Plezir magazin #74 by Plezir magazin

NOVEMBAR 2019.

BROJ 74

Uvod

ovek je oduvek želeo da opiše i mapira svet koji ga okružuje, zato ne iznenađuje činjenica što prve mape pronalazimo na pećinskim

slikama naših predaka. Fascinacija mapama održala se do danas, i zato je velika vest ove godine bila to da je jedna od najobuhvatnijih kolekcija različitijih istorijskih mapa poznatog američkog kolekcionara Dejvida Ramzija u potpunosti digitalizovana čime je omogućeno njeno besplatno preuzimanje ljubiteljima kartografije iz čitavog sveta. U novembarskom broju, kako možete pretpostaviti, govorimo o mapama, čuve-

nim kartografima, kolekcionarima i tumačima mapa. Mestu mapa u popularnoj kulturi, književnosti i umetnosti. Vodimo vas kako na ona opipljiva i vidljiva, tako i na skrivena mesta, ali i u predele mašte koji su deo naših intimnih mapa. Pripremite se za jednu dinamičnu avanturu i zakoračite sa nama u maštoviti svet kartografskih simbola čiji tragovi su svuda oko nas.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

|novembar

Sadržaj

Onlajn špartanje

006

Životni stil Kartografija u književnosti 080 i popularnoj kulturi

Alternativna kulturna mapa grada Vjeran pas

016

Životni stil Karta kao izvor informacija

090

Književnost Jadranka Milenković

096

Književnost Ana Arp – Ostrvo

110

Leksikon

Sonja Lero Maksimović 022

Studio Waved 030 Životni stil Na talasu eko inspiracije Dizajn

Moda

Moda Moda

Pletivo by Plezir

Putopis

Hodočašće umetnosti 118 Vatikan

Umetnost

Vino i žene na platnima 138 slikarke Mire Kovačević

040

Modna eko kombinatorika 052

Thema

058

144 Životni stil Putovanja koja nas stavljaju na mapu (sve)mira Putovanja Kanjon reke Jerme

150

Životni stil El Idrisi - Mape života

160

Moda ‘60 064 dugi korak, kratke suknje

Životni stil Književnica na privrem. radu u inostranstvu

072 Putopis

SICILIJA- Potpuno drugačija i svoja

166

Umetničke transformacije Životni stil mapa 190 Životni stil Radna soba gospodina T. 200

Teodora Kovrlija

Redakcija

Nina Simonović

Dejana Vukadinović

Milena Goševski

Andrijana Kovrlija

Sofija Mirčetić

Sara Savčić

Bojana Đuričić

Jelena Krco

Merima Aranitović

Marija Radojković

Dragana Ilić

Aleksa Mitranić

Ivana Aćimić

Ana Stambolić

Ljiljana Maletin Vojvodić

Katarina Đošan

Marko Popadić

Plezir

|novembar

by Plezir

Pletivo

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

ONLINE ŠPARTANJE

nspirisana čudesnom knjigom Atlas zabačenih ostrva, Judite Šalanski, vodim vas

ovog meseca na jedno neobično putovanje. Putujemo kako do najudaljenijih tačaka na planeti pronalazeći lokalitete koji nisu ni ucrtani na mapama, tako i u prošlost zavirujući u najneobičnije kolekcionarske zbirke prepune starih mapa, atlasa i globusa. Za ovomesečno putovanje nije vam potreban ni pasoš niti novac, samo malo mašte i spremnosti za let!

@antiquemaps

| novembar

@crouchrarebooks

@publicdomainrev

10 | novembar

@fonsnilimapsandtales

@historicaltownmaps

12 | novembar

@citiesmap

@sara_drake

14 | novembar

@traditionalmaps

Ĺ˝ivotni stil

Fotografije: Aleksa MitraniÄ&#x2021;

@the.unagi

Alternativna

Vjeran pas

Majke Jevrosime 11

kulturna mapa grada

Plezir tim je odlučio da se u narednom periodu angažuje u mapiranju alternativnih prostora u Beogradu koji nisu samo barovi/kafići/klubovi već posetiocima nude kulturni sadržaj. Prva stanica i ujedno prvi ,,pin” na našoj mapi je bar-galerija Vjeran pas, smešten u Ulici Majke Jevrosime 11. Osnovali su ga Marija i Stefan, stvorivši jedan ušuškan udoban prostor u koji ćete se često vraćati kako na kafu, tako i po neophodnu dozu kulture.

Vjeran Pas je bar-galerija otvorena početkom ove godine. Pre svega, naša ideja je bila da napravimo mesto koje će pružiti ljudima nekakav sadržaj, gde će moći nešto interesantno da vide i čuju. Motiv za takav projekat nam je upravo bila, budući da smo u to neposredno upućeni, nemogućnost mladih umetnika, prvenstveno slikara, da izlažu i podele svoj rad. Mi imamo bezbroj mladih (i ne samo mladih) talentovanih umetnika, ali nemamo dovoljno galrija čiji konkursi nisu namešteni ili galerija koje za svoj izlagački prostor ne traže novac. Promocija, načelno, bilo čega, se danas preselila na društvene mreže, što je dobro, svima je dostupno, ali nas to vodi u otuđenost. Naša politika je sledeća - kod nas može da izlaže doslovno bilo ko, ko ima dovoljan opus radova i ko je zaista svom radu posvećen. Tako smo imali izložbe raznih umetnika, crtača, ilustratora, slikara, street-artista. Izlagala je Jovana Radujko, arhitektica i ilustratorka, poznatija kao „Brutalizam i renesansa“, to nam je bila prva izložba.

18 |novembar

Izlagala je Vanja Seferović, Ivana Aranđelović, Rialda Dizdarević, zatim, da ne zapostavimo momke, Vojislav Pavlović, Miro Šuković, i mlada pretalentovana street-art scena, Vuk Đurić, Jovan Ćurčić, Goran Todorović i Veljko Tasić. Pored izlagačkog programa, Vjeran Pas je raspoložen da organizuje i književne večeri, čitanja i predstavljanja dela manje afirmisanih autora, na tom programu trenutno radimo. A pored svega toga, na kraju ili zapravo na početku, Vjeran Pas je bar. Budući da je teško biti samoodrživa galerija bez eksternih resursa koje mi nemamo, bar čini našu priču održivom. I ne samo to, smatramo da je bar-galerija načelno jedan dobar koncept, jer bar stalno radi, mnoštvo ljudi tu dođe i prođe, neki sa namerom vide izložbu neki nehotice. Deli se energija, ljudi se sastaju i druže, razgovaraju. Kod nas je muzika uvek dobra, ali nikad preglasna, uvek može da se razgovara. Pre podne dolaze mladi ljudi i rade nešto za kompjuterima dok piju kafu i ceđene sokove, znate već kako to ide, a popodne je veselo, puno žamora. I za kraj, Vjeran Pas radi svakim danom, od devet ujutru do ponoći, osim petkom i subotom, kada radi do 01h.

20 |novembar

Leksikon

Sonja Lero Maksimović

Širimo dobre stvari, budimo solidarni i ne zaboravimo na lijene dane

Intervju: Sara Savčić @sara_savcic Fotografije Boris Maksimović

Duboko smo zagazili u jesen, dani su kraći, sunca sve manje, zbog čega slobodno vreme najčešće provodimo zaogrnuti ćebencetom, uz dobar film, seriju ili knjigu. Inspirisani atmosferom ušuškane jeseni u goste ovog novembra pozvali smo Sonju Lero Maksimović, autorku čarobne internet svaštare Puella Sole, na kojoj stanuju najzanimljivije i najraznovrsnije preporuke.

Draga Sonja, ispričaj nam kako je na- počela da zaustavlja neznance na ulici i stala tvoja svaštara na vebu, najpre priča im o sebi (sad kad razmislim, ovo kao Zlatnoruna, a danas Puella Sole? uopšte nije tako nevjerovatno). Kako je koncipiran blog? Nedavno si sa čitaocima svog bloga Blog je nastao iz želje da neke dobre imala priliku da i uživo razmeniš živu stvari na koje naiđem, bile to knjige ili reč budući da si na nedavno završejednostavno neke nasumične sitnice i nom Sajmu knjiga u Beogradu bila zanimljivosti, podijelim sa drugim lju- ispred izdavačke kuće Imprimatur. Kadima. Na početku su to uglavnom bili kve utiske i koje naslove (znamo da tekstovi o pročitanim knjigama ili o ra- nisi mogla da odoliš kupovini knjiga) zličitim online projektima, a kasnije su si sa sobom odnela u Banja Luku? tu došle i mjesečne preporuke, razglednice s putovanja, izvještaji sa različi- Sajam je zaista bio sjajan. Tek ovako tih događaja i manifestacija i mnoge kad se gleda iz neke potpuno druge druge rubrike. Iako je jedan od čestih perspektive postane još jasnije koliko savjeta koje čujete u vezi s tim na šta je to zaista veliki i bitan knjiški događaj. treba da obratite pažnju ako želite po- Ostala sam gotovo zatečena brojem krenuti svoj blog taj da treba da usko ljudi koji su namjenski došli do štanda odredite svoje polje interesovanja, ja to Imprimatura, da nas pozdrave, da nam nekako nikad nisam mogla istinski da is- kažu da prate naš rad i da vole da čitapoštujem. Zato blog i zovem svaštarom. ju knjige koje spremamo. Poslije takve povratne reakcije jednostavno dobijete A sada jedno još teže pitanje, kako bi neku vrstu potvrde da sve to što radise Sonja predstavila potpunom ne- te uopšte nije besmisleno. A što se tiče znancu, u mimohodu?

naslova koje sam kupila ove godine, ima tu zaista svega: romani Milice Vu-

Uf, vjerovatno nikako. Eventualno kao čković, Draška Sikimića i Marka Tomaša osoba koja je napokon došla do tačke u izdanju Loma, Maja Anđelou i Ratka pucanja, jer se već preforsirala bavlje- Denemarkova u izdanju Štrika, Toni Monjem totalno različitim stvarima pa je rison i Tomi Orandž u izdanju mnogo 24 |novembar

zanimljive nove izdavačke kuće Darma, romani Sali Runi u izdanju Geopoetike, dva nova prevoda, jedan s italijanskog i jedan s poljskog, u izdanju Arete izdavačke kuće, nova Elena Ferante, zatim Džudit Batler i Raščinjavanje roda u izdanju Šahinpašića i još štošta drugo… Kada smo se već dotakle posla, ispričaj nam malo o Imprimaturu, znamo da je to jedan vrlo ličan projekat pod okriljem koga se dešava mnogo toga. Objavljujete fantastične naslove, kao i časopis - Talas. To je ogroman posao za jedan maleni tim, zar ne? Imprimatur je mlada izdavačka kuća iz Banje Luke, usmjerena na objavljivanje zaista probranih naslova domaćih i stranih autora, knjiga za koje vjerujemo da su vrijedne čitalačke pažnje. Do sada smo objavili dosta knjiga neafirmisanih domaćih autora, što je nekako korak na koji se rijetko ko odlučuje, tu je i nekoliko prevoda romana s italijanskog i češkog jezika, dvije zbirke poezije, zatim tu su i putopisi, a i Talas, časopis o stvaraocima i stvaranju čiji je deveti broj izašao u septembru, a deseti već polako spremamo za decembar… Ovo nam je definitivno bila najaktivnija go25

dina do sada i godina koju su obilježili što novo, do sada nama nepoznato, a neki vrlo bitni mali, ali istovremeno i ve- kvalitetno i zanimljivo, ali se trudim da liki koraci, poput ovog dolaska na Sajam ispratim i sve naslove koji su kod nas knjiga u Beogradu ili rješavanja pitanja već uveliko zaživjeli. Ima dosta toga, izvoza, tako da se naše knjige sada na- čovjek negdje mora da se pomiri s činjepokon mogu naći u prodaji i u Srbiji… nicom da ne može stići baš sve što želi, Koliko god zna biti naporno, a vjerujte ali ne žalim se, sve dok mi to saznanje da zaista zna, plan je da i naredna go- nije izvor obeshrabrenja, već samo još dina prođe u podjednako udarničkom jedan podsticaj. tempu, tako da jedva čekam da polako krenemo da dijelimo vijesti i o novim izdanjima koja spremamo. Koliko je rad u izdavačkoj kući uticao na tvoje čitalačke navike i generalno potragu za novim autorima? Da li si probirljivija i fokusiranija na određenu tematiku, profil autora? Po kojim kriterijumima biraš knjigu koju ćeš sledeću pročitati? Uticaj na čitalačke navike, na sam izbor naslova koje čitam, definitivno se primjećuje. Baš sam nedavno razmišljala o tome kako sam se nekako fokusirala na čitanje onog što je trenutno aktuelno negdje u svijetu, na naslove za koje imam osjećaj da bi mogli biti oni koji Da sada glasamo za najveće knjižezaista na neki specifičan način obilježa- vno otkriće ove godine, koju bi nam vaju trenutak u kojem nastaju. S jedne knjigu (ili autora) preporučila? strane, stalno se trudim da nađem ne26 |novembar

Razmišljala sam već o ovom pitanju jer ,,Razglednice” i objavama #solepuimam namjeru da na blog uvedem ru- tuje, napraviš svoju mapu najdražih briku Knjiga godine. Kad je riječ o ono- mesta na planeti bilo da si ih posetila me što je za mene bilo književno otkriće u realnosti ili samo u mašti. ove godine, trenutno se premišljam između Lusije Berlin (Priručnik za čistači- Ovako, hajde da nam prva tačka bude ce) i Kristiana Novaka (Črna mati zemla Sunion i Posejdonov hram, možda naji Ciganin, ali najljepši).

ljepše mjesto na planeti koje sam ikada posjetila, mjesto o kojem je pisao Homer i hram na čijim stubovima se nalazi urezano Bajronovo ime, pa možemo da se teleportujemo u divnu Istru i još divniji Grožnjan, koji sam tako dugo željela da posjetim, a ove godine, spletom nekih mnogo čudnih okolnosti, to se i ostvarilo, a možemo još i da skočimo u presimpatični Polinjano a Mare u Italiji. A omiljenih knjiga i filmova inspirisanih putovanjima? Hm, ovo me pitanje malo zateklo, moram priznati, ali prva knjiga koja mi pada na pamet, a koja je u vezi s putovanjima, jeste zbirka putopisa mog krasnog čovjeka Hadžiluk plemenitom

U ovom broju u upotrebu vraćamo snu. Ne samo zato što je njegova knjiga, stare mape i istražujemo lične topo- već i zato što je upravo to knjiga iz koje nime. S tim u vezi pitaću te da nam se na neki način rodila cijela ova priča inspirisana rubrikom na tvom blogu oko Imprimatura. A što se tiče filmova,

neka bude jedan animirani, najljepši i najtužniji ikada: Up. Kada ne prelamaš časopis/ne lektorišeš/ne pišeš za blog, šta je ono što najčešće radiš za svoju dušu? Kad vidim da sam pretjerala s poslom, onda volim da sebi organizujem ono što zovem lijeni dani. To su dani kada ne radim apsolutno ništa što se na bilo koji način može svesti pod posao, dani kad čitam, gledam serije (khm, ko je rekao Uvod u anatomiju, khm), kunjam kraj mačke, eventualno se natjeram u neku kraću šetnju.

28 |novembar

#PLEZIRLEKSIKON Nešto za početak?

Omiljeni crtani junak?

Zdravo! Ja sam Sonja. Bavim se li-

Pokahontas.

ngvistikom i radim kao asistentkinja na Filološkom fakultetu, dio sam ma-

Može li se živeti od ljubavi prema

log tima izdavačke kuće Imprimatur i

onome što radimo?

autorka bloga puellasole.com, jedne

Ja sam prilično praktična osoba, tako

klasične svaštare posvećene dobrim

da ću reći samo od ljubavi vjerova-

stvarima koje su vrijedne preporuči-

tno ne, ali je ključna da sve ono

vanja. Ali to ste do ovog dijela teksta

drugo bude podnošljivije.

već mogli da shvatite… Preporuka za čitanje/slušanje/glePamtiš li kako si ostala bez svog

danje ove jeseni?

prvog mlečnog zuba?

Lusija Berlin, Mixcloud profil Biljane Mi-

Nisam baš sigurna, ali se sjećam nekih

lanović, nova sezona serije The Deuce

epizoda koje su uključivale vezanje zuba (a i prethodne dvije, ako već niste gledali). koji se mnogo klima za vrata. Ne pitajte me ništa dalje…

Šta te je poslednji put slatko nasmejalo?

Slatko, slano, ljuto ili nešto četvrto? Čovječe ne ljuti se sa mamom i sestrom. Slano, definitivno. Bez slatkog bih mogla bez problema.

Poruka za kraj? Čitajmo, posmatrajmo, slušajmo,

Koga smatraš umetnikom življenja?

širimo dobre stvari, budimo solidarni

Žaklinu, tj. našu mačku. Bez zezanja.

i ne zaboravimo na lijene dane. Lijeni

Barem nekoliko puta dnevno pono-

dani su bitni.

vim da treba živjeti kao ova mačka.

Ĺ˝ivotni stil

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: privatna arhiva

Na talasu eko inspiracije nastaju unikatna Ä?udesa studio waved

vog novembra pratimo zvuk

Istina, trebalo je porušiti neke grani-

Jadrana koji nas vodi pravo

ce. Najprije one unutar sebe same,

do studia Dajane Grgantov.

a zatim i one koje se tradicionalno ili

Ovaj mali, ušuškani svet jednostavnog

društvenim normama podrazumije-

nazva Studio Waved, mesto je u kome

vaju. Kada živiš u relativno maloj sre-

stanuju čarobne didaktičke igračke i

dini izazov je utoliko veći i izražajniji.

ukrasi, kao i specijalan, putnički dne-

Koraci se nižu jedan za drugim. Pone-

vnik izrađeni od prirodnih materijala,

kad tri naprijed, pa dva natrag. Možda

a inspirisani morem. Njegova vlasnica,

su najizazovniji među njima oni koji

a naša sagovornica Dajana, izvesnost,

se tiču moje profesorske struke i od-

za nju, neispunjavajućeg posla me-

luke da ne želim raditi siguran posao

njala je za neizvesnost onog zbog

u školi koji me ne ispunjava. Nedo-

kog joj srce treperi od radosti, učioni-

voljno motivirajuća sredina i ljudi koji

cu je zamenila vlastitom maštaoni-

se uglavnom drže utabanih puteva

com i u njoj, nadahnuta ljubavlju pre-

teško prihvaćaju nešto drukčije. Mi-

ma putovanjima, čitanju, boravku uz

šljenja kako je raditi kreativan posao

more, otkrivanju svemira i umetnosti

samo hobi, kako živimo u nesigurnom

stvara predmete koji donose sreću.

vremenu, kao i ono da treba raditi što se nudi, u meni su stvarala bunt

Filozofsko pitanje kojim bih volela

i jačala želju da uspijem u svom nau-

da otpočnemo razgovor, a koje je

mu. Nakon nekog vremena, slušajući

ujedno bilo inspiracija za nastanak

i usput sazrijevajući, shvatila sam da

tvog kreativnog kutka Waved je:

ne živim u istom svijetu u kojem žive

„Kako znaš da si živ ako ne osta-

ljudi iz moje okoline. Zahvaljujući ne-

vljaš valove za sobom?”. Kakve gra-

izmjernoj podršci i razumijevanju

nice je trebalo „porušiti” kako bi

mog supruga, učeći o sebi, razvijajući

nastao tvoj studio?

se i konzumirajući sadržaj koji rezo-

nira sa mnom, spoznala sam da je smi- lutke i oblaku sašivenom od perivog sao života raditi ono što voliš, a ne ono papira. Traveler`s Journal nastao je pak što ti stvara grč u želucu svakog jutra. kao izraz strasne ljubavi prema putoDanas znam da hobi može postati po- vanjima. Kao izrazito vizualni tip koji sao ako mu tako i pristupiš. Vjerovati u sve proživljava kroz slike i crteže, odlučisebe, stvarati srcem i dušom te raditi la sam svoje maštarije uobličiti i učiniti kvalitetno, pametno i predano, može te ih živima. Udahnuti život svojim idejaodvesti zaista daleko. Uživam slobodu ma, a potom u rukama držati ozbiljnu kreiranja svog dana i uživam u procesu maštu, nešto je što me neizmjerno vesestvaranja zato jer sam se usudila slušati li i mjeri se osjećajem ostvarenja snova. sebe. Moju pažnju na tvoj studio prvenŠum talasa, miris mora i snaga stveno su privukli putnički dnevprirode „scenografija” su u kojoj si nici izrađeni od dve vrste papira, odrasla. Kako je ta ljubav pretočena sa pažljivo osmišljenim detaljima u opipljive komade koji danas žive koji su prava poslastica za ljusvoj život u dečjim sobicama i ruksa- de koji vole da dokumentuju svocima avanturista i sanjara?

ja putovanja. Ispričaj mi kako su dnevnici iz tvoje mašte izronili na

Život uz more daje doprinos mom javu, i po čemu su za tebe posebni? stvaranju i očigledna je konstanta. Iz toga saznanja proizlaze prvi Kad god se pruži prilika uživamo puradovi vezani uz divno plavetnilo. tujući s djecom, a kada putujete s djeBrodovi su za mene simbol slobode, com, anegdote i avanture su neizbjeputovanja, istraživanja i življenja svo- žne. Trenuci putovanja djeluju na mene je svrhe što želim prenijeti djeci putem inspirativno stoga mi se često javljaju igračaka ili dekoracija koje izrađujem. osjećaji i misli vezane za grad ili zemlju Također, život uz more pruža lagodniji koju posjećujemo, javljaju mi se ideje i staloženiji način bivanja od onoga u ili pak čitave rečenice koje danima pregradovima. Sanjarenje, maštanje i pri- slagujem u glavi iz čega često proizlačanje priča objedinjeni su u kućici za ze priče za blog. Pospremiti sve to na 32 |novembar

jedno mjesto koje će istovremeno izgle- imam običaj kupiti jednu, dvije za usdati lijepo, suvremeno i originalno, za pomenu koju zatim uvrstim na stranice mene je bio izazov. Shodno tome, kre- dnevnika. Crteži, črčkarije i misao zapiirala sam dnevnik sa praznim stranica- sana prije nego li isčezne također prave ma, a punim džepićima na koricama. društvo spremljenim sitnicama. Na taj sam način dobila prostor koji ne sputava maštu, već podržava sve ono Ovog meseca govorimo o mapašto je potrebno putniku koji teži bilje- ma, i njihovoj nenametljivoj lepoti, ženju svojih misli koje će jednog dana a upravo tvoji dnevnici u zadnjem biti sjećanja. Posebnost dnevnika pro- džepu kriju prelepo iznenađenje. stire se na više razina. Osim što je u Naime, oni čuvaju mape koje svako ručno rađen i biorazgradiv, od osta- personalizuje na svoj način beležeći taka perivog papira koji nastaju reza- koordinate mesta koja je posetio njem korica, rade se označivači za knji- kao i ona koja tek namerava. Kakvu ge i privjesnice za putne torbe, dok se simboliku ovaj „dodatak“ ima za od ostataka običnog papira radi onaj tebe? reciklirani. Tijekom izrade dnevnika gotovo nema otpada što doprinosi Karte su neizbježan dio putovanja i s njiočuvanju prirode. S druge strane, dne- ma sve započinje. One su naši putokazi i vnik je prava riznica sjećanja i siguran smjernice. Prema njima planiramo mječuvar putnikovih sitnica, fotografija ili sto posjeta, služe nam za snalaženje ili pak misli. On pamti mirise i osjete, riječi, tre- maštanje. Danas postoje i u digitalnom nutke i gradove.

