Plezir magazin #76 by Plezir magazin

JANUAR 2020.

BROJ 76

Uvod Nedavno sam gledala video priču o ženi koja je u Britaniji započela projekat mapiranja gradova na osnovu mirisa koji se u njima mogu osetiti, što me je oduševilo i obradovalo, a onda i navelo na razmišljanje kako je moguće da se neko tek „sada“ setio ovoga? Čulo mirisa je jedno od najmoćnijih čula, a miris, mnogo više nego slika ima tu osobinu da nas vrati u trenutak u samo jednom deliću sekunde. Razmišljajući dalje o mirisima, sećanjima, utiscima, mestima i stvarima koji nas okružuju, pomislima sam koliko toga mi sigurno previđamo, ne prepoznajemo, ne obraćamo pažnju i ne udubljujemo se svakog dana. Putujemo i „jurimo“ lokalitete sa spiska, fotografišemo sumanuto, a ne stanemo da razmislimo, osetimo, omirišemo, saznamo malo više o onome što je pred nama i što ne vidimo na prvi pogled. Koliko često tek tako prolazimo svojim gradom, ulicom. Koliko puta smo prošli pored nekih nestvarno lepih i neobičnih zdanja, obeležja, skrivenih bašti i parkova, a da nismo zaista videli ono što nam je pred nosom. To je bio pokretač da moje drage saradnike upitam isto, te smo zajedno pokušali da svemu što nas okružuje pristupimo otvoreno, radoznalo, sa razigranošću malog deteta. Kao rezultat ove potrage, za koju vam obećavam da je tek počela, simbolično sa ovom 2020. godinom, pripremili smo vam novo izdanje Plezira. Ostanite radoznali i javite mi šta je vas oduševilo ovog meseca, šta ste novo otkrili i kako ste se tim povodom osećali.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

januar

Sadržaj

Onlajn špartanje

006

Eko dizajn

Pletivo by Plezir

072

Ekoligijal

5 odluka za održivu 2020.

016

Životni stil

Peča kuča

082

Životni stil

Književna mapa Beograda

020

Putovanja

Matea Bakarić

088

Životni stil

Mika Alas Belgijski dijamant Opatija Vilers

028

Životni stil 034

Putovanja Šta se krije iza vidljivog? 040 Putovanja

Moda

Umetnost

Hong Kong

Thema

Viktorija Banda

098

Književnost Srđan Miljević

Pisanje kao ostavljanje 104 traga u vremenu

Životni stil Dnevnici kretanja ka svetu i unutar sebe

110

Film

118

Trkija

050 060

Godina destruktivne Životni stil održivosti

128

Životni stil Društvene igre

140

064 Putopis

O Švajcarskoj, o lepotama146 prirode i o čarobnjacima

Redakcija

Teodora Kovrlija

januar

Nina Simonović

Dejana Vukadinović

Dušan Jurić

Dragana Ilić

Sofija Mirčetić

Ana Stambolić

Ljiljana Maletin Vojvodić

Plezir

Milena Goševski

Andrijana Kovrlija

Sara Savčić

Bojana Đuričić

Merima Aranitović

Marija Radojković

Marko Popadić

Danijela Rupić

by Plezir

Pletivo

ONLINE Å PARTANJE

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

januaru ponovo raspirujem vašu radoznalost i istraživački duh deleći sa vama neke od svojih aktuelnih favorita sa mreže, koji mi prethodnih nedelja donose radost. Da

li ste čuli za izraz „Urban exploration“, odnosno urbano istraživanje? Ukoliko ste aktivni na društvenim mrežama, verovatno ste primetili porast popularnosti profila koji dele fotografije i video snimke napuštenih, skrivenih lokacija prepunih istorije, umetnina i ličnih dragocenosti koje su prepuštene zaboravu u napuštenim objektima. Ovaj „sport“ ponekad iziskuje i zavirivanje u privatno vlasništvo koje neretko prati rizik urušavanja, ali svi oni radoznalci među nama znaju da je želja za istraživanjem prečesto glasnija od zdravog razuma. Ali evo kompromisa, profili ovog tipa nude priliku da zavirite u pomenute lokalitete praktično iz fotelje. Na pragu tog njuškanja po starinama, sa vama ovog meseca delim i jedan od trenutno omiljenih, Curious Objects Podcast, podkast magazina Antiques, koji je svojim čitaocima omogućio da budu deo

istog tako što ih je pozvao da na Instagramu na odgovarajućem # podele priču o nekom interesantnom predmetu koji poseduju. Hajde, razmislite i pogledajte oko sebe, o kojim komadima koji vas okružuju biste znali da ispričate zanimljivu priču? Koliko često se interesujete da saznate kako je neki komad nameštaja, nakita, posuđe ili odevni predmet završio u vašoj porodici? Koja je njegova priča? Na tom tragu nastavljam sa sličnim preporukama i delim sa vama profile koji se, svaki u svom domenu, bave istorijom i pripovedanjem priče koja postoji iza, naizgled, svakodnevnih stvari. Pozivam vas da obratite pažnju na ove profile, njihove Instagram naloge, video uradke, podkaste i objašnjenja koja pišu uz objavu svake fotografije. Odvojte vreme da pogledate, ali stvarno pogledate, saznate i upijete svet oko sebe, jer sve što nas okružuje krije u sebi mrvu misterije.

@glory.of.disrepair

| januar

@urbexinprogress

@my_mechanics

10 | januar

@rescue_n_restore

@bernadettebanner

12 | januar

@levi_higgs

@antiquesmag

#CuriousObjectsPodcast

14 | januar

@historyofceramics

Ekologija

odluka za održivu 2020.

Pripremila:

Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Posaditi baštu (i začinske biljke se broje) Neka ti manjak prostora ne bude dvorištu zgrade u kojoj stanujete, izgovor ove godine, imaš sasvim na krovu ili obližnjem placu koji vam dovoljno vremena da pripremiš ra- je mesna zajednica ustupila na kosad

prozorski

proleće, sims

raščistiš ili

terasu, rišćenje. Budi proaktivan/na i ne čekaj

informišeš da neko drugi uradi posao umesto

o najbližoj zajedničkoj bašti koja tebe. Napravi postere kojim pozivaš postoji u tvom gradu. Ukoliko to ni- istomišljenike i podeli ih kako onlajn je slučaj, pozovi prijatelje, poznanike tako i na oglasnoj tabli u tvojoj zgradi, i istomišljenike i organizujte sami obližnjoj zdravoj hrani i omiljenom „zajedničku baštu“ možda baš u kafiću. 16 | januar

Uključi se u lokalne eko inicijative Kada si okružen grupom ljudi koji žete da promenite mnogo toga. Izađi razmišljaju slično kao ti, grupom na teren, uključi se (ili sam organizuj) sa kojom deliš zajedničke ciljeve i u akcije čišćenja parka, reke ili sadnju vrednosti videćeš da udruženi mo- drveća. Svaki doprinos se računa!

Ne bacaj hranu Da bi izbegao propadanje i bacanje proizvodiš dodatni otpad), a hrana koju neiskorišćene

hrane

potrebno

je si kupio/la će biti pojedena. Ukoliko

dobro planiranje. Svake nedelje pre ti nešto promakne, pronađi ili osmisli odlaska u kupovinu namirnica napravi originalne recepte od ostataka hrane plan obroka, uzmi u obzir praznike, iz frižidera (legenda kaže da su ovako rođendane i druženja, proračunaj šta nastala neka najbolja domaća jela). ti je sve potrebno i pripremi obroke za Ukoliko ti i uz sve ove mere ostane vinedelju dana unapred. Na ovaj način šak nepojedene hrane, pozovi prijatelje ti ostaje više vremena za neke druge i komšije na neplaniranu gozbu ili poaktivnosti u danu, zdravije se hraniš, kloni topao obrok onima koji su gladni. ne kupuješ gluposti i grickalice (ne 17

Smanji količinu otpada koju proizvodiš Kao i kod viškova hrane o kojima sam šta napravljeno) i napravite procenu pričala, ključ u smanjenju otpada je da li vam je data stvar stvarno potredobra organizacija i informisanost. bna, koliko puta ćete je koristiti i koliko Ambalaža je svima najveći izazov, pa dugo može da traje (zato je najbolje je zato pre svake kupovine potrebno birati kvalitetne, prirodne materijale). istražiti dostupne opcije i pronaći onu Od ambalaže koju nisi uspeo/la da koja uključuje ambalažu koja se može izbegneš, ponekad možeš napraviti više puta koristiti ili reciklirati. Odeću, nešto novo i inovativno, čime ćeš datu modne detalje i detalje za dom ku- stvar spasiti od otpada i upotrebiti je pujte od malih proizvođača, obratite na kreativan način. pažnju na materijale, šavove (kako je

Prati Plezir eko korake svakog dana Ukoliko ne znaš o čemu govorim, dan u nedelji ima svoju temu, a izazov predlažem da pogledaš detaljnije na je osmišljen tako da nas postepeno našem Instagram nalogu kako od uvede u zeleni način života i razmisvakog dana možeš napraviti izazov šljanja. I ne zaboravi da nam javiš kako i igricu kojom, korak po korak, radiš ti ide, gde vidiš najveće izazove i do na svojim zelenim navikama. Svaki kakvih uvida si došao/la. 18

januar

#plezirekokoraci #ponedeljakbezplastike #utorakbezmesa #slavinesusredom #Ä?etvrtakzaljude #petakupatikama #uradisamvikend 19

Životni stil

BEOGRAD I NJEGOVI LJUDI Tekst Sofija Mirčetić @sofimircetic

januar

Fotografije: arhive beogradskonasledje.rs; narodnimuzej.rs; nb.rs; Ljiljana Pekić; khazars.com;

KNJIŽEVNA MAPA GRADA BEOGRADA

toga manje-više ima svuda. Ako niste rođeni u prestonici, onda je vaš odnos sa Beogradom verovatno još složeniji. Prvo ste nesigurni da li vam se sviđa i da li se vi njemu sviđate. Pa izađete par puta, pa se onda dobro upoznate, zavolite ili raziđete zanavek. Tokom dvadesetog, i veka u kome živimo, mnoga slavna imena su imala

boravište u glavom gradu. Neki su bili

aše nacionalno blago čine

komšije, neki kafanski drugovi, člano-

nepokretnosti čiju vrednost

vi istih kružooka što su se sastajali

određuju neverovatni ljudi

po različitim stanovima širom belog

koji su u njima živeli i koji su nas za-

grada, a neki su bili primorani da odu.

dužili da čuvamo ono što su ostavili

Ali i pored emigracije, često su se vra-

iza sebe. Znate li ko je od domaćih pi-

ćali. Nije bilo do Beograda, nego do

saca, živeo gde? Idemo u jednu zani-

političke situacije.

mljivu šetnju „književnim“ adresama Beograda.

Naš glavni grad čuva mnoge priče, neke spakovane u kartoteke Zavoda

Veza pojedinca sa Beogradom je re-

za zaštitu spomenika kulture, muzeje

tko ravnodušna, Beograd ili volite ili

i zadužbine, a neke skrivene, ali obe-

ne volite, i malobrojni su oni koji kla-

ležene metalnim pločicama sa izlive-

ckaju između ta dva osećanja. Argu-

nim portretima i imenima svojih sla-

menti poput neorganizovanog grad-

vnih stanara. Knjige i pesme su Be-

skog prevoza i gužvi nisu dovoljni da

ogradu posvetili Crnjanski i Kapor,

ospore lepotu našeg glavnog grada,

između ostalih, a ne možemo da ne

pomenemo i jedno ime koje se vazda vezuje uz „dobro jutro“ i „Beograde“ Duško Radović. U ovom gradu su snimani neki od kultnih domaćih filmova, poput Maratonci trče počasni krug po tekstu Dušana Kovačevića, a kuća porodice Topalović stoji na Kosančićevom vencu, u nažalost, jako lošem stanju. Iako nam je cilj da vam ovde ukažemo na mesta gde su živeli naši najpoznatiji pisci, a ne da kritikujemo nadležne, moramo da opomenemo da kuću jednog od naših najboljih dramaturga Branislava Nušića, u Šekspirovoj, takođe nagriza zub vremena. Da ne bismo prisustvovali ostvarivanju košmara Arsenija Njegovana u kojem njegove voljene vile bivaju eksproprisane i uništene, moramo da se potrudimo da očuvamo ono što nam je od nacionalnog nasleđa ostalo. Kao najveća opomena treba da nam posluži tačka – Hilandarska 7, kuća Laze Lazarevića, koja propada, iako i po istoriji i po zakonu čini spomenik kulture. Slično je i sa zdanjem u ulici Ljube Stojanovića 29, gde se nalazi kuća Nadežde i Rastka Petrovića, koju je njihova sestra Ljubica zaveštala Narodnom muzeju. Kuća je ispražnjena,

januar

predmeti su na sigurnom, ali je objekat u ruševnom stanju, a zakonski je obeležena kao Memorijalni muzej Nadežde i Rastka Petrovića. Vratimo se na vedrije teme. U jednoj prolećnoj šetnji Vračarom, autorka ovog teksta je, sasvim slučajno, naišla na zgradu u kojoj je živeo i radio Borislav Pekić, pisac gorepomenutog romana Hodočašće Arsenija Njegovana. Nekoliko meseci kasnije ona više puta prolazi Krunskom i Kralja Milana i ponavlja – volim Beograd, nemojte da pitate zašto. A ako skrenete iz Krunske u Braće Nedića, tu, u broju 29. je Miloš Crnjanski napisao čuvenu Sumatru. Metaforu grad duhova ne moramo da upotrebimo u negativnom značenju, kao proganjanje ružnih sećanja, već da opišemo kretanje i boravak velikih književnih duhova beogradskim ulicama, kafanama, stepeništima i liftovima stambenih zgrada ili da umesto reči kretanje upotrebimo reč – seobe. Miloš Crnjanski je i sam bio nomad i emigrant, a njegovo kretanje Beogradom je prošlo u senama. Potvrđen podatak

je da je živeo u današnjoj Makenzijevoj, u broju 81, jer je zgrada obeležena spomen-pločom tvorcu sumatraizma. Zadužbina Miloša Crnjanskog se sada nalazi u Francuskoj 7, u sedištu Udruženja književnika Srbije, a legat postoji u jednoj od prostorija Narodne biblioteke. Tu je sačuvana zaostavština Miloša i Vide Crnjanski, kako nisu posedovali ni jednu od prostorija u kojima su živeli. Zanimljivo je da i jedna Londonska adresa nosi spomen-ploču našeg velikog pisca. Reč je o zgradi u Kvinzvej ulici gde je Crnjanski živeo za vreme boravka u britanskoj prestonici. Vraćamo se nazad u okupirani Beograd u vreme Drugog svetskog rata. Naš jedini Nobelovac, Ivo Andrić, kao podstanar je živeo u Prizrenskoj, u broju 7, i baš tu su nastala njegova najpoznatija dela. Opšte poznato je da je sa svog prozora Andrić imao čist pogled na razoreni Beograd i da je vreme provodio u osami. Kasnije je boravio na današnjem Andrićevom vencu. Autor Enciklopedije mrtvih i Grobnice za Borisa Davidoviča, Danilo Kiš, živeo je skromno, ali boemski. Bio je nastanjen u maloj garsonjeri u Palmotićevoj, gde su ga posećivali 24

januar

prijatelji, pisci, i gde su se često okupljali radi čitanja svojih dela i razmene mišljenja, kako navodi pisac Filip David u svom članku za časopis Nedeljnik povodom sećanja na Danila Kiša. Mesto sastanka je neretko bio i njegov tadašnji stan u Višegradskoj. Tvorac prvog romana dvadeset prvog veka, Hazarskog rečnika, Milorad Pavić, iza sebe je ostavio ogromno nasleđe, između ostalog i stan u Gospodar Jevremovoj 29, dok je legat Milorada Pavića, u vlasništvu grada Beograda, smešten u ulici Braće Baruh. Tu se čuva veliko bogatstvo kolekcionarskih predmeta i nameštaja, slika, knjiga i naravno brojnih ogledala, kao važnog motiva Pavićevog opusa, kao i brojnih svezaka sa ručno ispisanim fragmentima kasnije objavljenih dela. U Kralja Milana 23, živeli su Desanka Maksimović i Branko Ćopić, komšije i dobri prijatelji, dok je u ulici Černiševskog boravio Petar Kočić. Čuvene kafane Tri šešira i Kolarac su najbolji nemi svedoci društvenog života nekadašnjeg Beograda i gostoprimci mnogih slavnih imena iz sveta književnosti. Pesnik 25

Vasko Popa živeo je u Bulevaru kralja u emigraciji pati za svojom zemljom. Aleksandra broj 23, a nedaleko odatle je „A vi, ako nekad odete na Dušanovac, još jedan poznati ugostiteljski objekat, pogledajte ga dobro. Čujem da se dosta i ujedno omiljeno mesto Pope, kafana promenio; ako.“ (Dragoslav Mihailović, Poslednja šansa.

Kad su cvetale tikve, Laguna, 2015.) Pominjani Pekić je recimo u „Hodočašću“

Osim u kafanama i stanovima, pisci odao poštovanje Kosančićevom vencu. su se sretali i po izdavačkim kućama i redakcijama časopisa. U knjizi Miloš Prošetali smo glavnim gradom i pokuCrnjanski, Politički članci 1919-1939 (Ca- cali na vrata domova nekih od naših tena Mundi), pisac u slikovitom članku najvećih pisaca i pesnika. Sledeći put govori o vrevi u samom centru grada, kad krenete u besciljnu šetnju, bacite od cika zore pa do večeri, pa opet u pogled oko sebe, pa podignite glavu krug, opisujući nikad gotov dan u re- gore, ali visoko, uprite pogled, mnoga dakciji jednog od najstarijih listova zdanja nose utisnuta obeležja koja goovog podneblja, lista Vreme, na trgu vore o ljudima ovog grada. Završimo Nikole Pašića, gde je nekada bila reda- šetnju tihim „laku noć“ uz odlomak iz kcija ovog žurnala.

jedne od najlepših pesama posvećenih Beogradu, Lament nad Beogradom Mi-

Međutim, ne samo stvarni život, već loša Crnjanskog: i umetnička fikcija učinili su neke delove Beograda posebnim. Dragoslav

„Ti, međutim, dišeš, u noćnoj tišini, do

Mihailović je u romanu Kad su cvetale

zvezda, što kazuju put Suncu u tvoj san.

tikve posredno opisao mangupski duh Ti slušaš svog srca lupu, u dubini, što udaDušanovca, kroz glavnog junaka Ljubu Sretenovića koji, kao odrastao čovek

januar

ra, ko stenom, u mračni Kalemegdan.“

Životni stil

Pripremila: Dragana Ilić @_oatflake_

Beograd i njegovi ljudi:

Mika Alas

Ime koje predstavlja sinonim za najviša dostignuća, i čovek koji je uspeo da našoj sredini otvori nove prostore i naraštajima matematičara proširi vidike, bio je Mihailo Petrović Alas, naučnik svetskog glasa. Poput Vuka, Tesle, Njegoša ili Pupina, Mikino ime jedno je od najznačajnijih imena srpske nauke i nacionalne kulture. Pošto je doktorirao na Sorboni 1894. vratio se u Beograd i postao profesor za matematičku grupu predmeta. U trideset prvoj godini postaje redovni član Srpske kraljevske akademije, a kasnije i član akademije nauka u Pragu, Bukureštu, Varšavi i Krakovu.

