Plezir magazin #66

MART 2019.

BROJ 66

Uvod

N

ajava proleća praćenog sve dužim, sunčanim danima i buđenjem prirode navela nas je da se u ovom izdanju osvrnemo na jednostavnost i lepotu rađanja novog života. Blisko u vezi s tim bujanjem i raskoši koju priroda daruje je i priča o semenu koje u sebi nosi klicu života i opstanka, i našoj dužnosti da ne dozvolimo da se trend gubljenja biljnih vrsta ovom brzinom nastavi. Tu je i priča o pčelama kao oprašivačima od kojih čitav ekosistem zavisi, baš kao i ona o šumama koje svim stanovnicima ove lepe planete omogućavaju život. To su neke od priča koje smo želeli da podelimo sa vama, i da vam kažemo da nije kasno da briga za okruženje koje smo kao vrsta na brojne načine zloupotrebili i porobili, postane vrednost kojom ćemo se voditi i vrednost kojoj ćemo svoje potomke učiti.

Za neke promene nije potrebno da raspolažemo velikim uticajem, dovoljno je da se informišemo i tako osvešćeni i opremljeni znanjem o postojanju alternative u mnogim situacijama odaberemo onu koja nije na štetu planete i živih bića sa kojima je delimo.

Gledano s one lepše strane, primenom mera koje nisu na štetu drugih živih bića oplemenjujemo i svoje živote. Iskoristite ove lepe dane, prošetajte do šume i udahnite život punim plućima, pronađite vremena i načina da u vaš svet inkorporirate rad sa biljkama, dodir sa zemljom. Posadite začinske biljčice koje ćete uzgajati na simsu prozora, uredite vrt ispred zgrade raznobojnim cvećem, napravite jednostavnu pojilicu u dvorištu na kojoj će pčele moći da se odmore i popiju malo vode.

Uvedite male promene i procvetaćete i vi i vaše okruženje!

Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

2

| mart

Sadržaj

Onlajn špartanje

006

Književnost

Priroda kao književni lik

108

Životni stil

Čajdžinica Reaching out

016

Zdravlje

Milan Damjanac

116

Umetnost

Upornost je stvorila leptira

024

Putovanje

Tajland

126

Leksikon

PROCVAT

030

Putopis

Park Guelj

134

Životni stil

Cvetne ljubavi iz vizure 042 jedne istoričarke

Moda

Krinolina u doba kraljice Viktorije

142

Ekologija

ZMAG-ova društvena 050 banka semena

Književnost

Slušanje književnosti

150

Ekologija

Oda zujanju

060

Muzika

La Banda

160

Ekologija

Factory of Joy

070

Životni stil

Osmeh i orasi

168

Ekologija

Šume koje nestaju

080

Životni stil

Ja reditelj svog života 172

Eko dizajn

Pletivo by Plezir

092

Uradi sam

3 začinske biljke u jednoj saksiji

178

3

Redakcija

Teodora Kovrlija

4

| mart

Dušan Mažibrada

Milena Goševski

Andrijana Kovrlija

Nina Simonović

Anđela Đurašković

Sara Savčić

Jelena Gavrilov

Dejana Vukadinović

Jelena Cvetić

Merima Aranitović

Marija Radojković

Ana Stambolić

Dragana Ilić

Marko Popadić

Aleksandra Marković

Plezir

Katarina Đošan

Aleksa Mitranić

by Plezir

Pletivo

5

Online ĹĄpartanje Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

6

| mart

O

vomesečno špar tanje bojimo svim nijansama zelene boje i začinjavamo ga mirisom tek proc vetalog c veća. U skladu sa iščekivanjem proleća i temama kojima smo se ovog meseca bavili u ostatku broja, za vas sam izdvojila omiljene sajtove, emisije, Instagram i You Tube naloge, fokusirane na prirodu, baštu, c veće i održiv način života.

7

The Plant Based Podcast Ukoliko ste ljubitelj biljaka ovaj podkast će biti prava zelena poslastica za vas, budući da pokriva čitav spektar raznovrsnih tema, daleko šire od klasičnog baštenskog podkasta.

Elen Mari i Majkl Peri su pasionirani ljubitelji i poznavaoci biljaka i autori emisije u kojoj možete otkriti pregršt interesantnih stvari koje se tiču ove teme, bilo da je reč o njihovom uzgoju, ishrani baziranoj na biljkama, lekovitim pripravcima od bilja pa i odeći sačinjenoj od bilja. U emisiju dovode interesantne i stručne sagovornike od kojih dosta možete naučiti, što je jedan od najvećih kvaliteta ovog podkasta.

8

| mart

On the acre Rejčel na svom blogu i istoimenom Instagram nalogu beleži svoje baštovansko-šumske avanture.

Tu možete pronaći uputst va za bojenje tkanina pigmentima iz biljaka, različite recepte za pripremu jednostavnih a ukusnih obroka, savete za različite uradi sam projek te kao i cr tice iz života autorke.

Generalno, brojne ideje kako efikasno upotrebiti resurse koji vas okružuju tako da što manje st vari završi na otpadu. Ukoliko imate potrebu da u vašu svakodnevicu više inkorporirate biljke, ovaj inspirativan profil vam u tome može biti od pomoći.

9

The Kul Kul Farm Maria i Orin su preseljenjem na Bali pokrenuli edukativni centar i farmu oko koje se stvorila zajednica koja okuplja različite stručnjake u oblasti organskog baštovanstva, izrade čajeva i lekovitih melema, pripreme hrane, permakulturnog dizajna, gradnje lokalnim, prirodnim materijalima i uopšte temama koje se tiču održivog, ekološkog načina života.

Na farmi se organizuju interesantne radionice i kursevi, ukusne večere sačinjene od namirnica koje su sami proizveli, a posetioci imaju priliku da obiđu i njihovu organsku farmu na kojoj rastu brojne egzotične, lokalne namirnice. Ukoliko vas put odvede na Bali, The kul kul farm-a je mesto koje morate obići, a do tada uživajte u zanimljivim postovima koje na svom Instagramu redovno dele.

10 | mart

Simply living well „Slov liwing“ filozofija koja podrazumeva jednostavan život u skladu sa prirodom, bez prevelikog uticaja na nju je ono po čemu je ovaj Instagram profil prepoznatljiv. Julijin profil simply.living.well je virtuelni kutak koji ne možete da ne volite!

Kod nje uvek možete pronaći nove ideje kako da stvari koje već posedujete upotrebite na nove načine, kako sami možete napraviti brojne korisne stvari za domaćinstvo od sredstva za čišćenje na prirodnoj bazi bez toksičnih materija, do aromatizovanog putera, ukusnog čaja, univerzalnog melema ili sirupa za kašalj.

11

Monty Don’s Japanese Gardens Ovaj šarmantni britanski baštovan na čijim televizijskim serijalima su stasale generacije baštovana i ljubitelja prirode je čovek koga ne možete da ne volite! Njegov novi serijal u okviru koga su emitovane tek dve epizode, obe možete pogledati besplatno (Epizoda 1), (Epizoda 2), u fokusu ima čuvene japanske vrtove i bašte. U razgovoru sa stručnjacima koji brinu o japanskim vrtovima saznaćete kako baštovani ručno čupkaju hiljade listića dnevno da bi svaka krošnja izgledala savršeno, naučićete zbog čega je cvetanje japanske trešnje događaj kome se čitava nacija raduje i dobiti ideje kako napraviti minijaturnu zen bašticu u kućnim uslovima. (Sara hvala na preporuci)

12 | mart

Forest finders Da, imam potrebu da vam preporučim još jedan profil inspirisan prirodom, šumama i cvećem. I ne, ne mislim da mi ovakav sadržaj može ikada dosaditi. Nadam se ni vama!

Peni Kingan, autorka ovog onlajn kutka na svom profilu deli fotografije iz bašte, zanimljive cvetne aranžmane i ideje za dekoraciju doma elementima iz prirode. Osim toga Peni izrađuje i šarmantne krpene lutkice koje se savršeno uklapaju uz rustičan stil koji preovladava na njenom profilu. Lutkice prodaje na Etsiju, a ukoliko ste dovoljno spretni možete se oprobati i u nekom uradi sam projektu i napraviti svoju verziju od krpica koje ne znate kako drugačije da iskoristite.

13

Bela reka Farma Bela reka je domaća farma smeštena na Homoljskim planinama u netaknutoj prirodi. Na svom Instagram profilu prikazuju život i aktivnosti vezane za jednostavan, seoski život u skladu sa prirodom. Na ovaj način imate priliku da zavirite u svakodnevicu životinja koje ovde žive, ali i saznate kako u njihovoj mlekari nastaju određeni mlečni proizvodi kao što je recimo domaći kačkavalj od ovčijeg mleka. Farmu možete posetiti, a kada ogladnite možete se počastiti domaćim specijalitetima u njihovom restoranu. Navedeni profil je pravo osveženje u pogledu sadržaja i prezentacije, zbog čega sam poželela da ga uvrstim u ovomesečne preporuke.

14 | mart

Koncept boljeg života Je profil čije Instagram storije volim zato što svakodnevno mogu saznati nove, interesantne stvari na temu održivog načina života i uživati u fotografijama prelepe prirode naše zemlje. Instagram „priče” možete pogledati i sa zakašnjenjem naknadno budući da većinu njih možete naći razvrstane u odgovarajućim sekcijama na profilu. Sadržaj ovog, optimizmom obojenog, kutka motivisaće vas da svoju svakodnevicu učinite još zelenijom, a svoje okruženje pogledate drugim očima.

15

Životni stil

Čajdžinica Reaching out Tišina koja se daleko čuje...

61

| mart

Tekst: Nina Simonović @nina.simonn Fotografije: Nina Simonović ; Reaching out privatna arhiva

N

akon: „Kako to da putuješ sama?“ pitanja, drugo koje mi najčešće mnogi postavljaju je: „Šta tražiš po svetu?“. E pa dragi moji, tražim lepotu, dobrotu, istinu, nadu, jedinstvene priče koje slave različitost i jednakost. Sve se to može naći u jednom izlasku ili zalasku sunca, u susretu sa drugim putnikom, u zalogaju lokalne hrane, planini i besnom talasanju mora, osmehu prodavca na pijaci koji ne govori tvoj jezik ali ti pogledom poručuje svako dobro, znatiželjnom detetu koje ne zna za društvom i politikom nametnute predrasude. Znam da će skeptici reći da se sve to može naći i u „svom dvorištu“ i ja pozdravljam taj izbor, ali biram da svoje postojanje na ovoj planeti oplemenim izlaženjem iz zone komfora i divnim ljudima koje upoznajem na svojim putovanjima. Upravo takva jedna nežna, plemenita priča se krije iza vrata čajdžinice Reaching out u jednom malom, priobalnom gradu u Vijetnamu.

Posle par nedelja provedenih na prohladnom severu Vijetnama, oberučke sam prihvatila sunce i ponovno leto u gradiću Hoi An. Radovala sam se susretu sa ovim gradom u centralnom delu Vijetnama, za koji su mi svi ljudi koje sam usput upoznala rekli isto – da je to jedno od najmagičnijih mesta u toj zemlji. To sam naravno uzela sa rezervom jer mi je sever zemlje već ukrao srce i razbacao njegove delove po pirinčanim poljima i nestvarno lepim planinskim predelima.

Kratka šetnja kroz stari grad Hoi Ana me je razuverila; dočekao me je niz starih, savršeno očuvanih kućica sa jarko žutim fasadama, izlizanim tek toliko da im daju taj koketan šarm patine. Tamno braon drvene žaluzine i balkoni odlično pariraju živopisnim eksterijerima. Šlag na torti su raznobojni lampioni i mnoštvo zelenila ispred svake kuće.

Ako postoji poezija u arhitekturi, ovde je možete naći. Kako to da grad star više od 2200 godina ima tako dobro očuvanu i konzistentnu spoljašnjost?

Tajna je u velikom radu i trudu da se autentičnost konzervira. Veliku zaslugu ovakvom izgledu građani duguju brižljivom čuvanju i pomoći pri obnovi koju im UNESCO pruža već dvadesetak godina.

Grad sa možda najvećim brojem „artisana“ po kvadratnom metru krije najbolje krojače u zemlji i najtalentovanije majstore za ručnu izradu lampiona od svile. Pri prvom sumraku Hoi An svetli najlepšim bojama i veoma lako i brzo vas prenosi u neku drugu, lepšu i umetnički obojenu stvarnost. Dnevna žega vas primorava da hlad potražite u jednom od brojnih kafića. Čudnim spletom okolnosti, potpuno lako i gotovo neprimetno sam se odrekla svakodnevne kafe (i to u Vijetnamu, koji važi za jednu od najboljih destinacija za ljubitelje kafe) i opet se vratila ispijanju čaja. Prigušeno svetlo, mnoštvo ventilatora i natpis „Teahouse“ iznad vrata su me prizvali – ulazim unutra i biram svoj sto.

Na stolu je izložena tacna sa kockicama na kojima je napisano Račun, Meni, Hvala, Mleko, Led... Pored kockica leže prazni papirići i drvene olovke.

i kafu. Na ovaj način već 20 godina, u ovom trenu sa više od 70 zaposlenih, Reaching out posluje po principu fairtrade-a, daje doprinos lokalnoj umetničkoj sceni, fokusira se na organsku Ovo je čajdžinica u kojoj glavnu ulogu proizvodnju, i što je možda još važnije ima tišina, ali ne ona neprijatna. Tišina – čini da se osobe sa invaliditetom oseumirujuća, koja godi i ohrabruje. Tišina ćaju važno, cenjeno i ispunjeno. koja poziva na naše vreme i vreme za samorefleksiju. Nema WiFi-ja, što po- Rado sam se igrala kockicama tog pomaže da se bolje koncentrišete na podneva, posmatrala svet iz jedne drutrenutak u kome ste i na taj srk čaja ili gačije perspektive i sporazumevala se kafe. osmehom. Rado sam zastala na tih sat ili dva i uživala u ritualu ispijanja čaja u Tek kada kročite na ovakvo mesto, potpunoj tišini. shvatate koliko svakodnevica može biti zaglušujuća ukoliko joj to dopusti- Nikada ne potcenjujte moć tišine. Pote. Elem, Reaching out je rezultat socija- trebna nam je češće nego što to želimo lnog preduzetništva i to na dva fronta: da priznamo kako bi nas ponovo dou čajdžinici zapošljavaju ljude sa spe- zvala našem unutrašnjem biću. Nikada cijalnim sposobnostima (mnogo hu- ne potcenjujte ni ljudsku želju i potremaniji i korektniji naziv za grupu ljudi bu za umetničkim izrazom, jer on živi u sa oštećenim sluhom i govorom i dru- mnogim formama. I sada ja vas pitam gim vrstama invaliditeta, zar ne?), a u – šta tražite vi po svetu? istoimenoj zanatskoj radionici lokalne umetnike istih sposobnosti koji izrađuju tradicionalne lokalne suvenire i proizvode poput keramičkih setova za čaj

Umetnost

Tekst: Ana Stambolić @anastambolic

UPORNOST JE STVORILA LEPTIRA

24 | mart

„Umetnost i priroda će se boriti sve dok jedna drugu ne pokore, tako da pobeda bude jednaka: onaj koji je pokoren biće pobednik u isto vreme.“ – Maria Sibylla Merian

M

aria Sibila Merijan je bila prirodnjakinja, istraživačica i jedna od pionirki moderne entomologije (nauka koja se bavi proučavanjem insekata). Ona je svojim detaljnim istraživanjima i živopisnim ilustracijama uspostavila temelje ne samo entomologiji već i ekologiji i ilustraciji.

je, Maria objavljuje knjigu Der Raupen wunderbare Verwandlung und sonderbare Blumennahrung (The Caterpillar, Marvelous Transformation and Strange Floral Food). To je prva knjiga koja je dala detaljan opis životnog ciklusa insekata, kao i njihovih odnosa sa okruženjem. Dok su drugi naučnici predstavljali svoje primerke u posebnim Rođena je 1647. godine u Frankfu- kategorijama, ona je prikazala životinje, rtu, tada slobodnom gradu Svetog ri- biljke i insekte zajedno. mskog carstva. Oca je rano izgubila pa je odrasla uz očuha Jakoba Marela koji Ni u privatnom životu nije radila kako je bio slikar. Od malih nogu pokazivala i „šta bi trebalo“ već je slušala sebe i je interesovanje kako za crtanje tako i sledila svoje snove. U vreme kada je za botaniku i zoologiju. Volela je pažljivo bilo gotovo nezamislivo i neprihvatljida posmatra i analizira biljke i insekte, vo da žena bude samostalna, radoznai onda sve to beleži putem ilustracije. la i slobodoumna, ona je odlučila da se bori za sebe i za ono što voli. NaVeć sa trinaest godina je započela hobi pustila je muža i sa ćerkama se seli u koji će se pretvoriti u njen životni po- Amsterdam, grad koji je 1699. godine ziv. Počela je da posmatra gusenice i bio sponzor njenog putovanja u Sunjihovu metamorfozu (transformaci- rinam (tadašnja holandska kolonija). ju u moljce i leptire). Zahvaljujući svo- Ovde je provela gotovo dve godine jim istraživanjima uspeva da opovrgne prikupljajući i proučavajući egzotične Aristotelovu teoriju koja opisuje njihov uzorke flore i faune Surinama i Južne postepen razvoj iz blata.

Amerike. Putovala je sa starijom ćerkom tako da boravak dvema ženama nije Kada je imala osamnaest godina, uda- bio lak. Holandski plantažeri ih nisu la se za slikara Johana Andreasa, koji shvatali ozbiljno pa od njih nije imale je bio učenik njenog očuha. Njih dvoje nikakvu pomoć. Iz tog razloga ona se se sele u Nirnberg i dobijaju dve ćerke. zbližava sa porobljenim Afrikancima i Tu su proveli četrnaest godina za koje domorocima koji su joj pomagali da privreme je ona stvorila neverovatnu ko- kupi potrebne uzorke za istraživanje i lekciju ilustracija. Težila je tome da za- koji su sa njom delili svoja znanja vezabeleži ne samo anatomiju onoga što je na za lekovita svojstva biljaka. Merijan proučavala već i njihove životne ciklu- je obolela od malarije što ju je nateralo se i interakciju sa drugim živim bićima. da se vrati u Amsterdam.

Posle dve decenije pažljive opservaci-

26 | mart

U periodu od 1701. do 1705. godine pravi kolekciju ilustracija kako bi prikazala faze razvoja insekata organizovane oko kultivisanih i divljih biljaka koje je pratila i posmatrala tokom svojih putovanja. Godine 1705. objavljuje svoju najznačajniju knjigu Metamorphosis insectorum Surinamensium (Metamorfoza insekata Surinama). Ovaj rad je otkrio nepoznate biljke i životinje Starog kontinenta i na neki način oslikao brutalnost kolonijalizma (u knjizi ona opisuje kako su Indijanke, koristile seme određenog cveta – „the peacock flower“, kako bi abortirale i na taj način spasile svoju decu od okrutnosti ropstva).

Nakon smrti počeli su da osporavaju njen rad i istraživanja. Mnogi su smatrali da su njena istraživanja nepouzdana jer se oslanjala na znanje i iskustvo robova. Činjenica da je bila žena i da nije imala formalno naučno obrazovanje dodatno je uticala na diskreditaciju nje i njenog dela. Iako je njen rad nastavio da inspiriše i utiče na generacije umetnika, njen doprinos kao naučnika bio je uglavnom zaboravljen. Međutim, naučnici XX veka će srećom imati drugačiji pogled na njen rad i doprinos svetu nauke. Nakon što su radovi ponovo procenjeni, potvrđeni i objavljeni, njen lik počinje da se štampa na novčanicama, poštanskim markicama a i mnoge škole ponosno nose ime MeriOvom knjigom raskošnih ilustraci- jam. Danas u školama svi učimo o stvaja koje detaljno opisuju životni ciklus rima koje je ona godinama istraživala i gusenica, crva, moljaca, leptira, kuka- oslikavala. ca, pčela i muva, Merijam je uspostavila međunarodnu reputaciju u svetu Istim putem nastavile su i obe ćerke nauke i ilustracije. Knjiga pored svoje Merjam. Starija Johana Helena se odseneprocenjive naučne, ima i značajnu lila u Surinam i postala poznata umetumetničku vrednost. U prilog tome go- nica, a mlađa Dorothea je bila naučni vori i činjenica da su njene ilustracije ilustrator i prva žena koja je radila za kupljene za cara Rusije, Petra I. Rusku akademiju nauka.

Svojim inovativnim istraživanjima i bogatim ilustracijama ona je mnogo toga učinila za svet nauke i umetnosti, a njen najveći doprinos su nova otkrića koja nose njeno ime (devet vrsta leptira, dve bube, šest biljaka).

28 | mart

Leksikon

PROCVAT Fantastične stvari se dešavaju kada imaš petlju da slušaš svoje srce i živiš svoju strast

Pripremila: Sara Savčić @sara_savcic Fotografija: Danilo i Sharon @daniloandsharon

30 | mart

K

ada smo dogovorili da radimo broj koji slavi prirodu, proleće i cveće, nisam imala dvoumljenja u pogledu toga ko su ljudi koje želim da pozovem da se upišu u naš leksikon ovog meseca. Družina okupljena oko kreativnih radionica cvetnog dizajna Procvat bila je prvi izbor iz očiglednih razloga. Maja, Coka i Branko su ljudi čija ljubav prema vlastitoj profesiji i strast u dekorisanju su toliko snažni i inspirativni da ćete čitajući njihovu priču osetiti snažan nalet motivacije ne samo da pogledate cveće drugim očima, već i da možda po prvi put u životu uzmete baštenski alat u ruke i otkrijete lepotu rada sa cvećem. Saznaćete šta njih pokreće, kakvo raspoloženje vlada na radionicama i naučiti kako u svakom danu možete pronaći razlog za slavlje i uživanje u maštovitim cvetnim aranžmanima.

Ispričajte nam kako se okupila ekipa kreativne radionice cvetnog dizajna Procvat?

najveća inspiracija i to želimo da prenesemo i na druge, a to je jedan od ciljeva Procvata.

Nas troje smo se upoznali davne 2003. godine na studijama pejzažne arhitekture na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Godine 2009. Maja i Coka osnivaju Studio Mušmula, a gotovo istovremeno Branko svoj Bloom Dizajn Studio. Razvili smo svoje osobene stilove i uvek sarađivali kao prave kolege. Posle skoro decenije rada osetili smo da smo spremni za nešto novo i krenuli u PROCVAT.

Pre Procvata, Marija i Coka osnovale su studio Mušmula, a Branko Bloom Design. Šta je bio povod da udružite snage van svojih studija i kreirate rascvetanu priču namenjenu edukaciji i igri?