obliku, no meni osobno, poseban šarm imaju one papirnate. Bilježeći posjećene

Koje su to sitnice koje ti čuvaš u dže- gradove i države svatko ucrtava svoje kopićima svog putničkog dnevnika? ordinate kretanja, svoj put. Zanimljivo je uočiti kako ne postoje dva jednaka puta. Moji su džepići popunjeni uglavnom Svatko ima svoj, njemu jedinstveni put. ulaznicama, razglednicama, markicama Razlikujemo se prema interesima, kretaili kojom sitnom školjkicom. Iako razgle- njima, željama i afinitetima. Ono najvadnice uvijek šaljemo dragim osobama, žnije je, da putujući razvijamo toleranciju, 34 |novembar

učimo o sebi i drugima, širimo ljubav i i teatralna pročelja stvaraju osjećaj surazumijevanje, uočavamo razlike i prihva- djelovanja u nečem zaista posebnom. ćamo ih kao bogatstvo šarolikog svijeta Njujork je njihova potpuna suprotnost, u kojem živimo.

no energiju koju osjećam tamo nisam osjetila nigdje drugdje. Taj grad nudi ci-

Prvi Atlas sveta se poetično zvao jeli svijet na pladnju - dođi, uzmi i iskusi Theatrum Orbis Terrarum odnosno ono što želiš. U Portugal sam zaljubljePozornica sveta. Koje geografske kona zbog moćnog oceana koji udara u ordinate bi ti ubeležila na vlastitu obale najzapadnijeg europskog kopna, Pozornicu sveta?

zatim zbog divnih ljudi, odlične hrane i opuštene atmosfere. Švicarsku doda-

Na moju Pozornicu sveta bilježim mno- jem na mapu zbog nedodirljivih vrhova ga mjesta koja su me na bilo koji način Alpi, jezera i divljine koju osjećam tamo. dotakla i ona koja me zovu da se vratim. Linherštajn i Luksemburg su nestvarno Amsterdam i Venecija nalikuju grado- sićušne zemlje, a obiluju blagostanjem, vima iz bajke, a povijesna arhitektura mirom, sigurnošću i dostojanstvom čiji

se miris osjeća u zraku. Neću nastaviti jer bih za svaki grad mogla nešto dodati, a to bi potrajalo predugo. Ono što želim dodati na svoju Pozornicu sveta jesu svakako Island, predivna norveška priroda, Australija, Japan i neki sitni otok u Tihom oceanu samo zbog doživljaja kako je to biti usred ničega. Proizvodi u tvojoj radionici nastali su kao rezultat veštih ruku i bujne mašte, a sve je izrađeno od prirodnih, eko materijala. Čak su i boje dobijene od prirodnih pigmenata voća i povrća. Možeš li da nam otkriješ kakva sve mala čuda nastaju u tvom studiju i kako izgleda čitav proces nastanka od ideje do realizacije? Kroz moje misli prolaze najrazličitije ideje od kojih neke budu oživljene, neke samo zapisane, a neke čak niti to, već lelujaju predjelima mojih misli. Naučila sam da sve ideje dolaze s razlogom stoga ih uglavnom zapisujem. Možda se ponekad čine nedovoljno dobrima ili ne vidim kako ih realizirati. Kada me

36 |novembar

neka ideja u potpunosti zaokupi, ne da mi ni trenutak mira i zbog nje ne spavam, onda odmah krećem u istraživanje kako ju uobličiti u nešto stvarno. Čitam, pratim blogove kreativnih ljudi i sakupljam sve što bi mi moglo koristiti u izvedbi. Mnogo vremena, pokušaja i truda prethodi konačnom proizvodu. Tu bude svega; od propalih pokušaja, nedostatka kvalitetnog materijala, nemogućnosti izvedbe, prostora koji izgleda kaotično do dobitne kombinacije, zadvoljnog lica i osjećaja uspjeha. Što se tiče informacija o bojanju prirodnim pigmentima, one su dobro zastupljene na mreži i zaista je moguće mnogo naučiti. Nakon svega, uvijek unesem dio sebe u proces i napravim mrvu drukčije. Uzbuđenje koje prethodi konačnom rezultatu je neopisivo. Na svojim društvenim mrežama često volim prikazati proces izrade ili bar jedan dio, kako bih svojim pratiocima približila korake nastajanja, dala korisne informacije i okvire onoga s čim se susrećem tijekom rada, a možda i potakla nekoga da se okuša u izradi. Smatram da se na taj način najvjernije može prikazati odnos

kvalitete rada, uloženog vremena i cije- i edukativne prirode. Osim toga, nejvjene proizvoda.

rojatno je dobar osjećaj pisati po tom papiru, ima onaj vintage štih i fenome-

Na blogu si pisala o reciklaži papira, nalno izgleda u ulozi pozivnica, čestitki i korišćenju stare hartije i presovanog sl, a odličan je poklon nekome tko cijeni bilja.. Da li je zahtevan i kako izgle- handmade. da taj proces i koje su prednosti ovakvog načina stvaranja papira?

Za izradu predmeta koji se mogu naći u tvojoj radionici često koristiš „pe-

Za nekoga kome je rad rukama stran rivi“ papir. Kakva vrsta papira je u ovi su procesi možda zahtjevni ili dugo- pitanju i koje su njegove osobenosti? trajni. Nedavno sam tražila brze načine prešanja biljaka i naišla sam na meto- Perivi papir je za mene bio svojevrsno de prešanja peglom. Isprobala sam, no otkriće. Dolazi u nekoliko boja, a za izranije dalo zadovoljavajuće rezultate što du dnevnika koristim bijeli. Papir dolazi me vratilo tradicionalnom umetanju bi- u rolama, vrlo je čvrst, nemoguće ga je lja među teške knjige. Recikliranje pa- rukama kidati. Prije uporabe preporuča pira je zabavan način stvaranja nečeg ga se oprati zbog lakšeg rukovanja, a novog iz otpada. Ovoj sam tehnici pri- pranjem dobiva izgled kože. Ono što je bjegla ponajprije zbog djece kojoj sam genijalno jest to da je njegova primježeljela pokazati kako nastaje papir i na na vrlo široka. Može ga se bojati, prakoji način možemo pomoći prirodi. Svi- ti, šivati, lijepiti, presavijati i oblikovadio nam se proces i podijelila sam ga na ti na bezbroj načina. Ukoliko se korice blogu, a ja sam ga nastavila dalje izra- dnevnika uprljaju možete ih bez bojađivati jer reciklirani papir namjeravam zni prebrisati vlažnom krpicom. Zbog uvrstiti u Putnikove dnevnike. Prednosti vrhunske kvalitete, posebnog izgleda i ovakvog načina stvaranja jesu ekološke mnogobrojnih načina oblikovanja volim

38 |novembar

ga koristiti za svoje radove. Inače sam veliki ljubitelj papira, a japanska tehnika oblikovanja - origami me opušta i zabavlja. Pripremaš li neke novitete koji će postati deo Waved šopa u narednom periodu? Naravno, pripremam novosti za sljedeću godinu. Planiram realizirati ideje vezane za nadopunjavanje dnevnika čija će se priča svakako dalje razvijati. Za jedan projekt imam naziv, no ideja još nije razrađena do kraja. Maštu mi zatim raspiruje misao o nečemu što nije toliko zastupljeno na našim prostorima, a jako je privlačno jer sadrži faktor iznenađenja. Čeka me mnogo rada kao i nekoliko suradnji s dragim ljudima. I dalje ostajem prisutna na blogu gdje objavljujem nove postove petkom, te na newsletteru kojeg svojim pretplatnicima šaljem svakog ponedjeljka. Ako sve protekne prema planu, po prvi puta će se u shopu naći i digitalni proizvodi.

GARDEN POETRY

42 |novembar

44 |novembar

46 |novembar

48 |novembar

50 |novembar

Moda

liži se sezona sniženja, intenzivnih reklamnih kampanja i

Pripremila:

Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

veštački proizvedene atmos-

fere sreće koja promoviše isključivo kupovinu, zbog čega kako vama tako i sebi pravimo mentalni i vizuelni podsetnik da na ovakve jeftine trikove ne nasedamo.

Modna (eko) kombinatorika

Hajde da prvo zavirimo u svoj orman, tavan, a onda i zašto da ne, organizujemo razmenu kvalitetnih komade odeće sa prijateljicama i poznanicama. Hajde da željene komade odeće i aksesoare, ne tražimo u šoping centrima u radnjama brendova koji proizvode nekvalitetnu, po životnu sredinu škodljivu odeću već u lokalnim vintage i second hand radnjama, kao i kod domaćih dizajnera koji stvaraju jedinstvene komade u ograničenom broj od pažljivo odabranih materijala i u skladu sa ekološkim i etičkim vrednostima kojima težimo.

Uostalom, naš stav na temu održive

bacuju“ nove kolekcije na nedeljnom

mode znate, pa hajde da vidimo ko

nivou.

i šta nas je inspirisalo ovog meseca u pogledu stila i odevanja. Krećemo

Zapitajte se i koliko su iskrene name-

od Instagrama i devojaka koje prili-

re blogera i uticajnih ličnosti koje vam

kom kupovine odeće imaju na umu

svakodnevno „iskaču“ sa novim pre-

ne samo estetiku (koja je svakako be-

porukama, a onda i najvažnije, da li

sprekorna) već i održivost. Naime, sve

vam je zaista potrebno ono što vam

ove žene čijim se inspirativnim ode-

predlažu. I da li će vas nova haljina

vnim kombinacijama oduševljavamo,

zaista učiniti sećnom, a onda i koliko

odeću i modne detalje pronalaze na

dugo i koliko puta ćete je nositi.

buvljacima, u second hand, vintage i radnjama koje prodaju održive bren-

Kad smo raščistili svoje onlajn dvo-

dove.

rište predlažemo vam da pogledate šta možete pronaći u nekim od nama

Naš „bonus“ predlog je da napravite

trenutno omiljenih šopova i u ponudi

jedno temeljno „digitalno čišćenje“,

domaćih brendova! Podržite domaće,

počevši od Instagrama, te sa istog

lokalno, ručno proizvedeno ili kupujte

„uklonite” sve one poznate ličnosti,

polovnu odeću koja ima priču i isto-

influensere i povodljivce koji promovi-

riju. Jer moda je igra, a u igri niko ne

šu besomučnu kupovinu i filozofiju da

sme da bude povređen. Naročito ne

je sramota fotografisati se više puta

ljudi koji nam proizvode odeću, niti

u istoj odeći. Otpratite i brendove koji

životna sredina.

se predstavljaju kao „održivi”, a „iz-

Style inspiration

@brbtch

@bjonesstyle

@clothesandpizza

54 |novembar

@cuddlepill

@sara_waiste

@majamilocanovich

@pinkvintagehrt 55

Vintage & second hand shops @stender_vintage

@hooks_and_looks

@snatch.bgd

@m.o.t.h._vintage

@cleanoutclothes

56 |novembar

Plezir loves handmade

@heartcore.rs

@amorosoclothing

@valtershoes

Moda

Zašto je sertifikovani organski pamuk izbor brenda Thema?

amuk je jedan od najčešće upotrebljavanih materijala u modnoj industriji. Ovaj materijal je uzgajan i prerađivan od strane čoveka više od 5000 godina, međutim načini

uzgoja i prerade kakvi se primenjuju danas, veoma su štetni po životnu sredinu i jedan od većih ekoloških izazova današnjice. Kao kupci, neophodno je da se informišemo kako bismo bili svesni posledica izbora određenog materijala. Za razliku od konvencionalno proizvedenog, koji ima negativan uticaj na životnu sredinu i ljude koji rade na njegovom uzgoju, zbog čega je postao vrlo omražen, sertifikovani organski pamuk je jedan od najpopularnijih eko materijala. Pogledajmo šta kažu brojke...

46%

CO2 emisija

Organski pamuk ima 46% nižu emisiju ugljendioksida u odnosu na konvencionalno uzgojen pamuk u istim količinama, zahvaljujući činjenici da se prilikom njegove prozvodnje ne koriste hemijska đubriva, pesticidi i herbicidi.

Potrošnja vode

85%

Farmeri koji uzgajaju organski pamuk koriste 85% manje vode zahvaljujući prirodnom uzgoju. Ovakav način proizvodnje je mnogo efikasniji u pogledu količine upotrebljene vode za zalivanje zbog činjenice da se voda duže zadržava u zemlji, ali i činjenice da organski farmeri prikupljaju i kišnicu, kojom navodnjavaju ovu prirodno „žednu“ biljku.

Način bojenja

Za razliku od konvencionalno proizvedenog pamuka koji je natopljen veštačkim bojama prepunim toksina (sigurno ste imali priliku da vidite radnike zaposlene u fabri-

100%

kama koji u „bio hazard“ odelima boje tkaninu, ili još gore goli i bosi u fabrikama u zemljama trećeg sveta), organski proizveden pamuk se boji prirodnim bojama u fabrikama koje za svaku boju poseduju odgovarajući sertifikat koji garantuje bezbednost, kako radnicima koji boje tkaninu, tako i kupcima koji će je nositi na sebi. Pojedini proizvođači organskog pamuka tkaninu boje isključivo prirodnim pigmentima – indigo, lukovina, kurkuma… Ove boje su manje intenzivne, nežnije i 100% prirodne.

60 |novembar

Ukupan uticaj

Ovakav, organski način proizvodnje pamuka pored navedenih benefita (neškodljiv po životnu sredinu, niža emisija štetnih gasova, manja potrošnja vode, neškodljivost po ljude, nežan prema koži) ima i dodatni kvalitet, a to je trajnost. Zahvaljujući ručnom branju plodova i njihovoj pažljivoj obradi, odsustvu hemikalija i toksičnih boja u procesu proizvodnje, organski proizveden pamuk je nežan na dodir i neuporedivo trajniji u odnosu na konvencionalno proizveden.

pamuk

organski pamuk

Jednu majicu od 100% pamuka zapravo čini samo 72% pamuk, a ostalo su ostaci razih toksina, pesticida, insekticida koji su obmotani oko svakog vlakna. Za razliku od konvencionalnog, u sertifikovanom organskom pamuku

100% = 72%

100% = 100%

ne postoje takvi toksini i strogo je zabranjeno njihovo korišćenje, u njemu je 100% pamuka zaista 100% pamuk. Kod sertifikovanog pamuka, GOTS sertifikatom, istaknuti su jasni globalni kriterijumi koji strogo moraju da se poštuju. Pamuk koji brend Thema koristi za proizvodnju dečje garderobe je upravo sertifikovan organski pamuk.

Seme običnog pamuka je u

94%

slučajeva GMO

Seme sertifikovanog orgaskog pamuka je

100% non-GMO

62 |novembar

I JOŠ MALO BROJKI: Kupovinom jedne haljine od organskog pamuka (u odnosu na konvencionalno proizvedenu) uštedećete:

količinu pijaće vode koju biste mogli da popijete za 335 dana

335dana količinu gasova (CO2) koju bi proizvela vožnja automobila u dužini od 0,6km

0.6km količinu električne energije koja je potrebna da jedna sijalica svetli čak 93h

93h

Moda

Tekst: Katarina Đošan @eutanazija8

Moda šezdesetih: dugi korak kratke suknje

rajem pedesetih godina moda se budila: otvarala se prema mladima, posvetila se i muškarcima,

obarala je cijene i postajala demokratičnija, slobodnija za eksperimentisanje, postajala je utjeha zapostavljenima i onima koji su se osjećali da nigdje ne pripadaju. Promjena nije bila nagla, čak je bila očekivana; do 1965. već je bio formiran novi „stil“, odnosno, „ne-stil“. Jer kako se sada moda više nije širila samo iz jednog centra (Pariza), nije postojao ni svojevrsni modni diktat, niti jedno načelo koje treba poštovati da bi se bilo u trendu. Probijala je bujica individualizma, različitih ličnih stilova, pogleda na modu, pogleda na svijet. A odakle je probijala?

66 |novembar

Prije svega iz Londona, grada koji je od tog perioda naovamo postao sinonim za različite vidove subkulture. Vrlo je vjerovatno da je nova moda na prvom mjestu formirana kao vid otpora francuskoj modi, modi više klase i modi koja se obraćala gotovo isključivo (odraslim) ženama. Niz mladih dizajnera počeo je da stvara u Carnaby Street, sjedištu nove mode. Prva promjena: jedna sasvim drugačija moda za muškarce, pokret zvani Mod (od riječi moderno), i kratke kosice po kojima svi pamte The Beatles. Poigravanje između dječačkog i mode za odraslog čovjeka, jedan utisak nedovršenosti, nemarnosti, ali i uniformisanosti na drugačiji način – suprotno tradicionalnom muškom odijelu. Pravilnost ovdje kao da se ismijeva, upravo je shvaćena kao područje igre, i odlazi u svoju geometrizovanu krajnost. To su nova pravila po kojima su igrali hrabri londonski dječaci. Ta je promjena, međutim, ostala ipak faza u istoriji mode, posmatrana sa distance. Ženska moda je, idući istim putem, zapravo uspjela da se transformiše iz korijena, i da više nikada ne bude ista.

Riječ je o suknji. O suknji iznad koljena, o mini-suknji, o hrabrom otkrivanju kakvo do tada nije viđeno. O oslobađanju nogu – slobodi pokreta, ali i jednom pokušaju deseksualizovanja ženskog tijela u tradicionalnom, još patrijarhalnom društvenom poretku. Govorimo o jednom naizgled paradoksu, o otkrivanju tijela da bi prestalo biti seksualnim objektom, o uobičavanju golotinje. Promjena se, ipak (možda i očekivano), nije desila u tom smjeru, već u pogledu slobode: pokreta i želje, samoupravljanja. U svakom slučaju, noge su bile otkrivene, najlon-čarape u raznim bojama, kaputi kratki, po obliku i dužini pratili su suknje, šminka je bila igra, lični pečat, dokle god su, naravno, trepavice duge; stvoren je jedan razigran djevojčica stil, koketa, francuskinja sa stilom preoblikovana u buntovnu djevojčicu sa ulice. Živjelo se brzo, slušala se glasna muzika, svako ko je bio „kul“ kupovao je u malim radnjama na ulici, po pristojnim cijenama, a modna pomama je bila veća nego ikad. Pravi procvat modne industrije, jer je moda ranije bila rezervisana samo za odabrane. Trebalo se, dakle, izmaći od Pariza, stvoriti jedan novi, mali, lični Pariz... Ili sve samo ne Pariz. 68 |novembar

Ali i glavna modna prestonica umjela ulično i mladalačko podignuto na jedan je da odgovori na novi modni izazov. drugi nivo, i izgurano u prve redove. PoJedna čitava modna struja formirala se stalo je avangardno. u Parizu tog vremena, a imena poput Cardin, Ungaro, Courreges i Rabanne ubr- Avangardna moda nikada nije bila „za zo su postala poznata u modnim kru- svakoga“. Demokratičnost nove mode je govima širom svijeta. Ovdje je ipak pri- ukinuta na jedan drugačiji način, zastrastup novom bio drugačiji; nije se težilo šivanjem. I zaista, samo su hrabri mlaobičnom, slobodnom, uličnom i mlada- di poklonici mode nosili Rabanne-ove lačkom – nego je to obično, slobodno, haljine od metala, Cardin-ova futuristi-

70 |novembar

čka odijela nalik onima za astronaute, ili propuštan kroz rešetku i takav se širio providne, plastične haljine američke di- modnim svijetom paralelno sa londozajnerke Betsey Johnson. To je bila odjeća nskom modom bunta i američkom sofiza odabrane, za poznate, za one koji su sticiranom verzijom iste. No sveukupna to sebi mogli priuštiti. Ostatak svijeta je promjena je bila ogromna, i baš tu trepravio jeftine, manje upadljive kopije ili ba tražiti početak mode kakvu poznajeje preuzimao ono manje avangardno: mo danas, početak kom se moda vraća četvrtasti oblik cipela, geometrizovane svako malo. Jedno je izvjesno, a to je da oblike kaputa, poneki neobičan šešir, je suknja skraćena – zauvijek. haljinu na tregere. Avangardni Pariz je

Životni stil

Književnica na privremenom radu u inostranstvu

Tekst i foto: Ljiljana Maletin Vojvodić @lilydragwriter Foto: Dragan Vojvodić

Mada moj način života deluje privlačno – ja sam kulturni gastarbajter – „književnica na privremenom radu u inostranstvu” koja godinama unazad odlazi na Island, u Finsku, Švedsku i Norvešku − među zadovoljne, „briljantne” ljude. One o kojima je u „Dopleru” pisao Erlend Lu. Dopler je odlučio da pobegne iz kolotečine. Baš kao što i sama činim. S tim što se on od skandinavskog klišea sakrio u – šumu, dok ja žudim za njegovim svetom, budući da je, za mene, Skandinavija i dalje ženskog roda za razliku od Balkana koji stalno pokazuje svoj muški lik.

