volim učinilo da ona pobilo šta što joj padne pod ruku. Ukoliko stane manje magična u mojim očima, a vidim da mi knjiga ne leži, ne forsiram to nikako ne želim. Narcis i Zlatousti je čitanje, ostavim je i probam da nađem još jedno brilijantno Heseovo djelo, a neku koja će mi u tom trenutku više ovo kažem kao neko ko obožava i njeodgovarati. Ranije sam se loše osjećala govog Demijana i zbirku eseja Srećan je zbog toga jer rijetko šta bih uspjela da ko ume da voli a ko nije uspio da pročita pročitam do kraja, a imala sam ogro- više od dvadeset strana Stepskog vuka. 154 novembar

Ovo je knjiga o prijateljstvu između život suv jer ga ne ispunjavaju umjetdva mladića u srednjovjekovnom Nje- nost i osjećajnost. Sa druge strane, mačkom manastiru. Narcis je tamo Zlatousti je sve ono što Narcis nije ali zamonašen i posvećen je podučava- kada dođe u manastir on nije svjestan nju mladića filozofiji i teologiji, a Zla- svoje prirode i toga ko je on zapravo. tousti dolazi u manastir da bude učenik i iskušenik. Njih dvojica su sušta Narcis praktično otvara oči Zlatoustom suprotnost jedan drugome, Narcis je i pomaže mu da pronađe sebe i da oličenje racionalnosti, osobe koju vodi shvati da manastirski život nije za čulum i logika ali koja je svjesna da je njen no biće kakvo je on. Knjiga je satkana od dualnosti života i smrti, razuma i osjećanja, nauke i umjetnosti, duha i duše. I iako nam se period u koji je smještena može učiniti dalekim, njena suština je vanvremenska i bavi se pitanjima koja su univerzalna i neprolazna. Dragocjeno je što pomoću ove knjige shvatite da svako od nas ima svoje mjesto na svijetu, da ne vrijedi ići protiv svoje prirode jer tako nećemo živjeti svoj život autentično i da se vratimo na očekivanja sa početka teksta - da sebe i druge ne tjeramo da žive onako kako zamišljamo, već kako osjećamo da treba.

155

Prije nego što je nastupio talas pasio- pomisliti da je jedna sasvim prosječna niranog čitanja, u kom sam pročitala osoba, otac koji mnogo voli svoju ćerku, knjige o kojima ovdje govorim, prošlo čovjek čiji se život ni po čemu posebno je nekoliko mjeseci a da ništa nisam ne ističe i koji se uvijek trudi da učini čitala. Osjetila sam tada da mi treba ono što je ispravno. Autor vešto oslikanešto što se brzo čita i što će da me va Jergenovu svijest i dok čitate imate uvuče u radnju. Svi su tada pričali o osjećaj da ste u njegovoj glavi što posle Tirzi holandskog autora Arnona Gru- čitanja knjige shvatite da je bio najgenberga, za koju ste sigurno čuli, pa nijalniji način da se ovaj roman napiše. sam odlučila da joj i ja dam priliku. Ubrzo na površinu ispliva sva disfunkcionalnost Jergenove porodice, uviđamo Ovo je roman čija radnja može da se da su oni sve sem jednog prosječnog prepriča u jednoj rečenici - otac, Jergen domaćinstva, a on sam vremenom sve Hofmester, sprema oproštajnu zabavu slabije uspijeva da sakrije od nas da sa za svoju ćerku Tirzu koja se, pošto je za- njim nešto opasno nije u redu i kako vršila srednju školu, sprema da otputu- radnja dalje odmiče on se ukopava sve je u Afriku na godinu dana. Osim toga dublje i dublje. što, kada se ovako prepriča, knjiga ne zvuči zanimljivo, ovo je tek 1% onoga Hofmester spolja djeluje kao pribran, što vas u ovom romanu čeka. Ono što kulturan, obrazovan čovjek ali baš zato ovaj roman čini sjajnim je Grunbergo- što ga upoznajemo kroz naraciju koja vo umijeće pripovijedanja i razvijanje nam otkriva najmračnije djelove njegolikova, korišćenje repeticija tamo gdje vog bića, shvatamo da je on zapravo je potrebno pojačati neki efekat. Čak i ono čega se gadi i što potiskuje - izopanajsiroviji opisi pojedinih događaja koji čena zvijer, seksualni manijak, rasista. su bili na granici sa onim „evo sijaset Iako nekad ne znate šta da očekujete gadosti i nefiltriranog vokabulara kako od knjiga koje odjednom postanu jako bi se čitalac šokirao” koji mene jako popularne i dopadnu se velikom bronervira, shvatate da su tu ipak u službi ju ljudi, smatram da je talas preporuoslikavanja profila glavnog lika - Jerge- ka za čitanje Tirze potpuno na mjestu. na. Na samom početku ćete za njega 156 novembar

Odmah posle Tirze uzela sam da čitam Muzej nevinosti turskog nobelovca Orhana Pamuka. Ne znam zašto je baš ona bila moj sledeći izbor za čitanje i zašto me je dozvala sa police ali čitanje ove knjige donijelo mi je mnogo više nego što sam očekivala. Pamuk je opisuje kao svoj „do sada najnježniji roman” ali smatram da snaga ove priče ne leži u tome što je on, na prvu loptu, ljubavni roman. Odmah na početku, ubačeni smo in medias res u ljubavnu priču Kemala i Fusun, i ubrzo saznajemo da njihova ljubav ne može da opstane i zbog čega je tako. Usled svega što se događa između njih, Kemal razvija opsesiju prema Fusun i počinje da sakuplja predmete koje ona dodirne. Međutim, šta god vam rekla o radnji ove knjige, ništa ne može dovoljno da istakne koliko je ovo vješto i pametno napisano djelo. Sjećam se da sam na kraju čitanja bila preplavljena emocijama koje je Pamukovo pisanje izazvalo u meni a ne toliko sama priča. Možemo diskutovati o tome da li je Kemal osjećao ljubav ili je to bila opsesija, kao i kako bi priča izgledala da je pratimo iz Fusuninog ugla. Ipak, bez obzira na to, ovo je djelo satkano od emocija i 157

sjećanja. Radnja je tokom velikog dijela knjige jako spora, čak nekad i dosadna, ponavlja se i znam ljude koji su je baš iz tih razloga ostavili na pola čitanja. Zbog toga je ovo jedna od onih knjiga koje je nezgodno preporučiti, sa kojom je potrebno biti strpljiv i pretrpjeti veliki broj strana na kojima radnja stoji u mjestu i ponavlja se da bi vas na kraju pisac nagradio čistom umjetnošću i genijalnošću. Na kraj knjige se sliju tužne sudbine koje sve vrijeme dok čitate predosjećate, jedno zloslutno poređenje koje daje nagovještaj onoga što slijedi i onda nastupa potpuni raskoš Pamukovog talenta i mašte koji Muzej nevinosti čini toliko posebnom knjigom. Povrh svega Knjiga je kojoj ne mogu da prestanem toga, pisac je otišao i korak dalje u prav- da se vraćam jer obožavam koliko je ljenju nevjerovatnog svijeta i po uzoru pametno, vješto, prepredeno napisana na knjigu otvorio je Muzej nevinosti koji i koliko je u skladu sa ličnošću Hamberzaista postoji u Istanbulu. Ulaznica za ta Hamberta koji nam je i pripovijeda muzej je vaš primjerak ove knjige.

u prvom licu. Baš zbog toga što Lolitu čitamo iz Hambertovog ugla, što on

Kako govoriti o motivu muškarca koji pokušava da opravda svoje postupke opsesiju naziva ljubavlju a da ne govo- svojom traumom iz prošlosti i što sebe rimo o Loliti Vladimira Nabokova. Ovo opisuje kao uglađenog, otmenog gosje bio treći put da čitam Lolitu, svaki put podina prijatne spoljašnjosti i lijepih u razmaku od po par godina.

manira a sve druge likove, čak i Dolores Hejz, čini manje dopadljivim, služi

158 novembar

da nas obmane i prevari i da nađemo centrisana na trenutak u knjizi kada će razumijevanje za njegove postupke. to čudovište da oživi na stolu Viktora Upravo to čini ovaj roman klasikom Frankenštajna da mi je to ostalo i jedijer smo nažalost gotovo svakodnevno no sjećanje na ovaj roman. Međutim, svjedoci svaljivanja krivice na žrtvu a ne uvijek sam osjećala da nekad treba da na nasilnika. Često ćemo čuti da neko se vratim toj knjizi jer iako mi se gene vjeruje da je određena osoba silo- neralno dopala, imala sam utisak da vatelj i nasilnik jer je obrazovan, pristo- nisam sve uspjela da razumijem. Tako jan, povučen i ljudi takve prestupnike sam je ponovo pročitala ljetos i potvruvijek zamišljaju kao neka izopačena dila svoj osjećaj da ovo nije knjiga za čudovišta, a u stvarnosti oni su često djecu i da, iako se smatra prvim naučosobe na koje se ne bi posumnjalo, baš kao što se ne bi sumnjalo na Hamberta Hamberta i Jergena Hofmestera. Zanimljivo je što je i Lolita kao i Muzej nevinosti napisana iz muškog ugla i što oba pripovjedača govore neprestano o neraskidivoj vezi između sopstvene ljubavi i patnje, ali to su zapravo dva književna lika koja, iako na različite načine i u različitim okolnostima, misle da im život voljene osobe pripada i da mogu da ga oblikuju po svojim potrebama. Još jedna knjiga kojoj sam se vratila posle mnogo godina je Frankenštajn Meri Šeli. Sjećam se da sam je čitala dok sam bila u osnovnoj školi i da su me zainteresovale korice na kojima je bilo nacrtano čudovište. Toliko sam bila skon159

nofantastičnim romanom, to nije nešto Ovo je knjiga o čovjeku koji je htio da što nju suštinski opisuje. Nailazila sam vještački stvori život i koji je svojim rui na komentare čitalaca da ih je razo- kama napravio propast koja će uništiti čaralo koliko je ovo slaba horor priča. i njegov i život njegovih najbližih. Ipak, Moramo uzeti u obzir da je ovo djelo čudovište nije samo po sebi zlo već, nastalo u XIX vijeku, a da naše današ- kako i ono samo kaže u knjizi, zlo je nje apetite za nečim strašnim može da usled toga što je nesrećno, a nesrećno zadovolji samo nešto neviđeno i jako je jer ga je tvorac donio na svijet u kom nasilno, umrljano krvlju, uvrnuto u sva- ono nailazi samo na mržnju i prezir i kom smislu.

zbog toga bude prisiljeno da se krije, živi u samoći i bude lišeno ljubavi. Zbog

U ambijentu i okolnostima u kojem je svega toga, pretvara svoj bijedni život mlada Meri Šeli napisala Frankenštaj- u misiju da uništi sve što je njegovom na, ovo je bila najbolja strašna priča. tvorcu drago. Kroz roman imamo i VikMožda vam je poznato da ovaj roman torovo pripovijedanje i pripovijedanje nastao tako što su se Meri i njen vje- čudovišta iz prvog lica pa na taj način renik Persi Šeli, inače pjesnik, i čuveni vidimo da su sličniji nego što Viktor milord Bajron nadmetali ko će da napiše sli. Vođeni su usamljenošću, očajem, najbolju strašnu priču kako bi prekra- bolom i istinskom mržnjom, inatom i tili vrijeme koje su provodili na Ženev- željom za osvetom. To ih vodi ka uniskom jezeru. Merina priča je bila naj- štenju i obojica na kraju, ironično, dijele bolja i ona ju je pretvorila u roman koji istu sudbinu. je objavljen 1818. godine pod nazivom Frankenštajn ili moderni Prometej.

160 novembar

Mislim da je, osim što je lijepo, važno je zaradile, ne zbog one prve najočigledvratiti se na neke knjige koje smo ranije nije i najbanalnije teme koju obrađuju pročitali ne samo po dokaz o sopstve- kao npr. stvaranje čudovišta, zabranjenom sazrijevanju već i da bismo bolje na ljubav, priča o pedofilu, već jer obrarazumjeli društvo u kojem živimo i pre- đuju i niz drugih motiva koji su univerispitali narative kojima smo okruženi - zalni za sve ljude i njihov kontekst je da li su oni zapravo ispravni. Knjige koje vanvremenski. imaju klasičnu vrijednost su taj status

161

Umetnost

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Privatna arhiva Ilustracije: Dalila Manso

Dalila Manso je akademska skulptor- u boci Koka-kole donose prizore koje ka i ilustratorka, korisnicima društve- svako od nas oseća kao svoje, a sa tim nih mreža prepoznatljiva po predivnim prepoznavanjem došla je i moja želja ilustracijama sa potpisom Dalilaman na da bolje upoznam autorku i predstavim kojima oslikava lepotu sarajevskih ma- njen rad vama. Dalila već neko vreme hala, običaja i tradicija naroda sa ovih ne živi u Bosni, u svom rodnom Saraprostora kao i zanimljivih lokalnih re- jevu, već u Kembridžu u Britaniji i sa te ferenci u kojima se mnogi lako prepo- prostorne i vremenske distance na doznaju. Radovi poput: Ja ne bih sad ustala bar način oslikava već pomenute, preda sve gori, 3 am cravings, I tebe sam sit poznatljive prizore kao i između ostakafano dabogda se zapalila na duhovit, log, lokalne prizore svog novog doma, topao i neposredan način upotrebom gde je nedavno bila jedan od izlagača prepoznatljivih simbola poput rakije na izložbi Above and Beyond.

163

Zdravo Dalila, možeš li da nam otkriješ A ko je Dalila kada ne crta? nešto više ko je Dalilaman, ilustratorka u čije smo se bajkovite ilustracije i zani- U rijetkim prilikama kada ne crtam, mljive crtice koje ih prate, zaljubili?

onda pričam sa mamom na telefon. Volim da pečem kolače, idem u duge

Moje ime je Dalila Manso. Rođena sam šetnje u prirodi i vozim biciklo. Takou Sarajevu 1991 godine. Odrasla sam u đer, uživam da otkrivam nove kafiće sa jednoj od klasičnih sarajevskih mahala, dobrom kafom i jako rado čitam knjige na Sedreniku. Sedrenik je brdo iznad Sa- o mojim omiljenim umjetnicima. rajeva sa najljepšim pogledom na grad. Iako sam uživala taj pogled svaki dan Prizore sarajevske mahale zamenila moga života, nikada mi nije bio dosa- si britanskim krajolikom. Ispričaj nam dan, štaviše, svaki dan bi primjetila nešto kako je izgledao tvoj karijerni put do novo. Posebno je bilo lijepo i zanimljivo Kembridža, i kakve zanimljive paralele gledati grad kako se ponovo rađa i vra- bi mogla da napraviš između ove dve ća u život nakon rata. Kuće su se polako sredine? nizale po brdima a zgrade išle u visine. Iako sam voljela da crtam od kako znam U Veliku Britaniju nisam došla zbog kaza sebe, voljela sam i mnoge druge aktiv- rijere, već životnih okolnosti. Kada sam nosti a jedna od najdražih je bilo rolanje tek preselila u Veliku Britaniju ja sam i na rolerima po strmim, uskim sarajev- dalje u mislima bila u Sarajevu i zaista skim ulicama. U Sarajevu sam pohađala je trebalo mnogo vremena da život ovosnovnu skolu, a zatim upisala Srednju dje postane stvarni za mene. Ne mislim školu primijenjenih umjetnosti gdje sam da sam baš skroz zamjenila sarajevske pohadjala smjer za primijenjeno kipar- mahale sa britanskim krajolikom već stvo u klasi profesora Stijepe Gavrica. smatram da pokušavam da žongliram Nakon završene srednje skole upisala sa oba svijeta. Predstavljanje sarajevsam Akademiju likovnih umjetnosti gdje skih mahala, običaja i tradicija je blisko sam također studirala kiparstvo u klasi mome srcu i to su neke slike koje se profesora Mustafe Skopljaka i postala sasivm prirodno stvaraju u mojim mimagistar kiparstva. 164 novembar

slima, dok ilustracije inspirirane živo-

Jedna od omiljenih tradicija ovde u Engleskoj je pijenje čaja posljepodne. U početku nisam shvatala sasvim ljepotu toga djela dana, ali sada i sama pijem svaki dan crni čaj sa mlijekom. Od običaja koje sam uspjela da prenesem prijateljima je naravno sporo ispijanje bosanske kafe, iako je njih ovde teško ubjediti da se može samo sjediti i pričati uz kafu tako dugo. Doduše, ovdje mi niko ne vjeruje ni da promaja ubija, da se smeće ne iznosi po noći i tom u Engleskoj su ideje koje su nastale da se nokti nipošto ne režu utorkom i učeći načine života ovdje. Također, po- po noći. čela sam da dobijam narudžbe ilustracija za klijente ovde u Engleskoj, pa je U prilici si da uživaš u živopisnim seobilo prirodno da počnem da crtam in- skim predelima koji neretko završe na pirisana trenutnom okolinom. Razlike tvojim ilustracijama. Imaš li neke omisu brojne, a jedna od najvećih, bar za ljene dnevne rituale i rutine koje pomamene, je to što je ovdje život mnogo žu da kreativni sokovi poteku? brži nego kod nas na Balkanu. Omiljena aktivnost skoro svakog dana Koje su to tradicije koje si rado usvojila za mene je vožnja biciklom. Ne vozim u Britaniji, a koje običaje iz domovine si auto, pa je u početku biciklo bilo jedini uspela da preneseš svojim prijateljima? a sada je i najdraži način transporta. 165

Obišla sam skoro svako selo u predjelu ženu na leđima i lete iznad magičnih, Južnog Cambridgea na biciklu, razgle- malih seoca. dajući prelijepe stare seoske kućice sa živopisnim baštama i neobičnim deta- Dok smo dogovarale ovaj razgovor, ljima. Vožnja biciklom i neprestano ra- spremala si se za grupnu izložbu na zgledanje krajolika je doprinjelo i mojoj temu seoskog života u galeriji Above ilustraciji na taj način što su iz tog po- and Beyond u Lintonu. Koji radovi će biti smatranja nastale mnoge ideje. Često prikazani na izložbi, i na šta si ovom pridok se vozim na biciklu mnoge ptice likom želela da staviš fokus? prolijeću iznad mene i gledajući te ptice, počela sam da zamišljam kako bi Radovi koji će se naći na ovoj izložbi krajolik izgledao iz njihove perspetkive. su selekcija ilustracija inpirisana seliIz tog razloga, mnoge od mojih iliustra- ma i ljudima u Južnom Cambridge-u. cija predstavljaju velike ptice koje nose To je bila i tema čitave izložbe. Izložba

166 novembar

je bila grupna, tako da sam se našla terapeutski proces za mene i uvijek se među lokalnim umjetnicima. Otvorenje totalno izgubim u tom ambijentu. Najizlozbe je prošlo predivno, i sve reakci- draži dio mi je kada na kraju dodajem je na moj rad su bile odlične. Bilo mi je pahuljice i čitava ilustracija počne da posebno drago vidjeti kako je moj rad treperi sa bijelim tačkicama koje plešu tako iskreno prihvaćen od strane pu- zajedno na papiru. blike ovdje. Mislim da je ljudima ovdje posebno zanimljivo vidjeti kako jedna Zanimljivo je da si po profesionalnom osoba sa Balkana doživljava ovu drža- usmerenju vajarka, kako je došlo do vu, pretočeno u ilustracije.

toga da od rada na takoreći 3D umetnosti pređeš na likovnu umetnost, od-

Koja su to jednostavna zadovoljstva nosno ilustraciju. Šta ti ilustracija pruža koja sebi svakodnevno poklanjaš?

što glina nije?

Zadovoljstvo koje si svaki dan poklo- Da, iako sam izučavala kiparstvo sve te nim je odmor nakon posla uz kolač i godine, nekako me je put odveo u pravkafu u bašti.

cu ilustracije. Mislim da je to iz razloga što sam ja uvijek željela da pričam priče

Jesen je i uplovljavamo u hladniji, ta- kroz svoj rad i ilustracija mi je taj način mniji deo godine. Da li se smena sezona ekspresije omogućila. Volim da mješam odražava na tvoj rad u pogledu kolori- boje, eksperimentišem sa teksturama ta, motiva, ali i motivacije za rad?

na papiru i različitim kistovima. Još u osnovnoj školi sve moje sveske su bile

Da, veoma rado dopuštam smjeni sezo- iscrtane i vjerujem da su to bile rane na da utječu na moj kreativni rad. Baš naznake moga životnog opredjeljenja. nedavno, sa početkom jeseni sam počela da korisitm toplije boje jesenjeg li- Kako bi opisala svoj kreativni proces? šća i boje sivog kišnog neba. Ipak, meni najdraža sezona za crtanje tek stiže, a Sve počne iz ideje koja inače dođe izneto je - zima. Mozda zato što sam i rođe- nada dok radim nešto sasvim nepovena na zimu ali slikanje snijega je toliko zano. Zatim tu ideju skiciram i razradim. 167

To često podrazumjeva dosta šaranja, toplina su me uvijek inspirisale i u svabrisanja, mjenjanja, rezanja i izučava- kom mom radu prepoznam trag moje nja. Zatim, skicu prenesem na papir i nane, tradicionalne balkanske žene iz onda počnem da se igram sa bojama i čije kuće ne možeš i ne smiješ izaći glalinijama.

dan, žedan ili tužan. Kuće gdje uvijek ima mjesta za smjeh, jer je ona znala

Održivost je velika i važna tema i u da i u teškom momentu nađe razlog za umetničkim vodama. Da li su ti održive smijeh. Mislim da je njen pristup životu prakse bliske u radu?

doprinjeo mojoj kreativnosti i hrabrosti da se izražavam misleći samo svojom

Trudim se da budem što više ekološki glavom. Što se tiče umjetnika koji su osvješćena tako da u mome radu nema inspirisali moj kreativni rad, onda je su mnogo bacanja materijala ili papira, već to ilustratori poput Erika Raviliousa, Wije sve iskorišteno u najbolje moguće lliam Blake i Arthur Rackham. svrhe. Čak i ostatke papira skupljam u slučaju da nekada želim da se oprobam Folklorni motivi, bajkovita estetika i u kolažu.

prepoznatljivi prizori iz balkanske svakodnevice živo pulsiraju na tvojim ilu-

Odakle dolaze tvoji umetnički uzori i in- stracijama. Koje su to scene koje su ti spiracije?

srcu bliske koje bi tek želela da pretočiš u ilustracije?

Uvijek volim da kažem sa ponosom da moja inspiracija dolazi od moje nane, U svome bloku, gdje skiciram sve idečije priče i običaje sam učila i slušala je, nalazi se dosta materijala za buduod ranog djetinstva. Njene priče o vila- će radove koje bi željela da ostvarim. ma nisu bile bajke već stvarne priče iz Teško je odabrati samo jednu scenu pravoga života. Njena životna načela i koju bi željela da ilustrujem ali ima par

168 novembar

169

koje su prioriteti, poput predstavljanja ćeš”. Ograisati je značilo kao da si ušao tradicionalne nošnje i plesa ne samo u u teritoriju Šejtana (Đavola), pa kao oni BiH nego čitavome regionu, te dublje su logično tamo gdje je prljavo i onda izučavanje tradicionalnih balkanskh te- ako nagaziš možeš da poludiš, ili će netovaža na ženama.

što drugo da krene po zlu. Mislim da je tu rečenicu svako čuo nekada u životu.

Koja ilustracija ili set ilustracija su po Barem mi iz mahale jesmo sigurno. Vjetvom mišljenju najviše rezonovali sa rujem da te slike rezonuju sa ljudima, publikom, i šta misliš da je razlog za jer mnogo nas ima neku uspomenu ili tako dobre reakcije?

priču vezanu za određeni običaj ili recimo neke tradicionalne aktivnosti to-

To su uglavnom sve moje ilustracije kom godine poput pravljenja ajvara na koje predstavljaju naš, balkanski život. jesen, proslave Kurban Bajrama ili čak i Svako od nas je nekada bio u prilici da sasvim običan dan kada negdje tamo u ti neka stara nana gleda u fildžan... Ili pozadini na radiju počne da pjeva Halid recimo kod nas u Sarajevu je bilo: „Ne- Bešlić. moj da bacaš smeće navečer, ograisat 170 novembar

Ovog meseca su u našem fokusu knji- Ne mogu reći da imam ogromno iskuge, što nas vodi do književnosti za decu stvo u ilustrovanju dječijih knjiga. Do i ilustracija. Ilustrovanje knjiga za decu sada sam ilustrovala samo dvije knjige i je jako zanimljiv ali i izuzetno odgovo- to je bilo u dogovoru sa piscem, tako da ran posao, budući da kroz tvoje slike je moj rad bio u okviru toga šta je pisac deca polako ulaze u svet književnosti zamislio. Naravno, naučila sam mnogo i i likovne umetnosti, uče se životnim samo iskustvo me motivisalo da i sama vrednostima i razvijaju maštu. Imala si napišem i oslikam svoju knjigu, koja je priliku da se oprobaš u ovoj vrsti umet- trenutno u procesu. Ono što sam naunosti, kakva iskustva nosiš iz takvog an- čila je to da dječija knjiga mora da bude gažmana?

slikovita, poučna i jednostavna.

171

Kakve knjige ti biraš za sebe, imaš li kama, ispričaj nam nešto više o samoj neke preporuke za naše čitaoce?

saradnji ali i čitavom procesu rada?

Nemam neki određeni omiljeni žanr. Sa Bazerdžanom sam počela da surađuSve što mi se svidi na prvu, ja ću pro- jem prije nekih pet godina, na prijedlog čitati. Neke od zadnjih knjiga koje sam moje prijateljice i člana Bazerdžan tima pročitala su David Hockney: The Bio- Ine Čano. Bazerdžan je jedan od omiljegraphy Volume 1, Truman Capote In nih domaćih šopova u Bosni i HercegoCold Blood i jedna dječija knjiga zvana vini, rođen iz ideje da promoviše bosan“The Lemur’s Tale”.

sko-hercegovačku kulturu i tradiciju, da pokaže i podrži lokalne talente i ljepotu

Nekoliko godina unazad imaš lepu sa- kroz umjetnost, dizajn i mnoge druge radnju i sa Bezerdžanom, šopom koji vrste stvaralaštva. Tu ćete naći stvari ima odličnu selekciju domaćeg dizajna napravljene od savremenih umjetnika u Sarajevu. Iz te saradnje proizašla je i i grupa koje imaju drugačiji pogled na mini serija radova inspirisana sevdalin- okolinu i koji stvaraju nešto unikatno.

172 novembar

U početku su prodavali moje ilustracije sarajevskih mahala, onda sam radila seriju radova „Bosanske vile”, nakon toga sam iliustrovala sevdalinke, a zatim i seriju ilustracija koje predstavljaju bosansku svakodnevnicu na malo magičniji način. Sve ilustracije koje sam uradila za Bazerdžan su nastale tako što bih ja nešto nacrtala i onda poslala mail timu da odluče da li žele da dalje preuzmu prodaju. Najčešće je odgovor bio pozitivan, i zahvaljujući Bazerdžanu moje iliustracije danas krase domove na skoro svakome kontinentu. Na koji način naši čitaoci mogu da kupe neki od tvojih radova i podrže tvoj rad. Moji radovi mogu da se kupe u Bazerdžanu lično ili na websajtu, a neke od ilustracija se mogu kupiti direktno kod mene, putem maila ili Instagrama.

173

Kultura

Pripremila: Nikolina Gavrilov @n.i_n4 Fotografije: Wikimedia Commons

U periodu pre velike hristijanizacije telj svetloga neba pod kojim se sve rađa Slovena tokom 9. i 10. veka pripadnici i događa. On je praotac Zemlje i svakog slovenskih naroda provodili su svakod- njenog stvora, ali i tvorac cele vaseljene, nevicu u izmaglici između ovog i onog kao i svih bogova. On je početna tačka sveta. Mada se sastav panteona sloven- na koordinatnom sistemu postojanja skih bogova razlikuje ne samo od regije Svega. Međutim, on je u dubokom snu i do regije već i od mesta do mesta, ipak svet je poverio Perunu na čuvanje. Odpostoji zajednička nit koja sve Slovene govor na pitanje: „Šta će biti sa svetom veže za isto ontološko stanovište. Nai- kada se Svarog probudi?”, ostaće bez me, ono što je neupitno zajedničko za odgovora do daljnjeg, ali odgovore na sve stare Slovene je to da su oni na sebi mnoga pitanja o slovenskoj mitologiji i svojstven način verovali u Spinozinog običajima možete pročitati u nastavku Boga, odnosno smatrali su da se mreža intervjua sa etnologom, piscem, reditestvarnosti plete od jednog simbiotskog ljem i urednikom Omaje i koosnivačem klupka sačinjenog od ljudi, životinja i izdavačke kuće Bedem, Mladenom Mibiljaka. Takođe, postavlja se pitanje da losavljevićem @starimlinar i produli je hrišćanstvo zaista postavilo temelj centkinjom, kulturnom menadžerkom, monoteističkih verovanja za ove grupe turističkom vodičkinjom, umetnicom naroda ili su se slična shvatanja mokoja stoji iza Instagram profila odnosno gla naći i u drevnim predanjima naših ideje spajanja predačkog načina života predaka, odnosno – kako rastumačiti i mitologije @kristina.iza7gora Kristiproblematiku Svaroga? Svarog se može nom Vlaisavljević. shvatiti kao bestelesni Bog, prastvori-

175

Mladen Milosavljević je rođen na Mla- Koscenarista je filma Čudotvorac Tudence 1982. godine u Smederevskoj manski, 2022. Autor je tri romana: Kal Palanci. Diplomirao je na Filozofskom juga (Strahor, 2018), Jezava (Bedem, fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za 2020), Večna kuća (Bedem, 2022), kao Etnologiju i antropologiju. Bio je ured- i dve poeme za decu: Olalije (Bedem, nik časopisa i internet portala Omaja, 2021) i Abrakadabra, a brak za dabra posvećenog temama iz oblasti folklor- (Bedem, 2023). Vlasnik je izdavačke ne fantastike. Snimio je nekoliko doku- kuće Bedem, koju je osnovao sa sumentarnih i jedan igrani film Naprata, prugom, takođe piscem, Sanjom Sa2013.

vić Milosavljević. Živi u beogradskom naselju Mirijevo, sa suprugom i sinom

Foto: privatna arhiva

Lazarom.

176 novembar

Kako bi ti definisao mit i kako je u negdašnje prisustvo njegovog kulta, društvu starih Slovena došlo do prvog kao i brojnih paralela između ovog boiskazivanja kolektivne (ne)svesti?

žanstva i rimskog cara Trajana, osvajača Dakije i jednog od najvećih osvajača

Moram odmah na početku da se ogra- Rimske imperije. dim, budući da sam veći deo vremena kao etnolog i pisac proveo pišući Postoji li svojevrsna korelacija između na temu folklorne fantastike, koja lako panteona slovenskih bogova, odnomože da se pomeša sa slovenskom sno mnogobožačke religije naših premitologijom, budući da i tamo i ovde daka i hrišćanstva kao monoteističke figuriraju slična ili ista mitska bića i da religije? se mnogi elementi neizostavno prepliću, u suštini radi se o dve različite Apsolutno. Etnolog Dušan Bandić je dostvari. Mit nam kroz predanja i parabo- bar deo svoje karijere posvetio proučale objašnjava postanak sveta, bogova i vanju sinkretizma hrišćanstva i narodnog ljudi. Što se tiče kolektivne svesti naših paganstva. Kako nam praksa pokazuje, predaka, ona se najbolje može videti u naš najdominantniji oblik religijskog žibrojnim običajnim prežicima i čitavoj vota je upravo ova mešavina, što možesilestiji mitskih bića u koja se veruje i mo videti gotovo svakodnevno. danas. A da li mi, pripadnici slovenske grupe Koje bi ti staroslovensko božanstvo naroda, još uvek praktikujemo neke izdvojio kao tebi najinteresantnije i drevne paganske običaje a da toga, zbog čega?

možda, nismo ni svesni?

Definitivno Trojan ili Trajan, kako ga Veliki broj. Između ostalih tu su i Zaimenuju u ponekim izvorima. Najviše dušnice koje, onako kako izgledaju u zbog obilja htonskih atributa, raspro- praksi, nemaju mnogo veze sa crkvestranjenosti toponima koji ukazuju na nim kanonom.

177

Smatraš li da postoji neupitna kores- je zauzimalo najviše mesto na hijerarpodencija između staroslovenskih bo- hijskoj lestvici obožavanja ovog kulta žanstava i određenih biljaka sa ovih svakako je hrast, zbog čega je to tako? područja? Da li su neke od tih biljaka lekovite i za šta se koriste?

Hrast se u mnogim kulturama smatra svetim drvetom i poštuje širom Evro-

Veselin Čajkanović je čitavu jednu knji- pe i Azije, zbog čeka su ga posvećivali gu „Rečnik srpskih narodnih verovanja i poistovećivali sa solarnim i vrhovnim o biljkama“, posvetio upravo ovoj te- božanstvima. U većini kultura hrast je matici. Meni je možda najzanimljivija smatran staništem mitskih bića i boveza između aromatične biljke Jasenka žanstava, takvih primera ima puno, od i lekovitih svojstva koja joj se pripisuju Svetog Pisma pa do većine svetskih mia koja se mogu dobiti samo od vila.

tologija. Setimo se samo seoskih Zapisa, kojih ima i danas. Sve to je prežitak

Kult drveća je bio naročito izražen starog verovanja da u hrastu boravi bokod starih Slovena a sveto drvo koje žanstvo, koje čuva zajednicu.