Kada se kod vas rodila ljubav prema prirodi, cveću i dizajnu?

Pa, najverovatnije kada smo se i mi rodili. (smeh) Vremenom, kako smo sazrevali, učili i obrazovali se, ta ljubav je postajala ono što je danas. Svo troje dolazimo sa različitih strana, Branko je rođen u Mostaru, kako on kaže, odrastao na kamenju i hladnoj Neretvi. Ovo je duboko uticalo na njega i od početka u svom studiju Bloom Design upliće grane, mahovinu, kamenje u elegantne forme cveća i dizajna. Marija je odrasla u Čačku, u porodici koja se bavi rasadničarskom proizvodnjom. Od rođenja je živela u skladu sa prirodom i biljkama, što ju je predodredilo za profesiju pejzažnog arhitekte.

Radmila, poznatija kao Coka jedina je rođena u Beogradu, ali uzgaja božure i organsko povrće i nada se povratku prirodi.

Svo troje smo nekako oduvek živeli sa biljkama i ljubav prema njima čini nam se urođenom. Priroda je naša

Ideja o Procvatu je nastala sa ciljem da probudi svest o lepom i stilizovanom – venčanju, domu, kutku, vrtu… Životu! Takođe je nastao iz potrebe da se širi znanje i poveća kvalitet cvetnog dizajna u našem okruženju.

Baveći se stilizacijom i organizacijom događaja dugi niz godina, i stvarajući nove oblike i forme u cvetnom dizajnu, poželeli smo da svoje znanje i iskustvo podelimo sa drugima kroz specijalno osmišljene tematske radionice i predavanja… Da edukujemo i pokažemo kako da od prirodnih materijala ulepšate svaku posebnu priliku ili još bolje – svoju svakodnevicu! Verujemo da je znanje moć i da ga treba deliti i upravo zato je slogan Procvata – WE BELIEVE IN SHARING! Verujemo da se fantastične stvari dešavaju kada imaš petlju da slušaš svoje srce i živiš svoju strast. Želeli smo upravo da tu ideju širimo i svojim kolegama damo podstrek da rade i žive na taj način.

Energiju koju imamo nas troje kada smo zajedno želeli smo da podelimo sa svima koji gaje istu ljubav prema cveću kao i mi. Ta snaga, znanje, jačina koju imamo kada se udružimo, to je upravo ono što smo želeli da prenesemo na polaznike naših radionica.

33

Kako su koncipirane vaše radionice veliki prijatelji, Danilo i Sharon koji i ko sve može da učestvuje u njima? fotografišu svaku našu radionicu, zabeleže atmosferu i radove učeRadionice su koncipirane tako da se snika koje oni kasnije dobiju i koriučesnicima posle kratkog uvoda i te- ste u svom potrfoliju. orijskog dela daju zadaci i uz obezbeđen sav biljni materijal i alat, oni poje- Imajući u vidu da vas je troje, i da dinačno ili u grupama rešavaju iste uz prirodno, svi imate drugačije senzinaše mentorstvo, ali cilj je da oni što bilitete, preferencije i stilove, kako više toga samostalno urade. To nije postižete dogovor kada su radioniklasičan kurs aranžiranja i trudimo se ce ili dekoracija lepih događaja u pida podstičemo razvijanje svačijeg ori- tanju? ginalnog stila, uz smernice iz opših pravila dizajna, kombinovanja boja, Iako smo svo troje jako različiti, i u svotekstura i oblika. Radionice traju po ja dva studija radimo na potpuno razlijedan dan ali od jutra do večeri i vrlo čite načine, nemamo nikakvih problese intenzivno radi. Posebno biramo ma u dogovorima. Od začetka Procvaspecifične prostore gde se radionice ta mi smo imali ispred sebe jasnu sliodržavaju, birajući ambijent tako da ku o tome šta je cilj Procvata i kada je se uklopi u temu koju svaka radionica tako, rešenja zaista dolaze sama od ima. sebe. Najveći problem nam je da uklopimo termin za Procvat zbog gustih Na Procvat radionicama učesnici uče rasporeda naša dva studija. Pored kako da naprave nezaboravan pri- toga drugih problema nemamo. zor sačinjen od cvetnih aranžmana i drugih dekorativnih elemenata što Ljudi često imaju strah od deljenja mogu primeniti za stilizovana foto- znanja, informacija i resursa, megrafisanja, dekoraciju venčanja ili bilo đutim, vaše radionice na praktičan kog drugog događaja. način pokazuju da je taj strah neosnovan. Koje su to najlepše i Na radionicama prolazimo tehnike najvažnije lekcije koje ste vi naučikombinovanja materijala, korišćenje li u razmeni sa polaznicima vaših ukrasnog šiblja i neobičnog bilja u radionica? dizajnu i izrade cvetnih konstrukcija po poslednjim svetskim trendovima. Upravo je radionica Procvat zamišljePromovišemo intenzivnije korišće- na kao razmena znanja, a ne kao nje lokalno proizvedenog materijala i klasičan kurs aranžiranja. Ideja je da koncept održivog cvećarstva. polaznicima pomognemo da oslobode svoju kreativnost i pronađu Cilj je da polaznici sa radionice odu svoj lični stil. A kroz radionice smo sa novim veštinama ali i svežom shvatili da je najveća snaga Procvat inspiracijom i ohrabrenjem da slu- radionica upravo u toj razmeni enešaju svoje srce i žive svoju strast! rgije koja se dešava na našim radiVeliki značaj na našim radionicama onicama. Sada znamo da je najveći imaju zvanični fotografi Procvata, naši zadatak nas kao organizatora da osmi34 | mart

35

36 | mart

slimo „scenografiju” odnosno inspirativno okruženje, da obezbedimo najbolji materijal za rad a da magija počinje kada se svi skupimo i kada krene ta naša cvetna igra.

se pridruže, da budu gostujući predavači na našim radionicama. Za sada smo imali jedno takvo gostovanje ali se nadamo da će ih biti još mnogo. Mi kao ljudi koji rade sa biljkama smo strpljivi i znamo da za Na našim radionicama se oslobodi sve treba vremena, i Procvat će se tolika količina kreativne energije da još razvijati i rasti u raznim pravcima, ona daje efekat kreativne infuzije! sigurni smo u to!

Tako imamo učesnice koje nam se stalno vraćaju, dolaze na radionice Odakle dolazi cvetni materijal koji da napune baterije, i svi polako posta- koristite na radionicama? Koje nejemo zavisni od te „energije Procva- obično sezonsko cveće trenutno ta”. Ovako gradimo čitavu cvetnu zaje- koristite? dnicu koja prevazilazi granice naše zemlje (imamo učesnike iz celog re- Zalažemo se, i u tome svake godine giona) i time svakom radionicom ši- sve više uspevamo, da koristimo cverimo kreativnu energiju. Jako smo će domaće proizvodnje. To nam je ponosni na sve polaznike Procvata, bila davna želja, kojom smo sigurno najviše zbog toga što se vidi prome- prizvali proizvođače i podstakli ih na na i napredak u njihovom radu posle proizvodnju mnogih vrsta koje ranije dolaska na Procvat radionicu. Time nisu gajili u Srbiji. Bez lažne skromnoznamo da ima smisla to što radimo i sti, svojim uticajem smo promenili soda idemo ka cilju koji smo pred sebe rtiment cveća uopšte u cvećarstvu kod stavili. nas, pa se to jako odražava i na proizvodnju.

Sarađujete sa mnogim divnim i kreativnim ljudima u okviru Procvata, Cveće domaće proizvodnje je svežije u poput dizajnerke Mali Iv. Ukoliko odnosu na uvozno, manje stresirano, neko želi da svojim znanjem i isku- manje tretirano različitim herbicidima. stvom doprinese razvoju vašeg cvet- Korišćenjem istog, podstičemo lokalnog tima, ima li prostora za tako ne- nu proizvodnju, smanjujemo loš uticaj što? na životnu sredinu i snižavamo cenu konačnog proizvoda što je sve veoma Procvat je od svog početka privu- važno i mnogo više održivo i odgovorkao zanimljive ljude iz svih sfera i je- no sa naše strane. ste tako dobar brend jer okuplja najbolje kreativce u svojim oblastima, Od aktuelnih prolećnih vrsta obožakao što su mali Iv, Danilo i Sheron, cve- vamo anemone, ranunkule, zumbule, tna blogerka Flora Dela, Hanelora narcise...

Trifunović kao predstavnik proizvođača cveća, mi kao cvetni dizajneri... Radujemo se da početku cvetanja Svako ko je zainteresovan da se pri- raznih žbunova, koji su svakog proleključi i doprinese Procvatu je dobro- ća pravo buđenje prirode, i naša velika došao. Mi pozivamo i kolege da nam inspiracija.

37

U aprilu će biti održana prolećna Procvat radionica na kojoj ste najavili i interesantne gošće. Možete li da nam otkrijete šta učesnici mogu da očekuju?

Gošće su naše dve stalne učesnice Procvat radionica koje nam svojim slatkišima uvek zaslade radionicu.

Ovog puta će nam one osmisliti jedan mali deo radionice, kao predah od cveća za koji mislimo da će biti šlag na torti naše radionice. ;) Nećemo mnogo da otkrivamo, učesnici će već saznati...

Kao i na svakoj dosadašnjoj radionici, obećavamo puno rada, novitete u oblasti cvetnog dizajna za predstojeću sezonu, dobar i nesvakidašnji cvetni materijal, i naravno puno smeha i kreativne energije.

Pored spomenute radionice, kakve planove plete vaša rascvetana družina ovog proleća?

Ovog proleća, kako u prirodi tako i u nama, bude se nove ideje, zamisli i planovi. Mnoge od njih ostanu neostvarene i čekaju neko novo proleće ali veći deo uspemo da sprovedemo u delo. U ovom periodu mi ugovaramo i planiramo većinu dekoracija za sledeću sezonu venčanja, Branko i ostatak Bloom dizajn studija rade zanimljive editorijale za reklame, spotove i slično, Mušmule pripremaju svoje sadnice božura. A povrh svega, pripremamo radionicu, i jedva čekamo da se ponovo skupi naša procvetala družina i da uživamo u svim lepotama našeg posla.

38 | mart

39

#PLEZIRLEKSIKON

Nešto za početak?

Maja: Ćao Coka: Zdravo Branko: :D

Omiljeni crtani junak?

Maja: Pera kojot super genije Coka: Profesor Baltazar Branko: Feridinand

Može li se živeti od ljubavi prema Pamtite li kako ste ostali bez svog onome što radimo? prvog mlečnog zuba?

Maja: Pa, samo se od ljubavi i živi, zar ne?

Maja: Ne Coka: Svakako Coka: Ne, pamtim samo one kasnije Branko: Apsolutno, pa mi smo živi prikoje mi je tata vadio sistemom „zalupi meri za to! vrata”. Auch!

Branko: Ne Preporuka za čitanje / slušanje / gledanje?

Slatko, slano, ljuto ili nešto četvrto?

Maja: Caro Emerald najviše slušam Maja: Slano, a pre slanog nešto slatko ovih dana...

Coka: Slano sa ljutim Coka: Film Šavovi!

Branko: Slatko Branko: Najnoviji cvetni must read Flower Color Guide by Putnam & PutKoga smatrate umetnikom življenja? nam Maja: Moju babu sa Kablara. To je žena koja je apsolutno živela u duševnom miru i u skladu sa prirodom. Nazvala bih je zen budistom, ali ona bi samo odmahnula rukom, i na to rekla, ma šta to lupaš, polazi da kupiš šljive.

Coka: Bračni par Danilo i Sharon, naši veliki prijatelji i podrška. Čini mi se da su njih dvoje najbolje shvatili suštinu života, uspevaju da uživaju u svakom trenutku, a sve su to naučili mnogo pre dvadesetpete, koliko sada imaju.

Branko: Ivanka, moja asistentkinja je pravi umetnik življenja. Žena koja spava 3 sata dnevno. Uspeva da isprati sve moje ludačke želje i zahteve. Sa sobom uvek ima sve od igle od lokomotive, a omiljena joj je ubodna testera.

40 | mart

Šta vas je poslednji put slatko nasmejalo?

Maja: Ispred našeg studija postoji mala klupica gde stariji ljudi iz našeg kraja dođu i sednu ne primećujući da mi unutra radimo. Danas, u haosu oko osmog marta, nas dve smo radile i samo u jednom trenutku čule foru koju je jedan dekica saopštio drugom: „znaš li ti, Rade, šta je to besplatno a za džaba? Šta Vlade? Pa to što si ti išao u školu besplatno, al za džaba!“ Coka: Od kako su propričali, najslađe me nasmeju moja deca, time što tako mali tako dobro pogađaju suštinu svega. „Olovka piše srcem” uživo. Eto i preporuke za čitanje!

Branko: Mi se skoro uvek smejemo do suza kada radimo. Da li je to urođena ludost ili to izaziva naše nespavanje po nekoliko dana ja ne znam tačno. Danas me je na primer do suza doveo jedan snimak koji smo nas troje napravili prošle godine koji mi je iskočio kao uspomena na Instagramu!

Poruka za kraj?

Maja: Bay bay to ti je za kraj Coka: Kad bi mogao ovde da se nacrta jedan cvetić...

Branko: Procvetajte sa nama!

41

Životni stil

Cvetne ljubavi iz vizure jedne istoričarke

Fotografije: Aleksa Mitranić @the.unagi

Intervju: Katarina Đošan @eutanazija8

24

| mart

D

elorija Bunđa-Sajčić veliki je ljubitelj i poznavalac cvijeća. Autorka je bloga Floradela, a njen instagram profil pravi je izvor inspiracije za sve koji dijele ljubav prema baštovanstvu, cvijetnom aranžiranju i cvijetnoj literaturi. Specifičnost bloga ogleda se u njenom pristupu cvijeću sa istorijske strane, ali su tekstovi pisani tako da su razumljivi svakoj osobi, bez obzira na poznavanje istorije u užem naučnom smislu.

Ovde kod nas se to ne radi, a nije ni meni padalo na pamet dok sam studirala. Međutim to je dosta razvijeno u nekim zemljama, recimo u Engleskoj, tamo može da se studira tzv. Garden History. To je naravno povezano sa njihovom dugom istorijom baštovanstva, i uopšte velikom naklonošću prirodi.

Postoji dosta knjiga o tome i ja ih sa uživanjem čitam i proučavam. Mislim da je svakako bitno baviti se onim što te zaista zanima da bi uživao svaki dan i da bi sve to imalo smisla. Zaista ništa Ja sam te predstavila kao poznava- lepše nego spojiti ljubav i rad. oca i ljubitelja cvijeća; možeš li da nam kažeš nešto više o sebi i svo- Kako se uopšte počinje učiti o cvijeću? Kako jedan ljubitelj cvijeća može jim interesovanjima? da postane poznavalac? Da li kroz Po profesiji sam istoričar i istorija mi knjige ili kroz odnos i rad sa cvijećem? je velika ljubav oduvek, radila sam i još uvek radim kao profesor istorije, mada Što se tiče baštovanstva, ja sam počela se polako povlačim iz prosvete. Odlu- prvo da sadim, pa onda da istražujem čila sam da kombinujem te svoje dve o svakom cvetu koji nabavim, bilo ljubavi, ljubav prema istoriji i ljubav na internetu ili iz literature. Treba prema cveću odnosno baštovanstvu. ispoštovati posebne uslove za svaki Cveće sam oduvek volela, od detinj- cvet tako da je dobro potražiti savet stva, moje tetke su jako volele cveće, od nekog ko ima više iskustva. Meni je posebno jedna od njih. Ali tek nakon recimo dosta značio naš forum Svet bišto sam se udala dobila sam svoj pro- lja, gde ljudi pišu svoja iskustva i nedostor i priliku da se pozabavim time što umice u vezi sa raznim problemima u volim. To je mali prostor, ali sam dobi- baštovanstvu. la i od svekra jedno parče zemlje i baš smo se danas konačno dogovorili oko Koji ti je omiljeni cvijet? Ili je to teštoga i jako sam zadovoljna! Ta ljubav ko pitanje? se dakle naročito razvijala u poslednjih devet godina, a istorijski upliv je došao Jeste, teško je! (smeh) U svakoj sezoni prirodno – tako da sada najviše pišem imam bar jedan omiljeni. Sada u proleo ljubavi prema cveću iz ugla istorije. će su to definitivno lale, a ruže su mi tek od prošle godine postale jako zanimljiKoliko ima prostora za istoriju cvi- ve. Baš sam nedavno naručila tri ruže jeća u okviru tradicionalno shva- iz rasadnika Petrović. Oni imaju stare ćene istorije? Da li si možda imala sorte ruža koje za razliku od novijih prostora za neko takvo istraživanje imaju miris, dok su nove sorte u procesu hibridizacije miris uglavnom izgubijoš dok si studirala?

43

le. Stare sorte, međutim, cvetaju samo jednom godišnje, tako da i sa cvećem uvek mora da se žrtvuje jedno da bi se dobilo nešto drugo. Juče mi se recimo javlja jedan kolega i pita me može li od mene sad da kupi ruže! (smeh) Ja mu kažem pa nemam ja cvećaru, ali ljudi valjda misle da ako voliš cveće da uvek imaš sve bez obzira na sezonu. Što se tiče mog „cvetnog porekla“, shvatila sam da je većina cveća koje volim iz Meksika. Čak sam mislila i da smislim kviz na blogu da posetioci mogu na osnovu svojih preferencija videti koje im je cvetno poreklo.

Da li tvoja deca učestvuju u odgoju cveća, interesuje li ih šta to mama radi? Koliko je po tebi bitno decu od malena naučiti da vole prirodu?

Da! Imam dve devojčice, starija uskoro puni sedam, a mlađa će u maju imati dve godine. Ova starija stalno crta cveće, zaliva, hoće da sadi, a naročito je zanima da pravi cvetne parfeme, što ne znam ni otkuda je saznala. Ova mala takođe ide naokolo od saksije do saksije i zaliva, vidi da mama stalno to radi pa onda hoće i ona. A što se tiče prirode i odgoja, mislim da je veoma bitno naučiti dete da voli sve oko nas što je Čime si se u svojoj bašti bavila ovih živo. Mi kao porodica stalno idemo u dana, i kakvi su ti dalji planovi? prirodu, naročito u šumu, tako da moj muž često kaže: „Tebi je svaka treća reč Nabavila sam lale, 400 lala! Prvo sam šuma!“ (smeh) Ali mislim da je to bitno mislila da ih prodajem na veliko, ali sam i zbog njih i zbog nas. na kraju odlučila da pravim bukete i da ih predstavim i tako prodajem preko Šta se kod nas najviše uzgaja? Da li Instagrama. Izabrala sam neke neuo- je taj uzgoj ekološki prihvatljiv? bičajene vrste, a ne samo bele, crvene ili žute na koje smo navikli. Stvar je s Kod nas je uzgoj cveća slabo razvijen. njima što su te nove vrste kratkotrajni- Većina cveća, recimo baš ruže, uvoje, traju godinu dve, ali videćemo kako ze se iz Južne Amerike i Afrike. Dosta će to ići. se uvozi i iz Holandije i Mađarske. I to nije slučaj samo kod nas, čak i BritaŠta ti je najveći izazov kod uzgoja nija uvozi većinu svog cveća. Ali u pocveća, ili, koji cvet je po tebi najteže slednje vreme počinje više da se insiuzgajati? stira na domaćem uzgoju cveća. Ja bih recimo volela i težim tome da uskoro U suštini svaki cvet zahteva drugačiju imam svoju cvetnu farmu, odnosno negu i ukoliko to ispoštuješ neće biti uvek sveže sezonsko cveće. To je sad problema. Ali recimo, mene muči jedan trend i u svetu, naročito tzv. sukcesivbožur. Nikako da uspe! Već godinama na sadnja, što svakako ima veze i sa ga sadim i uporno se suši, izgleda da ću ekološkim pristupom uzgoju hrane, pa morati da pevam još više nego do sad! se preslikalo i na ovu oblast. Radi se o Ili da prestanem da pevam, možda za- tome da se cveće nakon sezone vadi pravo voli tišinu pa je u tome problem. sve sa lukovicama (recimo lale), tako (smeh) A u staroj kući imamo božur koji da na to mesto može odmah potom da traje i traje tata ga ni ne pogleda, dok se sadi novo. Tako se maksimalno iskoovaj moj nikako da uspe! rištava prostor i uvek postoji sezonsko 44 | mart

45

46 | mart

cveće. To i ja radim u svojoj bašti, recimo sa cinijama koje su lake za uzgoj i daju dosta cveća. Treba imati na umu da silno cveće koje se uvozi, recimo, iz Južne Amerike, povećava zagađenje jer se mora prevesti avionima, a da ne pominjem to šta se sve radi cveću da bi do nas došlo u ovom obliku.

la, jer ima predivnog cveća poreklom sa Istoka, recimo hortenzije, magnolije, i japanska trešnja koju ja mnogo volim. Nikad mi neće biti jasno zašto ih mi više ne sadimo, zašto nema drvoreda japanske trešnje. U zemunu postoje dve, i kad procvetaju ja svaki dan tu dolazim i sedim, već je i narod počeo da se čudi i da se pita šta ova radi tu Kakav tip bašte ti se najviše dopa- stalno! (smeh) da? Da li voliš poljsko, divlje cvijeće?