Ispred Ermitaža

Radna soba F.M.Dostojevskog

74 |novembar

Ispred Doma A. Puškina

Ulaz u Muzej Dostojevskog

Kod kuće se inače bavim raznim pro-

Norveški Bergen

fesijama. O čemu je decenijama ranije svedočio Miloš Crnjanski. „Između prve i druge knjige mojih Embahada, to jest mog prvog i drugog službovanja u Berlinu”, pisao je, „ja sam u Beogradu živeo trostrukim životom profesora, novinara i književnika. Sva tri su kod nas, u to doba, bila čemerna”. Ništa se nije promenilo od vremena u kojem je Isidora Sekulić, kojoj su zamerali da je „premalo nacionalna, a previše lična” živela „čemernim životom nastavnika i pisca” jer, umesto da bude „plemenita misija”, profesura je i tada često bila „muka živa”. „Gde ti to budeš u inostranstvu? Ko ti plati put? Kako uopšte uspeš da odeš?” često su me pitali. „Inostrane umetničke rezidencije služe za kretanje i razmenu umetnika”, pokušavala sam da im objasnim kuda to idem i čemu služe

Šekspirova knjižara u Parizu Kuća-rezidencija na Grenlandu

rezidencije koje su mi omogućile da mesecima boravim van kuće, ne samo u Skandinaviji već i u Španiji, Portugaliji, Francuskoj, Austriji, Rusiji, na Grenlandu, u Japanu. Zahvaljujući njima sam pisala u biblioteci u Boburu i Šekspirovoj knjižari u Parizu, u omiljenoj kafani Tomasa Berharda u Beču, nekadašnjoj 75

kući Gunara Gunarsona u Rejkjaviku, ali ru domova Aleksandra Puškina, Fjodoi u sovjetsko doba zabranjenom gradu ra Dostojevskog i Vladimira Nabokova Kronštatu, na usamljenoj portugalskoj u Sankt Peterburgu i doma Sigmunda hacijendi i izolovanom grenlandskom Frojda u Beču, iskusila tradicionalne selu, u kući kraj koje su plutali delovi finske saune i kupanje u zaleđenom jeglečera. Zato sam bila u Luvru, Orseju, zeru. Što ne bi bilo moguće da sam se Pikasovom muzeju u Parizu i Barseloni, oslanjala na domaća esnafska udružeDalijevom Figuerasu, Ermitažu, Muze- nja ili na državu. ju Edvarda Munka u Oslu, šintoističkim hramovima u Tokiju i Kjotu, posetila Najčešće sam rezidencije pronalazila najveći glečer van Antarktika u Ilulisa- na Internetu, prijavljivala se onlajn. Potu, pela se na Fudži, doživela atmosfe- nekad bih u inostranstvu dobila na koRezidencija u Finskoj

Knjižara kafe u Bergenu

Studio za pisanje u Finskoj 1

Rezidencija u Finskoj, detalj iz studija

76 |novembar

U muzeju u Berlinu, interaktivna instalacija čuvenog austrijskog umetnika

Ervina Vurma

U MUMOK-u u Beču, ispred rada Joko Ono

rišćenje stan, nekad i studio za rad, po- priču ili novinski tekst. No, uprkos tome nekad čitavu kuću, nekad bih prostor što to nisu zahtevali, upravo su na tim delila sa umetnicima iz drugih zemalja. mestima nastali moji romani o Islandu Ponekad sam odlazila na poziv muzeja, i Grenlandu, imagološki eseji o Parizu, udruženja pisaca, kulturnih centara (što kulturološki bedekeri o Švedskoj i Finse, recimo, dogodilo na Grenlandu, u skoj, hrestomatija norveške književnoLetoniji i na Islandu), ponekad na pre- sti, umetničke knjige inspirisane Joko poruku inostrane ambasade (kao što je Ono, Sindi Šerman ili Sofi Kal. bio slučaj sa Kvartom muzeja u Beču). Ponekad sam imala sreće da me pono- Najčešće bi moj boravak dobro počeo i vo pozovu na isto mesto pa norveški dobro se završio, ponekad bi sve sjajno Bergen doživljavam kao drugi dom.

počelo, a jedva sam čekala da se vratim kući, sledećeg puta bi se desilo upravo

Obično su od mene očekivali da u re- obrnuto. Događalo mi se da upoznam zidencijama boravim i pišem. Ponekad zanimljive umetnike, da sklopim prijada predstavim sopstveni rad, sarađu- teljstvo „za čitav život”, ali i da žalim za jem sa lokalnim umetnicima, podelim kolotečinom iz koje sam pobegla. Jer, iskustva sa novom sredinom, napišem kada bih konačno u te umetničke rezi77

dencije stigla, one bi nastavile da funk- „Šta je to i gde je to moj pravi život? cionišu kao utopija ili kao − nepotrebni Kod kuće ili u egzilu?” pitam se i danas, egzodus. Ponekad nisam mogla da pri- razapeta između dva sveta, „umetnika hvatim sve te, u moć sopstvenih država i građanina”. ušuškane, umetnike−strance. Njihove reči, ukuse i izbore, kulturne potrebe i „Da li se moj život, zapravo odvija u innavike, svu tu taštinu malih razlika koju termecu − u kretanju od jednih ka drusu predano negovali, koja je označavala gima? Da li me istinski raduje samo ta, grupu kojoj sam i sama želela da pripa- stalno prisutna i nezasita želja za eskadnem. Mada sam bila svesna mimikrije pizmom, potreba da upoznajem „Drui površnosti koju je takva identifikacija go” i „Drugačije” i da – pišem?” sa sobom nosila, bio je to životni stil kakav sam i sama želela da vodim.

Kuća za pisce u Finskoj, Alajervi

Intervju za novine u BeÄ?u

U tradicionalnoj japanskoj jukati u Tokiju

Ljiljana sa najpoznatijom finskom fotografkinjom Elinom Broderus

U muzeju u Oslu

U rezidenciji Kvarta muzeja u beÄ?u

Životni stil

Kartografija u književnosti i popularnoj kulturi

Tekst Sofija Mirčetić @sofimircetic

ad preskačete onih prvih neko-

„Lepota na niskim temperaturama

liko strana knjige, praznu stra-

je lepota.“ Ko je odgledao HBO seri-

nicu, pa stranicu sa posvetom i

ju Mladi Papa (Paolo Sorentino), sa

naslovom dela (neki preskoče i pred-

izvrsnim Džud Loom u ulozi Mladog

govor ako ga ima), pazite da u tom

pape verovatno pamti ovu rečenicu

prevrtanju stranica ne previdite ma-

iz dramatične scene „proterivanja“

pu ili neku bitnu informaciju. Veliki broj

kardinala Ozolinca. Papa mu kaže da

knjiga, pojašnjenja i slikovitosti radi,

zatvori oči i izabere jedno mesto na

ima umetnute apendikse, rodoslove i

ogromnom, belo – sivom svetlećem

karte. Gladni radnje i bitnih dešavanja

globusu. Aljaska! Svi znamo gde se

u knjizi često zaboravimo da je čita-

nalazi Aljaska, ako ne iz škole, a onda

nje uživanje i da treba da zastanemo i

iz Rizika, društvene strategijske igre

shvatimo da je kartografija u literaturi

sa misijom osvajanja teritorija. Scena

tu s razlogom. Isključite Google maps,

je ironična, cinična i estetski jako pri-

prekrižite dugme za lokaciju, mesta

vlačna, a veliki minimalistički globus

kojima se krećemo nećete pronaći tu!

se toliko dobro uklapa u scenografiju da ne možemo da zamislimo bilo šta što bi ga zamenilo.

Danas možemo da kupimo globuse re- svakog književnog dela. Bilo da izdanje zače za olovke, globuse lampe, prave knjige uključuje odštampanu mapu ili globuse bez skrivene namene, ali – da ne, nama, kao čitaocima se javlja potreli ih koristimo?

ba da lociramo mesto/a radnje u delu.

Ima nečeg posebnog u tome da zavr- Da li Borislav Pekić u pripoveci Novi tiš globus i uperiš prst na jednu tačku, Jerusalim zaista opisuje grad Jerusalim kao kardinal Ozolinc. Setite se samo ili Antarktik ili neku mnogo bližu tačku igre iz detinjstva, gde uperiš prstom na karti? Kuda se kretao Keruakov glavtu ćeš da živiš kad porasteš. Neki od ni lik u knjizi Na Putu? Možete li uopšte nas su išli i van granica ove realnosti, da čitate Milion od Marka Pola, a da ne pa smo maštali da živimo u Narniji, da prevrćete stranice sa iscrtanim linijama učimo školu u Hogvortsu, imamo ku- po karti njegovih putovanja? Ljubitelji ćicu kao Hobiti... Karte ovih magičnih Danteovog Pakla (i profesori Srpskog svetova utisnute na prve stranice seri- jezika i književnosti) iscrtavaju slikovitu jala koje i dalje čitamo i volimo potpi- mapu krugova pakla u obliku levka. rivale su našu maštu i budile znatiželju pa i avanturistički duh, zašto da ne. Nije važno da li se krećete svetovima epske fantastike, distopijskog romana Mape su se u popularnoj kulturi uvek ili dela klasične književnosti ipak se krepovezivale sa skrivenim blagom, debe- ćete nekuda, a karte su tu da vam polom crvenom putačom koja označava mognu da se bolje snađete jer među mesto gde treba kopati, sa piratima i stranicama knjige nema svetlećeg znapustim ostrvima. Prisetite se Duminog ka „Izlaz“ sa strelicom. Grofa Monte Krista, i on pronalazi veliko bogatstvo vodeći se mapom koju mu je Možda nam geografija u školi i nije bila „izdiktirao“ njegov zatvorski prijatelj, sta- zanimljiva, i istina je da smo se namurac Farija. Ako preselite pažnju sa radnje čili sa nemim kartama jer nema nečeg nekog dela na mesto gde se ona odvija, preterano zanimljivog u blanko papiru raslojavate delo i osvetljavate jedan obi sa osenčenim planinama i bledim krivučno zanemareni, a neophodan element ljama, ali ova geografija u književnosti 82 |novembar

nas i te kako zanima, o čemu svedoče stale praktično nepotrebne sa opcijom milionski primerci raznih „knjiga doda- „čekiranja“ lokacije na društvenim mretaka“ koje nam omogućavaju da vidimo žama.) Pored Hari Potera, svetovi Gosposvet koji zamišljamo po piščevim reči- dara Prstenova i Igre prestola su najpoma, sada u boji i na masnom papiru.

pularniji fiktivni svetovi koje poznajemo uzduž i popreko. Morija, Okrug, Zid,

Da ne bismo nekog naveli na trag zapu- Dorna... Čak i fan laik zna prstom da štanja školske lektire pomenimo i neke upre gde se nalaze ova mesta na karti knjige koje smo čitali kao školarci. Klasik Srednje zemlje ili Vesterosa. Poslednja književnosti za decu i odrasle, Egziperi- sezona Igre prestola koja je razočarala jev Mali princ ima dodatak slike astero- mnoge fanove ovog planetarnog fenoida B 612, nije klasična mapa, ali jeste mena epske fantastike i navela ih da kota gde se odvija radnja. Ko se nije pi- iščekuju kraj kakav je zamislio pisac, tao gde se tačno nalazi reka Misuri kad Dž. R. R. Martin, su zahvaljujući odlije čitao Toma Sojera, kuda je putovao čnom poznavanju karte Sedam KraljevGuliver na svojim putovanjima i gde se stava uočili da se tempo kretanja likoizgubio Defoov Robinzon? Ko nije pože- va ne podudara za njihovom fizičkom leo da ima Banditovu mapu koju Fred razdaljinom. Kuda su se kretala dlakai Džordž poklanjanju Hariju? (Zamislite va stopala hobita Bilba Baginsa nešto da možete da ogrnete plašt, postanete manje od godina dana? Kuda je hodila nevidljivi i pratite kuda se kreće osoba Družina prstena? Samo pratite mapu! vašeg interesovanja zahvaljujući male- Čak i besmrtni Zvezdani ratovi imaju nim stopama koje magično iskrsavaju komplikovanu kartu „daleke, daleke“ na papiru. Kad malo bolje razmislimo Galaksije. ovo verovatno zvuči jezivo s obzirom na to da se ne nalazimo u čarobnom svetu Dečji serijal Spajdervik nam pred očima i da su nam sposobnosti uhođenja po- maše iscrtanom mapom Spajdervik re-

84 |novembar

zidencije i okruženja ispod magičnog vela. Igre gladi i Čovek u visokom dvorcu su distopijske knjige koje Sjedinjene Američke države dele na distrikte i okupacione zone alternativne istorije. Milioni ljubitelja igre, stripa i, naravno, knjige The Witcher (Veštac) od Adžeja Sapkovskog željno iščekuju dugo najavljivanu seriju sa Henrijem Kavilijem u ulozi vešca Geralta. Radnja knjige je smeštena u izmišljenom svetu nazvanom Kontinent, koji, pogađate, kao svaki ozbiljan univerzum ima svoju kartu kraljevstava i teritorija kojima vladaju kraljevi, carevi i različiti klanovi. Serijal Njegova Mračna tkanja Filipa Pulmana se odvija u čudnoj simbiozi stvarnog sveta i izmišljenih teritorija, mora i predela okovanih ledom i prekrivenih dubokim slojem snega. Ako se opsežnije posvetite literaturi koju čitate i ako povežete radnju sa važnošću poznavanja mape shvatićete zašto je piscima toliko stalo do razumevanja sveta koji vam opisuju. Rat za gvozdeni presto, borbe u Narniji, Bitka za Hogvorts, put do Mordora... Ova velika dela uključuju i umeće ratovanja i poznavanje strategije, a karte, strelice i figurice vojski su sastavni delovi strategije. Sigurni smo da znate da

86 |novembar

postoje društvene igre koje adaptiraju pomenuta dela, tako da možete iskoristi vaše znanje stečeno iščitavanjem ovih klasika od korica do korica. Da li smo obožavanje izmišljenih svetova video igara, knjiga i filmova doveli do kritične tačke? Ljubitelji Komikona i tzv. cospleja (preoblačenja u različite izmišljene junake poput super heroja, anime likova do ostalih ličnosti iz knjiga, stripova, filmova i serija) su igru odveli na potpuno nov nivo. Zato ne čudi da se figurice, mape i kostimi svakim danom prodaju sve bolje, a uspešno plasiranje proizvoda danas zahteva i originalni „merč“, dok verni fanovi sami kreiraju, i prodaju, nezvanične predmete inspirisane zamišljenim svetovima koje toliko vole. Ogromni posteri sa kartama voljenih univerzuma su samo jedan na listi željenih artikala. Kako stoji stvar sa knjigama čija je jedina namena da nas upoznaju sa nekom teritorijom na zemljinoj kugli? Da li se takve knjige još uvek pišu, iscrtavaju, dizajniraju i štampaju? Odgovor je, naravno, potvrdan. Veliki ilustrovani atlasi kombinuju geografiju i istoriju, te kvalitetnom štampom i dobrim

88 |novembar

dizajnom korica i dalje privlače znati- gledamo karte i tragamo za dodatnim željne kupce. Ne samo geografija i isto- informacijama van internet pretraživarija, predmet ovih knjiga je i kartografi- ča i „samo jedan klik“ aplikacija, uopja i njen razvoj od najstarijih vremena. šte nije teško odgovoriti. Možda će vas Ljubitelji luksuzne mode i putovanja na iznenaditi naš odgovor, ali na osnovu svojim policama imaju i Luj Viton vodi- svega navedenog možemo reći da je če kroz svetske metropole sa kartama i 1:1. Uvek će biti onih koji se bolje snalasvim važnim informacijama i poželjnim ze sa opipljivim predmetom koji mogu turističkim mestima.

da presaviju, zaokruže, zalepe na zid, umetnu među stranice sveske ili pod-

Ovim rezimeom nastojali smo da vam viju kao stranicu u knjizi, i uvek će biti skrenemo pažnju na jedan zanimljiv onih koji potajno maštaju o nekom druaspekt knjiga koje čitate, a na koji mož- gom svetu u koji se ulazi kroz garderoda niste obratili pažnju umršeni u zaple- ber ili nevidljivi peron. Samo pomislite te, rasplete i kulminacije. Karte, mape, na generacije koje će tek pročitati sve putokazi i znakovi pokraj puta su zaista te fenomenalne knjige i zabadati nosisvuda oko nas. Na pitanje da li je kar- će u velike atlase Zemlje ili neke druge tografija kao zanat zamrla, da li uopšte planete iz mašte!

Ĺ˝ivotni stil

Karta kao izvor informacija

Tekst: Dejana VukadinoviÄ&#x2021;

očetak XXI veka samo je po-

je jesu obrisi grada i vulkan u erupciji.

tvrdio opšte poznatu činjeni-

Daljem razvoju kartografije doprinela

cu, a to je da je informacija

su otkrića u matematici i geografiji u

moć. Internet revolucija omogućila je

antičkoj Grčkoj i Rimu. S obzirom na

da dođemo do potrebnih podataka

to da su nekadašnje antičke države

u samo nekoliko koraka, zahvaljujući

bile osvajački nastrojene, postoja-

nizu različitih kanala kojima se info-

nje mape puta bilo je ne samo važno

rmacije prenose. Pored tradiciona-

nego i neophodno. Originala nema,

lnih kanala komunikacije poput tele-

ali su napravljene rekonstrukcije tako

vizije, štampanih medija, radija tu su

da se danas može naći rekonstrukcija

sada i nove platforme poput porta-

Ptolomejeve karte sveta iz 1300. go-

la, blogova i društvenih mreža. No,

dine nove ere.

ne smemo zaboraviti još jedan važan oblik kojim se „prenose“ informacije – upravo geografske karte

Prve mape na zidinama pećina

Novine u kartografskim projekcijama Period humanizma i renesanse doneo je veliki napredak i promene i

Izrada karata je najstariji oblik primi-

u sferi kartografije. Otkriće štampe

tivne umetnosti. Stara je koliko i čove-

dovelo je do toga da karte postanu

kovi prvi tragovi na zidovima pećina i

dostupnije. Bile su to godine kada

u pesku, rekao je svojevremeno Lojd A.

su se mnoge do tada naučno pri-

Braun u svojoj knjizi „Priče o mapama“.

hvaćene istine našle pod znakom pitanja. Geografske karte su do tada

Pojava karata vezuje se za period pre

prikazivale Zemlju kao ravnu ploču.

nove ere, a najstarija karta pronađe-

Saznanje da je naša planeta sfe-

na je na arheološkom nalazištu Čatal

rnog oblika uticalo je na kartografi-

Hejuk u Anadoliji. Veruje se da je na-

ju. Među poznatim kartografima tog

stala oko 6200 godina pre nove ere,

doba izdvaja se Sebastajan Munster

na zidu jedne kuće, a ono što ilustru-

koji je 1540. godine objavio atlas sve91

ta pod nazivom Geographia, postavlja- karata zakoračila u obrazovni sistem. jući standard za dalje kreiranje karata. Usledio je period prosvetiteljstva Izrada novih kartografskih projek- koji značaj mapa dodatno učvršćuje. cija usledila je u potonjim godinama. Tome su doprinela velika otkrića Karte pružaju važne informacije poput pronalaska pomorskog puta za Indiju, otkriće Amerike kao i pro- Početak dvadesetog veka obeležila ces kolonizacije. Karte su tada prika- su dva svetska rata u kojima su karte zivale pomorske puteve i luke sa ci- imale neprocenjivu vrednost jer su ljem da olakšaju putovanje trgovcima. pružale važne informacije. S tim u vezi izvršena je podela na opšte i tematske. Gerhard Merkator je kartograf koji je Karte koje pripadaju prvoj grupi ističu ostavio veliki doprinos u novim ka- lokaciju, objekte i namenjene su širortografskim prikazima. Značaj njego- kom spektru aktivnosti. Druga grupa vog rada se ogleda i u tome što je raz- naglašava karakteristike koje se tiču vio cilindričnu projekciju za mapu sve- pojedinačnih tema. One su selektivne ta koja je značajno olakšala navigaciju. i mogu biti kvalitativne i kvantitativne. Tako je kartografija kao nauka izrade Pojavom pametnih telefona mape su postale digitalizovane. Dovoljno je da se ukuca ime ulice i uređaj će vam u roku od nekoliko sekundi (pod uslovom da imate brzu internet vezu) pokazati pravi put do željene destinacije. Paralelno sa ovim napretkom, javila se i misao da će tradicionalne mape otići u zaborav i da će ostati samo u svetu antikviteta i kao predmet interesovanja kolekcionara.

92 |novembar

Društvene mreže vratile mape u epicentar Tradicionalne, papirne možda ali mape kao takve nikako. Da je tako potvrđuje nam Saša Trubetskoj, koji je završio statistiku u Čikagu, koju u svom radu uspešno koristi zajedno sa kartografijom i geospacijalnom analizom. Trubetskoj je između ostalog, napravio rekonstrukciju čuvenog Rimskog puta na Iberijskom poluostrvu. Kako objašnjava za naš časopis, društvene mreže su one koje su vratile mape u epicentar interesovanja, a koje su i njemu pomogle kako bi za njegov rad saznao što veći broj ljudi sličnih interesovanja. „Bez postojanja Interneta ne bih mogao da radim ono što je danas moja profesija. Mislim da se vreme mapa vraća. Razlog tome jesu novi alati koji omogućuju ljudima da lakše kreiraju mape, u poređenju sa situacijom pre 10 godina. Druga stvar koja je ovome doprinela jeste pojava društvenih mreža koje su olakšale da se mape dele i na taj način širi krug publike koja može u tome da uživa“, objašnjava Saša Trubetskoj.

Mape su moćne, efikasne i

Open data dobra ideja ali

kompleksne

samo u teoriji

Na pitanje odakle potiče njegovo inte- Kao statističar, osvrnuo se i na transresovanje za mape, analizu i prika- parentnost podataka i to u kojoj meri zivanje podataka na ovakav način, naš je ona danas važna istakavši da su posagovornik kaže da je pravo intereso- daci sami po sebi beskorisni ukoliko nivanje krenulo u srednjoj školi. Provodio smo u mogućnosti da izvučemo korisne je dane istražujući atlase. Takav vizue- informacije iz toga, odnosno ukoliko lni prikaz mu je pomogao da bolje ra- ne umemo da ih rastumačimo. Najveći zume svet. Kada je danas svoj, već ču- problem jeste nedostatak osoblja koji veni, prikaz Rimskog puta postavio na će ih kvalitetno analizirati. Zato smatra jednu od onlajn platformi, uvideo ko- da je inicijativa open data bitna u teoriji, liko ljudi interesuje tematika, što ga je ali da je potrebno vreme da ona zaživi i dodatno motivisalo da nastavi sa kre- zaista proizvede društvenu korist. Ono iranjem mapa u slobodno vreme. Da- u šta je siguran jeste da se mape vraćanas je ovaj hobi prerastao u posao.

ju, i da se sve više šire kao vid i važan kanal prenošenja informacija.