Univerzitetski profesor, akademik, pronalazač, putopisac sa posebnom strašću za ribarstvo, nastanio se na Kosančićevom vencu, u jednom od najstarijih delova Beograda 1910. godine. Njegova kuća je izgrađena na mestu srušene kuće njegovog dede Novice Lazarevića, beogradskog prote koju je projektovao znameniti srpski arhitekta Petar Bajalović. Spratna zgrada oblikovana je na tradicionalni način. Fasada je prilagođena arhitekturi s početka XX veka, sa kombinacijom secesijskih floralnih motiva i elementima srpsko-vizantijskog stila u vidu šahovskog polja sa prirodnim elementima inspirisanim vodenim svetom – trska, lokvanji, šarani. Na fasadi se izdvaja bočno postavljen rizalit s lučno oblikovanim portalom, iznad koga je balkon sa ogradom od kovanog gvožđa, nadvišen trougaonim zabatom. Mihailo Petrović je kuću delio sa sestrom Marom i njenim suprugom Živojinom Perićem, takođe francuskim đakom, značajnim beogradskim pravnikom i političarem. Živojin je bio profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Haške akademije za međunarodno pravo, predavač u Lionu, Parizu i Briselu koji je do kraja života ostao veliki 30

januar

zastupnik evropskih integracija. Mika Alas je u velikoj meri uticao na arhitekturu svog doma, u skladu sa sopstvenim načinom života i sklonostima. Tako je podrum gradio s planom da služi kao vinski podrum za vino iz njegovog vinograda na Topčiderskom brdu. Na podestu stepeništa ulaznog hodnika nekada su se nalazile niše s figurama Napoleona i Paskala, a po njegovoj želji je sagrađen i balkon koji izlazi iz radne sobe, a koji gleda na ušće Save u Dunav, kao i reljef koji simbolizuje krljušt šarana u drvorezu ulaznih vrata. Mikina kuća je predstavljala mesto susreta domaćeg i stranog naučnog sveta i običnih ljudi. Ovde su se sastajali visoki intelektualci iz zemlje i inostranstva, a danas predstavlja memorijal kao kuća života, rada i stvaranja proslavljenog naučnika. Ispred kuće, s druge strane ulice, postavljena je bista Mike Alasa koja je rad vajara Aleksandra Zarina i datira iz 1969. godine. Kuća u kojoj je živeo je proglašena spomenikom kulture 1966. godine. Mika Alas je preminuo tokom Drugog svetskog rata, 1943. godine, u svom domu na Kosančićevom vencu. Nema 31

tog prolaznika koji se na časak ne za- Kada se nađete u ovom romanti ustavi da pogleda ili fotografiše nje- čnom delu grada, setite se da je baš govu kuću. Nekima znana, mnogima ovde živeo šarmantan, mio i uvek još uvek tek jedna od lepih građevina dobro raspoložen čovek. Onaj o kome grada Beograda, nepomično stoji i po- bi se mogli pisati eseji kako zbog smatra sve one koji tom kaldrmom pro- naučnih dostignuća, putopisa, violine i laze verujući da će neki od njih ostaviti putovanja, tako i zbog osobina koje su trag u vremenu, poput njenog starog ga okarakterisale kao omiljenu ličnost vlasnika.

starog Beograda. Danas njegovo ime nose jedna osnovna škola u Beogradu, kao i Deveta beogradska gimnazija.

januar

Ĺ˝ivotni stil

Tekst: Ana StamboliÄ&#x2021; @anastambolic Fotografije: villers.be

Belgijski dijamant Opatija Vilers

očetak godine sa sobom nosi uzbuđenje, praznično raspoloženje i želju za novim poče-

tkom, zato je ovo pravo vreme da zakoračimo u avanturu i pronađemo skrivene dragulje koji nas okružuju. Skriveni dragulji su svuda oko nas samo je pitanje da li smo spremni da zalazimo, pronalazimo, da otvorimo oči za sve te lepote koje su zaboravljene, ostavljene i skrivene od direktnih pogleda.

Nastanak, razvoj i uspon

stu Vilers. Oni su im ustupili svoje ze-

zajednice Vilers

mljište i sav potrebni materijal za izgradnju i uspostavljanje ovog zdanja.

Jedan blistavi, mali dragulj je skriven u Iste godine je Sveti Bernard posetio mestu Vilers, u eparhiji Namur u Belgiji. mesto Vilers i dao svoj blagoslov za Manastir Vilers je prvi cistercitski ma- stvaranje nove zajednice na ovim pronastir na ovoj teritoriji, koji danas pre- storima. Dvanaest cistercijanskih modstavlja jedno od najznačajnijih nasle- naha i tri svetovna brata uspostavljađa Valonije. Manastir je osnovan 1146. ju temelje i započinju stvaranje ovog godine, kada su vitez Gotije de Marbe neverovatnog zdanja koje je prošlo ra(Gauthier de Marbais) i njegova majka zne uspone i padove, o čemu svedoče Džudit (Judith) pozvali monahe iz ma- i ruševine koje vešto pričaju čudesnu nastira Klervo (Clairvaux) u Francuskoj priču o usponu, padu, stvaranju i razakako bi osnovali novu zajednicu u me- ranju. One svedoče i o promeni arhi-

januar

tektonskih stilova. Projekat je zvanično

Razaranje, rasipanje i pad

započet 1197. godine. Najpre je 1217. godine sagrađen zbor, dvadeset godi- Već od 1508. godine počinju teška vrena nakon toga i kripta, a blagovaonica mena, konstantne invazije i razaranja je završena 1267. godine. Bilo je potre- manastira i celokupnog zdanja. Zbog bno sto dugih i mukotrpnih godina da nestabilnih vremena i ovih dešavanja se izgradi ovo gotičko blago. Tokom monasi do XVII veka u nekoliko navrata godina izgradnje, manastir dostiže vr- napuštaju manastir. Drugo zlatno doba hunac svoje slave. U njemu je boravilo i preporod opatije počinje u XVIII veku, preko 100 monaha i čak 300 svetovne ali ne traje dugo. Obnavljanje srednjobraće. Čitavo zdanje je prošireno na vekovnih zgrada se odvija u periodu neverovatnih 100 km² zemlje koju su od 1715 do 1784. godine. Izgrađene činile bogate šume, prostrana polja i su nove zgrade u neoklasičnom stilu, zeleni pašnjaci.

ali, već u vreme Francuske revolucije manastir biva potpuno uništen, opustošen, a potom i prodat trgovcu materijala, koji ga je krunio deo po deo. Priroda je ostala, ali se manastir polako urušavao nakon čega su ostale samo tužne ruševine od ovog neverovatnog zdanja. Konačna degradacija dogodila se 1855. godine, kada je železnička pruga između Luvena i Šarloa prošla kroz stare manastirske osnove. Feniks iz Vilersa Skoro četrdeset godina nakon postavljanja pruge, Belgija odlučuje da kupi posed i pokrene projekat zaštite i obnove zdanja. Godine 1972. manastir 37

i čitavo zdanje su zavedeni kao istorijski spomenik čime počinje obnova i restauracija. Dvadeset godina kasnije manastir je upisan kao izuzetna baština Valonije. Sa gotovo 50.000 m2 sačuvanih zidova nad zemljom i čak 5.000 m2 impozantnih svodova u gotskom i romanskom stilu, ovo veličanstveno imanje predstavlja jedno od najvećih arheoloških kompleksa u Belgiji. Početak XXI veka predstavlja i novi početak ovog zdanja. Iz godine u godinu se radi na uređivanju i ponovnom procvatu imanja koje je život rušio, ali nikad nije potpuno srušio. Do 2015. godine uređena su i otvorena tri čarobna vrta - Jardin des Simples, Jardin de l’Abbé i Jardin des Moines koja predstavljaju simbol preporoda, obnove, mira i pozitivnog duha. U ovim baštama se nalazi preko 300 tinktura, lekovitih, aromatičnih i kulinarskih biljaka koje daju posebnu čar i opčinjujuću notu ovom zdanju. Kao dopuna, ali i kao put u sebe i put ka povezivanju sa svojim emocijama i energijom okruženja, 2018. godine je otvoren meditativni put koji čini osam ploča i Vrt mirisa (Jardin des Senteurs). Vrt počinje u samom podnožju takozvane kolonije leptira i polako se 38

januar

penje ka kapeli Svetog Bernarda. Zapadno od starog manastira smeštena je farma hmelja – veruje se da se baš tu davne 1867. godine nalazio monaški vrt u kojem su uzgajali hmelj. U njemu se mogu naći različite vrste hmelja koje se koriste za pravljenje piva – najpoznatijeg belgijskog napitka. Pored degustacije domaćeg piva ovde ćete imati priliku da uživate i u domaćem vinu. Veličanstveni vinograd se prostire na čak 20 hektara u 5 nivoa. Čitavu priču upotpunjuju i drevne sorte ruža koje cvetaju duž vremenske trake koja slikovito predstavlja i prati istoriju manastira. Verovatno možete pretpostaviti da to nisu obične ruže, naprotiv reč je o sortama koje pripadaju grupama iz 1867. godine. Na ovom istorijskom mestu možete uživati i u različitim aktivnostima i dešavanjima – možete da se opustite uz meditaciju, da posetite neku od brojnih izložbi ili da uživate u koncertnoj muzici. Danas kroz ovo imanje godišnje prođe 160.000 posetilaca koji su u potrazi za duhom prošlih vremena, duševnim mirom i telesnim opuštanjem. Zavirite i vi u svet koji je možda tek iza ugla u kom stanujete i otkrijte skrivena blaga koja kriju čudesnu priču i duh prošlih vremena. 39

Putovanja

Šta se krije iza vidljivog?

Zanimljive lokacije koje kriju neobične priče

Tekst: Nina Simonović @nina.simonn

U moru „Instagramičnih” lokacija zbog kojih, kako se čini, većina turista danas putuje, zapitam se šta se desilo sa suštinom, sa pričom koja je u osnovi svega? Onom koja vas zaintrigira da saznate više o određenoj lokaciji ili građevini, da naučite o novoj kulturi ili istoriji; koja vas natera da zagrebete dublje ispod površine. Ja sam osoba koja uvek želi da čuje tu vrstu priče ma koliko ona bila divna, romantična ili tragična –priča je ono što daje autentičnost svakoj lokaciji. Od legendi i hrama izgrađenog u pećini, preko lavirinta podzemnih tunela i bunkera do kafea čija je zgrada imala neobično burnu istoriju, izdvojila sam za vas lokacije čije su mi priče bile najinteresantnije.

Bich Dong Pagoda Ninh Binh,Vijetnam

Ovaj drevni hram je u celosti u znaku broja tri. Izgradila su ga tri monaha Chi Kien, Chi The i Chi Tam u stilu „三” što je u kineskom jeziku simbol za tri: dakle, obuhvata tri pagode u tri uzlazna nivoa. Šta to znači? Nakon što pređete most koji vodi do Bich Dong kapije, dolazite do donje pagode pod nazivom Ha koja se koristi kao Budino svetilište. Sto dvadeset uskih i strmih stepenika vas vode do srednje Trung pagode, koja naizgled liči na normalnu građevinu, međutim, njen unutrašnji deo je sagrađen unutar pećine. Put kroz jedva osvetljenu pećinu i još desetine podjednako strmih stepenika vas dalje vodi do trećeg nivoa i najviše Thuong pagode. Sa ovog mesta pruža se pogled na pet okolnih planina koje, čini se, poput pet cvetova lotusa obgrljuju Bich Dong hram. Bukvalni prevod imena pagode znači smaragdna pećina, što je oda ovoj jedinstvenoj građevini i prirodi koja je okružuje. Pripada kompleksu Trang An u provinciji Ninh Binh koji je deo UNESCO-ve svetske baštine.

januar

Cisternerne – Kopenhagen, Danska Šta biste rekli na informaciju da u kraju Frederiksberg u Kopenhagenu postoje napušteni tuneli koji su pretvoreni u izložbeni prostor, otvoren za posetioce? Da li biste posetili doslovce andergraund savremenu umetnost izloženu u ovako avangardnom prostoru? Cisternerne je od sredine XIX do sredine XX veka bio podzemni rezervoar koji je snabdevao Kopenhagen sa šesnaest miliona litara pijaće vode. Ispražnjen je 1981. godine i danas, jedino obeležje ovog neobičnog muzeja čine dve staklene piramide postavljene u svojstvu ulaza i izlaza u Sondermarken parku. Kada se spustite u ovu pećinu očekuje vas 100% vlažnost vazduha i temperatura od oko osam stepeni, a kako je dno tunela veoma vlažno i ispunjeno barama, posetiocima se preporučuje nošenje gumenih čizama ili vodootporne obuće. Danas je Cisternerne deo Frederiksberg muzeja, čiji se umetnici rado koriste karakterističnom ,,arhitekturom”, tamnim prolazima i akustikom tunela u cilju što autentičnijih svetlosnih i video instalacija. Ovogodišnja izložba se otvara 15. marta, a autor je argentinski umetnik Tomas Saraceno. 44

januar

Caffe Le Murate – Firenca, Italija Prvobitno manastir, a zatim zatvor (duže od jednog veka) koji je napušten pre skoro 40 godina, ovo baš i ne zvuči kao primamljiva lokacija za kafić koji okuplja literarne sekcije i izlaže dela savremenih umetnika? Zapravo, da, zvuči odlično! Italijani su na savršen način iskoristili prvobitnu građevinsku strukturu i akustiku manastira, dodali šarm starog zatvora (i njegovo nekadašnje dvorište pretvorili u gradski trg) i stvorili autentično mesto koje se fokusira na književnost, umetnost i gastronomiju. Organizuju čitanja, intervjue sa autorima, koncerte, filmske projekcije, debate i izložbe. Koliko paze na okolinu govori to što su stolove u bašti napravili od starih zatvorskih prozora. Ovaj alternativni, boemski deo grada i ovaj kafe neobične atmosfere nisu deo tipične turističke rute u Firenci, a veoma blizu centra, te su stoga moja najiskrenija preporuka kada se sledeći put nađete u ovom gradu!

januar

Bunker 42 – Moskva, Rusija U samom centru Moskve, na dubini od 65 metara ispod zemlje nalazi se jedini deklasifikovani vojni objekat u celoj Rusiji. Sedam hiljada kvadratnih metara podzemnih tunela i prostorija je izgrađeno tokom Hladnog rata kao sedište komunikacija u slučaju nuklearnog napada. Sovjetski građevinci su imali težak zadatak pred sobom - morali su da izgrade čitav lavirint prolaza koji vode do ove podzemne tvrđave bez ikakvog ometanja tadašnje moskovske infrastrukture i saobraćaja, ali i bez znanja javnosti, jer je ceo ovaj projekat bio klasifikovan kao strogo poverljiv. Lokacija bunkera je strateški izabrana, zbog neposredne blizine Kremlju i omogućila bi Staljinu i ostalim pripadnicima vlade brzu evakuaciju. Završen je 1956. godine, ali srećom nikada nije upotrebljen u te svrhe. Danas je deo bunkera pretvoren u svojevrsan omaž Hladnom ratu, te je muzej moguće posetiti svakog dana. Osim toga, deo prostorija je pretvoren u restoran i konferencijske sale pa je ovde moguće organizovati čak i venčanje ili korporativne događaje.

januar

Epreskert Garden – Budimpešta, Mađarska Estetska zemlja čuda krije se iza ograde mađarskog Fakulteta likovnih umetnosti u Budimpešti. Današnji park je bio jedna od najznačajnijih baza gradske umetničke scene duže od jednog veka – počelo je postavljanjem skulptura izvan studija, a kako se broj dela i umetnika vremenom uvećavao, vajari, profesori fakulteta, slikari i tadašnji studenti su uz pomoć lokalne vlasti osnovali Epreskert umetničku koloniju. Ova romantična ,,bašta jagoda” koja je krajem XIX veka bila epicentar mađarske umetničke scene, danas služi kao prostor za vežbanje studentima Fakulteta likovih umetnosti. Napola završene statue razbacane po travnjaku doprinose začudnoj atmosferi koja čuva delić šarma Belle Époque ere.

Putopis

Hong Kong

Tekst i fotografije: Danijela RupiÄ&#x2021; @boneappletea.rs

Protesti, zmajevi, nudle, kavezi i neon u gradu opijuma

Zli jezici bi rekli da je hongkonško bogatstvo izgrađeno na opijumskim temeljima još u XIX veku. Još zlobniji bi podvukli da grad ne bi ni postojao da nije bilo Opijumskih ratova koji su ga dodali na spisak britanskih kolonija. Najzlobniji? Oni bi rekli da se od potomaka dilera heroina ne može ni očekivati ništa bolje od demoliranja sopstvenog grada pod zastavom prava i demokratije. 51

Kad te zaslepe odsjaji staklenih fasada kojima ne možeš da sagledaš kraj, dizajnerske radnje čija imena ne umeš da izgovoriš, savršeni parkovi i reke skockanih belih okovratnika – ljudi koji rade u poslovnom delu grada poznatom kao Central – ne možeš da smisliš baš nijedan razlog zbog kog bi neko ovde mogao biti nezadovoljan, bio potomak nekog kantonskog opijumskog Eskobara ili Device Marije lično. Hej, ovo je moderan grad u XXI veku u kom možeš da imaš zvanje feng shui mastera i ne da te društvo neće zajebavati zbog toga, nego ćeš da zarađuješ ozbiljne pare i da uživaš još ozbiljniji ugled! Osim za preuređenje restorana, klubova i najjačih gajbi u gradu, angažovaće te svaki put kad se bude gradila nova zgrada da osmisliš položaj i gadgete koji će pomoći zmaju da dođe od brda do mora – majke mi! Veruje se, dakle, da zmaj – simbol mudrosti, hrabrosti i napretka – obitava u brdima van grada i da svakog dana putuje do mora, usput predstavljajući i dobru energiju – qi – koja mora da teče kako bi sve bilo u harmoničnim odnosima. 52

januar

Šta je potrebno zmaju da bi mogao nesmetano da prolazi kroz grad sa najvećim brojem nebodera na svetu? Pa vrata, očigledno! Zmajeva kapija ili rupa u sred zgrade, da budem preciznija. Što je zgrada šira i viša i što je bliže vodi, to je i rupa za zmaja važnija. U duhu hongkonškog nasleđa i toka energije ove priče, moram da pomenem da je kantonski sleng za inhaliranje opijuma bio jurenje zmaja. Da li ovi zmajevi imaju veze jedan sa drugim – ne znam – kao što sam mislila da ne znam ni kako neko može da bude nesrećan u gradu koji su, tehnički, stvorili i održali baš ti zmajevi. Kao energija sa planina, kroz grad nesmetano struje i automobili vredni, recimo, pola miliona evra po komadu – prava sitnica za nekog od 93 milijardera ili članove bilo koje od 50 najbogatijih azijskih porodica koje su, ah kakvo iznenađenje, nastanjene baš u Hong Kongu. Ako misliš da su McLaren i Lotus fiktivna kola izmišljena za potrebe igrice Need for Speed, jasno je da ti nameštaj u kući nije lepo raspoređen i da ti je potre53

ban feng shui master da pogura priču. U ovom gradu i uvreda ljudskog dostoMožda ti ipak fali samo jedan dobar janstva ima cenu, pa tako možeš da je testament – recimo, nasledstvo trećeg iznajmiš za 170 – 200 evra mesečno, najbogatijeg čoveka ovog grada. Zašto što kvadratni metar kaveza zapravo baš njegovo? – pitaš se. Zato što se lik čini prilično skupim, čak i po hongkonšzove Lee Man, pa kapiram da ćeš lako kim standardima. Čak 1 370 000 ljudi zapamtiti ako se prisetiš nekih, srećom, ovde živi ispod granice siromaštva. To zaboravljenih asova domaće muzike.