Kad smo već kod „divljih“ bašti, zaDa, baš volim! I inače bašte koje su nima me koliko pratiš nove trendotako malo više „divlje“, baš poput en- ve na tom polju? Jesi li upućena na gleskog pristupa baštovanstvu. Nara- rad tzv. pokreta New Perennial, čiji vno, i drugi tipovi bašta me inspirišu, je predvodnik Piet Oudolf? posmatrano sa te istorijske, odnosno teorijske strane, ali ja volim kad sve Jeste, to je čuveni holandski dizajner sa izgleda nekako prirodno. Francuske i specifičnim stilom uređenja bašti. Oni italijanske bašte su jako uređene, i ja se trude da sve što rade bude što više onda volim to da povezujem sa men- u skladu sa podnebljem i klimom, ali i talitetom tog podneblja. Zanimljivo je da izgleda prirodno, spontano. Koriste recimo da Nemci, iako su radni i preci- višegodišnje biljke i dosta rade sa cvezni, vole „naurednije“ bašte po uzoru ćem otpornim na sušu. To je dosta bitna Britance. Naročito mi je zanimljivo no s obzirom na to koliko se brzo klima obnovljeno interesovanje Rusa za ba- u svetu menja i to našim uticajem. štovanstvo, budući da je dugo baštovanstvo kod njih bilo zanemareno zbog Vidjela sam da si išla na radionicu ideologije koja je cveće poistovećivala aranžiranja cvijeća Procvat. Da li te sa plemstvom. I oni se dosta ugledaju aranžiranje podjednako interesuje na Britance. Planiram da pišem više o kao i baštovanstvo? tome na blogu, mada sam već pisala niz tekstova o istoriji ruskog baštovan- Više me interesuje baštovanstvo, ja vostva. lim da učestvujem u toj magiji uzgoja cveća. Ali aranžiranje mi je nekako došPrivlači li te istočnjački tip bašte i lo prirodno, posebno aranžiranje cvetuopšte njihov pristup cveću? nih lukova, što je na radionici koja je inače bila odlična zapravo bio prvi zaZapravo, mnogo mi više odgovaraju datak. Ja bih najradije napravila cvetni zapadnjačke bašte, odnosno evrop- luk i ispod njega sedela celi dan! To ću ske, valjda mi je to bliže. Ali verujem nadam se i da uradim. (smeh) da kada bih otišla da bih se oduševi-

47

Pričaš li sa cvećem? Veruješ li da Često svojim čitaocima preporučumože da nas čuje? ješ šta da čitaju i gledaju. Šta bi čitaocima Plezir-a preporučila od literaVerujem i pričam, a čitala sam da čak ture i emisija o cvijeću? naročito voli da mu se peva, i da ne voli svaku vrstu muzike, recimo rock. Za čitaoce zainteresovane za istoriju (smeh) Takođe sam pročitala i da na cveća tu je Baštovanska istorija i sve od neki način vidi, da ima neku vrstu re- Andree Vulf, a nešto poput toga su i ceptora koja mu omogućava da pre- baštovanski memoari – npr. Life in the pozna. Odlična je knjiga Šta biljka zna, Gardens izdanje Penguin Books-a. Za prevedena na naš jezik, koja se baš one koje zanima praksa, odlična je knjibavi ovim pitanjima. U svakom slučaju ga Praktično baštovanstvo Pipe Grinbiljka oseća energiju i prima energiju vud. Ja mnogo volim da čitam romane koju joj šaljemo, uopšte sve živo, i od u kojima se dosta pažnje poklanja batoga raste i napreduje bolje. Taj čin dok štama, naročito su mi dragi recimo od sejem i nakon toga pratim kako raste Trejsi Ševalije Plodovi na vetru, te Izguje neprocenjiv, stalno ga obilazim i gle- bljeno cveće Holi Ringland, i meni omidam kao decu! ljena – Potpis u svim stvarima Elizabet Gilbert. Od baštovanskih emisija preŠta je najvrijednije što si naučila od poručujem Gardener’s World i The Secveća? cret History of British Gardens.

To da sam sve prisutnija u trenutku.

Sve više cenim život kao takav, smenu godišnjih doba, magiju rađanja i smrti, opšteg kruženja u prirodi.

48 | mart

49

Ekologija

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Neven Petrović; privatna arhiva Sendy Osmičević

50 | mart

ZMAG-ova Društvena banka semena SEME NIJE NIČIJE VLASNIŠTVO!

S

a pričom o recikliranom imanju Vukomerić, udruženjem ZMAG (Zelena mreža aktivističkih grupa) i fantastičnoj grupi ljudi koja deluje na promovisanju ekoloških znanja i tehnologija i njihovoj primeni u svim područjima društvenog života, imali ste priliku da se susretnete u junskom broju Plezir magazina iz 2017. godine. Od našeg druženja ZMAG-ovci su nastavili da nižu zanimljive projekte, da rastu i šire svoju mrežu, a upravo jedan značajan, novi projekat kome želim da u ovom izdanju posvetimo zasluženu pažnju, Društvena banka semena, bio je povod za ovaj razgovor.

Upravo si se vratila s putovanja po Engleskoj u kojoj si imala priliku da posetiš tamošnje zajedničke vrtove poput Whistlewood Common, Hulme Community Garden Centre i Firs estate allotments, kakve utiske donosiš?

Volim putovati jer svakog puta nešto novo vidim, inspiriram i pokrenem u svojoj zajednici. Zapad je napredniji u takvim stvarima, pa pokušavam ne kaskati za dobrim idejama. Istaknula bih jednu simpatičnu i vrlo korisnu inicijativu koja se zove „Hedgehog street“.

Kada jednom postaneš član, upadaš u ulicu prijatelja ježa. Dobivate brošure o svim bitnim stvarima vezanih uz život ježa, kako mu izgraditi stanište, kako on živi, čega se trebate paziti itd. Poanta je da u dvorištu napravite sve uvjete kako bi se jež nastanio i postao član vaše vrtne zajednice. Odlično je to što vam rješava dosadne puževe iz vrta. (smeh) Posjetila sam i Hulme društveni vrt koji ima svoj dućan sa sadnicama, to se još nije dogodilo kod nas. Dok me Whistlewood Common podsjetio na ZMAG u počecima. Oni postoje tek 5 godina, upravo su izgradili svoju okruglu kuću od slame i posadili voćnjak, a najviše se bave edukacijom lokalnog stanovništva. Vrlo perspektivno mjesto.

Kako biste razumeli o kakvom projektu je reč u goste sam pozvala inspirativnu mladu ženu Sendy Osmičević, rukovoditeljku na projektu Društvena banka sjemena u okviru udruženja ZMAG koja svojim angažovanjem doprinosi podizanju svesti o neophodnosti brige o semenu, značaju tradicionalnih semena, njihovom sakupljanju i očuvanju. Sendy je permakulturna i ekološka aktivistkinja koja je magistrirala Urbano šumarstvo i zaštitu životne sredine, i koja u svojoj biografiji ima upisan 72-satni kurs permakulture i permakulturnu akademiju, stručnu obuku u ZMAG-u i nebrojeno sati provedenih u bašti na revitalizaciji semena, kao i u razgovori- Šta vas je inspirisalo da u okviru ma sa kolegama stručnjacima i aktivi- ZMAG-a pokrenete projekat Društvestima koji su posvećeni istom cilju. na banka semena? I šta za tebe lično znači ova tema i projekat?

U razgovoru sa Sendy saznaćete više o važnosti očuvanja starih sorti seme- Prije godinu i pol sam prvi puta čula za na, o bankama i bibliotekama semena, taj pojam „Društvena banka sjemena“ čuvenim razmenama koje organizuje koji zapravo u svijetu postoji već 40. goi primerima dobre prakse koji ulivaju dina. Nakon toga odmah sam isplanirasamopouzdanje da postoje razlozi za la kako to moram pokrenuti ne samo optimizam i nadu za zeleniju i biološki u Hrvatskoj već su u naš projekt ukljuraznovrsniju budućnost planete.

čene i ex-Yu države (Srbija, BiH, Slovenija i Makedonija). Društvene banke sjemena su lokalno upravljane i kontrolirane, neformalne institucije čiji je cilj očuvanje, revitalizacija, jačanje i poboljšanje lokalnog sjemenskog sustava s naglaskom na lokalne tradicijske sorte. Sjeme je vrlo bitno jer je osnova uzgoja hrane i predstavlja suverenitet jedne države, a od 2014. godine proglašeno je i nematerijalnom kulturnom baštinom UNESCO-a. Ono što je mene osobno potaknulo da se bavim ovom temom su okusi. Ima toliko sorti rajčica, paprika, kukuruza itd. a sve imaju različiti okus, miris, boju. Neka sorta kupusa je dobra za kiseliti, a neka za kuhati, jedna sorta rajčice je dobra za sos dok je druga dobra za salatu. Mogla bih unedogled opisivati zanimljivosti koje su prije bile normalna stvar i dio svijesti ljudi. Osim okusa, bioraznolikost, otpornost i fleksibilnost na bolesti i štetnike kod tradicijskih sorti je ono što me najviše fascinira i zanima.

Pripremajući se za razgovor naišla sam na uznemirujući podatak da je u proteklih sto godina izumrlo 75% različitih sorti prehrambenih biljaka. Šta je razlog tome i postoji li način da se neke od tih sorti danas obnove?

To je podatak prema procjenama FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih naroda), a kažu da bi trećina od onoga što je ostalo mogla biti izgubljena do 2050. Tijekom povijesti za zadovoljavanje osnovnih potreba čovječanstva koristilo se čak 7000 vrsta uključujući i samoniklo jestivo bilje, dok danas svega 30 vrsta i to najviše zapravo ove 3 (pšenica, kukuruz, riža).

Sve je krenulo pedesetih godina kada je kupovanje sjemena ušlo je u modu

zajedno sa stavovima da je sve seljačko nazadno, a industrija predstavlja napredak. Ljudi su počeli kupovati hibridno sjeme po trgovinama i više nisu čuvali svoja lokalna sjemena. Cilj našeg projekta je educiranje, podizanje svijesti, dijeljenje znanja o važnosti očuvanja lokalnih i tradicijskih sorti i obnavljanje izgubljenih sorti a to radimo kroz različita predavanja i radionice, kroz medije, umjetničke projekte, pisanjem brošura te svojim primjerom na našem „Recikliranom imanju” na Vukomeriću nedaleko Zagreba.

Kako dolaziš u posed semena i na koji način možete pouzdano znati da je reč o starim sortama, a ne o hibridima? Sa kime si sve imala priliku da sarađuješ u ovoj misiji?

Kroz rad u udruzi ZMAG zadnjih 4 godine upoznala sam kvalitetne organske poljoprivrednike i vrtlare s kojima surađujemo i od kojih puno učimo jer nesebično dijele svoje veliko znanje o vrtlarenju. Puno ljudi cirkulira kroz našu udrugu od učesnika na tečajevima koje organiziramo do volontera, tako da i tu nešto sjemena dobijemo. Zapravo najviše se opskrbimo na razmjenama sjemena koje svake godine dva puta godišnje organiziramo. Kako ste sigurni da je sjeme „pravo“, tako da svake godine možete ponovno zasijati i biljka će narasti, od hibrida neće. Kroz projekt smo posjetili banke biljnih gena Hrvatske. U Zagrebu i Osijeku, te Banja Luci, blisko surađujemo s udrugom Arche Noah iz Austrije, nalazimo se u sklopu projekta Community seed bank academy. U naš projekt uključeni su organski OPG-eovci, društveni vrtovi Zg. i Varaždin, aktivisti, a u Srbiji surađujemo s AMA centrom iz Bg. Dva puta sam se susrela i

slušala predavanje Vandana Shive. Ona je aktivistica za zaštitu okoliša rođena u Indiji koja je u zadnjih 10 godina postala međunarodno lice kritike uobičajene poljoprivrede i biotehnologije, a i jedan od mojih motivatora.

Koliko dugo seme može ostati aktivno i kako ga pravilno čuvati?

Često organizujete razmene, ko u njima može učestvovati?

Razmjene uvjek organiziramo na početku ožujka kada je sezona sijanja u punom jeku, te na početku listopada, na kraju vrtlarske sezone kada se počistilo i osušilo sjeme te je spremno za skladištenje. One pružaju mogućnost živog kontakta među vrtlarima, direktne informacije o sorti i jačaju društvene mreže lokalnih zajednica. Takav način šalje jasnu poruku kako SJEME NIJE NIČIJE VLASNIŠTVO, ali svi imaju jednaku odgovornost da brinu o zajedničkoj kolekciji!

Kolekciju sjemena potrebno je često regenerirati. Ni za jednu vrstu koliko god sjeme bilo čuvano u idealnim uvjetima to vrijeme mirovanja nije neograničeno. Najbolje ga je čuvati u staklenkama radi zaštite od kukaca i vlage, na što sušem i što hladnijem, mračnom mjeU Evropskom parlamentu u februstu do 13 stupnjeva. U takvim uvjetima aru ove godine je predstavljen dokućnog sjemenarstva možete sačuvati kument Zajednička politika hrane, a različite sorte određeno vrijeme. u radnoj grupi koja je radila na pri- vrste čija klijavost traje 1-3 godine: mr- premi dokumenata o održivim polikva, luk, peršin, kukuruz; tikama hrane za EU i ZMAG je imao svog predstavnika. Možeš li da nam - vrste čija klijavost traje do 5 godina: ispričaš malo više o tom Planu B za bosiljak, kupus, celer, salata, paprika, izmenu evropskog prehrambenog rajčice… sistema?

- vrste koje zadržavaju klijavost više od 5 godina: endivija, blitva, cikla, krastav- Generalno gledajući zakon Europske ci, tikve, lubenice, neven.

Unije za tržište dozvoljava samo sjeme registriranih sorti. Na tržištu kriteriji za registraciju (jasne, ujednačene i Ko su danas čuvari i kolekcionari sestabilne sorte) sprječavaju dostupnost mena? novih sorti zbog njihove nedovoljno ujednačenosti. Skladišteno sjeme i sjeNajčešće su to stariji ljudi koji su dobili me neprofesionalnih uzgajivača (sorte sjeme u naslijeđe i tako to doživljavabez tržišne vrijednosti) predstavljaju ju, kao jednu vrstu uspomene na svoje odstupanje od ovih pravila, ali u oba bake. To sam primjetila kod naših sjeslučaja primjenjuju se ograničenja kako menara suradnika, tako da su im sorte bi sjeme moglo biti dostupno na tržizapravo članovi obitelji i s njima se ne štu. Ukratko, nova kategorija značajno razbacuju već ih predaju dalje u prave će olakšati (i pojeftiniti) tržište za sjeme ruke. Ali uz svjetski trend zdrave prešto ne znači legalnu definiciju/ujednahrane i brige za tijelo i duh, primjetila čenost sorti. Ona otvara nove mogućsam kako sve više mladih urbanih ljudi nosti za ekološke poljoprivrednike koji dolazi na razmjene, pa makar da na balžele kupovati sjeme na tržištu kao i za konu nešto posiju. I to me jako raduje.

(ekološke) sjemenare koji žele staviti čaraš našim radoznalim čitaocima svoje sjeme na tržište. Više o ovome šta si tamo imala priliku da vidiš? pročitajte ovdje.

Kao što sam već spomenula Arche Nova pravila o organskom semenar- Noah nas podupire i educira o temama stvu u Evropskoj Uniji stupaju na vezanih uz sjemenarstvo. Kada smo im snagu 2021. godine. Kako će se to javili kako pokrećemo svoju „Društvenu odraziti na ekološke poljoprivredni- banku sjemena” ponudili su se da nam ke, uzgajivače i semenare? ustupe hrvatske tradicijske sorte koje su oni sakupili ’99. godine i koji oni reS novom regulativom biti će puno lakše, generiraju i skladište. Tako da smo priopuštenije i jeftinije malim poljoprivre- mili novih 125 sorti za našu „Društvenu dnicima ili sjemenarima obavljati svoje banku sjemena“. U njihovom vrtu najposlove i moći će aplicirati sorte za gru- zanimljivije mi je bilo kako su posadipnu ekološku certifikaciju. Ovo su nove li salate. Znate kada bacite kamenčić u mogućnosti za ekološke poljoprivre- vodu, pa nastanu koncentrični krugovi. dnike, ekološke uzgajivače i sjemenare: Tako su oni posadili salate u sredini je bila najstarija sorta salate rimska sala- Nova pravila dozvoljavaju neograniče- ta, a zatim su te krugove stvarale salate no tržište za sjeme koje ne pripada novijeg doba. Tako da ste mogli vidjeti registriranim sortama, a koje se nazi- kako su u početku bile slate kao travke, va ekološki raznovrsni sadni materijal. pa listovi, rozete i tek na kraju su glavice.

Osim njihovog glavnog povrtnog vrta - Nova kategorija ekoloških sorti pri- u pozadini se nalazi voćnjak sa starim kladnih za ekološku proizvodnju i nji- sortama jabuka, šljiva i krušaka, pa čak hova sedmogodišnja evaluacija koja imaju i dio gdje uzgajaju gljive bukovamože voditi do registracije tih sorti. če na panjevima. Imaju i svoj dućančić u kojem prodaju zanimljive sadnice od - Mogućnost grupne ekološke certifi- bijelih malina, žutih jagoda itd. Otvorekacije za male skupine uzgajivača. ni su za javnost tako da ih svakako posjetite ako ste u prilici, nalaze 60km od Aktivno sarađujete sa austrijskom Beča u mjestu Schiltern. bankom semena Arche Noah koja je angažovana na očuvanju semena Tokom protekle dve godine imali ste od devedesetih godina i zahvaljujući priliku da prisustvujete velikom bronjihovom delovanju seme je pre ne- ju skupova organizovanih na temu koliko godina proglašeno nemateri- očuvanja, razmene semena i umrejalnom kulturnom baštinom UNES- žavanja srodnih inicijativa. Znači li CO-a. Imala si priliku da obiđeš Arche to da sve veći broj ljudi širom sveta Noah banku semena, možeš li da do- počinje da prepoznaje značaj i hit-

nost rešavanja problema vezanih za očuvanje starih sorti semena?

Nekako valjda svi već imaju osjećaja a i istraživanja pokazuju kako je krajnje vrijeme da se pobrinemo za budućnost.

Gubitkom baštine genetskih resursa mi u stvari gubimo pravo odabira što ćemo jesti i kakav uzgoj bilja ćemo izabrati. Kupovinom sjemena od sjemenarskih kompanija, svjesno ili ne, odričemo se tog svog prava i prepuštamo u ruke korporacija kojima je na prvom mjestu profit, a tek onda naše zdravlje i kvaliteta života.

Kada je reč o umrežavanju, kakva je situacija u regionu? Možeš li pronaći saradnike voljne da se ozbiljno pozabave ovom temom?

Situacija u regiji je takva da smo svi razjedinjeni, a zapravo nema nas puno.

Mi ćemo pokušati promijeniti situaciju, jer ipak zajedno smo jači!

Kako je pitanje semena regulisano u Hrvatskoj? Da li poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom mogu koristiti stare sorte semena i mogu li ih razmenjivati među sobom?

Trenutno ne postoji zakon da se sjeme smije ili ne smije razmjenjivati među poljoprivrednicima. Poljoprivrednici mogu koristiti stare sorte u proizvodnji povrća, ali nažalost to je teško nabaviti tako da je to rijetkost. Dok su pravila različita za proizvodnju sjemena.

Sjeme se proizvodi na oko 30 000ha, a prevladava proizvodnja žitarica. Doma-

ćeg sjemena za ekološku proizvodnju svega 3,12% površina, dok je europski prosjek 5,7%. Ukupna količina sjemena čuvanih sorti, u svakoj od zemalja članica, ne smije prijeći 10% ukupno korištenog sjemena (ili maksimalno na 100 ha površine). Time direktive jamče kompanijama 90% kontrole nad tržištem i praktički stavljaju izvan zakona

rad niza udruga i nezavisnih sjemena- Pre nešto manje od godinu dana održali ra koje prodaju sjeme tradicijskih sorti smo niz radionica u Beogradu, imamo kako bi ih očuvale. u planu posjetiti Novi Sad. Nemamo još konkretan datum ali možete nas pratiti Pripremate li neke zanimljive pro- na našoj web stranici ili Facebooku. grame i radionice u susret proleću?

Možemo li te očekivati uskoro u Beogradu?

Ekologija

60 | mart

Oda zujanju Tekst: Anđela Đurašković @andjapise

P

čele su ispratile dinosaure i mamute, gledale svijet kako se mijenja i jednu vrstu – homo sapiens – kako se izdvaja kao ona koja je u stanju da vrši nevjerovatan uticaj na svoje okruženje. To se djelanje danas najbolje ogleda u onome što je poznato kao čovjekovim uticajem izazvane klimatske promjene, fenomen koji, takođe, prijeti da ugrozi opstanak divljih vrsta pčela. I iako mnogi misle da to sa sobom potencijalno nosi samo nestajanje meda sa naših trpeza, istina je da samo mali procenat ukupnog broja vrsta ovog marljivog insekta zapravo proizvodi slatki nektar koji toliko volimo. S druge strane, baš svaka pčela nečim daleko važnijim pomaže u održavanju životnih stilova na koje smo navikli i stabilnosti ukupnog ekosistema.

Zato, uz prvo proljećno cvijeće koje će ih definitivno izmamiti vani, stiže vam i priča o tome zašto je važno da pomognete omiljenim nam zujalicama – i kako sve to možete učiniti.

Ljubitelje ekoloških dokumentarnih filmova ovih dana ganuo je „Honeyland“ , ostvarenje Ljubomira Stefanovog i Tamare Kotevske, koji tokom tri godine prati život Hatidže Muratove, posljednje „divlje pčelarke“ (engl. „wild beekeper“) u Makedoniji. Izolovana u kućici bez struje, duboko u planinama, sredovječna Hatidže brine o bolesnoj majci i za život zarađuje tako što u Skoplju prodaje med koji prikupi od divljih pčela. Pola pčelama, pola za čovjeka – to je geslo kojim se vodi u svom zanatu od kojeg izdržava sebe i majku. Kontrast njihovoj svakodnevnici koju diktiraju samo zakoni prirode javlja se u novim komšijama, Huseinu, njegovoj supruzi i njihovo sedmoro djece. Iako ga je inicijalno prigrlila i podučila vještinama

divljeg pčelarstva, Husein se odlučuje da ovoj djelatnosti pristupi na komercijalan način, što ljuti Hatidžu i otvara prostor za centralni sukob u ovom ostvarenju, koji nije sukob nekog ko je „dobar“ i drugog koji je „zao“ – obije strane samo pokušavaju prehrane svoje porodice i sebe – već sukob tradicionalnog i modernog, usklađenosti s prirodom i gramzivosti bez razmišljanja o široj slici. Inspirisani ovom dirljivom hronikom, danas za vas slikamo tu širu sliku nijansama žute i crne.

Medonosne pčele radilice moraju čak 10 miliona puta (!) otići u potragu za nektarom da bi proizvele 450 grama meda. Ovaj podatak čini da prizor niza tegli u prodavnicama odjednom postane nježan svjedok milijardi istraživačkih pohoda malenih insekata. Jedino je ispravno na takav dar odgovoriti zahvalnošću i brigom, te razbijanjem popularnih mitova vezanih za pčele.