178 novembar

Da li staroslovensko verovanje da se riod. Ipak, naš pandan Noći veštica bi svet živih i mrtvih prepliće predstavlja možda mogli da budu pokladni običaji temelj nastanka kulta predaka? Po- koji se praktikuju uoči Velikog posta. U stoje li određeni običaji koji se vezuju mom kraju, u okolini Velike Plane, ovi za ovaj kult ili bismo mogli reći da su se običaji zovu „Maskirci“ i u mnogome osnovna načela verovanja ovog kul- predstavljaju ovdašnji pandan Noći veta bila toliko duboko usađena u svest štica. naših predaka da se njegovi principi odražavaju u svakom običaju makar Pandan Noći veštica na neki način fragmentarno?

predstavlja i drevni obred pod nazivom Koledari, koje radnje i magijski

Možda bi najkonkretniji odgovor na ovo postupci zapravo čine ovaj običaj? pitanje mogao da bude oličen u brojnim posmrtnim običajima kojima se, i Koledarski običaji su poznati širom dan danas, zajednica osigurava od kva- Evrope, a karakterišu ih povorke marenja pokojnika, i njegovog ponovnog skiranih učesnika koji, uz buku i larmu, povratka u formi vampira. Kult predaka simbolično proteruju zlo iz kuća i zaje jedan od centralnih ako ne i suštinski jednica, prizivajući dobro. Čini mi se princip, kroz koji se može razumeti obi- da, izuzev maski i darovanja učesnika, čajni, verski i kulturni kontinuitet našeg sama veza nije suštinski ista. naroda. Opšte je poznato da su Sloveni poštoNoć kada su zidovi između ovog i onog vali vuka kao svetu životinju ali je masveta najtanje, Velesova noć, pada na nje poznato da se tokom vučijih dana noć između 31.10. i 01.11. u današnje ova životinja nije smela ni spomenuti vreme se na taj datum slavi Noć ve- - zbog čega su se vučiji dani praznovali štica, postoji li nekakva veza između u mesecu novembru i koji se običaji ova dva praznika?

vezuju za to?

To je deo godine kada se iz svetlijeg i Dani od Đurđica do Mratindana se u toplog, prelazilo u mračni i hladni pe- našoj narodnoj tradiciji zovu Mratin179

Veštica

Baba Jaga

ci, tj. Vučji dani. Naziv nose po Svetom godinu bio što bolji, uz zahvalnost za Martinu Turskom, koji se do promene prošlu sezonu i obaveznu žrtvu najkalendara poštovao i na našim prosto- boljih plodova minule žetve. Slično je rima, a koji je sa hristijanizacijom, naj- i kod zimske kratkodnevnice, koju odverovatnije, preuzeo ulogu nekog sta- likuju rituali za zdravlje, blagostanje i rog vučjeg božanstva. Uostalom, opšte sreću. Dom se kitio zelenilom, ukućani je poznato da je vuk jedna od central- su darovali jedni druge, najčešće suvim nih životinja našeg predačkog nasleđa. voćem, jabukama i pletenom odećom Ponekad mu se pripisuju pozitivni a po- a pominjali su se i upokojeni preci, za nekad negativni atributi.

koje su u uglovima centralne prostorije ostavljani orasi i lešnici… Kažem odliku-

Dosta predanja se vezuje za ekvinocij, ju, zato što današnje svetkovine Nove odnosno prolećnu ravnodnevnicu a godine i Božića u sebi i dalje sadrži neke da li postoje predanja koja se vezuju od ovih elemenata. za jesenju ravnodnevnicu ili solsticij, tj. zimsku kratkodnevnicu?

Petak generalno predstavlja dan koji je posvećen ženskim božanstvima a u

Za jesenju ravnodnevnicu su karakteri- staro doba se poslednjeg petka u mestični obredi vezani za agrarni kontekst secu oktobru slavila boginja Mokoš, tj. magijske pokušaje da se umilostive zaštitnica žena, dok se u današnje božanstva, kako bi prinos za narednu vreme u istom periodu, 27. oktobra, 180 novembar

Koledari slavi Sv. Petka – da li je Sv. Petka na U svakom slučaju preporučio bih dela neki način preuzela funkcije boginje Veselina Čajkanovića i Tihomira ĐorđeMokoš?

vića koji su, svako iz perspektive svoje branše, klasične filologije i etnologije,

Mnoga predhrišćanska božanstva su napisali niz značajnih dela na temu trazamenjena adekvatnim hrišćanskim, i dicije i predačkog nasleđa. Čajkanovito nije nikakva novina. Najmarkantnija ćevo delo „O srpskom vrhovnom bogu“ sličnost bi, možda, mogla da bude ta preporučujem često kao nezaobilazno što se i Mokoš i Sveta Petka smatra- štivo na temu predhrišćanskih verovaju zaštitnicama žena. Mokoš je nekada nja kod Srba, dok je veći deo opusa Tismatrana jednom od suđaja, a dovođe- homira Đorđevića moguće pronaći u na je i u vezu sa vračanjem i gatanjem, njegovim izabranim delima, pod nazidok naše seoske vračare i gatare, žene vom „Naš narodni život“. koje im se obraćaju za pomoć, veoma često upućuju da obrede za isceljenje Na koji način predanja starih Slovena vrše u ime Svete Petke.

inkorporiraš u svoj rad, odnosno stvaralaštvo?

Koju bi literaturu koja se bavi tematikom staroslovenske mitologije i drev- Najviše kroz iznenadni upliv onostranih običaja preporučio našim čitaoci- nog, tačnije nekog mitskog bića iz konma?

teksta folklornog nematerijalnog na181

sleđa naših predaka, u svakodnevicu običnog čoveka. Takva postavka se, uostalom, nalazi i u osnovi memorata i demonoloških predanja koja su čest motiv mojih priča. Koje mudrosti naših predaka bi istakao kao važne i za vreme u kome danas živimo? Narodne poslovice nas uče vrlinama koje su neprolazne i važeće su za svako vreme pomažući nam da lakše shvatimo životne zakonitosti, obrasce i ljudske arhetipe koji se nikada ne menjaju, samo se prilagođavaju vremenu. Volim one mudrosti koje nas podsećaju na to koliko su važni strpljenje i istrajnost, poput ove - Vreme donese sve onome ko ume da čeka.

182 novembar

Menadžerka u kulturi i producentkinja, licencirani turistička vodičkinja, osnivačica agencije Iza 7 gora koja se bavi edukacijom o kulturnom i prirodnom nasleđu Srbije. Pasionirano istražuje svetske mitologije, naše narodno predanje i to predTrenutno na edukaciji za telesnog psihoterapeuta.

Foto: Maša Pavlović

stavlja kroz pripovedanje i performans.

Kako bi ti definisala mit i kako je u sa prirodom kroz priču i pripovedanje. društvu starih Slovena došlo do prvog Stari Sloveni su takođe pratili taj usaiskazivanja kolektivne (ne)svesti?

đen ljudski kod i kroz pesme, pokrete, kazivanja gajili sponu sa nečim većim

Mit je nešto nesagledivo, neuhvatljivo, od njih samih. nemoguće obuhvatiti rečima. Mit je nešto arhetipsko, nešto što kroz priče Koje bi staroslovensko božanstvo izokida naš unutrašnji deo iza mentala. dvojila kao tebi najinteresantnije i Ne znam da li mogu da se usudim da zbog čega? dam definiciju mita. Izdvojila bih jedno od najstarijih ženskih Svi ljudi bez obzira kojoj tradiciji su božanstava sa naših prostora – Babu. pripadali imali su potrebu da okupe, Više od 600 toponima na Balkanu goujedine, prodube ljudske veze i veze vori o važnosti ove mitske figure. Ona 183

je boginja tame, mudrosti, podzemlja A da li mi, pripadnici slovenske grupe i inicijacija (pogotovo kod žena). Ona naroda, još uvek praktikujemo neke predstavlja arhetip mudre starice koja drevne paganske običaje a da toga, se degradirala kroz vreme i upliv crkve- možda, nismo ni svesni? nih dogmi na našem podneblju, te je iz nje iznikla Baba Roga ili Baba Jaga. Ona Apsolutno! Izdvojila bih običaj loženja štiti čin porođaja, te nije čudo što žene badnjaka. Naime u noći kratkodnevice koje pomažu budućoj majci se zovu (zbog promene kalendara to se pomeribabice, a prvih 40 dana života bebe – lo na početak januara) bi se narod uplababinje. Baba ne preza da te odvede u šio od dužine noći i mraka te bi zapalio tamu, ali samo da bi ti pokazala da iz svetu vatru svetim drvetom (hrastom) nje možeš da izađeš mudrija.

kako bi se zaštitili od zlih duhova, kao i kako bi prizvali Sunce i novu rodnu

Postoji li svojevrsna korelacija između i plodnu godinu. Pravljenjem analogipanteona slovenskih bogova, odno- je – stvaranje malog sunca na zemlji sno mnogobožačke religije naših pre- bi dozivali veliko Sunce na nebu. Prodaka i hrišćanstva kao monoteističke slava slava donosi priču o poštovanju religije?

pretka zaštitnika kojeg svaka porodica ima. Duboka veza za precima je uslov

Ne mogu da odgovorim precizno na pi- za blagostanje familije. tanje jer nisam dovoljno teorijski potkovana po pitanju hrišćanstva, ali ono Smatraš li da postoji neupitna koresšto jeste na primer vidljivo kod nas je podencija između staroslovenskih bomešanje pravoslavne vere i mnogih žanstava i određenih biljaka sa ovih slovenskih običaja. Proslava slave, za- područja? Da li su neke od tih biljaka dušnice, Badnji dan, loženje badnjaka, lekovite i za šta se koriste? farbanje jaja na Uskrs, seoske slave – zavetine su samo neki od slovenskih Odmah mi pada na pamet Perun, Bog običaja koji su se inkorporirali u pravo- gromovnik, koji je pravedan, uzvišen, slavnu veru i na taj način opstaju kroz ispravan... Njegovo sveto drvo je hrast vreme. 184 novembar

185

Baba Jaga

(nekadašnje staro ime za hrast je bilo određenim ritualima; ili recimo druid grm – poveznica sa gromom). Takođe - keltski sveštenik, a u prevodu može njegove biljke su i kopriva (izreka Neće da znači i onaj koji ima znanje o hrastu). Bog u koprive ustvari znači neće svoj na Definitivno Balkan krije posebnu vezu svoga) i iris čije je drugo ime perunika. sa ovom vrstom drveta kroz tradiciju različitih naroda i vremenskih perioda. Pomenula sam božanstvo Baba – njene Hrast je uvek bio povezivan sa solarnim biljke su visibaba, babina duša (majči- božanstvima, sa muškim principom, na/majkina dušica), gljiva babino uvo. orlom (mudra, hrabra ptica), sa nečim Biljka koja se dovodi u vezu sa Mora- čistim i uzvišenim, sa prizivanjem Sunnom, boginjom smrti, zime, mraka, je ca (setimo se obreda sa hrastom na biljka broć koja se nekad koristila za kratkodnevicu). bojenje u crveno. Da li staroslovensko verovanje da se Kult drveća je bio naročito izražen svet živih i mrtvih prepliće predstavlja kod starih Slovena, a sveto drvo koje temelj nastanka kulta predaka? Poje zauzimalo najviše mesto na hijerar- stoje li određeni običaji koji se vezuju hijskoj lestvici obožavanja ovog kulta za ovaj kult ili bismo mogli reći da su svakako je hrast, zbog čega je to tako? osnovna načela verovanja ovog kulta bila toliko duboko usađena u svest Stari Sloveni su bili duboko povezani naših predaka, da se njegovi principi sa šumama – u njima su boravili, hrani- odražavaju u svakom običaju makar li se, svetkovali, sahranjivali se... Hrast fragmentarno? je sveto drvo ne samo kod Starih Slovena već i kod Starih Grka (hrastovi bi Kult predaka je nesagledivo bio važan. se sadili pored Zevsovih hramova i po- Mislim da mi to danas ne možemo do sebno bi se slušao huk njegovog lišća kraja da razumemo. Postojalo je dubona osnovu čega bi Zevsovi sveštenici ko uverenje da od odnosa sa precima predviđali kolektivne prilike), Kelta (po- zavisi blagostanje na svim nivoima (u sebno se cenilo hrastovo drveće na ko- životu, porodičnim odnosima, stepenu jima raste imela i ono bi se koristilo u plodnosti prirode u okolini i obradivog 186 novembar

zemljišta). Zimski/ženski deo godine Noć kada su zidovi između ovog i onog koji bi počinjao na Mitrovdan, a završa- sveta najtanje, Velesova noć, pada na vao se na Đurđevdan bio je orijentisan noć između 31.10. i 01.11. u današnje na kult predaka, za razliku od drugog, vreme se na taj datum slavi Noć veletnjeg dela godine koji bi se vezivao štica, postoji li nekakva veza između sa kultom prirode. Recimo, običaji na ova dva praznika? Badnji dan i veče se posebno vezuju za poštovanje predaka – orasi, žito koje Generalno svi ovi praznici u jesen nose se ostavlja u ćoškove prostorije, gozba sličnu poruku - u tome je lepota pose služi za pretke, porodica je tiha da vezanosti svetske mitologije i svetskih nekog pretka ne uznemiri, ne postavlja- običaja. Okretanje ka unutra, isticanje ju se noževi na trpezu iz istog razloga. važnosti veze sa precima i toga koliko Dodala bih i jednu simpatičnu zanimlji- se mi njih sećamo toliko ćemo dobijati vost, a to je da se verovalo da se u pro- njihovu zaštitu, poštovanje smiraja prirode, ulaženje u jednu tišu, usporeniju

Koledari

leće duše predaka kriju u cveću.

187

fazu kako iznutra tako i sa aktivnostima srpskog naroda, da je posebno obožau svakodnevnom životu.

vana životinja, da sa sobom nosi nešto drevno i misteriozno. Tokom vučijih

Pandan Noći veštica na neki način dana (7, 8 dana praznovanja) bi se napredstavlja i drevni obred pod nazi- rod okupljao kod zapisa (sveto drvo u vom Koledari, koje radnje i magijski selu, najčešće hrast) i tu bi igrali kolo, postupci zapravo čine ovaj običaj?

pripovedali. Na raskršćima bi ostavljali večeru vukovima. Takođe, postojao je

Koledari se vezuju uz kratkodnevicu, uz čitav niz kodeksa ponašanja (ne sme da običaje prizivanje Sunca u periodu kad se pere kosa, da se premeštaju ovce, su najduže noći. Puno pesme, muzike, da se radi sa vunom) kako bi se sklomaskiranja, simulacija seksualnog čina pila neka vrsta dogovora sa vukovima bi bilo uključeno (pravljenje analogije i na taj način osiguralo nenapadanje sa plodnošću na svim nivoima).

njihovih domaćih životinja. Sve treba da bude tiše, svedenije, mirnije i da se

Opšte je poznato da su Sloveni pošto- u tom tonu uplovi u zimu. vali vuka kao svetu životinju ali je manje poznato da se tokom vučijih dana Dosta predanja se vezuje za ekvinocij, ova životinja nije smela ni spomenuti odnosno prolećnu ravnodnevnicu a - zbog čega su se vučiji dani praznovali da li postoje predanja koja se vezuju u mesecu novembru i koji se običaji za jesenju ravnodnevnicu ili solsticij, vezuju za to?

tj. zimsku kratkodnevnicu?

Vučji praznici su zaista nešto posebno u Uglavnom običaji vezani uz žetvu, uz našem narodnom kalendaru. Mene lič- zahvalnost za rodnu godinu, uz pripreno oduševljava ta sposobnost, dubina mu zemlje za narednu sezonu tako što i kapacitet naših predaka da u isto vre- se brižljivo uzima neki plod koji se čuva me nešto izrazito poštuju, ali se i toga tokom zime, a onda u proleće ritualno plaše. Jedno ne isključuje drugo. To je zakopa u zemlju. Za zimsku kratkodnerecimo isto sa kultom zmije kod nas. vicu smo spomenuli loženje badnjaka i Za vuka se kaže da je to mitski predak obredne koledarske igre. 188 novembar

Petak generalno predstavlja dan koji je posvećen ženskim božanstvima a u staro doba se poslednjeg petka u mesecu oktobru slavila boginja Mokoš, zaštitnica žena, dok se u današnje vreme u istom periodu, 27. oktobra, slavi Sv. Petka – da li je Sv. Petka na neki način preuzela funkcije boginje

Pretpostavlja se da je Sveta Petka delimično preuzela funkcije slovenske boginje Mokoš. Obe su zaštitnice žena, za oba praznika je postojala zabrana

Morana i Vesna

Mokoš?

šivenja, predenja i oba praznika su bila pozicionirana vremenski da najave zaokret ka zimskom delu godine. Koju bi literaturu koja se bavi tematikom staroslovenske mitologije i drevnih običaja preporučila našim čitaocima? Volim da se šalim i da kažem da je knjiga Srpska mitologija od Sretena Petrovića biblija i knjiga za ceo život. Moja velika preporuka ide i za podrobno objašnjenje mitskih bića u knjizi Mitska bića srpskih predanja Slobodana Zečevića.

189

Knjige koje mogu da čitaju i deca su sve sam prelepu priliku i da se oprobam mitske knjige iz Orfelin izdavaštva, Slo- i kao „mitska matičarka” i da pričama venska mitologija od Nenada Gajića, i iz našeg predanja o venčavanju upriliknjige od Tamare Lujak Rečnik sloven- čim nekoliko svadbi. Naša mitska građa ske mitologije i Rečnik srpskih mitoloških je neverovatna, inspirativna, prepuna bića.

mudrosti i može na različite načine da oplemeni i unapredi naš život,

Na koji ti način predanja starih Slovena inkorporiraš u svoj rad, odnosno Koje mudrosti naših predaka bi istastvaralaštvo?

kla kao važne i za vreme u kome danas živimo?

Pravim ture za decu i za odrasle sa tematikom iz slovenske mitologije. Povezanost unutrašnje i spoljašnje priPravim ženska okupljanja na dane rode. Važnost cikličnosti prirode. Važkratkodnevice, ravnodnevice i dugod- nost zime, mraka, odmora i uslovnosti nevice. Delim priče o prirodi i dubokoj ovih sporijih faza da bismo bili adekvatvezi naših predaka sa prostorom koji ni i zdravi za aktivne delove kruga. Dirih je okruživao kroz susrete koje orga- nutost lepotom prirode i nečim većim

190 novembar

Svarog

nizujem u šumama našeg grada. Imala od nas samih.

191

Književnost

Piše: Zvjezdana Gvozdenović @stella_iron Fotografije: Pexels

Rođena sam 1999. godine u Crnoj Gori kom iznad sebe koja me priprema za i kao takva pripadam generacijama na još jednu rundu vatrenog krštenja. Ne vječnom raskoraku između prošlih i krivim je. Bilo je to prije savremenih mebudućih nazora, između onoga što se toda vaspitanja, pa opet smo iživljali. mora i onoga što bi moglo biti. Moja ge- Ipak, ono što će me pratiti u narednim neracija je morala uzimati kašiku meda godinama bio je onaj isti mentalni grč za dobro jutro, čak i kada smo mislili da koji bi se rađao pri i najmanjem pogleće nam izaći na nos, bespogovorno no- du na knjigu. siti potkošulju, jesti sve sa tanjira, stajati u uglu učionice za kaznu i pognute Sve se promijenilo sa jednom drugom glave ćutati pred starijima. Ono najvaž- pandemijom i novogodišnjim praznicinije - moja generacija je morala čitati. ma provedenim u kotorskoj bolnici. SjeKao da joj život u petoj ili šestoj godini ćam se majke koju puštaju sa maskom, života zavisi od toga. Danas imam 24 samo da me zagrli i ostavi poklon. Iako godine i pamćenje žene u poodmaklim je poklon bio upakovan, znala sam šta godinama. Ono što nikada neću zabo- je unutra - i nije mi se svidjelo. Taj oblik, raviti je Zvjezdana u mentalnom grču oštre ivice i tup odjek kada ga lupnete na trosjedu sa avanturama o „Morskoj ne lažu. Bila je to knjiga, a meni je bilo zvezdi Zvezdani” (drske li ironije) i maj- dovoljno darova za Novu godinu.

193

Ipak, crv znatiželje natjerao me da od- Danas, nekoliko diploma kasnije stestranim ukrasni papir. Moram priznati čenih uglavnom strpljenjem da satima da je moja mama bila vraški pametna dijelim stolicu sa knjigama, smatram osoba. To su bile godine neosporne sebe zbirom svih pročitanih stranica. vladavine filmova „Sumrak” sage, na One predstavljaju neodvojivi dio mog koju nisam ostala imuna. Da, bila sam identiteta, bilo privatnog ili profesiodie-hard fan, ali ko nije bio sa 10? Tako nalnog i zahvalna sam na svakoj, čak i sam se našla u bolničkom krevetu sa kada moj bapski mozak ne dozvoljava oko 400 strana velikom knjigom i ničim da im kroz sjećanje pristupim. pametnijim za raditi. Bilo je to vrijeme telefona sa tipkama i slabog, ako uop- Deset godina kasnije od pandemije šte postojećeg interneta za nas školar- mog djetinjstva, neka nova pandemija ce. Iako je vjerovatnoća bila mala, de- postala je dio naše stvarnosti mijenjajusila se ljubav.

ći je iz korijena. Na vrhuncu zatvaranja 2020. godine trebalo je prekratiti mje-

Opsesivno sam prelijetala preko stra- sece u ista četiri zida. U želji za utjehom nica i dovršila ih za nepuna četiri dana, i povezivanjem, neki su se vraćali stauz smijeh doktorke i šalu da koliko osvi- rim hobijima, a neki su usvajali nove. ćem sa knjigom i dočekujem ih za prvu Nije neobično da su se mnogi okrenuli injekciju između 6 i 7 ujutro i sama bih čitanju. Ono što iznenađuje je da su čise mogla pretvoriti u vampira. Ubrzo talačkoj renesansi uveliko doprinijele je došla adolescencija, a sa njom i sve mlađe generacije, koje su masovno binepravde pubertetskog mozga. Preko rale knjige kao svoj vid zabave. U eri tinejdžerskih knjiga i detektivskih ro- e-civilizacije i 8,25-sekundnog raspona mana, od knjiga o pticama koje umiru pažnje, pronalaženje načina da se mlapjevajući (Kolin Makalou) do Igoovih đa generacija uključi u literarne tokove „Jadnika”, moj dječiji mozak nije pozna- nije lak podvig. Jedan od ključnih savevao žanrovska ograničenja prije nego znika postaće TikTok, odnosno eksploje svijet ukazao na njihovo postojanje. zija BookToka. Postojale su samo knjige kao topli bijeg od pomalo bljakave realnosti. 194 novembar

cottagecore

195

196 novembar

Provodeći vrijeme kod kuće u potrazi za ili Bookstagrama. Međutim, čini se da online zabavom, BookTok je iskrsnuo kao nijedna od ovih platformi nije privukla kulturni zeitgeist za knjigoljupce i sve koji pažnju čitatelja, izdavača i kupaca kao bi to željeli postati. Iako mnogi povezu- BookTok. Ova platforma postala je jedju TikTok sa popularnim videozapisima na od najvećih na TikToku, a njen hei izazovima, postoji sasvim druga strana šteg #BookTok trenutno broji više od popularne aplikacije za dijeljenje videa 194,7 milijardi pregleda. u obliku zajednice literarnih entuzijasta. Tamo BookTokeri i njihova publika dije- Kada uporedimo BookTok (TikTok) sa le zajedničku ljubav (ili neodobravanje) npr. Bookstagramom (Instagram), viprema knjigama koje su pročitali. Zajed- deozapisi na drugom su daleko analinica prvenstveno temeljena na kratkim tičniji i ozbiljniji, uz više reklama i kovideozapisima sa preporukama i recen- laboracija. Korisnici Bookstagrama o zijama knjiga, brzo je postala popularna pročitanom znaju pisati prave male esemeđu generacijom Z i milenijalcima, mije, dok je TikTok formom jednostavno jenjajući način na koji otkrivaju, rasprav- prilagođeniji mladima. BookTok, poput ljaju i konzumiraju literaturu. Zbog svoje mnogih TikTok trendova, neprestano praktičnosti i jednostavnosti forme, plat- se razvija i pruža nebrojeno mogućnoforma je počela okupljati sve više čitate- sti za stvaranje sadržaja. Videozapisi lja koji su željeli iskoristiti prostor i inte- mogu uključivati recenzije knjiga, poresovanje za dijeljenje ličnih preporuka pise preporuka na temelju preferencija ili iskren razgovor o knjigama koji bi ih određenog žanra, teme ili estetike, knjipovezao sa drugima. Nešto poput video ge koje kod čitatelja izazivaju određene formata Goodreadsa.

emocije i uređenje polica ili prostora sa knjigama. Neki su čak uključili elemente

Naravno, internetske zajednice za čita- komedije ili drame kako bi saželi radnju nje nisu novotarija. Upravo Goodreads, knjiga koje su pročitali u vidu skečeva platforma na kojoj čitaoci mogu prati- ili scenarija, uz audio podloge koje odti prijatelje i autore, dobiti preporuke govaraju temi njihovog sadržaja. Boknjiga i čitati recenzije koje su poslali okTok se fokusira isključivo na priču, korisnici, pokrenuta je 2007. godine, bez dodatnog konteksta, pretjerivanja a tu su i zajednice poput BookTubea ili predrasuda. 197

Jedna od ključnih riječi ove zajednice BookTokom dominiraju žanrovi koji su je estetika. BookTok potencira čitanje se do skoro smatrali lakim, „ženskim” na osnovu estetike, što jasno pokazu- štivom - YA fantazija, romansa i bilo je koliko su BookTokeri kreatori ukusa koji žanr predvođen ženom protagokoji oblikuju šta i kako mladi ljudi čita- nistkinjom. Dok je ova vrsta književnoju. Mnogi će takvu vrstu filtriranja sa- sti još prije potiho našla svoj put do držaja smatrati plitkom, ali evidentno publike kroz rad spisateljica kao što je funkcioniše za generacije u kojima su npr. Stefani Majer (Da, „Sumrak” saga), nekadašnje subkulture ustupile mje- mlade žene su i danas rijetko shvatane sto mikrotrendovima i nišnim estet- ozbiljno kao kritičarke, čitateljke, pa i skim identitetima. Mladi više nisu dje- kao spisateljice ili protagonistkinje liteca cvijeća ili gotičari, već se priklanjaju rarnih djela. „Ženski” dodir kao da unaetiketama kao što su „cottagecore” ili prijed osuđuje djelo na krugove niske „+“ dark academia”. Identitet i estetika (popularne) kulture ili drugim riječima, moćni su alati koje BookTok koristi za na propast uslijed lošeg ukusa. Jer biti povećanje entuzijazma publike, pregle- žena koja piše o ženama i ženskim aspida i prodaje, iako prodaja nije izričit cilj racijama kao da jeste stvar lošeg ukusa. kreatora. BookTok podstiče korisnike Zapravo je jedina greška u toj relaciji da se identifikuju kao određeni tipovi što knjiga nije dovoljno muška - drugim čitaoca, na primjer „čitaoci romantike” riječima, ozbiljna. Srećom, vremena se ili „čitaoci fantazije” i na taj način pove- mijenjaju. Knjige koje su najpopularnije žu sa sadržajem koji konzumiraju.

na BookToku, upravo to „moralno jednostavno” štivo, izdavači preuzimaju i

Iako je estetsko djelovanje BookToka sve više ističu u knjižarama. Oko njih se snažno, možda je još značajniji uticaj koncipiraju i nagrade kao što je „TikTok koji ima na individualne odnose čitaoca Book Awards”, koje među brojnim kasa čitanjem - posebno mladih djevoja- tegorijama imaju i kategoriju „najbolje ka i žena koje čine veći dio demografije obnove BookToka”. Ove godine je to bila kreatora i pratilaca BookToka.

198 novembar

„Gordost i predrasude” (1813.) Džejn

Ostin. Interesantno je pomisliti da se Ostin, autorka koja je decenijama na svim listama svjetskih klasika, na bilo koji način „oživljava”, ali to nam ukazuje da mlada publika gaji interesovanja i za već etablirane autore. Od beletristike, fikcije, klasika, pa do motivacijskih knjiga i memoara, raznolikost žanrova i interesovanja pozitivan je odraz ove zajednice koja predstavlja siguran online kutak okupljen oko iskrene ljubavi prema knjizi. Podaci pokazuju da BookTok uzrokuje enormne poraste u potražnji za knjigama koje postanu popularne na platformi. Nakon pada čitanosti određenih knjiga od 18% prije ikakve pažnje BookToka, knjige istaknute na platformi zabilježile su prosječan porast od 75% nakon promocije. BookTok je pokazao značajan uticaj na popise bestselera, sa naslovima kao što su „It Ends With Us” Kolin Huver i „The Seven Husband of Evelyn Hugo” Tejlor Dženkins Rid.

199

Prema britanskoj izdavačkoj kući Blo- BookTok posjeduje sposobnost da omsbury, prodaja je zabilježila rekor- piscima i čitaocima vrati moć i prudni rast dobiti od 220%, čiji je uzrok ži prostor za djelanje. Umjesto da se jednim dijelom fenomenom BookTo- isključivo baziraju na knjigama koje ka. Ne čudi da su velike izdavačke kuće objavljuju i promovišu izdavački divoprepoznale priliku za kapitalizovanjem vi, čitaoci mogu koristiti online prostor te popularnosti. Tako u knjižarama mo- kako bi pronašli knjige iz različitih požete naići na cijele odjeljke posvećene zadina koje više odgovaraju njihovim „BookTok favoritima” i posebna izdanja interesovanjima. Jedan od najmoćniTikTok naljepnica na knjigama sa Bo- jih aspekata BookToka je taj što daje okTok liste, kao marketinški alat novog autorima, posebno onima sa manjim doba za entuzijastične milenijalce i ge- krugom publike, priliku da besplatno neraciju Z.

dopru do potencijalnih čitalaca. To je nivo dosega koji je prije bio ograničen

Platforma za e-trgovinu Amazon tako- na one koji su mogli priuštiti opsežan đe je uključila naznaku „TikTok me na- marketing i promociju potrebnu da bi tjerao da ga kupim!” ispod knjiga kao knjiga postala viralna, pri čemu su prvo podsticaj na kupovinu. Tradicionalni morali prodati dušu đavolu, odnosno marketing publikacija često je ograni- izdavačima. U poređenju sa načinom čavao tip štiva koje je bilo popularno. na koji su se recenzije obično radile u BookTok zajednica je ta koja diktira či- prošlosti, to je osvježavajući odmak od talačke trendove i podstiče tradicional- kratkih citata na poleđini knjiga drugih nu izdavačku industriju na promjene. U od strane stručne kritike koja zasigurno tome je i njena glavna snaga.

knjigu vidi drugačije od onih koji jednostavno vole čitati. Vizualni aspekti BookToka pružaju angažman i intimnost koju tradicionalne recenzije nemaju.

200 novembar

dark academia

201

Nagli porast čitalačke aktivnosti rađa Ali to više govori o svijetu nego o nama. nadu da se mladi ljudi vraćaju knjizi, ali Mlade generacije traže autentičnost i sa druge strane nailazi na skepticizam relevantan sadržaj koji će uticati na njimnogih koje zabrinjava činjenica da bi hove izbore. BookTok kao platforma knjiga mogla postati puka zabava i roba redefiniše čin socijalno prihvatljivog čikao i svaka druga. Ironija ovog života tanja. Knjige kao medij ističu se po moje da samo postojanje na ulicama ka- gućnosti da to isporuče na više nivoa, pitalizma i vas i mene čini robom. To je prvenstveno kroz razvoj priče i podstiopasnost pred kojom ne možemo uma- canje na dijalog koji je u svojoj suštini knuti. Pitanje je, šta danas nije roba? I inkluzivan. Nekada je bitna satisfakcija ko su ti koji uživaju benefite transak- koju dobijamo iz samog čina čitanja, docijskih odnosa? Istina je da je TikTokov življaji koje možemo podijeliti sa drugialgoritam daleko od pravednog i da još ma, a ne takmičenje u količini i intelekuvijek može uticati na preporuke sadr- tualnoj superiornosti pročitanog. Želja žaja. Ono što se ne može poreći je da da razgovaramo sa nekim o knjizi nakon mladi kroz ovakve inicijative dokazuju što završimo sa čitanjem univerzalno je da postoji potreba za različitim pričama iskustvo za čitaoca. Potreba da podijelii odmakom od internalizovanog srama mo proživljeno sa drugima univerzalna nastalog onog trenutka kada je neko je potreba čovjeka. BookTok je iznikao podijelio svijet na opozicije pamet- kao prostor prijeko potrebnog kontakta nog-glupog, ispravnog-neispravnog, u vremenu kada je kontakt imao status lakog-teškog, moralnog-nemoralnog. nečega što je horribile dictu (strašno i Na tom tragu bih citirala Oskara Vajlda: reći). Knjige su duševna hrana za kojom „Knjige koje svijet naziva nemoralnim posežemo kada na kućnom pragu sa su knjige koje svijetu pokazuju sopstve- sebe zbacimo oklop koji od nas zahtijenu sramotu.”

va moderno robovlasništvo. Ispod oklopa, suština je ista. Želimo znati da nismo sami.

202 novembar

203

Književnost

Pripremila: Ljiljana Kostić @its_lia_green Intervju: Ljiljana Kostić @its_lia_green

Bookstagram, književni ćošak Instagrama, pojavio se kao dinamičan, promotivni alat u oblikovanju čitalačkih zajednica širom sveta. Sa svojom vizualno privlačnom platformom, on omogućava bibliofilima da svoju ljubav prema knjigama podele sa sličnomišljenicima putem zanimljivih slika, promišljene recenzije i diskusije, a ovakav online prostor ima tu moć da stvara osećaj zajednice među čitaocima, prevazilazeći geografske granice. Bookstagrameri, dakle autori sadržaja posvećenog književnosti, na svojim profilima objavljuju korisne i interesantne književne preporuke, stvarajući na taj način atmosferu virtuelnog književnog kluba. Bukstagram je, kako su analize pokazale, ne samo dao platformu ljubiteljima knjiga da se pronađu, već je i podstakao širi spektar čitalačkih izbora, te je kroz živopisnu estetiku i iskren entuzijazam korisnika čitanje transformisao u jedno zajedničko, inkluzivno iskustvo, inspirišući ujedno pojedince da istraže za njih nove žanrove i autore. I kod nas je prilično razvijena zajednica knjigoljubaca na Instagramu, i sva je prilika da će većina mladih ljudi pre nego što se odluče za kupovinu neke knjige najpre recenziju i utiske o istoj potražiti na društvenim mrežama, kod autora koji vode ovakvu vrstu profila. Baš zato sam poželela da o knjigama, čitalačkim navikama i ovakvoj vrsti blogovanja porazgovaram sa nekoliko domaćih Bookstagramera. U nastavku, pročitajte razgovore sa Nevenom @vestica.drndara, Nikolom @izguzvani, Zoranom @zozefina_k, Ivanom @balnozanstvenost, Petrom @kozmik.bluz, Đurđinom @doktorka_o_knjigama i Katarinom @kacos.talks.