je svaka sedma osoba. Takođe, svaka sedma osoba je milioner – u hongkon-

U Hong Kong sam došla sa daleko je- škim dolarima, ali – milioner. Osoba koftinijim ulaznicama nego pomenuta joj ostaje „čisto“ bar 100 000 evra na ekipa. Štaviše, sa finansijama na poče- kraju svake godine. tku dugog putovanja – čitaj – sa pristojnom količinom para u džepu, mogla Prosečna cena nekretnina viša je čak sam da prismrdim nekom srednjem 20 puta od prosečne godišnje zarade, sloju jednom-dvaput dnevno. Kućom što znači da bi za prosečan stan, prosam tih dana zvala – pazi sad – dvoso- sečne kvadrature morala da se odvaja ban stan od 30 kvadrata u naselju Mong čitava prosečna plata svakog meseca Kok – mestu u kom se definitivno zavr- punih 20 godina. Ova računica Hong šavaju priobalni fancy delovi poluostr- Kong stavlja na prvo mesto liste najva Kowloon i polako počinju da se naziru skupljih i najnepristupačnijih gradova bedspace apartments – stanovi koje vla- za kupovinu nekretnina. (Beograd je, da Hong Konga definiše kao „stambene prema nekim izvorima, na četvrtom mejedinice u kojim 12 i više ljudi iznajmlju- stu na toj listi, ali to sad nije tema.) je krevete“ ograđene žicom, drvenim ili metalnim pločama. Ostala imena za Metro linija koju sam najčešće koristila ovu pojavu su cage home, coffin cubicle, povezuje gore pomenuti Central i najcoffin home ili, kako kažu UN: uvreda za siromašniji distrikt od svih 18 – Sham ljudsko dostojanstvo.

januar

Shui Po – kraljevstvo kolektivnih sme-

štaja i rent-a-kavez stanova. Iako sam načula da je džentrifikacija i tu uzela maha pretvorivši glavne ulice u nizove hipsterskih kafića i malih umetničkih prostora, nijednom se nisam uputila na tu stranu. Ipak, pošto je moja stanica bila, kako fizički tako i karakterno, tačno na sredini između najsvetlucavijih i najmračnijih delova grada, tokom svake vožnje sam sretala sve slojeve ljudi - sve koji nisu bili dovoljno imućni da poseduju lično prevozno sredstvo. Kupovina kola u Hong Kongu je poseban luksuz jer u ovom gradu za kola – nema prostora. Parking mesta koštaju koliko i stanovi, tako da se većini, a posebno većini iz naselja poput Sham Shui Po-a, vožnje metroom daleko više isplate. Sveprisutan miris naftalina u vozovima naterao bi i najzajebanije moljce na kolektivnu emigraciju sa poluostrva. Ako se sećate one mučne scene o mirisu ljudi koji se voze podzemnom iz južnokorejskog filma Parazit – to je, verovatno, to. Naravno, tu su i kragne koje vire iz džemperića, akten-tašne, sakoi, mokasine, pantalone na crtu i suknje do kolena; deca u školskim uniformama sa torbama većim od njih; tinejdžeri hipsteri i poneki turista koji se priklju56

januar

či na multi-kulti stanici Tsim Sha Tsui da bi izbegao klackanje brodom do Ostrva. I dok ih gledaš kako, poput pomenutog zmaja, obavljaju to neizbežno svakodnevno gubljenje vremena – prevoz od jednog do drugog kraja grada – zagledani u neka svoja posla, shvataš da većina tih ljudi nikada neće voziti kola od pola miliona evra. Jasno ti je da ne mogu baš svi hipsteri i klinci u uniformama da postanu nekakvi direktori nečeg finansijskog ili uvozno-izvoznog. Kapiraš da neki možda to i ne žele. Većina će, čak i sa fakultetskim diplomama, posle predugačkog radnog vremena pobeći u svoj ili tuđi stančić manji od prosečne dnevne sobe u Srbiji i ušuškati se u još finansijske anksioznosti kakvu može da ponudi samo ekonomska prestonica sveta – mesto na kom su pare sve. (Možda je trebalo sada da završim priču. Međutim, čini mi se da ćeš steći utisak da je Hong Kong neko grozno mesto koje nikada ne želiš da vidiš, a to ne bi bila istina. Istina je da je

januar

Hong Kong trenutno na jako zajebanom mestu u sopstvenoj istoriji, jer ogroman broj nezadovoljnih ljudi pokušava da se izbori za bolji život dok im Kina diše za vrat, a lokalna vlast pucketa kaišem. Ta 2047. godina – godina kada će Hong Kong izgubiti svoj povlašćeni status – više ne izgleda tako daleko kao 1997. kada ga je dobio. Ipak, i pored istopljenih semafora i spaljenih metro stanica, ovaj grad je i dalje grad iz Chungking Expressa, obasjan neonom i nekom prelepom samoćom koja ti se uvlači u pore kao miris najlepših nudli na svetu. Hongkonški Kinezi su i dalje najfiniji Kinezi koje ćeš sresti. Hongkonške nudle će zauvek biti najukusnije na planeti, a i šire. Pogled ka Centralu dok udišeš more – uz svetla koja polako bude skyline iz sumraka – biće jedna od onih uspomena koje će ti se urezati dublje od svih 5 kg viška koje si neplanirano poneo kući kao suvenir jedući po ulicama kao Pac-Man. Verovanje u zmajeve je isto strava. Za opijum ne znam. I na kraju – ako odeš sada, nekada ćeš moći da daviš unuke kako si video istoriju dok je nastajala. Nije ni to mala stvar.

Moda

thema Šta to čini kidosofiju brenda Thema?

Thema je brend dečije odeće napra-

ima jedinstvenu filozofiju – kidosofi-

vljene od 100% sertifikovanog organ-

ju. Kidosofija je dečiji pokret i način

skog pamuka. Thema je inspirisana

razmišljanja brenda za iskrenu i otvo-

decom. Napravila ju je jedna mama.

renu decu, koja i dalje veruju da svet

Themu i priroda voli. To je brend za

može da bude bolje mesto. Kidosofija

decu koja vole da se igraju, ali se ne

je dečiji glas koji svi moraju da čuju.

igraju našom budućnošću. Thema

Thema počiva na tri kidosofije:

žele sneg u maju. No limits kidosoferi su deca koja se smeju najglasnije, koja

Book fairy

vrište najjasnije i vole najstrasnije. No

Kidosofija za decu koja se ne igraju na- limits kidosoferi su deca koja iz sveg šom Planetom, za decu koja se igraju glasa viču da ne postoji Planeta B. na obali reke, koja imaju svoje ljubimce, uče da lete krilima od lišća, grana Frianimals i zavesa. Book Fairy su sva deca koja Oni su ptičice i mace, lavovi i medvedi, u pesku čuvaju blago koje će otkopati crvići i zmije. Oni trče brzo kao tigrovi, onog dana kada odrasli jasno čuju šta skaču visoko kao kenguri. Frianimals kisvaki kidosofer ima da kaže. Book fairy dosoferi sanjaju zvezde i konje, pričadeca vole da pevaju i igraju i zato ovi ju jezikom životinja, omiljeno igralište kidosoferi nose majice sa leptir ruka- im je livada i ne zaboravljaju da pevaju vima, široke pantalone i dugačke ha- bubamarama. Nose majice sa pečuljine u kojima se vrte u krug. Njih ne rkama, kombinezone sa ježićima i suzanimaju prinčevi i princeze, ne čitaju knje sa zmijicama. Njihova sreća je o kraljevstvima, njih zanima hrabrost nebo, a ljubav trava. Frianimals su deca braće Rajt i odvažnost Amelije Erkhart. koja vode računa o svojim životinjama i čuvaju našu Planetu svakog dana, No limits

svakim malim korakom.

Kidosoferi, deca koja se ne plaše da skoče sa visoke grane drveta, koja se penju na krovove da bi bila bliža čisti- Kidosoferi neguju prirodu i veruju u dojem vazduhu, suncu i zvezdama. Ona bru ljudsku prirodu. Bore se za snove žele da dotaknu nebo, poskidaju zvez- o boljoj budućnosti i nadaju se će se i de i smeste ih u svoje džepove. Sanja- mame, tate, bake, dede, tetke, strine i ju o mesecu u ljubičastoj boji. Ne žele svi odrasli pridružiti njihovoj borbi da da užareno sunce sija u januaru, ne svi ti snovi postanu naša stvarnost.

januar

Umetnost

Na njenim brižljivo sašivenim komadima iz dana u dan oživljavaju šumske životinjice, biljke i impresije proistekle iz ilustracija koje žive u beležnicama i mašti, višestruko talentovane umetnice iz Sarajeva. Viktorija Banda je kroz svoj brend Potka embroidery ujedinila ljubav prema vezu, šivenju i ručnom radu, analognoj fotografiji i ilustraciji, i upravo te ogromne ljubavi i strasti za oživljavanje čarobnog sveta prirode nesputanog maštom, učinili su komade iz njene male manufakture posebnim i neodoljivim. Za januarsko izdanje Plezira, razgovarala sam sa Viktorijom o rukotvorinama i načinu kako one nastaju, ilustracijama, fotografiji i dugim, dugim šetnjama po prirodi i napuštenim lokalitetima koji raspiruju maštu.

64 janusar

koji raspiruju maštu.

Viktorija Banda Živim u svom svijetu i vidim samo ono što želim da vidim

Intervju:

Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Viktorija Banda @viktorijabanda

Budući da si vizuelna umetnica, haj- Možeš li da osvestiš u kom trenutku de da ovo upoznavanje započnemo se rodila potreba za dočaravanjem drugačije. Na koji način bi se najpre, sveta koji te okružuje bojama, liniako ne rečima, predstavila našim či- jama, igrom svetlošću i na koji način taocima?

je ona usmeravana od strane tvojih najbližih i okoline? Krajem osnovne škole sam se počela zanimati za crtanje i slikanje, što je dalje rezultiralo upisom Srednje likovne škole i na kraju Akademije umjetnosti. Roditelji me nikada nisu sputavali i uvijek sam imala svoj izbor. Mogu reći da oduvijek živim u nekom svom svijetu i da vidim samo ono sto želim da vidim. Okolina me nikada nije zanimala, ali dosta dugo se osjećam kao da sam se trebala roditi na nekom drugom mjestu. Kada si zavolela vez i koje su to osobenosti veza koje ti omogućavaju da se bolje izraziš kao umetnica nego što bi to recimo bio slučaj sa papirom i olovkom? Ručni rad, šivanje i vezenje je definitivno uticaj moje mame. Ona je cijelo djetinjstvo sestri i meni šila raznu odjeću i kao većina žena sa naših prostora znala da hekla i veze goblene. I danas

januar

čuvam prvi i jedini izvezeni goblen koji ja sam srećna, što je najbitnije. sam uradila u trećem razredu osnovne škole, koji sam dobila na poklon od Možeš li da nam dočaraš sam proces mame. Nikada nisam dala sve od sebe nastanka radova? Posmatrajući tvošto se tiče fotografije i crteža, iako i je- je fotografije stičem utisak da dok dno i drugo obožavam. Sada konačno radiš u tvom domu sa radija svira sa vezom osjećam da sam na pravom džez, a ti u potpunosti smirena koputu. Bitan je samo osjećaj ispunjeno- ncem iscrtavaš najoriginalnije zasti koji imaš kada realizuješ neku ide- misli. Da li sam blizu istini? ju. U mom slučaju nije bitno da li je to kroz fotografiju, crtež ili vez. Nika- Najprije sašijem torbu, a nakon toga da nisam pokušala da prodajem svoje odaberem šta ću da vezem. Najčešće crteže i fotografije, a sa vezom sam je to neka životinja koja mi je u tom trelakše doprijela do ljudi, u smislu da lju- nutku zanimljiva ili neki crtež iz moje di žele da kupe i nose to što radim, a sveske. Kada odaberem crtež precrtam

ga na platno ili odmah direktno crtam. Pripremim sve konce, uzmem omiljenu iglu i počnem. Volim slušati muziku šta god da radim (džez baš dugo nisam slušala (smeh), možda bih češće da imam gramofon) ili upalim neki film koji sam već gledala da slušam u pozadini. Pored mene je uvijek čaj i neka hrana. To je tako kada je idealno, a inače su umjesto moje muzike dječije pjesmice, a umjesto filma crtani, i čim se namjestim i sjednem da radim čuje se mamaaaaaa! Izloženi smo mnogobrojnim uticajima i naš mozak je danas više nego ikada pre, preplavljen slikama i utiscima, koje je ponekad gotovo nemoguće isključiti. Ako je nekad umetnicima bilo teško da nađu inspiraciju danas je problem da se fokusiraju i slede jedan pravac/glas/ideju. Kako se ti kako kao umetnica nosiš sa preplavljenošću uticajima i kako pronalaziš onaj unutrašnji glas da radiš nešto što je tebi blisko i svojstveno, a što manje lišeno uticaja sa strane? Najbitnije da vjeruješ sebi i da budeš okrenut ka sebi, svako od nas ima svoj život, iskustva i svijet iz kojeg možemo 68

januar

izvući nešto posebno. Ima i previše ljudi na Zemlji i normalno je da nekada ljudi imaju iste ili slične ideje, to je ok. Treba dosta raditi, jer se tako napreduje, i kada shvatiš ko si i šta želiš nikakav uticaj te ne može skrenuti sa puta. Živiš u Bosni i Hercegovini koja je poznata po svojoj magičnoj prirodi koja je neizostavni deo tvojih radova, stoga me interesuje koja su to najdraža mesta koja vidiš kada zažmuriš, mesta u kojima se hrani i rađa tvoja umetnička inspiracija? Imala sam sreću da je čovijek mog života planinar i penjač, te da sam sa njim obišla sva divna mjesta u Bosni za koja ranije nisam znala da postoje. A jedno od omiljenih je definitivno planina Prenj za koju me vezuje mnogo uspomena. Tamo se uvijek napunim energijom, priroda je nekako divlja i netaknuta i stvarno imamo sreće da možemo da šetamo ili planinarimo i ne sretnemo nikoga usput. Osim u prirodi, kako hraniš svoju maštu i raspiruješ radoznalost? Najviše uživam u mjestima gdje nema 69

puno ljudi, oboĹžavam stara, napuĹĄtena mjesta, stare kuÄ&#x2021;e, putovanja na neka neturistiÄ?ka mjesta.... Kojih su to pet osobina i simbola koje bi izdvojila kao one koji te najbolje opisuju? Kreativna, strastvena, neodluÄ?na, vjerna, sanjar. â?¤đ&#x;?&#x201C;đ&#x;&#x152;˛đ&#x;?&#x201A;đ&#x;&#x17D;&#x20AC; Analogna fotografija je uz ilustraciju jedna od tvojih prvih ljubavi, kada govorimo o umetniÄ?kom izrazu. Kako se ona proĹžima sa danaĹĄnjim angaĹžmanom na Potki i koliko prostora ti ostaje za igru i stvaranje svetova po kojima ste ti i tvoja sestra postale poznate? Mnogo volim analognu fotografiju, pa je nekako bilo neizbjeĹžno da radim fotografije i za Potku. Sve se nadopunjuje jedno na drugo, crtam, vezem svoje crteĹže i fotografiĹĄem gotove proizvode na kraju. Kada sam tek poÄ?ela sa analognom fotografijom bila sam opsjednuta. Samo sam Ä?ekala kada Ä&#x2021;u ispucati i razviti film. Tada sam joĹĄ Ĺživjela sa 70

januar

sestrom i uživale smo u pripremanju i smišljanju svakog šutinga. Sada više ne živimo zajedno, ni u istom gradu, i nemamo vremena kao ranije, ali još uvijek kada se vidimo uradimo neke fotografije i svaki put se radujemo. Nedavno si u ponudu Potke dodala i čarapice obogaćene vezom, pripremaš li još noviteta u 2020. i u čemu će se oni ogledati? Za 2020-u mogu da najavim divnu saradnju sa jednim handmade shopom u Sarajevu, takođe planiram da krenem raditi i odjeću. U svakom slučaju raditi punom parom. (smeh)

Eko dizajn

PLETIVO BY PLEZIR

kako su propala porodiÄ?na gazdinstva

Pripremajući jastuke za fotografisanje jutros, otvorila sam rajsferšlus i uronila nos u jastuk. Moje nosnice je preplavio miris ovčje vune, i toplina se razlegla telom. Vratila me je u vreme osnovne škole, jedan bezbrižni letnji raspust uoči bombardovanja, užareno jutro i doručak u dvorištu. Iz tanjira se i dalje puši popara, u ruci držim čašu hladne vode koju sam natočila na česmi koja vuče vodu iz bunara iz dvorišta. Čaša se zamagli-

la od ledene vode. Dok ispijam gutljaj po gutljaj, zubi mi trnu od hladnoće. Pored dvorišta prolazi Slobodan, u ruci drži tranzistor koji je upaljen, u drugoj presavijene novine. Ispred njega niz proplanak trče ovčice kojima se početak i kraj kolone ni ne nazire, a za njima i mali skakutavi pas i dva odrasla šarplaninca. Radoznalo se uspinjem na prste i izvijam da vidim kuda su se uputili. Za nekoliko trenutaka graja koraka pomešana sa muzikom sa tranzistora i lavežom malog psa nestaje u daljini. Ponovo mogu da čujem tišinu koju povremeno prekida po neki gavran ili cvrčak koji radosno otpozdravlja iz trave.

januar

Ova scena mi je ostala urezana kao jedna od toplih uspomena detinjstva i momenat u koji volim da se vratim svaki put kada omirišem ovčiju vunu. Godinama kasnije, pokušala sam da saznam šta se dogodilo sa Slobodanom i njegovom ženom Draganom. Čula sam da su im deca porasla, odselila se u susedni grad na studije i ostala da žive u njemu, a njih dvoje i dalje čuvaju ovčice, ali stado umesto nekadašnjih nekoliko stotina danas broji svega petnaestak ovaca. Snalaze se, leti pomažu komšijama na njivama, Slobodan kad ga pozovu popravlja elektriku u selu. Fabrika koja je nekada otkupljivala vunu koju bi Dragana sa sestrom, kumom, komšinicama i ženama iz susednog sela predano prala, trebila i raščešljavala, pripremajući je za proizvodnju, danas je zatvorena. Brava je zavarena, prozori polupani i na zgradu se spustio mrak zaborava. Dragana i Slobodan, nekada uspešni poljoprivrednici danas jedva krpe kraj s krajem. Čekaju poslednje dane meseca da im ćerke pošalju novac koji su uspele da uštede, kako bi oni izmirili nagomilane račune za struju. Ova priča nije izuzetak, ona je postala pravilo sa propadanjem domaće tekstilne industrije i prelaskom na jeftine sirovine iz uvoza, jer potreba za domaćom vunom je drastično opala. Ljudi koji su nekada lepo živeli od ovog prirodnog resursa koji je othranio mnoge familije, danas isti spaljuju jer nemaju kome da ga prodaju. A znate li šta se događa kada vunu spaljujemo? Ona postaje veoma otrovna i u atmosferu se ispušta čitav niz štetnih gasova koji se potom vraćaju nazad, dovodeći do efekta staklene bašte.