Prvo: računica pčele = med je pogrešna. Zapravo, od između 20 i 25 hiljada poznatih vrsta pčela, samo njih sedam iz istog roda (apis) pravi med – a samo dvije su „pripitomljene“ od strane čovjeka. Nevjerovatno, ali istinito: naš simbol za cijelu jednu porodicu nešto što samo mali dio njenih članova radi! Zarad boljeg razumijevanja pčela i potrebe da se one danas zaštite neophodno je pažnju staviti na ono što im je zaista glavna djelatnost: oprašivanje. Pčele su najpoznatiji oprašivači, ali ne i jedini – tu funkciju vrše i pojedine vrste leptira, kolibrija i drugih životinja. Na sve koji obavljaju taj magičan posao trebalo bi da obratimo posebnu pažnju iz veoma važnog razloga: ukoliko bi oprašivači izumrli, oko 84% biljnih vrsta na koje se ljudi oslanjaju bi takođe nestalo. U njih spadaju

biljke koje koristimo za ishranu, poput paradajza; one koje vezujemo za omiljene užitke, poput kafe i kakao drveta; kao i one na kojima počiva tekstilna industrija, poput pamuka. I iako je teško nadjenuti finansijsku vrijednost određenom procesu u ekosistemu, vrijednost pčelinjeg oprašivanja biljaka koje ljudi koriste procjenuje na više od 170 milijardi dolara godišnje.

jedine vrste pčela hranu pronalaze u uskom broju biljaka, i ako bi one nestale usljed povišenih temperatura ili uništenja staništa zarad širenja ljudskih industrijskih aktivnosti, i pčele bi iščezle s njima. A to bi, opet, sa sobom povuklo i odlazak drugih biljnih sorti, kao i svih onih životinja koje su se takođe oslanjale na te biljke ili pčele za prehranu.

Drugo, kada govorimo o zaštiti, ne pričamo samo o medonosnim pčelama. Ako posmatramo situaciju iz ugla čovjeka, zavisnost poljoprivrede od oprašivača povećala se za 300 posto u posljednjih 50 godina. To znači da bi bez njih došlo do sloma ove grane industrije, za koju oprašivanje u većini slučajeva vrše medonosne pčele. Sama vrsta Apis posljednjih godina je u krizi usljed problema sloma kolonija (engl. „Colony Colapse Disorder“ – CCD), gdje se dešavalo da u veoma kratkom vremenskom roku pčelari izgube cijele kolonije i ostanu bez izvora hrane i prihoda. Za CCD se još uvijek ne zna tačan uzročnik, ali se pretpostavlja da mu doprinose ciljano genetsko ukrštanje podvrsta, korporativni vidovi bavljenja poljoprivredom, pesticidi koji su jednako pogubni po štetočine kao i po pčele, i migratorno pčelarstvo, tj. praksa pčelara da sele svoje košnice i time svoje pčele izlažu novim bolestima i predatorima na koje nisu navikle.

Pčele, to smo mi!

Iako je u našem svijetu pčela simbol marljivosti ili zauzetosti (zavisno od kulture), kako je svijet ovih insekata zapravo nevjerovatno šarenolik, nemaju sve vrste iste odlike koje im mi pripisujemo u poslovicama, basnama i crtanim filmovima. A kako se nešto ne može istinski srcem čuvati ako se ne poznaje, u nastavku vam navodimo nekoliko stavki koje su zajedničke pčelama i ljudima, inspirisani knjigom „The Bee Book“ Fergusa Čedvika i grupe autora.

Nijesu sve pčele uvijek za socijalizaciju. Možda iznenađuje podatak da većina njih spada u tzv. solitarne pčele, koje, kao što im i samo ime kaže, nijesu za velike grupe. Unutar ove vrste postoji široka paleta raspoloženosti za druženje – od solitarnih pčela rudarica koje žive pod zemljom i rijetko pomažu porodicama pčela u drugim rupama, preko solitarnih pčela drvodelja koje će se često gnijezditi zajedno s drugim porodicama, pa do druželjubivih medonosnih pčela, u čijim košnicama zna da živi i po 80 hiljada jedinki.

Ipak, često se u diskusiji o zaštiti pčela zapostavlja više od dvije desetine hiljada vrsta koje nijesu medonosne, ali su veoma važni oprašivači koji održavaju stabilnost ekosistema i bogatstvo biljnog svijeta kakav nam je danas po- Nekim pčelama je sasvim okej da znat. Za njih se glavnim problemom budu podstanari do kraja života. smatraju klimatske promjene, jer po- Pčele rudarice poput mrava kopaju tu-

nele za svoje potomke; drvodelje se gnijezde u šupljim granama i deblima, pčele zidarice pronalaze šuplje predmete unutar kojih prave komore od blata, koje znaju da dekorišu laticama cvijeća... Hej, nije svakome do gradnje košnica!

DIY staništa za pčele – Već smo pomenuli da postoje solitarne vrste divljih pčela koje nisu ljubitelji građevinskih radova. A kako se u gradskim sredinama smanjuje broj stabala i zemljanih površina koje bi mogle da nasele, pomozite im na dva načina:

Navučene su na slatko... a ponekad • Ostavljanjem određenih djelova i na sopstvenu verziju kafe i cigara. zemlje u bašti bez malča, kako bi pčele koje „rudare“ mogle lakše da dođu do Cvijeće i pčele evoluirali su uporedo, a zemlje i iskopaju sebi savršen dom. da bi zavele marljive insekte biljke su se kitile jarkijim laticama, intenzivni- • Izgradnjom hotela za pčele. Solitajim mirisima, ali i počele da pribjega- rne pčele rudarice vole šuplje suve vaju povremenoj obmani. Naime, kako grane, stoga ostavite jednu u bašti, proizvodnja što sočnijeg nektara (koji ukoliko ste u mogućnosti. Velika bašta sadrži šećer potreban pčelama) crpi dozvoljava i veliki projekat: naslažite biljke, koje i same traže šećer za ra- nekoliko drvenih paleta jednu na zvoj, pojedine vrste razvile su se na drugu, da bi potom prostor između veoma zanimljiv način: njihov nektar njih popunili sijenom, ciglama, bamsadrži manje šećera, ali dodatak u vidu busom i šupljim granama (sa rupama kofeina ili nikotina. To kod pčela izaziva okrenutim ka spolja), i komadima drvezavisnost sličnu onoj koju vidimo kod ta u kojem ste izbušili dovoljno široke rupe kako bi pčele nesmetano ušle. ljudi: naravno, vraćaju se po još.

Ukoliko nemate baštu, hotel za pčele Nismo jedina vrsta koja je slaba na možete napraviti od nekoliko grana parfeme. Ranije u tekstu pomenu- bambusa. Izbušite po nekoliko rupica li smo da postoje pčele koje biraju da duž svake grane, pa cio snop poređajte se hrane malim brojem biljnih vrsta. uspravno u konzervu, i ostavite na Takva je orhideja pčela, koja, pored balkonu ili prozoru (blizu bilja koje ste nektara, od luksuznog cvijeta uzima i zasadili za pčele).

parfem, koji kasnije koristi kako bi privukla mužjaka.

DIY odmorište za pčele – Pojilica za pčele je idealan projekat za dane kada Kako pomoći? temperatura raste, jer će vrijednim insektima koji obiđu i do dvije hiljaPčelama su za preživljavanje potrebne de cvjetova dnevno omogućiti mjesto tri stvari: sklonište (ili mjesto na kojem za odmor i pristup pijaćoj vodi. Veoće ga same izgraditi), hrana i voda. U ma je jednostavno: u plići sud (ponastavku ćemo vas naučiti kako da im klopac od veće tegle, tanjir ili tacnu pružite sve navedeno i uživate u krea- od saksije) ubacte nekliko kametivnim projektima. nčića, klikera ili staklenih perli i sipajte dovoljno vode da ih pokri-

jete tako da samo vrhovi vire dovoljno da pčele mogu bezbjedno da slete, a da se ne pokvase. Sud smjestite blizu cvjetnica koje oprašivači vole i dopunite ga svježom vodom kad god za to bude potrebe.

DIY švedski sto za oprašivače – Kako je tema broja priča o čuvanju sjemena, ovaj prilog ne bi bio potpun ako ne bismo naglasili da je najbolji način da sačuvate pčele pretvaranje vašeg dvorišta, bašte ili terase u svojevrsnu cvjetnu oazu. Pčele vole jednostavno cvijeće koje nije genetski modifikovano (jer se iz pojedinih sorti ljudskim uticajem ciljano uklonio sav polen i nektar).

Dobar savjet koji smo pronašli u „The Bee Book“, a kojeg se valja pridržavati, je da tokom cijele godine imate makar jednu cvjetnicu u bašti, jer pčele žive mnogo duže nego što mislimo. Na veb stranici „Friends of the Earth“ naći ćete predloge biljaka za posaditi za svako godišnje doba, a mi vam preporučujemo da odaberete baš one koje svakako rastu na vašem podneblju. U stanu će biti lako posaditi žalfiju ili lavandu u saksijama, a oni s više prostora moći će da udome i stablo jabuke ili koji suncokret. Pretvorite ovaj poduhvat u avanturu u koju ćete uključiti i druge ljude: pokušajte da pronađete sjeme od nekog iz komšiluka, ili preko lokalne onlajn zajednice za razmjenu, i objasnite im da datu biljku niste odabrali samo za svoje uživanje, već i za nečiji opstanak.

Volontirajte na programima zaštite pčela. Uvijek je lijepo vidjeti programe koji udruže građane i oblast

konzervacije – to se, na našem podneblju, najčešće vidi na aktivnostima vezanim za zaštitu ptica (kao što je bila akcija prebrojavanja vrabaca Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije).

Raduje podatak da i u svijetu sve više ovakvih dešavanja biva organizovano i u svrhu zaštite pčela. Onlajn možete naći programe za volontiranje pri različitim organizacijama za zaštitu oprašivača, dok se uvijek u svojoj sredini možete raspitati da li postoji neka akcija sadnje pčelama dragih biljaka ili izgradnje hotela za pčele širom grada.

Ukoliko ne postoji, to nas vodi do sljedeće stavke na spisku: Pokrenite diskusiju na nivou zajednice. To što se možda još uvijek ništa ne dešava u vašem neposrednom okruženju ne znači da tako mora i da ostane. Pokrenite potpisivanje peticije kako bi zabranili upotrebu pesticida koji ugrožavaju pčele ili usmjerili lokalne vlasti ka sađenju neke od ovih vrsta.

Upoznajte se sa lokalnim pčelarima i njihovim metodama rada. Potražite inspiraciju u gradovima poput Osla, koji je postavio prvi „autoput za pčele“ ili zemljama Francuske, koja je prva uvela najstrože zabrane pet pesticida iz grupe neonikotinoida (EU legislativa zabranjuje samo tri). Pokrenite ovu temu za razgovor sa dragim ljudima sljedeći put kada u prodavnici zastanete ispred police sa uredno poslaganim teglama meda ili prilikom prve naredne šetnje, kada vas sa tek procvalog trešnjinog drveta pozdravi poznato zujanje.

Ekologija

Factory of Joy Radost čuvanja i deljenja starih sorti semena

„

J

ednom kada uzgojite svoj pamuk, đumbir ili peruansku jagodu, osjetićete kao da možete sve. I osjećaj vas neće varati.“ , tako moj sagovornik, Vojin Kopuz opisuje radost i ljubav koja se rađa kada brinete o novom životu, odnosno, biljkama koje sami uzgojite iz s semena. Motivisan željom da se hrani zdravom hranom iz domaćeg uzgoja počeo je da prikuplja semena starih sorti iz čega je vremenom nastala biblioteka semena Factory of Joy u Čelincu, čarobno mesto u kome vredni ljudi prepuni entuzijazma rade važan posao i čuvaju od zaborava stare sorte semena iz kojih nastaju najukusniji, raznovrsni i neobični zdravi plodovi.

70 | mart

Intervju:

Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Fotografija:

Artist At Camera

Biblioteke semena u poslednjih desetak, petnaest godina, na veliku radost, doživljavaju ekspanziju širom planete. Prema nekim podacima u svetu danas postoji oko 500 biblioteka semena.

Hajde da našim čitaocima, koji se možda ranije nisu susreli sa ovom temom pojasnimo šta su biblioteke semena i u čemu se ogleda njihov značaj?

Biblioteke sjemena funkcionišu kao obične biblioteke, samo što umjesto knjiga posuđujete sjeme.

Nastale su kao reakcija na trend izumiranja starih sorti poljoprivrednih kultura. Naši preci su ove sorte decenijama, a ponekad i vijekovima razvijali kako bi dobili plodove određenih karakteristika kao što su ukusi, mirisi, boje, oblici, otpornost na bolesti, nametnike, klimatske faktore, dobri prinosi, nutritivna vrijednost, itd. Na žalost, u posljednjih stotinu godina usljed industrijalizacije poljoprivredne proizvodnje najmanje 75% ovih sjajnih, omnipotentnih, sorti je izumrlo. Dodatni problem je što smo sa sve učestalijim odljevima seoskog stanovništva u gradove počeli da gubimo i naša znanja i prakse uzgoja ovih sorti i čuvanja njihovog sjemena. Tako su biblioteke sjemena postale praktično preko noći male institucije i snažan vjetar u leđa svima koji žele ponovo osjetiti ukus starih dobrih sorti kojima smo se do nedavno sladili kao djeca u bakinim baštama. Biblioteke sjemena, na prvom mjestu, omogućuju svim zainteresovanima pri-

stup starim sortama sjemena koje se na žalost više ne mogu naći na našem tržištu. Dok sa druge strane, kroz članstvo i umrežavanje entuzijasta, biblioteke sjemena uče ponovo građane kako da siju, uzgajaju, beru, sakupljaju, čiste i čuvaju sjeme ovih sorti.

Odrastao si uz zemlju i tvoja porodica je uvek imala svoju bašticu, šta te je motivisalo da odeš korak dalje i pokušaš da sakupiš i na jednom mestu sistematizuješ stara i retka semena? Kako je nastala najpre banka, a potom i biblioteka semena Factory of Joy? Sve se to nekako slučajno desilo.

Godine 2010. sam počeo malo voditi računa o tome šta jedem, a zatim i moji ukućani. Onda smo počeli sakupljati stare sorte jer bez njih praktično nema ni priče o uzgoju zdravstveno bezbjedne i nutritivno vrijedne hrane. Odjednom, u našem malom koferu gdje sam skupljao stare sorte se nekako našlo oko stotinu različitih sorti. Tako smo odlučili da to podijelimo sa drugima, a koncept Biblioteke sjemena nam se učinio kao najbolji model za to.

Na koji način biblioteka funkcioniše?

Nakon što se učlanite, odaberete sorte koje vas zovu iz naše baze. Često dostavljamo lično, ali šaljemo i poštom. Kada dobijete sjeme, malo istražite na koji način se čuva

čistota sorte sjemena koje ste posudili. Trudimo se da lično i putem Fejsbuka koliko god možemo pomognemo članovima u procesu uzgoja ovih sorti. Na kraju sezone, članovi dio sjemena koji su uzgojili vraćaju nazad u biblioteku sjemena na službu drugim članovima, a dio čuvaju za sebe i svoju malu ličnu banku starih sorti koja obično nastane inicirana sjemenjem iz naše male biblioteke.

sam shvatio da sam sva stabla izdijelio drugima. Bio sam malo razočaran u tom trenutku i nisam više htio ni da pomislim na sijanje većih količina sjemena, ali evo, opet sijem, više nego ikad. Možda je baš taj događaj uticao na to, ko će ga znati.

Možeš li da nam dočaraš kako izgleda čitav proces prikupljanja semena, postoje li neke zanimljive anegdote kako su neka semena pronašla put do tebe?

Republika Srpska ima jedan od boljih Zakona o GMO u regionu šta je ipak dokaz da postoji koliko toliko razvijena svijest o ovim pitanjima, kako u narodu, tako i u predstavnicima institucija. Interes za projektom Biblioteke sjemena iz dana u dan sve je izraženiji. Posljednjih pola godine radimo na tome da u saradnji sa Ministarstvom prosvjete i kulture RS i srednjom školom u Čelincu otvorimo prvu kancelariju Biblioteke sjemena u okviru škole. Nadamo se skorom otvaranju ovog prostora te da ćemo u budućnosti zajedno sa relevantnim institucijama nastaviti otvarati biblioteke sjemena u školama širom BiH.

Postoji li dovoljno interesovanja među nadležnim institucijama u Bosni za jedan ovakav projekat?

Svaka biljka je život za sebe i svako sjeme ima predivnu i nevjerovatnu unikatnu priču iza sebe. Različite vrste imaju različite potrebe, a ponekad i unutar jedne vrste različite sorte imaju potpuno različite potrebe pri uzgoju. Tako su i procesi uzgoja i sakupljanja sjemena različiti za većinu vrsta. Neka pravila za uzgoj i sakupljanje sjemena postoje, međutim, univerzalno pravilo je da budete tu.

Kao sa djetetom. Da pratimo razvoj života koji nam je darovan na čuva- Kada posmatramo filozofski, seme nje i da djelujemo u skladu sa trenu- je zaista jedna impresivna kosmitnim mogućnostima i okolnostima. čka tvorevina. U njemu se čuvaju sve one važne informacije o toj Prije desetak godina sam sa jednog biljci. I dok nas je razvoj nauke u putovanja sa Šolte donjeo par kilo- mnogim industrijama odveo do negrama rogača. Izazvan glasinama zamislivih visina, u pogledu proikako rogač ne može uspijevati na zvodnje hrane imam utisak da smo kontinentalnoj klimi, te oduševljen či- prevelikom intervencijom došli do njenicom da rogač prve plodove daje degradacije, pre svega u pogledu tek nakon par decenija, odlučio sam raznovrsnosti, zdravstvene ispravposijati stotinu rogača. Od stotinu nosti a onda i ne manje važno, do posijanih sjemenki, 18 ih se vreme- opadanja kvaliteta ukusa biljaka nom pretvorilo u mala stabla. Kako koje konzumiramo. U čemu se stavolim poklanjati, u jednom trenutku re sorte semena toliko razlikuju

u odnosu na ove moderne i kako se one prilagođavaju savremenim uslovima, pre svega promenama koje se tiču klime?

Puno je toga za reći na ovu temu. Između ostalog, stare sorte sjemena su garant zdravog sjemena na Zemlji, a time i zdrave hrane. Iz starih sorti sjemena rastu biljke koje imaju iste osobine kao njeni roditelji (osobine o kojima smo gore već govorili) i vi iz godine u godinu možete čuvati i uzgajati ovo sjeme. Sjeme od hibrida, koji su danas sve popularniji, ne možete čuvati i ponovo sijati, pa na taj način postajete zavisni o kompanijama koje prodaju takva sjemena. Pored toga, ove kompanije obično stvaraju takve sorte koje se moraju tretirati raznim hemikalijama kako bi usjev opstao, šta nam bespovratno uništava zdravo zemljište bez kojeg opet, šta god imali, nemamo ništa. Stare sorte se takođe iz godine u godinu prilagođavaju klimatskim promjenama koje su sve izraženije, time postaju otporne i pogodne za uzgoj bez hemije.

Na Fejsbuk stranici često deliš zapažanja i zanimljive priče, međutim posebno interesantna mi je bila ona u kojoj si govorio o tvom iznenađenju kada si shvatio koliko ljudi, koje si sreo u Americi, je bilo otvoreno za trampu, i kako su semenke bosanskih tikvi našle novi dom. Možeš li da ispričaš tu priču i našim čitaocima? Što bi se reklo „mladost ludost”. Godine 2015. sam otišao u Ameriku na trening iz oblasti plesne terapije koji je trajao 5 dana, a pri tom sam kupio povratnu kartu za 105 dana. Trening

se završio a ja sam, naravno, ostao praktično na ulici bez prebijene pare.

Trening je bio u Juti, a jedina dva kontakta koja sam imao na tom kontinentu i kod kojih sam mogao zanoćiti bili su u drugim državama: Kaliforniji i Novom Meksiku. Tada sam saznao za „couchsurfing” preko kojeg sam našao odličnu ekipu za smještaj u Solt Lejk Sitiju. Jedan od mojih domaćina imao je udruženje za popravljanje starih bicikala koje je zatim poklanjao siromašnima i drugima u potrebi. Ponudio mi je da volontiram u njihovoj radionici i da mi plati biciklom kad nakupim dovoljno volonterskih sati.

Tako sam sebi zaradio biciklo i krenuo biciklom put Kalifornije, a zatim i Novog Meksika. Na putu bih tražio jednodnevne poslove, radio i nastavljao dalje. Kako nisam imao novca za razbacivanje, a imao sam sa sobom šačicu sjemena bundeve koja sam ponjeo sa sobom iz Bosne, pitao bih prodavce kod kojih bih kupovao hranu, više iz šale, da li prihvataju sjeme kao platežno sredstvo. A oni su, otprilike, reagovali kao da im nudim čisto zlato. Tako sam u par navrata umjesto novcem plaćao sjemenjem, na veliku i obostranu radost.

Grupe solidarne razmene nisu tekovina našeg vremena (setimo se samo Japanaca i njihovih Teikei grupa), iako se u mnogim neformalnim, ekološki osvešćenim zajednicama širom planete danas sve više praktikuju. Imao si priliku da sarađuješ sa velikim brojem ljudi i organizacija koje se bave nekom vrstom zelenog aktivizma, primećuješ li porast interesovanja za ovakav način trgovine i među širom populacijom? Koliko je danas ona zastupljena?

Rekao bih da je na našim prostorima razmjena oduvijek živjela i da još uvijek živi. Mi i dalje dobijamo od rodbine puno proizvoda koje mi ne uzgajamo, a kojih oni imaju viška. Mi takođe često svoje viškove dajemo drugima i kada se to radi u ljubavi dolazi do neke vrste lijepog osjećaja dugovanja onome od kojeg si nešto dobio, pa uvijek želiš dati više. U takvim sistemima nema kraja davanju, i to je prosto djeljenje. Sa druge strane gledano to možda izgleda kao neka razmjena.

Proteklih godina si imao priliku da osim regiona obiđeš i ostvariš saradnju sa kolegama iz srodnih udruženja iz čitavog sveta. Koja putovanja su na tebe ostavila najsnažniji utisak?

Prije dvije godine sam naišao na internetu na fotografiju ogromne kule od tikvi. Malo sam istražio gdje je nastala ta fotografija i naišao na informaciju da je sa sajma „The National Heirloom Expo” koji se održava u Santa Rosi u Kaliforniji. Kontaktirao sam organizatore i pitao ih da li im treba volonter na sajmu, nadajući se da ću dobiti mogućnost da posjetim taj sajam koji je jedan od najvećih sajmova zdrave hrane i održivog življenja na planeti. Organizatori su sa oduševljenjem zaprimili moj mejl.

Pozvali su me kao predavača na sajam, te su mi ponudili mogućnost prakse u njihovoj firmi „Baker Creek Heiroom Seeds”. Džer, vlasnik kompanije, jedan je veliki entuzijasta koji se zalaže za očuvanje biološke raznovrsnosti kultivisanih biljaka praktično od svoje osme godine. Čovjek mi je otvorio vrata svih odjeljenja svoje firme kao da je moja. Za dva mjese-

ca prakse sa sjajnom ekipom Baker Creek-a stekao sam jako puno znanja i praksi o uzgoju i čuvanju starih sorti sjemena, kao i o organizaciji poslova vođenja jedne ovakve firme. To je definitivno jedno od putovanja koje me je jako inspirisalo i osnažilo da se počnem baviti čuvanjem starih sorti sjemena.