205

Nevena Petrović

Da li si oduvek volela knjige, postoji li neki autor ili književni lik koji je zaslužan za tvoju ljubav prema čitanju?

@vestica.drndara

Knjige su me oduvek inspirisale. Još u

Fotografija: Ljubica Simić

ranom detinjstvu majka mi je puno čitala i to je bio naš mali ritual. Kasnije,

Nevena Petrović poznata nam je sa

kada sam počela sama da istražujem

Instagrama kao @vestica.drndara i

biblioteke i pronalazim knjige Branka

tvrdi da oduvek čita knjige, od mo-

Ćopića, narodne pripovetke i bajke, ta

menta kad je naučila slova. Nevena

ljubav se samo produbila. Možemo reći

se bavi receptivnim turizmom i go-

da su moja majka, Branko Ćopić i nje-

dinama radi u jednoj maloj poro-

gove „Magareće godine” zaslužne za

dičnoj firmi koja dovodi strance u

moju neizmernu ljubav prema knjiga-

Srbiju. Nevena je supruga i majka

ma. Ruska književnost, koju sam čitala

dve sjajne devojčice kojima želi da

tokom srednje škole, samo je intenzi-

prenese ljubav prema čitanju. Druš-

virala moju pasiju prema čitanju.

tvene mreže su, kako kaže, isključivo njena oaza zadovoljstva i mesto

Šta tražiš u knjigama?

gde je upoznala sjajne ljude i otkrila da ipak nije baš sve tako strašno kao

U knjigama uvek tražim i očekujem spo-

što je mislila. Instagram ju je uverio

sobnost pisca da me na svakoj strani-

da i dalje postoje ljudi koji vole knji-

ci iznenadi i zadrži u budnom stanju.

ge i neguju kulturu čitanja. Nevena

Volim angažovane romane ispunjene

kaže da, iako su knjige skrajnute u

socijalnim impulsom. Volim da eksperi-

javnom medijskom prostoru, ipak

mentišem sa formom i mogu da tvrdim

postoje mesta gde možete da se

da su me društvene mreže otvorile više

povežete sa ljudima koji dele istu

i usmerile ka istraživanju i čitanju dela

strast prema knjigama kao i vi.

koja ranije nisu bila u sferi mog interesovanja.

206 novembar

Kakve su tvoje čitalačke navike, koliko knjiga godišnje čitaš i po kom kriterijumu biraš one koje ćeš čitati? S obzirom da sam majka dve male devojčice i da su mi dani ispunjeni poslovnim i roditeljskim aktivnostima, veče je rezervisano za čitanje i to je navika koja opstaje već dugi niz godina. Godišnje u proseku pročitam 50 knjiga ali taj broj zna da varira, nekada je znatno veći a nekad manji. Knjige uglavnom biram po preporukama prijatelja, obavezno ispratim svetske književne nagrade ali takođe imam poverenja u naše izdavačke kuće, verujem im kada su u pita- i njegovom uticaju na književnost, orinju tokovi u savremenoj svetskoj knji- ginalno i značajno delo. Knjigu je izdaževnosti.

la Booka. Takođe bih preporučila dva sjajna autora meksičke književne scene

Koje autore i knjige bi preporučila a to su Fernanda Melčor (Imprimatur) ovom prilikom?

i Juri Erera (Blum). I jedno i drugo se bave oslikavanjem meksičkog društva i

Preporučila bih definitivno knjigu sedela su im ovenčana priznanjem „Ana negalskog pisca Mohameda Mbugara Zegers“. Sara „Najskrovitiji spomen ljudi“. Knjiga je dobila Gonkurovu nagradu 2021. Deliš li knjige prema sezoni, i ukoliko ali mi se čini da je prošla nekako ispod da, koju knjigu bi izdvojila ove jeseni? radara čitalačke publike u Srbiji. Knjiga je o književnosti i pitanju plagijata Nemam određen tip knjiga kojima dau književnosti, o nasleđu kolonijalizma jem prednost u odnosu na sezonu ali

207

sam prethodne godine tetralogiju Ali kućna biblioteka, gde pored prekriveSmit prilagodila godišnjim dobima, tako nih zidova knjigama postoje još samo da ako neko želi da se upozna sa pisa- dve fotelje i lenjivac. Veliki problem svih njem ove odlične autorke sad je vreme opsesivnih knjigoljubaca je i način gde da pročita njen roman „Jesen”.

i kako skladištiti kupljene knjige. Kod mene su knjige raspoređene po izda-

Koju knjigu si najviše iščekivala ove vačima jer sam shvatila da tako mogu godine?

na najbolji način da iskoristim prostor i upakujem knjige na police zbog dimen-

To je definitivno roman „Drugo ime“ zija, ali često slažem knjige i po princiovogodišnjeg Nobelovca Juna Fosea. pu Gde vidiš slobodno mesto tu knjigu Roman pokriva prve dve knjige Fose- uglavi. ove Septologije. Ovo impresivno delo napisano je u jednoj rečenici, u jednom Imaš li neke druge hobije pored čitadahu i opčiniće vas svojom originalno- nja? Volela bih da čujem više o njima. šću. Knjigu je izdao Treći Trg a preveo je sjajni Radoš Kosović. Ja sam imala mo- Nijedan drugi hobi nije intenzivan i stagućnost i privilegiju da budem jedna od lan kao čitanje. Volim dosta da hodam/ prvih čitateljki i učesnica REX čitalačkih šetam i često idem sa porodicom u priradionica i neizmerno sam srećna zbog rodu, daleko od gradske buke i užurtoga. Neverovatno iskustvo. A sada če- banosti jer mislim da je to veoma bitan kamo i nastavke Septologije.

deo života i odrastanja, imati pravu sliku o prirodi i njenim blagodetima. Dosta

Kako izgleda tvoja biblioteka iz snova, smo otuđeni od prirode iako iz nje potii po kom kriterijumu slažeš/raspore- čemo. Pored toga ostaje jako malo vređuješ knjige?

mena za muziku i film kojim sam takođe bila opsednuta. I dalje sam, ali ne tim

Zamišljam sebe u izolovanoj planinskoj intenzitetom. Kao što imam omiljene kući punoj knjiga kako sedim udobno pisce imam i omiljene režisere: Hercog, smeštena i čitam, bez ometanja. Lična Farhadi, Ozon, Zvjangicev, Venders…

208 novembar

Kako bi opisala svoju zajednicu pratilaca/čitalaca? Rekla bih da je to jedna sjajna zajednica, aktivnih čitalaca, ljudi koji vole knjige i koji razmenjuju mišljenja i ideje. Na društvenim mrežama delim isključivo moje impresije o delu, to je jedan subjektivan stav a ne književna kritika. Kritiku ostavljam profesionalcima, ljudima kojima je to zanimanje. Kako si zadovoljna saradnjom sa domaćim izdavačima? Većina izdavačkih kuća rekla bih iz sopstvenog iskustva i iskustva drugih, ima korektan odnos prema svim knjigoljupcima. Mislim da su i oni svesni prednosti koje im donose društvene mreže jer su one na neki način postale putokaz za mlade. Dosta profila vraća knjigu u prvi plan i to jezikom koji je razumljiv mlađoj populaciji, jezikom koji nije isključivo namenjen uskim akademskim krugovima. I to je lepo, jer knjiga mora i treba da bude vidljiva.

209

Da li si oduvek voleo knjige, postoji li

Nikola Šešić

@izguzvani Foto: privatna arhiva

neki autor ili književni lik koji je zaslužan za tvoju ljubav prema čitanju? Mislim da bih ove zasluge morao da pripišem Žici, koja je radila u biblioteci moje osnovne škole. U biblioteku sam odlazio ne samo zbog knjiga, već

Nikola Šešić (@izguzvani) kaže da

zbog razgovora o njima. Žica nije samo

ne ume da piše o sebi, ali ponekad

upisivala datum vraćanja knjige već je

ume da piše o knjigama. Ne veru-

uvek tražila da sa njom podelim utiske

je u koncept peglanja, jer to ubija

o knjizi, a onda je pomagala u izboru

nesavršenosti koje nose male le-

sledeće. I tako se desilo da me je raz-

pote. Zbog toga je često izgužvan.

govorom zarazila knjigama.

Ponekad predaje srpski, ponekad piše, a ponekad sanja da posta-

Šta tražiš u knjigama?

ne loto momak i da izvlačenjem kuglica usrećuje ljude.

Rekao bih da tražim trenutke koji će razbiti granicu između sveta knjige i našeg sveta. Tražim da se tokom čitanja nasmejem ili frknem ili da na trenutak ostavim knjigu kraj sebe, dok pokušavam da procesuiram pročitano. Želim da me knjiga natera da odreagujem. Mislim da su mi draže loše knjige koje su mi izazvale neku reakciju od onih koje samo pročitaš, pa život nastaviš kao da ih nisi ni pročitao.

210 novembar

Kakve su tvoje čitalačke navike, koliko Deliš li knjige prema sezoni, i ukoliko knjiga godišnje čitaš i po kom kriteri- da, koju knjigu bi izdvojio ove jeseni? jumu biraš one koje ćeš čitati? Nikad nisam voleo takve podele, poČitalačke navike su mi krajnje haotične. sebno kada su zasnovane na sadržaju Retko kada imam predumišljaj u čita- knjige. Ako ih delim po sezonama, to nju, najčešće odem u biblioteku i na- isključivo radim na osnovu njihove forsumično izaberem par knjiga, čisto da me. Pošto nas leto zove napolje, tada imam zalihe. Onda sa gomile uzimam volim da uz sebe imam neku zbirku priknjigu za koju mislim da odgovara tre- ča, jer su one praktičnije za čitanje u nutnom raspoloženju ili nekom dru- pokretu. Zima nas zadržava u zatvoregom nepoznatom unutrašnjem nago- nom prostoru, pa tada volim da čitam nu. A pošto mi čitanje očigledno zavisi obimnija dela, koja zahtevaju neku vrod promenljivih stvari, promenljiv je i stu uzemljenja. broj pročitanih knjiga. Nekada prođe mesec sa jednom pročitanom knjigom, Koju knjigu si najviše iščekivao ove a nekada dan sa dve.

godine?

Koje autore i knjige bi preporučio Memoare legendarne mis Britni Spirs ovom prilikom?

Žena u meni.

Moja blaga opsednutost takozvanim Kako izgleda tvoja biblioteka iz snova, milenijalskim romanom traje još od po- i po kom kriterijumu slažeš/rasporejave Sali Runi u mom životu, tako da đuješ knjige? bih preporučio knjige koje su na istom talasu. Tu su Allegro Pastell Lajfa Ranta Iako me zabavlja pomisao da posedui Moja godina odmora i opuštanja Ote- jem jednu od onih dvorskih biblioteka se Mošfeg, ali i odlični romani doma- sa merdevinama i drvenim rezbarijaćih autora –I onda opet, iz početka Filipa ma po policama, moram priznati da ja Grujića i Siroti mali ratovi Uroša Dimi- to ne bih umeo da održavam. Mislim trijevića.

da bi moja idealna biblioteka više ličila 211

na neko podrumsko skladište sa jed- Kako si zadovoljan saradnjom sa donostavnim policama na kojima se iza maćim izdavačima? knjiga nalaze tegle, lampe, novogodišnji ukrasi, sveće, vaze i sve one stvari za Nikada nisam imao saradnju sa nekom koje nemam mesta u prostoru. Trenut- od izdavačkih kuća, što je u neku ruku no stanje na policama je upravo takvo, oslobađajuće. Znam da je pitanje saradbez smisla, ali sa funkcijom.

nje i plaćenih promocija bitno u knjiškoj zajednici na Instagramu, ali moram

Imaš li neke druge hobije pored čita- priznati da nisam previše informisan. nja? Volela bih da čujem više o njima. Svakako, bilo bi divno kada bi izdavačke kuće prepoznale trud koji ljudi ulaČesto izmišljam hobije kako bih iznova žu u pisanje o knjigama, a još sjajnije izmislio i sebe. Međutim, pored čitanja, bi bilo kada bi to znali adekvatno i da jedino se trčanje ustalilo kao trajni hobi nagrade. u mom životu. Kako bi opisao svoju zajednicu pratilaca/čitalaca? Najiskrenije, svi su predivni. Znamo da mreže mogu biti izvor toksičnih poruka i raznih vrsta nasilja, i zbog toga mi je drago što na ovoj svojoj maloj stranci nisam naišao ni na šta drugo osim podrške, razumevanja i lepih reči.

212 novembar

Zorana Karapandžin

Da li si oduvek volela knjige, postoji li neki autor ili književni lik koji je zaslužan za tvoju ljubav prema čitanju?

@zozefina_k

Knjige su oduvek bile deo svakog mog

Foto: privatna arhiva

dana i moja najranija sećanja iz detinjstva pored igračaka naravno, uključuju

Zorana Karapandžin je studirala

i književne junakinje poput Pipi Duge

skandinavske jezike i književnost na

Čarape i Hajdi. Ne pamtim životni pe-

Filološkom fakultetu, a ljubav prema

riod u kom nisam imala knjigu koju či-

književnosti prenela je i u online sfe-

tam, ali veoma jasno se sećam da sam

ru 2018. godine, otkad piše recenzi-

pravu revoluciju doživela tek u srednjoj

je knjiga na svom Instagram profilu

školi, kad sam počela da čitam klasike

@zozefina_k. Autorka je i YouTube

i znam da vam neću otkriti sad ništa

kanala Od A do Ž sa Žozefinom K,

novo, ali moram da kažem da sam sna-

a kako kaže, istovremeno je i dog i

gu književnosti prvi put osetila veoma

cat person i smatra da je u životu

intenzivno kad sam pročitala Zapise iz

najvažnije ložiti se.

podzemlja, F. M. Dostojevskog. Šta tražiš u knjigama? Znanje. Najprostije rečeno. Znanje i ideju koja čini da se posle knjige osećam za stepen boljom osobom.

213

Kakve su tvoje čitalačke navike, koliko takvu priču da imate osećaj da ste se knjiga godišnje čitaš i po kom kriteri- umotali u toplo ćebe. Jedna takva aujumu biraš one koje ćeš čitati?

torka je i Elizabet Straut, pa bih preporučila njenu knjigu O, Vilijame!

Izbor knjiga kod mene mnogo zavisi od mog raspoloženja. Nikad ne čitam Koju knjigu si najviše iščekivala ove knjigu koja mi se ne čita, makar ona godine? bila najpopularnija na svetu u datom trenutku. Kod mene je sve pitanje tre- To je svakako knjiga Poslednja noć u Krinutka i uvek biram knjigu prema tome voj Reci, Džona Irvinga. Ipak, na kraju da li me dozove u nekom životnom tre- sam se razočarala jer spada u njegonutku. Brojkom se ne opterećujem ni ve lošije konstruisane romane, o čemu najmanje, ali ako već moram da odgo- sam pričala u jednoj od epizoda na vorim, mislim da se ona na godišnjem svom YouTube kanalu. nivou kreće oko 30. Kako izgleda tvoja biblioteka iz snova, Koje autore i knjige bi preporučila i po kom kriterijumu slažeš/rasporeovom prilikom?

đuješ knjige?

Preporučila bih Dejvida Fostera Volasa. Ja sam po pitanju knjiga minimalista ili Znam da zvuči zastrašujuće čitati nje- esencijalista, nazovite to kako hoćete. govu Beskrajnu lakrdiju, ali to što vam Ne gomilam knjige samo da bih ih imata knjiga donese vredi svakog truda.

la. Postoje izdanja koja su mi važna, ali nemam naviku da čuvam knjige koje

Deliš li knjige prema sezoni, i ukoliko na mene ne ostave nikakav utisak. A da, koju knjigu bi izdvojila ove jeseni? što se slaganja knjiga tiče, mnogi će se zgroziti - ali kod mene na policama su Najčešće ne, osim u toku praznika kad knjige trenutno poslagane po bojama volim da čitam one romane koji imaju jer mi je tako zabavno.

214 novembar

Imaš li neke druge hobije pored čita- Kako si zadovoljna saradnjom sa donja? Volela bih da čujem više o njima. maćim izdavačima? Prva stvar koja mi pada na pamet je Moja saradnja sa izdavačima se zasniva to da ja muziku volim podjednako kao na tome da, ukoliko želim neko izdanje, književnost i da ništa nikad ne radim uvek mogu da im se obratim i dobijem bez muzike. A druga dva hobija koji su knjigu. Ne volim da dobijam pošto-pomi izuzetno važni su pole dance i jaha- to sva nova izdanja jer me to gomilanje nje. Već dugo se time bavim. Ples mi je knjiga čini nervoznom, ali drago mi je pomogao da zavolim svoje telo mnogo što su skoro svi izdavači sada već veoviše, da naučim da se oslobodim i uži- ma otvoreni za saradnju na društvenim vam u njemu. On na mene ima gotovo mrežama i što jako cene kad se neko trumeditativno dejstvo, istovremeno me di oko promocije kvalitetne književnosti. uzemljuje i čini da se osećam kao da letim. A konjički sport je moja druga ljubav i trudim se da svaki vikend provedem u sedlu. Trenutno sam na pauzi jer sam upravo u sedlu i slomila ruku letos, ali brzo se vraćam u formu. Kako bi opisala svoju zajednicu pratilaca/čitalaca? To su divni, pristojni i fini ljudi koji traže sagovornika o književnosti.

215

Ivana Balnožan

@balnozanstvenost Foto: Ivana Balnožan Ivanu Balnožan znate sa Instagrama kao @balnozanstvenost ili sa Makartovog YouTube kanala koji vodi od pre par meseci. Na oba mesta pretežno piše/govori o knjigama. Po struci je hispanista, iako se nikada nije time bavila. Prevođenje je njena velika (i neostvarena) ljubav. Voli miris kiše, slatkiše, kafu i, pre svega, svoju porodicu.

Da li si oduvek volela knjige, postoji li neki autor ili književni lik koji je zaslužan za tvoju ljubav prema čitanju? Ovo će sada zvučati tako izlizano, ali ja knjige volim otkako znam za sebe. Neka od prvih sećanja na čitanje su mi iz predškolskog gde ja čitam naglas svojim drugarima bajke. U trećem razredu osnovne škole sam prvi put pročitala Dnevnik Ane Frank, i nakon toga sam je još mnogo puta pročitala (naravno, nisam je sveobuhvatno razumela iz prve, ali to je došlo s vremenom). Doživljaj koji sam imala sa tom knjigom mi je obeležio početak neke nove čitalačke ere, koja i do danas traje. Šta tražiš u knjigama? Tražim mir. Tražim vreme za sebe. Tražim lepotu. Tražim blistave visine. Tražim da mi neko ko i ne zna da ja postojim nehotice pročita misli i da ih ja u njegovoj/njenoj knjizi nađem.

216 novembar

Kakve su tvoje čitalačke navike, koliko Koje autore i knjige bi preporučila knjiga godišnje čitaš i po kom kriteri- ovom prilikom? jumu biraš one koje ćeš čitati? To je pomalo nezgodno pitanje jer smo Trudim se da čitanje bude aktivnost zaista svi različiti kao čitaoci i senzibilikoja nije omeđena nikakvim granica- teti su nam različiti. Knjiga koja je mene ma, ciljevima, nametnutim rutinama. raspametila će verovatno nekome biti Jer, većina drugih stvari u životu jeste, i dosadna. Zato uvek imam u vidu prto je okej, ali je ovo onaj deo koji puštam venstveno kome preporučujem autora da se dešava sasvim slobodno. Ipak, ne ili knjigu. Rizikovaću da budem dosadpamtim kada se poslednji put dogodilo na, ali savremeni autor koji mene apda je prošao dan a da nisam pročitala solutno fascinira je Karl Uve Knausgor, makar par stranica - to je zato što mi o njemu uvek mogu da pričam satima. dan nije potpun bez čitanja, ne zato što pratim aktivnost u tabelici. Neki prosek Deliš li knjige prema sezoni, i ukoliko iz proteklih par godina mi je 80 knjiga, i da, koju knjigu bi izdvojila ove jeseni? uvek zadam sebi cilj na Goodreads aplikaciji (ove godine je npr. bio 60) da bih Ne delim knjige prema godišnjim dobimogla da pratim pročitane knjige, a i ma, ali se slažem da neke knjige jednosuper im je „izveštaj” na kraju godine stavno jače doživiš ako ih čitaš u odrekoji izbace na osnovu knjiga koje sam đenom godišnjem periodu. Savršen priunela u aplikaciju. Kriterijumi odabi- mer mi je za to Ledeni dvorac Tarjeja ra knjiga su baš raznovrsni, ali glavni Vesosa. Što se jesenjih preporuka tiče, su osećaj i raspoloženje (najveći sam naravno, Jesen Ali Smit i U jesen Karla mood reader ikada).

Uvea Knausgora, naročito zbog činjenice da su obe knjige deo tetralogije i da mi je sjajno da svaka knjiga isprati svoje godišnje doba (trenutno to radim sa Ali Smit). 217

Koju knjigu si najviše iščekivala ove Imaš li neke druge hobije pored čitagodine?

nja? Volela bih da čujem više o njima.

Verovatno je to Maks, Miša i ofanziva Puno stvari me zanima, ali trenutno Tet Johana Harstada, a dva su razloga sam u životnoj fazi u kojoj pored posla za to: imala sam ogromna očekivanja i dve devojčice zaista ne postižem puno i dobar osećaj, a knjiga je mesec dana toga. Trenutno mi je to sasvim u redu, putovala iz Hrvatske i bila sam u drami trudim se da svaki slobodan trenutak da uopšte neće stići. Srećom, stigla je, posvetim njima dvema, jer sam veoma a osećaj me nimalo nije prevario.

svesna toga da neće biti ovako male još dugo (i vrlo sam raznežena zbog toga).

Kako izgleda tvoja biblioteka iz snova, i po kom kriterijumu slažeš/raspore- Kako bi opisala svoju zajednicu pratiđuješ knjige?

laca/čitalaca?

Oduvek sam zamišljala biblioteku iz Srećna sam što mi je otvaranje buk„Lepotice i Zveri” (koja mala zaljublje- stagram profila donelo jednu potpunica u knjige nije?), ali u ovom trenutno novu dimenziju, u smislu vidika, ku bih volela da imam biblioteku koja poznanstava, ali i autora/knjiga koje zauzima čitav jedan zid (visok plafon sam otkrila. Zajednicu bih opisala kao se podrazumeva). Nezaobilazan detalj toplu, neposrednu i totalno opuštenu su pokretne merdevine. Kriterijum za (prvenstveno jer je moj pristup takav) i slaganje knjiga ne postoji. Postoje neki sa neverovatno dobrim ukusom kada odeljci polica sa klasicima, sa (ne)proči- su knjige u pitanju. tanim knjigama, po izdavaču, po autoru, ali striktna kategorizacija ne postoji. Isto tako, često vršim premetačinu knjiga, tako da su osećaj i estetika neki glavni faktori.

218 novembar

Kako si zadovoljna saradnjom sa domaćim izdavačima? Saradnje koje imam sa domaćim izdavačima bih pre nazvala sistemom podrške, jer ću na svom Instagram profilu podržati samo ono u šta ja zaista verujem - mislim na kvalitet, posvećenost i vrednosti. Mislim da se obavezno primeti kada nešto nije iskreno, već je tu kao bilo kakav sadržaj nastao samo zbog saradnje.

219

Petra Jovanović @kozmik.bluz Foto: privatna arhiva

Da li si oduvek volela knjige, postoji li neki autor ili književni lik koji je zaslužan za tvoju ljubav prema čitanju? Da, ljubav prema knjigama postoji oduvek. Klasici svetske književnosti su najviše uticali na izgradnju mog čitalačkog ukusa. Izdvojiću tri dela - Idiot, Majstor

Petra Jovanović, po struci master

i Margarita i Sto godina samoće.

pravnica, mnogima je poznatija po Instagram profilu pod nazi-

Šta tražiš u knjigama?

vom @kozmik.bluz koji vodi i gde piše o pročitanom. Naziv profila

Važna mi je kvalitetna psihološka ka-

je referenca na pesmu Dženis

rakterizacija likova. Bitno mi je da su

Džoplin, a knjige su, kako nam

dijalozi neusiljeni, jer želim da osetim

kaže, svakako, kosmički bluz nje-

prirodan tok razgovora. Takođe, obo-

ne duše.

žavam knjige koje me izazivaju i preispituju moje stavove svojom nekonvencionalnošću. I, najvažnije, u knjigama uvek tražim sebe (u svakom smislu). Kakve su tvoje čitalačke navike, koliko knjiga godišnje čitaš i po kom kriterijumu biraš one koje ćeš čitati? Nemam specijalne rituale, niti ustaljene navike kada su knjige u pitanju. One su moj beg, utočište, nekad i uteha. Sa njima sve teče spontano, shodno tre-

220 novembar

nutnom raspoloženju, pa tako i biram na jesen i njegovo delo „Roman o Lonknjige koje čitam. Nikad se nisam opte- donu” kao jednu od mojih omiljenih rećivala ciframa, uvek stavljam kvalitet knjiga. ispred kvantiteta, zato broj pročitanih knjiga u godini stalno varira.

Koju knjigu si najviše iščekivala ove godine?

Koje autore i knjige bi preporučila ovom prilikom?

I dalje je iščekujem jer izlazi u decembru. U pitanju je roman „Jutarnja zvez-

Zadržaću se na delima koja su me odu- da” Karla Uvea Knausgora. Jako me zaševila u poslednje dve, tri godine - Moja nima kako se snašao u fikciji, jer je u borba drugi tom (Karl Uve Knausgor), žanru koji danas nazivamo autofikcija Max, Mischa and the Tet Offensive (Jo- nenadmašan. han Harstad), Šagi Bejn (Daglas Stjuart), Koža (Kurcio Malaparte), Plodovi zemlje Kako izgleda tvoja biblioteka iz snova, (Knut Hamsun), Tirza (Arnon Grunberg), i po kom kriterijumu slažeš/rasporeGubilište (Čingiz Ajtmatov), Fizika tuge đuješ knjige? (Georgi Gospodinov), Zakopani džin (Kazuo Išiguro), Sloboda (Džonatan Fren- Moja biblioteka iz snova se nalazi u zen).

mom domu. Nemam određeni kriterijum raspoređivanja knjiga. Obično je

Deliš li knjige prema sezoni, i ukoliko haos u kome se jedino ja savršeno snada, koju knjigu bi izdvojila ove jeseni? lazim. Ne! Totalni sam mood reader. Smatram Imaš li neke druge hobije pored čitada ne postoji knjiga za određeno go- nja? Volela bih da čujem više o njima. dišnje doba, samo knjiga pogodna za trenutno stanje uma. Ali, eto, navešću Veliki sam filmofil. Takođe, obožavam Crnjanskog kao pisca koji me asocira društvene igre. Fer sam igrač, ali teško

221

Kako si zadovoljna saradnjom sa domaćim izdavačima? podnosim poraz. A imam i malu opsesi- Izuzetno sam zadovoljna jer se ne opju prema parfemima, pa ih sakupljam. terećujem. Saradnje mi nisu prioritet i na njih pristajem samo ako su u pitaKako bi opisala svoju zajednicu prati- nju knjige koje bih inače i sama kupila. laca/čitalaca?

Međutim, generalno gledano, volela bih da postoji reciprocitet u zalaganju

To su ljudi čiji je senzibilizet i čitalački i doprinosu. ukus sličan mom. Jako sam srećna zbog toga. Profil sam i otvorila s namerom da pričamo o književnosti, međusobno delimo utiske i razmenjujemo prepruke. I kad se desi, da se ne slažemo, smatram da je konstruktivan dijalog važan jer jedni drugima širimo vidike.

222 novembar

Đurđina

@doktorka_o_knjigama

Da li si oduvek volela knjige, postoji

Foto: privatna arhiva

li neki autor ili književni lik koji je zaslužan za tvoju ljubav prema čitanju?

Đurđina, po struci doktor medicine, već par godina vodi Instagram stra-

Knjigu, odnosno pisanu reč, sam zavo-

nicu @doktorka_o_knjigama. Osim

lela još od malih nogu. Roditelji su mi

što čita knjige, Đurđina voli da mazi

stalno čitali kada sam bila mala, a imala

mačke i šeta u prirodi. Knjige bi, kako

sam i tu sreću da komšinice ispod nas,

kaže, prepisivala na recept, jer su

kod kojih sam svakodnevno provodila

one lek za dušu. Đurđina smatra da

jedan deo dana, su vaspitačice i koje

bi svet bio lepše mesto kad bismo

su mi stalno čitale basne i bajke. U ni-

više cenili književnost i njeno tera-

žim razredima sam otkrila fantastičan

peutsko dejstvo. Kroz život se vodi

svet Harija Potera, tako da bih rekla da

Čehovljevom rečenicom - „Medicina

sam upravo zbog Roulingove zavolela

mi je zakonita žena, a književnost lju-

čitanje.

bavnica. Kad se zasitim jedne, noć provedem sa drugom."

Šta tražiš u knjigama? U knjigama tražim beg od realnosti, utočište od svakodnevnice. To je moja sigurna luka, jer znam da će me dočekati dobra priča, višeslojno izgrađen književni lik i da ću na kraju prošiti svoje vidike. Ko čita zaista živi hiljadu života.

223

Kakve su tvoje čitalačke navike, koliko Deliš li knjige prema sezoni, i ukoliko knjiga godišnje čitaš i po kom kriteri- da, koju knjigu bi izdvojila ove jeseni? jumu biraš one koje ćeš čitati? Mislim da nema pravila kada bi se Čitanje definitivno jeste navika, hobi koja knjiga čitala, ali bih se složila sa bez kojeg moj dan ne bi imao smisla. tim da su pojedine knjige za hladnije Uglavnom čitam posle ručka ili večere, dane, kada provodimo više vremena ako je radni dan, dok preko vikenda či- kod kuće, pa možemo u potpunosti da tam kad god uhvatim priliku. Posled- im se posvetimo. Jesen me asocira na njih godina čitam u proseku pedesetak „Plodove zemlje", knjiga koja govori o knjiga, to je jedna knjiga nedeljno, ali porodičnim odnosima i udaljavanju čonaravno bilo je godina kada sam čitala veka od prirode, a prožeta je bakarnim, manje od deset godišnje, recimo na pr- jesenjim bojama. voj godini fakulteta pročitala sam samo jednu. Brojke nisu nešto sa čime se op- Koju knjigu si najviše iščekivala ove terećujem, bolje i dve kvalitetne knjige godine? godišnje, nego sto prosečnih. Knjige biram po ličnom osećaju, ali i prepo- Mlekadžiju od Ane Berns, dobitnicu Burukama koje dobijam od ljudi sa kojima kerove nagrade za 2018. godinu, koju delim isti ili sličan čitalački senzibilitet. je kod nas prevela izdavačka kuća Akademska knjiga. Prevod je briljantan, Koje autore i knjige bi preporučila vredelo je čekati. ovom prilikom? Kako izgleda tvoja biblioteka iz snova, Moj omiljeni pisac svih vremena jeste i po kom kriterijumu slažeš/rasporeMeša Selimović. Kad smo već kod naših đuješ knjige? pisaca preporučila bih Miljenka Jergovića i Kristiana Novaka, a od stranih Žoze Već godinama gradim svoju biblioteku Saramaga, Orhana Pamuka, Knut Ham- iz snova, fali tu još par naslova, ali će suna, Olgu Tokarčuk i Dostojevskog.

se vremenom upotpuniti. Svoje police slažem prema raspoloženju, nekada je

224 novembar

to po izdavačima, bojama, a nekada na- Kako si zadovoljna saradnjom sa dosumično, bez ikakvog reda.

maćim izdavačima?

Imaš li neke druge hobije pored čita- Ni od jedne izdavačke kuće ne dobijam nja? Volela bih da čujem više o njima. novac da bih čitala njihove knjige i pisala utiske na profilu, postoje određeVolim da treniram i puno šetam, fizička ne kuće koje mi šalju svoje naslove bez aktivnost je pored mentalne, podjed- ikakve presije ili roka da pišem o njima, nako važna za zdrav duh. Kuvanje je i takav vid saradnje je zaista prijatan. moja strast, i da nisam lekar, mislim da bih se bavila kulinarstvom. Nekada sam se bavila i crtanjem, to je talenat koji sam nepravedno zapostavila, moja majka je bila ubeđena da ću biti umetnica. Kako bi opisala svoju zajednicu pratilaca/čitalaca? U ovoj knjiškoj zajednici sam pronašla dobre ljude sa kojima gradim prijateljstvo i sa kojima delim strast prema književnosti. Mislim da je jedna od najboljih stvari koje sam uradila u životu jeste to što sam otvorila bukstagram profil. Knjige zaista spajaju ljude. 225

Katarina

@kacos.talks Slika biblioteke: Pinterest Foto: Ana Teodorović Katarinu na Instagramu pratimo kao @kacos.talks, a ona je sa nama podelila kako više voli da je zovemo Kaćos. Kaćos ima 24 godine, previše hobija i kako kaže, premalo vremena da ih sve ispoštuje kako dolikuje. Mnogo voli da priča o knjigama, sportu, Evroviziji i filmovima, a bavi se računarskim mrežama. Svoj virtualni dnevnik vodi već nekoliko godina na profilu kacos.talks i neizmerno se zabavlja dok svakodnevno komunicira sa ljudima koji imaju ista interesovanja kao i ona.