O tome koliko su mape značajne i koga interesuju takvi podaci kaže da nije lako reći, jer to zavisi od mnogo činilaca. „Nekim ljudima jesu, nekima i ne toliko. Ali ono što jeste sigurno jeste da su one moćne, jer su jedinstvena kom- Sašu možete pratiti na sledećim linkovima: binacija različitih autoriteta. Prenose izuzetno kompleksne informacije na jedan efikasan način“, objašnjava nam Trubetskoj.

94 |novembar

Mape koje izrađuje Saša Trubetskoj

Književnost

Tekst: Nina Simonović @nina.simonn Fotografije: Arete, privatna arhiva

Jadranka Milenković

Kako podariti glas „bezglasnim bićima”

na Arete konkursu za knjigu godine sa svojim romanom „Soba 427” koji je promovisan na nedavno završenom Sajmu knjiga. Dobitnica je nagrade Miodrag Borisavljević za priču „Strah“, dok je priča „Jedan dan“ nagrađena drugom nagradom na konkursu Tragom Nastasijevića pre par nedelja. Provereno znam da se njeni rukopisi ne završavaju na ovome i da još nekoliko njih čekaju svoju štampanu premijeru, a pored svega ovoga Jadranka već 15 godina uspešno vodi i književni klub „Prejaka reč” u Nišu. U svojim, do sada objavljenim, rukopisima Jadranka daruje glas „bezglasnim bićima”, junakinjama antičkih mitova, preispituje smisao života i svega postojećeg

Sa Jadrankom me je povezala ljubav kroz iskustvo umetnosti, piše odu prijaprema književnosti pre nešto više od teljstvu, promišlja o „krajnjim pitanjima“ deset godina i moram priznati da sam u mikrosvetu bolničke sobe i na taj, sebi dugo čekala da je predstavim na Plezi- jedinstven način gradi savremeni srpski rovim stranicama. Ovo je bila velika go- postmodernistički roman. U narednim dina za Jadranku - njen roman prvenac redovima upoznajte se bliže sa razmišlja„Heteros“ nedavno je ugledao svetlost njima autorke ona ove teme dana, a ubrzo nakon toga pobedila je i

98 |novembar

Jedna rečenica koju stalno ponavljaš gradovima, a u svom gradu nisu imali mi se posebno zadržala u sećanju: takav prostor. Ideja je bila da osmislimo „Dobar pisac prvo mora biti pasioni- neki način da se mladi druže, okupljeni rani čitalac.” Ti si pre 15 godina osno- oko zajedničke fascinacije – književnovala književni klub „Prejaka reč” u sti i umetnosti. Prvu podršku smo doNišu koji i dalje aktivno radi i čiji se bili od Narodne biblioteke koja nam je članovi i nakon toliko godina oku- ustupila svoj prostor, a tokom godina pljaju svake nedelje, a godinama pre smo sarađivali i sa Dečjim i sa Niškim toga si takođe bila predana knjiže- kulturnim centrom. Pokazalo se, tokom vnosti. Ipak, tek ove godine (jer pre- dugogodišnjeg iskustva, da je gradu zapoznati kvalitet ponekad traje dugo) ista nedostajao takav prostor. Ogroobjavljen je tvoj prvi roman „Hete- man broj mladih je prošao kroz klub, a ros” koji je zapravo napisan pre više neki su se zadržali i kao stalni članovi. godina. Možeš li da nam kažeš nešto Radi se svake subote, čitanjem poezije više o radu književnog kluba i tvojoj u prvom delu sastanka, a zatim i proze, neiscrpnoj želji da poboljšaš kulturu posle čega sledi plodotvorna diskusija u Nišu, pa i u Srbiji?

koja često potraje i više sati. Ne odustajemo od koncepta da se na sastancima

Književni klub „Prejaka reč” nastao je čita probrana književnost i filozofija; vekao rezultat potrebe da se mladi ljudi oma često su u pitanju i sasvim nova koji su posvećeni književnosti upozna- književna dela nedovoljno poznata široj ju, dobiju priliku da imaju stalno mesto čitalačkoj publici. Rad sa klubom podraokupljanja, gde će razmenjivati svoja či- zumeva stalno praćenje novih knjižetalačka iskustva, ali i razgovarati o sve- vnih ostvarenja, ali i neprestano vraćamu drugom razvijajući na taj način kri- nje klasicima - utoliko je to odgovoran i tičko mišljenje, kulturu dijaloga, odnos ozbiljan rad, koji je pritom – moram to prema pojavama sa kojima se susreću, da naglasim – nevezan za novac, jer ne i prema vrednostima koje čine život. postoji članarina niti bilo koji drugi način Pre petnaest godina jedna grupa mlada se taj rad poveže sa zaradom. Radi dih nišlija susretala se na festivalima se na bazi čistog entuzijazma – rad nije književnosti za mlade autore u drugim ni radioničarskog tipa, ne podrazume99

va postojanje znanja koje će se preneti ćene, kao i izložbe i koncerti; u zvani„učenicima”, već je u pitanju zajednički čnim medijima o tome nema dovoljno rad, zajedničko istraživanje, i svi članovi tekstova, a književni časopisi se obično su pozvani da biraju literaturu koja će kreću u uskom prostoru – među samim se na sastancima čitati.

autorima koji u njima objavljuju tekstove. Duboko sam uverena da je kultu-

Što se tiče drugog dela pitanja, koje ra nešto što se tiče svih nas, i da smo se tiče poboljšanja kulturnog života, možda danas više nego ikad prinuđeni nedavno sam, na promociji romana da je sami osmišljavamo, mimo toko„Heteros”, citirala pitanje – da li nam je va zvaničnih kulturnih institucija, ili u kultura dosadna. Pitanje je postavljeno saradnji sa njima ako pronađemo rau serijalu „Put u budućnost”, gde je pri- zumevanje za to, ali ne čekajući da te kazan razvoj kulturnog života u posle- ustanove osmisle i ostvare kulturne ratnoj Jugoslaviji. Bojim se da je danas sadržaje, koji će biti na periferiji živokultura daleko marginalizovanija nego ta jedne zajednice. To što govorim ne u to vreme. Književne manifestacije su podrazumeva „spuštanje kriterijuma” često zapostavljene i nedovoljno pose- ili osmišljavanje neke posebne kulture 100 |novembar

za „široke narodne mase”, nego osve- rifikuje kao nešto što je tome najbliže); s šćenje i „aktera” i „konzumenata” kul- druge strane, kroz iskustvo umetnosti, turnog života da nema zdrave zajednice traga se i za smislom ljudskog života i bez prožimanja ta dva prostora, ili još svega postojećeg. Verujem da ljudska bolje – da i ne postoji granica koja ih civilizacija prelazi sličan put kao i svaodvaja, već da je tajna u osluškivanju, ko od nas u svom odrastanju. U nekom prepoznavanju i odgovaranju na pre- trenutku, svet se spoznaje kao ne napoznato, sa obe strane. Naše organizo- ročito gostoljubivo mesto, već mesto u vanje kluba koji će približiti književnost kome čoveka sablažnjava smrt, zlo, bemladima (koji uglavnom nisu studenti smisao. Razlikujemo se po tome kako književnosti) pokušaj je da se umetnost ćemo odgovoriti na svojevrsni šok koji „vrati” onima koji nisu za nju profesio- takve spoznaje donose. Likovi iz romanalno vezani, ali im zbog toga nije ništa na ponavljaju sudbine već opisane u manje neophodna.

velikim romanima svetske književnosti, zato u dijalozima i ne govore o sebi, već

Tvoj prvi roman „Heteros” objavljen je uzimaju identitete tih likova, objašnjaove godine od strane Niškog kulturnog vaju svoje lične fascinacije i frustracije centra i predstavlja odu prijateljstvu, govoreći u „šiframa” koje im književnost ali i svojevrsnu odu književnosti i ge- nudi. Tako je Ninoslav na momente Staneralno umetnosti. Takođe je prisut- vrogin, Adrijan Leverkin ili Ivan Karamana suprotstavljenost altruizma i nihili- zov, a Senka je Euridika, Antigona, Arizma; koliko su, po tvom mišljenju, ova jadna, ili pak Gerda iz bajke o Snežnoj dva pojma međusobno uslovljena i na Kraljici. Ni Senka ni Ninoslav nisu prokoji način sadržana u Senki i Ninosla- našli konačni odgovor na svoje dileme. vu?

Zato i roman ne nudi odgovor, osim ako odgovor nije poziv da se rešenje traži sa

U pitanju su večne teme književnosti, Drugim, a ne u usamljenosti. ali verujem da ni danas nisu ništa manje aktuelne. S jedne strane, radi se o Ono što mi se posebno dopalo u „Hepriči u kojoj je dominantna potraga za terosu” je to što si odlučila da daš „pravim odnosom” (prijateljstvo se glo- svoj glas Euridiki, Antigoni, Arijadni i 101

Penelopi. Njihove priče se mogu po- Pobednica si ovogodišnjeg Arete smatrati kao zasebna nit u romanu, konkursa za knjigu godine sa romaa opet tesno isprepletena sa nara- nom „Soba 427” koji je promovisan torkom Senkom i njenim razmišlja- na Sajmu knjiga pre nekoliko nedenjima. Po čemu se kao autor osećaš lja. Kakav je osećaj dobiti ovakvo priblisko baš ovim ženskim likovima, i znanje za svoj rukopis kao (do tada) na koji način sve one nadopunjuju anonimni autor, a zatim sve to uživo Senku?

podeliti sa čitaocima na Sajmu?

Osim lične fascinacije antičkim mitovi- Sjajan je osećaj, pre svega zbog toga što ma, moj motiv je bio da podarim glas mi je to vratilo veru da je moguće probi„bezglasnim bićima”, kakvima mi se ti se isključivo samim rukopisom, u šta čine ove junakinje. Do nas svakako do- sam već bila izgubila nadu. Sad mogu pire njihovo delo (odnosno simbolička ohrabriti i druge autore koji pokušavaju predstava za koju su te priče poslužile) da objave svoje prve rukopise, da ne – Antigonino pokopavanje brata uprkos odustaju i da je (i pored čekanja i nezabrani, Arijadnino učešće u Tezejevom uspelih pokušaja) ipak moguće objaviti herojstvu, Euridikina neprežaljena lepo- nekomercijalan rukopis u našoj sredita, Penelopina nepomućena vernost... ni. Ono u šta sam se poslednjih godina Ali, iza samog čina postoji i reč. Nema uverila, i što stalno naglašavam jer mi razloga da sve one ostanu u senci, zato je stalo da to čuje što veći broj čitalaca, su u Senki. Imala sam donekle potrebu jeste činjenica da se u Srbiji piše dobra da ukažem na poziciju žene, u umetno- književnost. Imam sreću da mi svake gosti i u stvarnosti koju živimo, čak i da- dine do ruku dođe određen broj novoiznas. Ta potreba, naravno, nije rezultat datih knjiga poezije i proze; neke knjige smišljene strategije da se piše o poziciji čitam i u rukopisu, a za neke sam čula žene. Ipak kroz pisanje ne mogu zaobići odlične preporuke i spremna sam da i taj ugao, ne mogu zauzeti neutralni ih nabavim. Oni koji govore da je naša stav prema tome, sve dok postoje „bez- književnost u opadanju, uglavnom nisu glasna bića”.

102 |novembar

učinili dovoljan napor da ispitaju samu

scenu. To je danas malo teže upravo „Soba 427” je vrsta bolničkog dnezbog nezainteresovanosti medija, ali vnika koja čas odiše kafkijanskom nije nemoguće. Možemo nešto i sami atmosferom, čas stvara paralelu sa učiniti da se stvari promene – koriste- „Čarobnim bregom” Mana, a sve to ći prednosti društvenih mreža. Kao što oslikavajući stanje i ljude u srpskim sam malopre već pomenula u priči o bolnicama danas. Možeš li da nam „Heterosu”, i ovde moram da naglasim približiš kako ovakva okolina i susre– za pravu književnu scenu potreban je ti sa različitim profilima ljudi i njihoDrugi, potreban je čitalac, potreban je vim ličnim pričama utiču na naratorkritičar, potreban je izdavač, potreban kina promišljanja i obrnuto? je drugi pisac koji pruža podršku delu svog kolege u koje veruje i u čiji kvalitet Naratorka je u poziciji da se na radikase osvedočio.

lan način suoči sa najstrašnijim pita-

103

njima – pitanjima smrtnosti i trošnosti šem – mnogi će važni autori ostati netela. Pošto se radnja odigrava u bolnici, pomenuti. U mladosti, najvažniji uticaj ne može se osamiti i proživljavati taj su- na mene su izvršili Dostojevski i Tomas sret sama. Bolnička soba je mikrosvet. Man, i ja im se i danas vraćam, jer to Sve ono što je već godinama doživlja- nisu autori koji mogu biti samo mladavala u svetu, sada se i ovde ponavlja, lačka fascinacija. Potom sledi čitav niz ali zaoštrenije. Ako je dotad uspešno ili imena, koji se iz dana u dan samo namanje uspešno izbegavala bliski kon- dograđuje: Borhes, Sabato, Kafka, Kotakt sa ljudima najrazličitijeg tipa, jer joj rtasar, Bulgakov, Saramago, Kazancakis, je, kao introvertu i posvećeniku ume- Bruno Šulc, Dž. M. Kuci, T. S. Eliot, Heltnosti više odgovarala uloga posmatra- derlin, Georg Trakl, Paul Celan (no, to su ča, u bolničkoj sobi, na tako malom pro- imena za koja sam sigurna da predstastoru, neće joj lako poći za rukom da vljaju književnu fascinaciju ogromnog se izoluje. Roman je, u tom smislu, ne broja čitalaca). Zatim, tu su i naši autosamo promišljanje „krajnjih pitanja”, ili ri – Borislav Pekić, Kiš, Branko Miljkoslikanje aktuelnog stanja u zdravstvu/ vić, Ivan V. Lalić, Antun Šoljan i mnogi, društvu, već i najdirektnije suočavanje mnogi drugi. U novije vreme najvažnija sa Drugim (već se vidi da je to tema svih književna otkrića su mi Olga Tokarčuk, tekstova koje pišem, dakle, moja neiz- Gonsalo M. Tavareš, Robertson Dejvis, bežna, opsesivna tema).

Tarjej Vesos itd.

Svesna sam da je veoma nezahva- A koji su to književni junaci koji su ti lno tražiti od jednog pasioniranog či- posebno bliski? taoca, ljubitelja pisane reči i autora poput tebe da izdvoji najomiljenije To se, u neku ruku, najbolje vidi u mojim delo ili pak autora, ali hajde da pita- tekstovima – ne samo u romanima, nego nje preformulišemo ovako: koji su to i u pričama i esejima, jer ne prestajem da književni naslovi i autori ostavili naj- se bavim junacima meni važnih knjiga, dublji trag na tebe i tvoje stvaranje? bilo da se sa njima poistovećujem, ili da se „raspravljam” sa njima. Već sam poPitanje jeste teško, jer šta god da napi- menula Ivana Karamazova i Stavrogina 104 |novembar

iz knjiga Dostojevskog, ali tu su i Raskolj- Naravno, ima još mnogo književnih junikov i Kirilov – svi do jednog nihilisti, ali naka koji su mi važni. Najveći izazov je svako na svoj, poseban način. Likovi iz pronaći ženski književni lik sa kojim je romana Tomasa Mana nisu ništa manje moguća makar delimična podudarnost. inspirativni – pored Adrijana Leverkina, Problem je što su ženski likovi i dalje tu su i likovi iz „Čarobnog brega”: Hans uglavnom samo sredstva za iskazivanje Kastorp, Setembrini, Joahim Cimsen... nečega; i dalje se radnja uglavnom vrti oko muških aktera.

ali, začudo, njima se u poslednje vreme pridružila i Klavdija Šoša. Razlog je, verovatno, u tome što je i ona „bezglasno biće”, i što sam došla do zakasnele spoznaje da pored toga što nije svejedno da li si žena ili muškarac u braku, na poslu, na ulici, isto tako nije svejedno da li si muško ili žensko ni u bolnici. Možda bolnica „pegla” mnoge druge različitosti među ljudima, mož-

Pored toga što nije svejedno da li si žena ili muškarac u braku, na poslu, na ulici, isto tako nije svejedno da li si muško ili žensko ni u bolnici. Možda bolnica „pegla” mnoge druge različitosti među ljudima, možda prestaje da bude važno i obrazovanje, i godište, i materijalno stanje ali i dalje postoji razlika u mestu koje žena zauzima čak i u bolnici. U pokušaju da nešto progovorim (pored ostalog) i o tome, nastao je roman „Soba 427”.

Ne bih da zapostavimo poeziju. Na koji način pristupaš

istraživanju

poezije, kako samostalno tako i na sastancima književnog kluba? Kada je samostalno izražavanje u pitanju, da li radije pribegavaš poeziji ili prozi? Nema razlike u pristupu poeziji ili prozi – i jedno i drugo mi

da prestaje da bude važno i obrazova- je neverovatno važno. Srećom, i ostali nje, i godište, i materijalno stanje – ali i članovi kluba učestvuju u tome na slidalje postoji razlika u mestu koje žena čan način, pa već petnaest godina ne zauzima – čak i u bolnici. U pokušaju odustajemo od koncepcije po kojoj je da nešto progovorim (pored ostalog) poezija jednako prisutna koliko i proza i o tome, nastao je roman „Soba 427”. na našim sastancima. Oduvek čitam i 105

jedno i drugo; kao srednjoškolka sam prazan, ma kako to zvučalo kao fraza... nosila knjige poezije sa sobom u školu; čitala je između časova. I danas se Znam da na kraju svake (čitalačke) neretko dešava da u mojoj torbi bude godine voliš da podvučeš crtu i izdvoneka knjiga poezije.

jiš par autora ili naslova koji su ti je obeležili. Koje delo bi izdvojila kao

Ne znam kako da odgovorim na ovo ovogodišnje književno otkriće? pitanje; nema nekog sistema u načinu na koji biram knjige. To što se poezija i Uh... Ima baš dosta knjiga koje su se danas piše nesmanjenim intenzitetom, izdvojile kao značajne. Čitala sam Imasvedoči o čovekovoj potrebi da prona- nuela Mifsuda, Tarjeja Vesosa, Magrisa, đe novi način da iskaže svoj svet. Poe- Hamsuna, Ostera, ali i domaće autore zija je, pored ostalog, potraga za novim (iz regiona): Marka Vignjevića, Aleksanjezikom, ili način da se odbaci suvišno. dra Šurbatovića, Gorana Čolakhodžića, Ona je i formula, a proza je pokušaj da Mensura Ćatića, Roberta Simoničeka, se ta formula obrazloži kroz opsežna Milicu Milenković, Stanu Dinić Skočajić, objašnjenja. Poezija je i molitva, i jadi- Janu Rastegorac, Sanju Dačić, Silvanu kovka, i čaranje, i stvaranje muzike reči- Marijanović, Enesa Halilovića, Faruha ma. Dobar pesnik, u tom smislu, mora Šehića i još mnogo toga. Uvek se neko da ima iza sebe tomove i tomove pro- zaboravi... Predlažem da nastavimo čitane književnosti, ali i mnogo više od da pratimo jedni druge na društvenim toga, umetničku osetljivost, raznorazna mrežama, jer tamo otkrivamo šta životna iskustva, određenu „punoću“ čitamo i šta nam se dopalo, i tako se koja traži da se pretoči u reči na nov krug književnih preporuka i druženja način. Isto važi i za ostale umetnosti, putem književnosti nikad ne završava... naravno – ne može se biti umetnik i biti

106 |novembar

Imala sam donekle potrebu da ukažem na poziciju žene, u umetnosti i u stvarnosti koju živimo, čak i danas. Ta potreba, naravno, nije rezultat smišljene strategije da se piše o poziciji žene. Ipak kroz pisanje ne mogu zaobići i taj ugao, ne mogu zauzeti neutralni stav prema tome, sve dok postoje „bezglasna bića”.

107

108 |novembar

109

Književnost

pratila pogledom. Samo njega. On je bio jedan od mnogobrojnih emigranata u Australiji kome je ponuđeno Toga dana javljeno mu je da je njegov

da radi u rudniku, na građevini ili kao

rođeni brat poginuo.

vozač kamiona.

Vozio je, izgubio kontrolu, udario

Sa maljem u ruci, koji bi podizao što

u vozilo ispred sebe, a kako su bili

je više mogao, razbijao je kamen. U

na raskrsnici, treće vozilo je udarilo

poslednje vreme radio je na gradilištu

u njegovo. Kada je čuo uplakan se-

koje se nalazilo u blizini mini-restora-

strin glas, jedino što je mogao da ra-

na sa pečenom piletinom. Zarađivao

zazna bilo je: „...sakupljali po ulici.“

je dovoljno te je kupovao i po tri pileta dnevno. Mali Aboridžini, prašnjavi,

Pošto su završili razgovor, sestra je

iza ograde, bosi, trčali su okolo, veo-

zaboravila da spusti slušalicu, pa

ma gladni. Dva pečena pileta bi pojeo

je još nekoliko sekundi mogao da

sâm, a jedno je išlo toj devojčici. Ona

čuje njen plač. Bilo je kasno podne,

je sedela u njegovoj blizini iza ograde

tek što se vratio sa posla. Njegova

i jela.

žena je još uvek radila, sin je bio u školi. Stajao je nasred sobe, sa ruka-

Imao je problema sa drugim radni-

ma na bokovima, gledajući u ugao.

cima. Bilo ih je sa svih strana sveta.