U godinama kada nam planeta doslovno gori i savija se pod teretom zagađenja, iscrpljivanja resursa i opšteg haosa, izlozi prodavnica su prepuni uvoznih proizvoda nikakvog kvaliteta, sačinjeni od plastike, derivata nafte, imitacija prirodnih materijala. Lažni sjaj luksuza, šljokica i sirovina koje neće „doživeti“ sledeću sezonu obgrlio je naše domove, kafiće i kancelarije. Jednokratno, potrošno i prolazno, epiteti su koji opisuju većinu robe koja nas okružuje. A mi? Mi stojimo u redovima, nestrpljivo se guramo i otimamo oko parčeta plastike sa zavodljivom etiketom koja nam hrani ego, verujući da ćemo kad budemo posedovali još jedan detalj, još jedan ukras, novi prekrivač, tepih i kauč, od hladnih zidova napraviti dom pun topline. Neko je tu pobrkao lončiće, a mi nismo ni primetili momenat kada smo od građana postali konzumenti, neznalice koje stoje u redovima i guraju se po tržnim centrima i svake sezone kupuju istu robu od istih velikih trgovaca koji radosno trljaju ruke, pune džepove i nastavljaju da nam planetu zatrpavaju smradom, otpadom i kršom. A mi vičemo hoćemo još. Nemojte biti ta osoba. Potražite oko sebe lokalne proizvođače koji se trude da vode računa o kvalitetu sirovina koje koriste, o uslovima u kojima ljudi rade, o uticaju na životnu sredinu. Pletivo by Plezir je samo jedan od takvih brendova, i na našu ogromnu radost ima nas sve više. Raspitajte se ko pravi vašu odeću, ko pravi predmete za vaš dom, od čega su napravljeni i kako. Budite obavešteni, solidarni i obzirni prema ljudima, životinjama i svetu u kome živimo. Pletivo by Plezir jastuci su domaći proizvod. Jastučnice su napravljene od niti recikliranog pamuka, a unutar svakog jastuka nalazi se platnena jastučnica ispunjena domaćom vunom. Istom onom s početka priče, sa jednog od malih poljoprivrednih gazdinstava koje je rešilo da se odupre negativnoj statistici, da se bori za sebe i sačuva deo tradicije na svojoj zemlji, u svojim rukama. Podržimo ih zajedno u tome! 76

januar

Životni stil

Peča kuča japanski stil prezentacije Tekst i foto: Ljiljana Maletin Vojvodić @lilydragwriter Fotografije: ©Brian Scott Peterson @PechaKucha Plakat: Sofija Damnjanović

Za Pecha Kuchu ili pečakču, kako bi izgovorili u Japanu, sam saznala pre nekoliko godina sarađujući na jednom umettničkom projektu u češkom Plzenju, koji je 2015. godine poneo titulu evropske prestonice kulture. Ali, prva Pecha Kucha noć održana je u Tokiju još 2003. godine kada su arhitekti Astrid Кlajn i Mark Ditam odlučili da primenom Power Point prezentacije, koja ne može trajati duže od 6,4 minuta, na funkcionalan i sažet način prenesu sopstvene ideje i zainteresuju publiku. Zahvaljujući njima licenciran je specifični format izlaganja, poznat kao Pecha Kucha, što na japanskom jeziku znači „čavrljanje“. U njemu se o određenoj temi govori kroz 20 slajdova koji se smenjuju na svakih 20 sekundi.

Statistike pokazuju da se Pecha Kuc- dine u Karlovačkoj gimnaziji u Sremskim ha događaji organizuju u preko 1000 Karlovcima u kojoj smo, sa željom da gradova širom sveta, te da se oko unapredimo govorničke veštine učeni100 pojedinačnih događaja realizuje ka završnih razreda koji izučavaju retosvakog meseca. Ovakav način preze- riku kao poseban predmet, organizontacije je postao toliko popularan da vali događaj pod nazivom Problem etike se čak organizuju i takmičenja na ko- u savremenom društvu, koji je zvanično jima publika bira najbolje prezentere. podržala organizacija Pecha Kucha iz Jer, tokom vremena format prihvaćen Tokija. Tom prilikom su maturanti, prinajpre među arhitektama, dizajnerima menjujući japanski stil prezentacije proi fotografima, postao je privlačan i po- blematizovali ulogu robota u savremeslovnim ljudima; u različitim situacija- nom svetu, placebo-efekat, govorili o ma u kojima se zahteva sažeto izlaga- zamkama Instagrama, slavi, tolerancinje i koncizne misli. Mnoge firme u Za- ji i suživotu, o tradiciji i savremenom padnoj Evropi i SAD-u koriste Pecha društvu, odnosu prema manjinskim zaKucha standarde u internim i javnim jednicama i grupama, prema prirodi i prezentacijama, a format je našao pri- životinjama. menu čak i među srednjoškolcima, što smo imali prilike da vidimo prošle go- Kako, primenjujući model Pecha Kuc-

januar

ha-e, prezenteri imaju na raspolaganju Naime, u predstavništvu Evropske kosamo šest minuta i četrdeset sekundi misije u Berlinu, u organizaciji komiteda objasne svoje ideje i odgovore na ta EU Japan Fest iz Tokija, upriličeno je pitanja publike (što nije nimalo lako i predstavljanje i umrežavanje evropskih potrebna je vežba da se time ovlada), prestonica kulture, njihovih timova i ovakva izlaganja su kraća i zanimljivija umetnika iz raznih delova sveta. od klasičnih Power Point prezentacija. U konceptu samih prezentacija vizue- U ovom Pecha Kucha događaju su nalni sadržaji dominiraju nad narativnim, stupali predstavnici sadašnjih i budutrajanje dvadeset slajdova je ograniče- ćih evropskih prestonica kulture, a prono na dvadeset sekundi te je povećana gram je vodio Mark Ditam lično, koji je u pažnja i koncentracija slušalaca.

uvodnoj prezentaciji prisutne upoznao sa organizacijom PechaKucha, njenim

Ovakav način prezentacije se prime- nastankom i genezom. U umrežavanju, njuje u različitim prigodama. Jedna od koje je bio integralni deo ovog intertakvih je i nedavno održana ECoC Pre- nacionalnog susreta, na jedan manje sentation & Networking Powered by Pec- formalan način, učestvovali su umehaKucha u Berlinu, na kojoj sam prisu- tnici uključeni ili zainteresovani za prostvovala zahvaljujući pozivu domaćina. grame evropskih kulturnih prestonica

o kojima je tokom Pecha Kucha preze- nekoliko evropskih gradova, na godinu ntacija bila reč. Naime, domaćin čitavog dana dodeli titula Evropska prestonica skupa, Fondacija EU-Japan Fest iz Toki- kulture sa ciljem da predstave kulturni ja, je nevladina organizacija koja već 27 život i domete gradske kulture, razviju godina podržava upravo projekte kul- nove projekte, izgrade nove kulturne ture i mobilnosti evropskih prestonica veze, upoznaju različite kulture, prokulture (ECoC). A čitava priča u vezi sa movišu modele tolerancije i sl. tim je počela još davne 1985. godine, kada su grčka glumica Melina Merku- Od tada je više od 40 evropskih gradori, tadašnja ministarka kulture Grčke i va, od kojih je prvi bila Atina, sa manje ili francuski ministar kulture Lang došli na više uspeha, ponelo titulu Evropska preideju da se jednom godišnje, jednom ili stonica kulture koja u sebi nosi prestiž,

januar

velike privilegije, potencijal, ali izaziva i i inostranih umetnika i stanovništva oprečne komentare u zavisnosti od ti- koji inače na taj način ne bi dolazili u mova i gradova/zemalja te načina na koji dodir. Njihove Pecha Kucha prezentasvoje programe osmišljavaju i sprovode. cije izazvale su interesovanje prisutnih umetnika, a vreme će pokazati koliko U Berlinu su, u formi Pecha Kucha pre- su izabrani gradovi Srbije, Hrvatske, zentacija, trenutni i budući ECoC gra- Italije, Rumunije, Litvanije, Luksemburdovi 1918-2023: Matera, Rijeka, Novi ga, Mađarske i Estonije vrlo vešto prezeSad, Temišvar, Kaunas, Eš, Vesprem i ntovane kulturološke programe, nameTartu predstavili kulturološke konce- ravali i uspeli da realizuju i u praksi. pte sa idejom da se unapredi razumevanje, mobilnost i kooperacija lokalnih

Putovanja

Intervju:

Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: @oprrosti

Matea Bakarić

Zemlju u koju putuješ treba doživljavati kao vlastitu i svijest o očuvanju okoliša tim putem dolazi prirodno

U eri jeftinih putovanja, masovnog turizma i velike popularnosti travel blogera, jutjubera i instagramera, teško je među njima pronaći ljude autentičnog izražaja, verne sebi i vlastitim idealima. Jedna od takvih, jedinstvenih glasova na mreži, je mlada hrvatska fotografkinja prepoznatljive estetike. Njeno ime je Matea Bakarić. Sa ovom mladom fotografkinjom, svetskom putnicom i autorkom bloga Oprrosti, imala sam priliku da razgovaram o putovanjima, odgovornom ponašanju u zemlji koju posećujemo i navici da dobro gledamo oko sebe i otkrivamo skrivene dragulje čak i u svojoj najbližoj okolini ne samo na egzotičnim putovanjima. Matea je godinu za nama obojila omiljenim destinacijama, otkrila nam deo planova za naredna putešestvija, kao i najsnažnije utiske (koje uglavnom nećete naći u turističkim vodičima) vezane za zemlje koje je posetila. Raspoloženi ste da vaš grad pogledate drugim očima? Pročitajte razgovor sa Mateom i zapratite je na društvenim mrežama, sigurna sam da će vas svakodnevno inspirisati da u toj nameri istrajete. 89

Po kom putovanju ćeš pamtiti 2019. gla pričati o njima. Da ne urei kakvi su tvoji putnički planovi za knem (smeh). 2020. godinu? Iako je poseban osećaj zakoračiti Prošu 2019. ću zasigurno pamtiti po prvi put u neki novi grad, zemlju, po odlasku na Filipine, a budući da izgubiti se u šumi koju prvi put sam se upravo vratila iz Egipta i to vidimo ili zaplivati u moru koje prvi bih dodala uz bok Filipinima kao put otkrivamo, ponekad je sve što jedno od nezaboravnih putovanja, nam je potrebno da pogledamo ne samo u 2019. godini već općenito! svoj grad očima stranca i naučimo Novu 2020. godinu započet ću da prepoznamo njegove skrivene odlaskom na Tajland u 2. mjesecu, za- lepote i dragulje. Koja su to mesta tim na Sejšele u 3. mjesecu, a za osta- koja kod tebe bude radoznalost i tak godine imam previše planova ko- koja iznova možeš posmatrati na je prvo moram realizirati da bih mo- drugačije načine?

januar

Hrvatska općenito budi u meni ko- Možeš li da nam dočaraš kako za nstantnu želju da izađem iz kuće i tebe izgleda sam proces odabira istražujem. Već 3 godine imam aktivni destinacije, istraživanja i konkretne projekt otkrivanja skrivenih ljepota pripreme za neko putovanje? Hrvatske u cilju pisanja jednog velikog blog posta o tome! Na svom Iskreno, uopće ne biram! Takvog sam Instagramu često dijelim lokacije u karaktera da me apsolutno sve deHrvatskoj koje otkrijem i veseli me da stinacije svijeta privlače i htjela bih otinajviše pozitivnih reakcija dobijem ći svugdje, iskusiti što je više toga upravo na postove iz vlastite zemlje. moguće, upoznati različite ljude, Ljudima je općenito draže kad znaju kulture, probati svu hranu... To je jeda ne moraju odvojiti cijeli godišnji dini aspekt mog života u kojem nisam odmor da bi zadovoljili danas apsu- previše izbirljiva! (smeh) Vodeći se rdne standarde koje društvene mreže time, ravnam se najviše po avionskim nameću.

kartama. Recimo, u Jordan smo otišli 91

jer smo vidjeli da je cijena karte iz Ovo je zaista jedna važna tema o kojoj Ljubljane 27 eura. Nekad je simple as malo ljudi na društvenim mrežama that, a nekad su stvari malo komplicira- progovara. Mislim da je za početak vrnije ako destinacija to zahtjeva. Sve lo, vrlo važno ne ponašati se kao turist. potrebne informacije za put nalazim Zemlju u koju putuješ treba doživljau raznim blog postovima, člancima, a vati kao vlastitu i svijest o očuvanju ponekad čak i na Instagramu! Napra- okoliša tim putem dolazi prirodno. vim folder u kojeg spremam sve što Sada neću pričati o emisiji CO2, mi bude korisno i zatim prema tome veganstvu i sličnim temama za koje slažem vlastitu rutu i organiziram pu- znam da tek trebaju dočekati svoj tovanje!

procvat na Balkanu, ali ono od čega već danas svatko može krenuti jest ne

Imaš li neke trikove koji ti pomažu sjesti na tu jadnu izmorenu devu nego da budeš dobro organizovana na protegnuti korak, jesti u lokalnim maputovanjima?

lim radnjama umjesto u McDonald’s-u, popiti kavu tamo gdje vidiš da ju loka-

Sve printam i koristim olovku i papir. lci piju za razliku od Starbucksa, pokupiti Lakše se snalazim u papirima nego u limenku s plaže čak i ako nije tvoja, aplikacijama i digitalnim pomagalima. ne dirati koralje dok roniš, poštivati tuđu kulturu koliko god bila drugačija od U eri jeftinih putovanja sve je važnije govoriti o odgovornom puto-

tvoje i eventualno udijeliti koji osmjeh neznancu na cesti.

vanju, odnosno negativnom uticaju na životnu sredinu, ali i narušavanju Još jedan od problema na koji ukazumira ljudi i životinja koji lako postaju je sve veći broj turizmom preplavljeturistička atrakcija (setimo se samo nih zemalja je bezbednost. Ljudi željni nesretnih slonova, prosjaka ili ljudi dobre, nezaboravne fotografije često u ruralnim predelima Azije i Afrike). dovode svoj život i život onih sa kojiČime se ti rukovodiš i šta činiš da bi ma putuju u nepotreban rizik. Da li si bila dobar gost u zemlji koju pose- nekada doživela neku nepredviđenu, ćuješ? 92

januar

opasnu situaciju na putovanju i koli-

ko „daleko“ bi bila spremna da ideš za dobru fotografiju? Najopasnija stvar koju sam napravila na putovanju definitivno je bila stati na kamen Kjerag u Norveškoj. Fotka je u tom slučaju bila samo posljedica, no nikako nije bila razlog tome. Ne putujem zbog fotografija, već zbog iskustva i zapravo nisam nimalo otvorena ka izvođenju kojekakvih vratolomija zbog fotke. Smatram da nije vrijedno i da se u svakoj situaciji može napraviti dobra (i bezopasna) fotografija ako si dovoljno domišljat. Budući da se profesionalno baviš fotografijom, kako postižeš balans na putovanjima, tj. na koji način postižeš pravu meru u fotografisanju i beleženju uspomena i njihovom stvaranju? Iskreno, ponekad mi stvarno bude dosta i ne želim uopće fotografirati jer svaki dan imam taj fotić u ruci i zaista zna dosaditi koliko god ga volim. U tom trenutku moj dečko nerijetko preuzme fotić u ruke pa se ja odmaram i malo poziram za Instagram, što se kaže. Šalu na stranu, ali da nema Leša ne bih 93

uspjela tako lako postizati balans izme- Kada govorimo o fotografisanju, đu fotografiranja i uživanja u trenutku, koji je tvoj savet fotografima za na čemu sam mu beskrajno zahvalna.

pronalaženje vlastitog stila u putničkoj fotografiji?

Na koju svoju fotografiju si najponosnija?

Za početak, trend izrade i kupovanja preseta je nešto što u ovom trenutku

Teško mi se odlučiti i stalno mijenjam najviše odmaže u pronalaženju vlastimišljenje, ali trenutno mi je to ova:

tog mjesta pod fotografskim suncem, velikoj većini ljudi. Ja svakodnevno koristim Lightroom za editiranje svojih fotki, ali smatram da je potrebno krenuti iz nule za svaku fotografiju posebno. Jednom kad se savlada baratanje određenog programa za editiranje fotki, vrlo je izgledno da će svatko postići neki vlastiti umjetnički izražaj i imati stilski prepoznatljive i sebi svojstvene fotografije što gotovo uvijek bude, kad tad, zapaženo od strane publike. Volela bih da završimo pitalicom u kojoj ti ja dajem asocijaciju, zemlju koju si imala priliku da posetiš, a ti mi odgovaraš preporukom. Želela bih da izdvojiš svoj najsnažniji utisak u odnosu na datu zemlju, koji može predstavljati neki zanimljiv lokalitet,

januar

običaj ili pojava koju ne možemo Mađarska pronaći u običnim turističkim vo- jezero Balaton dičima:

Filipini vodopadi na otoku Cebu

Egipat

Jordan

Siwa Oasis i Nubian village

pustinja Wadi Rum

Danska

Oman

Deer park u Aarhusu i lanac trgovina Wadi Bani Khalid oaza The flying tiger

Turska

Island

kava, kava, kava!

Myvatn hot springs

Amerika

Hrvatska

Antelope Canyon u Arizoni

apsolutno svi otoci i lokalna hrana

Kanada

Italija

Capilano suspension bridge

gelato od pistacije

Engleska

Portugal

fish and chips u Doveru

knjižnica Livrario da Lello u Portu

Nizozemska

Norveška

dimljeni kozji sir

Kjerag

Austrija

Švedska

austrijska sela i planine

Malmo! (moj najdraži grad)

Nemačka

Slovenija

1.5. u Berlinu

turska kava u Slovenskoj Hiži

Španija

Srbija

tequilla haha!