Da li si oduvek volela knjige, postoji li neki autor ili književni lik koji je zaslužan za tvoju ljubav prema čitanju? Knjige nisu bile oduvek moj izbor za kvalitetno korišćenje slobodnog vremena, najveća ljubav razvila se kroz srednju školu. Književni lik koji je najviše uticao i pomogao da se posvetim čitanju je sigurno bila Ana Karenjina (znam da ovo zvuči kao jedan veliki kliše, ali je istina!) Šta tražiš u knjigama? Iskreno, odgovor na to pitanje baš i nemam. Moj čitalački ukus se ne vezuje samo za jedan žanr, ali ako bih morala da biram ka čemu najviše težim, to su sigurno knjige koje se bave tematikom Drugog svetskog rata. Kakve su tvoje čitalačke navike, koliko knjiga godišnje čitaš i po kom kriterijumu biraš one koje ćeš čitati? Čitalačke navike su nekada bile mnogo bolje nego sada, nažalost, kao i većini, posao i obaveze dosta utiču na to kako

226 novembar

organizujem svoje vreme. Ove godi-

je sada već triologija „Solunska 28” koju

ne ću uspeti da završim oko 30 knjiga,

je dr Nele Karajlić napisao. Ne bih mo-

što je fantastično uzimajući u obzir da

gla da završim ovu listu preporuka bez

sam bila u malo dužoj čitalačkoj krizi iz

da spomenem knjigu „Normalni ljudi”

koje su me izbavile mange. Kriterijum

od Sali Runi i jednu od najlepših knjiga

po kom biram knjige često se svodi na

smeštenih za vreme Drugog svetskog

to šta mi se čita u datom trenutku, a

rata, a to je „Sva svetlost koju ne vidi-

iskrena da budem, često na moje izbo-

mo”.

re utiče i ocena koju knjiga ima na Goodreads-u i recenzije ljudi koje pratim

Deliš li knjige prema sezoni, i ukoliko

i poštujem.

da, koju knjigu bi izdvojila ove jeseni?

Koje autore i knjige bi preporučila

Da, često imam osećaj da knjige čuvam

ovom prilikom?

za određeni period, a što se tiče jeseni, stalno je vezujem za trilere i klasike.

Za ovu jesen i zimu koja nam dolazi,

Tako da preporuke koje sam ostavila u

postoji nekoliko naslova koje bih vole-

prethodnom pitanju odlične su za ovu

la da preporučim. Za ljubitelje trilera,

jesen.

preporučila bih trenutno veoma aktuelnu knjigu Miodraga Majića - Deca

Koju knjigu si najviše iščekivala ove

Zla (Vulkan), knjigu Pustoš - Arne Dal

godine?

(Dokaz izdavaštvo) i Žig Smrti - Kris Karter (Stela). Uvek dobro dođe i lep i

Ove godine najviše me je radovala tre-

zanimljiv klasik, a mislim da nam je u

ća knjiga Solunske 28 koju je dr Nele Ka-

ovom trenutku i više nego potrebno da

rajlić napisao i prevod knjige Šagi Bejn

se podsetimo stvari o kojima je Orvel

- Daglasa Stjuarta.

pisao u Životinjskoj farmi. Često nedovoljno spomenuta, a meni fantastična 227

foto: Pinterest

Kako izgleda tvoja biblioteka iz snova, i po kom kriterijumu slažeš/raspoređuješ knjige? Moja biblioteka iz snova je predstavljena na ovoj fotografiji. Knjiško utočište kod kuće u koje mogu da pobegnem kada god je potrebno. Puno knjiga i foteljica (jako je bitno da može da se ljulja!) Imaš li neke druge hobije pored čitanja? Volela bih da čujem više o njima. Naravno. Moj najveći hobi pored knji- lučila da će računarske mreže biti moja ga predstavlja sport, a uz to Eurosong i profesija, sportsko novinarstvo bila je kinematografija. Pre nego što sam od- moja najveća (neispunjena) želja. Od

228 novembar

malena je sport najbitnija sporedna putem Instagram storija, pričam o trestvar u mojoj porodici. Nažalost, nikada nutnoj situaciji u našoj državi, preponisam mogla da se fokusiram na nor- ručujem sve i svašta. Jako mi je drago malan broj hobija, te je ova lista malo što sam u mogućnosti da upoznajem i duža.

razmenjujem mišljenja sa svima njima.

Kako bi opisala svoju zajednicu prati- Kako si zadovoljna saradnjom sa dolaca/čitalaca?

maćim izdavačima?

Ja i dalje ne mogu da se priviknem na Saradnje sa domaćim izdavačima iskreto da imam zajednicu oko sebe, jer svoj no ne bih komentarisala. Ja ih nisam Instagram profil vodim kao neki vid vir- imala previše, skoro pa da ih i nije bilo. tualnog dnevnika. Okružena sam div- Najbolje iskustvo imala sam sa izdavačnim, pametnim i zabavnim ljudima sa kom kućom Imprimatur koju vode dvoje kojima svakodnevno komuniciram. Po- fantastičnih ljudi, kao i Publik Praktikum što moj fokus nije samo na knjigama, i Stela izdavaštvo. često „prenosim” utakmice i Eurosong

229

Književnost

Intervju: Nevena Pajić @pajicnevena Fotografije: Marija Perić

Početak novembra obojio je moj su- nje romana nije bila samo terapeutska sret sa romanom Konji moje duše, vežba, već duboki izraz ljubavi prema književnim prvencem mlade autorke ljudskom iskustvu i nežan podsetnik da Ane Bugarinović. Ana u njemu piše o smo tu da osetimo i razumemo fiktivni problemima i izazovima sa kojima se lik i njegovu unutrašnju borbu, kako bisavremena žena danas susreće, o pa- smo isto to mogli da uradimo i sa ljudtrijarhatu, nametnutim normama po- skim bićima iz svog okruženja. I bilo je našanja, otuđenosti, usamljenosti, ću- duboko, dirljivo i okrepljujuće. tanju, trpljenju, potisnutim emocijama i izneverenim očekivanjima.

Roman odiše dubokim poniranjem u unutrašnji svet, u najskrivenije misli

Centralna tema tvog romana su emo- koje obuzimaju. Da li je njihovo deljecije. Da li je pisanje ove knjige bio tvoj nje i pričanje o njima dovelo do cilja način za suočavanje sa neprorađenim da se glavna junakinja oslobodi okova emocijama?

i prodiše?

Pisanje knjige za mene je bio hod po Čitaoci sve vreme sa glavnom junakitankoj žici iznad provalije. Likovi iz knji- njom raskopavaju zemlju oko korena ge stajali su mi na ramenima i pritiskali dugog veka. U tom procesu doživljavame da padnem u jedno veliko ništa. Da ju neprijatnosti, ali sa ciljem da uklone se ne bih strovalila u bezdan, morala uzrok svih njenih (čitajte svojih) strasam da napišem priču koja će pruži- hova. Oslobađanje je dug proces koji ti smisao i tako postati veća od mene nastaje iz intimne čaure pojedinca koja same. To je značilo samo jedno - suko- može postati prostor za transformacibljavanje sa mnoštvom emocija. Pišu- ju ili, doslovno, tumor pod skalpelom ći, dešifrovala sam sopstvene zaplete i hirurga. Zato je potrebno rovariti kroz stvarala misaonu mapu za čitaoce koja skramu svojih emocija i trijumfalno će ih dovesti do zakopanog blaga. Pisa- iščupati srž problema.

231

Konji moje duše se sastoje od 21 pri- u knjizi. Ona je kaleidoskop naših različe, a svaka predstavlja celinu za sebe. čitih „JA” koji baca senku autorefleksije Kako su strukturisana poglavlja?

na svakog ko joj se približi. Karakteri koje kreiram tokom pisanja dolaze kao

Svako poglavlje je poput zasebne priče izraz različitih faseta i dubokih doživljaja i pruža čitaocu potpuno iskustvo. Ipak, ljudi koje srećem, upoznajem i naizgled postoji i dublja veza koja povezuje sve „zaboravljam”, a Lukrecija je moja želja te priče u jedan koherentan narativ. za nadogradnjom svakog od nas. Ona Struktura nekih poglavlja prati una- je nastavak svega što ostavljamo nedopred određeni redosled, dok sa druge vršenim, ekstenzija koja dodiruje samu strane, neka poglavlja vode čitaoca na esenciju života. I ne, nju nisam poznaputovanje kroz različite emotivne pej- vala. Stvorila sam je, a onda i počela da zaže. Na primer, neka poglavlja imaju učim od nje. karakter linearne naracije, dok druga koriste retrospektivu ili skakanje u vre- Šta je Lukreciju učinilo tako komplekmenu kako bi istražila različite tačke snom osobom i kako si gradila njen u životu likova. Struktura poglavlja je lik? pažljivo osmišljena kako bi svaka priča bila nezavisna celina, ali i kako bi se Interakcije sa okolinom, tradicionalno postigla harmonija i koherentnost kada vaspitanje i vrednosti, reakcije na nese sve priče spoje. Cilj je pružiti čitaocu očekivano, moralne dileme, vizije buduboko emotivno iskustvo kroz različi- dućnosti, prošlost i traume, probijanje te perspektive i teme koje se prepliću granica, snage i slabosti, skrivene misli u jedinstvenu priču.

i osećanja - sve to skupa je perje njene unutrašnjosti koje haotično leti pred

Da li si Lukreciju poznavala od ranije našim očima i polako se sleže u smisleili si je srela u procesu stvaranja?

nu, nežnu celinu. Njen lik gradila sam naopako, tačnije, od trenutka kada više

Lukrecija je proizvod mog kreativnog, nije mogla da podnese to što je tišti do ali i kulturološkog usmerenja. Ona je momenta kada rukama zadihano čupa više od protagonistkinje, od karaktera onaj koren s početka. 232 novembar

Da li se između redova krije rasplet rascepa šta će naši bližnji reći? I da li ćemo sa njihovom promenjenom slikom o nama moći da se nosimo ili na nju ipak nismo spremni? Svakako se krije sukob između želje za istinskom autentičnošću i straha od posledica. Pitanje kako će naši najbliži reagovati na naše unutrašnje promene često leži u središtu najdubljih strepnji. Lukrecija se poput mnogih, suočava s dilemom da li otkriti svoju pravu suštinu i suočiti se s mogućim neslaganjem, ili ostati u poznatom, ali možda ograničavajućem, svetu. To je sukob između sopstvene slobode i prihvatanja od strane drugih. Ponekad se i oni koje volimo mogu suočiti s izazovom da prihvate naše promene, jer to može ugroziti njihova očekivanja i slike koje su stvorili o nama. Pitanje da li smo spremni za tu promenu, kako ćemo je nositi i kako će se to odraziti na naše odnose čini se kao ključni element u unutrašnjoj borbi koja se odvija unutar Lukrecijinog karaktera. U svakom slučaju, rasplet ove dinamike verovatno će ponuditi uvid u ljudsku prirodu, međuljudske odnose i proces samoprihvatanja. 233

Da li je strah od nepoznatog kome se ne može odoleti, a koji u isto vreme sputava, jači od priznanja i otvaranja prema okolini i upuštanja u svet psihoterapije koja može biti odgovor na mnoge nedoumice, pitanja i strahove? Ponekad je korak prema nepoznatom izazovan zbog straha od onoga što možemo otkriti o sebi. Upravo to se dešava i na psihoterapiji. Strahovi od nepoznatog često su toliko snažni da mogu sputavati otvaranje prema podršci koja nam može pomoći u suočavanju s nedoumicama i strahovima. Ipak, prepoznavanje tih strahova može biti ključ za lični razvoj i prevazilaženje izazova. Važno je shvatiti da traženje pomoći nije znak slabosti. To je suočavanje, a za suočavanje potrebna je petlja. Dobra psihoterapija ipak u velikoj meri zavisi i od, kolokvijalno rečeno, poslušnog „pacijenta” koji aktivno učestvuje u svom procesu oporavka. Tvoj način pisanja je vrlo živ i sugestivan, pokreće na buđenje, na činjenje da se zauzmemo na prvom mestu za sebe, za ono o čemu nam duša sniva, a da manje brinemo o tome šta će

234 novembar

čaršija reći. Da li je to bila poruka za karakter predstavlja izazov postojesvakoga od nas?

ćim normama i poziva na razmišljanje o pravima i seksualnoj slobodi žena u

Kao neko ko je napisao knjigu, ne smem savremenom društvu. Ona prvo čini visebi da dam za pravo da objašnjavam teški manevar vraćanja unazad, potom, šta je poruka romana jer na taj način odskače mnogo izvan svoje sredine i mogu da utičem na nečiji lični doživ- nadilazi je svojim izborima uprkos neljaj. Svako od nas živi svoju autentičnu pravdi koju doživljava. stvarnost i iz svoje, isto tako, autentične perspektive, drugačije integrišemo Da li je u naslovu priče „Ko će te poporuke ili izvlačimo onaj deo koji je za držati ako ja neću”, satkano svo ranas najvažniji. Sublimaciona posveta zumevanje, brižnost i saosećajnost koju bih poslala svakome od „vas” je- višedecenijskog i viševekovnog rasste - vaši doživljaji su vaša stvarnost i ja cepa ženskog roda? Da li jedna ispoje duboko poštujem, imajući u vidu da vest, jedan razgovor i jedna rečenica je svaka knjiga Roršahov test. Čitaoci „Sine obriši suze, samo da si ti srećna često projektuju svoje misli i osećanja i mirna” ima snagu da obriše fizičko i unoseći nove konotacije napisanim re- psihičko zlostavljanje, pruži podršku čima i pisac je tu često nemoćan.

i razumevanje, i odnose godine tuge, potlačenosti, ugnjetavanja, skrivanja

Pitanje slobode pojedinca, konkretno i nepriznavanja? žene, u još uvek dominantno za muškarce nabaždarenom sistemu jedno U naslovu „Ko će te podržati ako ja je od sveprisutnih kroz knjigu. Kakvu neću” dat je odraz dubokog razumeborbu Lukrecija vodi?

vanja ljudskog iskustva. Jedna od centralnih tema romana je upravo ta sna-

Njena borba, iako možda neupadlji- ga koja proizlazi iz ženske solidarnosti i va, ima dublje implikacije na borbu za saosećajnosti. Kroz likove i njihove prirodnu ravnopravnost i oslobađanje če, nadam se da čitatelji mogu pronaći od društvenih ograničenja. Lukrecijin ohrabrenje da se bore za svoju istinu

235

i da shvate da nikada nisu sami. „Sine verovatno paralisan strahom od osude obriši suze, samo da si ti srećna i mir- i nepoverenjem, i to je, u redu. Ipak, na” postaje majčinska mantra koja pod- svako odlučuje šta će na koncu postaseća na važnost podrške u izazovnim ti. Vremenom, ne postajemo ono što trenucima, naročito kada su u pitanju nas čeka, već ono što zaboravljamo u bezizlazne životne situacije. Kada pro- iščekivanju. Dakle, u prvom planu nisu đemo sve raskrsnice i sve moguće izla- naša očekivanja, već ono što u međuze sa autoputa i dođemo do poslednjeg vremenu činimo sa njima. To obrazuje branika sveta rastrgnute duše, sve što našu ličnost i jača karakter. To nas čini nam u tom trenutku treba jeste utešno čovekom čiji izbori imaju težinu i jasan naručje majke da se dobro isplačemo. smer. U naslovima „Razumu treba mnogo Osim aktuelne promocije knjige na duže da prihvati ono što duša već zna” čemu trenutno radiš? i „Ne moramo ništa noćas”, prepliću se razumevanje, podrška i sloboda Osim redovnog posla koji radim i svih govora. Da li očekujemo razumevanje promotivnih aktivnosti u vezi sa romai saosećajnost u razgovorima sa psi- nom, uveliko osmišljavam kostur za hoterapeutom ili čekamo, potajno se novu temu kojom ću se baviti naredne plašeći osude?

godine. Trenutno, još uvek u mislima, postavljam temelje za novu priču i time

S obzirom na to da je deo populaci- otvaram horizont za nova razmišljanja i je koji odlazi na psihoterapiju upravo diskusije koje mi predstoje. Dakle, ove onaj koji je spreman na promene na jeseni skupljam koščice, a u zimskom individualnom planu, ista ta masa ljudi periodu sklapam skelet - napomena spremna je na pokušaj prevazilaženja za komšije: ukoliko iz moje sobe dopiru sebe uprkos strahu od osude. To se čudni zvukovi: Nije Džefri Damer. zove hrabrost, odvažnost. Drugi deo je

236 novembar

Piše: Nevena Pajić @pajicnevena

Ana Bugarinović rođena je 1994. godi- ketinga, kao social media manager u ne u Rumi, gimnaziju je završila u Vr- kompaniji Homepage, a danas je zanjačkoj Banji. Apsolventkinja je na Fi- poslena u novosadskom kreativnom lozofskom fakultetu u Novom Sadu, studiju za dizajn „Elder”, kao account na odseku Sprska književnost i jezik, a manager. Nedavno je izdavačka kuća Novosađanka je od 2013. godine. Ra- Zenit books objavila njen prvi roman dila je kao novinarka za Blic i portal Konji moje duše, koji sam imala prilike Moj Novi Sad i autorka je sajta „Javna da pročitam početkom novembra. Lajna”. Potom se pronašla u sferi mar237

Čitajući njen prvi roman, Konji moje duše, čak i od sebe. Dok sam čitala poglavlja osetila sam Aninu istrajnost, upornost, razmišljala sam o svim onim nakupljebunt, glasan poziv na promenu i pokre- nim strahovima, brigama, osećaju odtanje iz pasivne pozicije.

govornosti prema sebi, odnosima prema okolini. Razmišljala sam o tome da li

Priča se otvara sa ženom koja ima sve u je način vaspitanja koji od ženske dece životu, lepotu, obrazovanje, posao, sta- očekuje da budu poslušna i fina na neki tus, ali je istovremeno nesrećna, tegob- način kamen spoticanja. Učili su nas da na i ima česte napade anksioznosti koji je ćutanje zlato, da je prirodno da se čine da se konstantno bori protiv nevid- povlačimo, da ćutimo, trpimo i ostajeljivog neprijatelja koji se pojavljuje niot- mo u vezama koje nas ne ispunjavaju, kuda, ali koji kao da je oduvek prisutan. ne bude razigranost i ne mame osmeh, već su mirne, sigurne i poznate. A to Glavna junakinja nam, dok dublje ula- povlačenje, ono je prisutno i na poslu zimo u priču, postepeno otkriva brojne jer su nam rekli da je uzaludna borba slojeve svoje ličnosti i uvodi nas u ritu- i da ne možemo ništa da promenimo, ale sanjarenja i maštanja o životu i pri- već treba da pratimo utabanu stazu i sustvu osobe koju i ne poznaje, ali koju postavljene smernice onih koji su tako živo oseća. Osobe koju je zamislila kao radili stolećima unazad. Da ne talasanekoga ko čini njenu drugu polovinu. mo mnogo. Ujedno, ona konstantno strahuje i šta će okolina reći na takve želje.

A šta je sa osećajem koje ove i slične situacije bude u nama? Sav taj naku-

Vodeći nas kroz različite situacije, Ana pljeni strah, briga da ćemo ljude oko je uspela da nam otvori i približi mnoga sebe razočarati do te mere da imamo potisnuta osećanja, pitanja i strahove osećaj da nam neko sedi na grudima, koje stavljamo po strani vešto ih krijući da gubimo vazduh od te težine, oseća-

238 novembar

jući kao da nas neko steže oko vrata. I I glavna junakinja je onda kada joj je šta se dešava kada izgovorimo naglas bilo najteže odlučila da sve prizna. šta nas stiska? Da li ćemo onda naići na Onda kada njena emocionalna brana razumevanje ili na prebacivanje, nervo- više nije mogla da drži sav teret i težizu, osudu, viku i odustajanje? Odustaja- nu ćutnje, pretvaranja i pretrpavanja nje od razgovora o tome šta se dešava svojih osećanja i onoga što je parališe, i udubljivanja u to zbog čega se tako popustila je i priznala sve majci. osećamo. I šta ćemo sa onim što ostaje u nama, u našoj duši, u našim mislima, Čitajući Anine priče, imala sam utisak da u našem grlu? Ona knedla zbog neiz- me nežno vodi kroz već dobro poznate govorenih reči, i onaj poznati osećaj slike svakodnevnice, slike kojima često iscrpljenosti i razočaranosti što se nije prisustvujem i koje osećam, neke više ništa rešilo i promenilo. Potištenost od drugih, praveći paralelu sa mnogim jer nas ne čuju, jer se ne razumemo. nedoumicama koja su deo naših najinA onda i provera validnosti naše pro- timnijih misli. Od pitanja o ulozi žene, cene. Da li je sve tako ili nam se samo majčinstvu, udaji, izboru partnera, dotako učinilo, usled uma koji nam ide nošenju odluka i strahu od osuda ako petom brzinom? Možda smo baš mi ti pogrešimo ili se sve raspadne kao kula koji ne vide promenu na drugoj stra- od karata. ni, u drugarici, momku, devojci, sestri, majci, bratu, ocu. Možda ne uviđamo Razumevanje, saosećajnost, poštovanje, da se nešto novo pokrenulo, da se ne- hrabrost, borba, sloboda govora i pravo što izmenilo i napravilo mesta za priliv na izbor su duboko utkane u ovaj roman nove snage, strpljenja, i drugačijeg na- i na suptilan i prijemčiv način pružaju čina razmišljanja.

nadu da je obrt moguć i kada u njega ne verujemo.

239

Književnost

Piše: Vladislava Milovanović @in_love_with_artandfashion Fotografije: Privatna arhiva

U opisu tvog Instagram naloga, između ostalog, piše da knjige doživljavaš kao umetnička dela na platnu. Kada si se zaljubila u pisanu reč i u kojim trenucima ti je umetnost reči bila utočište, ohrabrenje i podrška? Instagram profil @sovicaodknjiga

Ukoliko mi kao čitaoci proniknemo u

mesto je u koje možemo pobe-

dubine slojeva alegoričnosti jednog

ći kada nam usfali malo životne

platna gde zapisujemo svoje misli i, isto-

radosti i inspiracije. Iza ovog na-

vremeno, dođemo do enciklopedijskog

loga o pisanoj reči i umetnosti

oblika ili pak, snagu pera pretvorimo u

uopšte stoji Nevena Božović, za-

četkicu i paletu, moći ćemo da prepo-

ljubljenica u pisanu reč, umetnost,

znamo smisao pisane reči utkane akril-

pozorište. Sa Nevenom razgova-

nim bojama života u zagrljaj umetnika.

ram o motivaciji za pisanje priča

Svrha pisane reči je u tome da nas reč

o umetnosti, pozorištu i kulturi

čini boljim nego što jesmo - živeti u knji-

kao utočištu u vremenu koje nije

gama. Stanje u kulturi odražava stanje

uvek naklonjeno humanističkim,

vrednosti našeg društva. Pisana reč ne

plemenitim disciplinama.

treba da preživljava, ona treba da živi, kao slobodna ptica. Danilo Kiš je govorio da literatura jeste, ili bi bar trebalo da bude, poslednje pribežište zdravog razuma. Tako da, u svakom trenutku, pisana reč je utočište, ohrabrenje i podrška.

241

Tvoja strast prema umetnosti ogleda se u svakoj objavi, gde primećujem da podjednaku pažnju poklanjaš kako vizualnom identitetu, tako i poruci ili priči koju želiš da preneseš. Kakve su reakcije čitalaca na ovakav vid pričanja priča? Vinsent van Gog je rekao da postoje boje koje se slažu i dopunjuju kao čovek i žena. Takođe, bio je siguran da slikanje predstavlja spoj urođenog uspostavljanja kontakta sa ljudima. Zato smatram da je umetnost prvenstveno zalažu za opstanak pravih vrednosti. Sa odlika identiteta ili, čak, vizualni karak- mnogima sam u kontaktu, neke sam i ter čoveka koji tu umetnost prikazuje. upoznala, to su prijateljstva za ceo žiBaš kao i knjige, tako i umetnost može vot. Više puta su me pitali zašto ne napromeniti čoveka, dati mu krila, nikako pišem svoju knjigu. Štaviše, moglo bi se oduzeti.

reći da knjige mogu biti i ljudi ― ključ iskrenog prijateljstva.

Knjišku zajednicu čini portret divnih ljudi koji vole da čitaju. Beskrajno sam Stičeš li utisak da za kulturu i umetnost srećna što ima pravih čitalaca i zaljublje- postoji više interesovanja nego što im nika u umetnost koji prate moj kulturni se u javnom prostoru poklanja mesta? sadržaj, i često dobijam i pohvale od njih, o tome koliko im je neki moj tekst Da, stekla sam utisak da za kulturu i umetdoprineo. Ako me pitate da li mi znači nost postoji više interesovanja nego što ta podrška, svakako. To su ljudi koji se se o tome govori. Stanje u kulturi odraža-

242 novembar

va stanje vrednosti našeg društva. Svi smo svedoci plasiranja raznih sadržaja koji uništavaju našu kulturu, ali me teši činjenica da postoji mnogo više ljudi koji se zalažu za prave vrednosti, baš kao i ljudi koji čitaju moj sadržaj. Pisala si o mnogim piscima, ali vrlo često su tvoje objave posvećene Desanki Maksimović i Danilu Kišu. Zbog čega su baš njih dvoje tako često u tvom fokusu, šta je to što te fascinira u životu i stvaralaštvu jedne od naših najznačajnijih pesnikinja i velikog pisca? Sunce se oslikava u očima nekih ljudi. Plod dobrote raste i izrasta u razgranati akvarel sunčanih zraka na licu čoveka — portret ispisan rečima. Takvi su Desanka Maksimović i Danilo Kiš ― posebni. Volim Kišov intelekt u pisanju, lojalnost prema pisanoj reči, unutrašnju čistotu, stav, predanost književnoj formi, vokaciju enciklopedijskog oblika koja, pritom, na kraju svake rečenice postane svetlost, najpre kao skica, zatim crtež, onda slika.

243

O Kišu bih mogla da vam pričam dani- kao i šta si sve sama otkrila i planiraš ma, mesecima, godinama. Bio je neve- da pročitaš u narednom periodu? rovatan pisac. Na ovogodišnjem Sajmu knjiga imala sam priliku da upoznam Na Sajmu knjiga najviše volim da istranjegovu suprugu - Paskal Delpeš. Čule žujem izdavače kojih nema u Srbiji, da smo se pre par dana, trenutno je u Ar- otkrivam nove autore i nove knjige, lesu, u Provansi. Rekla mi je da želi da zato sam bila oduševljena kada sam pročita sve ono o čemu sam pisala o naišla na dve knjige o Danilu Kišu za Danilu i njegovim knjigama. To me ne- koje nisam ni znala da postoje, u pitaizmerno raduje, kao i svako pisanje o nju je jedna izdavačka kuća iz Republinjemu. Planiram uskoro da pišem i o ke Srpske. Moram da istaknem da sam Peščaniku.

na ovogodišnjem Sajmu primetila da većina ljudi pohrli za dostupnim knji-

U duhu proteklog Sajma knjiga, moram gama kod nas, ne želeći da osete čari te pitati za tvoje književne preporuke, otkrivanja.

244 novembar

Posebno želim da izdvojim knjigu koju Sećam se, tada sam mnoge svoje želje sam otkrila na Sajmu, a to je ― Raz- ostvarivala kroz crtanje, poželim nešto brajalica za Andreasa Sama. Ogromna ― crtež mi to ispuni. To je razlog zašto preporuka! U narednom periodu pla- knjige doživljavam kao umetničko delo niram da pročitam knjige: Ljuba Tadić na platnu, isti je doživljaj. - poslednja traka za knjigu, Sa Cvejom, Slikarevo pero - pisma Uroša Predića, Ima puno slikara koje bih volela da spoKiš kao Kiš, Apsint sa Lotrekom, Drugi menem, ali zbog životne priče i bezvreživot Adolfa H.

menskog stvaralaštva izdvojiću jedno ime ― Nadežda Petrović. Ona je simbol

Pored pisaca i knjiga, vrlo često pišeš dobrote, hrabrosti, humanosti, ukrati o slikarima. Koga bi izdvojila kao neko, žena ispred svog vremena. koga čija životna priča i delo ostavljaju poseban utisak na tebe?

Pisala si nedavno o knjizi „Pozorišni život na Golom otoku”. Zbog čega je

Moje srećno detinjstvo me vezuje za li- i koliko je nama pozorište važno dakovni svet, prepuno lepih boja.

nas, da li ispunjava svoju društvenu 245

ulogu? Šta si gledala u poslednje vre- od nas. Verujte, posle svake pozorišne me i koju predstavu bi ovom prilikom predstave vi izađete kao drugi čovek. preporučila i zašto?

Da li kao bolji, ili lošiji, vi birate.

Imala sam tu sreću da me zavoli čovek Ima mnogo predstava koje bih prepokoji voli umetnost, knjige i pozorište. ručila svima da odgledaju, ali izdvojiću Ukoliko vam neko daje krila, možete jednu koja mi je favorit, a to je monoreći da ste srećna žena. Zamislite da drama Knjiga o Milutinu prema istoiimate pored sebe čoveka koji ide na menom romanu Danka Popovića, u sva kulturna dešavanja sa vama, sa kim izvođenju Nenada Jezdića. Bilo je nedelite utiske, gradite vašu kućnu biblio- verovatno. Kako smo imali tu čast da teku, stvarate identičan pogled na svet. budemo u prvom redu, mogli smo da Nema ništa lepše od vremena provede- osetimo emocije i tu bol koju je Jezdić nog u paru. Važno je da ste tu ― u čita- želeo da nam prenese... Kada sam vinju, u pozorištu, u muzeju, u bioskopu, dela suze na njegovom licu dok priča svuda... Knjigu Pozorišni život na Golom o žalu za srpskim narodom, srce mi se otoku sam i otkrila zahvaljujući mom raspalo, u više navrata. životnom i knjiškom partneru Dejanu. Da li je pozorište važno? Svakako. Tu se Prisećajući ga se, posebnog i najlepstvara magija, neobjašnjiva. Pozorište šeg i, u suštini, neponovljivog, moram vam pruža mogućnost da vidite iskreni- da istaknem da bih volela da sam imaje osmehe na licu ljudi. Uloga pozorišta la sreću da živim u vremenu brkatog je da postavlja pitanja kroz sadržaj kri- osmeha koji se izdvaja iz celog srpskog tičkog pogleda na svet kroz umetničku glumišta ― Zorana Radmilovića. Ko formu, da pomera granice, oplemenju- zna, možda i napišem jednom knjigu je i, svakako, odraz je našeg društva. I o njemu, kao epitet aplauza koji je poda, pozorište bi trebalo da ima jak uti- stao bezvremen. caj na ponašanje i razmišljanje svakog

246 novembar

ta; njeno konzumiranje kroz interakciju rezultuje neprolaznošću umetničkog stvaralaštva. Volela bih da svako od vas pronađe svoju umetnost koja će ga inspirisati i time oplemeniti život. Ljubav je početak svake umetnosti. Na kraju, želim da vam se još jednom zahvalim na pozivu da govorim o važnosti umetničkog stvaralaštva.

Moglo bi se reći da je svako umetničko stvaralaštvo pokušaj da se nadjača prolaznost i ostavi neizbrisiv trag. Ali, koliko je važno i konzumiranje umetničkog sadržaja? Učestali pokušaji uništenja kulturne baštine naše zemlje navode me da ponekad pomislim kako ljudi nisu svesni važnosti konzumiranja kulturnog sadržaja. Umetničko stvaralaštvo ostavlja neizbrisiv trag kroz inspiraciju, ideju unutar nas. Umetnost je sadržaj živo-

247

Književnost

Reč kokoro se koristi u Japanu od davni- je definisati pa je zbog toga prevod na na. Kokoro implicira ljudske emocional- druge jezike veoma problematičan. U ne i intelektualne reakcije, kao i mental- zavisnosti od tematike teksta, kokoro se na, emocionalna i duhovna stanja. Bu- prevodi kao um, srce, duša, duh, osećadući da se radi o misaonoj imenici, teško nje, suština itd. je analizirati njeno značenje i precizno

Piše: Vesna Belušević

Roman KOKORO, remek delo čuvenog ja- ge nije prevođen i na mnogim jezicima je panskog pisca Nacumi Sosekija, je među naslov isti kao i u originalu: Kokoro. najpoznatijim i najomiljenijim japanskim

romanima, ne samo među čitaocima u Kokoro je sveobuhvatan termin u japanJapanu, već i među ljubiteljima japanske skoj religiji, filozofiji i estetici i najčešće kulture i književnosti širom sveta. Zbog se prevodi kao srce, ali raspon značenja svog kompleksnog značenja, naslov knji- uključuje i druge pojmove kao što su um,

249

mudrost, težnja, suština, pažnja, iskre- nim koji potiče od stare kineske poslovinost, osećajnost itd. U starim budističkim ce koja znači: tvrdoglavo nespreman da tekstovima i u filozofiji kokoro označava prihvati poraz. On se tek kasnije mnogo srce ili unutrašnju prirodu, mesto ljud- ozbiljnije posvetio proučavanju engleskog osećaja ili zablude. U širem smislu ske književnosti. Po završetku fakulteta u predmodernim teorijama umetnosti, predavao je engleski u Tokiju, a krajem kokoro označava emocionalnu sposob- devetnaestog veka se seli na ostrvo Šinost umetnika da reaguje na svet prirode koku, u prefekturu Ehime, grad Macujakoji idealno ubrzava čin stvaranja, a pa- ma, i upravo to mesto ga je podstaklo da ralelno i sposobnost publike da odgovori napiše jedan od najpopularnijih romana na takvo umetničko delo razumevajući i u Japanu, BOĆAN, koji je postigao veliki doživljavajući umetnika u potpunosti.

uspeh. Ubrzo se seli na ostrvo Kjušu gde se oženio i ostao četiri godine.

