Plezir magazine #91 by Plezir magazin

Jun 2021. Broj 91

PleziR m a g

Uvod Na problem ejdžizma, odnosno starosne diskriminacije prvi put mi je pažnju svojim tekstom skrenula Ljiljana Maletin Vojvodić, a onda sam počela da ga primećujem svuda. Ubrzo potom, doživela sam da i sama budem „žrtva” iste kada sam poželela da se prijavim na nekoliko volonterskih eko projekata usmerenih na mlade, gde je uslov bio da učesnik ima do trideset godina starosti. Izgleda da mi sa trideset i nekom, više nismo dovoljno mladi. Na društvenim mrežama, u medijima i u svakodnevnoj komunikaciji stalno slušamo o nekakvim društveno nametnutim normama, brinemo se oko toga da li smo dovoljno fit, da li smo dovoljno mladi, dovoljno uspešni, a retko kada stanemo da se zamislimo - a za koga to nismo dovoljno? Ko je napisao ta pravila ko je lep, a ko nije, kako treba da izgleda „telo za plažu“, šta je „prigodno“ obući u tim godinama, toj situaciji ili sa takvom telesnom građom? Šta ako se ne uklapamo ni u jednu društveno poželjnu normalnost? Slušajući tuđe, mnogobrojne i veoma bučne glasove koje nam nameće patrijarhat i kapitalizam kao poredak u kome se konkurencija podstiče i hrani, dolazimo do toga da ne budemo dovoljno dobre/i prema sebi pokušavajući da se ukalupimo, da budemo dovoljno svima drugima. O rodnoj, starosnoj i/ili diskriminaciji prema izgledu ovog meseca govorimo sa našim gostima, ali i pišemo kroz vlastita iskustva. Neka nam ovo leto bude pravo vreme za jedan iskren razgovor sa sobom, da pokušamo da same/i, a onda i u dijalogu sa prijateljima, bližnjima Ili terapeutom razgraničimo šta su naše želje i potrebe, a šta tuđi uticaji koji nas ometaju u tome da pravimo izbore zbog kojih se osećamo dobro u svojoj koži i živimo autentično.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin

UMETNOST

Bojana Fužinato

032

098

Jovana Despić: Svaki komad tkanine ima svoje mesto

106

120

Da nam predrasude ne presude

124

Aveiro, Portugal: meteorologija duše

130

ŽIVOTNI STIL

Edukacija na TikToku: Jovana Petković – Logičavka

138

Tamara Popović Tam

O plastičnosti mozga

MUZIKA

EKOLOGIJA ZDRAVLJE

KOLUMNA

Apciklirana moda

JAPAN: Starosna diskriminacija

070

092

112

KOLUMNA

062

(Besprekoran) stil ne poznaje godine

ŽIVOTNI STIL

„Zavera ćutanja” ili o starosti

MODA

048

MODA

FEMINIZAM IZ TERETANE

088

Rio Tinto i Jadar projekat

KOLUMNA

024

042

Možemo li da budemo ljudi?

PUTOPIS

Gaia studio: rituali za povratak Majci Zemlji

Vratite mi (moje) tijelo

MODA

ŽIVOTNI STIL

018

UMETNOST

Plezir ritual: Zara Hrvatin

ŽIVOTNI STIL

008

ŽIVOTNI STIL

Online špartanje

ŽIVOTNI STIL

KOLUMNA

Sadržaj

144

Zmija u stomaku

150

Trešnjar

154

IKEBANA: aranžiranje praznog prostora biljkama

076 3

redakcija

Teodora Kovrlija

Nina Simonović

Milena Goševski

Andrijana Kovrlija

Marko Vajović

Bojana Đuričić

Ljiljana Maletin Vojvodić

Merima Aranitović

Sofija Mirčetić

Vesna Belušević

Sara Savčić

Andrea Sigmund

Milica Bojović

Milica Antić

Anđelija Popović

Jelena Gvozden

Ivana Karmišević

Teodora Janković

Ana Mandinić

Nikola Todorić

PleziR 4

jun

Ivana Miletić

Pletivo

by PleziR

Devojka Foto: Milena Goševski

sa naslovnice

Marijola Veljković 6

jun

Ispričaj nam nešto o sebi?