Crna ovca sladoled u Beogradu

Devičanska ostrva

Bosna

cijeli otok St. John je raj na zemlji

Čajdžinica Džirlo u Sarajevu

januar

Književnost

Intervju: Dejana Vukadinović Fotografije Sever Zolak, Boris Maleković

Učili su nas kako da se ponašamo, ali ne i kako da živimo

SRĐAN MILJEVIĆ

isanje je oduvek bila njegova stra-

„Sve dok sebe shvataš preozbiljno i

st. Završio je svetsku književnost i

imaš ogromna očekivanja, mnogo je

tokom studija imao vežbice koje su

teško bilo šta ostvariti, jer si postavio

imale dodira sa pisanjem, ali je atmo-

ciljeve sa čitavim paketom strahova,

sfera bila takva da je sva pažnja bila

nesigurnosti, očekivanja”, objašnjava

usmerena na čitanje, što je dovelo do

Miljević za naš časopis, dodajući da je

poštovanja pisane reči. Veruje da je

tek uplivom opuštajuće energije kre-

pisanje kompleksna stvar. Njegov pr-

nuo da se poigrava i stvara.

venac Svima nam je prvi put, zbirka kratkih priča, svetlost dana ugledala

Sasvim slučajno, pre nekoliko godi-

je ovog decembra. Beogradska pro-

na video je poziv za radionicu Kreati-

mocija odigrala se u baru u Cetinjskoj

vnog pisanja kratkih priča u organi-

ulici, a dan posle, o svom rukopisu

zaciji udruženja Hila. U tom trenutku,

govorio je u Novom Sadu – Srđan

već je imao stalni posao. Radionice i

Miljević, beogradski emotivni Čehov.

zadaci odvode ga u jedan novi svet, svet surovog rada. 99

„Priče su počele da nastaju pre tri i po la, naš sagovornik radio je na projektu godine, ovo je četvrta godina. Od po- za mlade pisce iz regiona, zajedno sa četka sam imao ideju da sve to obja- Bojanom Krivokapićem, već afirmisavim. Znao sam koji slojevi društva su nim piscem. Srđan ga mi zanimljivi za obrađivanje, i koja su to je zamolio da pročita pitanja na koja nemam odgovor”, priča njegov rukopis, da bi Miljević.

se Bojan već posle deset dana javio s ponu-

Priče su nastajale, a u međuvremenu dom da rukopis izda se dogodio i Festival evropske kratke izdavačka kuća u kojoj priče u Zagrebu 2017. godine, na kome je počeo da radi kao je njegova priča Ja, dželat osvojila dru- urednik. Ceo proces se go mesto. U tom trenutku Srđan shvata odigrao brzo, intenzida pisanje može doneti nešto veliko i vno i kvalitetno. luksuzno. „Bilo mi je potrebno da „Nagrada je bila petnaest dana knjiže- se rukopis objavi, jer vnog boravka u Splitu. Te dve nedelje sam osetio da je celina, bile su posvećene samo pisanju, po pr- da se zatvorio krug. Ževi put u mom životu. Ta rezidencija je leo sam da priče žive i da komuniciraju. bila, takođe, značajna jer je otvorila ne- Voleo bih da neke od njih budu ekranike fioke u glavi, nove načine razmišlja- zovane”. nja, da zaista želim da stalno pišem”, kaže Miljević i dodaje da mu je tokom Priča koja otvara zbirku jeste uprapisanja značajno da dobije povratnu vo gore pomenuta priča Ja, dželat, po informaciju.

svemu drugačija od ostalih. „Zamislio sam da prva priča, ona koja otvara zbir-

Muški autor koji govori iz ženske ku, ima jak ženski glas. Doduše, većina perspektive

priča jeste iz perspektive ili kroz glasove žena. Često se spominje, i to je

Dve godine nakon pomenutog festiva- činjenica, da su ženski glasovi slabije 100 januar

zastupljeni u književnosti. Želeo sam, misli i potisnute emocije. To odsustvo možda i podsvesno, da jedan muški tišine u našim glavama može se videautor govori kroz žensku perspektivu ti na ulicama. Ljudi nisu prisutni, uglai time da svoj skro- vnom gledaju u telefone, sve je manje mni doprinos”.

onih koji čitaju u prevozu ili gledaju oko sebe. Ono što je stalno je haos”, priča

Tišina je luksuz

Miljević.

Možda priče jesu Ali, nije samo utišani vrisak emocija kratke, ali su reči koju nalazimo na stranicama knjige teške i ispunjene ovog mladog pisca. Korišćenjem jeobiljem emocija. dnostavnog jezika na površinu izlazi obiČini se da smo lje osećaja: tuga, ljubav, samoća, navika, postali jednodi- rutina, bol, sreća, zbunjenost, nepripamenzionalni ljudi danje, bojazan, strah, haos, ravnoduo kojima je pisao šnost… Jezik koji mladi pisac upotreMarkuze. Savre- bljava je kolokvijalan, narodni, ljudski. meni način života i čudni postulati koji „To je jezik situacija u kojima se junanam se nameću i stvaraju svet u kome ci nalaze. Situacije su, zapravo, svakoje sve više onih koji preživljavaju, za- dnevne. Iako neke zvuče neverovatno, boravljajući da treba da se živi. Miljević one se dešavaju i to u jednom danu. smatra da se u tim čudnim postavkama U takvim situacijama jezik je osnovno sve više teži pretvaranju u robota, jer sredstvo komunikacije. Moje priče sliće tada biti lakše, a osećaj prilagođava- kaju samo detalj dana, jednu scenu i nja biti izraženiji.

tim segmentom pokušavam da dam širu sliku. Uglavnom je to neka tačka

„Tišina je postala luksuz. Utišani vri- pucanja, eskalacije, što podrazumeva sak je konstanta dvadeset prvog veka. psovke i veliku količinu emotivne naU Beogradu se može osetiti da je taj petosti. Tada jezik nije samo sredstvo vrisak potreban svakome. Progutane komunikacije, već i odbrambeni meha101

nizam da se nešto potisne i zanemari”, šamo, ali ne i kako da živimo, kako da objašnjava Miljević i dodaje da jedno- kažemo da nekog volimo, da nam fali, stavan jezik slika nepretencioznosti. da ,,iskomuniciramo” emotivne potreJednostavnost i konciznost ne koristi be, jer ukoliko to ne učinimo nastaju samo tokom pisanja, već i u govoru.

frustracije. Moje priče ne pokazuju progres, one pokazuju proces. Junaci su

Priče govore o svima nama

vrlo često na početku i na kraju priče na istom mestu, ali su bogatiji za po-

Zbirka je, pre svega, namenjena mla- kušaj, što je važno”, ističe naš sagovorđoj populaciji, ali ne nužno, jer se priče nik dodajući da njegovi junaci nisu klaobraćaju široj grupi. Miljević napomi- sično opisani, te čitalac nema predstanje da će starija populacija možda rea- vu koja je boja njihove kose i kakve su govati kao da su u pitanju izmišljotine, im oči. Bilo kakvu dublju analizu i opise nešto previše strašno, što je iskrivljeno prepušta čitaocu. On mu daje instant u našem društvu. Međutim, priče govo- elemente za atmosferu. re o svima nama, bez obzira na to imamo li telesna oštećenja, koje smo vero- Putevi kojima dolazimo do sreće su ispovesti, seksualnog opredeljenja itd. različiti Ideja je da i, kolokvijalno rečeno, „naj- Večita inspiracija su mu ljudi. Može da običniji čitalac“ vidi da i osoba s kojom sedi po ceo dan u kafiću i posmatra naizgled nema ništa zajedničko – ima prolaznike, a to datira još iz detinjstva. iste emocije. Emocije koje pokazuje, s Neko privuče pažnju, a onda sledi prokojima se bori, koje potiskuje, gleda ih ces razmišljanja. Kako i zašto se neki kao svoju muku ili bogatstvo.

naizgled devijantni oblici ljudskog ponašanja podudaraju sa istim potreba-

„Podsetio bih da je nama svima prvi ma zdravog čoveka? put da živimo ove živote sa svim što nas čeka i da je u redu da grešimo i da „Svi želimo da budemo srećni, samo ne razumemo, jer ne znamo kako treba su putevi kojima dolazimo do te sreće, da se živi. Učili su nas kako da se pona- usled različitih načina vaspitanja, odra102 januar

stanja, života, različiti. Svako od nas ima drugačiji niz zadataka koje mora da

,,..prvi put živimo ove živote sa svim što

reši kako bi prešao na novi nivo, kako bi

nas čeka i da je u redu da grešimo i da ne

mu život postao lepši i lakši. Ja pišem

razumemo, jer ne znamo kako treba da se

o tim pokušajima”, objašnjava naš sa-

živi. Učili su nas kako da se ponašamo,

govornik.

ali ne i kako da živimo, kako da kažemo da nekog volimo, da nam fali, da ,,iskomu-

Osvrnuvši se na nove tehnologije i nji-

niciramo” emotivne potrebe, jer ukoliko to

hov uticaj na pisanu reč, ističe da i dalje

ne učinimo nastaju frustracije. Moje priče

postoje ljudi koji vole miris papira, ali

ne pokazuju progres, one pokazuju proces.

da je uticaj tehnologije i njen upliv u

Junaci su vrlo često na početku i na kraju

naše živote prirodan i praktičan. Dru-

priče na istom mestu, ali su bogatiji za

štvene mreže su zamenile čitanje. Naši

pokušaj, što je važno.”

mozgovi i naši receptori su u fazi privikavanja na nove oblike. „Književnost ne treba da podilazi čitaocima, tim novim čitaocima 21. veka, ali ipak to treba imati na umu. Brzina života je jako bitan faktor”, kaže Miljević. Za sebe kaže da je tip ličnosti kome je potrebno da vidi rezultate. Objavljena zbirka jeste njegov rezultat. Kada će se dogoditi sledeća, ne zna. Ideje postoje, radi na tome, ali bi zaista voleo da dopusti ovoj knjizi da živi, jer joj treba dati prostora. Luksuz je da nigde ne žuri. Dokle god postoji potreba za pisanjem, on će pisati.

103

Životni stil

PISANJE KAO OSTAVLJANJE TRAGA U VREMENU ILI KAKO NAS PISANA REČ ČUVA OD ZABORAVA

Tekst: Merima Aranitović

Svi danas pišu, kažu. Na podneblju gde je usmena tradicija toliko jaka da pri usputnom susretu u autobusu, na klupi u parku ili u nekoj čekaonici možete čuti nečiju čitavu životnu priču ili vi sa nekim podeliti vašu, to i nije neko čudo. Život na Balkanu je i dalje dovoljno uzbudljiv da ne treba mnogo mašte da bi se skrojila priča ili roman. No, sa rečima nije lako, kako to ume da deluje na prvi pogled. Nekad se uzjogune pa ni muc... a nekad poput lavine navru pa ih ne stignemo skupiti na jedno smisleno mesto. Nekad se poređaju po svim pravilima, ali nekako ogoljene, obične, već viđene. Nekad zaigraju pred očima i tu su dok god ne dobiju željenu formu. Tako nekako sam i ja završila u svetu blogera – onih čija je niša proza. Pre nekih 10 godina napravih svoj prvi blog i uđoh u svet koji je u tom času bio moja slamčica. Udisala sam kroz tuđe priče i izdisala svoju muku kroz svoje.

105

Blogerska poetika

mena, ali, kada pređete tu granicu i upustite se u pisanje romana ili zbirke

Blog je omogućio da svako može da priča, onda kada treba da date sto piše, ali, do vas je ne šta ćete se upe- odsto sebe, tada je to ozbiljna odluka. cati. Kao i kad uđete u knjižaru, pa prelistavate knjige. U jednoj vam ne prija Pisanje kao strast tema, u drugoj žanr, u trećoj vidite da su reči samo ređane kao beli veš na Znate da vas na kraju velikog posla, uzicu. A onda otvorite onu u koju kada stavite poslednji znak interpuuskočite i nema vas dok poslednje slo- nkcije ne čeka nikakva nagrada, nema vo ne prođe vašim vidnim poljem.

sponzora koji vam je olakšao stvaranje, nema velikih honorara niti rekla-

Šta to nekog ko se bavi nečim što na ma. Vaša reč putuje zaobilaznim puprvi pogled nema veze sa književno- tem. Dužim, jer iza vas ne stoji velika šću uvuče u taj svet? Pisanje bloga izdavačka kuća, televizijska ili radio traži nekoliko sati nedeljno vašeg vre- reklama.

106 januar

Šta pokreće te ljude da pišu? Pa, ista

jim literarnim kreacijama uspele da,

stvar koja pokrene čoveka da pravi

svako na svoj način, dopru do ljudi.

gitaru od štapića za sladoled, da pravi

O oboma više možete da pročitate na

kuću od boca, da sklapa auto od de-

njihovim blogovima, te se privatnim

lova koje sam pravi. Postoji u svakom

životima neću baviti.

od nas ta strast koja nas navodi da budemo kreativni i po nečemu druga-

Negoslava Stanojević je svoju knji-

čiji. Da stvorimo nešto za svoju dušu.

gu „Jošte čekam taj reč da mi rekne”

Ako to nešto uspe da preraste naš lični

pisala na dijalektu. Priče iz Zaplanja

svet i dotakne još nekoga – divno! Ako

su ispričane upravo kao da sedite

ne, nema žala za protraćenim vreme-

u nekom skrivenom kutu tog čaro-

nom, jer u igri nije bilo ništa drugo do

bnog kraja (koji obavezno treba pose-

li naša potreba da unutrašnji svet izne-

titi, makar i kad krenete u planinske

drimo. Baš tako – iz nedara, iz srca iz

avanture o kojima vam Marija piše),

dubine svog bića ispraznimo ono što

na čašu izvorske vode i čašicu razgo-

se u nama istkalo.

vora. No, dok ne stignete tamo, priče sabrane u ovoj jedinstvenoj knjizi od-

Reč nasušna

vešće vas u jedan svet, prilično hermetičan, jer se nestandardni dijalekti po-

Pisati je za nekog isto što i disati. Ne-

lako gube, a nestankom istih, nestaje

koliko reči svaki dan. A stvaranje u sebi

i deo istorije jednog naroda, leksič-

nosi naš početak i kraj. Eros i Tanatos.

ko blago, način razmišljanja i poima-

Rađanje i smrt. Ponekad i u bukvalnom

nja sveta onih koji su njime govorili.

smislu, ali, ovaj put mislim upravo u

Vrednost knjige Negoslave Stanojević

literarnom, iskonskom. Stvaramo, ra-

je, između ostalog i zbog ovoga, ne-

đamo da bismo sačuvali od nestanka.

procenjiva. Ona je na jednom mestu

Od umiranja. Od zaborava. Stvaramo

skupila likove, običaje, priče teme i

da bismo o sebi ostavili trag.

jezik Zaplanjskog kraja. Pored knj ževne vrednosti, autorka nam je na

Kao potkrepljenje, izabrah dve, po mom

kraju knjige podarila i rečnik nepo-

mišljenju, izuzetne osobe koje su svo-

znatih reči, s namerom da oni koji 107

nisu iz tih krajeva razumeju o čemu

dok je pisao, dok je po malo i sebe ili

ona piše. Time je i čitav jedan leksički

sebi bliske utiskivao u stranice knjiga.

korpus sačuvala za buduća pokolje-

Plastičnost u stvaranju njegovih ju-

nja – čime je ova knjiga zavredila ne

naka fascinira – svako od nas u njima

samo da bude deo naših biblioteka,

može da prepozna nekog svog, ko-

već i onih koje se bave izučavanjem

mšiju, kolegu, prvu ljubav, rastanke,

maternjeg jezika.

opisane čistim romanesknim stilom, uspevajući da ne upadne u zamke

Dejan Zlatić, svojim romanima čuva

koje blogere često sapletu. Pisanje

od zaborava život u Palanci – zaje-

bloga i stvaranje romana, za njega

dničkom imenitelju svih malih, ru-

u dve potpuno različite kreacije, ta-

darskih mesta u kojima je život zaista

ko da imate utisak da čitate dva pot-

crn i beo – pocrnele ruke rudara koje

puno različita autora. Njegova poeti-

odgajaju decu za beli svet – za sunce,

ka je poput Negoslavine svevreme-

za svetlost – zaranjajući svaki dan u

na. I Palanke polako nestaju, a sa nji-

tamu, u utrobu zemlje. Zlatić kompi-

ma i poseban mentalitet, način živo-

lira – reči i muziku, onu koju je slušao

ta, životne vrednosti i duh vremena. Moj izbor nije slučajan. Na mojoj polici je još nekoliko knjiga koje bi, poput knjiga ovo dvoje autora, pod nekim drugim okolnostima, drugim rasporedom zvezda ili nečeg trećeg bile možda i delovi školskih lektira, nagrađivane i poznatije čitaocima. Svako od njih zavređuje da baš u svet njihovih knjiga zavirim, i verujem da će biti nekih drugih tema i prilika za to. No, ne slučajnim izborom – opredelih se za Negoslavu

108 januar

i Dejana. Zbog onog o čemu pišu.

dno mi kreiramo nešto sasvim dru-

Zbog načina na koji pišu. Zbog neza-

go. Biti kreativan znači iskoračiti van

borava koji su obezbedili svojim ju-

sebe, ukrstiti svoj svet sa nekim dru-

nacima. Zbog kolektivnog pamćenja

gim ljudima. Nekada će vaša kreacija

utkanog u likove u njihovim knjigama.

dovesti do novih prijatelja, nekad će vam otvoriti put ka neslućenim mo-

I vraćam se na početak.

gućnostima, a nekad će to biti vaš trag u vremenu za buduća vremena.

Njih sam prvo upoznala kroz njihove blogove. Pošto sam većinu teksto-

Kako god, stvaranje je lekovito. Ono

va pisala iz ugla Bahovog praktičara,

iznese na površinu nataložene reči,

ovaj ću samo da završim tako. Nađi-

emocije, tuge, radosti i od svega

te svoju životnu nišu. Nađite ono što

toga napravi nešto jedinstveno, kao

će vas činiti srećnim i ispunjenim.

što smo i svi mi jedinstvene kreacije

Najbolje stvari najčešće nastaju sa-

Svemira. Opustite se i pustite da vas

svim slučajno, bez velikih planova.

vaša kreacija vodi.

Često, pokušavajući da stvorimo je-

109

Ĺ˝ivotni stil

Na usponu Tekst: Marija RadojkoviÄ&#x2021; @flying_through_dreams

Dnevnici kretanja ka svetu i unutar sebe

111

anac spakovan, oprema je u njemu, uzbuđeno proveravam nekoliko puta da li je sve tu. Cipele

same skakuću na nogama i raduju se novim pravcima. Um se pita šta ga danas čeka, koja nova lekcija. To je osećaj koji imam svaki put kada krenem na planinu. Nema veze da li je pravac poznat ili ne, znam da danas idem onakva kakva nisam bila juče, a videćemo kakva ću biti sutra. Svako novo putovanje je novo iskustvo i novo učenje. To je radost kretanja, lutanja, hodanja, trčanja, planinarenja. Visine mogu biti različite, one visokogorske, od preko 2000-3000-4000 metara nadmorske visine, a mogu biti i brda, visoravni, kretanja do 1000 mnv; razlike postoje, a ono što je uvek isto je, da svaki put na usponu upoznajemo sebe, i da se pogledi konstantno menjaju. Planina nas menja, uči nas nesebično ko smo i šta želimo biti. I svaki put se setim rečenice Lazara Trifunovića „Čovek ne može shvatiti svet i život, ako pre svega ne shvati sebe“. Njegova knjiga „JA ili ja, ko sam ja?“ je jedna od prvih putopisnih koja me je podstakla na razmišljanje o kretanjima ljudi. Dr Trifunović opisuje svoja kretanja po svetu i unutar sebe koja se odvijaju paralelno. I zaista, kada

se malo zamislimo i razmislimo o tome kuda smo se kretali i koje uvide i znanja smo na putu stekli, videćemo da nas je svaki put oplemenio i obogatio. A planina i kretanje po njoj su drugačiji od svega drugog. Hodanje je staro koliko i sam čovek. Istorija hodanja, istorija lutanja, istorija čovečanstva, to je mešavina anatomije, antropologije, geografije, politike, kulture, književnosti, religije, psihologije, baštovanstva, svega ima u toj istoriji, u hodanju, kretanju, u ovoj sadašnjosti i nekoj budućnosti. Kreneš na planinu i stigneš na mnoga mesta. Putuješ malo spolja, malo iznutra. Noge te vode u jednom pravcu, fizički se krećeš, a misli idu paralelno u nekom mentalno-duhovnom pravcu. Kretanje po planini ima svoju posebnost. Ne sećam se ni svog prvog uspona ni svog prvog dodira sa planinom, postoji koliko postojim i ja sama; ali se sećam trenutka kada sam osvestila da mi to hodanje do visina nedostaje i da postoji posebnost u kretanju ka vrhovima i mislima koje se smenjuju i nadmeću u glavi.