Nikada ranije nije čuo svoju sestru da

Ipak, nekako su se razumeli, bar toliko

plače.

koliko je bilo potrebno da s vremena na vreme izbiju tuče. Jedan od njih je

Setio se devojčice u beloj haljinici, sa

voleo da se pravi važan, pa je odmah

kikicama i musavim obrazima, i ne-

po dolasku istetovirao na levom ra-

kom drvenom ogrlicom oko vrata,

menu čoveka koji drži sekiru u ruci, a

koja je sa još mnogo dece dolazila na

preko lica mu je nekakav beli čaršav.

mesto gde je on radio. Nju je upamtio

Međutim, njemu nije smeo ništa da

jer je bila sitna i tiha, veoma krupnih

kaže kada bi ga video da Aboridžini-

očiju. Nikada nije govorila, ali ga je

ma deli piletinu. 111

Setio se devojčice koja ćuteći jede đutim, nestajao pred nebom. Nije bilo pečeno pile i stidljivo ga gleda svo- početka, nije bilo kraja. I tako stotinajim krupnim očima. Gde li je sada? ma milja. Nije bilo oblaka, samo jedna Inače mu taj majmun pravi previše pro- gusta, ogromna zavesa boje ametista i blema, moraće da ubrza sređivanje jedan, u odnosu na zavesu, mali, užarevize za brata. Kada on dođe, sve će biti ni krug, koji je video između osušenih lakše. Posao mu je već sredio. Tu je još grana veoma neobičnog drveta. mnogo drugih boksera, otvoriće klub, ostaviće građevinu i započeće posao sa Stigao je na gradilište. sportom. Izašao je iz kola i stao pred kapiju koja Ali, sada, kako sada sve to da se desi je bila zaključana. Nije mogao da se seti kad mu je sestra danas rekla ono.

zašto je zapravo tu došao. Vratio se u kola i izlazeći iz ulice video je svoju de-

Uzeo je ključeve i seo u kola.

vojčicu kako gleda za njim, a potom i kako trči za kolima i viče nešto.

Prvi posao koji je radio bio je i najbolji, ali mu nije donosio dovoljno novca. Ne. Ne može sada da ju povede sa soVozio je mali kamion po pustinji razno- bom. seći poštu. Tada je shvatio da ovo nije samo obećana zemlja u kojoj će raditi Setio se zašto mu je ona pala na pado iznemoglosti ne bi li uštedeo. Bilo je met. Taj dan je planirao da pita ženu nešto i u pogledu na lice koje se preda- da usvoje tu devojčicu. Koliko je je milovanju. Tako bi on sebi objašnja- znao, ona nema nikoga. Luta sa druvao lepotu pejzaža koju je video pred gom decom ulicama i oko gradilišta, sa sobom, kao lice žene koju mazi dok ona njima se i snalazi za hranu, ali je sitnija, leži pod njim, zatvorenih očiju.

stidljivija, i bojao se da neće još dugo moći da bude sama. A i onaj majmun

Pred njim je bio put. Oko njega je mo- mu je opet pao na pamet. gla biti osušena, gruba trava, ispucala zemlja ili crveno kamenje. Put je, me- Ubrzo je izašao iz grada, uključio 112 |novembar

se na autoput i vozio pored okea- Odlučio je da sedne na jedna korna, sve dok nije shvatio da ne zna njačina leđa, daleko od obale, ali ni kuda je krenuo, da ne zna gde je, a da blizu kamenu na kome je Aboridžin se lampica za gorivo crveni.

lovio. Leđima se oslonio na drugi kamen i zatvorio oči. Kada ih je sledeći put otvo-

Stao je pored puta. Po prvi put je čuo rio, crno stvorenje bilo je pred njim. Gleokean. Činilo mu se da ranije nije pri- dao je u Aboridžina. I starac je glemećivao kolika je snaga pred njim. dao u njega. Imao je blage, vodnjikaOstavio je auto i odlučio da siđe na ve oči i raščupanu sedu kosu koja se obalu. Stotinama metara ka horizon- vijorila na vetru, jedva zadržavana crtu pružalo se okruglo, glatko kamenje. venom trakom koju je nosio oko čela. Izgledalo je kao da su velike kornjače zagnjurile u vodu i odlučile da spavaju „Sâm si?“, Aboridžin ga tiho upita. hiljadama godina. Njihova leđa ostala su iznad površine i na njima sada ljudi Voda pređe na suvi deo kamena, ustasede i sunčaju se.

lasana blagim vetrom. On pogleda u stranu.

Popeo se na jedan kamen i krenuo ka pučini. Voda je čitavim putem bila „Beli čovek ne zna puno o Njoj“, plitka. Sunce je svoje duge zrake reče mu starac, slobodnim dlanom, pružalo i činilo da sve što mu dolazi u horizontalno položenim, prešavši susret ima jarku siluetu. Tamna senka, preko vode. gusta, sporo se kretala ka njemu, nosila je nešto u ruci. Stavio je desni dlan Starčeve pune usne behu sklopljene. na čelo, pa levi, ne bi li ublažio prodor On pozna mladićevu tugu. zraka. Onda, kao iz plamena izdvojio se oblik. Bio je to jedan stari Aboridžin, „Čas je da zemlju proguta voda. Ona nosio je dve ulovljene ribe. Nizak, sed, noću okruži sve kamenje i pokrije ih zaišao je ka obali prelazeći s kamena na boravom. Beži odavde.“ kamen. „Idi od mene“, reče mu ni ne pogleda113

vši ga, držeći glavu okrenutu od sjaja Sunce je zašlo. Ustao je, pridržavasunca. Posmatrao je igru svetlosti na jući se za kamen o koji je do tada lepovršini vode koja se blago njihala uz đima bio oslonjen. Ubrzo je shvatio kamen.

da je Aboridžin bio u pravu. Plima je nadošla i prekrila je sve kamenje. Ne vidi

„Bliži se doba kada velike ribe idu ka gde je i ne može da se vrati na obalu. obali.“ Vetar je neravnomerno duvao, a jači „Debelousni, ostavi me!“

talasi kvasili su mu noge. Kamen na kome je stajao postajao je sve klizaviji.

Aboridžin spusti pogled. Sa svoje dve Ništa nije video, oči nisu mogle da mu ribe, krupne, razrogačenih očiju, uputi se naviknu na mrak. Pokušavao je da se ka obali, prelazeći polako sa kamena se seti gde je. Zašao je duboko u ununa kamen.

trašnjost kontinenta, vozio je najmanje sat vremena po autoputu.

Opet se oslonio na kamen, zatvorio oči i pustio da mu sunce bije pra- Pogledao je u nebo. vo u lice. Ubrzo je zaspao. Sanjao je da je dečak. Nalazio se u jednom dvori- Činilo mu se da je ono malo iznad nještu punom procvetalih badema. Kretao gove glave. se ispod njihovih krošnji, udišući miris cveta i tresući grane. Onda je na kraju Podsećalo ga je na plavi jastučić u koji drvoreda video brata.

je njegova majka zabadala igle.

„Ja sad idem“, rekao mu je brat.

Postajalo je sve hladnije.

On je hteo da mu priđe, ali nije. Spu- Pokušao je rukom da dohvati vrh kastio je pogled, a kada ga je podigao, mena o koji je bio oslonjen. Nije uspeo. video je jesenje grane koje su se Nije mogao ni da poskoči. Saže se da savile kao da su od gume. Sa njih se rukom dodirne vodu i oseti kolika je duslivala mutna voda. 114 |novembar

bina oko njega. Dno se nije naziralo, nije

mogao rukom da ga opipa. U pokušaju lazi iz vode i odzvanja po površini. da se još malo sagne ne bi li osetio dno, upao je u vodu. Hiljadu noževa zari mu Osetio je nečije prisustvo. Ustade i zase u telo. Voda je bila ledena. Pred njim plaka. Nije dugo mogao da stoji pa je zaiskri ono što svi ovde pričaju, a što opet morao da čučne. Nekoliko centimu je i Aboridžin na svoj način rekao: metara niže od njega mogao je da oseti ajkule noću dolaze ka obali.

snažno kretanje.

Struja ga je nosila, izgubio se u vodi, Bile su to ajkule nije mogao rukom da opipa kamen na kome je do tada stajao. Počeo je da urla „Sâm si?“ od straha. On okrete glavu na jednu pa na drugu Oko njega bila je Tišina.

stranu.

Osetio je delić morske trave, pa ka- „Došla sam kod tebe.“ men, ali ga je struja ubrzo odnela dalje. Svim silama pokušao je opet „Gospode...“ da ga opipa. Održavao se u vodi samo nogama. Udario je rukom o jedan. „To sam ja!“ Uhvatio se za njegov vrh i jedva se izvukao iz vode. Sada je bio na uskom i kli- On panično okrete glavu, a onda shvati zavom kamenu, ali oko njega nije bilo da mu je nešto meko na ramenu. Poče oslonca. Čučao je u mestu, ruku obavi- da vrišti iz dubine grla jenih oko kolena. „Ne plaši se! To sam ja. Zar me se ne Voda se smirila, vetar je stao. Po- sećaš?“ sle nekoliko sekundi ili minuta ili sati, jer je nemoguće bilo utvrditi ni On podiže glavu. Nosevi im se sudariše. gde je ni koliko je vremena prošlo od kada Nad njim je bila devojčica sa gradilišta. je na tom mestu, čuo je neki zvuk kako do115

„Došla sam kod tebe. Ne boj se.“

Znao je gde ona radi i svratio je u taj bar. Gledali su se nekoliko sekundi, bez

„Kako si došla?

reči, bez pozdrava. Seo je za šank i popio naiskap ono što mu je prinela. Ona

„Ja sam tu da ti više ne bi bio sâm. Daj je bila tvrdoglava. Sve je moglo da bude mi ruku.“

drugačije.

I on podiže ruku u Ništa i oseti njen Nosila je crvenu haljinu čije su se šidlan, mali i mek, kako ga obuhvata.

roke bretele završavale nisko na ramenima. Gledao je u njen vrat,

„Neću moći još dugo da te držim jer njene grudi, kosti koje su se ocrtavale nemam o šta da se oslonim.“

pod vratom kada bi obe ruke stavila na šank, njenu crnu kosu, kovrdžavu i sjaj-

Ona mu pusti ruku, on ponovo ču- nu, ogledalo iza nje i otkrivena leđa. čnu, obgrli rukama svoje noge, zari bradu u grudi. Majica mu je bila Spustio je pogled kada se okrenula. mokra, slepljena uz telo, kosa mokra. Tresao se.

„Dugo vremena je prošlo.“

„Jesi li danas imao lep dan?“

„Na poslu sam. Stao sam da predahnem.“

Pala mu je na pamet njegova žena. Tek sada je pomislio na nju, a na Ona nasu i sebi piće. sina nije pomislio do ovog trenutka. Mora da se brinu. A možda ni ne pomi- Bar je bio prazan. Podne, zujanje venšljaju u kakvoj je on nevolji.

tilatora i pesma sa radija.

A onda se setio nje. Poznavali su se još „Nemoj da padneš u vodu. Moraš da pre nego što je on došao u Australiju. izdržiš do jutra.“, čuo je neki eho, bio je Tada nije bio u braku. Ponovo su se daleko, daleko. sreli kada je vozio kamion sa poštom. 116 |novembar

Priroda je savršena, samo je mi ne ra- muškarce iz plemena da ga prenesu na zumemo.

obalu. Potom su ga odneli u selo. Danima je bio bez svesti, danima je vrač nad

„Zar je sve samo to?“

njim bajao i dozivao mu dušu da se vrati. Žene su pripremale biljke, hodale su

„Kosmos je ravnodušan, a ti si smešan miljama unaokolo ne bi li pronašle lišće sa tim pitanjima“, setio se kada mu je za koje su znale da će pomoći. ona to rekla, nasmejana, zakopčavajući svoju crvenu haljinu sa spuštenim bre- „Vrati nam se, vrati nam se“, pevale su telama.

žene u horu, a vrač zakolutao očima, podižući udaraljke.

Kiša je počela ponovo da pada, duvao je vetar. Voda je bila uzburkana.

„Duša tvoja neće tamo, a nije ovde“, muški hor bi nastavljao, a vrač zakolu-

„Izdrži! Izdrži još malo!“, tresao mu je tao očima, spuštajući udaraljke. neko ruku, a glas je čuo kao odzvanjanje, rastegnuto kao lastiš. Potom se taj Kada je otvorio oči, osetio je tešku glas vratio, brzo kao kad se lastiš skupi. kožu odrane životinje na sebi. Video je kroz platno šatora oblak kako „Gde si, ne vidim te.“ „Izdrži. Ne govori.“ „Ne mogu više. Hladno mi je.“ „...još malo, lo, loo...“‘

bdi u uglu neba. Mnogo kasnije, kada je počeo da hoda, kada je ozdravio, pitao je ribare šta je bilo sa devojčicom, da li su i nju spasli. Rekli su mu da nikakve devojčice tu nije bilo. Vratili su mu drvenu ogrlicu kada je odlazio. Bila

Pronašli su ga pred zoru Aboridži- je u njegovoj ruci onog jutra kad su ga ni koji su tu lovili ribu. Ribar koji ga pronašli. je prethodne večeri upozorio da se skloni, prepoznao ga je i pozvao ostale

Priča „Ostrvo” jedna je od šest priča koje možete pronaći u novoj zbirci „Jabuke”, književnice Ane Arp. 117

Putopis

Tekst i foto: Ivana Aćimić @ivana_acimic

Hodočašće umetnosti

Vatikan

Jutarnju pospanost polako zamenjuje ushićenje, jer je osvanuo dan koji ću provesti u Vatikanu. Italiju sam zavolela odmah, njenu kuhinju, fantastičan dizajn i modu, prelepe i šarmantne gradove, susret sa istorijom na svakom koraku i neverovatne pejzaže. Iako je 5 sati ujutru ne osećam umor. Uživam da sa terase smeštene na poslednjem spratu hotela gledam ulicu i Rim koji se polako budi. Posmatram susedne zgrade, zavese koje se pomeraju i prozore koji se polako otvaraju, ljude koji kreću da menjaju ritam iz usporenog i pospanog ka živahnom. Jutra su mi oduvek bila najlepši deo dana. Opija me miris sveže ispečenih kroasana i kapućina koji se nežno širi mojom ulicom. Dok još jednom prelistavam knjigu o Italiji, pripremam se za dugo očekivani susret sa intrigantnim mestom poetično opisanim kao bodež u srcu Italije. (Tomas Pejn je jednom prilikom opisao Vatikan kao bodež u srcu Itali-

Vatikan je najmanja država na svetu, tu postoje samo još dve enklave. Kada kako po svojoj površini tako i po broju već proučavamo neobične aspekte stanovnika, i ujedno ime koje označa- ove države izdvojiću i podatak da ona va čak tri pojma. Vatikan je država, jer ima i najkraću železničku liniju na svese država definiše kao teritorija sa svo- tu koja iznosi čitavih 300 metara i koja jim geografskim i kulturnim karakteri- povezuje italijansku železničku mrežu stikama i politički je nezavisni entitet. sa stanicom kod Trga Svetog Petra. VaVatikanski grad (Citta del Vaticano). tikan poseduje i heliodrom (na koji je U ovoj mikro državi živi oko 1000 lju- skrenuta pažnja šire javnosti kada je di, od kojih samo polovina ima drža- jednom prilikom 2013. godine tadašnji vljanstvo, dok ostali imaju privremenu papa odatle uzleteo ka zamku Gandoili stalnu dozvolu za boravak. Još jedan lfo). A sada sledi još iznenađenja. Vazanimljiv podatak je da najveći deo tikan izvan svojih teritorija poseduje stanovništva ove majušne, ali moć- objekte koji imaju poseban status, baš ne zemlje živi van teritorije Vatikana, kao i pomenuti zamak Gandolfo. Ovaj iz diplomatskih razloga. Čitava drža- grad-država uzdignut je na status meva obuhvata teritoriju od 44 hektara, đunarodno priznatog entiteta, pa je a smestila se na Vatikanskom brežuljku njegov formalni naziv Država Vatikanu zapadnom delu centra Rima, samo skog grada (Stato della Città del Vatinekoliko stotina metara od obale reke cano). Osnovana je ugovorom između Tibar. Granice sa Italijom su jasno po- tadašnje Kraljevine Italije 1929. godine stavljene pa ih tako prate i obezbeđu- i Svete Stolice pod imenom Lateranski ju gradske zidine sve do čuvenog Trga ugovor. Svetog Petra gde granica sledi Berninijeve kolonade. Sa impozantnog trga Vatikan je po ustrojstvu apsolutistiSvetog petra Ulica Pomirenja (Via delle čka

izborna

monarhija,

jer

Papa

Conciliazione) koja je uređena za vre- održava zakonodavnu, izvršnu i sudme Musolinijeve vlasti, vodi ka Rimu. sku vlast. Izvršno i administrativno telo Da pojasnim, Vatikan se nalazi u Rimu ove države se naziva Uprava (Governai sa svih strana je okružen gradom. torato), a to je telo u kome sedi 7 karOvaj fenomen se zove enklava i na sve- dinala koje imenuje papa na period od 120 |novembar

121

5 godina. Vatikan je jedna od retkih dr- te ući iz Rima, ulicom Pomirenja i stići žava u kojima je dominantan teokra- na Trg Svetog Petra. Da biste ušli i obitski oblik vladavine, dakle oblik vlasti u šli prelepe Vatikanske bašte ili zavirili u kome religija ima dominantnu ulogu, neverovatne riznice Vatikanskog muzekako u pogledu donošenja zakona (le- ja, morate kupiti ulaznicu ili imati pogislative), tako i u upravljanju državnim sebnu pozivnicu. Preporučujem vam organima. Jedno malo mesto, a toliko da ulaznice kupite unapred preko inneverovatnih činjenica i pojmova po- terneta ili od lokalnih turističkih agenvezanih sa njim. Vatikan ima i najstari- cija, jer su redovi za kupovinu ulaznica ju i najmanju vojsku na svetu, poznatu izuzetno dugi. Postoji mogućnost da švajcarsku gardu, koja se sastojala od uđete i besplatno u Vatikanske muzešvajcarskih plaćenika, a osnovao ju je je i papske vrtove, a to je poslednje papa Julije II 22. januara 1506. godine nedelje u mesecu (odnosi se na dan), da bi štitila Svetog Oca i njegove rezi- ali vodite računa da postoji veliko indencije, a i kako bi učestvovali u pro- teresovanje i kada se plaća ulazak, i tokolarnim aktivnostima kao počasna nesnosno velika gužva, što se dodatgarda. Garda broji 110 pripadnika, a no uvećava kada pokušavate da iskoVatikan pored garde ima i policiju, od- ristite mogućnost besplatnog ulaska. nosno vatikansku žandarmeriju. Slo- Najbolji savet koji vam mogu dati za bodno na teritoriju ove države može- uspešan i smiren obilazak Vatikana

122 |novembar

je da ulaznice kupite na vreme, da se lazi u sklopu Vatikanskih muzeja, koju organizujete dobro i isplanirate vaš možete obići samo uz plaćenu ulazniobilazak samostalno ili sa vodičem.

cu.

Veliki broj turista svakodnevno dolazi Posle slasnog doručka u stilu rimljau Vatikan kako bi obišao spomenike i na, taksijem sam se uputila ka Vadruga umetnička dela od neprocenji- tikanu želeći da stignem što ranije, ve vrednosti, zbog čega je kolekcija a i kako bih sebi pružila užitak obiVatikanske biblioteke i fundus Vatikan- laska i razgledanja zidina Vatikana skog muzeja od 1984. godine pod zašti- sa spoljašnje strane. Ulaznice koje tom Unesco-a.

sam kupila unapred omogućile su mi da zaobiđem red i čekanje u gužvi.

Preporučujem vam da u Vatikanu Vatikanski muzej je jedinstven na sveobiđete Vatikanske muzeje, papske tu i najveći je muzej u najmanjoj državi vrtove, čuvenu baziliku Svetog Petra i na svetu. On sadrži 7 kilometara umetNekropolis, grobnicu Svetog Petra i papa. ničkih dela. Nalazi se na petom mestu po veličini sa svojih 43.000 kvadratnih Bazilika Svetog Petra je odvojena i mo- metara, i zauzima poziciju petog najžete je obići samostalno, dok se umet- posećenijeg muzeja na svetu, a sam ničko remek delo Sikstinska kapela na- muzej je podeljen u 28 muzeja i arhe-

123

oloških zona. On je i jedan od najbogatijih svetskih muzeja ako uzememo u razmatranje veličinu, kvalitet i raznovrsnost arheološke kolekcije, u rasponu od najstarijeg artefakta iz srednje-istočne Mesopotamije i doline reke Nil, do klasičnih grčkih statua. Iz dubine antike sve do velike ere Renesanse i sedamnaestog i osamnaestog veka, radovi izloženi u Vatikanskom muzeju imaju značajno mesto u svim umetničkim priručnicima i enciklopedijama. Remek dela nastavljaju da se nižu sa Rafaelovim veličanstvenim freskama u odajama pape Julija II i pape Lea X i njegovo veliko delo oltarnih slika u Pinakoteci (Pinacoteca) koja još sadrži zbirku dela Đota, Leonarda da Vinčia, Karavađa. Tu su i muzej skulptura koji okružuje dvorište Belvedere, Paviljon kočija gde možete razgledati vozila kojima su se vozile pape (izložena su vozila od pozlaćene kočije do atraktivne Poršeove limuzine). Vatikanski muzej se sastoji iz više muzeja koji čine jednu celinu, a prelaskom iz prostorije u prostoriju imate neverovatno umetničko hodočašće kroz različite epohe i umetničke 124 |novembar

pravce. Ovde možete pronaći i kolekciju moderne religiozne umetnosti čija su dela stvarali Frensis Bejkon, Mark Šagal, Salvador Dali, Pol Gogen, Vasilij Kandinski, Henri Matis i Vinsent van Gog. U jednoj odaji pronaći ćete poklone iz celog sveta koje su pape dobijale tokom vekova. Muzeji koje bih vam posebno preporučila i kojima sam lično bila fascinirana su Filatelistički i Numizmatički muzej koji je otvoren 2007. godine i koji je pravi mali raj za pasioniranog sakupljača poštanskih markica, jer sadrži sve marke Vatikana od osnivanja 1929. godine do danas, kao i veliku zbirku kovanica i novčanica. Vatikan je nekada imao svoj novac, vatikansku liru, a zahvaljujući posebnom ugovoru, danas se u Vatikanu koristi zvanična valuta Italije evro. Zatim, tu je veličanstvena dugačka Galerija Mapa koju je papa Gregorije XIII

naručio od arhitekte Otavijana

(Ottaviano Mascherino) koji je izveo radove između 1578. godine i 1580. godine. Đirolamo Mucijano (Girolamo Muziano) i Nebia (Cesare Nebbia) su nadgledali ambiciozni dekorativni di125

zajn galerije. Zidovi sadrže tačno 40 ografskim regionima. Ako ste ljubitelj geografskih karti Italije od severa slikarstva, dela čuvenih slikara će vas do juga. Mape su postavljene na zi- očarati i ostaviti bez daha. Uzbuđenje dove prema svom položaju u odnosu što stojite ispred primeraka nekih od na Tirensko i Ligursko more ili Jadran- najčuvenijih umetnika ljudske istorije sko more i Alpski luk. Mape-freske su teško se može pretočiti u reči. Kada kreirane i nacrtane od strane Ignjaci- se zateknete u dvorani mapa ostaćete ja Dantea (Ignacio Dante) dominikan- hipnotisani njihovom lepotom i izraskog geografa. Pored geopolitičkog dom, detaljima i bojama. Apsolutno prikaza regiona, postoje i ilustracije zadivljujuća prostorija u kojoj bih movažnih istorijskih događaja u oblasti- gla da provedem sate opijeno zureći u ma u kojima su se odvijali.