se sama osuši. Čitam Marka Tomaša sedeći u „lotos“ pozi. Pored reke pro-

Apstraktna i neopisiva kao nevreme, vodim dane sa dragim mi ljudima koji ipak zovem se Marijola Veljković. Ljudi mi pomažu da stišam misli dok grlimo me znaju kao Halucinogenog Elijena koji se nikad jače. Plešem osmehe krojeći se od skoro na Instagramu potpisuje nezaboravne trenutke koje skladištim kao @mariolla.ink. Bavim se crtanjem do duše. Pišem, plešem, crtam i dišem, večne, šarene umetnosti po koži. Lu- nežno. tam kroz sopstvene misli od kojih pravim poeziju živeći svoj lepi život pod pa- Preporuka za čitanje/gledanje/slušarolom ,,Život je, lepo je’’, zato što zaista nje? tako i jeste. Ajme, najteže je izdvojiti nešto u moru Omiljeni dnevni plezir?

svega što čitam/slušam/gledam. Krenimo od gledanja - duboko zavirite u

Iz svoje glave čupam nestvarne liko- sebe, tu svega lepog ima. Oči ljudi koji ve čineći ih stvarnima kroz moje ruke vas vole, takođe su raj za gledanje. Od koje crtaju motive budućih tetovaža za filmova, svaki od Pedra Almodovara, klijente. Meditiram uz mirise Palo-San- Gaspar Noe-a i neprevaziđenog Tato-a i mantram osećanja od kojih sam rantina. Čitajte Hodorovskog jer spaja sačinjena.

umetnost, misticizam, religiju i spiritualnost.Gde ćeš lepšeg spoja, ako me-

Šta radiš kada ne radiš ništa?

ne pitate, a pitate me. Slušajte muziku od koje vam se celo biće spokojno sme-

I „ništa“ je „nešto“ ako umeš sa so- je ili slušajte tišinu, ona najlepše vokale bom, a ja sam to vala oduvek umela. ima. Preporučujem američki, eksperiIzležavam se u krevetu brojeći kapljice mentalni bend Son Lux i pesmu Easy u kiše koje slivaju se niz prozor, kuvam live verziji, kao mantru u momentima baš zdrave, vegetarijanske obroke, je- kada se ne osećate baš tako. dem voće i puštam čupavost kose da 7

Online špartanje U junskom špartanju hvatamo stilske beleške koje vrlo lako mogu biti i životne, od žena koje žive autentično i svojim odevanjem šalju poruku da ne pristaju na uloge koje im društvo nameće samo zato što imaju izvestan broj godina. Boje, printovi, dezeni, sloboda i lakoća pokreta nisu samo odlika mladosti!

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

@and.bloom

10 jun

@iconaccidental

@bagandaberet

12 jun

@venswifestyle

@idiosyncraticfashionistas

14 jun

@carla.rockmore

@tziporahsalamon

16 jun

@thatsnotmyage

Životni stil

PLEZIR

rI TU AL

Zara Hrvatin

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Luka Radiković; sun and moon garden

svaki dan transformiram u nešto drugo

Kako započinješ dan? Ustajem dosta rano, već oko 6-6.30 ujutro; svaki dan idemo u dugu šetnju sa psom, a ponekad preskočim taj dio pa samo sjedim na terasi i gledam u prirodu s čašom vode u ruci. Rastegnem se, pročitam jedan stih iz knjige i spreBuđenje s prvim zracima sunca uz jogu, doručak uz tihu muziku, ispijanje omiljenog čaja uvek u isto vreme, priprema zdravih obroka, čitanje u određenom delu stana, opuštanje uz filmsko veče ili utakmicu s društvom, topla kupka, sve su ovo rituali koji boje naše dane i čine da se osećamo sigurno i prijatno. U trenucima povećanog stresa i kriza poput ove kojoj čovečanstvo danas svedoči, psiholozi nam kažu da ako već spoljašnji svet ne možemo kontrolisati, dobro je negovati svoje dnevne rutine i rituale koji dovode do toga da se dobro osećamo i izazivaju nam prijatna osećanja. O jutarnjim ritualima, životu u skladu s prirodom i posledično preseljenju na selo i dizajniranju permakulturnog šumskog vrta razgovarala sam sa blogerkom i eko influenserkom Zarom Hrvatin.