Svaka planina je druga priča, i pose- Kreneš optimistično i vidiš vrh, krećeš bna energija koja te pokreće u svakom se utabanom stazom, nekada i šumom, koraku. Upravo motivacija da ideš do siparom, makijom, snežnim putevima, vrha, bez obzira na težinu staze, duži- osiguranim planinskim putevima, konu puta, mnoge planinare je inspirisala liko god se čini blizu ili daleko čeka te da opišu unutrašnja kretanja koja na- deonica razgovora, izazova i odluka. staju u biću pri svakom koraku u pra- Često se zamoriš, pitaš zašto ti to trevcu vrhova. To je posebna literatura u ba, kuda si uopšte krenuo, pomisliš da kojoj narator nesebično uvodi čitaoca nemaš energije, tražiš opravdanje za u poseban svet u kome se donose odlu- sebe, za svoju nemoć ili se ubeđuješ ke i određuju pravci kretanja, iskušava da je sve to lako i da si podcenio sebe ličnost na fizičkom i mentalnom nivou. izborom lake rute. Kakve god misli da Planina hrani unutrašnje biće, uznemi- ti se smenjuju u glavi, um je delimično ri, zapita, istovremeno ubrza uvide, od- u pravu, a delimično u krivu. Planina je luke i usmeri život.

poseban i jedinstven učitelj. Vrh i uspon, takođe, osećaj da si postigao sve

Da bi se okrenuli prirodi i dodirnuli je, što si poželeo, da nema prepreke za potrebna je samo volja čoveka, da se ostvarenje bilo kog cilja. uputi i krene u tom pravcu. Priroda je velikodušna, ona nesebično podari Čarls Montagju, britanski planinar je čoveku sve ono što ume i zna, iskušava, 1924. godine u jednom intervjuu rekao izaziva, uči istrajnosti, upornosti, ali i „I svaki put kada se popnete na viši nipokazuje da li si dovoljno jak za naredni vo, znači da ste uspeli u životu. Planinakorak koji si namerio da načiniš. Vrhovi renje je kao i sav ostali život, samo jesu tu, oni čekaju i na njih se može upu- dnostavnije i bezbednije; rizici u kretatiti svako, ali da li će ih svako i osvojiti nju su skoro srazmerni. Kada to osvezavisi od njega. Ta mešavina psihologi- stite, rado se uputite u visine“. je u kretanju i hodanju je za mene najlepši deo planinarenja. Kako um prati Kada intenziviraš kretanja po prirodi, stopalo, koji je pravac i šta te čeka do shvatiš da su planinari podjednako visine koju si sebi postavio kao cilj? 114 januar

velikodušni kao i planina koja ih uči.

Među njima ima onih koji nesebično prvo će osetiti svoje malo biće u moćdele svoje uvide kroz pisanu reč. Danas nom okruženju, shvatiće život drugapostoji mnoštvo putopisnih knjiga, ali čijim nego što ga je do tada poznavao, i one koje su na mene ostavile poseban posmatrajući tragove minulih vekova, utisak su knjige Planinom i Pogled sa što su planine i njene stene, osetiće visine, napisane od strane ljudi sa puno prolaznost stvari i realno će se odnositi iskustva i pređenih kilometara.

prema svemu onome što u stvarnosti izgleda tako daleko, nesavladivo i tuđe.

U knjizi „Planinom“ Tomice Delibašića, U beskrajnoj samoći prirode, izoštriće može se naći mnogo preciznih opisa se u njemu čula, kojih nije bio ni svestan, toga šta se dešava u glavi savremenog naročito idući strahovima u susret, gde čoveka u kretanjima po prirodi: „Čovek opasnosti i strahovi nisu imaginarni, u planini, došao iz velikog i bučnog gra- zamišljeni i svojim radnjama stvoreni, da, da nađe potrebni mir i spokojstvo, već su surovo realni, jer tada će nestati

115

nedefinisanih strahova i strepnji. Proći kuje od pogleda koji ga čeka na vrhu. kroz realne životne opasnosti i osetiti zadovoljstvo pobede, to je ono što čo- Uz pomenute knjige planinara, rado veka čini čvršćim, postojanijim i realni- preporučujem i knjigu „Uspon do samog jim u životnim shvatanjima.“

sebe“, napisanu od strane Mate Grbavca. Ova knjiga budi i podstiče da se tra-

U knjizi „Pogled sa visine“, Saše Ara- ga za sopstvenim vrednostima, istraže nđelovića, može se uživati u simbo- lične mogućnosti, podstičući traganja ličnoj priči i upoznavanju sopstvenog kroz prostor i um. uma, ega, svesnosti i svrhe postojanja. Inspirativnu priču je moguće pročitati Knjiga koja je nezaobilazna literatura u jednom dahu, ali utisak koji ostaje na- svakog trkača bez obzira na to da li je kon čitanja daleko je trajniji, on navodi u pitanju kilometar trčanja po asfaltu čitaoca da se zapita gde se on nalazi, ili planini je knjiga Harukija Murakašta ga vuče vrhovima planina i šta oče- mija „O čemu govorim kada govorim o

116 januar

trčanju“. Knjiga opisuje dodir fizičkog i Priroda leči, inspiriše, nadahnjuje, a vimentalnog bića, sreće, bola i motivacije sine svakom spreme posebnu nagrada se istraje u svakom pretrčanom ki- du, osećaj, inspiraciju i lekciju. Planilometru. U svakom novom pređenom na je dar prirode koji je potrebno sebi kilometru shvatamo da možemo više priuštiti povremeno, po sopstvenom i da nekada ciljeve skromno postavi- izboru. mo, jer smo nesvesni svojih mogućnosti. Put do osvešćivanja kapaciteta ko- „Hodanje može biti protest, hodočašće, je posedujemo nekada može ići upra- sport, terapija ili vežba, svako bira po vo kroz fizička kretanja, a priroda je tu svom ukusu i stilu; ali neminovno je da da nas dodatno podstakne. Murakami- ćemo hodati svojom voljom ili tuđom; jeva knjiga je dar koji čoveka inspiriše ako je tako, učinimo za sebe najbolje“, da obuje patike i krene trkom u nekom „Lutalaštvo, istorija hodanja“, Rebeka pravcu.

Solint.

117

Film

Intervju:

Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Privatna arhiva

Trkija Animirani film po motivima pripovetke Ä?evojka brĹža od konja

enjo listajući objave na Instagamu u bisere našeg usmenog narodnog prejednog jutra, naišla sam na novo- danja, bila je da se deci školskog uzraotvoreni profil kojim se najavljuje sta približe vrednosti narodne baštine

animirani film snimljen po jednoj od i pomogne u tumačenju i prepoznavameni najdražih narodnih pripovetki iz nju vrhunskih umetničkih dostignuća. detinjstva, Đevojka brža od konja. Esteti- Film je počela Isidora Vulić, moja starija ka koja prati ovu filmsku priču, zadržala ćerka, tada učenica 8. razreda, a sada je moju pažnju i probudila radoznalost. student treće godine animacije na FaBrzom pretragom shvatila sam da je kultetu primenjenih umetnosti u Beoreč o nezavisnom, domaćem projektu gradu. Napravile smo stori bord, plan i odmah stupila u kontakt sa autorkom rada, Isidora je ilustrovala gotovo sve ovog ostvarenja. Iza njega, saznala sam, scene, a opredelile smo se za tehniku stoji Marija Vulić, a u realizaciji istog animacije kolaža...Istovremeno smo sa pomogla joj je ćerka Isidora, Jagodinski grupom dece radile kratke animirane kulturni centar u kome je Marija zapo- etide sa starim fotografijama, preslicaslena i brojni prijatelji. O čemu je tačno ma, svilenim bombonama, medenjacireč, saznaćete u nastavku od moje sama... To su bile male animirane vežbe, govornice, rediteljke filma Marije Vulić. ali kao što se to često dešava, te neobavezne animacije uobličile su se u animiKako se rodila ideja da baš priča rani film. Tako je nastao film „Spome„Đevojka brža od konja” bude pripo- nak”. Neke se stvari prosto dese, a naša vetka po čijim motivima ćete snimiti „Devojka”, u naletu školskih obaveza, a animirani kratkometražni film?

potom Isidorinih prijemnih ispita za fakultet, ostala je da čeka. Ali ništa se ne

Film „Devojka brža od konja”, prvobitno dešava slučajno, možda je baš trebalo je osmišljen kao projekat studija za ani- da se dogodi „Spomenak” da bi posle maciju koji radi pod krovom jagodin- tih iskustava „Devojka brža od konja“ skog Kulturnog centra i okuplja decu doživela drugačiju interpretaciju. Filmškolskog uzrasta. Ideja samog projekta ski centar Srbije raspisao je konkurs za i opredeljenja za animiranu interpreta- kratkometražne animirane filmove i mi ciju narodne pripovetke, koja se ubraja smo tu videli priliku da ponovo pokre120 januar

nemo rad na filmu, sa mnom kao redi- konja je predanje o devojci neobičnog teljkom filma, a sa zajedničkim radom porekla i još neobičnije lepote. Ona na animaciji. Film je dobio finansijsku prosce izaziva na trku do zlatne jabupodršku i avantura je počela. Danas ke uz obećanje da će poći za onoga posle 3 godine rada na filmu i dva proko je u trci pretekne, ali uz pretnju da dužena roka od strane Filmskog cen- će svi stradati ukoliko ona stigne prva tra Srbije rekla bih da je rad na njemu do cilja. Kroz niz fantazmagoričnih i bio kao osvajanje devojke u priči, pun metaforičkih slika o stvaranju njene izazova i teškoća, i možda se na kraju natprirodne lepote i situacija tokom uspeh rasprhne i nestane bez traga, ali same trke, između devojke i prosaca sam radni proces kroz prepoznavanje koje je izazvala, dolazimo do trenutka, i rešavanje rediteljskih i animacijskih u samoj završnici gde devojka iščezaproblema za mene, za Isidoru i druge va, kada možemo zaključiti da lepota saradnike, bio je put otkrivanja lepote. ne može pripasti pojedincu, da se ne može uzeti. Kao što je Ivo Andrić rekao: Šta je za vas bila motivacija da se „Lepota je vidljiva, ali nedostižna i nezadrvratite u detinjstvo i prisetite pri- živa; ne da se uhvatiti, ne može se ukrasti, če iz koje se rodio film Trkija?

nema se za što kupiti, niti se može od ljudi oteti ni od Boga izmoliti; kao priviđenje je,

Narodna pripovetka Devojka brža od nestvarno i kratkoveko, a draže od sve121

ga što je živo, stvarno i nadohvat ruke.” a ima li lepšeg medija od animiranog Više od narativnog konteksta i fabular- filma? U svakom slučaju, kratkoća i jeno-sadržinske osnove pripovetke, ovo zgrovitost pripovetke, ritam i slikovije univerzalna tema spoznaje prirode tost čine odličan predložak i estetski sveta i pojava koje nas okružuju. To nije okvir za jedan animirani film, a etičko priča o osvajanju lepote, nego o nje- značenje književnog dela i svevremenom spoznavanju, o obogaćivanju sop- nost ideje pružaju povod za novo vizustvenog duha. Interesantno je kako tek elno promišljanje. u nekim zrelim godinama postajemo svesni pravog značenja nekog knjiže- Spomenuli ste mi da je tehnika kovnog dela sa kojim smo se susreli tokom jom je film rađen veoma zahtevna, školovanja, ili nas je iskustvo učinilo da komplikovana, zbog čega je rad na ih gledamo sa drugačijom percepcijom. filmu bio izuzetno spor i dugotrajan. Kada su moja deca obrađivala narod- Možete li da našim čitaocima objanu književnost sa ushićenjem sam zaje- snite malo više o kakvoj tehnici je dno sa njima čitala epsku poeziju i na- reč i dočarate kako je izgledao rad rodne pripovetke. Kada smo krenule da na filmu Trkija? istražujemo na internetu više o pripoveci, bilo nam je interesantno da čita- Pre svega, ako smem da kažem, nema mo komentare ispod tekstova, a među toga što je lako u animaciji, a ni brzo. kojima je bilo najviše komentara mla- Proces je sam po sebi dugotrajan, ali dih ljudi kojima je priča bila deo zadate videti kako se nešto što je samo po sebi lektire. Bilo je naravno najviše poziti- neživo: lutka, komad papira ili plastevnih, ali i komentara poput „gluplju pri- lina, crtež na papiru, pomera i postaje ču nisam čuo” i „hoće li mi neko obja- živo… e to je neprocenjiv doživljaj! Trkija sniti šta se dogodilo?” Pa, hajde da proje rađena u stop moušn tehnici animabamo da objasnimo šta se dogodilo ili cije, ili kadar-po-kadar, Frame-by-Frabar da ponudimo mogući odgovor na me, kako god je nazvali, podrazumepitanje gde je nestala devojka. To je bila va da se svaka promena u kadru snimi neka vrsta motivacije. Hajde da pomo- foto aparatom, da bi kasnije u mongnemo u tumačenju književnog dela, taži taj niz sličica stvorio iluziju pokre122 januar

ta. Obzirom na to da je sve snimano nadgradnju započete priče i u kom „ručno” bez kompjuterskih intervencija kontekstu? i nadogradnje, proces je bio nešto sporiji i vrlo često ponavljan. Pomeranje Moja dosadašnja iskustva u animaciji plošnih figurica konja, devojke i drugih bila su vezana za rad sa decom, istrasitnih elemenata od filca i vune bio je živali smo sami ili na radionicama aniprilično „pipav” posao. Prosto materijal macije i festivalima uz učešće profesije takav da ne dozvoljava fina pomera- onalaca (srećom takve manifestacije nja. Naravno, svaki iskusan animator kod nas postoje). Rad sa mladima ume može reći nije to ništa i ne isključujem da bude inspirativan, deca imaju inteda je moglo da ide brže i lakše.

resantan i neposredan pristup u rešavanju nekih zadatka u animaciji. Naš film „Spomenak“ u kome sam dosta učestvovala je animirani album sećanja na detinjstvo, na prošla vremena. Poigravali smo se starim fotografijama, albumima, arhivskim snimcima stare Jagodine, miljeima, vezenim peškirima, tanjirima, medenjacima i svilenim bombonama. Sve smo to povezali sa muzikom Vlastimira Pavlovića Carevca. Pomislila sam da ovim likovnim jezikom može da se ispriča priča o devojci bržoj od konja. Ako se film bavi temom otkrivanja lepote, ja je u ovom slučaju prepoznajem u našoj narodnoj ume-

Trkija je vaš prvi samostalni proje- tnosti i kulturnom nasleđu. kat, ali iskustvo u radu na animiranom filmu ste imali i kroz film „Spo- Kada sam vas zamolila da mi otkrimenak”, koji je pobrao simpatije gle- jete malo više detalja o filmu Trkidalaca. Da li Trkija za vas predstavlja ja, dotakli ste se toga da ovog puta 123

nije toliko u fokusu priče sama pri- dakle i u animaciji, ostaje nam na budeča, koju svi znamo, već način kako mo iskreni u onome sto radimo. Ovde je ona ispričana. A vi je pripovedate ima puno iskrenosti. kroz predmete. Koji su to predmeti koji su vam u tome pomogli?

Na koji način ste došli do tih predmeta i gde ste sve pronalazili ele-

Preslice, vretena, makaze, stare pegle, mente koji su vam bili potrebni za ramovi za vez, konci i konopci što bi re- scenografiju? kli... U isto vreme kada sam sa ćerkom počela rad na filmu donela sam i sta- Od buvlje pijace do Zavičajnog muzeru dedinu Singericu iz sela. Uspomena ja Jagodine! Tražili smo ih po ormana dedu, koji je bio krojač, emotivno rima, škrinjama naših mama i baka, mi je jako važna. Pomislila sam da bi podrumima i garažama. Neke detalje cela priča mogla da krene upravo od sam sama vezla, a tetka moje drugarice nje. Ima neke lepe popularnosti u ri- Zorka Stanković je heklala delove scetmu krojačke mašine i filmskog proje- nografije. Ona je pravi majstor i zaista ktora. Nije nam namera bila da samo joj dugujem veliku zahvalnost. Kustostispričamo, ilustrujemo priču. Ona je kinja Zavičajnog muzeja u Jagodini, sama po sebi zaokružena umetnička forma. Mislim da film ne treba da bude samo interpretacija određenog književnog dela, on treba da pruži nešto novo, zato smo film postavile kao priču u priči, priču koju nam pričaju, kroje i ispredaju predmeti okupljeni oko jednog stola i jedne šivaće mašine. Trudile smo se da ovim postupkom na moderan način tretiramo tradiciju, koliko smo u tome uspele, videćemo. Naravno, pametniji od mene rekli su da je gotovo sve već viđeno u umetnosti, 124 januar

Jasmina Trajkov, sa puno poverenja velikim trudom i strpljenjem, iako miustupila mi je predmete iz etnografske slim da reditelj ne treba da pravi takve zbirke, preslice, pegle, makaze... Isido- kompromise. ra i ja zajedno smo pekle i fazirale medenjake samo za njihov „blic” u filmu. U kasnijoj fazi su me moje kolege i prijatelji zatrpavali ručnim radovima, već su počeli da zbijaju šale na račun mog radnog stola u Kulturnom centru koji više liči na antikvarnicu nego na urednički sto. Kada bi proces tražio intervenciju na, recimo, vezenom jastučiću, ja sam oponašala taj vez da bih u kasnijoj fazi mogla da ga rasparam, uništim ako bi film to zahtevao. Radila sam tako da bih sačuvala izvorni predmet, čak i kada mi nije dat kao pozajmica. Bilo mi je žao da uništim nešto što je neko radio sa

Koji je bio najveći izazov sa kojim ste se susreli u radu na ovom ostvarenju? Gotovo čitav proces za mene je bio izazov. Sa tako kompleksnim zadatkom se u dosadašnjem radu nisam srela, pre svega mislim na ekranizaciju književnog dela. Veliki izazov mi je bio kako da likovno rešim pojedine scene, kako da spojim predmetnu animaciju koja je prilično apstraktna i animaciju likova, karaktera u filmu koji oponašaju život i imaju sasvim jasne i utvrđene cikluse u pokretu. Kako uopšte naći opravdanje predmetima u filmu i kako im dati život. Ipak, najviše nas je mučilo likovno rešenje devojke, koja je, kako sama priča kaže: natprirodne lepote, lepote kakvu svet nije video... Koja nije rođena od oca i majke... Lepota je individualni doživljaj, ono što je meni lepo, ne znači da je i drugom i svaki pokušaj da se ona konkretizuje ne bi ispao dobar. Zato smo se trudile da što manje objasnimo devojku, da je svedemo samo na nagoveštaj, naznaku, detalj ili silue125

tu. Da sačuvamo njenu mističnost koli- bilo je puno prijatelja koji su pomogli. ko možemo. Na kraju, ona je samo me- Bugarska rediteljka animiranih filmova tafora.