Pored čuvanja i sistematizacije prikupljenog semena, tvoje udruženje neretko u saradnji sa sličnomišljenicima organizuje edukativne programe na temu ekološkog uzgoja. Šta možeš da nam ispričaš o tome?

Volimo organizovati predavanja na teme očuvanja prirodnih i tradicionalnih metoda uzgoja hrane kao i metoda uzgoja i čuvanja sjemena.

Neophodno je da vratimo ova znanja i prakse u naše živote ako želimo da jedemo normalnu hranu, hranu kakvu su jeli naši preci i koja svakim zalogajem liječi i duh i tijelo.

Rad u bašti ima i terapeutsko dejstvo i to mogu potvrditi brojni baštovani i hobisti, ali i naučnici koji su utvrdili da rad sa zemljom zahvaljujući prisustvu bakterije Mycobacterim vaccae koja utiče na određenu grupu neurona u našem mozgu dovodi do povećanja hormona seratonina, odgovornog za dobro raspoloženje. Kako nam dolazi lepo vreme i proleće, pravi je trenutak da one neodlučne „poguramo“ u pravom smeru i predložimo im da se oprobaju u novom hobiju i u svom vrtu, terasi ili krovu zgrade posade prva semena. Kako bi ih motivisao i koje biljke bi im preporučio za početak?

Učlanite se u Biblioteku sjemena ovdje, prođite kroz spisak sjemena i izaberite prva sjemena koja vam zapadnu za oko. Uzmite pored naših starih dobrih sorti paradajza, blitve i buranije i poneku staru sortu egzota. Jednom kada uzgojite svoj pamuk, đumbir ili peruansku jagodu, osjetićete kao da možete sve. I osjećaj vas neće varati.

Ekologija Tekst: Jelena Gavrilov @jelegav

Ĺ ume koje nestaju

80 | mart

Š

ume su glavni pokretači vitalnih funkcija planete i zahvaljujući njima kopno na kome živimo je naseljivo. Bez drveća koje reguliše kvalitet voda velikih svetskih reka, veliki svetski gradovi ne bi imali pristup čistoj, pijaćoj vodi. Takođe, šume ublažavaju uticaj oluja i poplava čvrsto držeći svojim korenjem zemljište čime sprečavaju pojavu erozija i klizišta. Kao jedan od najraznovrsnijih ekosistema na kopnu, šume su dom za više od polovinu kopnenih vrsta. U isto vreme, one predstavljaju kuću i izvor hrane za šezdeset miliona pripadnika urođeničkih naroda.

U više od 80% zemalja u razvoju drvo predstavlja glavni izvor energije koju stanovništvo koristi za potrebe domaćinstva i industriju. Ove činjenice doprinose ceni šuma, ali najviše se ta brojka povećava kada se drvo pretvori u milione produkata koji su ljudima od koristi i koji se svakodnevno mogu naći u prodavnicama širom sveta.

Prva parna mašina koja je napravljena tokom 18. veka, od strane Džejmsa Vata, ubrzo je postala glavni uzrok obešumljavanja po zapadnim delovima Evrope. U Engleskoj je situacija bila najkritičnija. Posle decenija rada mašina na pogon drveta, količina šuma se drastično smanjuje, pa zbog te prekomerne eksploatacije ovog resursa dolazi do ekonomske neisplativosti, nakon Nekada nepregledna prostranstva pod čega se masovno prelazi na upotrebu zelenim pokrivačem danas su devasti- uglja. rana posledicama ljudskog delovanja.

Dodatan izvor brige izaziva činjenica Iako bi bilo za očekivati da se danas da nestanak šuma prati nestanak veli- drvo manje rabi zbog razvijanja drukog broja vrsta. Raznovrsnost i kontinu- gih materijala, dobrodošli u vek u kom iranost koje su činile borealnu, umere- se susrećemo sa stanjem da je više od nu, mediteransku, tropsku zonu, danas polovine svih svetskih šuma posečeno izgledaju fragmentisano, izmenjeno i ili veoma oštećeno, od čega je najviše najčešće su naseljene ljudima. Porast šuma stradalo samo u poslednjih 50 populacije je dominantan problem u godina. današnjem svetu, a stiče se utisak da najveću štetu trpe upravo šume. Kise- Poslednja linija borbe lim kišama, rasparčavanjem staništa gradnjom puteva, pretvaranjem šuma Odmah nakon ruske tajge, Amazonija u poljoprivredna i industriska zemljišta predstavlja najveće kontinuirano promenja se kako kvalitet tako i količina stranstvo i do skoro ekološki netaknudanašnjih šuma. tu primordijalnu šumu na svetu. Danas je ta reč „netaknuta” izuzetno varljiva, Upravljanje šumama i ekosistemima jer Amazon u 21. veku uživa neslavnu nisu novina. Počeci zemljoradnje done- titulu epicentra eksploatacije drveta. li su i seču velikog procenta šuma. Drvo Najviše je na udaru Brazilska Amazonise seklo ne samo zbog poljoprivrede, ja, i ova šuma je poznata po tome što je nego i zbog rasta naseobina. Čovek je u njoj zabeležen najveći stepen obešupočeo da otkriva blagodeti određenih mljavanja na svetu. Ovo, ne tako malo biljnih vrsta te počinje i da ih favorizuje. prostranstvo, na udaru šumokradica, Sve je više bilo primera paljenja starih, fragmentisano i mnogo lakše prohodautohtonih šuma, kako bi se zamenile no, izloženo požarima, i sve većem utionima od kojih su ljudi imali više kori- caju čoveka, osuđeno je na uništenje sti. Rezultat ovakvog prvobitnog upra- velikog broja kako nauci poznatih, tako vljanja šumama naših predaka je mo- i još neotkrivenih vrsta. zaičnost ekosistema, smena poljoprivrednih površina, površina pod travom, Drvo mahagonije (Swietenia macroi manjih fragmenata šume, umesto phylla) ili kako ga još nazivaju „crveno jednog velikog prostranstva prirodne zlato”, zbog svog visokog kvaliteta, veprimordijalne šume, koje bi predsta- oma je traženo kao sirovina za namevljalo kontinuirano stanište. štaj, drvne obloge, muzičke instrume-

nte i prodaje se po neverovatno visokim cenama na svetskom tržištu. Upravo je visoka otkupna cena na tržištu ta koja i pored visokih troškova transporta dovodi lavinu drvoseča u nedirnutu divljinu. Pored toga što se velike količine drveta poseku, mehanizacija prilikom izvlačenja mahagonije i drugog vrednog tropskog drveća nanosi ogromu štetu kompletnom ekosistemu. Šumarske kompanije otvaraju šumske puteve kroz zaštićena dobra, koji se protežu i do 500km. Ovi utabani putevi obično su samo prvi korak ka uništenju šumskog ekosistema, jer predstavljaju i puteve dolaska ljudi, gradnje naseobina i pretvaranaja šuma u poljoprivredne parcele.

stigao do Balkana, zabeležio je kako na toj zemlji žive šumski ljudi, kojima je čitav život posvećen šumama i koji iz šuma retko kad izlaze. Pisao je kako guste, mračne, listopadne šume prekrivaju ogromna prostranstva naše zemlje i kako su stabla debela i stara.

Srbija je nekada bila pod šumskim prostranstvima koja su u velikoj meri pokrivala kako severne delove naše zemlje, uz velike reke Vojvodine, tako i južnije. Kako samo ime kaže, Šumadija je dobila ime po gustim i neprohodnim šumama koje su se širile po centralnoj Srbiji, naročito u 16. i 17. veku. Velika pokrivenost Srbije šumama trajala je sve do 19. veka, kada se pojavljuju spisi koji nam govore o Širom tropskog pojasa velike interna- prvim većim obešumljavanjima. cionalne drvne kompanije imaju neslavnu praksu poznatu pod nazivom „rape Krajem 1899. godine, Ministarstvo naand run” – „siluj i beži”. Naime, ove cionalne ekonomije tadašnje Kraljekompanije na razne načine podmićuju vine Srbije, dalo je naredbu za uspovlasti i zemljoposednike kako bi dobi- stavljenje administracije za upravljanje li koncesije za eksploataciju šumskih šumama. Ova naredba je veoma znapodručja, na kojima za relativno kratko čajna jer simbolizuje momenat kada vreme počiste svu šumu i veoma brzo je počelo prikupljanje podataka o staodlaze odatle, ostavljajući lokalnom nju šuma na tlu naše zemlje. Prvi postanovništvu da se bori sa novona- daci koji su se pojavili u javnosti, a koji stalim problemima u životnoj sredini. su bili objavljeni od strane Šumarskog Pokazatelj koliko su beskrupulozne te departmana Ministarstva za naciokorporacije, i kolika se novca u tom bi- nalnu ekonomiju navode da je svega znisu obrće, je i zabrinjavajuća brojka 31,5% Srbije pokriveno šumom. Impreod preko 300 ubijenih zaštitara priro- sije koje je Andersen napisao o Srbiji de u poslednjih 5 godina. ostaju zabeležene kao bajkovita slika, daleko od stanja šuma kakvo se sreće Uništavanja ovako velikog i značajnog na ovim prostorima počev od 19. veka šumskog ekosistema, koji sa pravom pa do danas. nosi naziv „plućno krilo Zemlje” nije lokalni, nego globalni problem.

Već sredinom 19. veka, pojavljuje se zabrinjavajući izveštaj koji je napisao tadašnji ministar finansija. PokušavaIstorija srpskih šuma jući da ukaže na alarmantnu situaciju šuma u Srbiji on navodi sledeće: „Po Kada je Hans Kristian Andersen tokom Srbiji i ima i nema šuma…Posmatrajusvoje plovidbe po Evropskom Amazonu, ći iz daleka, država izgleda cela prekri-

vena gustom šumom, ali kada se u nju kojima ne treba ni sat vremena da ga uđe, ne postoji prava šuma”. iseku, smeste na kamion i nose na prodaju. Na sve ovo, dodajte da je lužnjaku Deceniju kasnije novni izveštaj ministra za razvoj mladica potrebno par mesefinansija opisuje Despotovačku klisuru ci pod vodom prvih 5–10 godina živokao „kamenitu, u tom obliku, da ne po- ta, što je u današnjim uslovima retko, stoji ništa sem kamena, i samo pone- usled podizanja nasipa i smanjivanja gde se može videti osušeno stablo, kao plavnih zona. Kolika je šansa uzimajući podsetnik da je tu nekada bila bogata i sve činjenioce u obzir, da ovakva šuma gusta šuma, na mestu na kome se da- opstane? nas nalazi savršena pustinja”.

Jedan od vodećih problema u Srbiji kaNisu ove reči upozorenja dolazile da pričamo o zaštiti prirode jeste uprasamo iz tadašnjeg ministarstva, već vo loše upravljanje šumama, te sve česu i mnoge značajne ličnosti tog vre- šća scena dok šetate šumama Srbije su mena upozoravale na opasnosti koje kamioni puni stabala i zvuci motorne nastaju nestankom šuma. Tako je naš testere koji simbolično nadglašavaju poznati botaničar Josif Pančić pisao o pesmu ptica. velikoj eroziji zemljišta na teritoriji planine Rudnik. Godine 1856. Pančić kao Ne možemo da govorimo o seči šuma, nastavnik pri Velikoj školi u Beogradu, a da ne razdvojimo pojmove ilegalno organizovao je terenska istraživanja sa od legalnog. Ilegalna seča i krađa šuma svojim studentima po celoj Srbiji. U spi- predstavljaju krivično delo protiv prirosima koje su ostavili navedene su ta- de i životne sredine. Efekti ilegalne seče čke sa najviše erozije usled seče šuma, su veoma drastični i širokog opsega, a a kao komentar stoji sledeće: „Ovi ka- uključuju gubitak staništa i biodiverzimeniti tereni su toliko uništeni i lišeni teta, eroziju zemljišta i smanjenje kvasvakog oblika flore, da ljudi koji žive na liteta istog, kao i stvaranje pustinja. tom području se suočavaju sa velikom oskudicom pašnjaka i potrebštinama Ilegalne seče drva se dešavaju kako po koje se iz šuma mogu dobiti”. privatnim šumama, zabranima, koje često niko ne čuva, tako i po državnim.

Tokom Drugog svetskog rata procenat Iako šume predstavljaju jedan od najšume na teritoriji Srbije je pao na sve- bitnijih obnovljivih resursa Republiga 17%, te su se nakon drugog rata po ke Srbije, sveobuhvatno stanje naših Jugoslaviji organizovale radne akcije šuma je po procenama stručnjaka nepošumljavanja. zadovoljavajuće. Šume u Srbiji su dosta mlade, većinom vode poreklo iz panjeva, a samim tim i niže vrednosti. Sa Koliko košta naše drveće? druge strane u zaštićenim područjima su uglavnom stare šume, u kojima poZamislite hrast lužnjak kome je potre- jedina stabla dostižu tržišnu vrednost bno od 120 do 180 godina da stasa. i do nekoliko hiljada evra. Računica je Zamislite sada taj isti „Slavonski hrast” jasna i ukazuje na to zašto su upravo koji ima samo 30 godina i šumokradice zaštićena područja na udaru motornih

testera. Ovome u prilog govori niz seča po nacionalnim parkovima i drugim zaštićenim dobrima Srbije, koja su široko odjeknula u javnosti.

vana organizacija FSC (Forest Stewardship Council — Savet za upravljanje šumama). Ova organizacija ima za cilj sertifikovanje šuma kojima se održivo gazduje. Ekološkim obeležavanjem drveta kupci koji su zainteresovani za poreklo papira, stolice ili stola koje kupuju mogu da budu sigurni da drvo dolazi iz šume koja će pod takvim uslovima gazdovanja ostati i narednim generacijama na korišćenje.

I pored toga što ulaganje u očuvanje šuma možda jeste trošak, bespravna seča predstavlja dugogodišnji problem i donosi velike ekonomske gubitke, koji se mogu meriti milionima. Pored ekonomskih mrlja koje ostavljaju ilegalne aktivnosti, posledice krađe šuma jesu još veće kada se mere posledicama po Održiv sistem gazdovanja šumama ne životnu sredinu, a samim tim, posre- podrazumeva samo brigu o drvetu, dno, i po drustvo u celini. nego i o celokupnom ekosistemu, tako da seča drva treba da se obavlja samo Prema podacima FAO-a iz 2015. go- u onoj meri u kojoj šuma može da se dine, Srbiju pokriva 30% šume, ali od brzo obnovi. tih 30%, 10% su plantažne, najčešće šume Američke topole. Ovih 30% je Potrebno je raditi na očuvanju starih veoma malo ukoliko poredimo sa šuma pod statusom zaštite i efikasno Slovenijom, čija teritorija je 70% pod sprečiti njihovo pretvaranje u plantaže šumskim pokrivačem. Teritorija Voj- drveta. Takođe, potrebna je dugoročna vodine je najviše osakaćena usled po- zaštita biološke raznovrsnosti, zemljigodnog tla za razvijanje poljoprivrede, šta i vodenih tela, adekvatno odlaganje te ova pokrajina poseduje samo alar- hemijskog i drugog otpada, kao i znamantnih 5% teritorije pod šumom. nje prava urođeničkih naroda i njihova Dodajući na to činjenicu da je veći zaštita. deo Vojvođanskih šuma u privatnom vlasništvu, javlja se opravdana boja- Postavlja se pitanje koliki broj ljudi u zan da će veliki deo biti posečen u svetu brine o pitanjima ilegalne i legasvrhu upotrebe zemljišta za druge namene. lne seče? Da li je cena ono što diktira kupovinu nekog proizvoda ili je to Koja je cena napretka i gde je balans? održivo gazdovanje šumom? Prema istraživanju, čak 80% kupaca je iskaVerovatno jedan od najboljih načina za zalo da bi radije kupovalo proizvode spašavanje šuma jeste postizanje ha- za koje se zna poreklo i koji su gajeni rmonije između iskorišćavanja šume u održivo. okviru šumske privrede, a u korist celog društva, i obnavljanja prirodnih šuma, Kada je počelo sa FSC sertifikatima, poodnosno uspostavljanje održivosti u stojala je bojazan da će takvi proizvoočuvanju prirodnih ekosistema. di biti mnogo skuplji, pre svega zbog cene koju prirodna dobra plaćaju kako Zbog loše prakse u mnogim državama bi šuma bila sertifikovana. No, pokazasveta i neznanja odakle dolazi drvo koje lo se suprotno, u većini slučajeva ovase nalazi na tržištu, legalnim ili ilega- kvi proizvodi imaju istu cenu kao oni lnim putevima, 1993. godine je osno- bez pečata.

U Srbiji je 2005. godine prihvaćena FSC šema sertifikovanja. Do danas 387.000 hektara šume u državnom vlasništvu je dobilo sertifikat održivog gazdovanja. Ipak nije dovoljno samo da gazdinstva sertifikuju šumu kako bi se drvo markiralo i produkt prodavao sa pečatom, takođe kompanije koje obrađuju to drvo, kao i dobavljači, moraju da prođu kontrolu i dobiju potpunu dokumentaciju da rade sa drvetom iz šume u kojoj je gazdovanje obeleženo kao održivo. Tek tada se u prodavnicama mogu naći obeleženi proizvodi i kupci biti zadovoljeni „zelenom” kupovinom.

Iako se šume vode kao jedan od najgore upravljanih ekosistema na planeti, ovakav način poslovanja, sertifikovanjem i ukazivanjem ljudima na vrednost šume, verovatno je jedini način da se što bolje gazduje, sačuva biološka raznovrsnost i bogatsvo šuma.

Borba protiv ilegalne seče će verovatno i u budućnosti biti veoma duga i naporna, ali uspostavljenje pravilnog sistema gazdovanja jeste prvi korak u toj

borbi. Ilegalna seča i goloseča možda predstavljaju brzi ekonomski dobitak za pojedince, ali zasigurno veliki gubitak za društvo posmatrano na duže staze.

Američki pisac i prirodnjak, Henri David Toro, koji je posvetio veliki deo života istraživanju šuma, jednom je naveo: „Koja je korist kuće, ako nemamo tolerantnu planetu da je i sagradimo?”

Ove reči, pune cinizma, napisane sredinom 19. veka, kada planeta Zemlja i nije bila toliko gusto naseljena u poređenju sa stanjem danas, „odekuju” u našim glavama. Sa svakom godinom, možemo sve jasnije da vidimo istinu u ovim rečima, ali takođe, znajući istinu postajemo svesniji problema i uporniji u traženju rešenja.

Nakon pročitanog teksta, obucite se toplo, zađite u šume i upoznajte ih.

Uprkos svim poteškoćama, potrebno je da radimo na oporavku ovog ekosistema kako bi i deca naše dece mogla da uživaju u njihovim dobrobitima.

Eko dizajn Ekologija

Fotografije: Andrijana Kovrlija @andrkovr

92 | mart

at

Jastuci: Pletivo by Plezir @pletivo_by_plezir Lokacija: @libertebg

93

KnjiĹževnost

Priroda kao knjiZevni lik 108 | mart

Tekst: Sofija Mirčetić @sofimircetic

109

D

rvoredi, planinski masivi, mirno ili uzburkano more, pšenična polja... pasusi i pasusi opisa različitih predela „razbacanih“ po književnim delima svih vrsta. „Tehnički opisi“ koji imaju za cilj da vas mentalno presele u fizički prostor nemaju uvek samo tu svrhu. Priroda, čovek, čovekova priroda i borba čoveka i prirode su teme dela od pamtiveka i ne prestaju to da budu.

Nekada je u pitanju ples, nekad nemilosrdna borba, stvarna ili prividna harmonija. U proteklih godinu dana kroz ruke mi prolaze knjige koje su natopljene prirodom u svakom mogućem smislu. Nekad kao pomenuto sredstvo vizuelne predstave prostora, nekad kao snažne metafore za čovekovo duševno stanje, nekad kao najbolji predstavnik egzistencije kao takve, u celini, a nekad kao svojevrstan književni lik. Knut Hamsun, Herman Hese, Džon Fante i Meša Selimović na trenutke daju više prostora prirodi nego čoveku, ili samo žele da pokažu da i kad crtamo jake kontraste sve je zapravo isto i svi pripadamo istoj planeti i podležemo manje-više istim zakonima.

Hamsunov roman Pan teče kao priča o jednom čoveku i njegovoj vezi sa ženom, radnju pratimo kroz Glenove „životinjske oči“. Iako većim delom ima elemente ljubavnog romana ja ga ne bih svrstala samo u ovaj žanr. Glavni junak Glen je pukovnik, ali se prehranjuje lovom, živi u udaljenoj kolibi, izolovan, sa više kontakta sa šumom, pticama, morem pa čak i kamenjem nego sa ljudima. Njegova ljubavna priča sa Edvardom je presek dve koncentrične kružnice – priroda i civi-

lizacija. Iako je u ovom romanu fenomenalno obrađena jedna velika, i od samog početka na nesreću osuđena ljubav, pažnju mi više privlači Glenov odnos prema prirodi. Stena pokraj kolibe mu je kao verni prijatelj koji je uvek tu, neka sigurnost poznatog, izvesnog. Sam junak za stenu kaže „prijatelj“. Sa stranica isparava miris mokrog tla i mahovine usled otapanja snega, miris mokrog lišća, reči pisca otelotvoruju maglu šume pred vašim očima i bez problema pratite lovca i njegovog psa Ezopa u dubinu šume. Osećate kako iz zemlje raste trava, a prostorom odjekuju glasovi ptica i po koji pucanj iz lovačke puške. Jedan od najupečatljivijih delova je Glenov san o Dideriku i Izelini.

Ljubavni čin je opisan kao zalazak sunca, more i sunce, potpuno sjedinjenje prirode.

Vremenski horizont mi je uvek privlačan u bilo kojoj knjizi, i mislim da sposobnost pisca da vas savršeno jasno sprovede kroz vreme i manevriše njime, bez potrebe da prevrćete stranice, jedan od pokazatelja književnog kalibra autora. Hamsunova smena godišnjih doba harmonično svira sa Glenovim trenutnim životom i intenzitetom veze sa Edvardom, jer je Glen oličenje stapanja sa prirodom, on jednostavno živi u skladu sa njom. U jednom trenutku se zapita da li ga to bog Pan posmatra.