ovo kartografsko veličanstvo. Sve zahvaljujući Papi Juliju II koji je kao veliki

Koristeći se istim pristupom, ploče na ljubitelj umetnosti 1506. godine došavtavanici-plafonu galerije pripovedaju ši u posed statue Laokonta sa sinovima istaknute epizode iz istorije Katoličke odlučio da je izloži u Vatikanu i time crkve povezane sa odgovarajućim ge- postavio kamen temeljac za veličan-

126 |novembar

stveni Muzej Vatikana koji je za javnost Kapela priča priču o savezništvu između otvoren 1771. godine, a čijoj zbirci i bo- Boga i njegovih ljudi koji su bili zaštićegatsvtu kolekcije su doprinos dale sve ni, ali nekad i kažnjavani za svoja dela, pape.

a ipak uvek sačuvani u vremenu potrebe. Priča priču o spasenju čoveka,

Biser sakriven u sklopu Vatikanskog priču koja je krenula iz Izraela i stigla do Muzeja je Sikstinska kapela. Hiljade tur- hrišćana, te na kraju do papa koji predista svakodnevno dolazi u Vatikan kako vode rimokoatoličku zajednicu. Na zibi posetilo ovu poznatu kapelu ukra- dovima se vidi izuzetna veština Sandra šenu jednim od najslavnijih i najpozna- Botičelija, Kosima Roselija, Domenika tijih umetničkih dela zapadne civilizaci- Girlandaja i iznad svega Mikelanđela čije je-freskama Mikelanđela Buonarotija. freske plafona sa pričom o Postanku Kapela je deo muzeja i da biste ušli i došli i Poslednjem Sudu su postavile nove, do nje morate platiti ulaznicu za muzej. nedostižne, standarde u umetnosti. Ako niste kao ja pošli na umetničko Prilikom izbora novog pape sve oči javhodočašće da zaneseno lutate iz sale nosti su uperene u Siktinsku kapelu gde u salu, iz muzeja u muzej, uvek možete se ova ceremonija odvija još od 1870. pratiti signalizaciju koja će vam po- godine, a manje poznat podatak je da moći da ubrzano stignete do kapele. je ovo ujedno i papina privatna kapela. Kapela je mesto gde se i danas održa- Srednjevekovna kapela Capella Magna vaju konklave i različite zvanične ce- je proširena između 1477. i 1481. goremonije, tako da pored turista u njoj dine, na zahtev pape Sikstusa IV Rovere možete zateći i vernike i hodočasni- koji je želeo da kapela ima iste dimenke. Samim tim, morate voditi raču- zije kao čuveni Solomonov hram opisan na o oblačenju i kodeksu ponaša- u Bibliji. Deo je Apostolske palate, nja u samoj kapeli. Fotografisanje nije zvanične papine rezidencije. Iako je po dozvoljeno (izuzetak uz dozvolu) i u nomenklaturi građevina od izuzetnog kapeli se nalaze redari koji usmerava- značaja, spoljašnost ovog zdanja je ju kretanje kroz nju i kontrolišu red. veoma jednostavna. To je pravougao-

127

na građevina bez spoljnih ukrasa i bez Međutim, kako odbiti želje jednog ceremonijalnih ulaznih vrata i u nju se pape? Što se Mikelanđelo više opirao, može pristupiti samo iz drugih delova to je papa više želeo da baš on bude Apostolske palate. Za vreme pape Siks- umetnik koji će oslikati tavanicu kapele. tusa IV na zidovima su oslikane freske Rad na oslikavanju plafona otpočeo na kojima su oživljeni motivi iz života je u julu 1508. godine i trajao čitave 4 Mojsija i Hrista, koji su dopunjeni por- godine. Mikelanđelo je radio potpuno tretima papa. Između 1508. i 1512. sam (za razliku od drugih umetnika godine pod pokroviteljstvom pape kojima su pomagali njihovi učenici). U Julija II Mikelanđelo je oslikao plafon svom konačnom obliku, Mikelanđelokapele. Tako je nastao projekat koji je promenio tok zapadne umetnosti. Slava Mikelanđelovih slika privukla je mnoštvo posetioca i privlači ih i dan danas. Papa Julijus II je želeo da na plafonu budu naslikana dvanaestorica apostola što je Mikelanđelo odbio. U vreme kada je Mikelanđelu traženo da oslika tavanicu, on je radio na dizajnu za nadgrobni spomenik pape Julijusa II i odbio je traženi zadatak. Opravdao se time da ne poznaje izradu freski, a i da ima previše posla i preporučio je da ga u tom zadatku zameni slikar Rafaelo Santi, majstor sklada i najreprezentativniji slikar renesanse, koji je u svoju umetnost uklopio sve dotadašnje spoznaje i iskustva umetnosti. (Njegova dela možete razgledati u sklopu Vatikanskog muzeja pod okriljem Rafaelovih soba) 128 |novembar

va freska ima preko 300 ljudskih figu- do Nojevog potopa Mikelanđelo je osra i pripoveda biblijsku priču o postanku likao obrnutim redom pa je tako prisveta. Priča počinje božanskim razd- kaz Boga ostavio za sam kraj. Bog je vajanjem svetlosti i tame, nastavlja- predstavljen kao krupna, mišićava figjući naraciju stvaranjem Adama i Eve ura ljudskog oblika sa licem uokviresve do perioda potopa za vreme Noja. nim dugom belom bradom i kosom. I Dalje se nižu scene iz Starog zave- to je prvi takav prikaz Boga, jer je do ta među kojima možete uočiti one o tada on oslikavan samo kao ruka koja Mojsiju, zatim jevrejskom caru Davi- se kroz oblake i zrake spušta prema du, sve do Hrista. Prizore od stvaranja ostalim figurama. Dugo se proučavalo i raspravljalo o tome da li je Mikelanđelo slikao ležeći ili stojeći. Nasuprot legendi koja tvrdi da je slikao ležeći, u pismima koja je pisao ocu i bratu protumačeno je da je slikao stojeći celo vreme sa podignutom glavom i rukama ka tavanici. U tim pismima opisivao je svoje nezadovoljstvo tim položajem, ali i bojama koje su mu stalno kapale na lice. Da bi uspešno sproveo ovaj projekat, osmislio je posebnu skelu koja mu je omogućavala da se nesmetano kreće i slika stojeći uspravno. Završeno delo se može opisati samo kao veličanstveno! Cela kompozicija je toliko detaljna i bogata da je morate posmatrati polako, deo po deo, pa tek onda kao celinu. Svakako, najpoznatiji deo freske je stvaranje Adama, na kojoj vidimo figuru mišićavog muškarca u opuštenom ležećem položaju i figuru 129

Boga koji je pružio svoju ruku ka Adamu. nastavak ovog grandioznog projekta Freske u Siktinskoj kapeli pokrivaju čijim završetkom je Sikstinska kapela približno šestinu fudbalskog terena, ili postala monumentalno zdanje pred precizno 1.110 kvadratnih metara. A kojim ne možete ostati ravnodušni. tu nije ni blizu kraj čudesa ove kapele, Naime, po prvi put su ljudske fijer ovde postoji još jedno remek delo gure prikazane u svojoj punoj formi, Mikelanđela, freska koja prikazuje mišićave i nage, bez arhitektonskog Strašni sud. Ova freska je oslikana 20 konteksta, a Strašni sud je predstavio godina nakon slikanja tavanice i nalazi slikovno verovanje u poslednji sud koji se iznad oltara, a njen naručilac je bio će na kraju istorije biti održan nad ljudipapa Klement VII koji se potrudio da ma i kojim će se razdvojiti pravedni od ukloni freske koje su već postojale na grešnih, nakon čega će pravedni dobiti zidu iznad oltara. Nažalost, iako je ovaj zasluženu nagradu, a grešnici konačnu papa želeo da se njegovo ime povezu- kaznu. U gornjem delu freske nalazi se je sa Sikstinskom kapelom i njenom figura Hrista kao sudije, a okružuju ga slavom, umro je pre nego što je Mike- apostoli, mučenici i sveci. Čim je freska lanđelo odmakao od početnih ideja i otkrivena izazvala je veliko divljenje, a skica. Papa Pavle III Farneze je podržao s druge strane isto toliko senzacije i ne-

130 |novembar

godovanja, a umetnik oštro kritikovan a u njima nećete zateći ogromnu zbog načina na koji je prikazao ljudske gužvu i kolone ljudi kao u ostalim defigure. Malo je nedostajalo da freska lovima Vatikana, zato što ovde nije bude uništena i skinuta, ali je srećom dopušteno više od par dnevnih rezerpo nas zaljubljenike u velikane umet- vacija za posetu. U vrtovima će vas nosti i njihovo stvaralaštvo, odluka sačekati prelepa priroda, fontane i preinačena i angažovan je slikar Dani- predeli uređeni u engleskom i francusjel de Voltere, koji je naknano oslikao kom stilu. Tokom posete videćete nedraperije koje lagano padaju preko govane mini bašte, skulpture i fontane, golotinje, čime su se smanjile tenzije. skladan balans drveća, cveća i žbunastog rastinja kroz koje su put pronašle Otkrivanje tajni koje prate ovu veličan- popločane staze, a tu je i lep pogled na stvenu kapelu, neverovatna umetnič- Baziliku Svetog Petra iz različitih ugloka dela i legende koje o njoj kruže, va, kao i Lurdesina pećina (Grotto de čine razgledanje iste neverovatnim Lourdes) i grobnica uređena po uzoru iskustvom. Kapela je naprosto radioni- na onu iz Francuske. ca umetnosti u kojoj je toliko čudesnih umetnika ostavilo svog traga.

A sada je na redu veličanstveni arhitektonski poduhvat, Bazilika Svetog

Ako vam se već zavrtelo u glavi od ko- Petra i Trg Svetog Petra sa grandioznim ličine umetničkih dela, vreme je da kolonadama. Godine 1657. započeli obilazak nastavite posetom kafeteriji su radovi na dizajnu koji je uradio muzeja i okrepite se nekim ukusnim Đovani Lorenco Bernini pod nadzorom pecivom i velikim izborom napita- pape Aleksandra VII čime je promenjen ka od kafe. Kafeterija ima i ograđenu dotašnji ulazni pristup bazilici i čijom baštu gde možete naslutiti lepote izgradnjom je stvoren trg Svetog Petra. Vatikanskih vrtova, uživati u pogle- Projekat je obuhvatao dovoljno veliki du na fontanu i smestiti se u hlad prostor ispred bazilike Svetog Petra drveta na klupu i odmoriti od gužve za stvaranje impozantnog trga, što je koja vas je pratila tokom obilaska. dovelo do promene rasporeda ulica u Borgo distriktu. Stvoren je neverovatan Vatikanski vrtovi su vredni posete, trg. To je ovalni trg s četvorostrukom 131

kolonadom sa obe bočne strane i ot- možemo videti danas, nazvano je još i vorenom ulicom (Ulica Pomirenja) na- fabrika Svetog Petra. Projekat bazilike suprot pročelja Bazilike Svetog Petra. je tokom perioda od 120 godina izgradS obe strane obeliska koji se nalazi nje više puta pretrpeo razne izmene, u središtu trga smeštene se dve fon- ali je konačni izgled toliko impresivtane. Kolonada stubova ima dvojnu an da ne možete ostati ravnodušni. funkciju: omeđuje trg, a ujedno ga čini pristupačnim. Postignuta je ravnoteža Na mestu današnje bazilike u IV veku zatvorenosti i otvorenosti prostora. je bila podignuta bazilika poznata kao Obelisk je smešten na centralno mes- Konstantinova bazilika. Smatra se da je to trga i potiče iz Heliopolisa u Egip- bila u službi preko hiljadu godina i da tu. Ovo je jedino mesto u Vatikanu je bila u potpunosti drugačija od svoje kome je pristup potpuno slobodan. naslednice. Papa Nikola V je prvi izneo Bazilika Svetog Petra smatra se jed- zamisli o rekonstrukciji Konstantinove nom od najvećih bogomolja na svetu. bazilike, jer su baziliku oštetili vreme Posvećena je Svetom Petru, jednom i brojni pljačkaši. Projekat je poverio od apostola koji se smatra i prvim pa- Bernardu Rozeliniju i prvi radovi su otpom i poglavarom crkve prema ka- počeli 1450. godine. Smrt pape Nikole toličkim verovanjima. Ulazak u bazili- V je zaustavila radove na rekonstrukku je besplatan, ali se ponekad čeka ciji, na čak 50 godina, kada je papa Jui po nekoliko sati za ulaz. Da ne biste lijus II (papa zadužen za izgled Sikstinčekali toliko, možete unapred obezbe- ske kapele) u želji da reši strukturalne diti ulaznice koje će vam omogućiti da probleme stare bazilike odlučio da zaobiđete redove i neometano kročite konstruiše novu baziliku postavivši unutra. Sama bazilika je kao građevi- njen kamen temeljac 1506. godine. na izuzetno umetničko i arhitekton- Donato Bramante je dizajnirao centralsko delo, a na njoj su radili neki od nu konstrukciju plana sa elegantnim najčuvenijih umetnika i arhitekata geometrijskim oblikom zasnovanom naše istorije poput Mikelanđela, Rafa- na grčkom krstu upisanom u kvadrat. ela, Bramantea i Berninija. Ovo čuveno Četiri moćna stuba su zamišljena tako gradilište gde je nicala bazilika kakvu da podrže ogromnu kupolu konstru132 |novembar

133

isanu direktno iznad grobnice Sve-

je preminuo pre nego što je izgrađe-

tog Petra. Brojne arhitekte su nasle-

na. Čast da dovrši ovu velelepnu

dile dalje Bramantea u upravljanju

građevinu pripala je Đakomu dela

ogromnim gradilištem, a Mikelanđelo

Portu, koji je blago izmenio eksteri-

Buonaroti je preuzeo upravljanje ra-

jer i plan kako bi bio više u skladu sa

dovima 1547. godine. Mikelanđelo je

proverenim metodama izgradnje.

pojednostavio prvobitni plan svodeći strukturu konstrukcije na njene kom-

Bazilika je duga 218 metara i visoka

ponente koje nose opterećenje. Kao

133 metara, a njena ukupna površina

rezultat ovakvog pristupa, proizaša-

je 23.000 metara kvadratnih. Veruje

la je elegantna zgrada, delikatno ob-

se da može da okupi oko 20.000 ver-

likovana u kamenu i vešto oživljena u

nika, a svakodnevno je poseti gotovo

kijaroskuro maniru u arhitektonskoj

duplo veći broj turista, pa se ne treba

postavci. Mikelanđelo je takođe di-

čuditi redovima i gužvi. Bazilika ima

zajnirao ogromnu kupolu i koncipirao

5 ulaza, ali je posetiocima dozvoljen

strukturu kao savršeni polukrug, ali

ulazak samo na jednom i tu su nar-

134 |novembar

avno sve kontrolne mere koje mor-

već po sebi jedno veličanstveno delo

ate proći. Kada konačno uspete da

i simbol Vatikana. Iako je na njenom

uđete, sa vaše desne strane dočeka-

stvaranju učestovalo više arhiteka-

će vas čuvena Mikelanđelova statua

ta, ona se pripisuje Mikelanđelu kao

La Pieta, čije se ime prevodi kao mi-

najzaslužnijem za postojeći izgled.

losrđe, a prikazuje Bogorodicu koja u

Možete se popeti do kupole liftom

svojim rukama drži mrtvog Isusa. Stat-

ili stepenicama, uz plaćenu ulazni-

ua se danas nalazi iza staklenog zida

cu, a onda vam predstoji i prolaz do

jer je bila meta vandaliskih napada.

same kupole koji je veoma uzak i kojim se penjete polako, korak po kor-

Remek delo koje ne smete propustiti

ak. Ovo je i jedan od lepših vidiko-

da vidite u bazilici je i kolosalni pap-

vaca u Rimu. Ispod bazilike vas čeka

ski oltar Baldacchino di San Pietro, iz-

Nekropola sa grobom Svetog Petra, još

rađen od bronze uzete iz Panteona u

jedno posebno mesto u Vatikanu.

Rimu, koji je visok 30 metara. Baldahin je smešten ispod same kupole, koja

Vatikan je mesto misterije, mesto od

135

neprocenjivog značaja za hriščanski koji su od velikog značaja za civilizacisvet, mesto u kome se čuva veliki broj ju, a prikupljeni iz svih delova sveta. A umetničkih dela. Ovaj gradić-država uostalom, koga ne zanima da vidi gde je takođe poznat i po impozantntnim boravi jedan od najuticajnijih ljudi dadelima arhitekture vešto pomešanim našnjice, njegovo veličanstvo papa? sa impresivnom kolekcijom artefakata

136 |novembar

137

Umetnost

Vino i žene

na platnima slikarke Mire Kovačević

Intervju:

Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Jelena Nišić

Većina ljudi u vinariju odlazi da bi degustirala vina i uživala u njihovoj omamljujućoj lepoti, međutim moja sagovornica, Mira Kovačević, u vinariju ne odlazi samo radi degustacije vina već i kako bi nabavila neophodan materijal za rad. Ona vino koristi kao tintu kojom iscrtava platna inspirisana strastvenim ženama. Njene umetničke slike, rađene neobičnom i vrlo retkom tehnikom vinorel, interesantne su na nekoliko nivoa, a posebnu draž radovima daje činjenica da će se slike menjati vremenom pred vašim očima budući da je reč o „živom“ materijalu. Kako izgleda slikati vinom, koja vina se koriste i kako se ponašaju na papiru, saznaćete u nastavku.

139

Umesto uobičajenog pozdrava ovog puta razgovor krećemo sa živeli! Imajući u vidu da si umetnica koja svoja dela stvara koristeći isključivo maštu, četkicu i čašu vina. Kako je došlo do toga da počneš da slikaš vinom? Kada se bavite slikarstvom jako je važno da radite nešto što će biti autentično, prepoznatljivo i samo vaše, što će izazvati reakciju kod publike i što će vas izdvojiti iz mnoštva stvaralaca. U današnje vreme kada je sve već viđeno, naslikano, urađeno, to je veoma teško. Kada sam se prezasitila svoje ranije poetike koju sam negovala desetak godina, poželela

140 |novembar

sam da radim nešto novo i drugačije. Dugo mi se po glavi motala ta misao da moram nešto da menjam u svom radu. Kada sam sa prijateljima bila na jednom lepom putu po Hercegovini, u poseti tamošnjoj vinariji, tokom degustacije vina, pala mi je na pamet misao da bih mogla slikati vinom. Tehnika vinorel bila mi je poznata, ali do tog trenutka nisam je nikada radila. Hercegovina je bila pokretač novog načina rada u mom slikarstvu, i tako je već više od dve godine. Koje su to specifičnosti vinorela, i u kojoj meri se slikanje vinom razlikuje u odnosu na slikanje uljanim ili vodenim bojama?

Vino je neobičan i zahtevan materijal za slikanje. Nemoguće je preslikati ili ispraviti grešku, stoga slikar mora dobro da vlada tehnikom, svojom rukom i da bude siguran u potez koji nanosi. Spremno je za rad čim se sipa u čašu, ne koriste se nikakvi medijumi. Za vinorel tehniku se kaže da je „živa“, jer i nakon završetka slike ona se, poput vina menja, tj. stari. Iz modrih ljubičastih, ružičastih i bordo tonova prelazi u smeđe, tople tonove. To je neizbežan proces, nepredvidiv i nikada ne možete biti sigurni kako će slika izgledati na kraju . Istražujući nisam naišla na mnogo umetnika koji se na našim prostorima bave ovom formom umetnosti. Odakle crpiš uzore i da li si prilikom savladavanja ove tehnike imala pomoć mentora? Ima nekoliko umetnika iz regiona koji slikaju vinom, ali to je u suštini veoma mali broj. U celom svetu nas ima stotinak. Ovo nije tehnika koja se izučava u umetničkim školama, niti na akademijama, nego umetnik sam kroz rad upoznaje tehniku. Svaki slikar koji radi vinom sam bira svoju paletu, po ličnom osećaju, bez posebne logike i pravila. Svi se mi razlikujemo, kako po izboru vina, tako i po tematici. Postoji

nekoliko slikara vinom čiji rad pratim i koji me inspirišu i pokreću da što više radim i napredujem. Posebno bih izdvojila italijansku umetnicu Elizabetu Rogai. Odakle potiču vina koja koristiš za slikanje, postoje li neka koja favorizuješ i da li i ovde važe delikatna pravila uparivanja kao u somelijerstvu? Koristim isključivo vina nastala od autohtonih sorti grožđa iz našeg regiona ili ona nastala od stranih sorti, ali takođe iz naših vinarija. Vina nabavljam najčešće direktno od vinara. To su blatina, vranac, prokupac, plavac mali, kao i vinski talozi. Vremenom sam upoznala vina kojima slikam i znam šta od kog mogu da dobijem na papiru. Važno je znati kako se međusobno ponašaju i upotpunjuju. Znamo da vino vremenom dobija na kvalitetu, a kako se ono ponaša na papiru, da li se i na koji način boje menjaju protokom vremena? Vremenom se vinske slike menjaju, stare. Ne postoji način da se to spreči. U tome je lepota ove tehnike, i moji klijenti to znaju. Imaju sliku koja je svaki dan drugačija, koja se menja pred 141

njihovim očima. Slike, ako se pravilno postave, ne blede, nego samo postaju smeđe. Važno je da budu uramljene pod staklom i postavljene dalje od direktnog izvora svetla, bilo prirodnog ili veštačkog. Vinske slike, baš kao i vino od kog su nastale, vole tamnija, senovita mesta. Na tvojim platnima dominiraju ženski aktovi, a ovakav način slikanja se u značajnoj meri razlikuje formom i tematski u odnosu na ono što si do sada radila. Da li je strastvenost vina podstakla ovu promenu? Nijedno piće ne pokreće toliko inspiraciju kao vino. Ono oslobađa, inspiriše, unosi radost u duše, piše najlepše pesme i melodije, pa i slika najlepše slike. Po mom mišljenju, žensko telo posebno je lepo kada se slika vinom. I ne samo aktovi, nego i prikazi nežnih, romantičnih dama ili pak onih u izazovnom rublju, svu svoju raskoš i lepotu pokazuju tek kada se urade vinom.