Radostina Nejkova i profesorka animacije na Univerzitetu u Sofiji mi je po-

Ko je učestvovao uz vas u ovom mogla u postavljanju pojedinih scena projektu i kada možemo da očekuje- i dala dragocene savete kada je u pimo da će film biti završen i dostupan tanju tajming i samo snimanje. Njen za gledanje?

rad se često oslanja na tradiciju, u svojim animiranim filmovima koristi ru-

Pored moje ćerke, koja neposredno čni vez i čini mi se da je i njoj bilo inteučestvuje u izradi filma, onoliko koli- resantno da donekle učestvuje u proko joj obaveze na fakultetu dozvolja- cesu. Prijateljica i saradnica Narcisa Davaju, meni se to uvek činilo nedovo- rijević Marković, profesorka na FDU u ljnim, jer ne živimo u istim gradovima, Beogradu povezala me je sa glumicom

126 januar

Ateljea 212, Radmilom Tomović, koja je ruski muzičar Aleksandar Čirkov, a u posa zadovoljstvom prihvatila ulogu na- stprodukciji angažovan je Vladan Obraratora u filmu. Ona je čak, da ja to nisam dović. Kulturni centar Jagodina, u kome ni znala, angažovala prijateljicu Zvezda- radim, pružio je ogromnu podršku pre nu Šelmić da priču prevede na engleski svega obezbeđivanjem prostora, nejezik. Moram da napomenem da je reč retko sredstava za rad i sa pravom se o volonterskom radu. Čini me beskraj- može potpisati koproducentom filma. no srećnom to što ljudi prepoznaju Kada će biti gotov je pitanje koje me je ideju i što su osetili želju da učestvuju, tokom proteklih meseci najviše opteali me pomalo rastužuje što sam dozvo- rećivalo, ali evo, film je u završnoj fazi, lila da predugo čekaju da vide rezultate. nadam se da će na proleće biti gotov i Nadam se da će se strpljenje isplatiti i dostupan za gledanje najširem krugu da neće zažaliti kada vide svoja imena u ljubitelja animacije i narodne knjižefilmu. Dizajn zvuka i muziku potpisaće vnosti.

127

Životni stil

Godina destruktivne održivosti

Tekst: Dušan Jurić

@feelmypisces Kolaži: Mariano Peccinetti

128 januar

esto se hvatamo za astrologiju kako bismo videli budućnost, a da li se jednako pitamo kako možemo da utičemo na nju? Merkur je poštapalica za sve negativne stvari koje nam se vraćaju u lice, a zapravo treba da se zapitamo koliko smo mi odgovorni. Kada pričamo o odgovornosti, pričamo o najvećem (m)učitelju, Saturnu. On je vreme i dolazak stvari na vreme, koji od nas zavisi. Mesto gde skladištimo stvari, svaka naša fioka, špajz, podrum. Daje nam stroge lekcije kako ne bi došlo do toga da naša stovarišta postanu horderska, a telesni sistem i skelet, saturnovske stvari, ne puknu. Nema razloga da se ljutimo na njega, jer nas samo podseća zašto je tu: da bismo preuzeli odgovornost. Prva asocijacija na održivost stvari je odgovornost. Ona koju nam daje Saturn.

129

Počnimo od njenog preuzimanja. Šani, prinositi tome da bolje čujemo prave drugo i mekše ime za tvrdi Saturn, istine. Tri velika ciklusa se završavaju, šta on želi? Pričajmo sa njim kao da a tri nova počinju. Cycles and recycles. pregovaramo sa neprijateljem ili svojim demonima. Strašan je, donosi anksioznost, krivi kičmu, unosi strah u kosti. Samo hajde da ne paničimo nego da saslušamo šta nam Šani poručuje. Ispravi se, disciplinuj svoje teme sve dok ne naučiš moje lekcije, ti si adolescent. Ove godine donosi nam kolektivno maturiranje. Na individualnom nivou, tako što ćemo imati snage da sazrimo, a moći ćemo i da razmišljamo i delujemo dalje od svog pubertetskog nosa. Za sve one koji krive druge, Saturn im uvek, ali sada posebno, govori da baš niko nije za to odgovoran sem nas samih. Čisti za sobom i sve će biti ok, a nije sve tako naporno kao što možda sad zvuči. Olakšanje: ne možemo svi da se bavimo čuvanjem planete. Neki od nas nemaju posebno razvijenu društvenu svesnost, pa ko, recimo, nema puno Vodolije koja je solidarna, Strelca kao začetnika revolucije ili Jarca koji drži stvari na okupu, možda neće moći da deluje globalno i to je ok. Ne bismo trebali da budemo ni nametljivi u svojim principima, to je još jedna poruka ove godine. Nije svako rođen da pomaže ugroženim vrstama, ali rad na sebi kao malom sistemu koji može zrelije da funkcioniše, Praznimo stare ormare i ne ložimo sasvim je dovoljan. Ko jeste rođeni filo- se na Zero waste, jer je to nemoguće. zof ili borac, taj će samo još više do- Kada bi bilo nula smeća na svetu, to 130 januar

je kao da ne bismo imali dobre ba- održivi i to je opet ok. Kad bismo samo kterije u organizmu. Možemo samo bili Šani, bili bismo šano dušo. Hlada se potrudimo da pravimo kvali- dni, ne bismo imali reakciju, krvotok, nikada ne bismo pogrešili i to je baš zastrašujuće. Biti general koji nema prava na grešku nije poruka Saturna, niti postoji način na istrebimo sve otrove ovoga sveta: ispitujemo prodavca o tome kada je zemlja poslednji put prskana i da nije slučajno primetio kemtrejlove oko imanja. To je već paranoja. Dovoljno je da imamo svest o tome da nam nebo nudi dovoljno Jupitera, čije antičko značenje jeste suprotnost od Saturna, nektar, vlažnost i plodnost. Pa i u zemlju stavljamo „đubrivo” da bi rasla. Kako će se ova dva velika arhe neprijatelja, vlažni Jupiter i suvi Saturn naći u velikoj konjunkciji nakon 20 godina, treba to sad objasniti. Šta to znači? To je sudar znanja i sistema, neobičnog profesora i restriktivnog razrednog, velike kompanije i malih proizvođača, fanatičnih ideologija i rigidnih sistema. Samim tim, veliki sistemi će krenuti da pucaju: korporacije, kompanije, banke koje nisu zaista brinule o održivosti, mobingovale su zaposlene, izveštavale o tome kako je sve sjajno - a nalik u nasilnim domovima - kačili fotke na kojima je sve suuuuuper na svoje korporativne Instagrame. To će tokom tetnije smeće. Sjajno je da smo 100% ove godine prestati da se dešava, i to je saturnovski odgovorni, ali nikada ne ta „održiva destrukcija Saturna”. On čak možemo stoprocentno da budemo na neki način sam sebe uništi, ne baš, 131

ali sruši ono što predstavlja: sistem, da bi se ponovo stvorio novi. Ne razmišljajte sad o nekoj Age of Aquarius utopiji, jer nećemo se rešiti bilborda i poslovnih zgrada koje zaklanjaju nebo, nećemo se prožimati po horizontalnim dolinama iz kojih ležećki vidimo sve zvezde, ali desiće se velika stvar. Napokon ćemo početi da verujemo malim brendovima koji nisu maltretirali nikoga da bi nastali. Kad se raspadne veliko, ostane ono malo koje nije bolo oči da bi se prodavalo. Kupovaćemo više kod manjih proizvođača, a oni, sve i da nisu organski, mnogo su iskrenije radili na onome što žele da nam prodaju. Još jedna stvar koja se dešava je susret istog tog Saturna (režima) i Plutona (moći). I njih dvojica se retko susreću, ali kada udare jedan na drugog nastaje nešto veliko. (prošli put su recimo napravili upravo kapitalizam) Saturn je struktura, kompanija, a Pluton moć, ali i kriza. Sada se traži održivost, jer dolazi do krize koju svi uočavamo, makar ispod tovara lažnih vesti. Još je luđe što je Saturn u 132 januar

znaku nezavisnosti i društvene pravde, Vodoliji, a Pluton će želeti da udari na tu moć. Ljudi će želeti baš to vodolijsko: nezavisno, neće želeti da budu deo velikih hijerarhija, počeće da da protestvuju, ali ne toliko bučno, ali će isto tako u ključu Vodolije razmenjivati korisne informacije i boriti se zajedno za opšte dobro. Znak vazduha je znak informacije, slušanja, pa povratak radija i njegove inovativne vodolijske forme, podkasta, već uočavamo. Toliko ima informacije, a sada ćemo tražiti onu pravu, da je produbimo. To su ti komunalni, lokalni i gotovo bezinteresni podkasti. Borićemo se protiv autokratije, više nego inače, ali sve i da ona ne ode, ponašaćemo se složno, proradiće nam motiv da pomažemo jedni drugima i baš ono što izvorno Vodolija radi, povezuje dobro sa dobrim. Nećemo želeti grandioznu i pohlepnu, već hrabru moć. Moć za pomoć.

di na vlasti i radikalizacija uverenja će sigurno nastati, jer niko ne prihvata lako poraz, a naročito ne strukture građene na moći. Ovo ne treba da nas zastrašuje, jer nas to pokreće. Pluton nas tera da se restruktuiramo, pokreće nas na akciju. Ne na osvetu, već na puštanje kontrole koja je bila neizdrživa. U prošloj konjunkciji su se rađale velike korporacije poput Microsoft-a. Ne aludiram na to da će se on raspasti nego da će se rađati nove, male strukture, bazirane takođe na društvu informacije, ali one koja je važna za bazičan život, za vraćanje na zemlju. Još nešto je baš ludo! Saturn i Pluton zajedno nam govore bukvalno: „Ej, čoveče, živiš u svojoj igrici”. Zamislite da ste neko ko je

Zanimljivo je da kada se prethodni put dogodila ova konjunkcija, napisana je knjiga „Handmaids tale”, što nam govori o začetku kontrole populacije koja je sada tema, ali izgleda da posle gledanja serije, taman dok nam se slegla, dolazi, što se kaže, vreme za naplatu. Monstruozno ponašanje lju133

ceo dan u svom svetu i nema dodira ni sa čim, pa kad ta osoba izađe napolje, shvati da je ona sama, jadna, neodrživa. E, to će biti lični izazov, da prilagodimo svoj sistem, proverimo koliko je smislen i prilagodimo ga spoljnoj realnosti. Zamislite ovaj aspekt kao dečaka u filmu „Black Mirror: Mindbender” (gledajte ako niste), koji je zaista kreirao svoju igricu, a onda postao žrtva iste. Posredi je bilo pitanje toga koliko je njegov sistem održiv? Da li je zaista toliko morao da radi na sklapanju jedne velike mreže koja ga je dovela do pucanja? Kada se sve ovo dešava u vazdušnom znaku, vazduh je, rekoh informacija, a u Vodoliji: poziv na zajedničko razmišljanje o novoj vrsti svesnosti, koja je kolektivna vodolijska i pokreće istinsko ljudsko, pravaško u nama. Ne ono pasivno agresivno koje nas udaljava jedne od drugih time što više ne smemo da pričamo vic koji pominje feministkinje. Na poslovnom planu, za one koji misle da započnu nešto, dobra stvar je što će se otvarati prilike za male biznise koji su uvek oni koji su i najodrživiji. Želećemo da mislimo kolektivno, a budemo odvojeni, a šta je to drugo nego remote rad, „svako iz svoje igrice” doprinosi razvoju naše zajedničke. Ovde možemo da postavimo sebi pitanje: „Hej, da li ti je sve vreme bila želja da imaš moć ili da sa njom imaš sreću?”. Ako taj sistem 134 januar

u kome (ili na kome) smo radili počne da puca, ljudi kao ljudi, pucaju. Međutim, ne zaboravimo da su u ovom misaonom eksperimentu najveći među programerima revolucionarni mislioci, i da njihove male (dis)utopije upravo predstavljaju tu Vodoliju koja introvertno izađe na ulice i reši stvari za sekund. Možemo da očekujemo da će mnogi introverti koji obično ne izlaze na teren, doneti istine iz svojih laboratorija i podruma na koje smo mi obični zaboravili dok smo sedeli u ofisima. Dakle, umesto cvetanja korporacija, sada je vrlo verovatno da će cvetati opet zrele tikve pune informacija. Baš zato što će doći do želje da ovaj vazdušni znak donese svežinu. Možemo ga i bukvalno shvatiti kao Saturnov diktat, da je nedopustivo da živimo u, do preko alarma, zagađenom vazduhu. Ne zaboravimo da Vodolija označava inovaciju, pa za početak možemo da smislimo neke sjajne filtere za čađ. Ono što se dešavalo kada je ova konjunkcija bila aktivna prethodni put, jeste i ekspanzija bolesti i HIV epidemija, a danas se sve češće susrećemo sa bolestima kojima je teško naći i uzrok i tretman, jer toliko somatizujemo od posla i stresa da ne možemo ni dijagnozu da dobijemo, a kamoli lek. Međutim, ako filozofski razmišljamo o tome da su i farmaceutske industrije velike kompanije i sistemi, ko zna, možda i ugledamo neke prirodnije načine lečenja

ili pronalazak stvarnih lekova, a ne samo onih koji drže bolesti pod kontrolom. Epidemija nepoznatosti počinje da nam bude poznatija. Kapiramo polako da nas gastritis hvata zbog toga što gastoski naporno radimo na poslu i treba manje krešujemo, želimo da se vratimo svom telu i prirodi. Ne kao buntovnici iz Samerhila koji neće u školu, već je, brate, dosta! O tome nam govori i Uran u Biku, spoj revolucije i prirodnog poretka. Tu imamo mnogo mesta za razmišljanje: od novih načina da se vratimo njegovom principu, zemlji, preko inovativnih načina da plaćamo, jer označava i novac, budemo lepi jer je on Venera, pa kupujemo ili pravimo lepšu odeću, do toga da se bolje hranimo. Verovatno je da da će se osim bitkoina razvijati i neke nove valute ili novac postane nekako „nano”. U poljoprivredi je sve više robota koji je vole, a takođe, ovo označava onaj pozitivan napredak tehnologije: lakšu razmenu 135

novca, mašine koje nam mogu pomoći da se mi sami vratimo manuelnom, a ne samo da koristimo dva prsta ili možda čak jedan. Ma nijedan ako imamo Aleksu, ona što na glas radi komande po kući. I ona je inovativna! I nastala je baš u ovom duhu, samo nemojmo da se buđamo na kauču, nego recimo zalivajmo cveće dok ona vrti pesme. E, sada zamislite seriju „Mister Robot”, ili protagonistu koji je podizao svoju revoluciju. Iako fiktivan lik, njegov motiv je bio buđenje kolektivne svesti. Nije održiv taj njegov karakter, da se našmrče uveče, a sutra juri na centre moći, ali zaista će nam kao i njemu dokipeti da trpimo kolektivnu uspavanost na probleme koje nas okružuju. Konzumerizam, napredak naftnih kompanija desio se upravo u prethodnoj velikoj konjunkciji. U znaku Bika (resursa i trošenja) i planete nafte, Saturna. Sada će se ovi sistemi držati za poslednje slamke sisanja stvari iz zemlje i vreme je da joj se zaista, iz sveg srca, vrati ono što joj je oduzeto. Kada sumiramo ova velika planetarna dešavanja, očekujte da će veliki sistemi početi da pucaju, a možda ćemo i mi sami, na onim delovima koje smo gradili lažno. Veliki brendovi, magnati i firme koje su zarađivale na sulude načine to više neće moći da čine. Ono gde treba da uključimo svest je 136 januar

okretanje manjim proizvođačima, manje popularnim mišljenjima, manje fensi isceliteljima, ljudima koji su dugo nešto izučavali ili proizvodili bez potrebe da se to dopadne većini. Takvi ljudi i sistemi će opstati. Oni će upravo zbog toga najmanje osetiti efekte ovog velikog raspada. Verujte malim biznisima, jer su iza njih možda ne tako debeli portfoliji, ali velike ideje i entuzijazam. Verujte psihoterapeutima koji počinju svoju praksu i ne tražite svuda samo „najbolje”, jer se sad to najbolje može pokazati kao najgore moguće. Vreme je da počnemo da vrednujemo ljude prema najboljim namerama, a ne samo po dobrim recenzijama. Nismo nedodirljivi, a plutonovska moć je ništavna ukoliko je ne delimo sa drugima. Kao onaj italijanski bankar koji je skidao sa računa bogatih da bi davao siromašnima, tako, oni koji sada to ne urade spontano, jednako ležerno će se i raspasti. Jedini veliki problem je što nakon raspada dolazi i slom, nervni slom. Pa se pazite toga, važno nam je da imamo plan B. Taj plan B su upravo ove održive stvari: vikendica, mesto gde možemo da se zavalimo i budemo zadovoljni samo čistom vodom i pamučnom majicom, posao od koga nećemo zaraditi milione, ali ni retku bolest, to su glavne poruke ove godine. Plutonski ljudi i profesije obično izgledaju savršeno. Međutim ispod tog savršenstva obično se krije činjenica da je cilj moći bila moć sama, a ne pomoć drugima. Sasvim je ok da

smo u profesijama koje su orijentisane pred pucanjem vrlo radi da čuju šta to samo na našu do(bro)bit, ali doprinos inovativno imamo da im ponudimo. našeg rada se na kraju uvek proce- Ne obećavajte kule i gradove, to je pronjuje po tošlo, dovoljna je me koliko ubrvnarica. napređujemo nešto, makar Šta ne bismo i sebe same. trebali da radimo? Šta možemo da uradimo? Kako je godiNapravimo na prilično fasvoju održivu natična, sve igricu, posao, idolizacije, oboideju i podeližavanja i sve mo ih. što predstavlja svetinju Ako vaše nekao mladima što radi, poBili Ajliš, trečnite to da ba da izbegaširite u svovamo doslovjim društveno više nego, nim krugorecimo, kaput vima. Može od zmijske koi na društveže. Namerno nim mrežama, jer je baš to kuća Vo- dajem ekstreman primer, jer treba da dolije, a ideja Jupitera se daleko čuje. razumemo da možemo malo da zaKonsenzus većine astrologa je da ovo- stranimo sa „Zero” politikama kada godišnja dešavanja zapravo od nas pričamo o održivosti. Ljudi su počeli traže da oslušnemo i detektujemo u šta da bivaju toliko anksiozni oko deklarzaista verujemo, a princip Vodolije do- acija i procenata najlona u njemu, da nosi duh darežljivosti i solidarnosti, pa je vreme da uradimo i dobru provezato možda treba više da verujemo jedni ru svoje deklaracije, je li sve sa nama drugima. Pravimo smislene „giveaway”, ok? Kao što Saturn ne traži sto posnešto što će drugima dati to nešto, ali to vojništvo od nas, tako ne treba da da ima vrednost. Šaljimo smislenije ten- se ostrvljujemo na ljude koji kupuju dere, iskrenije, jer su baš sada svi koji su Gucci jer nam to momentalno govori da 137

smo premestili problem. Bes te vrste nikad nije produktivan. Da se rekapituliramo, 100% odgovornosti ne znači nužno i toliku doslednost, to su roboti, a ako to postanemo razgraditi se nikad nećemo. Da sumiramo sad kolektivni aspekt svega ovoga. Kao što je u prethodnoj konjunkciji došlo do industrijske revolucije (Saturn vlada naftom, rudom i teškim radom) pa se javila ekspanzija naftnih kompanija, i blue-colored radnika, a samim tim i fenomen izgaranja na poslu, tako sada sve češće vidimo da se promalja poneka vest o mladim političarima koji predlažu nove i održivije načine za rad, glumce koji prodaju kuće u Holivudu da bi živeli u prirodi, borce po ministarstvima za kraće i efikasnije radno vreme. Svi u svojim resorima ipak vrlo misle o održivosti. Nije lekcija Saturna produktivnost u cilju izgaranja, već jednostavno, bolji i održiviji način da funkcionišemo. Često ga krivimo za sve nedaće, a on želi da nas vrati na stare lekcije da bismo ih izvršavali odgovornije. Ne moramo da budemo najpametniji na svetu, dovoljno je da isporučimo onoliko koliko kažemo i stojimo iza onoga što radimo. Nije fora da budemo mašine i robovi, već ljudi, ništa posebno, samo bolji ljudi. Ne moramo da ne kupimo majicu sa malim procentom poliestera ako samo tu nalazimo, a zaista nam je po-