Nacume Soseki (pravo ime Nacume Ki- Ministarstvo obrazovanja poslalo je Sonosuke) je rođen 1867. godine u gradu sekija u Englesku na usavršavanje engleEdo, samo godinu dana pre nego što je skog jezika i on se tamo družio sa tadaštaj grad preimenovan u Tokio. On je bio njim intelektualcima, istraživao filozofiju i osmo dete i roditelji su ga dali prijateljima književnost, a po povratku u Japan izdao da ga odgajaju. Usamljenost koju je doži- je BUNGAKURON (teoriju književnosti). veo tokom teškog detinjstva i odrastanja Odvojenost od kuće i napor da nauči što sigurno je doprinela njegovom kasnijem više, uticali su na Sosekija tako da su mnogi duhu nezavisnosti. Pored redovnog ob- sumnjali u njegov zdrav razum (zbog veorazovanja, Soseki je proučavao kineske ma čudnog ponašanja). klasike što se smatralo obaveznim za tadašnje intelektualno orijentisane stu- Posle povratka u Japan 1903. godine, Sodente. Kao mlad počeo je da uči engle- seki nastavlja sa predavanjima i 1905. goski na višoj školi, ali je u početku bio više dine izdaje knjigu JA SAM MAČKA koja je naklonjen klasičnom kineskom, a tome lepo primljena među čitalačkom publikom, se okrenuo i kad je birao svoj pseudo- a i među kritičarima. Zatim osniva literar-

250 novembar

ni kružok, čiji je član bio i čuveni japanski pripovedač Rjunoske Akutagava. Soseki ubrzo prestaje sa predavanjima i odriče se akademske karijere kako bi postao profesionalni pisac. Takva odluka je za to vreme bila izuzetna ali i šokantna. Međutim Soseki se nažalost borio se sa čirom na želucu i vrlo brzo ga je bolest savladala, pa umire 1916. godine. Nesumnjivo, najpoznatije njegovo delo je KOKORO koje je objavio 1914. godine. Ova trilogija odražava nove, realistične ideje na pripovedača i njegove porodice, a posledpočetku 20. veka i novu istorijsku eru Ja- nji deo je dugačko pismo koje je sensej pana prikazanu kroz jedinstvenu temu, napisao mladom naratoru romana u kom novim stilskim sredstvima.

opisuje svoju prošlost, svoju umešanost u samoubistvo prijatelja pre mnogo godina

Jedinstvenost i značaj Sosekija je u tome i svoju sadašnju odluku, delimično zbog što je promenio tradicionalne japanske iskupljenja, da se ubije. književne teme i stilove i uveo modernu viziju stvarnosti. Kokoro je podeljen na tri Meditacije o ljubavi, prijateljstvu, tajnadela: „Sensej i ja”, „Moji roditelji i ja” i „Sen- ma ljudske duše su u ovom romanu isprisej i njegov testament”. Prvi deo opisuje čane na vrlo jednostavan način i dočapočetni susret i razvoj prijateljstva između ravaju ljudsku izolaciju, opasnost nagle K. ,mladog pripovedača i senseja (profe- modernizacije i paradoks individualnosti. sor, učitelj). Drugi deo prati odnos između Kako Soseki navodi: „Usamljenost je cena 251

koju moramo da platimo da bismo se rodili u ovom modernom dobu, tako punom slobode, nezavisnosti i našeg sopstvenog egoističnog ja”. Na veoma privlačan način Soseki upotrebljava misteriju da bi opisao prijateljstvo K. i senseja. Iako je njihovo poznanstvo bilo slučajno, jasno se oseća misteriozna privlačnost studenta prema profesoru. Što K. saznaje više o senseju i njegovoj lepoj ženi, on se sve više vezuje za njih, a u isto vreme, sve manje shvata stavove senseja koji ga teraju da izbegava skoro sve socijalne odnose. Samo se naslućuje odlučio da sebi oduzme život. Smrt bida sensej prezire sebe i odbacuje svaku ološkog oca, naglašava sensejev status vrstu bliskosti. On ubeđuje studenta da duhovnog oca, ali kako student i sam ljubav uvek uključuje krivicu, ali da u lju- kaže, oni pripadaju različitim epohama bavi ipak postoji nešto sveto. U drugom i ništa neće premostiti jaz između njih. delu romana, K. se po završetku studija vraća kući gde ga dočekuje otac na sa- Drevni japanski kodeks naglašava čast, mrtnoj postelji, ali ga iznenadi dugačko lojalnost i kolektivne ljudske odnose, a pismo od profesora u kom se ispoveda i nova društvena atmosfera favorizuje sakaže da će verovatno napustiti ovaj svet mostalnost. U periodu ubrzanih promedok pismo ne stigne na odredište. Očajan na mladi student simbolizuje moderan student napušta oca koji umire i vraća se Japan koji ostaje bez kulturnih i etičkih da pronađe senseja, starog prijatelja. U veza sa svojim precima. Na više načina dirljivom pismu sensej detaljno prepri- Kokoro ocrtava kulturne i društvene pročava svoj život i navodi razloge zašto je mene u periodu Meiđi (1868.-1912.) kada

252 novembar

Natsume Soseki, foto: Wikimmedia Commons

koje se razvija i jača između pripovedača

se Japan izvukao iz feudalizma i previše lizuju te periode jer su povezane sa skunaglo zaronio u moderan, 20. vek, što je pom verovanja, društvenih normi i očekiizazvalo među Japancima veliku konfu- vanja. Soseki ističe psihološka previranja ziju i nesnalaženje u novim društvenim i štetan uticaj na društvo koje dolazi kao promenama.

rezultat preklapanja dve veoma različite kulture.

U Kokoru simboli predstavljaju važan koncept. Smrt simbolizuje tranziciju ve- Jedinstvenost ove knjige i stila Sosekija je rovanja i vrednosti, a ne njihov kraj, tako u tome što je Kokoro nastao u periodu da nema rešenja moralne dvosmisleno- kada književnost, zapravo, nije oslikavala sti koju nasleđuje sledeća generacija. As- stvarni život. U knjizi postoji veza između pekti okruženja gde se radnja odvija su tekstualnog izraza i istorije nacije, a Kosimboli koji se vezuju za sveobuhvatne koro obeležava početak novog perioda u teme, a to su periodi u japanskoj istoriji: knjževnoj istoriji Japana. Edo, Meiđi i Taišo. Fizičke lokacije simbo-

253

Životni stil

Tekst i fotografije: Tatjana Radanović Felberg @tatjanafelberg

Ikebana je drevna japanska umjet-

Pun mesec u jesen. Čak do kapije stiže pena morske plime. Bašo

(Haiku, Poetski cvet Japana (2012), prevodioci Dragan Milenković i Secuko Inumaru, Beograd)

nost aranžiranja cvijeća. Ikebana se još naziva i kado, „put cvijeća“, klasični zen-put koji uključuje izučavanje meditacije i filozofije. Smatra se da nam kado pomaže da bolje spoznamo vlastiti život. „Ako želiš da saznaš nešto o drvetu bora, obrati se samom drvetu“, kaže nepoznati filozof, a da biste to uradili potrebno je da se oslobodite zaokupljenosti sobom, da otpustite nepotrebne stvari i da se prepustite prirodi.

Prožeta simbolizmom, ikebana je svjesna aktivnost koja predstavlja nešto višestvaranja lijepog cvjetnog aranžmana. Ikebana je praksa poštovanja godišnjih doba i našeg odnosa prema prirodi. Svako godišnje doba ima svoju čar i svoju simboliku, a ikebana nam pomaže da pratimo i uživamo u tim čarima.

255

U Japanu je jesen sinonim za čarobnu

Vabi-sabi u jesen

crvenu boju japanskih javora. Japanski javor je, pored trešnjinog cvijeta, naci- Vabi-sabi je japanski koncept koji se onalini simbol Japana. Poput proljeć- često koristi i u ikebani kao podsjetnik njeg cvjetanja trešnjinog cvijeta, i jesen na prolaznost i nesavršenost života i predstavlja simbol prolaznosti. Razlika na to kako treba da uživamo u svakom je u tome što u nama jesen izaziva i njegovom momentu. A kako da naučiosjećanja sjete i tuge zbog neminovnog mo da uživamo? Ikebana nam, na pridolaska zime.

mjer, pomaže da pronađemo ljepotu i utjehu u jednostavnosti. Vaze pune ruža ili karanfila ne ističu gracioznost ovoga cvijeća, ali samo jedan cvijet postavljen na pravi način može unijeti jesenji dan u vaš dom. Kao što je dovoljna samo jedna vlat trave da se odredi smjer vjetra. Zato je srž ikebane vježbanje pojednostavljivanja i ograničavanja. (Ako želite da saznate nešto više o konceptu vabi-sabi pročitajte divnu knjigu Bet Kempton, „Vabi-sabi, Japanska mudrost savršeno nesavršenog

U Japanu postoji prekrasna praksa života“, (2018), Evro Book, Beograd.) preplitanja godišnjih doba sa svakodnevnim životom. To se manifestuje ne Ikebana nas potiče da cijenimo prirodu samo kroz ikebanu, već i u odabiru i u svim fazama života. Ikebana nas uči da prezentaciji hrane, odabiru odjeće, po- ništa ne traje vječno, ništa nije završeput jesenjih kimonoa i pisanju haiku no i ništa nije savršeno. Ako to prihvatipoezije pune jesenjih simbola.

mo, možemo doživjeti ljepotu u svemu oko nas. A ljepota nam je zaista potrebna u ovo ubrzano, agresivno vrijeme.

256 novembar

Jesenje ikebane Za razliku od rane jeseni, u kasnu jesen pravimo ikebane sa granama koje su ostale skoro bez lišća, i koje nam daju osjećaj prelaska u zimu. Tada ikebane izgledaju oskudnije i pomažu nam da slavimo životni ciklus, uključujući i prividno nestajanje. Jer, priroda u jesen se povlači, smiruje, usporava i akumulira energiju za novo cvjetanje na proljeće. Tada je vrijeme da Kada pravimo ikebane u ranu jesen, njegujemo strpljenje i usporavanje. koristimo prirodne materijale kao što su lišće, grane sa bobicama, plodove poput tikvica i cvijeće koje cvjeta u jesen, kao što je na primjer, hrizantema. Neka vas ove jeseni privuče lišće s rupama, uvelo lišće i gradacije boja lišća koje izražavaju prelaz jeseni u zimu. Naglasak jesenje ikebane može da bude na boji, strukturi ili jesenjim plodovima. U ranu jesen, Sunce je još uvijek toplo tako da su boje još uvijek jake: žuta, narandžasta, crvena i druge tople boje, koje nam daju osjećaj bliskosti.

257

Ikebana - inspiracija pojave kao što su rosa, vjetar, sve mračza vaš dom U jesen nas mogu inspirisati prirodne nije večeri, sve svježiji vazduh zato što sunce gubi toplinu. Energija u aranžma-

Kada aranžirate ikebanu, odvojite do-

nima tada ne dolazi spolja, od Sunce već

voljno vremena kako biste promišljeno

iz unutrašnje energije cvijeća i granja.

i polako odabrali svaki dio aranžmana. Sljedeći put kad krenete u jesenju šet-

Vaze koje se koriste u jesenjim ikebana-

nju, pokušajte da uživate u prolaznoj lje-

ma su vaze u bojama jeseni ili u bojama

poti cvjetova koji su uveli ili promijenili

koje se slažu uz boje jeseni. Obično se

boju, u jesenjem lišću dok se savija u

koriste keramičke vaze ili korpe pletene

svojim posljednjim trenucima, spremno

od bambusa.

da padne na zemlju i da pređe u neki novi oblik.

U drevnom Japanu godina je bila podjeljena na 72 mikro-godišnja doba. Na primjer, period u kojem pišem ovaj članak, 2-7 novembra, zove se „period spuštanja mraza“. To je period u kojem lišće mijenja boju; japanski javor prelazi iz jarko crvene u žutu boju nagovještavajući skori dolazak zime. U ovom periodu se jede riba marlin, zato što je posebno ukusna a od povrća je to šargarepa. Podroban opis svih ovih elemenata možete naći u aplikaciji: „72 seasons (A year seen throught the ancient Japanse calendar)“.

258 novembar

Pronađite neku interesantnu granu ili list i ponesite ih kući. Nemojte da preskačete grančice koje imaju neposlušne zavoje i krivulje. Sjetite se da je to trag njihovog pokušaja da dosegnu sunčevu svjetlost. Dok aranžirate ikebanu, razmišljajte o priči koju želite da ispričate vašim aranžmanom.

Uklonite sve nepotrebno, a zadržite srž Prostor između elemenata u ikebani, grana i cvijeća je jednako važan kao i sami ti elementi. Kada ostavljamo prazan prostor, uklanjamo višak materijala tj. simbolično otpuštamo nepotrebne stvari u životu. I zaista, u životu postoji delikatna ravnoteža između posjedovanja stvari i slobode koju osjećate kad tih stvari nema.

259

Životni stil

Piše: Nataša Bućić @ava_kiddo Fotografije: Pexels

Ako me pitate koji je to napitak koji mo po šolju toplog čaja, parče domaće bez obzira na mesec i godišnje doba pite sa jabukama i orasima, ali i ono što svakodnevno konzumiram, odgovor je je još bitnije - male razgovore, emocije, jednostavan i jasan - to je čaj. Od malih životne brige i razbibrige. Sve stane u nogu, sve do dana današnjeg, taj običaj šolju čaja. sam usvojila od svojih ukućana i postao je za mene pravi mali ritual. Moji prvi Ovaj biljni napitak melem je za promrsentimenti vezani za ostanke kod bake zle dlanove i obraze, ali i za dušu i srce. i deke obojeni su zvonkim zvukom čaj- Nekad je i razlog da zastanemo, nekad nika i osvežavajućim mirisom mente da se okupimo, a nekad je to samo tokoji se razlegao prostorijama, zajedno pli zagrljaj opuštajuće tekućine u sred sa prvim jutarnjim zracima sunca. Ta- napornog i tmurnog dana. Zahvaljujukođe, još uvek osećam damare sreće ći odrastanju na planini i sa planinom koji su potkrepljeni slikama mog pla- imala sam priliku da dosta toga naučim ninskog odrastanja. Scenario je slede- o ovim magičnim biljkama. Koja se od ći: napolju je bela i neumoljiva kraljica njih kad bere, kako se suši, koji deo biljzima, mi ulećemo u kuću sve sa kapa- ke se upotrebljava i na koji način, šta ma, šalovima i rukavicama. Moja sestra popiti kad zaboli stomak, čime tretirai ja, kao i nekolicina naših drugara iz ti poderana kolena, kako umiriti crvekomšiluka. Ulazimo da se okrepimo od no grlo ili izlečiti upaljene sinuse. Lista snežnih aktivnosti, a na peći nas čeka- biljnih čarolija je podugačka. Pozivam ju raznobojne šolje toplog čaja iznad vas da u narednim redovima zajedno kojih se nežno naziru pramičci vodene uronimo u ovu čajnu avanturu kako pare. Kuhinja miriše na matičnjak, med bismo spoznali koje nam to dobrobiti i limun. Na stolu su domaće vanilice. Ti nudi priroda koja nas okružuje i koji su mali rituali i danas žive. Okupimo se če- to načini da ih prigrlimo. sto u predvečerje oko stola da podeli261

Čajevi u kesicama za ili protiv?

usitnjeno lišće potopiti u kipuću vodu i dobiti željeni napitak. Takođe, ceo postupak je toliko jednostavan da nam na radnim površinama ne ostaju mrvice

Filter kesice se vekovima koriste u in- i biljni ostaci koje kasnije moramo da dustriji čaja. Prvobitne su nastale još u čistimo. Još jedan benefit je taj što je 8. veku u vreme dinastije Tang. Bile su ovaj kupovni čaj uglavnom jeftiniji od napravljene od papira koji se savijao i čajeva u rinfuzi ali je i čaj u filter kesicaručno zašivao u četvrtaste kesice. Pa- ma uglavnom lošijeg kvaliteta i znatno pir je korišćen za očuvanje ukusa i aro- slabiji od čajeva koje kupujemo u rinme čaja. Na zapadnoj hemisferi, kesice fuzi. Njihova aroma u većini slučajeva čaja su prvi put ušle u upotrebu počet- odudara od prirodnog ukusa i mirisa kom 1900. godine. Dve žene - Roberta biljke koje proizvođači često maskiraC. Lavson i Mari Molaren, napravile su ju dodavanjem veštačkih aroma. Iz tog prvi patent, tzv. „držač za listove čaja“. razloga na rafovima često srećemo u Koristile su prošivenu mrežastu tkani- širokoj ponudi čajeve raznoraznih ukunu kako bi omogućile da listovi čaja što sa. Takođe, materijali od kojih se daefikasnije prošire svoju aromu, a upo- nas proizvode filter kesice i njihov kvatreba bude što praktičnija. Još jedan od litet mogu biti upitni. Ukoliko ne potiču proizvođača bio je i Thomas Sullivan od prirodnih sirovina i sadrže najlon i koji je u početku koristio svilu u izradi, druge supstance u sebi, u kontaktu sa a zatim je prešao na gazu, ističući njenu vrućom vodom oni mogu oslobađati efikasnost u pripremi. Prva kompanija neželjene i štetne hemikalije. Ovako koja je mašinski proizvodila kesice čaja pakovan čaj podložan je razvoju gljiva, bila je Teekanne, stacionirana u Nemač- naročito u vlažnim uslovima i tokom koj. Međutim, tek 1944. godine je izmi- hladnijeg dela godine. šljena pravougaona vrećica čaja. Preporučljivo je izbegavati zeleni i crni Kupovni čaj u kesicama je praktičniji čaj u kesicama zato što se u njih pakuje za upotrebu - najjednostavnije je fino ono što se u industriji čaja naziva „čajna

262 novembar

prašina“. Čak i kad se koriste celi listovi biljaka, oni mlevenjem u industrijskim mašinama gube svoj kvalitet, kao i pri sušenju biljnog materijala u termičkim komorama i sušarama. Takođe, neke kesice čaja mogu da ostave milijarde mikroskopskih plastičnih čestica u vašoj šoljici. Kanadski naučnici su otkrili da potapanje plastične kesice čaja na temperaturi od 95C° otpušta oko 11.6 milijardi komadića mikroplastike u samo jednu šoljicu čaja. U poređenju sa količinom mikroplastike u drugoj hrani, ta koncentracija je hiljadama puta veća. Studije u Nemačkoj su pokazale da je 60% proizvođača čajeva koristilo filter kesice koje su premazane epihlorhidrinom, nom upotrebom u različite namene. supstancom koja u vreloj vodi postaje One svoju sekundarnu primenu prokancerogena. Takođe, analizom sasta- nalaze u kuhinji, bašti ili čak u kozmeva čaja u vrećici pronađeni su ostaci tičke svrhe. Neki od mojih predloga su preko 1200 vrsta beskičmenjaka, kao i sledeći: više od 400 tragova različitih insekata.

• korišćene kesice čaja možete zakopati u zemlju biljaka koje vole kiselu sredinu

Upotreba čaja u filter kesicama nije eko- (zimzelene biljke, hortenzija, origano). loški opravdana, a njihov negativan eko- Čaj će uticati na pH nivo zemljišta i pološki otisak možemo ublažiti ponov- spešiti rast biljaka;

263

• opuštanje u kadi će biti delotvornije • masnoća sa zaprljanog posuđa se lako i učinkovitije ukoliko u kupku dodate uklanja ukoliko ga napunite vodom i u kesice čaja od lavande, nane ili kamilice nju uronite nekoliko kesica čaja i osta- na taj način ćete je načiniti mirisnom, vite da tako odstoji - taninske materije vaša koža će biti meka i negovana, a su odgovorne za stvaranje ove magije; upalni procesi smireni zahvaljujući pri- • mariniranjen mesa pre pečenja u crsustvu antioksidanasa;

nom čaju dobićete znatno mekše i soč-

• čaj veoma negujuće i stimulativno de- nije specijalitete; luje na rast kose i njen sjaj, tako da je • ako korišćenu vrećicu čaja otvorite i preporučljivo da nakon pranja, vlasište prosušite, možete je postaviti u frižider isperete prohlađenim biljnim čajem,

ili u blizini kante za smeće, kako biste

• iskorišćene vlažne vrećice čaja možete neutralisali neprijatne mirise; prohladiti u frižideru, a onda ih staviti na očne kapke u trajanju od oko pet- Čaj koji kupujete u rinfuzi može imati naest minuta - kofein iz čaja će umanjiti nešto višu cenu, zahteva više vremenatečenost i crne krugove u očnoj regi- na za pripremu i malo više pažnje - ali, ji, ali i poboljšati mikrocirkulaciju;

kako je samo ispijanje čaja ritual, treba

• korišćene kesice čaja, naročito zele- uživati u njemu i svakom momentu koji nog ili crnog, možete staviti preko ope- ovo iskustvo nosi sa sobom. kotine, bubuljice ili ujeda insekata kako biste umanjili iritaciju;

Čaj koji nije u kesicama ima znatno in-

• čaj je odličan saveznik u održavanju tenzivniji ukus i aromu koji potiču iskljustaklenih površina - efikasno uklanja čivo od biljke. Mnogo je jači i potrebne otiske prstiju, masnoću i prljavštinu sa su manje količine kako bismo dobili nastakla. Dovoljno je poprskati površine pitak zadovoljavajućeg ukusa. Takođe, čajem/istrajati kesicom, a zatim ispoli- ne rizikujemo da ugrozimo njegov kvarati;

264 novembar

litet dodavanjem različitih pojačivača

ili pakovanjem u kesice spornog kvaliteta. Dobra strana je i što možemo da

Autohtone vrste čaja

vidimo kako izgleda biljni materijal koji konzumiramo. Ovako direktan kontakt Ako želite najbolje od šolje čaja kako sa različitim vrstama čaja nam pruža za sebe, tako i za svoje bližnje, moja priliku i da naučimo kako koja vrsta u preporuka je da vreme koje provodite prirodi izgleda.

u prirodi iskoristite tako što ćete svoju pažnju pokloniti sticanju znanja o le-

U svakodnevnom životu preporučljiviji kovitim biljnim vrstama. Dobrobit ovih su za upotrebu čajevi u rinfuzi. Za filter mirisnih lepotica nalazi se samo na kokesice čaja se opredelite ukoliko ste na rak od nas, zašto to ne iskoristiti? Pa da putovanju ili u žurbi.

krenemo u avanturu skupljanja čajeva!

Bokvica (Plantago L.) Sa prvim prolećem priroda nam donosi svoje raznolike zelene darove, a među njima i bokvicu. Možete je naći gotovo svuda - na livadama, pašnjacima, u dvorištima i baštama. I nemojte se zbuniti zbog raznolikog izgleda ove veoma lekovite biljčice - postoje muška i ženska bokvica. Ženska bokvica (Plantago major) prepoznatljiva je po svojim širokim listovima, dok je muška bokvica (Plantago lanceolata) karakterističnog izgleda sa svojim uskim, trakastim listovima. Obe su podjednako lekovite

265

i veoma moćne isceljujućim darovima. da odstoji 30 minuta. Nakon toga čaj Od nje se prave obloge, sirupi, tinkture, procediti i piti nezaslađen pre jela. melemi, čajevi. Čaj od bokvice je naročito učinkovit protiv kašlja, a kako smo

Glog

trenutno u sezoni gripa, podelićemo sa

(Crataegus monogyna L./

vama jednu učinkovitu i mešavinu koja krepi duh i telo.

Crataegus oxyacantha L.) Kelti su verovali da je glog bio čarob-

Potrebno vam je: 30g listova bokvice, njakovo drvo, a kasnije je ono postalo 30g iglica smreke, 20g listova podbela, biljka demona i veštica. Brojni mitovi 20g biljke dan-noć. Dve kašičice čajne se vezuju za njega, a po verovanjima i mešavine prelijte sa 250ml vruće vode predanjima našeg naroda ovo je biljka i ostavite da stoji desetak minuta. Za- koja štiti od svakog zla - njime se kiti tim procedite čaj, dodajte u njega med kuća, dobro ga je jesti, a važno mesto ili čak malo sirupa od zove ili višanja. zauzima i u religijskim obredima. SmaUživajte!

tra se jednom od najlekovitijih biljaka na svetu, a naročito je delotvoran kod

Borovnica

kardiovaskularnih oboljenja, lečenju

(Vaccinium myrtillus L.)

nesanice. Glog pripada porodici ruža.

srčanog mišića, umora, anksioznosti i

Ovu biljku, čije sveže plodove leti rado Kod nas je najpoznatiji recept koji se konzumiramo van sezone možemo ko- pravi od lista i cveta gloga i delotvoran ristiti za spravljanje čajeva. U ove svrhe je za mnoga srčana oboljenja. Prema se koriste sušeni listovi i plodovi. Čaj od receptu uzme se jedna kašičica lista i borovnice je odličan za podizanje imu- cveta ili izmrvljenog ploda. Prelijemo niteta, jak je antioksidans, pozitivno uti- ih sa 150ml ključale vode i ostavimo da če na krvnu sliku i reguliše nivo šećera kratko odstoji. Ovako pripremljen čaj u krvi. Sadrži veliki broj vitamina i mi- pijemo tri puta dnevno. Međutim, sa nerala. Čaj se sprema tako što jednu konzumiranjem ovog napitka treba biti kašiku sušenog lista/ploda borovnice veoma obazriv. Preporuka je da čaj piprelijete sa 2dl ključale vode i ostavite jete najduže tri meseca i da ga nikako 266 novembar

ne kombinujete sa lekovima za snižavanje krvnog pritiska, zato što pojačava njihovo dejstvo. Ako pravite čaj od celih plodova gloga, obavezno ih ostavite da odstoje potopljene u vodi.

Hajdučka trava (Achillea millefolium L.) Hajdučka trava naseljava ceo Evropski kontinent. Možemo je pronaći na osunčanim livadama i pašnjacima nadmorske visine do 2500 metara. Karakteristična je po širokim prizemnim listovima složenim u obliku rozete i do 80 cm dugačkoj uspravnoj stabljici po kojoj su raspoređeni sitni perasti listovi. Cvetovi su grupisani u cvasti na vrhu biljke, beličaste do ružičaste boje. O njenoj upotrebi tokom praistorijskog doba svedoče nalazi njenog polena u neandertalskim grobnicama. Naš narod je koristio za vidanje rana hajducima, po čemu je i dobila naziv. U lekovite svrhe koristi se nadzemni, vršni deo biljke koji sakupljamo u vreme cvetanja. Ovaj čaj je dobar kod problema sa sistemom organa za varenje, kao i kod ženskih problema. Priprema se tako što jednu kafenu kašičicu čaja hajdučke trave prelijemo šoljom (200ml) ključale vode, 267

ostavimo da stoji 10 minuta, a zatim pro- belom papiru, na otvorenom prostoru, cedimo. Čaj je potrebno piti 3 puta negde u senci. Proces traje 10-12 dana. dnevno po jednu šolju, pre obroka. Kada je cvet krt na dodir, to je znak da Međutim, najzanimljivija činjenica da je kamilica dobro osušena. Tada je treje čaj namenjen junacima najdelotvor- ba staviti u provetrene platnene vrećice niji u dovođenju u ravnotežu ženskog da bi mogla da diše. Zanimljivo je da je reproduktivnog sistema - on uspešno kod nas sve do 1901. godine kamilica balansira hormone, smanjuje odlive, smatrana korovom, i da su nam nemačuspešno reguliše ciklus i delotvoran je ki trgovci razotkrili moćna svojstva ove u borbi protiv sindroma policističnih biljke. Stručnjaci tvrde da najlepša kamijajnika.

lica raste blizu žitnih polja.

Kamilica

Najčešća greška u pripremi ovog čaja je

(Matricaria chamomilla L.)

voljna količina cvetova. Druga greška je

ta što se u procesu ne upotrebljava do-

Ovo je čaj koji je mnogima poznat još ako čaj kuvate predugo - tako uništaod najranijih dana. Bilo da je u pitanju vate njegova lekovita dejstva, a etarska kašalj, bol u stomaku ili iritacije kože, ulja isparavaju. Pravilno pripremanje ova moćna biljčica vam može pomoći. čaja od kamilice sastoji se u sledećem Kamilica je jedna od najpoznatijih i naj- - u šolju staviti 2 pune kašike cveta kašire korišćenih biljaka u svetu, kako u milice. Preliti ih šoljom ključale vode, prirodnoj tako i u modernoj medicini. promešati, pa poklopiti. Ostaviti čaj da Ona ima antivirusno, antibakterijsko i odstoji pola sata do ceo sat, zatim ga antiseptično dejstvo. To je jednogodiš- procediti i piti. nja biljka sa stabljikom visine 20 do 50 centimetara. Listovi su joj sitni, a cvetovi, koji se nalaze na vrhovima grančice, u

Kantarion

sredini su žuti, oivičeni belim jezičastim (Hypericum perforatum L.) laticama. Cvetovi kamilice imaju izuzet- Kantarion je trenutno jedna od najtrano prijatan miris. Biljku (cvetove i listove) ženijih i najviše istraživanih lekovitih bije potrebno pažljivo sušiti, najbolje na ljaka u Evropi. U pitanju je višegodišnja 268 novembar

zeljasta biljka, samonikla, ona raste u hrastovim i borovim šumama, na proplancima, livadama i pašnjacima, kao i na zapuštenim terenima. Stabljika kantariona je čvrsta i može porasti i više od 100 cm. Listovi su jajasti, izduženi i dugi 3 do 4 cm. Žlezde na listovima izgledaju kao sitne tačke i, gledajući prema osvetljenju, izgledaju kao perforacije. Po toj osobini je biljka i dobila latinsko ime – perforatum. Koren je razgranat. Cvetovi su žuti, veličine 2 do 3 cm. Cvetanje traje od jula do avgusta. Kantarion se tradicionalno koristi kao antiseptik za ublažavanje tegoba kod rana i ogrebotina, a u te svrhe se najviše koristi čuveno kantari- tosenzitivnost, pa dugotrajna upotreonovo ulje. Ona ima umirujuće delova- ba kantarionovog čaja i ulja može da nje, smiruje sistem organa za varenje, izazove veliku osetljivost na sunčeve pomaže kod gastritisa i čira na želucu. zrake, uz pojavu oteklina i opekotina. Čaj se sprema tako što se u 2 dl vrele Budite oprezni! vode stavi 1 kašika usitnjenog suvog cveta kantariona, pomeri se sa vatre i poklopljen ostavi da odstoji 10-15 mi-

Kopriva

nuta. Proceđen se pije tri puta dnevno. (Urtica dioica L.) Posebnu pažnju treba obratiti na vre- Koprivu velika većina nas upozna još u me prikupljanja kantariona - to ne tre- ranom detinjstvu, najčešće preko bezaba činiti kad precveta, zato što njegove zlenih ali dosadnih plikova na rukama i nedozrele bobice kriju u sebi otrovne nogama koji nastaju u dodiru sa ovom materije. Takođe, hipericin izaziva fo- biljkom koja u sebi sadrži, verovali ili ne, 269

mravlju kiselinu. Ono što će vam svaki Podaci o nutritivnoj vrednosti čaja od poznavalac bilja reći jeste da je zdravije koprive pokazuju da je bogat magnei efikasnije ubrati par listova ove bilj- zijumom, važnim mineralom koji počice i od njih spremiti čaj, nego kupiti maže u brojnim telesnim funkcijama. najskuplji čaj pakovan u filter kesice. Čaj se priprema tako što stavimo vodu Kopriva je zeljasta biljka koja raste kao (200ml) da provri, a zatim nekoliko svekorov, najčešće kraj ograda i puteva, žih ili osušenih listova prelijemo istom i u tamnim šumama i zapuštenim pro- ostavimo da odstoje do 10 minuta. Zastorima. Ima uspravnu stabljiku visine tim mešavinu procedimo i uživamo u do 1.5m, a listovi su srcasti i zašiljeni ovom čaju punom blagodeti. Bitno je na kratkim peteljkama. Od koprive se da znamo da pri spravljanju ovog nakoristi list, koren i seme.

pitka treba izbegavati korišćenje metalnih posuda.

Koren je najbolje sakupljati u proleće i jesen, mlade vršne listove najbolje je brati u rano proleće i sušiti, dok se

Lipa

seme sakuplja u avgustu. Ova biljka sa- (Tilia L.) drži veliku količinu gvožđa i zbog toga Ovo je biljka koja za mnoge od nas sa je odlična u borbi protiv anemije - na- sobom nosi sentimente vezane za proročito na početku proleća kad su naši leće i detinjstvo. Bilo da je u pitanju rana organizmi ispraznili svoje depoe i vape ili kasna lipa, njen miris će nas uvek isza svežim unosom minerala i vitamina. puniti osećajem topline i uživanja. Ona Ona se može konzumirati na različite je važila za sveto drvo starih Slovena, načine - kao čaj, sok, čorba, u pitama koji su je sadili blizu kuće, verujući da ih i drugim specijalitetima. Zbog svojih štiti od zla i uroka. Prema legendi zraci osobina nikad se ne konzumira sveža, sunca su „uhvaćeni" u cvetu lipe i kad već samo termički obrađena. Spisak neko popije čaj od ove biljke, toplota benefita koje ima je prilično dugačak. ulazi u njegov organizam i izaziva znoKopriva pospešuje proces detoksikacije jenje, oslobađajući telo od groznice i organizma i pomaže u izlučivanju viška štetnih materija. Za pripremu čaja korivode bez gubitka vitalnosti i energije. sti se cvet sa pripercima. Treba je brati 270 novembar

kašiku lipovog cveta preliti šoljom (200ml) ključale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 10 minuta, zatim čaj procediti i zasladiti po želji. Piti 2-3 šolje čaja dnevno. Uživajte!