Glen je deo prirode koja je pod Panovom jurisdikcijom. On lovi i peca samo kad mu ponestane hrane, pronalazi radost i u kišnom danu jer vrlo dobro shvata da „je u tebi izvor tuge ili radosti“. Protagonista se bavi lovom, a i njegov odnos sa Edvardom

111

možemo posmatrati kao jedan lov, bez uhvaćenog plena. Pomalo detinjasta, Edvarda je okružena ljudima, njen život čine šetnje, piknici i banketi, i naizgled ona je deo „civilizacije“, ali je ona na neki način divlja i neuhvatljiva kao životinjski plen. Glen, na kraju, i sam postaje plen.

U pozadini je borba za slobodu ili jednostavno - nesloboda. Oni nemaju gde da pobegnu sa planine, a strah da će ih ljudi uloviti je sveprisutan.

Divlji konji i njihov poriv za slobodom nije ništa manji nego isti taj nagon u ljudima. Šta je ostrvo nego metaforični rezervat za izgubljene ljude koji misle o protraćenom životu bez velikog Taj neuspeli ljubavni lov i čežnja za ne- podviga i teretu svakodnevice? čim ili nekim, čiji je senzibilitet uzavreo i više nagonski nego čovečiji, dakle ira- Na početku ovog kratkog poglavlja pricionalan, posredno je opisan i u Fan- roda dobija primat nad čovekom, rekla teovom romanu Upitaj prah. Ovo će bih čak da je mnogo superiornija. Plamožda zvučati neobično jer dosta lju- ninske strmine koje otežavaju i ljudima di preskače predgovore i pogovore s i mazgama da se penju, slan vazduh koji mišlju da su u pitanju dosadna obja- dolazi s mora, čista rosa i krdo od pešnjenja, ali pogovor za Upitaj prah je desetak divljih konja stvaraju živu sliku roman u malom, svojevrsna kratka pri- predela obavijenog tankim, bajkovitim ča snažnog naboja. Kamila Lopez odla- velom misterije i netaknute prirode, zi u pustinju. Lepuškasta Meksikanka slobode i čistoće, barem dok zategnuu koju se zaljubljuje Arturo Bandini je ta užad oko konjskih grla ne poderu taj nepredvidiva, divlja i duboko nesrećna, veo. baš kao i pustinja koja privlači čoveka i omamljuje ga svojom vrelinom, ali nije U poglavlju Jato delfina priroda daje jeništa drugo nego nepoverljivi deo pri- dan gol i sveti se. Ivan kaže da „nikad rode čiji se sledeći potez ne može na- tako ne oseća prirodu kao kad gleda u slutiti. širinu morske pučine“, a njegova pratilja da se „plaši mora jer uvek ostaje odDivljina kao kontrast učmalosti života vojeno, biće za sebe“. I opet se namei na ostrvu i u gradu lepo je prikaza- će zaključak da je u pozadini Ostrva, na u romanu Ostrvo Meše Selimovi- priče o čoveku, jedan dugačak, beskoća. Posebno podvlačim poglavlje Divlji načan ples čoveka i prirode, nekad konji, u njemu se priroda batrga i bori vodi jedan, nekad drugi, nekad se odza slobodu od kandži civilizacije. Glav- voje i plešu sasvim udaljeno, nekad ni junak Ivan, posmatra krdo divljih ko- veoma prisno tako da se stope, nekad nja koje hrli u ljudsku zamku i shvata gotovo neprijateljski odmičući se i doda je na pogrešnoj strani. Priča o lovu dirujući tek ovlaš. Oba plesača sa snadivljih konja na Vidovoj planini je priča žnom glađu za slobodom i strahom od o prividnoj „kosmičkoj slobodi“, privid- pokoravanja. Mogu li i čovek i životinja noj jer taj suživot ljudi na ostrvu i div- da predosete smrt? Stari pas i ostareljih konja na planini uistinu jeste privid. la tetka koji znaju da im se bliži posle-

112 | mart

113

114 | mart

dnji čas. Psi ne misle o velikim životnim herojstvima koja zavređuju podizanje spomenika, oni samo žive. Ljudi misle, trude se da svesno žive i zarade po koji blistavi poen, ali osećaj i nagon su prisutni u oba bića. Napisaću to jednostavno, onako kako jeste - jednakost na samom kraju.

Herman Hese je jedan od najboljih pisaca koji pišu o potrazi za sobom, razumevanju vlastitog bića i traganju za smislom. Sidarta i Demijan su takva dela, priče o potrazi za smislom i potrebom da se veruje u nešto, priče u kojima priroda ima ulogu metafore, ali je i snažno personifikovana. Reka na kojoj radi skeledžija je glavno mesto u romanu Sidarta. Prelazak reke je simbol prelaska na drugu stranu, odlazak od porodice i bogatstva, ali i simbol preobražaja duha mladog čoveka. To je stara ideja, Heraklitova, o nemogućnosti ulaska u istu reku dvaput. Sidarta je potpuno drugi čovek kada se nakon dvadeset godina vrati kod skeledžije.

Prolazi i isposnički i bludni život ali i dalje ne pronalazi zadovoljstvo u sebi.

Savez povijenog kokosovog drveta i reke spasiće Sidartu od pokušaja samoubistva. To je glas reke, reke koja šapuće poruke samo nekima, za osta-

le samo šumi. „Reka je progovorila. Ona ti je prijatelj i tebi se obraća.“ I tu jasno vidite jedan običan, nad samim sobom zgađen, čovečiji život spreman da se okonča bacanjem u reku i „intervenciju“ te iste reke u poslednji čas. Reka teče i ne briga o budućnosti, čovek misli i strepi nad onim što ga čeka. „... za nju (reku), postoji samo sadašnjost, bez senke budućnosti.“ Još jedna recka za prirodu. Upečatljivo poglavlje u romanu Demijan je naslovljeno Ptica se probija iz jajeta. Jaje je svet roditelja, detinjstvo i svet uopšte, ptica biće mladog Emila Sinklera koje želi nešto više. Ptica je i metafora za Sidartin duh koji je na trenutak slomio krila. I tu smo isti. Izlazimo iz ljuske, lomimo je, teško se nosimo sa tim pucanjem ali isto tako i sa neslobodom. Još jedna stara priča, ali vredna ponavljanja.

Na kraju, šta su Glenove životinjske oči, šta lovac koji završava kao plen, šta Kamilina pustinja i ona kao pustinjski pesak u Bandinijevoj šaci, šta Sidartina reka ili Sinklerova ptica nego samo neki od primera čudnog i u vremenskim intervalima neravnomernog saveza prirode i čoveka koji misli da je nadmoćan i drugačiji, manje vezan nužnošću zato što je svestan.

115

Zdravlje Ekologija

Sagovornik: Milan Damjanac

Intervju: Aleksandra Marković

Kroz kontakt sa prirodom spoznajemo svoje i tude potrebe 116 | mart

S

avremeni uslovi života u urbanizovanom prostoru negativno se odražavaju na psihofizičko stanje ljudi. Stres i mnoštvo obaveza, postaju deo svakodnevice koja nas pritiska. U potrazi za poslom i materijalnom sigurnošću život na otvorenom, u prirodi i kontaktu s ljudima zamenili smo brzim i nezdravim načinom života u kome nemamo mnogo vremena za vlastite potrebe. O problemima današnjice, životu u velikim gradovima i iskušenjima istog, razgovaramo sa sertifikovanim konstruktivističkim psihoterapeutom, filozofom i socijalnim radnikom, Milanom Damjancem.

Koliko nam kontakt sa prirodom pomaže da razumemo i oslušnemo sebe i svoje potrebe?

Sva živa bića stupaju u kontakt sa sobom i svetom putem oseta i osećaja. Ljudi su tu delimično različiti, pa koriste i reči. Pokušavamo da spoznamo svet tako što ga kreiramo, i rukama i jezikom. Kreiramo svoj ljudski svet, gradove, beton, zidove.

Mi kreiramo sopstveni smisao i dajemo mu ime kroz jezik, bilo da je u pitanju profesija ili nešto drugo. Vidimo sebe kroz tu funkciju, kroz funkciju naše profesije ili životne uloge. Nevolja je u tome što naš jezik i naše jezičke kategorije samo donekle obuhvataju naše osete i osećaje. Mnogo toga što osećamo i dalje izmiče rečima. Kada

se nađemo u kontaktu sa prirodom, mi smo prinuđeni da ponovo zađemo u taj deo sebe koji smo davno zaboravili. Prinuđeni smo da dođemo u kontakt sa svim onim što se nalazi van onoga što zovemo „svakodnevnim životom“. Priroda nas svim neverbalnim doživljajima sebe i sveta. Priroda nas kroz nove mirise, ukuse, boje, zvuk tišine i kontakt sa drugim živim bićima dovodi i u kontakt sa novim osećajima i osetima i produbljuje naše razumevanje samih sebe. Na neki način, kontakt sa prirodom produbljuje kontakt sa sobom i dovodi nas u kontakt sa našim potrebama izvan gradske vreve i uobičajenih društvenih zahteva. Kontakt sa prirodom takođe omogućuje, ne uvek, ali često, osećaj sigurnosti naspram anksioznosti i strahu koje osećamo pri stalnim promenama koje se odvijaju u ljudskom društvu. Priroda odiše skladom i postojanošću. To nam omogućuje da više budemo u sadašnjem trenutku (iako nikada ne možemo biti skroz „tu“), a manje u percepcijama alternativnih budućnosti i svega što može da pođe naopako. Tada i stupamo u kontakt sa novim potrebama i aspektima našeg bića. U prirodi ostajemo sami sa sobom. U gradovima to ne možemo, najviše zbog tehnologije. Tehnologija nam „brani“ da ostanemo sami sa sobom. Zatrpani smo informacijama i industrijom zabave, te tako zaboravimo i na sebe i na svoje potrebe.

U kojoj meri nam kontakt sa pri- subjekata koji mogu da nam kažu rodom omogućava da se poveže- i „ne“, koji mogu da učine nešto što mo sa ljudima? nam se ne dopada i ne prija.

Kontakt sa prirodom nam omogućuje da uvidimo važnost sadašnjeg trenutka. Tehnologija nas zatrpava potrebom da stalno budemo deo nekih socijalnih dešavanja, bilo kroz komunikaciju, čitanje vesti ili surfovanje internetom. U prirodi možemo biti u kontaktu sa sobom. Dolaženje u kontakt sa svojim potrebama, emocijama, osetima nam omogućuje da ponovo promislimo svoje potrebe i želje, a samim tim i želje i potrebe drugih ljudi. Omogućuje nam da uvidimo i tuđu i svoju perspektivu.

Samim tim, kontakt sa drugima postaje uslovljen učenjem da prepoznamo i komuniciramo svoje potrebe i pregovaramo o tuđim potrebama.

Pregovaranje postaje uslov kvalite tnih i zdravih odnosa. Promena konteksta i dodir sa prirodom je važan i zbog izgradnje zdravih granica. Ukoliko nam prija isključivo kontakt sa prirodom, a ne sa drugima, to ukazuje da nismo uspeli da se postavimo prema drugima na odgovarajući način. Postoji velika razlika između komunikacije sa prirodom i komunikacije sa drugim čovekom, koji može da odgovori, pomogne, zameri, naljuti se. Naša sposobnost pregovaranja je ono što naš život čini kvalitetnim. Ukoliko smo u stanju da pružimo drugima ono što im treba, i tražimo za sebe od drugih ono što nama treba, a pri tom znamo i od koga da tražimo, onda ćemo se osećati dobro. U suprotnom će nam uvek neživi objekti više prijati od živih

Na koji način život savremenog čoveka u urbanim uslovima utiče na njegovo psihičko stanje?

Obeležje današnjice je anonimnost. U malim mestima, ruralnim sredinama i zajednicama, svako je svakoga poznavao i o svakom se nešto znalo.

Tako je i danas. Samim tim, više se vodi računa o sopstvenim postupcima i o tome kako će ko proceniti naše postupke, pošto nema anonimnosti.

Pravila u maloj zajednici su stoga drugačija, te se bilo kakav moralni prestup kažnjava. Otuda i izraz: malograđanski moral. Sa druge strane, anonimnost koja je prisutna u urbanim uslovima donosi puno lične slobode, ali i visoku usamljenost, što se negativno odražava na psihičko zdravlje. Život u zgradama ili kućama, okruženi betonom i neživim predmetima utiče negativno po psihu pošto nema interakcije. Otuda i toliko okretanje kućnim ljubimcima. Čovek je biće odnosa i interakcije.

Nama je potrebno drugo živo biće, čovek ili životinja, da nam ponudi ljubav a i priliku da budemo neko ko voli. Nama je potrebna interakcija sa drugima, potrebna nam je uzajamnost, potrebno nam je da imamo ulogu prema drugima. Urbani uslovi omogućavaju više slobode, ali i veća iskušenja zbog te slobode. Potrebno je izgraditi sopstveni svet i u takvoj sredini. Anonimnost ugrožava bilo kakvu odgovornost i moral. Višak slobode omogućuje veću neiskrenost, baš iz razloga što svi znaju da kazne

nema. Priroda još uvek, kao i ruralne zajednice, deluju izopštene iz ovakvog vida slobode od moralne kazne. Zato i jeste važno biti korektan prema drugima, ali i prema sebi. Problem današnjice su visoka nesigurnost, učestalost promena, visoka odgovornost i očekivanja i od života i na poslu, od nas samih. Ova vrsta psihičke napetosti negativno utiče na nas, te se naša potreba za uspostavljanjem kontrole nad našim životom sve više pojavljuje, a zbog učestalih promena nam stalno izmiče. Imamo utisak da smo preplavljeni promenama, obavezama. Ovo produkuje stres kao posledicu visokih očekivanja i stalne jurnjave za stabilnošću i sigurnošću.

Koju ulogu ima fizička aktivnost u održavanju zdrave psihe?

Fizička aktivnost je vrlo važna. Postoji nametnuta dilema o odnosu tela i psihe. Suštinski, to je jedna celina.

Briga o sebi podrazumeva i brigu o sopstvenom telu, o fizičkom stanju i zdravlju. Savremeni poslovi često loše utiču na zdravlje zato što uslovi u kojima se odvijaju narušavaju ovu celinu. Ukoliko osam sati dnevno provedemo sedeći, onda to zasigurno nije zdravo i dovodi do lošeg stanja mišića i tela. Potrebno nam je kretanje, pošto je čovek proces, pokret.

Samim tim se ne možemo osećati dobro ukoliko zapostavimo taj važan aspekt sebe. Ukoliko na psihičkom nivou osećamo da smo pod pritiskom, da smo preplavljeni obavezama, a ne

možemo to da iskažemo rečima, naše telo će to iskazati bolom, bilo u glavi ili pritiskom u grudima ili nogama. Kao što se psihički bol odražava na fizičko zdravlje, važi i obratno. I naše telo je naš organ i sredstvo komunikacije.

Ukoliko ono oseća bol, i mi ćemo ga osećati. Ovo pitanje zavisi od prepoznavanja sopstvenih potreba. Ukoliko ih prepoznajemo, znaćemo da je i briga o telu i fizičkom zdravlju jako važna za stanje naše psihe.

Kako biljke u prostoru u kojem radimo i boravimo utiču na naše raspoloženje?

Sve što je živo dobro utiče na nas.

Zapravo, na nas najbolje utiče uloga u projektu i procesu života. To znači da nam je potrebno da nekome mi nešto pružimo, da nešto raste, da cveta. Mi osećamo zadovoljstvo kada vidimo da smo nešto doprineli, napravili neku razliku. Biljke nisu izuzetak. One zavise od nas i od toga koliko mi brinemo o njima, a zauzvrat nas ispunjavaju svojim rastom i razvojem. Na neki način, svako bujanje života nas upućuje na proces koji od nas zavisi. Kao što je važno da je soba svetla, kako bismo osetili da život cveta i buja, tako nam je važna i biljka u prostoru. Ispunjava nas osećajem mira i stabilnosti, svrhe i uloge. Sigurnost i ispunjenost su ono za čim tragamo, a savremeni uslovi života su nas preopteretili odgovornošću.

Pojednostavljivanje životnih uslova, očekivanja i potreba je zaista lekovito.

Kako boravak u prirodi utiče na ljudsku psihu uopšte, a kako na osobe sklone depresiji i naglim promenama raspoloženja?

životu u velikom gradu, ukoliko smo stalno pod uticajem smoga i gradske vreve, priroda će nas podsetiti na rast i bujanje života i lepotu stvaranja.

Priroda je kontekst koji nam daje Boravak u prirodi je boravak daleko fokus i smanjuje stres. A to je dobro i od gradske vreve, konstantne pro- za raspoloženje, i za anksioznost i za mene ciljeva i zahteva. Priroda pre- depresiju. dstavlja promenu konteksta. U prirodi možemo biti drugačiji nego u svom Koliko je redovan boravak u prirodi uobičajenom životu.

Generalno, važan za psihički razvoj dece? odmor je odličan indikator kvaliteta našeg života. Ukoliko primetimo da Bilo bi lepo da se deca uče interakciji postoji velika razlika između našeg sa drugima još od malena, interakciji zadovoljstva sobom u našem okru- sa vršnjacima, sa drugima oko sebe. ženju i svakodnevnim obavezama Decu treba učiti prepoznavanju i i našeg zadovoljstva na odmoru, u svojih i tuđih potreba. Sa druge drugom kontekstu i sredini, onda je strane, boravak u prirodi je važan jasno da je reč o nekim problemima zbog interakcije sa svim drugim koje ne uspevamo da rešimo. Da li je živim bićima, a pre svega zbog čistog u pitanju naša previsoka odgovornost vazduha, zdrave ishrane i spokoja. prema drugima i poslu, loš odnos Kroz kontakt sa drugim živim bićima drugih prema nama, „zatrpanost“ i uviđanje životnih procesa, učimo poslom ili nešto treće, tek - potrebno se da ne može sve biti onako kako je da se preispitamo. Priroda nam smo mi zamislili, ali se i učimo tome može doneti mir, fokus, drugačiji da je za sreću i spokoj potrebno malo. sadržaj za naše misli i osećanja. Dete ne mora odmah da uči strane Priroda menja kontekst i umiruje jezike, da svira klavir ili lepo peva. Dete naš strah od promene i očajanje bi u prirodi, nasuprot tome, moglo zbog rutine pritisaka i problema da nauči da je važno da se slobodno koje nosi život u velikom gradu. izražava, misli i oseća, peva, pleše i Ukoliko osećamo strepnju i strah, doživljava svet, a da pri tom poštuje i boravak u prirodi će nas opustiti i druge i sebe. Valjalo bi da nauči umeispuniti sigurnošću. Ukoliko osećamo će davanja i uzimanja, a ne samo očaj zbog ponavljanja standardnih davanja ili samo uzimanja. obaveza i pritisaka u svakodnevnom

Da li se opšte psihičko stanje ljudi U kontekstu manjeg mesta koje je koji su bliži prirodi razlikuje od onih bliže prirodi, pritisak je manji, a sreća koji žive i rade u urbanom prostoru? i sigurnost bliža. Život u manjem mestu, u prirodi, je zdrav i ne košta.

Apsolutno. Visokourbanizovane zaje- Zdrav život u urbanom mestu košta. dnice, kao što su današnji veliki grado- I priroda je postala nešto što se pakuje vi, služe bržem povezivanju ljudi u u celofan i prodaje. I od prirode se projekat stvaranja većeg profita i ispu- pravi profit, bilo kroz ogransku hranjavanja novih potreba. Problem sa nu, skupe vitamine ili organizovane potrebama je što se stalno umnoža- posete turističkim mestima koje vaju, a stalno nam izmiču. To izmica- predstavljaju netaknutu prirodu. nje zadovoljenja potreba nas stalno I zdravlje je, nažalost, postalo privilečini nezadovoljnim, a da ne pominjemo gija i ne može ga svako priuštiti. uslove života: beton, saobraćaj i, što Valjalo bi svi da se zapitamo o svojim je najvažnije, hrana i manjak kontakta životnim ciljevima i da shvatimo kolika sa ljudima. U gradu srećemo i previše cena se plaća ukoliko radimo protiv ljudi tokom dana, ali skoro ni sa kim svojih potreba, protiv fizičkog zravlja i ne komuniciramo smisleno. Hrana je svojih kapaciteta. lošeg kvaliteta i loše utiče na naše zdravlje, pa samim tim i na psihu.

Putovanje

Foto Ĺžurnal

T J A

L AN D Fotografije: Marian Balas @marian.balas Lokacija: Koh Phangan, Thailand

126 | mart

127

128 | mart

129

130 | mart

131

132 | mart

133

Putopis

Park Guelj ĹĄarena oaza Barselone koja prkosi gravitaciji

134 | mart

Tekst i fotografije: Dragana Ilić @_oatflake

135

F

ebruar je bio mesec putovanja u dugo sanjanu, jedinstvenu umetničku prestonicu Španije, Barselonu. Za razliku od prethodnih na koja sam sa predznanjem išla u avanturu, ovo putovanje je bilo bez ikakvog plana. Otišla sam da odmorim dušu, istražujem i prepustim se čarima grada koji ću tek upoznati.

Brzo po dolasku sam shvatila da je Barselona grad prirodnog bogatstva, sunca, mora, grad nasmejanih prolaznika i melodičnog jezika. Rekla bih i grad koji opušta i nameće neki lagani tempo gde imaš prostora da se na zabavan način upoznaš sa destinacijama koje, kada se nađeš u Barseloni, ne smeš propustiti.

Nisam od onih koji vole da ispijaju kafe, jedu dobru hranu i sede satima sunčajući se i odmarajući u nekoj urbanoj ulici, poput La Ramble. Naprotiv, više uživam u šetnji, obilascima znamenitosti i zavirivanju u svaki ćošak. Uvek težim da što više utisaka memorišem i „upijem” očima. Barselona je po tom pitanju neiscrpan izvor novih čuda, kako zbog arhitekture, zanimljivih detalja i „života” na ulicama, tako i zbog parkova i umetnosti od koje je sazdana.

Jedna od najslikovitijih uspomena koje nosim iz Barselone jeste bajkoviti park Guelj (Güell). Ovaj park je mesto na kome su najupečatljivije ispoljene Gaudijeve originalne ideje, a koga krase mozaici izrađeni od šarenih keramičkih pločica. Na samom ulazu dočekuju vas dve neobične kuće kao i stepenište

136 | mart

koje vodi do zmajeve i gušterove fontane, a na vrhu izlazite na Hipostolnu dvoranu koju krase dorski stubovi. Zmaj simbolizuje čuvara parka i predstavlja mitološko biće za koje se verovalo da je čuvar podzemnih voda. Projektovan je tako da donese mir i spokoj prolaznicima, kasnije dobija naziv gradski vrt. U njemu se nalazi i Gaudijeva kuća, u kojoj je živeo skoro do smrti. Impozantni plato sa koga se pruža panoramski pogled na grad okružen je višebojnom zmijolikom klupom. Jedno vreme se verovalo da je ovo najduža klupa na svetu, ali ta tvrdnja je brzo opovrgnuta.