142 |novembar

Šta obično pijuckaš dok slikaš? Vina kojima slikam upravo su ona koja volim i da pijem. Međutim, dok slikam nikada ne pijem, jer pogled bi mi se mutio, a ruka više ne bi bila sigurna, a to nikako ne želim. Pijuckam kada sliku završim, kada je posmatram i uživam u onome što sam stvorila.

Gde naši čitaoci mogu pogledati tvoje radove?

Još uvek učim, upoznajem tehniku, i veoma sam samokritična, stoga svoje slike još uvek nisam izlagala u galerijama, nego se s vremena na vreme pojavljujem na festivalima vina. Za sada se moje slike mogu videti na društvenim mrežama Instagram i Facebook, a ima Imajući u vidu atraktivnost i ne- ih i u ponudi online galerija. običnost ovakvog načina slikanja, da li si razmišljala o slikarskim radionicama koje bi bile organizovane u vinarijama? To je ideja koja mi je dugo u mislima. Bilo je i par pregovora oko vinskih radionica, ne samo sa vinarijama, nego i sa umetničkim studijima koji imaju različite radionice u ponudi. Verujem da bi se mnogi priključili radionici slikanja vinom, i to je nešto što ću si gurno realizovati u narednom periodu.

143

Životni stil

Tekst: Merima Aranitović

PUTOVANJA KOJA NAS STAVLJAJU NA MAPU (SVE)MIRA

onekad zatvorim oči i nakon nekog vremena zasvetli to zlatno svetlo, obasja unutrašnjost

kapaka, unutrašnjost mog bića i krenem na putovanje unutar sebe. Korakom nežnim poput pamuka skakućem od tačke do tačke, otkrivajući tajne staze na kojima su moje misli, osećanja, trenuci u vremenu ostavljali znake da ih, kad dođe vreme, pronađem. Pratim unutrašnju mapu svoje duše, čujem zvuke i poneka reč dopire do mene. Zastanem pa udahnem, da pročistim, očistim i dahom sledećim pustim da se rasprši i vrati na svoje mesto na široj mapi svemira. Svako naše putovanje bi trebalo da nađe svoje mesto na toj mapi.

145

Kako do tajnih mapa duše

Putovanja svima dostupna

Naš unutrašnji svet bi trebao da bude Menjajmo naša ubeđenja da putovanja u ravnoteži sa spoljnim. Da parafrazi- iziskuju mnogo novca i vremena. Ima i ram Antića koji kaže da je jedan korak onih koja nisu uvek dostupna, ali nam van sebe vredniji od hiljadu koraka u većinom i vrate uloženo u duhovnom nama samima. Težimo ka tome da naš i emocionalnom smislu. Napune srce svet imaginacije, svet mašte i unutarnje – pokrenu unutrašnju snagu i napune nežnosti ima svoj otisak u svetu oko nam baterije. Ali, ne mora se uvek ići nas. Kretanje je naša istinska priroda. daleko. Postavimo sebi nekoliko pitanja: Naše telo teži ka tome da se kreće. Naš Kuda bih to mogla da idem? Šta ću sve um se raduje kad pomisli na putovanje, tamo videti, koga upoznati, šta iskusiti? a planiranje ume da bude isto tako Koje ću impresije poneti odande? Koliki je uzbudljivo kao i sam put.

146 |novembar

moj budžet i koliko vremena imam?

Kreirajmo svoju ličnu mapu

tako da putujem. Krenem od jedne zamišljene tačke i na kraju napravim

Za početak neka nam ciljevi budu blizu. mapu putovanja koja se sama otkrivala Do 100 kilometara, na primer. U tom kako sam sebi dozvoljavala da se rasponu uvek postoji sasvim dovoljan razmahnem. broj skrivenih mesta, jezera, kula, muzeja, planina ili brežuljaka, čuvenih

Priprema za put

istorijskih mesta, ali i malih bisera koje otkrijemo tek kad do njih dođemo ili Kupujem kartu, pakujem stvari i sitnice. kada nam za njih došapnu dragi ljudi. Nekad nosim i hranu koju volim. Vodu. Internet je sjajan vodič, ako nećemo da Ponesem priručno bilje spakovano u se raspitujemo kod poznanika, kolega, bočice i papirne kesice. Čajevi, tinkture, komšija. Ukucamo mesto, termin, cenu Bahove kapi, eterična ulja. Moji verni i dobijemo na stotine ponuda. Ja volim pratioci na putu.

147

Bahove kapi i putovanje

mo na novu sredinu, krevet, običaje... Ako smo u strahu hoće li sve proći kako

Dok sam pisala ovaj tekst - u glavi sam treba – tu je Mimulus da nas umiri. imala osobu koja je već rešena da ide Možemo dodati i nekoliko kapi esencije na put, tako da u njenu kombinaciju Dill da nas ne preplave informacije koje ne stavljamo kapi koje nam bude želju upijamo tokom putovanja. Dandelion za putovanjem, jer mi smo odlučili da da lakše podnesemo putovanje – on idemo. No, nekad nas ponese onaj nam smanjuje tenziju. Sclerantus – ako neizdrž – kad će već jednom da svane smo u grupi onih koje ume da omete taj dan pa bi nam esencija Impatiens putna mučnina. Naravno, na put bez dobro došla. Onda počne da nas voza Rescue Remedy ne krećemo. Da nam entuzijazam – on je sam po sebi koristan, pomogne da ništa nenadano ne pokvari ali kad pređe granice, nije dobar ni za naše putovanje. A onda kada se vratimo nas ni za našu okolinu. Da bismo ga sveli s puta, možemo ponovo da zatvorimo na granice prihvatljivog dodaćemo i malo oči i da prizovemo zlatnu svetlost i Vervain-a. Za svako putovanje dobro krenemo tajnom mapom svoje duše. dođe i Walnut – da se što pre adaptira- Udah, izdah – i postajemo deo (sve)mira.

148 |novembar

#plezirekokoraci #ponedeljakbezplastike #utorakbezmesa #slavinesusredom #Ä?etvrtakzaljude #petakupatikama #uradisamvikend 149

Životni stil

KANJON REKE JERME Tekst i foto: Marija Radojković @flying_through_dreams

150

Na putu bez navigacije: neistraĹženi delovi Srbije

151

sssst! Otkrićemo ti mesto koje oča- Posmatrajući unazad, dosta sam purava na prvi pogled i prvi korak. tovala, nekad dalje nekad bliže, i uvek Mesto na kome telefon možeš da poredila lokalitete koje posetim „tamo

koristiš samo u funkciji foto-aparata. negde“ sa mestima koja se nalaze „tu Udahneš, pratiš reku, posmatraš stene i negde“ u Srbiji. Kada razgovaram sa pustiš korak. O da, i na svakom koraku te svojim prijateljima, poznanicima, kolečeka novo iskustvo.

gama shvatam da osim elementarnog poznavanja Srbije generalno nismo

Putujemo danas svi, neko više, neko dovoljno informisani, niti osvešćeni o malo manje, neko bliže, neko dalje, ali tome gde živimo. Mali broj ljudi je uposvi smo u pokretu, kretanju i istraži- znat sa lokalitetima u Srbiji. Zato danas vanju. Ali, koliko često se okreneš oko umesto u neku prekookeansku avantusebe i zapitaš „Poznajem li svoju okoli- ru idemo u kanjon reke Jerme. nu, svoj komšiluk?“

152 |novembar

Za Jermu i prirodna bogatstva kanjo- ključenje sa autoputa nakon Pirota. Lena sam čula još u detinjstvu, i sve do pota ove destinacije je malo poznata i avgusta ove godine mislila da mnogo upravo ta činjenica ovaj kanjon čini jetoga znam. Sa tim elementarnim po- dinstvenim, atraktivnim, čudesno lepim znavanjem oduševljeno sam se pri- i privlačnim za posetiti ga. Iskonska lejavila za drugi Adventure Outdoor Fest pota se vidi pri samom ulasku u kanjon, Jerma, koji je organizovao Adventure dočekaju te tuneli, strme litice i visoke Travel Network u avgustu 2019. godi- stene koje se pružaju ka nebu. Čini mi ne. Prilikom prijave mi je bilo veoma te- se, ovo je jedan od živopisnijih delova ško da se odlučim šta ću u 5 dana tra- Srbije. janja festivala od ponuđenih aktivnosti odabrati: od planinarenja, pećinarenja, U kanjonu se posle nekog vremena presportskog penjanja, trail trčanja, joge, pustiš sebi i svojim osećajima, dodirneš do biciklizma, upoznavanja živog sveta i doživiš prirodu na najlepši način, a kanjona Jerme. Već iz programa moglo telefon postaje fotoaparat budući da nese naslutiti da ovaj deo Srbije poseduje maš domet niti pristup internetu, zbog neverovatna prirodna bogatstva koja čega je dobro da imate mapu pri sebi. su nedovoljno poznata. Uputila sam se sa prijateljima u ovu avanturu nesve- Reka Jerma izvire u Srbiji u okolini Vlasna koje bogatstvo nas čeka u Jermi.

sinskog jezera, odakle se kreće ka Bugarskoj, gde je poznata kao Trnska reka,

Kanjon reke Jerme je deo Specijalnog a vraća se u Srbiju u okolini Dimitrovrezervata prirode „Jerma“ koji se na- grada i uliva u Nišavu. Svojim tokom od lazi u jugoistočnoj Srbiji. U trouglu tri 72km, reka Jerma prelazi prirodnu graopštine Pirot, Dimitrovgrad i Babušnica, nicu dve zemlje više puta, gradi kanjon od svakog mesta udaljen je oko dvade- od 15km, prolazi između Vlaških planisetak kilometara. Lako je doći iz pravca na (1442m) i Grebena (1337m), klanca Beograda, Niša, autoputem i jednosta- Odorovsko i Vlaško ždrelo, gde se nalazi vno je skretanje, samo uz napomenu i najuži kanjon u Evropi. Cediljka je loda se povede računa i ne promaši is- kalni simboličan naziv koji najbolje opi153

suje uski kanjonski usek koji je približno se autom oko reke. Razlog smo brzo 1,5m širine između dve strme strane shvatili, istorijski razvoj ove oblasti je koje se uzdižu iznad reke. Reka Jerma bio takav da je do 1927. godine ovo bio se probija između kamenih gromada, a nepristupačan, nenaseljen, neprohonjena snaga i sloboda kretanja stvaraju dan deo zemlje sa visokim stenama i jedinstveni prirodni ambijent i zvuk. Uz uskim prolazima, ali je za potrebe rudreku Jermu postoji niz lepo uređenih, nika visokokvalitetnog kamenog uglja lako pristupnih lokaliteta za piknik. Za „Rakita“ ovde izgrađena uska pruga za ljubitelje kampovanja ili one koji vole da prevoz radnika. Rudnik je radio do sreprovedu nekoliko sati u prirodi uz reku, dine šezdesetih godina XX veka kada je ovo je mesto koje se samo poželeti ugašen, oprema demontirana i poslata može. Infrastrukturno je organizovano u Sloveniju, a na mestu pruge naprai ima uslova za boravak i kampovanje. vljen asfalt što ovaj kraj nama danas Iznenađenje koje smo svi doživeli pri- čini pristupačnim. Sve informacije smo likom dolaska na Festival je bilo uzro- saznali na izložbi fotografija koja je orkovano činjenicom da je put kroz ka- ganizovana u okviru Festivala u osnonjon asfaltiran i da je vrlo lako kretati vnoj školi u selu Trnski Odorovci.

154 |novembar

U samom kanjonu i rezervatu prirode naseljenost je iznenađujuće visoka, ako uzmemo u obzir lokalitet i ruralnu sredinu o kojoj govorimo. Smeštajni kapaciteti su dobri i podrška su nizu manifestacija koje se poslednjih godina organizuju u kanjonu. Po tipu smeštaja to su pretežno seoska domaćinstva uređena u etno stilu, etno kuće ili restorani sa smeštajem u selima Poganovo, Sukovo, Vlasi, Zvonce i Trnski Odorovci. Pored uživanja uz reku, imajući u vidu da priroda nije bila škrta u ovom kraju, boravak je moguće ispuniti planinarenjem ili za one više avanturistički nastrojene trail trčanjem i biciklizmom po istoj ili sličnoj stazi. Mi smo se na festivalu morali nekako opredeliti za određen broj aktivnosti pa smo izabrali uspone: Asenovo kale (1032m), Vlašku planinu (vrh Panica1442m) i Greben (vrh Beženište 1338m). Na Vlaškoj planini nas je dočekao uspon praćen maglom, siparom do valovitog vrha, odakle se po lepom vremenu može uživati u jednom od najlepših pogleda u ovom kraju. Povratak je kroz šumu do sela Kusa Vrana, odakle se jasno vidi Greben planina i vrh Beženište. 155

Gremen planina je posebno iskustvo, Stefan Lazarević. Sa vrha se pogled prugde je moguće jednom nogom biti na ža na kanjon reke Jerme, obližnje planiistoku, drugom na zapadu planine. Za ne i Zvonačku banju. hrabrije i smelije to se ne propušta nikako. Asenovo kale je vrh planine Ruj, Zvonačka banja je smeštena u kanjogde je moguće videti kamene mostove nu i još jedan je od lokaliteta koje vredi preko reke Jerme, tunele kuda je pro- posetiti. Na žalost banjski turizam koji lazio voz ćira, lokaciju zaštićenih biljnih je ovde nekada bio izuzetno razvijen, vrsta „venerine vlasi“, ali i jedino mesto danas nije. Izvor lekovite termo-mineu Srbiji gde je nastanjen suri orao.

ralne vode (27C) je otkriven 1894. godine, a popularizovan izgradnjom pruge

Asenovo kale je srednjevekovno utvrđe- i asfaltnog puta. Lokalno stanovništvo nje za koje se verovalo da ga je sagradio ovaj izvor zbog njegovog izgleda naziva bugarski car Jovan Asen, dok današnja Slonova zadnjica. Izvor je istovremeno istraživanja otkrivaju da ga je podigao i izvorište reke Jerme. Prijatna klima i

156 |novembar

karakteristike lekovite vode svrstale su probude avanturistički duh u sebi. UkoZvonačku banju među priznata lečilišta. liko je neko mislio da zna šta je mrak, samo da znate pećina je i dalje izazov. U kanjonu se nalazi i divlja pećina Vatrena dupka. Naziv je dobila zbog otvora U ataru sela Poganovo, uz samu reku kroz koji neprestano duva hladan vetar. Jermu nalazi se i penjalište na priroProlazak kroz pećinu je prava avantu- dnoj steni, gde je moguće naučiti osnora, uz opremu, čeonu lampu, i topliju ve sportskog penjanja, spuštanja abzajgarderobu osetiš se kao da si u nekoj lom ili usavršiti tehnike uz pomoć iskuakcionoj igrici. Sve te prirodne uspone, snih instruktora. Mi smo u duhu ovog padove, prolaske kroz uske, klizave de- avanturističkog putovanja i ovo iskusili. love pećine u obilju i raskoši pećinskog Nije nam bilo dovoljno, ali vremena ninakita, teško je opisati rečima. Za one smo za sve imali i nešto smo ostavili za najhrabrije, moja je topla preporuka da naredni dolazak. Za potrebe festivala uz vodiče krenu u ovu divlju pećinu i i ljubitelje sportskih aktivnosti tokom 157

trajanja festivala bilo je moguće probati kada je bila u ovom manastiru, a posle i slackline, hod po balansirajućoj traci, I svetskog rata je odneta zajedno sa čiuživati u večernjim časovima joge, ovla- tavim ikonostasom u Bugarsku, gde se dati tehnikama pravljenja kućica za pti- danas i nalazi u Muzeju ikona u Sofiji. ce, izrade skulptura i slično. Logorska vatra i bioskop na otvorenom u kampu Kako je smešten na svega 15km, kasu dali svakom danu posebnu draž i le- njon Jerme je lako preći više puta potu.

u toku jednog dana, i objedinjuje sve opisano - nije daleko, nije ne-

Pirotski kraj, pa i kanjon reke Jerme je dostižno, finansijski je pristupapoznat i po manastirima: Temska, Su- čno. Potrebno je samo uzeti mapu, može kovo i Poganovo. Manastir Sukovo, se i neku stare Jugoslavije (putevi su iz tog nalazi na desnoj strani reke Jerme, u vremena) i krenuti u avanturu. Jerma istoimenom selu, i posebna vrednost čeka, njena hladna voda, huk reke, uski manastira je njegovo freskoslikarstvo. vijugavi putevi, tuneli, grebenske planiManastir Poganovo je zadužbina sr- ne, stene, pećina, tradicionalna hrana, pskog velikaša Konstantina Dragaša, idilični predeli, netaknuta priroda, zaštizakonom je zaštićen, a njegove freske ćene vrste, divljina pripitomljena toliko ubrajaju se u najznačajnija ostvarenja da je čovek iskusi, doživi i u njoj uživa. freskoslikarstva toga vremena na Bal- Jerma strpljivo čeka, samo se ti pokreni. kanu. Čuvena Dvostruka ikona, koja se Vidimo se u kanjonu reke Jerme ili na smatra najlepšom ikonom 15. veka ne- nekoj neotkrivenoj lokaciji u komšiluku.

158 |novembar

159

Ĺ˝ivotni stil

Mape Ĺ˝ivota

okom istorije veliki broj ljudi je želeo da otkrije svet, njegove delove, regione i skrivene predele.

Svetski putnici, hodočasnici, geografi i kartografi su bili ti koji su želeli da prošire horizonte, da istraže ono što drugima nije bilo na dohvat ruke i da to podele sa svetom. Srednji vek je bio zlatno doba za takvu vrstu istraživanja i otkrivanja. Jedan od istraživača bio je i Muhammad al-Idrisi, poznatiji kao El Idrisi. Muhamed el Idrisi, čuveni arapski

Al Idrisi

geograf, kartograf i putnik, rođen je 1100. godine u Maroku. Potiče iz dinastije Hammudida koja je vladala Malagom do 1157. godine i koja vodi poreklo od proroka Muhameda. Veći deo života proveo je istražujući Severnu Afriku, Malu Aziju, Tursku a kasnije i Španiju, Portugal, deo Francuske i deo Engleske. U nekim zapisi-

Tekst: Ana Stambolić @anastambolic

ma se navodi i da je obišao Split, Dubrovnik, Kotor i Beograd.

Kartografsko i geografsko znanje je stekao na studijama u Kordobi, gradu koji je bio najznačajnije kulturno središte na Pirinejskom poluostrvu. Zbog sukoba i nestabilnosti u Al-Andalus, on odlazi na Siciliju kojom je vladao normanski kralj Rodžer II. Kralj Rodžer je bio veliki ljubitelj i mecena umetnosti, nauke, a posebno geografije. Na njegovom dvoru su se okupljali brojni umetnici, naučnici i ljubitelji knjige. Kralj Rodžer je želeo da El Idrisijevo znanje o Africi, Indijskom okeanu i Dalekom istoku poveže sa znanjima koje su normanski putnici doneli, pa tako u ovom periodu nastaju i El Idrisijeva najznačajnija i najveća dela: -

Srebrna planisfera (karta nastala

projekcijom sfere na osnovu, na ravan) na kojoj je nacrtana karta sveta. -

Mapa sveta koja se sastoji od 70

delova formiranih deljenjem Zemlje severno od Ekvatora na 7 klimatskih zona jednake širine, od kojih je svaki deo podeljen na 10 jednakih delova po dužini. -

Rogerova knjiga koja je služila kao

geografski vodič za Planisferu.

162 |novembar

U želji da zabeleži ono što je video, otkrio, saznao i proživeo, El Idrisi stvara jednu od poznatijih knjiga, specifičan vodič koji predstavlja veliku inspiraciju drugim istraživačima. (TABULA ROGERIANA) Rodžerova knjiga, mapa Evroazije i severnog dela Afrike, nastaje 1154. godine. El Idrisi je podelio svet (kako su ga tada znali), u skladu sa grčkom tradicijom na sedam klimatskih zona i detaljno opisao svaku u smeru zapad-istok. Knjgu čine karta Sveta, 70 mapa različitih oblasti, kao i iscrpan prikaz geografskih karakteristika, etničkih grupa, socioekonomskih faktora i drugih obeležja svake oblasti koju je nacrtao. Knjiga je nastala korišćenjem brojnih dela arapskih i grčkih geografa, ali je najveći uticaj na autorovo po imanje sveta imao čuveni matematičar, geograf i astronom Ptolomej. Osim toga, El Idrisi se oslanjao na izveštaje svojih savremenika, putnika kao i na sopstveno zapažanje iz regiona koje je posetio. Tekst je pisan na arapskom jeziku, a mapa postavljena po arapskoj tradiciji po kojoj se sever se nalazi dole. Mapa je završena samo dve 163

nedelje pre smrti kralja Rodžera pa je jeve ili Sva zadovoljstva čoveka koji čezne Idrisi odlučio da se knjiga zove Tabu- da pređe horizonte la Rogeriana u njegovu čast. Skraćena . verzija Rodžerove knjige objavljena je Nakon Rodžerove smrti 1154. godine, u Rimu 1592. godine i predstavljala Idrisi je napravio i jedno geografsko je jednu od prvih knjiga na arapskom delo za njegovog naslednika Vilijama I, jeziku ikada štampanih. Gabriel Sion- koje je izgubljeno, ali je sačuvana jedna ita i Joanes Hesronita preveli su skra- skraćena verzija Vrtovi radosti, napraćenu verziju knjige na latinski i ona je vljena 1192. godine, koja je poznata u objavljena u Parizu 1619. godine, a nauci i kao Mali Idrisi. Interesovao se i tek sredinom XIX veka Pjer Amedeo za medicinu, lekove i lekovita svojstva Žobert prevodi knjigu na francuski jezik. biljaka o čemu govori u svom delu Kitāb al-adwiya al-mufradah ili Knjiga jednosIdrisi je pisao i o trgovini u Kini, pa tako tavnih lekova. U ovoj knjizi navodi nazive navodi da su oni donosili kožu, mačeve, lekova na čak dvanaest jezika. Bio je i gvožđe, predmete od stakla i najbolju veliki poznavalac arapske književnosti i svilu. U zapisima o trgovini u Kini govori iza sebe ostavio nekoliko knjiga poezije. i o čuvenoj dinastiji Koreje, tadašnjem glavnom trgovinskom partneru dinas- Ovaj veliki istraživač i umetnik inspiritiji Sila. Ovi zapisi su mnogim trgovci- sao je islamske geografe kao što su Ibn ma i istraživačima bili od velike koristi. Batuta, Ibn Khaldun i Piri Reis, ali i čuPored toga on je izradio i Kitab nuzhat venog Kristofera Kolumba i Vaska De al-mushtaq fi’khtiraq al-’afaq, zbirku Gamu. Ostaće upamćen po svom ne(sažet pregled) geografskih informaci- verovatnom doprinosu geografiji, karja. Naslov ove zbirke je preveden kao tografiji i nauci u svakom smislu. Knjiga prijatnih putovanja u daleke kra-

164 |novembar

165

Putopis

S I C I LI JA potpuno drugaÄ?ija i svoja

Tekst i fotografije: Jelena Krco @hellena_je

ožda ste već posjetili Rim i šetali se između zidina Koloseuma, možda ste već putovali uvijenim putevima Toskane, vozili se najromantičnijim kanalima Venecije

i divili se nakrivljenom tornju u Pizi, ali da li ste znali da u Italiji postoji regija potpuno drugačije kulture, tradicije, arhitektu-

re, ljudi i gastronomije? Smeštena u srcu Mediterana, Sicilija je potpuno drugačija i – svoja! Dolazeći sa kontinentalne Italije i haotičnog gradskog života, lako je primjetiti opuštenu atmosferu otočnog života na Siciliji. Prekrasni predjeli, nevjerovatna arhitektura, uske ulice, autentična ribarska sela, najaktivniji vulkan na svijetu, kristalno čisto more, titula evropske predstonice ulične hrane, najdeblji i najslađi pistaći na svijetu, bademi i canoli, tuna i rikota, sladoled u sendvič pecivu (!) samo su neki od razloga zašto posjetiti Siciliju.