Majčina dušica (Thymus serpyllum L.) Majčina dušica je u narodu poznata i kao timijan, bakina dušica, bukovica, divlji bosiljak, materka, tamjanika. Rasprostranjena je širom Evrope i Azije, od brdskih do visokoplaninskih predela. Kod nas je uglavnom samonikla, ali se i gaji, uglavnom u Vojvodini i istočnoj Srbiji. Legenda kaže da je ime dobila po Bogoročim počne da cveta kada ima najviše dici koja se na njoj odmarala za vreme lekovitog etarskog ulja, po sunčanom bega u Egipat. Egipćani su je koristili u vremenu i to oko podneva. Zahvalju- procesu balzamovanja, a Stari Grci u jući etarskom ulju, taninima, sluzima svojim kupatilima i palili je kao tamjan u i flavonoidima tradicionalno se koristi hramovima. Verovalo se da je ona izvor kod prehlade i gripa. Na jugu Francuske hrabrosti i zato su je neretko trljali po lipu u kombinaciji sa lavandom i ma- grudima. Pripisivane su joj i mnoge drutičnjakom koriste kao lek za nesanicu, ge magijske sposobnosti. Zahvaljujući a pomešana sa nanom, hajdučicom i Rimljanima majčina dušica se raširila imelom za ublažavanje napada migre- po Evropi. Oni su je koristili da pročiste ne. U svakodnevnoj upotrebi supenu svoje sobe, dodavali u kadu sa vodom 271

kako bi pospešili dobru energiju i kadili se savetuje da, s obzirom da raste u njom kuću. U Evropi u srednjem veku grupi, ostavite bar 30% cvetova da se ona bi obično svoje mesto našla ispod ponovo razmnože. Majčina dušica se jastuka, kako bi donela što mirniji san. suši u mraku i na promaji. Za vreme velikih epidemija vekovima se čaj od majčine dušice pio umesto Za pripremu čaja potrebno je jednu vode. U upotrebu se vratio na velika punu kašiku čaja preliti sa četvrt litra vrata za vreme aktuelne pandemije.

kipuće vode. Biljke ne treba kuvati kako bismo sačuvali njihovu lekovitost. Čaj

Majčina dušica je višegodišnja zeljasta od majčine dušice je dobar za ublažabiljka sa jednogodišnjim stablom. U pi- vanje kašlja, kod bronhitisa, prehlade, tanju je razgranati, polegli žbun, visine upale grla i nesanice. On ima antisepdo 30cm. Stablo je okruglo i prekriveno tično dejstvo na unutrašnje organe, dlačicama. Bočne grančice su tanke i organe za disanje i urogenitalni trakt. uspravne, sa cvetovima koji su grupi- Majčinu dušicu ne bi trebalo da konzusani na vrhu. Cvetovi grupisani na vrhu miraju osobe koje imaju probleme sa grančica ili u pazuhu listova koncentri- žuči, čirom na želucu i komplikacije sa sani su u okruglaste, klasaste cvasti i ra- jetrom, kao i problem sa štitnom žlezzličitih su nijansi ružičaste boje. Listovi dom. Preparate na bazi ove biljke ne su sitni, izduženo lancetasti, prekriveni nanositi na lice. mekim dlačicama, ispunjeni etarskim uljem. Biljka cveta od maja do prvih mrazeva. Intenzivnog je mirisa koji je

Matičnjak

veoma ugodan. Možemo je pronaći na (Melissa officinalis L.) livadama, pašnjacima, kamenjarima, uz Matičnjak je višegodišnja zeljasta biljka puteve i obode šuma.

prepoznatljiva po prijatnom mirisu koji podseća na limun. Raste i kao samoni-

Majčina dušica se bere od maja do kra- kla biljka uz ograde, po obodu šuma, ja avgusta. Pri branju treba pažljivo ma- uz grmlje, čest je stanovnik domaćih kazama ili nožem odseći biljku u stablu bašti a gaji se i plantažno zbog svojih pazeći da ne zgnječite cvetove. Strogo lekovitih svojstava. Smatra se da potiče 272 novembar

iz regiona istočnog Sredozemlja i Turske, odakle se proširila na sve regione sa umerenom klimom. Stabljika matičnjaka je četvorouglasta i razgranata, a biljka može dostići visinu i do 70cm. Listovi su složeni naspramno, pri dnu jajoliki, nazubljeni po obodu i blago maljavi, dok su beličasto-žuti cvetovi smešteni u pazuhu gornjih listova. Kao lekoviti deo biljke koristi se pre svega list ili čitav nadzemni deo biljke. Čaj od matičnjaka pokazuje protivupalni, antispazmotični i analgetički efekat, a deluje i blago umirujuće na nervni sistem. Preporučuje se kod uznemirenosti, nervoze, nesanice, lupanja srca, kao i kod grčeva, bolova i problema sa varenjem. poklopimo i ostavimo da odstoji 10 do Matičnjak se bere pre cvetanja u visini 15 minuta. Procediti i piti dve do tri šo5-10cm iznad zemlje. Ukoliko se biljka lje čaja dnevno. redovno zaliva moguće je do sredine oktobra imati i do četiri berbe. Biljke vežite u snopove i obesite ih naopačke

Nana

da se suše na mračnom i prozračnom (Mentha piperita L.) mestu. Kad je proces završen odvojite Nana je uz kamilicu verovatno jedna od listove i smestite ih u staklenu teglu ili lekovitih biljaka koje su najčešće u svapapirnu kesu, gde ih možete čuvati do kodnevnoj upotrebi. Dnevna konzumagodinu dana. Upotrebljava se tako što cija čaja od nane može vam pružiti niz jednu supenu kašiku lista matičnjaka koristi - bogat je antioksidansima koji prelijemo sa 200 ml ključale vode, sud pomažu u borbi protiv slobodnih radi273

kala i očuvanju vašeg imuniteta, u sma- na odrveneli, poluuspravni ili uspravni. njenju grčeva, opuštanju mišića stoma- Listovi su kožasti i sjajni linearnolanka i protiv nadutosti, u regulisanju rada celastog oblika, celog oboda pokrivecreva, kod smirenja nervnog sistema i ni svetlucavim žlezdama. Cvetovi su sa kao savršena zamena za šoljicu kafe - kruničnim listićima bele, ružičaste ili zato što ne sadrži kofein. Nana može ljubičaste boje. Čaj koji se pravi od ove da naraste od 60 do 90 cm visine, ima biljke podjednako pomaže deci, odračetvrtastu stabljiku, zašiljene tamnoze- slima i starijim osobama i nema nikalene ili ljubičaste ovalne mirisne listove kvih neželjenih posledica. Pije se kod i lila cvetove. Cveta od jula do avgusta. oboljenja disajnih organa, srca i krvnih sudova, bešike, bubrega, prostate, kod Čaj je najbolje brati po sunčanom danu, bronhitisa, kašlja, dijabetesa, i za snižaoko podneva, pre nego što biljka pro- vanje lošeg holesterola. cveta. Stabla možete vezati u snopove i tako ih sušiti, ali takođe možete od Rtanjski čaj se pije tako što se biljka čvrstih stabljika odvojiti listove i samo kuva zajedno sa vodom sve dok voda njih osušiti. Koristite ga tako što ćete ne dobije crvenkastu boju. Danas se pokafenu kašiku lista nane preliti šoljom sebna pažnja posvećuje očuvanju ove (200ml) ključale vode, sud poklopite i biljke, a masovno branje i sakupljanje ostavite da stoji 10 minuta pa procedi- je nedavno zabranjeno zbog značajnog te. Piti 2-3 puta dnevno po šolju čaja.

proređivanja njene populacije.

Rtanjski čaj

Šipak

(Satureja montana L.)

(Rosa canina L.)

Prva asocijacija na rtanjski čaj je bilj- Šipak, šipurak ili divlja ruža, od davnina na mešavina sa planine Rtanj u Srbiji, poznat i kao pasja ruža je predivan, ali a zapravo je reč o retkoj biljci koja po- trnovit grm čiji plodovi imaju 50 puta seduje jedinstvena lekovita svojstva. To više vitamina C od limuna. Može se naći je višegodišnja žbunasta biljka visoka gotovo svuda jer je prilagođen različi10-40 cm čiji su donji delovi stabla i gra- tim prirodnim uslovima - raste na liva274 novembar

dama, pri ogradama, pa čak i u bašta- risti se u lečenju mnogih bolesti. Što ma kao ukrasni žbun. Bere se tokom se ostalih lekovitih svojstava tiče, proiseptembra i oktobra, jer je tada dovolj- zvodi od šipka otklanjaju malaksalost, no zreo za obradu i ima najviše hranlji- utiču na bolje izlučivanje mokraće i provih i lekovitih svojstava. Šipak se bere čišćavaju krvne sudove. Čaj od šipka po lepom i suvom vremenu kako ne bi se sprema jednostavno - jednu kafenu došlo do kvarenja plodova. Najčešće se kašiku suvih plodova pomešajte sa čeplodovi suše, posle čega se stavljaju na tvrt litra hladne vode. Zatim stavite to čuvanje u pamučne vreće.

na ugrejanu plotnu i kad provri kuvajte još pet minuta - čaj će dobiti lepu na-

Naši stari su šipurak uvek sušili prirod- randžastu boju. Ostavite ga da odstoji nim putem - na suncu, pre čega bi plodovima odstranili peteljke i tvrde krajeve. Ako ipak rešite da taj proces ubrzate i obavite ga u rerni poželjno je da svaki plod presečete preko pola, očistite njegovu unutrašnjost od semenki i dlačica, a zatim ih rasporediti na papir za pečenje i stavite u rernu 3-4 sata na temperaturu od 40 do 50 stepeni. Vitamini i ostali sastojci ploda šipka doprinose opštem zdravlju organizma, posebno povećanju otpornosti tokom zimskih meseci. Šipak se ceni kao efikasan lek protiv dijareje i grčeva u stomaku, a pomešan s drugim biljkama ko-

275

još desetak minuta. Bitno je pažljivo ga procediti, kako biste sprečili sitne dlačice da dospeju u grlo i nadraže ga. Uživajte u vašoj šoljici zdravlja.

Žalfija (Salvia officinalis L.) Do otkrića antibiotika, čaj od žalfije je korišćen kod upale grla, ždrela, promuklosti, upala unutrašnjih organa, za vaginalna ispiranja, kod tuberkuloznog znojenja, gljivičnih infekcija. U medicinskom smislu žalfija je antibiotik širokog spektra. Listovi žalfije su korišćeni za čišćenje zuba i desni, a danas se često ekstrakt žalfije dodaje u paste za zube. Žalfija deluje antiseptično i antimikrobno. To je aromatičan, razgranat polu-žbun sa uspravnim stabljikama visine do 70cm. Listovi su srebrno sive do sivozelene boje, naspramno raspoređeni, lancetastog oblika, dlakavi, i na naličju imaju izraženu mrežastu nervaturu. Cvetovi su plavo-ljubičasti, ponekad ružičasto-beli, dvousnati, sakupljeni u klasaste cvasti. Kao lekovita sirovina koristi se njen osušen list koji sadrži najviše lekovitih

276 novembar

svojstava u ono doba kada žalfija počne Tradicionalna upotreba zovinog cveta da cveta, u maju mesecu. Čaj od žalfije kao sredstva za sniženje povišene teleje bogat antioksidansima i ima sposob- sne temperature i diuretika potvrđena nost da ojača imuni sistem i oslobodi je i savremenim naučnim istraživanjitelo od delovanja štetnih slobodnih ra- ma. Čaj se priprema na sledeći način dikala. Priprema se tako što se jedna - dve kafene kašike cveta zove preliti kafena kašičica žalfije prelije šoljom šoljom (200 ml) ključale vode. Sud poključale vode, poklopi i procedi posle klopiti i ostaviti da stoji 10 minuta. Pro15 minuta. Tako pripremljen napitak cediti i piti po jednu šolju čaja tri puta možemo konzumirati dva puta dnevno. dnevno. Nezrele ili sveže bobice zove

Zova

nikada ne treba koristiti jer mogu da imaju kancerogen uticaj.

(Sambucus nigra L.)

Procesi sušenja i U periodu maj-jun niko ne može ostati ravnodušan pred opojnim mirisom ra- čuvanja skošnih cvetova zove. Pored kamilice i žalfije ona se smatra jednom od najsta- Ako ste se opredelili da uzgajate čajeve rijih lekovitih biljaka.

u domaćoj radinosti verovatno se pitate kada je pravi trenutak za branje? To je

I bobice i cvetovi se koriste u narodnoj uglavnom onaj momenat neposredno medicini hiljadama godina. Iako imaju pre cvetanja biljke. Cvetovi često znaju slične efekte u jačanju imuniteta i u bor- da odvuku hranjive materije tako da libi protiv infekcija, cvetovi zove imaju i stovi gube na svojoj aromatičnosti. neke dodatne blagodeti. Čaj od zovinog cveta preporučuje kod prehlade, kašlja Naš savet je da biljke ne zalivate nei bronhitisa, na početku upale pluća i posredno pre sečenja kako bi zadržale kod tuberkuloze, astme i reumatskih visoku koncentraciju esencijalnih ulja. oboljenja, a flavonoidi pokazuju i anti- Uglavnom se beru vrhovi biljaka, što oksidantno delovanje.

predstavlja deo sa cvetom i 3-4 nivoa 277

listova, zavisno od toga kolika je biljka. promajnom mestu. Bitno je čajeve saTrebalo bi izbegavati drvenaste delove, čuvati od vlage i obezbediti im neopodnosno donje delove grančica, jer su hodnu suvlju atmosferu kako bi biljni arome u njima nešto slabije.

materijal sačuvao svoj kvalitet.

Da li imate običaj da bočnih izdanaka, tako da ćete već našećerite vaš čaj? kon desetak dana primetiti mlade granOvim postupkom pospešićete rast iz

čice. Sledeći korak je sušenje - ukoliko su stabla deblja i kruta sa njih možete Ukoliko ste ljubitelj čaja, verovatno sveskinuti listove i odvojeno ih osušiti na sno pravite ovaj zdrav izbor izbegavapamučnoj prostirci, vodeći računa da jući različita industrijska pića, koja su se na istoj ne preklapaju. Biljni materijal puna veštačkih dodataka loših po naše treba smestiti na senovito i prozračno zdravlje. Zašto biste onda dodavali šemesto sa blagom cirkulacijom vazdu- ćer u šoljicu čaja? Ako praktikujete ovu ha. Povremeno nežno prstima prođite nezdravu naviku zato što ste neizlečivi kroz listiće, kako biste ih razdvojili. Čaj sladokusac, predlažem vam da šećer je spreman za pakovanje kad je šuškav zamenite medom. Stavljanje meda u i pucketav na dodir. Osušene biljke treba pakovati u staklene tegle ili platnene vrećice koje ćete držati na tamnom mestu. Možete ih pre pakovanja samleti - na taj način one će lakše oslobađati svoju aromu pri upo-

čaj je mnogo zdraviji izbor od upotrebe konvencionalnog šećera, međutim ljudi koji imaju dijagnostikovan problem sa šećerom moraju biti oprezni zbog viskog glikemijskog indeksa koji i prirodan med ima.

trebi. Ukoliko su stabljike čaja nešto Konvencionalni šećer ne sadrži nutritivnežnije, možete ih vezati u snopove i ne vrednosti i često dovodi do povećaobesiti naopako da vise na tamnom i nja telesne težine, visokog krvnog pri-

278 novembar

tiska i visokog nivoa šećera u krvi. On je jedan od „najpodmuklijih“ sastojaka koji se dodaju u industrijski procesuiranu hranu i grickalice - jer nije naveden kao „rafinisani šećer“. Jedna kašičica šećera dva puta dnevno, u roku od 365 dana, je četiri kilograma za godinu dana. Za 10 godina ta brojka bi mogla da naraste i do 40 kilograma, samo zato što niste želeli da odustanete od jedne kašike šećera u svojoj šoljici čaja. Eto načina kako male promene mogu izvršiti neverovatan uticaj na život pojedinca. Na tržištu postoje druge zdrave alternative za šećer, kao što su brezin šećer i stevia. Zato sledeći put kad krenete da zasladite svoj omiljeni napitak konvencionalnim šećerom dva puta o tome razmislite. Vaše telo će vam biti zahvalno!

279

Kotaway je iskren u svojim namerama. Održivost započinje u našim sastojcima. Kreirani od 100% prirodnih, pažljivo sakupljanih i ručno pripremljenih čajeva bez dodatih veštačkih aroma i pojačivača ukusa. Verujemo da holistički pristup započinje u povezivanju sa tradicijom sakupljanja biljaka i načinu pripreme biljnih mešavina koji se prenosi generacijama. Kotaway herbal je inspirisan njegovom osnivačicom Kotaway brenda odeće od prirodnih materijala, Anom Jovanović koja je kroz prethodnu karijeru arhitekte tražila načine kako da preventivno ojača i balansira um i telo. Izaberite jedan od dva ukusa (Balance, Breathe deep) u skladu sa vašim raspoloženjem, dobom dana i prepustite se probranim aromama koje će opustiti vaš um i telo. Naše čajeve možete poručiti online Kotaway.com.

280 novembar

BALANCE Zalaskom sunca treba da sumiramo sve što se desilo tokom dana, da oprostimo, volimo, mentalno zagrlimo i pustimo svoje telo čisto i opušteno da utone u san. Mešavina ovog čaja umiriće um, organe i pripremiti nas za san. Matičnjak je dobro poznati pomoćnik kod nervoze i nesanice u ljubavi sa lipom, kamilicom i jabukom daje ukusnu kombinaciju ukusa koja vas vraća u sadašnji trenutak.

BREATHE DEEP Ovaj čaj preporučujemo kao svakodnevni ritual u čast našeg vitalnog organa-pluća. Ritual čaja uvek pripremati na prazan stomak pola sata pre obroka ili dva sata nakon obroka. Odlična je priprema za vežbe disanja jer će umiriti upale disajnih puteva i olakšati rad pluća punim kapacitetom.

281

Hrana

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Privatna arhiva

plant based soulfood

Zdravo Katarina, možeš li da nam ispričaš kako je izgledao tvoj prelazak na celovitu biljnu ishranu bez rafinisanih ulja, šećera, mlečnih proizvoda i glutena? Svoj način ishrane sam promenila pre nekih godinu i po dana, i to prilično naOvog meseca naša gastro inspiracija je glo – „preko noći“, što svakako nije neKatarina Femić Ognjanović, autorka što što bih i drugima preporučila. Instagram bloga @plant.based_soul- Nalazila sam se u prilično stresnom i food na kojem možete pronaći pre- zdravstveno izazovnom periodu u kom gršt ideja za pripremu ukusnih, zdra- sam se suočila sa nesnosnim bolovima vih i jednostavnih biljnih obroka bez u kolenima i informacijom da postoji rafinisanih ulja, šećera, mlečnih pro- mogućnost da razvijam neku autoimuizvoda i glutena. Sa Katarinom sam nu bolest (različiti simptomi i analize za novembarsko, jesenje izdanje raz- krvi su upućivali na to, ali još uvek nisu govarala o prelasku na celovitu biljnu bili dovoljno izraženi da bi se moglo ishranu i njenom uticaju na zdravlje, utvrditi šta je tačno u pitanju). Ni pre o načinu pripreme jela, začinima koje toga moje zdravlje nije bilo najsjajnivoli, trikovima kako da poboljšamo i je - rozacea, alergije, migrene, jako loš prilagodimo neke zdrave namirnice imunitet i česte prehlade, sve je to nesvom ukusu, kao i o osluškivanju svog što što sam prihvatala kao takvo, bez tela i praćenju svih signala koje nam razmišljanja o tome da mogu da utičem ono daje.

na promenu. S obzirom na to da moj tata ima reumatoidni artritis, vrlo sam dobro znala šta bi ta dijagnoza podrazumevala, tako da me je saznanje da potencijalno idem u tom, ili nekom sličnom pravcu prilično obeshrabrila. 283

Ipak, nakon određenog perioda „štre- dem i kuvanu biljnu hranu. Tako sam ber“ u meni se probudio, počela sam vremenom došla do celovite biljne da istražujem i vrlo brzo sam naišla na ishrane koja podrazumeva unos razinformaciju da postoji anti-inflamator- novrsnog povrća, voća, mahunarki, žini način ishrane koji može da ublaži i tarica, semenki i orašastih plodova. spreči različite upalne procese. Naišla sam tada i na jedan specifičan program Prateći na koji način mi telo reaguje, koji je, između ostalog, podrazumevao putem sam eksperimentisala sa prete100% sirovu ishranu, te sam odlučila da žno sirovom i pretežno kuvanom hraga isprobam. Sad iz ovog ugla znam da nom, detoks sokovima, većim i manjim je bilo nerealno očekivati da će se moje unosom masti i sličnim varijacijama. Ne telo navići preko noći na tako drastičnu znam u kom će me pravcu ovaj propromenu, ali zanimljivo mi je da nisam ces na kraju odvesti i da li ću ostati na imala mentalno uopšte toliko problema potpuno biljnoj ishrani, ali ono što je da u odluci istrajem. Pomisao da imam sigurno jeste da će biljke nastaviti da mogućnost da nešto uradim za sebe zauzimaju važan deo na mom tanjiru. me je ispunila osećajem moći umesto dotadašnjeg osećaja bespomoćnosti. Na tvom profilu nema mnogo inforZapravo, za mene ceo ovaj put pred- macija o tebi, tvojim drugim interestavlja nešto više od same ishrane, vi- sovanjima i hobijima pa ću te u ime dim ga kao čin preuzimanja odgovor- čitalaca pitati ko je Katarina i čime se nosti i ispoljavanja ljubavi prema sebi. još bavi kada ne priprema ukusne i zdrave obroke bazirane na biljkama? Na sirovoj ishrani sam izdržala nekih mesec i po dana, kada sam počela da Moja interesovanja su se tokom živoimam veće probleme sa stomakom, ta prilično menjala, od engleskog jezikoji nije navikao na toliku količinu vla- ka koji sam studirala, preko digitalnog kana. Ipak, kako sam osetila poboljša- marketinga, do fotografije kojom sam nje u količini energije, odlučila sam da se bavila i koju sam zapostavila zbog ne odustajem u potpunosti već da uve- problema sa kolenima. Ipak, tu potre-

284 novembar

bu za estetskim izražavanjem na neki način zadovoljavam trenutno na svom kulinarskom profilu. Sebe bih opisala kao velikog emotivca i introverta koji voli da provodi vreme u promišljanju, istraživanju i učenju, šetnji, gledanju dobrih filmova i serija, čitanju knjiga, putovanjima. Koji je tvoj omiljeni dnevni ritual? Moj omiljeni deo dana je jutro, tako da volim ritual laganog ulaska u novi dan. Prvih pola sata se trudim da ne gledam u telefon već provodim vreme čitajući knjigu. Nakon toga spremam sebi doručak, uz muziku ili neki podkast. A omiljeni ritual u kuhinji? Po prirodi sam prilično organizovana i volim kada su stvari oko mene lepo složene. Tako da i u kuhinji volim da sve namirnice lepo sredim u teglice i da ih obeležim odgovarajućim nalepnicama. Isto tako i prilikom spremanja hrane volim da sve sastojke unapred pripremim, izmerim i sipam u zasebne činijice.

285

Koje su to sezonske namirnice koje da se obogati bundevom ili cveklom. će igrati glavnu ulogu u tvojoj kuhinji Što se tiče slatkiša, češće će se paliti ove jeseni i zime?

šporet i rerna tako da će, pored povremenih sirovih poslastica, više biti pris-

Krompir (slatki i običan), bundeva, bro- utni različiti brauniji, mafini i palačinke. koli, keleraba, šargarepa, kupus, kesten, ali i jabuke, kruške i grožđe.

Na svom Instagram profilu uz zanimljive recepte povremeno sa pratiocima

A začini/umaci/namazi/čorbice/slatki- deliš i savete kako da bolje iskoriste ši, kako izgleda tvoj sezonski dnevni nutritivnu vrednost nekih namirnica meni?

ili kako da poboljšaju ukus nekim jelima zanimljivim začinima. Koji su to

Jesen i zimu vezujem za tople čorbice svakodnevni trikovi koje uz pomenutako da će definitivno na meniju biti te i sama primenjuješ kako bi postigla različiti potaži od korenastog povrća i bolju teksturu, pojačala neki ukus ili variva od mahunarki u kombinaciji sa unapredila neko jednostavno jelo? kinoom ili integralnim pirinčem. Uz njih uvek dodam i činiju sveže salate.

Ono što bih istakla za pripremu salata jesu različiti prelivi i dresinzi. Do-

Za jutro biram tople kaše od ovsenih bar preliv svaku salatu može napraviti pahuljica, heljde ili amaranta sa dodat- ukusnom, čak i ako niste ljubitelj nekih kom jabuke, banane ili bundeve, sa raz- sastojaka. Možete da pravite različite ličitim semenkama i orašastim plodo- kombinacije, sa tahinijem, kikiriki puvima, ali i bobičastim voćem koje sam terom, izblendanim indijskim orasima, ranije pripremila u zamrzivaču.

avokadom, tamari sosom, limunovim sokom, belim lukom, senfom, sušenim

Od začina preovlađuju cimet, muskatni paradajzom, kao i omiljenim začinima. orah, kardamom, đumbir i kurkuma, a Takođe, obavezno dodajte neke hrskakada su namazi i umaci u pitanju, tu je neve elemente, kao što su semenke, klice izostavni humus koji u ovoj sezoni može ili seckani orašasti plodovi. 286 novembar

Kada su u pitanju kariji i variva od mate da dodate malo kurkume i indijsku hunarki i povrća, možete da eksperi- crnu so koja ukusom podseća na ukus mentišete sa dodavanjem kašike tahi- jaja. nija ili putera od orašastih plodova, a ukoliko želite da vam smesa bude gu- Šta ako ne volimo ukus ili teksturu šća dodajte kašiku brašna tapioke raz- neke zdrave namirnice, na koji način mućene u malo biljnog mleka.

je možemo zamaskirati i inkorporirati u svoje prehrambene navike?

Tofu se često ljudima ne dopadne kada ga prvi put probaju, ali ako se pripremi Za izbegavanje određene teksture na odgovarajući način može biti veoma moj favorit jeste blendanje, odnosno ukusan. Prvo je neophodno da ga pri- pretvaranje voća/povrća/mahunarki tisnete i iscedite višak tečnosti, a potom u različite smutije, potaže i namaze. da pripremite dobru marinadu u kojoj Takođe, od povrća se može napraviti bi trebalo da odstoji bar pola sata (što i veoma ukusan preliv za testeninu za duže to bolje). Za postizanje hrskave koji niko ne bi mogao sa sigurnošću da korice uvaljajte ga u brašno tapioke ili pogodi koje sve sastojke sadrži. Što se kukuruzno brašno, a ukoliko želite da tiče ukusa, tu mogu da pomognu razisprobate tofu „kajganu“, ne zaboravi- ličiti začini koji će zavarati čulo ukusa i 287

preokrenuti pažnju u drugom smeru. podgrejem ga u rerni i napravim tople Svakako, ukoliko neko baš ne voli ukus sendviče. Potaže i variva/karije od sočineke namirnice, mislim da je bolje da va i pasulja volim zato što u njih možete skloni fokus sa nje i da istraži mnoštvo da ubacite bilo koje povrće koje vam drugog voća i povrća. Meni se, na pri- stoji neiskorišćeno. Dodatno, volim da mer, ne dopada ukus komorača i ne imam uredno sređen i pregledan frižitrudim se da ga zavolim.

der, što mi pomaže da uvek vidim šta se nalazi u njemu i na taj način lako

Bacanje i propadanje hrane je jedan mogu da se podsetim da je vreme da od velikih etičkih i ekoloških proble- iskoristim neku namirnicu pre nego što ma. Na koji način se ti boriš protiv propadne. food waste-a i imaš li nekih oprobanih recepata za obroke od ostataka Podeli sa našim čitaocima tvoj trenuthrane?

no omiljeni recept koji se brzo i jednostavno sprema?

Gledam da, kad god mogu, planiram obroke unapred, a takođe se trudimo Trenutno mi je omiljena kaša od amada ne kupujemo više namirnica nego ranta za doručak. Ukoliko do sada nisšto je realno da potrošimo. Često se te probali amarant, preporučujem da dešava da neki obrok sklopim od osta- isprobate, s obzirom na to da obiluje taka hrane iz frižidera (na primer, sala- vitaminima i mineralima. Potrebno je tu od polovine avokada, ostatka kuvane nekih 25 minuta, ali možete je spremiti kinoe, pečenog povrća od prethodne unapred za dva-tri dana i time uštedeti večere i slično), tako da se nikad ne vreme za svakodnevnu pripremu dodešava da nešto bacimo. Ukoliko pri- ručka. Za dve porcije će vam biti pometite da vam stoje prezrele banane trebno 80g amaranta, oko 150ml vode, koje nemate kad da iskoristite, možete 2 kašike lana, 1 banana, pola kašičice ih iseckati i zamrznuti i potom upotre- cimeta, dve kašičice rogača, dve kašibiti za neki smuti ili sladoled. Hleb ne ke putera od orašastih plodova i malo jedem često, ali ukoliko vidim da je suv biljnog mleka.

288 novembar

Amarant potopite u vodu preko noći, ujutru procedite i isperite. Stavite u šerpicu, zajedno sa izmerenom vodom, dovedite do ključanja pa ostavite da se krčka na niskoj temperaturi poklopljeno nekih 20 do 25 minuta (proveravajte da li je isparila većina vode). Potom umešajte mleveni lan, puter, začine i izgnječenu bananu, dodajući biljno mleko do željene gustine. Preko možete dodati neko voće po izboru, semenke suncokreta, konoplje ili bundeve, seckane orahe i slično. Ušli smo u hladniji i taman period godine u kome se dosta vremena provodi u zatvorenom, i neretko se dešava da poželimo da uz dobro društvo i filmsko ili veče posvećeno društvenim igrama uživamo i u nekim grickalicama. Imaš li predlog za neke zdrave i ukusne grickalice? Neki od predloga su seckano sirovo povrće u kombinaciji sa gvakamole sosom ili humusom, pomfrit od batata ili šargarepe pečen u rerni, seckane jabuke ili neko drugo voće u kombinaciji sa kikiriki puterom ili tahinijem, kokice spremljene bez ulja, domaći krekeri od integralnog brašna i semenki.

289

Koja lokalna mesta na kojima se služi bih preporučila jesu Irvin Jalom, Gabor ukusna i zdrava plant based hrana bi Mate, Haruki Murakami, a za one koji ovom prilikom izdvojila?

su zainteresovani za istraživanje benefita biljne ishrane tu su knjige „How not

Preporučila bih restorane Bemata, Rai to die“ (Michael Greger) i Fiber Fueled Urban Vege, Vikasha Lounge, Kokos (Will Bulsiewicz). Bistro i Oliva. Novembar je mesec veganske ishrane, Tvoje preporuke za knjige/blogove/nj- pa ću te u skladu s tim i pitati, koji su uzletere/emisije koje redovno pratiš i to benefiti konzumiranja biljne ishrau kojima uživaš.

ne koje si sama osetila na sebi?

Blogove ne posećujem toliko često, ali Generalno ja ne smatram sebe veganajčešće kao izvor inspiracije poseću- nom, s obzirom na to da veganstvo jem one posvećene pripremi biljnih ob- podrazumeva mnogo širi koncept od roka kao što su „Rainbow Plant Life“, ishrane. Takođe, mislim da je važno na„Plant-Based on a Budget“ ili „Nouris- praviti razliku između veganske i celohing Amy“.

vite biljne ishrane, jer veganska hrana može biti zdrava ali i puna rafinisanih

Neki od stranih podkasta koje trenutno masti, šećera, aditiva. Kao što sam na pratim jesu „The Exam Room“, „Wellness početku spomenula, jedan od glavnih with Ella“, „Rich Roll“ „The Proof with Si- razloga mog okretanja biljnoj ishrani mon Hill“, a od naših tu su „Tampon zo- jeste njena anti-inflamatorna priroda. na“, „Dva i po psihijatra“, Ana Sokolović. Neki od ostalih benefita koji se vezuju za ovakav način ishrane jesu gubitak Kada su knjige u pitanju, tu mi se sme- neželjenih kilograma, prevencija karnjuju periodi kada čitam više fikciju, pe- diovaskularnih oboljenja, dijabetesa, riodi kada radije uživam u knjigama po- određenih kancera i mnogih drugih svećenim psihologiji i ličnom razvoju, bolesti. Lično sam osetila poboljšanje ali u poslednje vreme i periodi kada bi- u vidu povećanja energije, čistije kože i ram knjige na temu ishrane. Pisci koje boljeg imuniteta. Naravno, kako bi do290 novembar

šlo do bilo kakvih promena, neophod- ma svog organizma, periodom života ne su izmene i u ostalim aspektima ži- i godišnjim dobom? vota (redovna hidratacija, san, fizička aktivnost, regulacija stresa).

Teorija je jedno a primena nešto sasvim drugo. Iako postoje neke univerzalne

Šta bi posavetovala onima koji žele da smernice, svako za sebe mora da isprapređu na ovakav način ishrane ili jed- ti kako mu telo reaguje na određene nostavno inkorporiraju više biljaka u promene, na same sastojke i njihove svoju ishranu?

kombinacije, na to koja hrana prija njegovom organizmu leti a koja zimi. Lično

Moj savet bi bio da promene uvode po- i sama radim na tome, pratim kako mi stepeno, kako bi dali telu priliku da se telo reaguje pa na osnovu toga uvonavikava na nov način ishrane i veću dim promene. Svakako pozivam ljude količinu vlakana. Takođe, da pre bilo da istražuju, konsultuju se sa različitim kakvih većih promena dobro istraže na stručnjacima, ali i da ne zapostavljaju koje namirnice je potrebno da obrate sopstveni osećaj u telu i poruke koje pažnju kako bi zadovoljili sve nutritivne im ono šalje. potrebe. Da eksperimentišu sa sastojcima i ukusima, dok ne pronađu kombinacije u kojima će uživati, jer jedino na taj način promene mogu ostati održive. Ono što je najvažnije jeste da svako zna za sebe razlog zbog čega želi da uvede određene promene u ishrani i da taj razlog koristi kao izvor motivacije u svakodnevnoj primeni željenih navika. Za kraj, koji je tvoj savet čitaocima kako da usklade ishranu sa potreba-

291

Zašto je Oro Nero tako poseban? • Nema neprijatnog mirisa nakon konzumacije • Slatkastog ukusa i teksture suvog voća • Lagan za želudac • Sadrži nekoliko puta više minerala i antioksidanasa u poređenju sa belim lukom • Odlično se slaže uz slatka i slana jela

292 novembar

Volimo da se igramo ukusima i spajamo na prvi pogled nespojivo, zato pustite mašti na volju i krenite u kulinarsku avanturu sa nekim od naših proizvoda.