Za izgradnju ovog dela parka zaslužan je Gaudijev prijatelj Josip Jujol, koji mu je pomagao u izradi brojnih objekata koji se nalaze u gradu.

Drugu polovinu parka čini očaravajuća priroda, zelenilo, cveće, bujno drveće, strme padine i vijugavi putevi. Nije li san svakog čoveka da se iz grada skloni u mirisnu oazu, svežeg i čistog vazduha, daleko od smoga i buke? Možda je baš taj spokoj vodeći razlog da se ovaj park nađe na listi prioriteta kada je Barselona u pitanju.

Kada se nađete u Barseloni obavezno posetite ovo čarobno mesto. Gaudi je po mnogo čemu bio poseban, zbog čega su dela koja je iza sebe ostavio najbolje svedočanstvo jednog slobodnog, kreativnog uma ne sputanog pravilima. Park Guelj je danas međunarodni spomenik kulture, a od 1984. godine nalazi se pod zaštitom UNESKA.

137

138 | mart

139

140 | mart

141

Moda

Krinolina u doba kraljice Viktorije kavez u službi etike i estetike

Tekst: Katarina Đošan @eutanazija8

142 | mart

V

iktorijansko doba nadaleko je poznato po svojoj surovosti. Narativ o okrutnim viktorijancima, čiji je moralni ideal nemoguće dostići bez mnogo ustupaka, a ideal ljepote bez bola, proširio se neizbrisivo kao i drugi satanizovani narativi o devetnaestovijekovnim tekovinama. Naravno, ništa od toga nije bilo bez povoda, ali je veliki broj priča mit i zabluda koje su rado prihvaćene. Ipak, treba imati u vidu da su ideal ljepote i ideal moralnog išli ruku pod ruku, iako je, recimo, filozofija do tog trenutka već odbacila načelo „moralno je i lijepo”, i postavila jasnu liniju između dobrog i lijepog. Devetnaesti vijek je vijek prodora estetike i etike u njihovoj nezavisnosti, ali je ipak jedno nastavilo da uslovljava drugo, a posebno u Engleskoj u zaista dosta krutom periodu vladavine kraljice Viktorije, od 1837. do njene smrti 1901. godine.

Moralna načela su bila takva da su strogo razdvajala muškarce od žena u svakodnevnom okruženju, i gotovo da ništa nije ostalo od one rokoko razuzdanosti.

Pa ipak, Britanci su oduvijek imali strožije norme ponašanja od Francuza; rokoko i svako pretjerivanje bilo je osuđivano, ili ismijevano u novinama služeći se karikaturama. Sada je moralno

značilo da je ženska teritorija kuća, da je njeno glavno zaduženje da čuva djecu i omogući im pristojno vaspitanje i obrazovanje, da brine za muža i njegove potrebe, a čitava sfera spoljašnjeg života bila joj je uglavnom nedostupna. Žene su mogle da idu u pozorišta (što je bilo posebno popularno u 19. vijeku), ali sa muževima; mogle su da šetaju, ali isključivo u društvu; pristup kafanama bio je onemogućen ženama osim ako nisu prostitutke ili žene nižeg staleža takođe sumnjivog morala, a čak i pod tim okolnostima bile su osuđivane.

Analizom portreta muškaraca i žena tokom devetnaestog vijeka to postaje jasno: žene su uvijek slikane u unutrašnjim prostorima, smjerne i sa djecom, a muškarci u najrazličitijim situacijama i prostorima. Čak i u vrijeme impresionizma, odnosno svojevrsne slobode slikarskog medija, iako tehnika postaje slobodnija, motivi su i dalje (uglavnom) u skladu sa moralnim normama.

Oni koji su ih odbacivali, recimo slikar Mane sa svojim nagim ženama, bili su ne samo odbacivani sa Salona (velike godišnje izložbe umjetnosti) već su pretrpjeli i oštru kritiku društva. Slikanje nage žene bilo je dozvoljeno samo ako je bilo uvijeno u mit; ako je, naime, jedna žena prikazana idealizovano i nosila naziv Venere, Persefone, Atine, itd.

I moda je u viktorijansko doba pretrpjela niz promjena. S početka devetnaestog vijeka bila je skromna, jednostavna i čedna, ali vremenom je postajala veličanstvena u jednom, a gotovo smrtonosna u drugom smislu. Jednostavna silueta sa početka vijeka počela je da se širi uz niz podsuknji protkanih konjskom dlakom, da bi se dobilo na čvrstini oblika.

Nije sasvim jasno kako je i zašto do ove promjene došlo, koliko to ima veze sa jačanjem nacije i kolonizacijom, ali je u svakom slučaju već do sredine vijeka ideal bio strogo ali raskošno, veličanstveno, a ne jednostavno i neupadljivo – a to je ostvareno krinolinom, čvrstom, rešetkastom konstrukcijom ispod suknje.

Period do 1850-e bio je period eksperimentisanja u tom pravcu: prvo su čvrste platnene podsuknje protkane konjskom dlakom zamijenjene konstrukcijama po ugledu na stariju špansku nošnju, a koje su podrazumijevale neki vid obruča oko struka koji bi stvarao širinu oko kukova. Te konstrukcije su pravljene od kosti kita, a potom i bakra, ali su bile teške, neelastične, faktički neupotrebljive za svakodnevni život, a posebno zato što su ih nosile i žene pripadnice nižih staleža, koje su u takvim krinolinama obavljale razne poslove. Rešenje pro-

blema nađeno je u čeliku, odnosno u čeličnoj konstrukciji u obliku kaveza, koja je bila i dovoljno lagana i dovoljno savitljiva, tako je preko nošena samo gornja haljina, a ispod jedna ili dvije podsuknje. U takvoj konstrukciji bilo je moguće i sjediti i kretati se, a da se nakon toga haljina vrati u prvobitan oblik, ali sve nije uvijek bilo tako jednostavno.

Prvo, haljina je znala biti široka i do dva metra u prečniku, što je značilo da je zauzimala ogroman prostor. Pozivnice na svečane balove stoga su pažljivo slate, jer su žene zauzimale veliku površinu salona. Zabilježen je slučaj kada je kraljica Viktorija zahtijevala od svojih rođaka da ne nose široke krinoline da ne bi zauzele prostor za goste koji su im dolazili u posjetu. Što se tiče elastičnosti haljine, njena prednost bila je i njena mana, budući da bi se krinolina nekad opružila tako da se podigne gornja haljina, što je izazivalo opšti smijeh naroda odnosno sram onoga ko je nosi.

Krinoline koje se raspadaju poput pokvarenog kišobrana često su bile prikazivane u novinama u vidu karikatura, bilo od strane onih koje to zabavlja ili onih koji to oštro osuđuju. Pa ipak, razlog za osudu nije bio samo u kavezolikom tipu konstrukcije koja otežava svakodnevno funkcionisanje – jer je ta ista konstrukcija nekada odnosila i sam život.

U slučaju požara krinoline su prvo gorile, a u njima i žene; posebno je zapamćen slučaj kada je u crkvenom požaru izgorio čitav skup zbog toga što su se u panici žene u krinolinama (a žene i djeca su bili prvi koji su trebali da se spasu) zaglavile na ulaznim vratima i time izazvale katastrofu koja je odnijela ogroman broj života.

vlačan. Grudi su bile podignute i istaknute, ali akcenat ipak nije bio na njima; akcenat je bio na ogromnoj razlici između tanjušnog struka i širokih kukova.

To je ideal žene kakav postoji oduvijek, a koji je, moguće, svoje ponovno otkrovenje doživio i zbog kontakta sa antičkim artefaktima koji su imali veliku popularnost tokom 19. vijeka.

Krinoline su od šezdesetih godina na ovamo počinjale da gube na popularnosti, a na njihovo mjesto došle su tzv. krinolete, odnosno manje konstrukcije koje su se nosile samo u nivou zadnjice, dok je dio naprijed bio ravan. Pa ipak, čini se da je razlog bio više promjena estetike i etike, nego opšta društvena prijetnja.

Ukoliko bi se krenulo u tom pravcu, tumačenje krinoline bi se moglo pomaći sa tumačenja strogo estetskog. Antičke skulpture ali i skulpture bilo kog perioda izvajane u obliku pješćanog sata bile su ideal plodnosti koliko i ljepote.

Krinolina je, zajedno sa usko zategnutim korsetom, davala tijelu oblik pješčanog sata sa zvonastim završetkom.

Estetski efekat takve haljine je nesumnjiv: on daje izgled veličanstvenog, onog kome se ne može lako prići (i doslovno), koje je ukrašeno čipkom i skupocjenim materijalama. Čak i kod žena nižeg staleža, koje su oskudjevale u raznim materijalima i ukrasima, sama krinolina u paru sa korsetom davala je taj odvažni ženski izgled, estetski pri-

Plodnost je u viktorijansko doba bio gotovo etički zahtjev upućen ženi koja je na prvom mjestu trebala biti supruga i majka. Stoga ne treba da čudi što se u doba velike smrtnosti (kobne zarazne bolesti, nepoznavanje otrova koji je bio gotovo sveprisutan u viktorijanskom domu, predrasude) plodnost, odnosno istaknuta ženstvenost, ponovo javila kao ideal (nasuprot skromnosti koja znači neupadljivost) i uobličila se u modu. Viktorijansko doba je ionako doba gdje smrt i život postoje jedno uz drugo, nerazdvojni.

KnjiĹževnost

slusanje Knjizevnosti 150 | mart

Tekst: Jelena Cvetić @jelena_cvetic10

N

aša potreba za slušanjem potiče, ponekad, iz same nemogućnosti da podnesemo tišinu. Ideja o zavodljivoj retorici nekog prijatnog glasa koji nam govori o (ne)stvarnim događajima sama po sebi je primamljiva. Prisutno je, takođe, i nostalgično prizivanje bezbrižnosti atmosfere detinjstva u kome se uglavnom slušaju priče, bajke i uspavanke. Otud, a naravno i iz praktičnih razloga (nemogućnosti čitanja, slabosti vida, sinhronog rada više stvari) razvilo se polje audio koncepcije književne umetnosti, kao i kreiranje sada već brojnih književnih podkasta.

više novca za što manje vremena osećamo potrebu da neprestano budemo konstruktivno aktivni i ako ne gradimo bogatstvo da makar gradimo sebe (da bismo jednom od toga izgradili i bogatstvo). No, na ovu temu možda drugom prilikom. Važno je razumeti da se u vremenu kakvo je naše, hobi koji ostaje to što jeste i ne pretvara se u dodatni ili pak primarni izvor novca može posmatrati kao velika duhovna vrednost. Čitanje nosi potencijal jednog takvog hobija, odnosno užitka, a uz razvoj tehnologije raste i zainteresovanost za traganjem za novim medijima kojima ćemo izraziti jedan tekst. To je jedan od Takođe, milenijalsko doba podrazume- razloga popularizovanja podkasta i auva „background“. U svakom kafeu u dio-knjiga. kome sedimo čuje se muzika. U knjižarama, prodavnicama i šoping centrima Delo koje čitamo i koje slušamo nećetakođe. Navikli smo se i na buku ulice. mo uvek doživeti kao isto delo. Zapravo, Gotovo je nemoguće posmatrati savre- teško da ćemo ga doživeti na isti način. men život odvojen od zvuka i u okrilju Jedinstvenost kojoj doprinosi slušanje tišine. Jedina mogućnost da se delom teksta ponekad je u izneveravanju hoizolujemo od buke (što je takođe rela- rizonta očekivanja, jer nam glas stvara tivno, zbog buke koja dopire sa ulice i potpuno drugačiji doživljaj u odnosu na glasnog komšiluka) je u sopstvenom onaj koji smo imali tokom čitanja: likoprostoru. Međutim, tada se javlja potre- vi dobijaju drugačije konture, lirske sliba da ponovo narušimo tišinu, ne nu- ke se formiraju dublje ili oštrije ili u sažno rečima, već i kad smo sami – uklju- svim novim nijansama, dok nam se ne čivanjem televizora i odabirom kanala učini da smo sve vreme imali pogrešan ili uključivanjem kompjutera i makar doživljaj tokom čitanja ili pak shvatimo otvaranjem prozorčića YouTube-a kao da nam se dati format ne dopada. To primarne refleksne radnje kod većine jeste zamka ovakvog vida predstavljaljudi. S tim u vezi, možda naša potreba nja umetnosti i pravo je umeće odvojiti za konstantnim slušanjem i prihvata- ono što nam jednostavno ne prija od njem informacija može i da se poveže toga da smo kao čitaoci pogrešili u prosa onim što odgovara vremenu, a to po- ceni. Svaki istinski doživljaj koji se stvodrazumeva neprekidni stvaralački rad- ri u kontaktu sa umetničkim delom je ni pogon, odnosno podleganje pritisku unikatan i tu nema prostora za rasprada u eri u kojoj je potrebno stvoriti što vu o greškama.

Podkasti kao sve interesantniji digitalni format, mogu se pratiti i u okvirima književnosti. Postoje u velikom broju i dotiču se brojnih tema, a književni podkasti su posebno zanimljivi jer nam predstavljaju nešto, (uglavnom) poznato, na drugačiji način, iz sasvim nove perspektive. Neretko, savremeni pisci čitaju i/ili komentarišu svoja ili tuđa dela, što je postalo deo prakse. Časopis The Gardian pokrenuo je books podcast kao deo stalne postavke u organizaciji rada, uz prijatnu muzičku pratnju čitanju i pričanju, emituje osvrte na aktuelna dešavanja i zanimljive intervjue, čime ozbiljno prete da postanu deo dragih navika u svakodnevnici.

Za sve ljubitelje privlačnosti mračne atmosfere Edgara Alana Poa, nesumnjivo bih izdvojila sjajan peto satni doživljaj čitanja njegovih dvadeset dela, među kojima su, svakako, i najpoznatija (Gavran, Anabel Li, Crna mačka, Pad kuće Ušer). Glasovi glumaca Bazila Ratbona i Vinsenta Prajsa su savršeno prilagođeni rečima koje izgovaraju. Vinsent je i ranije glumio u filmskim adaptacijama Poovih dela, konkretno u Kući Ušerovih (‘60), Gavranu (‘63) i Maski crvene smrti (‘64), a poznat je i po svom okretanju kategoriji B-horora, dok je Bazil najpoznatiji po ulogama Šerloka Holmsa.

Obojica u svojim filmografijama imaju i uloge naratora, tako da im ni žanr ni forma zadatka ovde nisu bili strani. Neodoljiva nepredvidivost ali i jasan predosećaj da će se nešto strahovito važno i ujedno zastrašujuće desiti prate njihovi duboki i markantni glasovi, na momente i sami prestrašeni kao da su u blizini opasnosti. Naracija koja se i glasovima gradacijski pomera ka kulminaciji u pojedinim delima neposredno nas uvlači u priču, ostavljajući u prostoriji u kojoj se nalazimo delove atmosfere koju bismo očekivali tokom večeri gde se grupica ljudi „zabavlja” pričajući strašne priče.

Ono što donosi slušanje književnosti jeste stvaranje atmosfere kojoj doprinosi glas koji pripoveda (ili čita pesmu).

Možda čitava poenta jeste u glasu, njegovom tonu koji se stapa sa naracijom i lirikom, emotivnošću koju u sebi nosi, dikciji, pravilnom odmeravanju trenutka i adekvatnom praćenju dinamike teksta. Nažalost, u našem regionu još uvek ih nema puno, ili barem ne u dovoljnoj meri. Prisutni su audio-zapisi priča i pesama za decu, recitacija, kao i YouTube kanali na kojima su otpremljeni zapisi naših cenjenih pisaca i pesni- Alisa u Zemlji čuda koju čita Ser Džon ka koji čitaju svoja ostvarenja. Ipak se Gilgud uz umirujući muzički intermeco tome može pokloniti više pažnje. koji nas vraća za gotovo čitav vek unazad, savršeni je odabir za neko opuU nastavku ću vam predstaviti audio štajuće večernje nečitanje i uživanje u izdanja nekolicine izdvojenih književnih knjizi. Iako su tumačenja ovog romana dela na engleskom jeziku. Moguće je veoma kontroverzna, uslovljena popronaći ih na platformi Spotify, kao i na zitivističkim pristupom i, samim tim, portalu Open Culture. zahtevaju izvestan oprez prilikom ko-

mentarisanja, među knjigama za decu i dalje je veoma popularna Alisa i njena Zemlja čuda u kojoj se našla, kao i svi likovi iz tog sveta izokrenute stvarnosti. Đacima koji uče engleski (i kojima je sama knjiga već poznata), ovo bi bila višestruko korisna prilika da na pomalo zahtevan i, zbog sjajnih Gilgudovih vokalnih prelaza, zabavan način, obogate svoje znanje i ujedno budu upoznati sa još jednom oblikom kontakta sa književnim ostvarenjem. Može se pronaći i na YouTube-u. Čekajući Godoa, najpoznatije Beketovo dramsko ostvarenje i obavezan deo lektire (mada bih svakako preporučila upoznavanje i sa ostalim dramama ovog nobelovca), ostavlja prostor za zapitanost i tokom slušanja. Dramski tekst moguće je čitati, gledati kao predstavu ili samo slušati. Čar u slušanju ove drame, poznate predstavnice teatra apsurda, jeste upravo u tome što se samo zvukom, odnosno glasom, oblikuje i formira odsustvo metafizičkog u čoveku, praznina i besciljnost životnih kretanja. U potpunosti smo lišeni dramskih didaskalija. Glasove Estragona i Vladimira daju Ber Lar, poznat po ulozi Lava u Čarobnjaku iz Oza i E.G. Maršal.

Na momente podseća na slušanje neke radio emisije, uz smenu komičnih i tragičnih momenata, nasilnih zvukova u odnosima između likova, naročito kada je reč o Pocou i Lakiju. Takođe, repetitivno slušanje simbolično odabranih imena likova pomaže u produbljivanju

razumevanja njihovih značenja. Lakijev performans predstavlja važan segment drame, čije slušanje povremeno postaje naporno i samo po sebi nepodnošljivo, kao i realnost sveta apsurda čiji smisao predstavlja. Može se u celosti naći u okviru veb biblioteke Internet Archive.

Za ljubitelje horor žanra, evo jednog književnog horor klasika. Počeci poglavlja Drakule prate dramatični muzički momenti, poput horor gonga koji prekida slušaočev kontakt sa realnošću i uvodi ga u svet transilvanijskih tajni.

Prodoran i dubok glas Kristofera Lija, već poznatog po čitanju Frankenštajna, Poovih priča, Fantoma iz opere, kao i Zvonara Bogorodičine crkve, adekvatan je za atmosferu koja je potrebna ovakvom poduhvatu. U Frankenštajnu njegov glas postaje oporo prigušen, na momente veoma zastrašujuć. Očigledno je bio jedan od omiljenih glumaca koji su pozajmljivali glasove kad se javljala potreba za izazivanjem jeze i straha. Možemo ga pronaći i u animiranoj adaptaciji Pad kuće Ušer, Raula Garsije, kao i na YouTube kanalu gde se mogu pronaći njegovi metal singlovi.

Dvadesetčetvoročasovno slušanje Dikensa može zvučati zamorno, ali zapravo predstavlja jedan avanturistički pristup književnom delu. Čarls Dikens je napisao brojna dela, a najpoznatija su dostupna u audio izdanju, poput Olivera Tvista, Velikih očekivanja i Dejvida Koperfilda, kao i neka manje pozna-

ta. U nekim pričama (Priča o dva grada) čujemo život ulice, kakofoničnu buku i aplauze, u drugima čujemo, teško razaznajući reči, govor mase, povremeno mirni naratorski ton, a zatim dijaloge raznolikih glasova brojnih likova. Pregršt toga nude ovakva izdanja Dikensovog opusa, pružajući uvid u jedno doba i istovremeno stvarajući iluziju da možda ipak ne slušamo jednog pisca.

podkasta može se posmatrati kao potreba da umetnost koja nam je dostupna oblikujemo kroz različite medije, kao što je to već učinjeno kroz filmove rađene prema knjigama, kao i često korišćenu inspiraciju za stvaralaštvom u jednom domenu na osnovu dela iz drugog vida umetnosti. Uz razvoj tehnologije otvaraju se nove i sve raznovrsnije mogućnosti, te tako postajemo svedoci i konzumenti novih Čuveno i predivno citiranje Volta Vi- idejnih procesa i njihovih produkta. tmena u filmu Društvo mrtvih pesnika moguće je posmatrati kao dobar primer Novo čitalačko iskustvo, povezano sa koji objašnjava fenomen neposrednog slušanjem i time preispitivanjem trauticaja. Snaga izgovorenih reči prethod- dicionalnog koncepta knjige, ne treno oblikovanih kao književno-umetni- ba da postane jedini vid upoznavanja čki tekst može, ukoliko je govornik apso- književnosti. Slušanje ne može zalutno posvećen, kulminirati u kontaktu meniti čitanje, jer ono predstavlja sa zainteresovanim slušaocima. Otud alternativni oblik konzumacije literapojedine recitacije, citiranja ili priče za ture. Knjiga i pisana reč imaju prirodlaku noć izazivaju snažne emocije i op- nu prevlast, dok ostali oblici literarnih staju kao tradicionalni način predsta- zapisa pokazuju dostupnu raznovrvljanja narativa. Pored svojih već po- snost izbora, što nam omogućava menutih praktičnih primena, progresiv- autentične doživljaje. na aktuelnost audio-knjiga i književnih

Muzika

Intervju: Dejana Vukadinović

La Banda Na tamburama se može svirati sve što poželiš 160 | mart

K

ada se pomisli na tamburu prva slika koju u mislima iscrtamo jeste slika salaša u kutu Vojvodine. Poklonici ove vrste muzike ističu da zvuci tambure diraju najskrivenije uglove duše. Uz tamburaše se veseli od „jutra do sutra”.

U jednom takvom miljeu, dogodio se harmonični spoj talentovanih devojaka različitih interesovanja i ta različitost prenela se na muziku koju sviraju - različitu, ali svilenim nitima povezanu u celinu. Ovo je priča o njima, o grupi koja svojim šarmom, talentom i energijom osvaja svet, svet muzike. Ovo je priča o La Bandi.

Grupa koja ruši granice Smela, vesela, spremna da ruši granice, dok istovremeno voli obične stvari, uživa u sitnicama i voli kad je maze i paze, što dodaje ovo italijansko „La“.