mna sam za prirodni sok i doručak. (smeh) Na šta pomisliš kad čuješ reč plezir? Na život i svaki detalj vezan uz saznanje da smo u ovom tijelu i da živimo baš ovaj i ovakav život. Na koji način brineš o svom zdravlju i kako se uzemljuješ? Uzemljujem se upravo uzemljivanjem. Jako puno hodam bosa i predivno mi se to ukomponiralo u život. Ako kuća kraj aerodroma nije uzemljena, avion ne može pole-

tjeti. Predivno bi bilo kada bi svi barem njalo; tako da sam presretna radi toga dio dana spustili bose noge na komadić i jako zahvalna! zemlje i ne bi bili izolirani od tla po kojem hodamo, a tako i jedni od drugih. Nedavno si sa svojim partnerom LuO zdravlju se brinem po potrebi moga kom pokrenula Sun and moon gartijela i duha, ne jedem meso već dugo den projekat. Ispričaj nam šta je bila godina, jako puno sam u prirodi i stvar- inicijalna ideja za promenu načina žino slušam što mi tijelo i duh govore i vota, a onda i pokretanje sajta i kanala tako djelujem, većinu puta (smeh).

posvećenog kreiranju bašte i šumskog vrta po permakulturnim principima,

Kako je pandemija uticala na tvoju šta vas je navelo da napravite taj kosvakodnevicu?

rak?

Iskreno, ne baš previše. Kada je kre- Kako je došla pandemija i mi na selo, nuo lockdown, preselili smo se na selo odlučili smo bivši mali, standardni vrt i tamo se baš ništa previše nije mije- pretvoriti u nešto veći povrtnjak i posvetiti se permakulturi i prirodnom uzgoju povrća i voćki. Odlučili smo se napraviti dvije mandale, jer nam je super bio vizualni prilaz onog što smo vidjeli u knjizi i na internetu. Za šumski vrt odlučili smo se nakon gledanja dokumentarca “Kiss the ground” koji nas je ponukao da od stare oranice napravimo sustav šumskog vrta koji nakon nekoliko godina rasta i napredovanja daje 12 mjeseci u godini hranu za nas, ali i život oko nas.

Nedavno ste objavili video posvećen izgradnji uzvišenih leja za uzgoj povrća. Na imanju ste za sad napravili plastenik i započeli kreiranje šumskog vrta, da li ste u tim poduhvatima imali neku pomoć, i na koji način se edukujete i informišete? Što se tiče same pomoći, uz nas dvoje tu su i Lukini mama i tata koji s nama stvaraju i grade ovaj projekt. Za šumski vrt smo završili tečaj te se kao i za sve drugo informiramo u nekim poznatim i vrijednim knjigama ili na internetu. Oko mnogo stvari eksperimentiramo i tako učimo. Najljepše nam je napraviti nešto i onda vidjeti gdje će se i kako će se to razvijati. Prilikom pravljenja izdignutih lejica odlučili ste se za oblik mandale, šta on za vas simbolizuje? Prvotno smo izabrali mandale jer su prekrasne i iz žablje, ali i iz ptičje perspektive. Imali smo mandala oblik bašte i bez povišenih gredica pa smo taj oblik odlučili zadržati i zapravo možemo povezati svaki krug sa Suncem i Mjesecom, što je i naziv našeg projekta, tj. povrtnjaka/šumskog vrta. 21

Koji je tvoj omiljeni dnevni ritual i ima li razlike u tvojim rutinama sada kada si na selu ili u stanu u gradu? Mislim da mi se rutina često mijenja jer sam i ja iz perioda u period potpuno drugačija i nova osoba. No, doručak baš nikada ne preskačem, jako ga volim. (smeh) Kome se obraćaš kada nisi „sva svoja“? Pa vjerojatno najviše pričam s Lukom o svemu. Koja je tvoja omiljena „hrana“ za duh/ telo/um? Po kom principu ste birali biljke koje će se naći u vašem vrtu i bašti?

More, more, more i opet more! Može i voda općenito. Koliko sam lakša kada

Uvijek je bitno imati dobrosusjedske uronim tijelo u more ili rijeku. odnose, pa tako to vrijedi i u povrtnjaku. Posvuda možete naći koja biljka se Na koji način nagrađuješ sebe? ljubi s kojom i tako onda organizirati raspored i dizajnirati vrt. Naravno, ne Svaki dan mi je stvarno pun malih nasadimo biljke koje nemaju smisla u na- grada, a ona osobno najveća je kada ne šim krajevima, poput masline, pošto razmišljam baš previše! smo na kontinentu. Uglavnom sadimo što autohtonije, iako imamo kivi koji je Šta radiš kada „ne radiš ništa“? veoma plodan i rodonosan sve više, iz godine u godinu.

Pa onda stvarno ne radim ništa.