138 januar

trebna. Sasvim je dovoljna svest o tome da smo vodili računa da ne preteramo sa neodrživošću. I najveći jogi će vam reći da krknete neki džank ako vam je spor metabolizam. Kao njuejdž psihoterapije, nije cilj istrebiti negativne emo-

cije i toksičnost, već živeti sa njima tako da ih ne hranimo dodatnim otrovom. Na duhovnom nivou, treba da masterujemo veštinama za koje smo stvoreni, a ne da se usavršavamo u vertikalnim strukturama tek tako, zbog fensijih kola

i para za more. Da oslušnemo šta je to potrebno našem duhovnom organizmu, a to se ne kupuje već se o tome aktivno misli. Kako skoro sve dolazi u vazdušnom elementu, dolazi do revolucije informacije. Toga kako da brže i tačnije dođemo do stvari koje su zaista vitalne za nas. Kada je Saturn u vazdušnom znaku on zapravo želi nove ideje, nove kolektive, inovativno grupno mišljenje, debate, rasprave, a pošto ne živimo u staroj Grčkoj i ne možemo da se okupljamo na trgu, važno je da iskoristimo princip interneta i Uran koji sam pomenuo. Da nam ne bi doneo ono što je njegova najveća pošast, a to je strah, važno je da zaista organski, iskreno i autentično razmenjujemo svoja znanja. Zastanite i promislite: Da li su zaista autoriteti u koje verujem, uključujući i svoj toliko moćni i baš uvek u pravu ili možemo da napravimo manje malih centara moći u kojima se krije finija istina? Da li moramo da se povinujemo do savijanja kičme onome što folklorno Saturn predstavlja, a to su hladan red, rad i disciplina? Ideja je da sa Saturnom u Vodoliji zapravo poslušamo autoritet kolektivnog mišljenja, a ne centralizovanog koje je samo po sebi potpuno zagušljivo. Vazduh na zemlji, vatra u srcu i zalivajte šta je dobro.

139

I G R E

P O N O V O O Ž I V L J E N N A Č I N

D R U Š T V E N E

Životni stil

Z A B AV E

Tekst: Sara Savčić @sara_savcic 140

Već izvesno vreme kada se nađem

igara, neobično živa. Nove društvene

negde gde se okupi društvo, goto-

igre su vratile ljude za sto, klubovi

vo svi u nekom trenutku posle

ljubitelja istih se otvaraju u svim

određenog vremena počnu da gle-

gradovima (ni Beograd nije izuzetak),

daju u displej svog telefona. Potreba

a o popularnosti ovakvog vida za-

za konstantnom stimulacijom i od-

bave govori i podatak da sve više star-

sustvo pažnje postali su deo sva-

tapova radi upravo na razvoju i

kodnevice. A ne tako davno, piće

osmišljavanju novih društvenih igara.

sa drugaricama ili veče u pižama-

Ovakav način zabave je zaista ne-

ma izgledali su sasvim drugačije. U

prevaziđen, i ne samo što će vam

jednom razgovoru nedavno prisetila

uz društvene igre vreme brzo proći,

sam se društvenih igara koje smo

posebno tokom zime, već će vam se

svojevremeno igrali na rođendani-

uz iste razvijati i uspavana mašta, a

ma, a onda i doznala da se u međuvre-

uz smeh, zabavu i nadmetanje

menu štošta promenilo i da je ova

zbližićete se i nasmejati sa ljudima

scena, igrača i kreatora društvenih

do kojih vam je stalo. 141

Dixit Zanimljiva igra za tri i više igrača (u pra- Igrači koji su uspeli svojim kartama da ksi 4+), podstiče vas da budete kreativni prevare druge igrače, te su ovi mislili i razvija vašu maštu. Postoji više da je njihova karta zadata dobijaju 1 edicija i dodataka koji omogućavaju poen. Igra se završava kada se obrnu mešanje špilova i formiranje tematski sve karte ili kada neko od igrača dođe drugačijih karata. Same kartice u igri do 30 poena. U oba slučaja onaj sa čine interesantni crteži u kojima će najviše poena pobeđuje. različiti ljudi videti različite stvari, što je i čar ove igre. Kada dođe red na vas, pogledate šest karata koje imate u rukama, odaberete jednu vodeći računa da je pritom niko ne vidi i opišete je pričom. Opis može biti jedna reč, rečenica ili kraća priča, u zavisnosti od tipa ličnosti, ali i raspoloženja. Nakon toga, svi igrači biraju kartu iz svoje ruke koja najbolje odgovara opisu koji je dao igrač koji je na potezu, i stavljaju je na gomilu tako da niko drugi ne vidi koju su kartu odabrali. Karte se izmešaju i okrenu na sredini stola. U sledećem trenutku svi igrači treba da pogode koja je karta koju je opisao igrač na potezu. Ukoliko niko ne pogodi, ili svi pogode koja je karta u pitanju, glavnom igraču se dodeljuje 0 bodova, a svi ostali dobijaju 2 boda. U ostalim slučajevima glavni igrač i svi ostali koji su pogodili o kojoj karti je reč dobijaju 3 boda. 142 januar

Munchkin Još jedna društvena igra sačinjena od kartica koja ima različite edicije (vikinzi, zombiji, pa šta ko preferira) i dobar deo istih može da se kombinuje. Može je igrati dvoje ili više ljudi, igra je šaljiva, neozbiljna i pobeda dosta zavisi od sreće prilikom izvlačenja karata. Bazirana je na ideji izvrtanja pravila i njihovom prilagođavanju u cilju dolaska do pobede. Do pobede vas deli deset nivoa i svaki igrač počinje kao čovek bez klase (zanimanja) od nivoa jedan. Da biste stigli do sledećeg nivoa potrebno je ili da pobedite čudovište ili da tamo stignete na neki drugi način. Možete da zamolite saigrače da vam pomognu u borbi, oni to mogu učiniti, ali i odlučiti se da ipak pomognu čudovištu da pobedi vas! Zanimljive su kombinacije blaga, ponuđenih veština, vrlo je interaktivno, ima i zabijanje noža u leđa, ali je ipak šaljiva igra u pitanju pa se niko neće naljutiti. (barem u teoriji

☺)

143

Liar’s dice

Pictionary

Urnebesna igra koja se igra u parovima, Ovo je jedna brza i dinamična igra u a suština je da svom partneru smete kojoj vam mnogo pomaže ukoliko samo da nacrtate zadati pojam u umete dobro da blefirate. Može igrati određenom vremenskom periodu, ta- neograničen broj ljudi, samo može ko da je smeh zagarantovan, posebno biti malo problematično ukoliko brzo ukoliko niste nešto vešti u crtanju. Par ispadnete iz igre pa morate da sačekoji prvi pogodi pojam pobeđuje.

kate kraj. U principu su vam za igru samo potrebne kockice, svi igrači ih bacaju u isto vreme tako da drugi ne vide. Igra se u krug i kreće se od nasumičnog igrača koji govori svoj ulog baziran na kockicama. Ukoliko mu naredni igrač ne veruje, može da ga izazove na blef. Ako se blef ispostavi kao istinit on gubi kockicu. Ukoliko ipak govori istinu, igrač koji ga je izazvao gubi kockicu. Pobednik je onaj koji ostane poslednji sa kockicama

144 januar

Carcassonne Inspirisan srednjevekovnom tvrđavom u istoimenoj oblasti u Francuskoj, Carcassonne je strateška igra postavljanja pločica u kojoj igrači popunjavaju seosku okolinu utvrđenog grada. Igrači biraju između pločica koje prikazuju gradove, puteve, manastire i polja. Svaka nova pločica proširuje tablu za igranje, te na nju igrači mogu da postavljaju svoje sledbenike. Postavljanjem sledbenika na prave uloge, pravite strategiju za sakupljanje pobedonosnih poena. Igrač koji sakupi najviše poena do kraja igre je pobednik.

145

Putopis

Tekst i fotografije: Marko Popadić @ofucanimanastirskimacak

O Švajcarskoj, o lepotama prirode i o čarobnjacima

Da počnem od meni najzanimljivijeg – prirode. Prirodu Švajcarske moj deda je vrlo često umeo da uporedi sa prirodom Bosne. Bosnu još uvek nisam video, ali Švajcarska brda i proplanci su na mene ostavili ogroman utisak. Kućice i farme koje stoje okružene visokim drvećem, a one koje se vide sa autoputa, izgledaju baš onako kako su predstavljane kuće u bajkama. Ovde sviće znatno kasnije nego u Srbiji, pa su tako, s obzirom na to da se tmina počne prelivati u dan tek oko osam izjutra, izmaglica i njeni dugi velovi u kojima dolazi normalna pojava za recimo dva popodne. Vazduh je oštar i hladan, ali prijatan. Na visokim brdima, trava je zelena, kao u maju, bez bilo kakve promene kakvu biste očekivali

Put u Švajcarsku krajem decembra da će načiniti mrazevi i temperature dogodio se potpuno neočekivano. u minusu. Često volim da kažem da Prvi susret sa zemljom pratila je priča su neke stvari i pojave čarobnjaci i o tome kako su tuneli na autoputu to- čarobnice lično stvarali i velikodušno liko dugi da se neretko dogodi da vas dozvolili nama ljudima da ih vidimo. na ulasku u isti isprati jedna vreme- Ovo bi bilo najbolje objašnjenje za nska (ne)prilika, a već na izlasku dru- Švajcarsku. U toku ove ni duge niti ga. Iz ovog detalja mogao sam da kratke posete, obišao sam nekoliko naslutim da je ovo zemlja koja je nešto gradova i mesta i svako od njih na mene drugo u odnosu na sve što sam do je ostavio snažan utisak, pa hajdemo sada imao priliku da upoznam.

redom. 147

Afoltern u Emental

koračali kroz kaldrmisane ulice na putu do svojih manufaktura. Ovaj grad

Afoltern je mesto koje u sebi čuva pravi svojim kamenim rukama obuhvata švajcarski dragulj – sedište proizvodnje čitavu jednu misao koja je samo njesira ementalera. Pre mnogo vekova, gova i ničija više. ovaj poznati sir se prvi put proizveo u jednoj kući u ovom kraju. Do danas Obišao sam nekoliko mesta u ovom njegova proizvodnja je ostala u istoj bajkovitom gradiću. Prvo park sa kući u kojoj je i nastao, a odmah pored medvedima, tik uz reku Aare. Do parnje podignuta je prodavnica u kojoj ka vodi veliki stari most sa koga duse pored raznih sireva mogu kupiti i gim pločnikom dolazite do stepenica suveniri. Ispod prodavnice nalazi se niz koje silazite do reke. A reka – fabrika sira, na nekoliko podzemnih plava i ledena, izvire direktno iz Alpa spratova od kojih se jedan može videti i formira većinu reka koje možete zateći u Švajcarskoj, elem, da se vratim

iz prodavnice.

Bern Bern je grad koji sam već jednom obilazio. Ne znam da li je to prepoznavanje ili njegova magija koju zasigurno čuva razlog, ali to je grad koji mi se najviše dopao. Izgrađen u naručju planine, njegove ulice miluju šumske vlasi koje postoje dokle god vam pogled seže. Bern je grad starih zgrada, jedan od onih gradova koji odolevaju civilizaciji iako su sami za sebe civilizacija, jedan od onih čije zidine mirišu na prošla vremena, na misli onih koji su nekada uzbrdo i nizbrdo 148 januar

na park sa medvedima. Izgrađen je oduševljenje od medveda. kao turistička atrakcija i jedna od najvažnijih znamenitosti grada Ber- Sledeća stvar koju sam obišao u Bernu na, a sve to kao materijalizovani sim- je katedrala iz XV veka, građena u bol njegovog imena. Naime, legenda gotskom stilu, sa gargojlima, rozetama koja kruži gradom kaže da je prvi kralj i prekrasnim vitražima koje nadvisuju koji je želeo da na tom mestu podigne stubovi, koji, jedan po jedan čine da grad odlučio da će isti nositi ime po ova građevina ima tačno 106 metara, prvoj životinji koju u lovu bude ulovio. zbog čega predstavlja najveću sakraI, kako to obično biva ovde u Švajcar- lnu građevinu Švajcarske. Katedrala skoj, gde se svuda po planinama še- nosi ime „Katedrala Svetog Vinsenta“, taju medvedi, grad je poneo njihovo a iznad jednog od ulaza nalazi ime. Park je prepun turista koji dolaze se veliki prikaz „Strašnog suda“. sa svih strana ne bi li se načudili Unutra, građevina krije visoke čudu. Meni je reka bila mnogo veće pozlaćene orgulje, ali i zabranu fotografisanja (nažalost). Ona funkcioniše aktivno prema svojoj nameni kao crkva, a sa jedne njene kule prostire se pogled na čitav grad, što predstavlja najkompletniju panoramu grada Berna. Posle obilaska katedrale, uskim kaldrmisanim ulicama prošetali smo se do najstarije građevine grada, visoke kule sa dva sata. Ona opstaje duže od 800 godina, a tokom svih tih vekova ova barokna građevina sa elementima gotike imala je bezbroj namena, pa je u jednom trenutku čak bila i zatvor. Danas je turistička atrakcija, 149

150 januar

smeštena je na kraju ulice i oko sebe 1901. godine kada je završena gradnja. u svakom trenutku okuplja bezbroj Poslužio je kao inspiracija za građevinu turista koji se fotografišu ispred nje koju možete videti na početku svakog ili kao ja samo gledaju (čitaj: blenu filma koji je izašao iz produkcijske kuće sa oduševljenjem) u lepotu satova „Dizni”, otud i epitet. Zamak po ugledu koji odolevaju vremenu i izgledaju na koji je ovaj rađen, nalazi se na jugu prekrasno. Ova građevina u sebi ima Bavarske, i zove se Nojšvanštajn. i zvonik, a UNESCO ju je stavio na listu svetske kulturne baštine.

U Gütsch-u koji danas funkcioniše kao hotel, odsedale su mnoge istorijske

Lucern

ličnosti, među njima i kraljica Viktorija, koja je ovde imala svoj apartman. Enterijerom kao i eksterijerom hotela

Lucern je grad koji me nije oduševio dominiraju plava i bela koje zajedno u meri u kojoj je u tome uspeo Bern, čine pravu otmenu zakusku za sve ali je poseta njemu obeležena sa koji u njemu provode vreme. Pored nekoliko mesta koja su ostavila odli- ove dve boje, tu su i elementi zlatne i čan utisak na mene. Prvo od tih mesta zlatnožute, kao i tamno braon koja je je zamak Gütsch. Ovaj zamak je sim- u prostor infiltrirana drvetom (stepenibol grada već nekoliko vekova, među- ce, gelenderi, šankovi i stolice..). Osim tim nije uvek izgledao ovako, kao gostiju hotela, njegov bife prima i one što danas izgleda. Originalni zamak, koji to nisu, a žele da na neko vreme sagrađen 1590. godine u početku je uživaju u lepoti koju on nudi. U tom bio samo tvrđava. Nakon velikog po- slučaju, potrebno je napraviti rezervaciju žara koji je zadesio Lucern 1888. i pojaviti se u dogovoreno vreme. Do godine, odlučeno je da se zdanje pro- samog hotela dolazi se uzanim putem širi, ali ne tik uz staru kulu, već nešto koji sa obe strane okružuju guste šume. dalje, na vrhu brda sa koga pogled Danas on nije u vlasništvu Švajcarske, seže do nje. Zamak koji je tada izgra- već u privatnom vlasništvu Aleksađen, osmišljen je kao hotel, a svoju ndra Lebedovog. finalnu „Diznijevsku” verziju dobio je

151

Sledeće mesto koje smo obišli je oslikavajući za druge, i da su ove slistari most u centru grada. Most ke jedine koje je naslikao, a da imapo sebi nije toliko zanimljiv, među- ju umetničku vrednost. Bilo ih je 147 tim, ono što jeste zanimljivo jesu sli- i činile su jednu priču sve do požara ke koje se nalaze na njemu. Na- koji je zadesio most 1993. godine, a ime, ispod krova ovog dugog drve- u kome je izgorelo veći deo kolekcije. nog mosta, na svaka 3-4 metra Sačuvano je 47 slika, ali je samo 30 nalaze se trougaone slike naslikane uspešno restaurirano. Osim toga što pre više od 400 godina. Ono što se zna im nije pruženo dovoljno pažnje, o njima jeste to da mnogo podsećaju problem sa slikama je i taj što se nalaze na rad Hijeronima Boša, ali naklonje- na ovako neobičnom i ne pristupanijeg tamnijoj strani (i sa mračnijim čnom mestu pa se ne mogu ni videti motivima (smrt, rat..)). Zna se da ih lepo zbog količine ljudi koji mostom je naslikao neko ko se u to vreme prolaze idući ka crkvi u Lucernu koju slikarstvom bavio isključivo zanatski, svi žele da posete.

152 |novembar

Za kraj sam ostavio najslađe od posete Švajcarskoj – posetu životinjskom parku u Langentalu. Ovaj park je smešten u šumarku i u njemu se, u velikim ograđenim prostorima nalaze dve vrste jelena, alpske kozice i poniji. Životinje se mogu hraniti hranom koja se kupuje na ulazu. Park je uvek pun dece, smeha i pozitivne energije, a životinje su navikle na ljude i odmah dolaze do ograde bez imalo straha.

153

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net