Iza brenda Oro Nero stoji porodično poljopri-

Oro Nero čenovi

vredno gazdinstvo Vujanić iz Svilajnca koje se Mogu se konzumirati direkt iz teglice u od 2020. godine bavi proizvodnjom fermen- kombinaciji sa suvim i koštunjavim voćem. tisanog belog luka. Dominantna sorta luka u Odlični kao dodatak pastama, picama i našem procesu je domaći jesenji beli luk bo- svim vrstama mesa, u vidu sosa ili namasut. Fermentacija se odvija u specijalnim ko- za. Ne treba ih dugo termički obrađivati, morama na određenoj temperaturi i vlažnosti već je najbolje dodati dok je jelo toplo. vazduha, bez dodavanja aditiva, veštačkih boja i aroma, u trajanju od 30 dana.Da se naš luk sla-

Oro Nero honey

že uz sve pokazuju i brojne uspešne saradnje Iseckani čenovi fermentisanog belog sa domaćim proizvođačima, kao što su: Žuna luka odležali u bagremovom medu premaslac - puter sa Oro Nerom, Vrag - ljuti sos sa ko 6 meseci. Odličan dodatak salatama Oro Nerom, Piroćanac - ajvar sa Oro Nerom.

i u kombinaciji sa jakim zrelim sirevima.

Oro Nero powder Fermentisani beli luk u prahu, neizostavni je deo potaža i čorbica, krompir pirea, slatkih i slanih testa.

Film

Piše: Irina Markić @hasanaginica_ Fotografije: Slobodna zona promo

Hibridna harmonija čoveka i plastike

Flašaroši

Te večeri izašla sam sa projekcije Flašaroša s nepoznatim ukusom plastike u ustima. Iako sam mnogo puta slušala i

Nakon ovogodišnje 19. Slobodne zone čitala o tome kako svaki prosečan čovek dobila sam dovoljnu količinu hranljivih nedeljno pojede oko 5 grama plastike, sastojaka angažovane kinematografije što je težina jedne kreditne kartice, te koja mi je nedostajala. Nakon što su se večeri nisam umela da procenim tačnu utisci posložili, a festival koji je obuhva- težinu koju sam obuhvatila. tao 64 filma se zvanično i završio, rešila sam da bacim jedan kratak osvrt na Reditelj Nemanja Vojinović nije imao retrovizor i izdvojim dva filma koja su, zamisao da u prvi plan stavi priču o bez sumnje, na mene ostavila snažan ekologiji i kritiku potrošačkog društva, utisak. Možda bi trebalo spomenuti da naprotiv - u prvom planu je arheološko je nagradu za najbolji angažovani film nalazište Vinčanske civilizacije, na hiu regionalnoj konkurenciji Horizonti ljade galebova, teških mašina i više od Balkana odneo dokumentarac Flaša- 200 radnika-sakupljača plastičnih flaša roši Nemanje Vojinović za, kako kaže i metala. Sedela sam prikovana za bioPolitika – „portret sveta u nestajanju”. skopsko sedište hipnotisano gledajući Bilo da je u nestajanju ili nije, ipak sam ovaj meditativni ekopoetični film koji smatrala da je Vojinović uspeo da od predstavlja pravu hibridnu harmoniju, silne plastike i njenih sakupljača obliku- akvarel đubreta i flašaroša koji zajedno je jedan vizuelni, lirski, poetski doživljaj. učestvuju u uravnoteženom, cikličnom A to je, složićete se, nešto što ipak ne odnosu čoveka i plastike. I tako su nanestaje.

stali flašaroši.

295

Važno je naglasiti da su flašaroši oduvek postojali - s tim što za njih mnogi Reditelj Nemanja Vojinović

nisu znali. Upravo iz tog razloga, Vojinović je napravio jedno svedočanstvo o ljudima koji su na posao dolazili na deponiju iz svih delova Srbije kao sezonski radnici koji su prikupljali flaše za izvesne privatne firme. I baš na tom mestu, na jednoj od najvećih evropskih roša i metalaca. I taj nevidljivi paralelni deponija stvara se potpuno novi dis- svet koji vam se odjednom ukazuje kurs - flašaroši i plastika su tako u sta- funkcioniše. I taj nevidljivi svet ima svonju uzajamnog poštovanja, kao celina ja pravila: galebovi dobro poznaju strai njen deo.

tegiju sletanja kako se ne bi upetljali u plastičnu kesu. Flašaroši znaju koliko

Ako ste imali tu sreću da pogledate bilo vreća treba da napune, koju boju sprekoji film Rona Frika kao što je Koyaani- ja koriste za ispisivanje inicijala na njoj sqatski, Baraka ili Samsara gde gledalac i kakve osobine treba da krase glavnog biva potpuno hipnotisan upečatljivim grupovođu. Flašaroši se ne mešaju s prizorima prirodnih bogatstava, ratnih metalcima - metalci gledaju svoja posla područja, industrijskih kompleksa i re- i malobrojniji su. Flašaroši imaju soppetitivnošću ciklusa života, onda sam sa- stveni hijerarhijski sistem, znaju kako svim sigurna da ćete zavoleti i Flašaroše. se prikuplja plen i žive u neposrednoj blizini deponije. Opčinjeno sam posmatrala pejzaž deponije kao neprikosnovenu sinestetsku Iako ćete otići u želji da pogledate jeepopeju. Pred vama se pruža nesagle- dan dokumentarni film, ipak ćete izaći div prizor druge najveće deponije Evro- sa utiskom da je to bila i vizuelna anpe, neumornih galebova koji gotovo ri- tropologija sa plastikom kao vezivnim tualno obleću u vazduhu, kompaktori, tkivom koje povezuje sve ove nespojive kiperi, utovarivači i više od 200 flaša- elemente u jednu celovitu sliku. 296 novembar

297

Plamen odrastanja

Raj u plamenu

Priča prati detinjstvo Laure, Mire i Stefi koje žive bez majke i oca. Iako u toku filma nemamo nagoveštaj o tome gde bi mogao biti njihov otac - saznajemo

Nisam bila sigurna zbog čega sam uzela da ih je majka iznenada napustila uoči karte za film koji govori o mukotrpnom Božića. Nedostatak oba roditelja zvuči odrastanju sestara u jednom radnič- kao prokrčen teren za haotičnu slobokom švedskom naselju. Oduvek sam du, potpunu anarhiju i dirljivu, razulapreskakala takve delove u romanima, renu sestrinsku ljubav. Tri sestre od 16, te sentimentalne priče o bolnom sazre- 12 i 7 godina tako zajedničkim snagama vanju i ulasku u svet odraslih mi nikad osmišljavaju metode pljačke obližnjeg nisu bile bliske. Iz tog razloga sam bila supermarketa kako bi uzele potrebne sigurna da će mi film koji govori o 3 se- namirnice, krišom upadaju u tuđe vistre koje su prepuštene same sebi, bez kendice i stanove i bezbrižno trčkaraju roditeljskog nadzora i brige, biti nepo- poljanama i livadama. Film Raj u plametrebno sladunjav i melodramatičan. A nu je živopisan mozaik najbezbrižnijih onda se dogodilo da sam završila para- detinjarija protkan zbunjujućom prirolisana u bioskopskoj stolici plačući kao dom odrastanja i sazrevanja. mala devojčica. Gustafson je pokušala, kako je i sama Švedska scenaristkinja Mika Gustafson istakla, da pokaže kako izgleda kada je napravila svoj rediteljski debi kad je anarhija i potpuna sloboda stoje rame reč o igranom filmu, a 3 devojčice koje uz rame sa očajanjem. Svet odraslih su i glavne protagonistkinje su se prvi obuhvaćen očima deteta deluje lakoput oprobale kao glumice. Međutim, misleno i nespretno, pa nije ni čudno film je daleko od rediteljskog poduhva- što Laura, Mira i Stefi radije biraju da se ta neke neiskusne balavice. Svaki ka- same o sebi staraju, nego da se o njima dar, dijalog, pa i soundtrack baca iskri- brine socijalna služba. Odrasli koji tuce i čini da raj iz minuta u minut blesne maraju njihovim detinjstvom su susedi kao zapaljena šibica.

298 novembar

o kojima ne znamo mnogo, daleki ro-

đaci i slučajni prolaznici koji ni sami ne odaju utisak odraslih. Tako izgleda svet odraslih strašenih čovekolikih karikatura. Ponekad je potrebno da se pred njima razmahuješ crvenom maramom da bi ih razbudio kao bikove. Mika Gustafson je ovim filmom upravo to i učinila - na najdirljiviji način je raj bacila u plamen odrastanja i napisala najnežniju posvetu sestrinske ljubavi.

Rediteljka Mika Gustafson, foto: Lilja Fredrikson

prepun zbunjenih i potištenih ljudi poput pre-

299

Kolumna

Tekst i fotografije: Vladislav Radak @vradak

Kada je januarsko jutro iznad Frank- Da, morao sam da priznam sebi. Ja furta konačno slomilo svaki otpor ma- imam problem sa spavanjem. Ali nisam gle koja se uz jutarnji mraz spustila jedini. Pre nego što nas je podmukla do zemlje, na putu za posao me je če- pandemija naterala da malo usporikalo prvo neprijatno iznenađenje te mo, Svetska zdravstvena organizacigodine, čije će prvo naredno iznena- ja je podelila alarmantan podatak da đenje biti zagrcnuti sredovečni čovek dve trećine odraslih ljudi u razvijenim u Vuhanu, koji se posle obilne večere zemljama ima problem sa spavanjem. žali na bol u grudima. Aplikacija za iz- Naše telo, koje sporije evoluira od tehbor muzike me je obavestila da ima nologije koju proizvodimo, nije navispecijalnu novogodišnju poslasticu za knuto na toliku količinu plave svetlosti mene – mojih top pedeset najsluša- emitovane od strane LED sijalica, telenijih pesama u 2019, i možete zami- fona, velikih ekrana, noćnih bilborda, sliti moj šok kada sam shvatio da na vozova, kasnih radnih sati, ranih saprvom mestu nije ni brazilski fank, ni stanaka, putovanja, previše kafe, prebluz iz Nju Orleansa, ni finale Labudovog jezera, koje sam toliko rabio. Prva na listi je bila „Beli šum kabine aviona“, zaista monotona numera od četiri minuta jezivog šuma – kabine aviona, koja mi je pomagala da zaspim u nebrojenim hotelima u koje me je te godine posao finansijskog savetnika odveo. Apoteke su otvorene celu noć u Barseloni koja ne spava

više brige i ogromnog broja informacije tištalo jest da sam godinama unaja kojima smo izloženi, koji je nekoliko zad bio uvek među prva tri mesta, stotina puta veći od broja informacija ali su mi falili deseti delovi procenta kojima su bili izloženi naši roditelji. Pre da budem na vrhu. Nije to ni bitno, nego što nas je jedna epidemija za tre- razmišljao sam, ali zašto sad? Zašto nutak usidrila, mi smo decenijama pa- sad prvi? Onda sam bacio pogled na tili od druge, za koju vakcina ne postoji. moj raspored. Uvod u finansijsku matematiku sam po prvi put držao Dve trećine ljudi na svetu ne ispunja- zaista u sred popodneva poslednjeg va potreban minimum od osam sati semestra. Pohitao sam da prelistam spavanja dnevno, što bukvalno ubija rasporede prethodnih godina. Poneljude. Nesanica je uzrok stotina hilja- deljak, 8:30, ponedeljak 8:30, slededa saobraćajnih nesreća sa smrtnim ći semestar, četvrtak 8:30. Pogledao ishodom širom sveta, začetka mnogih sam rezultate ispita. Moja poslednja mentalnih bolesti, od kojih su bipolar- generacija je uradila značajno bolje ni poremećaj i šizofrenija samo neke nego sve prethodne. OK, valjda sam za koje imamo čvrste naučne dokaze, se i ja malo popravio kao predavač. i manjak spavanja dokazano skraćuje Ali, kada sam konsultovao rezultate životni vek.

istraživanja mojih kolega sa MIT-a koji se bave neuronaukom spavanja,

Mnoge nuspojave „radi sada, spavaćeš nije bilo dvojbe: studenti usled plave kad umreš“ životnog stila, sam osetio svetlosti koja dolazi sa ekrana kojima ne samo na svojoj koži, već i u tkanini su okruženi, tonu u san sve kasnije, mikro univerzuma koju pažljivo kro- dok predavanja počinju kao i pre trijim. Kada sam konačno u 2018. godini deset godina. Studenti koji imaju madobio nagradu za najboljeg predavača njak sna zapamte čak i do trideset pet na Tehničkom Univerzitetu u Dortmu- posto manje od onih koji su ispunili, ndu, nisam se dao opiti lovorikama, taj skoro nedostižni medicinski optiveć sam uronio u brojke – ono što me mum od osam sati spavanja dnevno.

Na pragu ulaska u 21. vek na Grčku je šuta, studenti brže zapamte komplekizvršen pritisak da ukine dvofazno rad- sno novo gradivo, vozači imaju daleko no vreme koje je uključivalo vreme za bolje reflekse, a sanjanje predstavlja popodnevni odmor, kako bi se produk- svojevrsni inkubator ideja koji mnogi tivnost povećala. Rezultati su, prema pisci, slikari i muzičari smatraju neiscristraživanju tima naučnika sa Harvar- pnim darom podsvesti. da, u duhu grčke tragedije, bili porazni. Za Grke koji su se odrekli popodnevne Ja jesam svoj život posvetio ne samo dremke rizik smrtnosti usled srčanih pisanju, već i tkanju priča koje drže čooboljenja je povećan za trideset sedam veka budnim, na ivici stolice, ali je ovo posto. Sa druge strane, studije su po- jedan od retkih tekstova uz koji, ako kazale da košarkaši koji spavaju više od zadremate, ne samo da neću biti uvreosam sati imaju daleko bolji procenat đen, već ću to i toplo pozdraviti.

Duboka zimska noć nad Dizeldofom, i moj trag bicikla u njoj

303

foto: Senja Vild

Moda

novembar 2023

Staša Doblanović Randall Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Staša Doblanović Randall i njen brend Staša u fokusu su rubrike Modni Plezir ovog novembra. Njena nova, jesenja kolekcija koju je nedavno objavila, privukla je moju pažnju pre svega minimalističkim, vanvremenskim komadima u toplim zlatnim tonovima, spojem nostalgičnih detalja i modernih, eko materijala. Okosnica ovog održivog, inkluzivnog, minimalističkog brenda

koji je smešten u Puli je stvaranje

kolekcija koje se spontano nado-

vezuju jedna na drugu. Sa Stašom

Doblanović Randall razgovarala sam o

prvim iskoracima u svet mode, iskustvu rada

za veliki modni brend u Londonu i povratku u rod-

nu Pulu u kojoj gradi svoj, ekološki modni brend.

Kako započinješ dan?

Volim rutinu, tako da moji dani uglavnom uvijek započinju isto. (smeh) Dizanje oko 6 ujutro, šetanje psa, onda trening i doručak, nakon toga oko 8:30-9:00 ujutro budem u studiju. Uglavnom svaki dan imam listu koju trebam odradit za taj dan; da li su to narudžbe ili odrađivanje nekih privatnih klijenata, pa i do svakodnevnih administrativnih stvari. 305

Koja su tvoja prva sećanja iz detinj- klijenata nakon uspješne prezentacije stva koja imaju veze sa modom i ode- prve kolekcije „Triangle” na izložbi Yovanjem?

ung Balkan Designers u Beogradu. Iste je godine moja kolekcija ušla u svoj prvi

Počela sam šivati s četiri godine uz maj- dizajnerski koncept dućan u Puli, a preku koja je kostimograf i tako se zapravo zentacijom na London Fashion Week-u rodila moja ljubav prema modi i krpica- 2017. godine brend počinje prezentima. Od malena sam govorila da želim rati kolekcije sezonski, na što sam iznibiti modna kreatorica/dizajnerica.

mno ponosna. Uz kolekcije uvijek imam neke modne dodatke da malo podignu

Za čitaoce koji se sada po prvi put tu smirenost i minimalizam u kolekcijaupoznaju sa tvojim radom, ispričaj ma, tako je neko vrijeme to bio bambus. nam kako je nastao i razvijao se brend Krenulo je sve još na fakultetu, pa sam Staša? Od prvobitnih eksperimenata te bambus pločice razrađivala i stvarala sa drvetom, u studentskim danima, neke nove modele. Preseljenjem u Lona onda i bambusom koji si spajala sa don sve je postalo ozbiljnije, odradila tkaninom i radila na razvoju mate- sam dva London Faashion Week-a, isto rijala na postdiplomskim studijama tako i dva Fashion.Hr-a u Zagrebu. Biti na Tekstilno-tehnološkom fakultetu mali, neovisni brend i pratiti neopisiu Zagrebu, do upoznavanja sa ne- vo brzi ritam modne industrije je iznikim inovativnim materijalima, prese- man uspjeh. Posebno bih se zahvalila ljenjem u London i inkorporiranjem klijentima i ljudima koji me podupiru, ideja održivosti i inkluzivnosti koje su jer radi njih brend opstaje i danas, u deo brenda danas.

nevjerojatno konkurentnom modnom okruženju.

Vlastiti brend STAŠA pokrenula sam još kao studentica Tekstilno-tehnološ- Ukoliko sam dobro razumela, brend kog fakulteta u Zagrebu 2013. godine, je sve vreme tvog boravka u Londokao odgovor na brojna potraživanja nu postojao u Istri, dok si ti tokom tih

306 novembar

šest godina imala priliku da radiš za velike modne kuće. Kako bi opisala taj period, svoje iskustvo i lekcije koje si naučila iz takvih angažmana? Bilo je vrlo izazovno i nekad teško. U to vrijeme većina mojih kolekcija se stvarala u malom šivaćem pogonu INPROMO Labin, centar za inkluzivnu podršku i zapošljavanje. I nešto je radila moja teta Višnja s kojom radim već dugi niz godina. Naravno u početku dok smo se svi pohvatali bilo je izazovno međutim, Honey Atae

s vremenom se već nekako uhodaš u taj sistem pa bude lakše. Ipak uvijek je bolje kad ti je sve na jednom mjestu. Barem meni je lakše sada kada sam ovdje i mogu otić po robu i pregledat sve kako spada. Ja sam odradila prakse za neke divne brendove i ljude koji stoje iza njih. Najviše sam se zadržala kod jednog dvojca iz Slovenije pod nazivom MEHLE, s njima sam radila 6 mjeseci ako ne i više, stekla veliko znanje i puno su mi pomogli oko mog brenda i stvaranja brenda u Londonu. Nakon njih sam otišla radit za jedan veli-

Bambus pločice

ki brend/dizajnera Roland Mouret, e to je bilo pravo iskustvo rada u modnoj

307

kući. Cijeli jedan kat velike zgrade bio je pretvoren u studio koji je bio razdijeljen staklima tako da se svi vidimo tko radi što u kojoj prostoriji. Tamo sam se zadržala nekoliko mjeseci i pripremala za Lodnon fashion week koji je dolazio u veljači. Prikupila sam jako puno znanja i informacija i tako sam onda sve to prenijela u svoj brend koji dan danas vodim sama. Da li bi kolegama dizajnerima prepopotraže praksu ili da se odmah okrenu građenju svog brenda? Svakako, mislim da je jako bitno ste-

foto: Teodor Korodi

ručila da po završetku studija najpre

čeno znanje koje se dobije uz praksu. Jako je bitno znati cijeli proces rada za

U stvari, nema neke velike razlike za

jedan brend. Ako ga sami želite vodit

mene osobno. Ja sam i prije radila na

bitno je znati što vas sve čeka. Trebalo

relaciji London - Pula, sad se taj smjer

bi odmah po završetku fakulteta ili u

samo preokrenuo i pojednostavile su

sklopu fakulteta odradit jednogodišnju

mi se neke stvari u proizvodnji pa čak

praksu, jer to je znanje koje će ti omo-

i u nabavci materijala. Sad mi je lak-

gućit da i sam nešto stvoriš poslije.

še pošto dolaze iz EU a da sam još u Londonu plaćala bi uvoz. To je jedan

Kako se, sudeći po tvom iskustvu, rad

mali primjer. Svakako da se razlikuje u

u modi razlikuje u Hrvatskoj i Britani-

obujmu mogućnosti koje se otvaraju u

ji, odnosno Puli i Londonu?

Londonu i puno je lakše i jeftinije vodit

308 novembar

izgledao taj proces tranzicije i ponovnog prilagođavanja na sporiji način života i da li sa današnje perspektive misliš da je to bila dobra odluka? Da bila je to dobra odluka, naravno u početku je jako strašno jer u stvari kretali smo opet iznova, ali nekako sada kada pogledam koliko smo toga napravili u dvije godine, onda sam sretna što smo napravil i taj korak. Brend nije ni osjetio taj prebačaj jer ja sam zapravo vodila sve online, i nije bilo nekih profoto: Teodor Korodi

blema kad sam se vratila u rodnu Pulu. Ubrzo po povratku otvorila si i svoj Showroom. O kakvom prostoru je reč i šta ti je bilo važno da postigneš primali brend u UK nego u Hrvatskoj, ali likom osmišljavanja radnog prostora ovisi što vam je potrebno za rad, meni i uređenja enterijera? odgovara mir i tišina, ovaj malo sporiji stil života, tako da u stvari Pula je meni Tako je, godinu dana nakon preseljeidealno mjesto za rast mog brenda.

nja otvorila sam svoj studio/showroom koji se nalazi u sklopu kuće gdje živimo.

Pre dve godine, odlučila si da se sa Nekad su ovdje moji roditelji imali trgosuprugom vratiš u rodnu Pulu i tu na- vinu s dječjim asortimanom, pa nakon staviš da razvijaš svoju modnu priču. toga je moj brat imao studio ovdje i eto Kako je za tebe lično, ali i tvoj posao sad je došao red i na mene. (smeh) Što

309

se tiče uređenja, nisam previše mjenjala osim što sam sve obojala u bijelo i zadržala terazzo kamen koji je na podu i neke okvire za rasvijetu, što su moji tata i pokojni dida izrađivali. Studio je podijeljen na dva prostora, jedan radni gdje su mašine i strojevi, i jedan gdje su izloženi odjevni komadi koji se mogu pogledat a i naručit. Prostor ima puno svijetla i popunila sam ga biljkama. Uvi-

Honey Atae

jek treba kisika za dobar rad. Dočaraj našim čitaocima kako izgleda tvoj kreativni proces, od potrage za inspiracijom, rađanja ideje do odabira pravih materijala, uklapanja i sprovođenja zamisli u delo? Prvi korak je odabir održivih materijala. Uvijek gledam tražiti materijale koji su ekološki prihvatljivi, obnovljivi i imaju mali utjecaj na okoliš. Neki primjeri održivih materijala uključuju organski pamuk, reciklirani poliester, bambus i tencel. Nakon odabranih mafoto: Teodor Korodi

terijala krećem skicirat kolekciju, osmi-

310 novembar

šljam outfite i uvijek pokušavam gledat da se svaki odjevni predmet može međusobno mješat i nositi. Nakon što su odabrani materijali i gotove skice,

može se početi razvijati dizajn odjev- boca. Svi moji materijali dolaze s certifinog predmeta. Važno je uzeti u obzir katom OEKO-TEX. OEKO-TEX osigurava cijeli životni ciklus odjevnog predmeta da tekstil i tekstilni proizvodi ne sadrže tijekom ovog procesa, uključujući fazu tvari koje bi mogle biti štetne za ljudsko upotrebe i fazu na kraju životnog vije- zdravlje ili okoliš. Općenito, OEKO-TEX ka. To je proces gdje se stvaraju krojevi certifikat vrijedan je alat za promicanje od papira ili kartona. Zatim kreće faza sigurnosti i održivosti tekstilnih proizvoproizvodnje gdje treba primijeniti odr- da, zaštitu ljudskog zdravlja i povećanje žive prakse, poput smanjenja otpada, povjerenja potrošača. Novost je i ECOVEminimiziranja upotrebe vode i korište- RO viskoza koja imitira svilu. ECOVERO nja obnovljivih izvora energije. Tu već je vrsta održivog i ekološki prihvatljivog dobivamo gotove odjevne predmete, i viskoznog vlakna. Dobiva se iz obnovljito mi je najdraži dio. Nakon što je ko- vih izvora drva, prvenstveno bukovine, lekcija gotova može se snimat kampa- a proizvodi se korištenjem ekološki prinja i onda modeli zaista ožive.

hvatljivog proizvodnog procesa zatvorenog kruga. Ovaj proces zatvorene petlje

Odakle potiču materijali koje koristiš reciklira i ponovno koristi vodu i kemikaza izradu svojih modela, i ima li prolije, smanjujući utjecaj na okoliš i otpad. stora za dodatno unapređenje u po- Uvijek istražujem i tražim nove održive gledu održivosti?

materijale, uvijek sam otvorena za isprobavanje.

Imperativ je odabrati prirodne materijale ekološki proizvedene u kojima se čovjek Kada govorimo o materijalima, danas najudobnije osjeća. Posljednjih nekoliko na svetskom tržištu postoji mnogo nogodina radim s jednom tvornicom iz Ni- vih, održivo razvijenih i proizvedenih zozemske. Najviše koristim pamuk, lan, modernih materijala, koji imaju znattencel, a sada je novo u ponudi i recikli- no povoljniji uticaj po životnu sredinu rani poliester izrađen od plastičnih boca. jer nastaju od raznih biljaka ili spoREPREVE® je vodeći svjetski brend recikli- rednih proizvoda iz bio uzgoja. Koliki ranih vlakana napravljenih od plastičnih je izazov za nezavisne dizajnere i male 311

brendove da dođu do takvih materi- cept koji je prepoznatljiv po svom minijala i koliko su vam pristupačni kada malističkom stilu, moj zadatak je kreirati se kupuju male količine?

bezvremenske odjevne predmete. Žena STAŠA je ta koja sama odlučuje kako će

Baš iz tih razloga, jer sam mali brend, nositi određeni odjevni predmet i uvijek imam poteškoća pri kupnji materijala se u njemu osjeća dobro. jer ja ne kupujem bale od 1000 metara već od 20m ili 50m. Tako neke tvorni- Šta bi rekla da tvoj brend čini prepoce za koje znam da rade odlične održi- znatljivim, kakva je okosnica tvog stila? ve materijale u Turskoj ja nažalost ne mogu uzimat od njih jer sam premali Osnovna filozofija brenda – održiva, brend za njih. Ali onda pokušavam pro- promišljena i spora moda. Ne pratim naći neke druge kompanije ili u kraj- trendove, moji komadi su bezvremennjem slučaju kupujem u maloprodaji, ski. Nemaju grupaciju već ih se može i onda iz tih razloga neki odjevni pred- nosit na više načina radi svoje čistoće i meti imaju veću cijenu u prodaji.

minimalističkog dizajna.

Pročitala sam negde da sada svaku Kako se rad na kreiranju održivog kolekciju stvaraš razradom kroje- modnog brenda prelio i u tvoje svava i uzoraka iz prethodnih kolekcija kodnevne eko navike, koje su to zekoje uključuješ u nove. Planiraš li u lene navike koje svakodnevno prakbudućnosti ponuditi svojim kupcima tikuješ? mogućnost redizajna ili apciklaže komada koji im više ne pristaju ili imaju Kako godine idu, tako sam sve više oboštećenja nastala nošenjem?

zirnija prema prirodi i svemu što me okružuje. Kako nam je sve dostupno

Da tako je, brend STAŠA pažljivo i smi- putem interneta, tako svaki dan naučim sleno gradi svoju priču. Svaku kolekciju nešto novo. Dovoljne su već i male inisada stvaram razvijajući krojeve i uzorke cijative. S malim stvarima možemo poiz prethodnih kolekcija koje kombinira- moći prirodi da se regenerira. I svakako mo u nove. Iako već imam vlastiti kon- bi se trebali držati one uzrečice – manje 312 novembar

Lokacija: Svjetionik Verudela, Pula. Fotografije: Senja Vild

Jesen/zima 23/24 Model: Klara Blažević – IM Studio Model Agency, Rijeka Šminka i frizura: Andrea Proda

313

je više. U ovom modernom, ubrzanom i Nova STAŠINA kolekcija za jesen/zimu ludom svijetu trenutno svi grabe za više predstavlja spoj tradicionalnog i moderi više, međutim nekad je dobro malo nog. Upravo tom kombinacijom stvorila usporiti i stati, okrenuti se oko sebe i sam kolekciju koja priča priču za sebe, upoznati se s prirodom i svime što nas slavi različite kulture, spaja generacije okružuje. Treba dati više vremena sebi i privlači upravo one pojedince koji u te ćemo onda imati i više vremena za isto vrijeme cijene kulturnu baštinu i svijet oko sebe. Dolaskom u London u modne inovacije. Prepustila sam se ljuljeto 2015. dogodilo se da sam se ne- ljanju na valovima prošlosti i nostalgije, kako okružila ljudima koji imaju iste okupana zrakama modernog minimasvjetonazore i žive isti lifestyle. U Veli- lizma. Tako sam, primjerice, ovoj kolekkoj Britaniji to je više zastupljeno nego ciji dodala jedan vrlo zanimljiv, starinu Hrvatskoj. Svaki dan pokušavam biti ski element narodne nošnje – maramu bolja prema svemu što nas okružuje. koju su naše bake i prabake nosile u Recikliram sve što se može reciklirati. polju kao zaštitu od vremenskih nepoPokrenula sam si super aplikaciju Tree goda u teškim radnim danima i ukloClicks – to je aplikacija koju skinete na pila ga u modernu modnu priču. Moj svoju tražilicu te prilikom kupovine pre- zadatak je bio pronaći ravnotežu u ovoj ko interneta daje vam da posadite drvo izazovnoj kombinaciji koja će rezultirati u nekoj od trenutno kritičnih lokacija.

skladnom i estetski dopadljivom kolekcijom. Publika je zaista imala pozitivan

Nedavno si publici prikazala novu, je- feedback, svima se jako dopao taj spoj senju kolekciju koja je na neki način tradicionalnog s modernim. bila i povod za naš razgovor. Reč je o kolekciji u kojoj si poželela da spojiš Materijali koje koristim su vrhunske tradicionalno s modernim. Nova ko- kvalitete i to mi je jako bitno. Tako sam lekcija je inkluzivna, održiva i poma- u ovoj kolekciji prvi put isprobala ECOlo nostalgična. Kakva je reakcija tvoje VERO viskozu koja imitira svilu. ECOVEpublike, koje materijale si koristila i RO je vrsta održivog i ekološki prihvatkoju poruku si želela da preneseš no- ljivog viskoznog materijala. Za košulju vom kolekcijom? 314 novembar

i haljinu koristila sam ECOVERO visko-

zu i dobila prekrasan odjevni predmet zemljanih tonova bež, zlatne i maslinakoji prekrasno stoji i posebno se osjeća sto zelene, s dodatkom bordo boje koja na koži – mekan i svilenkast. U kolekciji prekrasno podiže ovu tmurnu zimsku jesen/zima koristim vunu za kapute i paletu. Snimanje kampanje odvijalo se prsluke. Haljine su izrađene od mješa- u Puli na lokaciji Svjetionik-Verudela. vine pamuka, viskoze i poliestera. Nova Senja Vild je kroz fotografije fantastičsvestrana odijela izrađena su od pamu- no dočarala jesensko-zimski ugođaj. ka s elastinom i imaju blagi sjaj. Jakna More je bilo uzburkano, a svjetlosne i baloner ravnog kroja s detaljima na zrake sunca su tu i tamo izlazile iza sileđima izrađeni su od tvrđeg kepera. vih oblaka. Senja je ovoga puta bila iza Ova kolekcija ima pravu zimsku paletu kamere i uhvatila svaki trenutak koji saboja. Od prevladavajuće crne, pa sve do vršeno opisuje STAŠINU ženu – snažnu i elegantnu u isto vrijeme. Jesenja kampanja je snimana na obali, u tvojoj Puli i plod je saradnje sa sjajnom fotografkinjom Senjom Villd sa kojom već duže vreme sarađuješ, a letos se čak našla i u ulozi modela u jednoj divnoj, nežnoj kampanji koju ste snimili na Hvaru zajedno sa njenom majkom Snežanom. Da li su upravo ovakve ostvarene, stvarne žene ciljna grupa tvog brenda? Da tako je, osim što sa Senjom uspješno surađujem već nefoto: Senja Vild

315

koliko godina, a sve je krenulo tako da fizički odjeću, trebat će doć do Hrvatje Senja zapravo prvo bila osoba iza fo- ske. Trenutno se moje kolekcije mogu toaparata koja je s vremenom postala pronać u Puli STAŠA DESIGN studio, u Poi moj model. Volim tu njenu ležernost i reču Sole Luna dućan, Rijeka Bura Store, prirodnost, njezin kameleonski dio ka- Rovinj SALT dućan u Hotelu Monte Mulini raktera. Kroz ljeto sam radila na mini i radim na još par lokacija međutim, to serijama za dućane gdje se mogu pro- ću obavijestit uskoro ako se sve bude naći STAŠA komadi, i tako kroz jedan razvijalo u dobrom smjeru. ljetni razgovor sa Senjom sinula mi je ideja da ona i njena majka Snežana, dok budu ljetovale na njihovom Hvaru, odrade mini majka-kćer shooting. Razlog tomu je također što su moji kupci zapravo različite životne dobi. Na koji način bi želela da se tvoj brend dalje razvija? Kao što sam i započela tako bi voljela i da se nastavi. Gde možemo pronaći tvoje komade? Uvijek će biti dostupan na mojoj web stranici, a ukoliko bi netko želio probat Hvar Snežana i Senja, foto: Marija Buzolić

316 novembar

foto: Senja Vild

317

Moda

Intervju: Ljiljana Kostić @its_lia_green

Budući da smo i kao redakcija i kao po- Za početak, upoznaj nas sa tvojim jedinci posvećeni održivim izborima, a brendom. Kako bi ti opisao šta je samim tim i održivoj modi, uvek smo Ghost. Stylist? u potrazi za novim brendovima koji su jedinstveni, kreativni i ne nanose štetu Poput duha, Ghost Stylist, nema stalan životnoj sredini kako bismo ih predsta- stil niti ljudsko obličje. Ghost Stylist su vili, pohvalili i izdvojili kao primer dobre Milan, Dušan, Daniel, Jovan, Stevan, Laprakse. Tako smo pronašli Ghost Stylist zar, Đorđe i svi ljudi koji su u jednom (@ghost stylist), domaći, novobeograd- trenutku pozajmili Ghost-u svoje vreski, dizejnerski brend sa originalnom prime, lice i kreativnost. Ghost je novočom i estetikom. U skladu sa imenom, beogradski brend, zato su ikonografiovom prilikom razgovarali smo sa Ghost ja i estetika kraja u kom sam odrastao Stylist-om o konceptu brenda, dizajnu i uvek prisutni. Fazan je deo logoa, jer je apciklaži.

blokovska ptica koja je pronašla svoje stanište na zelenim površinama koje okružuje brutalistička arhitetktura. Ima nečeg jako poetičnog i dirljivog u vezi sa pticama niskoletačicama koje uvek moraju biti u pozornosti kako bi preživele, čini se bliskim ljudskom stanju. LGBT+ publika voli GS, jer oseća da GS voli nju, najviše. Najčešći karakteri na mojim fotografijama su gej muškarci, jer to je svet koji dobro poznajem, koji me inspiriše i kojem pripadam. Ne radi

foto: Nadja Subakob

foto: Daria Kočetkova

se o politici i aktivizmu, već o realnosti.