Saline di Trapani e Paceco

i takozvanu „berbu” koja se dešava u septembru. Nepregledna prostranstva

Krajolik između Trapana i Marsale krije plitkih bazena možda ne bi bila toliko nepregledne površine plitke slane vode interesantna da nije njihovih neobičnih i starih mlinova. Nekada je ovo područ- boja, od jednih koja oslikavaju azurno je bilo glavna tvornica soli u Italiji, dok plavo sicilijansko nebo, do drugih koji se danas koristi svega nekolicina mli- su usled velike koncentracije soli obojenova koji snadbjevaju trpeze najboljih ni u ljubičasto, tamno plavo, a najčešće restorana na Siciliji. Proizvodnja soli u ružičasto. Sve ovo u kontrastu sa veje tradicija stara vijekovima, a prodaja likim, bijelim, svjetlucajućim nasipima iste je ljudima u ovom dijelu Sicilije bila soli daje nevjerovatan pejzaž koji ćete najvažniji izvor prihoda dugo vremena. dugo pamtiti. Ovo područje je ujedno i Iako je danas većim dijelom modernizo- zaštićeni prirodni rezervat, te se u njevana, pravi je užitak posmatrati proces mu mogu sresti više od 150 vrsta ptica, nastajanja soli pod otvorenim nebom, između ostalih i flamingosi! 168 |novembar

169

170 |novembar

Scciacca

171

172 |novembar

Tonnara di Scopello U središtu luke nevjerovatne ljepote, je za bijeg od svakodnevnog užurbaokružena dvijema sednjevijekovnim nog ritma, u neku drugačiju stvarnost kulama i visokim liticama, nalazi se Ton- u sred prekrasne prirode i kristalno nara di Scopello. Ovo mjesto je neka- čistog mora. Ljepota Scopela je zabedašnje ribarsko selo, a danas prirodni lježena u mnogim reklamama i filmorezervat koji priča drevnu tradiciju sici- vima, između ostalih, ovdje je sniman i lijanskog mora. Ujedno je i muzej koji čuveni Oceans 12. Iako je godinama bio je sačuvao svu ribarsku opremu i bro- otvoren za posjete, ali i potpuno neodove, a u kome ćete čuti nevjerovatne državan, danas da biste posjetili Scopriče iz lova na tunu i avanture ribara pello morate izdvojiti nešto novca, što koji su ovo mjesto nazivali svojim do- je ništa u poređenju sa iskustvom koje mom. Jedno je od onih mjesta koje vas ćete dobiti. vraćaju u neka stara vremena, idealno

173

Scala dei Turchi Uz obalu Realmontea, na samo pola sata od dobro poznatog Agrigenta nalazi jedna od najzanimljivijih i najposjećenijih atrakcija Sicilije - Scala dei Turchi. Čini ga predivan pejzaž sačinjen od azurno plavog mora u kontrastu sa bijelim stijenama čiju su površinu godinama oblikovali more i vjetrovi stvarajući od nje prirodno stubište od glatkog bijelog kamena. Ovo mjesto ime duguje čestim upadima gusarskih brodova, koje su mještani uopšteno zvali „Turci”. Ukoliko odlučite posjetiti Scalu dei Turchi, a želite izbjeći gužvu, prošećite nekoliko stotina metara duž kamene obale do pješčanih uvala koje imaju znatno manji broj turista. Popnite se na vrh na kome se možete udobno smjestiti u neki od stjenovitih džepova i uživati u zalasku sunca čiji odsjaj na bijelim stijenama stvara nezaboravnu sliku.

174 |novembar

175

Mesina

176 |novembar

Milazzo

177

Piana Degli Albanesi

kulturi i jeziku, umjetnosti i gastronomiji. Formirana je u 15. vijeku od stra-

Piana Degli Albanesi nećete naći na svim ne grupe albanskih izbjeglica te se u turističkim mapama Sicilije, ali je ona ovom malom mjestu govori isključivo za mene ujedno i najljepše mjesto na poseban dijalekt koji potiče sa juga Alsvijetu. Piana se nalazi na 2600m nad- banije - Arbërisht. Lokalci jako drže do morske visine, okružena planinama, svoje tradicije i kulture, te se albanska na samo 15 kilometara od Palerma. Je- obilježja mogu vidjeti i među najmladinstvena je po svojoj istoriji, lokalnoj đim generacijama, dok ćete italijanski

178 |novembar

jezik rijetko čuti na ulicama ovog grada. tak da odavde potiču najbolji „cannoli” Piana možda jeste još jedan ušuškani na svijetu. Ovaj sicilijanski dezert pravi sicilijanski gradić sa strmim uskim uli- se od tijesta u obliku tube punjen krecama i neodoljivim kamenim kućama, mom od rikota sira i obavezna je poali priroda koja ga okružuje je zaista slastica koja se nudi u skoro svim sicilijedinstvena. Beskrajna divlja priroda, janskim kafeima. Nakon što ih probate nestvarne pećine i jezera su nešto što biće vam jasna čuvena rečenica iz filma nikako ne treba propustiti. Ono što je Kum: „Leave the gun – take the cannoli” česta asocijacija za Pianu jeste poda-

179

180 |novembar

181

Palermo i Monreale Palermo i Monreale su susjedni gradovi koji su oduvijek bili povezani kroz istoriju. Palermo je veći, popularniji, egzotičniji, dok je Monreale mali, ušuškani gradić idealan za odmor od buke i haotičnog gradskog života u Palermu. Palermo je kroz istoriju bio pod okupacijom brojnih naroda, pa se u ovom gradu mogu primjetiti najrazličitiji kulturni uticaji, od primjera arapske/normanske arhitekture do predivnih baroknih zgrada. Dobra stvar u Palermu jeste to što su sve atrakcije na vrlo maloj udaljenosti jedna od druge. Katedrala u Palermu je vjerovatno prvo mjesto na koje će vas odvesti Sicilijanci u želji da vas impresioniraju. I zaista, njena spoljašnjost što zbog svojih dimenzija, što zbog očuvanosti detalja, oduzima dah. Ulaz u katedralu je besplatan, a boravak unutra izuzetno prijatan. Nastavljajući od Katedrale kroz Corso Vittorio Emanuele (najvažnija ulica u Palermu) ono što ne može ostati neprimjećeno jesu sjaj i siromaštvo koji stoje jedno do drugog.

182 |novembar

Nasuprot impozantne katedrale nalazi se oronula zgrada, baš kao što su se i nasuprot glamuroznih juvelirnica i skupocjenih prodavnica smestili ulični prodavci i oronuli lokali. Ono što ne treba propustiti u obilasku je i veliko raskršće Quatro Canti koje predstavlja srce starog grada. Ovo raskršće čine četiri zdanja u baroknom stilu sa konkavno zakrivljenim pročeljem, a svaki je jedinstven na svoj način. Ovo mjesto se još naziva i „teatar sunca” usled konstantnog prisustva sunčeve svjetlosti koja drugačije obasjava fasade u različitim periodima dana. Odmah iza Quatro Canti nalazi se i fontana Pretoria, poznata i kao „fontana srama”, još jedna od glavnih turističkih atrakcija. Ovaj naziv može da zahvali nagim skulpturama i činjenici da se preko puta nalazi crkva sa čijeg su prozora kaluđeri godinama sa sramom morali da gledaju na ovo umjetničko djelo. Dok ste u Palermu, svakako ne treba zaobići ni Teatro Massimo, Katakombe koje su jedinstvene u Evropi, prekrasnu crkvu San Giovanni degli Eremiti kao i uli-

183

čne markete kao što su Vucciria i Ballaro. buke, moći da uživate u sicilijanskim deAko se nađete u Palermu, ne zaboravite licijama. Ja bih svakako preporučila da probati lokalne specijalitete. Antica Foca- probate pane con panelle (pecivo punjecceria San Francesco je mjesto koje svaka- no smjesom od slanutka) i arancine (poko treba pomenuti, a gdje ćete, u prelije- hovane rižine okruglice punjene mesom) pom ambijentu izolovanom od gradske u koje se Sicilijanci kunu.

184 |novembar

185

186 |novembar

Za razliku od prilično bučnog Palerma, u Monreale možete doći i uživati u lokalnim vinima sa pogledom na panoramu Palerma i Tirenskog mora. U središtu Monrealea nalazi se katedrala koja je jedno od arhitektonskih čuda srednjeg vijeka. Unutrašnjost krije prekrasne mozaike, a osim toga možete se popeti i na vrh tornja ili uživati u šetnji svečanim vrtovima.

187

188 |novembar

Baelstrate

189

Životni stil

Tekst: Dragana Ilić @_oatflake_

UmetniÄ?ke transformacije mapa

čke stvarnosti terena koji prikazuju već i slika društvenog konteksta u kome su nastale. Danas, s tehnologijom u džepu i informacijama dostupnim posle svega nekoliko klikova, ljudi nedovoljno pažnje posvećuju mapama. Jedan srednjoškolski profesor u Americi, godinama je započinjao časove geografije sa novim razredom tako što bi zamolio nekog od učenika da pokaže Sjedinjene Države na mapi sveta. Već deset godina kako na ovaj način započinje svoje časove, nijedan učenik (čak i nekoliko njih unutar istog razreda) nije umeo da pronađe Sjedinjene Države na mapi! Prema časopisu Time, „30 posto Amerikanaca ne ume na mapi da razlikuje sever od

Izrada mapa jedan je od najstarijih i naj- juga“. čudnovatijih oblika komunikacije. Karte su bile urezivane na kamen i drvo; Mi vas nećemo propitivati ovom prilicrtane po pesku i snegu, na papiru i kom već vam skrećemo pažnju na nekopergamentu; na koži i tkanini. Učenje liko umetnica koje su mapama pristuo orijentaciji u prostoru, čitanje mapa i pile na jedan drugačiji način. One nisu razumevanje kako da ih koristimo kao videle samo ono što svi mi primećujeprostornu predstavu specifičnog jezika, mo, već su ih učinile još interesantnijim, suštinski je važno za obrazovanje gra- primamljivijim i tako ukazale na njihov đana. Karte nikad nisu samo odraz fizi- značaj.

192 |novembar

Madlin de Skuderi

nost) koju je predstavila u istorijskom romanu, objavljivanom u deset tomo-

Madlin je rođena 1607. godine u Le Ha- va u periodu od 1654. do 1660. godine. vreu, u bogatoj aristokratskoj porodi- Njeno delo je primer alegorije karata ci. Tokom odrastanja odlučuje da će se ljubavi. Ono otvara nove načine koripridružiti bratu, dramskom piscu Žoržu šćenja mapa za pričanje priča koristeći de Skuderiu, a zatim se i seli se u Pa- istu kao posrednika. Ovakav poduhvat riz. U Parizu počinje da objavljuje svoja imao je pozitivan efekat na percepciju dela pod bratovim imenom. Primaju je diferenciranih međuljudskih osećanja. u Hôtel de Rambule (mesto okupljanja Madlin je autorka opsežnih pustoloknjiževne elite) gde kasnije osniva salon vno-istorijskih-ljubavnih romana orijepod imenom Société du samedi (Društvo ntalne ili antičke tematike i baroknog subote).

stila koji su stekli popularnost zahvaljujući idealističkim ljubavnim projekcija-

Madlin je bila vrlo plodan pisac, a u ma, ali i čestim aluzijama na događaje kontekstu naše priče, interesantna i iz života zbog čega se njena dela mogu po tome što u njenoj književnosti me- sagledavati i kao alegorije modernog sto pronalazi kartografija. Naime, ona društva XVII veka. je osmislila kartu zemlje Tendre (než193

Džejn Hamond

nje nesvesnog. Delikatni leptiri plutaju po mekanoj karti Južne Amerike, Afri-

Džejn je savremena američka umetnike, Azije i Srednjeg istoka, simbolišući ca koja živi i radi u Njujorku. Studira- nežno buđenje kratkovečne prirode la je biologiju i poeziju, a 1972. godine sveta. Mnoga njena dela zasnivaju se završava studije umetnosti. Pohađala na snovima. Njeni radovi se odnose na je studije na Državnom univerzitetu u aktuelni društveni trenutak, a kako veArizoni, i stekla priznanje na odseku za liki broj informacija danas ostaje zanekiparstvo na Univerzitetu Viskonsin. maren zbog mnogobrojnih tema koje Godinama je svoju umetnost ograniča- izbijaju u prvi plan i preuzimaju primat vala na slike iz kolekcije koju je stvorila kako na društvenim mrežama tako i u tokom sedamdesetih i osamdesetih, ali tradicionalnim medijima, ona ima za cilj će kasnije pomeriti svoje granice istra- da na ovaj način probudi interesovanje žujući razne stilove slikarstva i skulptu- kod posmatrača. Koristi brojne tehnike i re, kao i jedinstvene teksture. Neka od materijale kako bi stvorila kolaže mentalnjenih poznatijih dela su Masindi i Fallen. nih asocijacija i vizuelnih doživljaja. SlojeTokom rata u Iraku, Džejn je sanjala vi boje imaju više veze sa trajanjem nego kartu Srednjeg istoka prekrivenu le- sa teksturama. Karte leptira su povezane ptirima. Za nju je slikanje ulazna tačka sa idejom o ciklusima življenja i umiranja. za pristup koji podrazumeva mapira-

194 |novembar

Mona Hatoum Ova palestinska multimedijalna umetnica živi u Londonu, a rođena je 1952. godine u Libanu. U svojim radovima se često bavi politikom i pitanjima koja se tiču roda i tela. Studirala je umetnost na Slade School of Art u Londonu. Mona se oprobala u različitim umetničkim disciplinama, uključujući instalaciju, skulpturu i performans, a mape je koristila u mnogim svojim projektima. Za njen rad Present Tense iz 1996. godine postavlja se pitanje zašto je umetnica napravila masu od maslinovog ulja, staklenih perlica i hiljade sapuna i šta takav prikaz treba da simbolizuje. Odgovor daje stručnjak za kartografiju Džon Hesler govoreći da je poenta „u izboru forme, boje i tematskog naglaska, kako bi gledalac mogao zaviriti u skrivenu, retko smatranu četvrtu dimenziju kartografije: onu pronađenu u umovima samih kartografa.” Preko rešetke od 2.400 kvadratnih blokova sapuna, postavljene su lebdeće linije sićušnih crvenih staklenih kuglica ugrađenih u površinu tako da prekrivaju nepoznatu mapu. Na njima se prikazuju nepovezane teritorije za koje je postojao dogovor da se vrate pod palestinsku kontrolu prema 195

Sporazumu iz Osla 1993. Mona veruje da mapa poseduje duboki stvaralački potencijal i trajnu snagu, a da je ta snaga izražajnija ukoliko je kartograf u srcu umetnik. Ona je ceo svoj život provela u egzilu, zato i ne iznenađuje što su geografija, nacionalnost i dislokacija u fokusu njene raznovrsne umetničke prakse, kroz koju poziva gledaoce da razmotre svoje mesto u savremenom svetu i njihov odnos prema sukobima koji se dešavaju. Ariana Litman Ariana Litman (rođena 1962. u Lozani) je ćerka britanca i egipćanke. Godine 1981. napustila je Švajcarsku kako bi studirala međunarodne odnose i istoriju muslimana na univerzitetu u Jerusalimu. Godine 1986. završava Fakultet društvenih nauka za međunarodne odnose i istoriju muslimanskih zemalja na hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Potom je 1991. diplomirala umetnost i dizajn, a 2004. pohađa Jevrejsko-arapski seminar o dokumentarnoj fotografiji i novinarstvu. Nekoliko godina je radila kao fotograf, a njen rad se konstantno menjao u zavisnosti od studija koje je uporedo završavala i situacija sa 196 |novembar

kojima se susretala na terenu. U tom strane Katastra Palestine 1947. godine, periodu pratila je događaje kao što je da bi se potom 1955. godine pojavila izlazak izraelske vojske iz pojasa Gaze se na reviziji od strane Izraelskog kata2005. godine. U preiodu od 2006. do stra. Ariana je napravila kartu „ranjene 2008. radila je kao slobodna fotografki- zemlje“ u Jerusalimu, kada je shvatila nja sa Marlin Šniper, dopisnicom švaj- da može da iscrta mape, da promeni carskog lista Tages-Anzeiger sa Bliskog redosled njihovih kodova i granica, da Istoka. Trenutno je viši predavač na od- ukloni njihovu hegemonističku snagu seku za inkluzivni industrijski dizajn na i iznova ih sastavi. Na taj način je želefakultetu Hadasah u Jerusalimu. U Mu- la da prevaziđe parališući efekat nasizeju nauke u Jerusalimu predstavljen lja koje je neka osoba doživela kao civil je njen rad koji se odnosi kako na bri- suočena sa situacijom u kojoj nije imasanje teritorije tako i pamćenja. Karta la nikakvu kontrolu niti mogućnost da Jerusalima je bila postavljena na podu. nešto promeni. Ona u svom radu izmiSastavljena, nacrtana i štampana od šlja nove, simbolične granice i izrađuje

197

apsurdne mape koje su vremenom prihvaćene u procesu meditativnog šivenja. Iako uvek stvara imaginarne mape, ona dodaje da one nisu ništa manje izmišljene od onih koje su stvorene od početka ljudske istorije. Sve mape, čak i iako slede objektivne kodove, na neki način stvaraju subjektivnu stvarnost koja sledi predviđene ili prikrivene političke planove, ističe ona.

198 |novembar

199

Životni stil

Tekst i foto: Marko Popadić @ofucanimanastirskimacak

Radna soba gospodina T.

adna soba gospodina T. nala-

baviti u kasnim studentskim danima.

zila se na kraju hodnika njego-

Kao neko ko je uvek bio čovek od pa-

ve malene kuće. Ne pretera-

žnje, izuzetno odgovoran i precizan,

no velika, sa prozorom koji je gledao

nekako je prirodan splet događaja

na sever i nešto malo nameštaja, ta

bio da se sve to u jednom trenutku

soba bila je njegovo omiljeno mesto

kanališe ka jednom ovakvom pozivu.

na svetu. U njoj je provodio najviše vremena, ispisujući neku od svojih

Soba beše okrečena u bež. Levo i de-

svezaka sa tvrdim povezom, istražu-

sno od vrata koja su bila pravo na-

jući oblast kojoj je posvetio svoj život.

spram prozora, prostirale su se police

Gospodin T. se kartografijom počeo

za knjige, visoke i široke duž čitavog

200 | novembar

zida. Na polici koja se nalazila levo

je sa sobnim cvećem čije je gloma-

od vrata bile su pravilno raspoređe-

zno lišće davalo životnost prostoru.

ne knjige. Bilo je tu atlasa, udžbenika,

Na četvrtoj stolici koja se zajedno

raznih kataloga koji su bili usko po-

sa radnim stolom nalazila desno od

vezani sa interesovanjem gospodina

prozora, bio je izložen veliki globus.

T. Pored knjiga i stručne literature,

Radni sto gospodina T. gotovo uvek

prostor na tamno braon lakiranoj

je bio prazan, budući da je često

polici zauzimale su i sveske koje su

putovao. Na tamno braon drvenoj

uredno arhivirane. Desno od vrata,

ploči ležale su dve sveske, jedna u

na polici istovetnog izgleda polici sa

koju je zapisivao svoje uvide, a koja

leve, nalazilo se drago i poludrago

će kasnije završiti na polici zajedno sa

kamenje, doneseno iz raznih delova

ostalim sveskama, i jedna u kojoj su

sveta; nekoliko lupa od kojih je sva-

neuredno bile ispisane šifre, brojke

ka u prečniku za centimetar manja

i koordinate. Glavno mesto na sto-

od prethodne, nekoliko svitaka koji

lu zauzimao je atlas, iškraban i ko-

bi, onda kada bi bili rašireni, prikazi-

rišćen godinama. Nekoliko komada

vali karte različitih delova sveta, i još

poludragog kamenja koji su se zarad

poneka sveska. Na zidovima osvet-

istraživanja našli upravo tu, zajedno

ljenih prirodnom svetlošću što se sa

sa visokom vazom u kojoj se nala-

prozora spuštala do svakog kutka

zilo suvo cveće činili su prostor još

sobe, visile su uramljene karte, sta-

dinamičnijim. Po parketu u sobi bile

re razglednice adresirane na gospo-

su raširene najrazličitije mape. One

dina T. i jedna velika karta sveta, po

su se pružale sve do izlaza iz sobe, a

izgledu, reklo bi se – obilato korišće-

bilo ih je svuda osim ravno naspram

na. U ćoškovima sobe bile su visoke

vrata koja su gledala na visoki prozor

barske stolice prebojene u crno. Na

sa severne strane kuće.

tri stolice nalazile su se velike saksi-

201

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net