Najbitnija lekcija kojoj te je naučila 2020. godina? Ja nekako osjećam da se svaki dan transformiram u nešto drugo, tako da mogu reći da sam imala 365 lekcija u 2020. godini i da su sve toliko velike, a opet toliko male da ih ne mogu oblikovati u riječi niti smjestiti u vrijeme i prostor. Preporuči nam dobru knjigu/pesmu/ film/seriju/newsleter/blog? Knjige: Kuglice od Zlata, Jedini planet izbora; Pjesma: Rhye- Open; Film: previse ih je koje volim, ali evo: Ammonite - tog sam se sada sjetila; Serija: Young Pope, Stand up: Jigsaw Daniel Sloss; Newsletter: sunandmoongarden.org Podeli sa nama jedan svoj san kome ćeš u ovoj godini dati krila? Biti sretna i mirna gdje god sam i kako god sam.

Životni stil

Intervju: Nina Simonović @nina.simonn Fotografije: Jovana Tomašević (@jovana_tomasevic) i Emilija Miljojković (@bummer.land)

Gaia

studio rituali za povratak Majci Zemlji

Dugo sam tragala za vezicama za kađenje lokalne proizvodnje sa domaćim biljem, i onda je naišla Jovana i njen Gaia studio sa svime što volim: rad sa energijom, rituali za pun i mlad mesec, praktikovanje zahvalnosti, usporavanje i okretanje ka unutra, oda Majci Zemlji. Jovana Živanović je svoju ljubav prema prirodi i znanje o bilju spojila upravo kroz vezice za kađenje i sveće za rituale. Gaia je starogrčka boginja i personifikacija Majke Zemlje, začetnica svakog života na zemlji i večno plodna stvarajuća sila, baš kao što su i naš um i duša. Shodno tome, Jovanin brend slavi arhetip boginje Majke Zemlje i njen neiscrpan izvor energije stvaranja. U narednim redovima pročitajte kako vam Jovanine sveće mogu pomoći u ritualima za manifestaciju i otpuštanje kada je Mesec u pitanju, i kako vezice za kađenje upotpunjuju našu duhovnu praksu i pomažu da probudimo energiju stvaranja u sebi i vratimo se našim korenima.

Kako si se zainteresovala za biljke i uzemljenju i manifestovanju. Volim da njihove blagodeti u formi kadilica?

kažem da su biljne saveznice u formi kadilica toliko moćne da pomažu i da

Oduvek sam osećala veliku povezanost se očisti stagnantna energija u kući ili sa prirodom i njenu isceljujuću energi- negativne vibracije koje smo pokupiju. Mislim da svaki čovek može da ose- li usput od drugih ljudi, ali i da pomati tu povezanost jer je to naš iskonski žu da se u ritualima rešimo karmičkih osećaj iz koga svi potičemo. U svojim procesa, negativnih uverenja i ostalih boravcima u prirodi osetila sam nešto teških emocija koje imamo. Sve je uvek malo više od toga, nešto više, sveto. do nas i naše moći i magije, ali kadilice Onda sam proučavala i naučila kako i njihov dim su tu da pomognu. sve možemo da koristimo biljke kao saveznice, i postoji mnogo više načina U ponudi imaš više vrsta kadilica. Kako od pića, jela i biljne medicine. U ritual- ljudi da prepoznaju koja vezica je baš nim napicima, obredima, bajalicama, njima potrebna? za pušenje i naravno, kađenje. Kada kadimo radimo i sa elementima vode, Kada sam pravila vezice za kađenje, zemlje, vazduha i vatre što pridodaje imala sam više biljaka koje su bile u opmagiji biljnih saveznica.

ticaju i morala sam da dobro razmislim pre nego što ih sastavim zajedno. Neke

Za koga su namenjene vezice za ka- idu mnogo bolje zajedno od drugih. Na đenje? Kako nam one pomažu u spi- primer, jedna kadilica kojoj sam dala ritualnoj praksi?

ime „inner sun” sačinjena je od ruzmarina, kantariona i kolutića pomorandže.