319

Kako je nastala ideja za ovaj koncept? Ghost Stylist je nastao u leto 2020, više kao hobi nego velika ideja o modi. Za početak, bili su dovoljni fotoaparat, jedan stari reflektor, komadi garderobe koje sam pronašao u second hand radnjama i buvljacima i najbitnije, beskrajni entuzijazam Kako u praksi izgleda proces izrade mojih drugara i mog tadašnjeg momka komada? da poziraju ispred belih čaršafa, u mojoj kuhinji koju sam adaptirao u studio. Ponekad direktno iskopiramo staru odeJedno vreme sam anonimno pisao aka- ću u novom materijalu sa po kojom izdemske radove i eseje raznim ljudima, menom, a volim i da iskoristim bezimeni plus, često sam od strane svojih prija- stari odevni predmet kome, kroz GS vez telja pitan za savete kada je oblačenje i aplikacije, podarim novi život. Novi kou pitanju. Miks ta dva iskustva doveo madi su najčešće kolaž različitih stvari je do imena Ghost Stylist. Verujem da koje volim iz istorije odevanja, tako da ljudi znaju ko stoji iza brenda, ali i da- onaj ko nosi GS može biti jugoslovenski lje uživam u delimičnoj anonimnosti i, nastavnik fizičkog vaspitanja, Castro gay, ponekad, egzaltiranoj konstataciji: „Ti crnotalasni filmski lik ili možda astronasi Ghost Stylist?!!”

novembar

ut ruskog svemirskog programa.

foto: Daria Kočetkova

Koliko vremena je potrebno da se di- plet, zlatno žute boje koji pravimo od zajnira/redizajnira jedan komad?

brokatne vojvođanske zavese koja je pripadala mojoj pokojnoj babi. Izdvojio

Proces izrade komada može da traje bih i radničku jaknu koju sam plasirao od par sati do nekoliko nedelja. U zavi- prošle godine, koja je rađena po uzoru snosti od toga da li osmišljavamo i šije- na jaknu koju je, na posao, nosio moj mo novi ili rekontekstualizujemo stari pokojni deda, a koju sam napravio u komad garderobe.

saradnji sa jednom radionicom u Inđiji.

Koji je tvoj omiljeni komad?

Zašto ti je održiva moda važna?

Moj omiljeni komad je onaj na kom Za mene je održiva moda, u stvari, protrenutno radim sa mojom krojačicom ces u kojem nećemo bacati komade teta Radom. U pitanju je dvodelni kom- koje smo kupili prethodne sezone, već

321

ćemo se potruditi da ih održimo u ži- Da li domaća modna scena dovoljno votu, poklonimo prijateljima ili odne- podržava održivu modu? semo u neku ustanovu gde obitavaju ljudi kojima je kupovina nove gardero- Čini mi se da podržava. Postoje razne be luksuz. Dobar deo garderobe koju vintage radnje na Instagramu, što znači ja nosim i one koju „pretvaram” u GS da se dosta starih komada garderobe komade kupljen je u second hand rad- vrti u krug, ne završavaju na smetlištu ili njama, na pijacama i buvljacima. Fast gde već, barem ne odmah. Dosta dizajnfashion je dosadan i generički, dok je era nadograđuje na starim stvarima ili svaka poseta second hand-u poput ar- koristi deadstock materijale. Iskreno heološkog iskopavanja, puna velikih najviše volim kad vidim da je neko naiznenađenja i otkrića. Jednom mi je pravio torbu od šatorskog krila ili pondrugarica rekla da nikada ne bi kupila čo od starog ćebeta. polovnu garderobu jer su ljudi koji su nosili tu garderobu verovatno mrtvi. Modna azbuka: Iako pomalo gruba, meni se jako dopala ta izjava jer je istinita. Nisu li najlepši Gej i najvredniji komadi garderobe oni koji Hrabrost su nam ostali od dragih ljudi koji nisu Optimizam više sa nama?

Second Hand The Smiths Svemir Taktilnost Yugoslavia

foto: Milica Čubrilović

Lepota

322 novembar

Istina Sex Tenderness

foto: Nadja Subakob

foto: Daria Kočetkova

323

Životni stil

Intervju: Ljiljana Kostić @its_lia_green Fotografije: prvatna arhiva Ilustracije: Laslo Antal

U današnjem svetu u kome reči pone- Ko je Lidija Andonov? Reci nam malo kad ne uspevaju da na adekvatan način o tome kako je tvoj lični put kroz gludočaraju dubinu i punoću naših emoci- mu i muziku doveo do interesovanja ja i iskustava postoji izvanredna forma za dramaterapiju? terapije koja prevazilazi granice jezika. Lidija Andonov, dramaterapeutkinja, Prvo se rodila gluma, koju sam diploglumica i muzičarka inspiriše nas da mirala kod našeg kultnog reditelja Bore kroz kreativan pristup isceljenju istra- Draškovića, zatim muzika - na Akadežimo neprohodne staze svojih unutraš- miji otkrivam svoj glas, i tada počinjem njih svetova putem transformacionog da pevam i ne zaustavljam se, što se medija dramaterapije i pričanja priča. manifestuje u audio vizuelnom projektu Sixth June, kao i saradnji sa Andrijom Lidija je diplomirala glumu na Akade- Pavlovićem (LP Duo, Andy Pavlov). Zatim miji umetnosti u Novom Sadu. Njena po odlasku u Berlin otkrivam dramaljubav prema muzici se manifestovala u terapiju. Institut za pozorišnu i dramaaudio-vizuelnom projektu Sixth June, da terapiju je mesto u kome se spajaju svi bi se potpuno pronašla u dramaterapiji moji putevi u jedan, kada shvatam da koju otkriva u Berlinu, a potom dovodi pronalazim jedno nepregledno i preu Srbiju kroz radionice Talas Kreativne lepo polje za kojim kao da sam tragaTerapije.

la oduvek. Još za vreme studija glume mene je najviše privlačio spoj psihologi-

Za novembarsko izdanje Plezira razgo- je i pozorišta. Istraživanje o tome kako varale smo o njenoj muzici, transfor- pozorište pokreće psihičke procese u macionom susretu sa dramaterapijom, čoveku. I tada je psihodrama bila razvikonceptu radionica, snovima, bajkama, jena kod nas, ali zanimljivo je da nisam mitovima, imaginaciji i mogućnosti da krenula u pravcu psihodrame. Kao da kroz pomenute radionice osvestimo ra- sam čekala da otkrijem dramaterapiju, zličite delove sebe.

za koju saznajem da postoji tek pošto sam se odselila za Berlin. 325

Kakva je razlika između dramaterapija i ulazimo u imaginaciju, sami kreiraje i psihodramske psihoterapije?

mo priče ili uzimamo postojeće bajke, mitove i kroz improvizacije ulazimo u

Psihodrama je psihoterapeutska prak- svet fantastične realnosti. Tada se desa. Dramaterapija je kreativno umet- šava jedan naizgled paradoks, a to je nička terapija, što znači da se bazira na da nas upravo to distanciranje priblikreativnom izrazu koji se koristi u svrhu žava nama samima, nečemu potisnurasta, razvoja i terapije. Kreativno umet- tom i zaboravljenom, čemu smo prišli ničke terapije pored dramaterapije su: na kreativan način i time mu pomogli art terapija (terapija slikanjem), muzi- da se ispolji. Ono što je specifično za koterapija i terapija plesom. U osnovi dramaterapiju je da nismo pretežno svake od njih je kreativna i umetnička fokusirani na racionalni aspekt. Koriekspresija. Psihodrama se većinom ba- stimo intelekt naravno, ali mu i kažemo zira na biografskom materijalu, dok se da se odmori. Otuda fokus prebacujedramaterapija bazira na imaginativnim mo na kreativnost, emocije, improvizasadržajima. Ona crpi inspiraciju iz ek- cije, imaginaciju, telo, koje nas pomera sperimentalnog pozorišta (Grotowski, od dominantnog racionalnog principa Arto) kao i psiholoških pravaca (Jungo- i omogućava da sebe i svoj problem va psihologija). Kroz ovakav pristup, sagledamo iz jedne nove perspektive. umetnost a na prvom mestu pozori- Nekada, pa čak i u terapeutskom radu, šte je dostupno svakome, transformiše polazimo od toga da čovek zna šta mu nas i pruža jedno autentično iskustvo je problem, zna šta bi želeo u životu, ali koje nam daje mogućnost da osve- ova pretpostavka se zasniva uglavnom stimo različite delove sebe. Jedan od na našem intelektu. Kada bismo pitali osnovnih postulata u dramaterapiji je neke druge, potisnute delove nas, ovo estetska distanca. To zapravo znači da isto pitanje bi imalo drugačiji odgovor. se udaljavamo od biografskog sadrža-

326 novembar

Kako je tvoj život na relaciji Berlin - Beograd uticao na odluku da pokreneš organizaciju Talas Kreativne Terapije? Posle završene specijalizacije i prakse u Berlinu, vraćam se za Beograd i po-

Umesto da nekoga pitam kako je, kažem mu da pronađe sliku-metaforu kojom bi opisao kako se oseća. Zatim tu sliku možemo da nacrtamo, ili da je stavimo u pokret, ili da napravimo scenu. Otvaranja koja se na ovaj način dešavaju su magična, kao metamorfoza nečega u nama što najzad dobija oblik

krećem organizaciju Talas Kreativne Terapije koja u međuvremenu postaje i član Evropske Federacije Dramaterapije. Iako veoma razvijena i rasprostranjena u svetu kroz različite institucije i privatne prakse, ovo je pionirski poduhvat kod nas.

Koliko ljudi prisustvuje jednoj radionici? Kome su namenjene? Zavisi od koncepta same radionice. U onima koje su trenutno aktuelne, maksimalan broj učesnika je 10. Smatram da bi grupa trebala da bude manja, da bi se omogućio intiman i posvećen rad. Uglavnom je sve oko nas danas kvantitativno, a ja mislim da nam je potreban kvalitetan i ozbiljan program i tome težim.

327

Do sada sam radila sa različitim grupa- voditi kroz proces. Umesto da nekoga ma: sa decom, zatim jedan izazovan i pitam kako je, kažem mu da pronađe dirljiv projekat sa izbeglicama većinom sliku-metaforu kojom bi opisao kako iz avganistana. Radila sam sa glumcima se oseća. Zatim tu sliku možemo da u Bitef teatru, potom radionice ženske nacrtamo, ili da je stavimo u pokret, ili podrške. Sve su ovo specifične i nada napravimo scenu. Otvaranja koja se menske grupe. Međutim, ima i radio- na ovaj način dešavaju su magična, kao nica koje su namenjene svakome ko se metamorfoza nečega u nama što najprepozna u načinu rada, bez obzira na zad dobija oblik. I svaki put mi je iznova godine i bilo koje druge specifikacije. fascinantno koliko ovakav način rada Stalo mi je da radim sa različitim ljudi- ima svoju snagu. Ljudi otkrivaju delove ma u svakom smislu. To je bogatstvo sebe koji su bili duboko uspavani. Trantakvih susreta i istraživanja. Kako biste sformišemo tako što stavljamo pod reprivukli najrazličitije ljude i sam kon- flektor nešto što je bilo u mraku, a čija cept mora biti otvoren i pristupačan. snaga nam je potrebna. Napetost se I i težim ka tome. Da se ne zatvorim ispoljava na kreativan način i time biva u balonu poznatog, jer tamo nema ni potpuno proživljena, ali i transformisaizazova ni napretka.

na. Nešto zatvoreno i mračno dobija punoću, ljubav i snagu.

Možeš li nam opisati kako izgleda jedna radionica?

Kako koristiš bajke, mitologiju i snove u dramaterapiji?

Prvo ide međusobno upoznavanje. Otvaramo se onoliko koliko se sigur- Koristim i uvažavam jezik snova već no osećamo u nekom prostoru, a za dugi niz godina. Snovi su izraz našeg to je potrebno poverenje. Radimo ra- nesvesnog i mogu svašta da nam došazličite vežbe koje služe tome. Zagreva- pnu. Oni su kao i bajke i mitovi, arhetipmo telo i glas, svako u skladu sa svojim ski. To znači da nose univerzalne slike mogućnostima i potrebama. Tražimo koje svaki čovek ima u sebi. Sve ljudske unutrašnji simbol i metaforu koji će nas teme su ispričane u bajkama i mitovi-

328 novembar

foto: Laslo Antal

Da li postoji razlika u atmosferi na početku i na kraju radionice? Svaki početak je izazovan. Zato što je nepoznat i put je u nešto novo. Iz tog razloga se ljudi grčevito drže u poznatom, iz velikog straha da će naići na nešto nad čim nemaju kontrolu. A kad smo u nepoznatom gubimo kontrolu. Tad smo istraživači sopstvenih dubina i resursa. Istina je da se jedino kroz nepoznato razvijamo. Zato

ma, kao i u dramama, recimo Šekspi- je početak nesiguran, svako sa svojim rovim. Tamo je sve napisano! One ne naučenim personama, što je prirodno pripadaju vremenu već čoveku. Zato se i ljudski. Međutim, ovaj proces je takav okrećemo tom univerzalnom jeziku i u da vam se otvaraju vrata jednog sveta njemu pronalazimo svoje potrebe, svo- koji sami stvarate, sveta u kome je sve je želje, patnje. Često se u procesu na- moguće, u kome postajete kreator. U metne konkretna tema u grupi i onda ili nama postoji toliko likova, neke živimo zajedno kreiramo priču baziranu na toj a drugi su sakriveni. Identitet nije fiksitemi ili uzimamo već postojeću a zatim ran, već se sastoji od različitih delova je istražujemo. Radeći na priči otvara- koji traže da ugledaju svetlost dana i da mo nove prostore svoje psihe.

se upoznaju. Mi svakodnevno živimo tek poneki deo sebe, tako nam deluje lakše. Kroz proces rada pokušavamo da živimo polaritete, delove nas na su-

329

protnim stranama. Susrećemo različite budemo zauvek srećni, a to je ne samo likove i to je predivan osećaj. Nestvarno nemoguće, nego i neprirodno. Otuda lepo je gledati ljude koji možda nikad čovek dolazi u taj unutrašnji konflikt sa nisu izražavali sebe kroz umetnost da sobom, iz negiranja celog jednog dela sada to rade na jedan toliko spontan koji je u nama a koji je introvertan, mrai autentičan način. Ponekad se poja- čan, ima potrebu za tišinom, za introsve snažne i iskrene ekspresije koje mi pekcijom, za dubinom. Jedino tako moiznova i iznova potvrđuju koliko je sva- žemo čuti svoj unutrašnji glas i upravo ki čovek kreativno biće i koliko istinski to nam omogućava zimski period. Od žudi za takvim izražavanjem. Mislim da toliko informacija i različitih glasova pije jasno iz ovoga kako može izgledati tanje je koliko možemo da čujemo svoj na početku i na kraju rada.

i zato zimski period može da podrži jedno povlačenje, osluškivanje i priprema-

Na koji način možemo da pripremimo nje za ponovno proleće. telo i um za hladnije dane, opadanje raspoloženja i motivacije sa nedostat- Čovek se često stidi svoje mračne strakom sunca?

ne, a zima mu govori da je njeno postojanje sasvim prirodno i ujedno po-

Zima je mračniji period, priroda se potrebno. vlači, sakuplja se energija. Nekada je čovek radio isto što i priroda, povlačio Šta vam je najdraže da vidite kod ljudi se u sebe, pratio je prirodne zakone. nakon jedne dramaterapije? Danas nije tako. Vreme u kojem živimo podržava večito leto. Oko nas su razne Kada kroz improvizaciju neko dotakne tehnike i metode koje nas uče kako da svoj resurs, čuje svoj glas koji može biti

330 novembar

snažan ili se seti svoje ogromne ljuba- dotakli kreativnu klicu u nama i dali joj vi prema crtanju ili sviranju, kada pro- mogućnost da se razvije i pokaže nam nađe neki simbol ili metaforu na koji nešto novo. snažno rezonuje, i koji tako precizno objašnjava to što se u njemu nalazi a Tvoj electro noir bend Sixth June je do sada nije našlo izlaz. Kada ono ugle- objavio novu pesmu u oktobru. Da li da svetlost dana to je isceljujuće i može je u planu novi album ili promocije peda nam da veliku snagu za dalje. To je sme? osećaj da smo obgrlili različite delove sebe, i one kontradiktorne, da smo Novi album izlazi na proleće, a u janudozvolili sebi da budemo besni, ljuti, aru nas čeka i koncert u Parizu kome zaljubljeni, ljubomorni, nežni, da smo se radujemo.

foto: Andrej Gođevac

331

Umetnost

Intervju: Vladislava Milovanović @in_love_with_artandfashion Fotografija: Marija Erdelji, Branko Lučić, Vladislava Milovanović

Sa slikarstvom dr Uglješe Colića bliže sam se upoznala na izložbi „Srpske slikarke” na kojoj su, različitim tehnikama predstavljena lica naših najznačajnijih, ali nažalost vrlo često, nedovoljno zastupljenih umetnica koje su utrle put ženskim glasovima danas. Pored toga što je imao gotovo sedamdeset samostalnih i učestvovao na više od osamdeset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, moj sagovornik se godinama bavi scenografijom, kostimografijom i oslikavanjem murala. Osim navedenog, Uglješa Colić je posvećen i pedagoškom radu, a od 2020. godine vodi i uređuje časopis „Umetnost pre svega”. Nakon izložbe "Paralele" koja je održana tokom oktobra u foajeu Matice srpske, razgovarala sam sa Uglješom o izazovima umetničkog poziva, uzorima, velikim umetnicima koji su današnjim „prokrčili puteve”, radu sa decom i svemu onome što podrazumeva stvaralaštvo danas.

333

334 novembar

Pamtiš li trenutak kada si shvatio da tram da je umetnik u stalnom stanju će umetnost, odnosno slikarstvo po- transformacije, bio on svestan toga ili stati tvoj životni poziv?

ne. Nesigurnosti se prevazilaze svakodnevnim radom i pre svega, visokim ste-

Želja da mi slikarstvo bude deo sva- penom samokritike. Likovna kritika ima kodnevice se javila krajem osnovne svako pravo da pogreši, to može da naškole. Sećam se kako sam svaki dan, šteti umetniku, ali može i da se vremesamoinicijativno, radio nekoliko crteža nom ispravi. Umetnik nema pravo da eksperimentišući sa različitim likovnim greši, jer kad jednom napravi komprotehnikama. Može se reći da su to bili mis, to ostaje za sva vremena. neki prapočeci svesnog oprobavanja u likovnom stvaralaštvu. Shvatio sam Posle brojnih samostalnih izložbi, pre da će mi umetnost postati životni po- nekoliko meseci imao si izložbu „Srpziv u trećoj godini srednje (umetničke) ske slikarke” u Kulturnoj stanici „Barškole, kada sam po prvi put uradio stil- ka” u Novom Sadu. Reč je o 8 slika i 32 ski i tematski ujednačenu seriju slika, grafike na kojima si predstavio likove polu-figura po modelu. Od tada mi je nekih od najznačajnijih žena u našoj umetnost način života.

umetnosti. Zbog čega je važno da mi ne zaboravljamo, a da neki novi klin-

Dar za umetnost je, rekla bih, velika ci što pre saznaju ko su bile Katarina nagrada, ali istovremeno velika odgo- Ivanović, Nadežda Petrović, Danica vornost. Koliko te je stvaranje od po- Jovanović, Ljubica Sokić, Zora Petročetka do danas, menjalo, na koji način vić, Beta Vukanović, Milena Pavlović je oblikovalo tvoju ličnost i kako se no- Barili...? siš sa nesigurnostima koje ono nosi? Važno je da shvatimo da smo mi, daSlažem se u potpunosti da je to odgo- našnji likovni stvaraoci, zapravo nečiji vornost prema sebi i prema drugima, naslednici. I da je likovna umetnost konkao i prema večnosti. Stvaranje menja tinuirano prožeta, poput žilica korena, čoveka na najrazličitije načine, sma- na najrazličitije načine. To nisu samo 335

životni putevi umetnica, već i njihove Izučavajući njih i njihov rad možemo još stvaralačke težnje i životna stremljenja, mnogo toga otkriti i naučiti. baš kao i raznovrsnost interesovanja i sinergija. Ova izložba je bila svojevrstan Neki od portreta bili su u Modiljanijeomaž našim slikarkama koje nisu dovolj- vom maniru. Da li je to bio omaž njeno cenjene. Neke su i nepoznate našoj mu kao umetniku i njegovoj ličnosti, široj javnosti, a kao žene i umetnice su i kakav odnos imaš prema ovom slavdale neizmerno veliki doprinos našem nom umetniku? kulturno-istorijskom nasleđu. To je bila svojevrsna lična borba, svake od njih, Posebnu seriju slika posvetio sam Mokoja nije bila nimalo jednostavna. Malo diljaniju. On mi je bio veliko nadahnuće je država na svetu koje su imale umetni- i jedna od najzanimljivijih ličnosti dvace ovakvog kalibra u ovolikom broju kao desetog veka, pored Tuluz Lotreka i Pišto je to slučaj kod nas. Treba da bude- kasa. Modiljani je živeo u Parizu za vremo ponosni na naše prethodnice i njiho- me zlatnog perioda Monmartra i bio je ve rezultate, a ne da ih omalovažavamo, okružen neverovatnim gorostasima od kao što je to danas, na žalost, često slu- umetnika koji su mu bili savremenici. O čaj. Naše slikarke ne smemo zaborav- njemu je snimljen i fantastičan film, a ljati na prašnjavim policama istorije, već svima bih preporučio da pogledaju njetreba da ih na pijedestal i obasjamo ih gove skulpture, koje smatram pravim reflektorima, pažnjom i razumevanjem. biserima istorije umetnosti. 336 novembar

Pre tri godine pokrenuo si časopis da se izborim za te ideje, napustio sam „Umetnost pre svega”. Ono što je redakciju. U srednjoj (umetničkoj) školi meni odmah privuklo pažnju jeste sam takođe želeo da pokrenem školski da su tekstovi i intervjui veoma pitki časopis, ali tada, uprava škole nije imala i zanimljivi, svima lako razumljivi, a razumevanja za moje ideje. Nakon toga iz njih možemo mnogo toga saznati o je došao burni period studiranja Likovsopstvenom, kao i kulturnom nasle- ne akademije gde jednostavno nije bilo đu mnogih zemalja sveta i njihovim uslova za tako nešto. Potencirao sam velikim umetnicima. Kako je došlo do pitanje umetničkog časopisa nekoliove ideje, koliko tebi znači rad na po- ko puta i uprkos oduševljenju kolega menutom časopisu i šta ti je doneo?

i odobravanju profesora, jednostavno nismo imali mogućnosti za izvedbu.

Uvek sam želeo da imam svoj časopis, Možda je i najbolje što je ideja odležajoš od osnovne škole kada je došlo do la i vremenom sazrela. Tako se 2020. neslaganja u školskoj redakciji časopisa godine, u karantinu, rodio štampani čazbog toga što je došlo do promene sa- sopis za kulturu i umetnost „Umetnost držaja od strane nastavnika, bez našeg pre svega”, skraćeno UPS! Časopis obuznanja, odnosno bez saglasnosti dece. hvata likovnu, dramsku, muzičku umetŽeleo sam da, mi kao deca, imamo nost i književnost, a godišnje izlaze dva veću slobodu izražavanja i uređivanja broja. Sadržaj časopisa je isključivo u školskog časopisa i kada nisam uspeo vezi sa umetnošću i čine ga intervjui sa 337

umetnicima iz različitih oblasti, poput: predmete iz likovne oblasti na Master slikara, književnika, glumaca, reditelja, strukovnim studijama. U pitanju su kompozitora, modnih dizajnera... Po- predmeti: „Likovni aspekti igračaka i red toga objavljujemo i autorske tek- njihova izrada”, „Novi mediji i likovne stove o umetnosti. UPS je prilagođen komunikacije”, „Likovno oblikovanje za najširu publiku i za različite uzraste, materijala” i „Likovne igre i dečija kreaon je osmišljen tako da ne bude struč- tivnost”. Pravo je zadovoljstvo raditi sa ni časopis, već da bude zabavan i da vaspitačima i iznova osmišljavati nove ima za svakoga po nešto. Uprkos lošim pristupe i načine za planiranje tema/ prognozama, jer se danas štampani ča- projekata koje svakodnevno mogu da sopisi gase i sve prelazi u digitalni for- ostvaruju u radu sa decom u vrtiću, mat, u novembru ove godine izaći će iz uključujući i saradnju sa lokalnom zaštampe osmi broj UPS-a i to je pokaza- jednicom. Imamo veliku odgovornost telj da odoleva vremenu, uprkos datim prema novim generacijama. Podsticaokolnostima. Ono što je interesantno njem kreativnosti treba da utičemo na je da je svaki broj temat i takođe su svi celokupan razvoj predškolskog deteta, brojevi UPS-a međusobno povezani i a ne da ga stavljamo u kalupe u najootkrivaju mnoga iznenađenja radozna- setljivijem periodu razvoja. lim čitaocima. Sve ove osobine UPS-a čine ga jedinstvenim časopisom na na- Da li si odrastajući imao neke umetšim prostorima.

ničke uzore i čije te stvaralaštvo, ali možda i životni put posebno inspiriše?

Radiš i kao profesor na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje Volim da izučavam različite likovne stivaspitača. Kako izgleda rad sa mladi- love i tehnike, koliko i umetnike i njima i koliko te lično ispunjava?

hovo stvaralaštvo. Mnogima sam radio omaže i inspirisali su me na najrazličiti-

Na Visokoj školi strukovnih studija za je načine. Od Nadežde Petrović i Petra obrazovanje vaspitača držim izborne Lubarde do Mike Antića i Milana Ko-

338 novembar

njovića. Paleta boja, crtež, kompozicija, Šta je za tebe umetnost danas, koliko dinamika, svetlo, senka i kontrasti su se očekivanja koja kao publika imamo samo neki od elemenata koje možemo od nje menjaju u skladu sa vremenom iščitavati sa njihovih slika i na taj način u kojem živimo i koliko umetnik dakomunicirati sa njima. Imao sam priliku nas može stvarati u skladu sa sobom, da upoznam i Miloša Šobajića, Vladi- odnosno koliko je slobodan? mira Veličkovića i Aleksandra Lukijana Lukovića, razgovori sa njima ostavili su Umetnost mora da uzbuđuje. Ona tremi duboki trag na razumevanje samog ba da nas pokrene. Nema dobrog vreprocesa nastajanja slike, baš kao i raz- mena za umetnost, nikada ga nije ni govori sa mojim mentorom na doktor- bilo. Umetnost treba da obuhvati vanskim studijama Draganom Martinovi- vremenski kontekst i da kontinuitetom ćem.

340 novembar

overi naš identitet. Ona je ta koja treba da bude dobra za sva vremena, a ne obrnuto. Umetnost je ono za šta vredi živeti, pre svega, sve ostalo je garnir.

341

Kolumna

Piše: Merima Aranitović @soul.blooming Fotografije: Pexels

Osećate li se zaglavljeno u sopstvenoj uvek istom pravom linijom moramo ići. životnoj priči? Razočarani i tužni, a onda Potrebno je da skupimo hrabrost i da vam neko kaže – možda to više nije pra- se oslobodimo onoga što su nas čitavac u kom tvoj život treba da ide? Što ne vog života učili – da postoji neki redoprobaš da ga redizajniraš? "Mora da se sled i da ga moramo slediti, jer ćemo sališ!?", pomislimo. Ali, hajde da ipak samo tako biti srećni. Iskreno rečeno, malo razmislimo. Kada ne funkcioniše tako su srećni samo oni oko nas, a mi što ne bismo probali zaista da prome- onda ne diramo ništa kako ne bismo nimo pravac u kom idemo. Da prome- remetili tuđe živote, ne shvatajući da nimo prioritete, navike, da napišemo ako mi nismo srećni, u jednom trenutdrugačiju priču za sebe. To ne znači da ku će i čitavo naše okruženje da postatreba da obrišemo sve što smo prošli ne nesrećno. I mi zaglavljeni u toj priči. do sada. Ne. Samo da obavimo razgovor sa sobom i vidimo čime smo bile Kako ići dalje? Malim koracima, bilo bi zadovoljne, i kada je naša priča počela prvo što bih i sebi i vama rekla. Ne prada gubi dobar pravac. Kada otkrijemo vimo velike i dugoročne planove. Močime to u našem životu nismo zadovolj- žemo imati želje i ciljeve, ali su putevi ni, vreme je za promene. Jer, naš put do njih promenljivi. nije unapred zacrtan i nigde ne piše da

343

Oblikujmo život svakog dana da nam bude po meri Da li ste nekad o vlastitom životu razmišljali na ovaj način? Kada osvestimo da smo mi ti koji su odgovorni za sopstveni život, postane nam jasno da uz tu odgovornost ide i prelepa sloboda da ga uredimo po svojoj meri. Pitanje je samo – da li ste zadovoljni onim što sami sebi dizajnirate? Ukoliko niste, tu je prilika za „redizajniranje". Možemo iznova krenuti. Možemo drugim pravcem. Možemo i na drugom mestu i sa drugim ljudima. Ništa nas ne vezuje za život u kom nismo srećni i u kom se osećamo kao riba na suvom.

Na početku smo svi slobodni Kada se rodimo, svet je pred nama i mi smo slobodni da ga istražujemo, učimo i rastemo. Međutim, kako vreme prolazi, često dopuštamo da se naša sloboda ograničava. Postajemo vlasnici

344 novembar

brojnih stvari a gubimo ono najvažnije - sebe. Kada shvatimo da nismo više srećni u svojoj koži, da smo se izgubili u beskrajnoj gužvi obaveza i problema, svesni da nam je potrebna promena, da želimo redizajnirati svoj život, tada možemo i da započnemo put prema sopstvenoj slobodi.

Kako to postići? Prvo, iskreno se suočite sa sobom. Razmislite o tome čime ste sebe ograničili, koji vas strahovi i negativni obrasci sputavaju. Zapišite svoje odgovore jer će vam oni pomoći da sagledate gde grešite i šta treba promeniti. Nakon toga, krenite u akciju. Očistite svoj život od svih suvišnih stvari, obaveza koje vas sputavaju i pokušajte da nakon osvešćivanja određenih obrazaca ponašanja napravite iskorak ka promeni istih. Zahvalite se prošlim iskustvima i ljudima, ali ih pustite da odu. Očistite svoj um od negativnih misli, strahova i krivice. Kada se oslobodite tereta prošlosti, osetićete se ponovo slobodni kao deca, bez krivice, bez strahova.

Tada je vreme da stvorite nove, zdrave kim aspektom svog života, otpustite ga veze, kako sa sobom, tako i sa drugima. s ljubavlju. Radite na onome što vam Možda ćete u tom procesu redefinisa- donosi sreću, jer dok god se tako oseti odnose sa nekim ljudima, sa drugi- ćate, znate da ste na pravom putu. ma se razići stvarajući prostor za nove, zdrave i kvalitetne veze.

Mali saveti za velike promene:

Vaše telo je dom vaše duše Brinite o svom telu kao što biste brinuli o svom domu. Setite se da lepota življe-

• Prestanite da unosite posao u svoj dom • Ne mislite o privatnim stvarima na poslu • Ne nosite probleme u krevet • Nađite vreme za hobije, druženje i rekreaciju • Šetajte i povežite se sa prirodom • Regenerišite se iznutra, brinući se o svom telu • Osvojite svoju slobodu i dišite punim plućima

nja leži u harmoniji između tela i duše. Ponekad, kada se zaglavimo i kad ne znamo kako da promenimo svoj život, Bahove kapi mogu biti korisne za rad na sebi. Cvetna terapija je nežan način za redizajniranje sebe, jer nam može pomoći da se uz pomoć prirode oslobodimo negativnih emocionalnih obrazaca. Nemojte se plašiti promena. Početak je uvek najteži, ali kad budete videli prve rezultate, kako budete otkrivali svoje

Dizajniranje vlastitog života treba da novo ja, postaćete sami sebi najveća postane vaša svakodnevica. Svako ju- podrška. Srećan rad na sebi, jer, zapamtro može biti nova prilika za promene. tite samo vi ste dizajner svog života! Ukoliko vidite da niste zadovoljni ne-

345

346 novembar