La Banda na romanskim jezicima oslikava upravo to što je suština ove skupine. Takva je ovo čudnovata porodica devojaka uz čije ime koje stoji opis „tamburaški“ bend. S obzirom na to da je u pitanju ženski muzički sastav, neretko bivaju izložene predrasudama da im je lakše nego kolegama i da je dovoljno da se „namontiraju“ da bi privukle pažnju. Međutim, kako same kažu, iza svakog nastupa stoje sati vežbanja, dogovoranja, spremanja i biranja - kako repertoara, tako i stajlinga.

ju sjajnu saradnju sa svim kolegama i aranžerima i njihovu veliku podršku u onome što rade. „Možemo reći da smo se super snašle u tamburaškom svetu - ali i da nismo deo stereotipne tamburaške scene. La Banda je sve samo ne stereotip.“ Muzika, snaga, istrajnost Njihovi nastupi su iskreni i odišu posebnom vrstom energije koju svaka od devojaka donosi na scenu. Pored ljubavi prema muzici, izdržljivost i istrajnost su im zajednička crta. Nema „ne mogu“, nema „posle ćemo“. Iako je ljubav izuzetno važna, ipak je ovo drugo to što svaki sastav, pa i njihov, dugo drži na okupu. Snaga grupe jeste spoj nespojivog – tradicije i rušenja pravila, toplog i hladnog, brzog i sporog, severa i juga. „Naša snaga jeste naša dihotomija i naše individualne razlike koje u zajedništvu daju energiju koja opija”, dodaju devojke.

Od diska do muzike iz filmova

Pesme koje izvode na nastupima dolaze iz duše, to je muzika u kojoj i privatno uživaju. Na svakoj probi rodi se pregršt ideja, umeju da se sete pesama različitih žanrova i epoha - tako da krenu od devedestih pa se prebace na disko, potom se vrate na modernu muziku, a onda se prepuste i uživaju u filmskoj. Naravno, na kraju probe – „Sve same radimo, nemamo menadže- kafana. Pesme biraju zajedno, tako da ra, već se unutar benda dogovaramo im i pevački i svirački odgovaraju, ali i oko nastupa, oblačenja, muzičkog da budu zanimljive publici. odabira“ kažu članice i dodaju da ima-

Na tamburama se svira što poželiš Muzika i pesme koje su postale La Bandin zaštitni znak nikada ne izlaze iz trenda - to su pesme koje imaju divne reči, poruku i sjajnu muziku. Nijedna kompjuterski stvorena numera ne može zameniti „dušu“ i glasove tih pesama. „Naravno da pratimo trendove, ali zvezda vodilja nam je da izbegnemo zamke loših pesama i da publici ponudimo najbolje iz muzičkog miljea na jedan nov način – tamburaški. Izbor naše muzike nema veze sa tržištem i potražnjom. Sviramo ono što volimo i što slušamo inače. Želele smo da približimo tamburu širokom auditorijumu kroz popularnu muziku. Pokazali smo da se na tamburama može svirati sve što poželiš i ljudi su to prihvatili sa oduševljenjem.“

Na pitanje koliko se publika razlikuje od zemlje do zemlje i da li se oseti neka razlika, devojke kažu da razlike u publici ima čak i kada sviraju na Trgu slobode ili u Studiu M u Novom Sadu.

Naravno, ima je i kad otputuju u Makedoniju, Austriju ili Bosnu i Hercegovinu. „Jedno je sigurno - muzika i iskrene emocije ne znaju za razlike u jeziku i granice. U muzici smo svi jednaki.“ Svaki nastup ima svoju priču

Svaki od nastupa ima svoju draž. Nastup u Tivtu, Gračanici, Skoplju, kao i svuda u regionu – pamte po osećaju koji muzika budi u svima bez obzira na veru, jezik ili granice. Nastupe u Vojvodini pamte, po osećaju gostoprimstva gde god da su, po znatiželjnim pogledima, po iznenađenju i oduševljenju ljudi jer sviraju baš njihovu muziku, baš njihovu pesmu uz koju su se prvi put poljubili, i baš onu pesmu koju su Na pitanje u kojoj meri je potrebno poželeli u tom trenutku da čuju. prilagoditi se tržištu i da li je potrebno, devojke odgovaraju da se prilagođavaju isključivo onda kada sviraju privatne Čarobne uspomene zabave, te ukoliko postoji neka pesma koju bi ljudi rado čuli, a ne nalazi se na „Tivat je divan grad. Prvi put smo nanjihovom repertoaru mogu im izaći stupale tamo pred Novu godinu. Dou susret. „Svakako, ljudi koji nas zovu maćini su bili divni, a publika je ispratila i dolaze na naše svirke, dobro znaju naš nastup sa uživanjem uprkos buri. naš repertoar i upravo nas zbog njega Crnogorci su uvek odlični domaćini i zovu.“ rado se vraćamo tamo kad god nam se ukaže prilika. Sunčano, toplo, miris Muzika ne poznaje razlike mora - iako je decembar. Na rivi ogromna bina - i naši hoteli sa 4*. Saune, SPA momenti, topao prijem i bura na Svoju magiju na sceni nisu zadržanastupu. Sutradan ekskurzija do Kotole samo za novosadsku publiku te su ra, kotorska kafa na zubatom decemimale i nastupe diljem države ali i van barskom suncu i nekoliko kotorskih nje. Nastupale su u Makedoniji, Bosni i mačaka. Pre svega toga, naša Jelena i Hercegovini i Crnoj Gori.

162 | mart

njen promo video, sa nekim presmešnim kvazi-kaminom u pozadini“ prisećaju se devojke jednog od zanimljivijih nastupa i dodaju da bi svaka od njih mogla da izdvoji drugi nastup. „Ipak, jedan se izdvaja poput nekog vrha naše male, ali vredne planine koju gradimo - naš rođendanski koncert povodom 5 godina postojanja u La Bandinom rodnom Novom Sadu“, zajednički odgovaraju. „Frka“ kao zajednički ritual Najlepši deo nastupa uvek su im međusobni pogledi, to što znaju kako koga treba da pogledaju, i što znaju tačno šta koji pogled znači. „Beskrajno nas sve zabavlja kada Aleksandra impromptu izmišlja tekstove, pa se Branka, Milica i Sanja (ritam sekcija) site ismeju, kad nas Neda (basprim II) mrko pogleda na probi kad joj pomenemo neku ekscentričnu primenu stajlinga (npr. ešarpe), kada Milani dovikuju fanovi, kada Jelena obuče čarape sa printom mačaka, a Ljubica i Julijana u svom stilu razvale neki solo. ” Što se tiče zajedničkih rituala, La Ba-ww nda se šminka tri sekunde pre nastupa, čak i ako na odrednicu stignu satima ranije. Ako niko ne kasni - znači da nešto ne valja. Ta „frka” pred nastup jeste Bandin zajednički ritual.

Kada voliš nešto što radiš, ništa nije teško S obzirom na to svaka od članica ove vesele družine ima i drugo zanimanje,

posvećenost nastupima i grupi zahteva vreme. One vole sve to što rade i to je ono što ih drži kao zajednički cilj. „Da je lako posle 8 sati u apoteci, 9 sati projektovanja, beskonačno mnogo sati najvažnijeg posla na svetu - biti mama ili 10 časova nastave muzike, biologije ili engleskog - „trknuti“ u studio na još par sati probe do kasno u noć - nije. Mi to volimo i drži nas zajednički cilj. Nekada ga jasno vidimo, nekada nas određene situacije (a usudiću se da kažem i ljudi) malo poljuljaju. Prijateljstvo koje se trudimo da gajimo nas uvek vrati na pravi put. U tom delu naše diplome i muzičko iskustvo ne mogu u potpunosti pomoći. Obzirom da nam je ova priča svima hobi ima puno izazova sa kojima se susrećemo! Svako ugovaranje svirke je za nas novi izazov jer je svaki nastup drugačiji, na drugačijem mestu, sa novim ljudima i novom energijom. Ima i puno izazova vezanih za ozvučenje, opremu. To je samo novo iskustvo koje nas osnažuje“, objašnjavaju devojke.

U bendu se sve deli U grupi se sve deli, jer je to suština grupe. „Deliti. Deliti uspeh, neuspeh, aplauz, sobu na turneji. U bendu se sve deli.

Najveća snaga je u doprinosu pojedinca celom sastavu. Svaka od nas ima neko svoje zaduženje, mada se o tome striktno ne dogovaramo. Svaka obavlja neku od aktivnosti koje omogućavaju funkcionisanje sastava. Mi nemamo tim ljudi koji radi za nas, sada smo mi taj tim, menadžera, stilista, administratora društvenih mreža. Taj način funk165

cionisanja ume da doživi i neuspeh, ali i tada nastupa snaga grupe, a to je kolektivna odgovornost. Pehove prebrodimo bez stresa, ličnog osećaja odgovornosti ili krivice, jednostavno ništa se nikad nije desilo meni, već nama.“ „Šećer&Soul“ - novosadska etapa La Banda nastupa i u lokalu „Šećer&Soul“ koji predstavlja nešto novo i dosta drugačije od dosadašnjih prostora u kojima su imale prilike da stvaraju. „To je mesto gde se pojavljuju vrsni muzičari ovog podneblja. Isprva je bilo van zone komfora, ali su naše pripreme za ove nastupe otvorile novu dimenziju naše kolektivne muzičke ličnosti i uživale smo. Novosađani nemaju puno prilike da nas čuju, pa je ova prilika jedna lepa stanica na našem muzičkom putu.“ San vredan truda Aleksandra Krtić, vokal La Bande kaže da je ovo ostvarenje jednog malog sna, vrednog svakog truda.

166 | mart

„Uz La Bandu sam oduvek, otkad grupa postoji, najpre kao verni fan. Uvek se rado podsetim scena gde u punoj sali sa našim zajedničkim prijateljima plešem i pevam (pogrešan tekst, kao i danas (smeh) na njihovim nastupima.

Iz te perspektive, ovo što danas imam priliku da radim jeste mali san vredan svakog truda.“ La Banda ima okviran dugoročan plan i prati instinkte. Nije joj cilj da „preko noći“ stigne do nekog zamišljenog cilja. Ona ide polako, sigurnim korakom.

Sledeća stanica im je lep nastup u Beogradu. „Idemo polako, idemo zajedno, idemo sigurnim korakom. Hvala Dejani i magazinu „Plezir“ na divnoj prilici da o sebi na ovaj način i ovoliko razmislimo i da nam pred očima protrese prvih pet godina našeg postojanja.“

Životni stil

Intervju: Dragana Ilić @_oatflake Fotografije: Osmeh i orasi

861

Osmeh i orasi

| mart

„Ljudi koji vole da jedu su uvek najbolji ljudi” govorila je Džulija Čajld, i to je inspirisalo Maju i Nenada, zaljubljenike u dobru kuhinju i prirodu, da naprave blog Osmeh i orasi, organizuju prvi Meet up događaj radi upoznavanja i druženja svih ljudi koji su isprepletani kroz društvene mreže, a povezuju ih ista interesovanja. Da kroz recepte inspirišu, podstiču ljude da uvode izmene u ishrani i budu otvoreni za nove ukuse kako bi malo po malo doprineli poboljšanju svog zdravlja.

Ono po čemu su postali prepoznatljivi jesu Disney recepti. Na ideju su došli kada su se zapitali može li u stvarnom životu da se napravi „grey stuff” iz crtaća Lepotica i zver, i tako je sve počelo.

Njihova priča zasniva se na balansu, jer kako kažu – nikada sebi ne treba oduzeti nešto u potpunosti, ali ni preterivati u bilo čemu. Maja je osmeh i u sve ulazi srcem, a Nenad orah, stabilnost i racionalnost ove priče. Blog postoji nešto više od godinu dana i nastao je posle promišljanja o svemu onome što imaju da podele sa ljudima. Kroz njega se prepliću povremena edukacija o zdravoj ishrani, ali kako su i veliki gurmani, čitaoci ih često „krive“ jer su zbog njihovih fotografija i recepata konstantno gladni.

Maja i Nenad pokazuju da nutritivno bogata hrana može biti veoma ukusna, ali i da vam neće trebati bogatstvo kako biste uživali u njoj. Pokazuju da je ključ u jednostavnosti i kreativnosti, ali i pravilnom kombinovanju kvalitetnih, domaćih, eko proizvoda. Koje su namirnice svakodnevno uključene u njihove recepte i na šta ih asociraju prva slova azbuke kada je hrana u pitanju za Plezirove čitaoce odgovaraju autori bloga Osmeh i orasi.

169

Avokado - prva biljka koju smo uzgojili Njoke - najjednostavnije i najbrže iskoristivši već postojeću (iz koštice)

testenine za napraviti

Burek - ne treba objašnjavati Osmeh i orasi Vekna hleba - Šonetovo omiljeno jelo Palačinke, pizza – opet jaaako teška odluka Grašak - jedino što Šone ne jede Roštilj – druženje, proleće, Doručak - najvažniji obrok u danu gomila sveže salate (kao i svaki drugi) Supa - nedeljni ručak Đevrek - školska užina Testo - u svim oblicima Ekologija - jedna od bitnijih stavki Ćufte - kao i svo ostalo meso u u našim životima mlevenom obliku Životinje - veliki zaljubljenici u iste (neki Uštipci - testo prženo u dubokom i malo opsesivno (pssst! Maja) :D) ulju, vrhunac nezdrave hrane, ali i Zelje - može se iskoristiti za razna jed- nešto najslađe nostavna i jeftina jela Fokača - jedan od prvih naših receIstopljena čokolada - jer ide preko svega pata na blogu koji je privukao pažnju Jaja - Maju hvata panika kad ih Heljda - zdravija opcija za pecivo nema u frižideru Cicvara - prva asocijacija na starinski Kokos, krofne – ovde nikako nismo doručak mogli da se odlučimo šta je bitnije Čvarci - više ih volimo od čokolade Lepinje - najlepše na svetu u pekari Džem - jer Nutela je za slabiće preko puta Ljubav - osnovni sastojak svakog jela Šljiva - jer Srbija Maja i Nenad

170 | mart

171

Životni stil

Tekst: Merima Aranitović

Tekst: Marija Radojković

Ja reditelj

svog života 271

| mart

D

a li vam je poznata ova situacija - listate neki ženski portal i naletite na tekst o životu dame iz javnog života. Ona se smeška, lepo obučena, „svaka joj dlaka na mestu“, a samo se bore smejalice tek naziru. Godine, naravno, ne možete ni da naslutite. Preračunavate da biste mogle biti i generacija. Muž pored nje markantan, zaljubljeno gleda u nju. Deca, na jednoj od fotografija, sede kao lutke. O kući da i ne pričamo. Čisto, uredno, gotovo možete da namirišete čistoću. U tom času biste najradije „uskočili“ u sliku i zauzeli njeno mesto.

A zašto biste svoj život menjali za njen?

Da li bi odgovori bili:

- jer je tako negovana i opuštena..

- jer je tako lepa..

- jer joj je muž divan i tako je zaljubljeno gleda..

- jer su joj deca čarobna i mila...

- jer joj je kuća uredna i čista...

- jer ona zrači srećom...

- jer…

… bi sada bilo stvarno vreme da se vratite u sadašnjost. Da li ste i vi naseli na idealnu priču iz šarenih novina? Da li ste i vi na trenutak ponovo počeli da verujete u bajke sa srećnim krajem, maštajući o životu koji nije vaš, ali je sigurno mnogo lepši i bolji od vašeg? Da li ste i vi poverovali da je trava u susednom dvorištu zelenija?

173

Pogledajte oko sebe

Svi ponekad sanjarimo, ali…

Hajde, pogledajte svog partnera.

Da li biste stvarno menjali ovog čoveka s kojim ste prošli sito i rešeto? Koji vas voli i ujutru kad ustanete džangrizavi i kad se umorni vratite s posla, i u kućnoj odeći podjednako koliko i u najlepšoj haljini. Pred kojim ste se bezbroj puta od srca smejali i isto tako glasno plakali.

S kojim ste planirali svaki detalj vašeg doma, koji vam pomaže da kad vam dođe „žuta minuta“ ispremeštate sav nameštaj po kući, ne prigovori da je za to vreme mogao da ide na pecanje, recimo… Da li biste stvarno sve to menjali za lepo upakovani san?

Svi mi ponekad odlutamo u svoju bajku. Pred spavanje, u prepunom gradskom prevozu, dok meditiramo.

I taj izlet van stvarnosti, kratkotrajan, pomogne nam da lakše zaspimo, da se isključimo iz vreve i gužve. Da malo pustimo mašti na volju. Međutim, trebalo bi da budemo svesni da mi živimo ovde, sada, u ovom stanu, s partnerom koga smo sami birali.

Kad preteramo sa sanjarenjem Ispričaću vam priču jedne klijentkinje koja je bukvalno živela dva života.

U jednom, realnom bila je majka, trenutno nezaposlena, s dvoje dece, mužem koji je u tom periodu razvijao posao i često nije bio kod kuće.

Samoća, njegovi izostanci koji su joj Niste vi od juče i svesni ste da ono što usadili crva sumnje i monotonija uveste videli u časopisu nema ni na filmu. li su je u paralelni svet.

I tamo se uvek zapitamo – a šta tu ne štima kad je sve tako idealno? Šta se Svakodnevno je vodila sina na treiza savršenstva krije? Svesni smo da ning – i sedeći na tribinama počela je život nije šećerna pena, ali na trenu- da sanjari o njegovom treneru. U potak svako od nas uskoči u neku ideal- četku su to bili kratki izleti u svet manu priču. Međutim, onog časa kad za- šte dok traje trening, ali vremenom je tvorimo magazin trebali bi isto tako i počela da zapostavlja svakodnevne da se vratimo u svoju stvarnost. Da obaveze, deca su je izbacivala iz taknam opet naš partner, deca, kuća, pa ta, muž je počeo da postaje stranac, i naš nered budu najdraži na svetu. jer ona je duboko zabrazdila u svoj izmaštani svet sa trenerom. Stvari su otišle predaleko. Počela je i da priSamo nekad nam se baš ne izlazi iz ča prijateljicama o svojoj maštariji. te idealne priče. Zašto i moj život nije One su u početku, onako uz kafu, upola kao njen – mislimo gledajući šaljivo komentarisale njenu priču. idealnu porodicu. Kad bi moja kuća No, zabrinule su se kad su primetile bila tako pod konac. Da i mene uku- da više ne spominje porodicu, kuću, ćani slušaju… a čak i kad ih provuče kroz priču ima Život nije film, niti mehur od sapunice

174 | mart

175

176 | mart

samo reči kritike, posebno za supruga, za koga je sada već bila sigurna da je vara, deca su postala izuzetno nevaljala, kuća joj je postala mrsko mesto. Jedino joj je lepo bilo na sportskom terenu. Počele su i svađe u kući. Svaki konstruktivan razgovor je padao u vodu. Onda smo, po preporuci zajedničke prijateljice došle u kontakt i počele da radimo.

Korak po korak – od posledice do uzroka Kroz razgovor smo definisale da njen „problem” i nije velik. Samo nije prepoznala trenutak kada su je monotonija i usamljenost odvele u svet mašte. Kad je upala u taj drugi svet više nije umela da prepozna granice.

Bilo joj je lakše da se fokusira na posledice – nestašluk kod dece, muževljevo nezadovoljstvo, nesređenu kuću, ne shvatajući da njeno neprisustvo u sadašnjosti jeste uzrok svim dešavanjima.

Kratki izleti su poput kratkog sna Kao što rekoh, svi mi ponekad odlutamo s one strane stvarnosti. Dok pada kiša, čekamo autobus, stojimo u redu da platimo račune, pred san…

I tih nekoliko trenutaka nas opusti i odvoji od trenutne situacije, poput kratke meditacije.

Ponekad se „ubacimo“ u priče slavnih dok listamo magazine ili gle-

damo neku emisiju. Mali izlet u svet bajki je u redu. No, ako primetimo da se sve teže vraćamo u realnost, da dan, nedelju, mesec preguramo samo tako što razmišljamo o „šta bi bilo kad bi bilo“, kako bi bilo da smo na nekom drugom mestu, sa drugim ljudima, to je već trenutak da stavimo prst na čelo. Kad nam stvarnost ne izgleda lepo, kad smo ljuti, nesrećni, tužni u svojoj svakodnevici hajde da razgovaramo. Da vidimo koje je to izazove život u tom trenutku pred nas postavio.

Možda treba da provetrite svakodnevicu Možda ste samo umorni od rutine ili se nešto u vašem okruženju promenilo, a se čime se teško nosite. Možda ste zabrinuti za budućnost ili ste blokirali svoje potencijale, želje i sve ono što vas čini ispunjenim, stavljajući sebe na drugo mesto.

Svašta nas izmesti iz realnosti, ali samo mi sami možemo da se opet vratimo u sadašnjost.

Snaga je u nama, odluke su u nama, samo treba da na njima radimo. Čak i ako smo pomalo lenji da se pokrenemo, i to je rešivo. Budite svoji, budite prisutni u realnosti, a neka mašta i sanjarenje budu samo onaj fini prah koji vam svakodnevicu čini slađom.

177

3 zacinske biljke u jednoj saksiji P Tekst i fotografije: Marko Popadić @ofucanimanastirskimacak

roleće je na pragu, a sunce koje nas svakim danom sve snažnije greje, izmamilo nas je iz kuća.

Sa dolaskom lepih i sunčanih prolećnih dana kreće i sadnja biljaka u baštama. Ukoliko nemate baštu, biljke možete saditi u saksijama. U tekstu koji sledi prenosim vam uputstvo, „korak po korak“, za sejanje začinskih biljaka – čak tri vrste u jednoj saksiji!

Alat i materijal: saksija, lopatica, prskalica za zalivanje, zemlja, kamenčići, seme biljaka Ja sam sejao sitnolisni bosiljak, mirođiju i mentu, a vi izaberite biljke koje želite.

I korak: Na dno saksije sipajte kamenčiće. Oni će stvoriti takozvani drenažni sloj i biti tu za oticanje viška vode prilikom zalivanja.

II korak: Napunite saksiju zemljom koju ste prethodno usitnili (ukoliko ne koristite onu kupovnu). Nemojte je napuniti do kraja, ostavite oko 5cm prostora do vrha.

III korak: Prskalicom dobro zaljte zemlju, pa lopaticom napravite granice na povrťini, tako da dobijete tri jednaka dela po kojima ćete posuti seme.

IV korak: Na pokvaĹĄenu zemlju ravnomerno rasporedite seme.

V korak: Preko semena sipajte joĹĄ malo zemlje, tek toliko da seme bude prekriveno (debljine oko 1cm)

VI korak: Ponovo prskalicom zalijte zemlju. Ostavite saksiju na sunÄ?ano mesto i zalivajte dok biljke ne niknu, svaki put kada vidite da se zemlja osuĹĄila na povrĹĄini.

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net