Namenjene su za duhovno probuđene Za sve ove biljke važi da su manifestaciljude, spiritualne i one koji vode računa ja solarne energije. To znači da će nam o svom duhovnom zdravlju. Namenje- osvetliti put i da će naše unutrašnje ne su svakome kome je potrebno. One sunce obasjati one mračne delove naše uvek dođu u savršeno vreme. Kađe- psihe, ali i spoljašnjosti. Nju preporunje kao ritual pomaže pri pročišćenju, čujem kad vam treba dodatna pozitiv-

jun

na energija, sreća, smeh ali i mentalna i da odlučimo zajedno. Pored dve navestabilnost i bistrina za koju je zaslužan dene kadilice postoje još dve, „total reruzmarin. Druga kadilica je sačinjena set” sačinjena od lavande i kleke, i „deep od borovih iglica, lovorovog lista i cve- cleanse” kadilica od žalfije, vranilovke, ta bosiljka. Sam njen miris toliko uze- lavande i belog kedra. Ako pak ni jedna mljuje, miriše na šumu i mahovinu na od te četiri nije baš za vas, napravićemo stenama posle kiše. Prenosi taj osećaj custom made vezicu od biljaka koje su kada se koristi, kao da bosa stojim na vama potrebne. To je ta magija o kojoj vlažnoj i hladnoj travi u sred šume. Zato pričam, uvek postoji rešenje i pomoć sam joj dala ime „ground and attract”. data od naše Majke Prirode. A „attract’’ jer za sve tri biljne saveznice od kojih je sačinjena važi da privlače novac i daju finansijsku sigurnost. Svaka biljka ima svoje energetske osobine na osnovu kojih biramo da radimo sa njima. Te osobine potiču iz priča, iz narodnih verovanja i predanja, pomešana su sa fitoterapijom i medicinom, a za neke biljke jednostavno osetiš čemu bi mogle da pomognu. Mi zaista živimo u magičnom svetu, samo je potrebno da to primetimo. Što se tiče toga kako izabrati svoju kadilicu, potrebno je da sagledate šta vam je potrebno. A ja sam uvek tu da pomognem

Kako izgleda proces kađenja?

koriste naše kadilice. Uvek se vraćaju drugi, treći put i jako mi je drago što

Kadilicu pripremimo za kađenje, pripre- delim sa njima tu moć kadilica. mimo sveću i obavezno neku posudu jer se dešava da padne pepeo. Mora se Pored kadilica stvaraš i sveće. Posebjako voditi računa o bezbednosti. Otvo- no su mi zanimljive ove za mlad i pun rimo prozore i pripremimo se. Potreb- mesec. Možeš li da nam malo približiš no je da se vrh kadilice zapali preko pla- zašto su rituali bitni, a pogotovo oni mena sveće i dune, onda nastavi da žari uoči mladog i punog meseca? Kako i da dimi. I taj dim je medicina sa kojom nam sveće i kadilice pomažu u rituaradimo. Kadimo prostor u kome smo, lima? obavezno ćoškove i zabačena mesta, i onda kadimo nas. Vizualizujte kako dim Kao ljudska rasa oduvek smo bili poprolazi kroz vas, vaše čakre i energet- vezani sa mesecom. To je takođe taj ske centre, organe, krvne sudove, kroz iskonski osećaj, i svi možemo da prevaše misli, kroz celo vaše biće. Prolazi i poznamo kako na nas utiče mesec. nosi sa sobom sve suvišno, nepotreb- Znaš ono, tokom punog meseca ljudi no i teško. Prvim udisajem i mirisom su čudni, osećamo neku impulsivnost dima se osetim kao da mi pada teret i iscrpljenost ili višak energije. To nije sa ramena, a atmosfera oko mene se neobično, jer je vreme punog meseca menja. To su potvrdili svi koji kupuju i vreme intenzivne energije i vreme kada

treba da se otarasimo svega suvišnog. i više eko-varijanta od standardnog paKako je pun mesec tako smo i mi is- rafina. Svakako smo u procesu i radimo punjeni i odbacujemo viškove. Tome na tome da pređemo na potpuno ekosluži ritual koji sam napisala i koji se lošku varijantu voska, jako nam je bitno dobija uz sveću, a tome služi i sveća. da što manje štetimo planeti. Sastojci Za kanalisanje te energije meseca. Isto koje koristimo bezbedni su za sve ljude tako i za mlad mesec, koji služi za ma- i za trudnice, decu i životinje. nifestovanje, maštanje i planiranje, i za druge namene i rituale koji idu uz osta- A gde sakupljaš biljke i kako biraš le sveće. Sveće i kadilice su alati, poput kombinacije biljaka za vezice? kristala, eteričnih ulja, pisanja koji pridodaju našoj praksi.

Biljke sakupljam na poljanama, sadim i berem, kupujem na ulici od bakica

Od kojih sastojaka su sačinjene tvoje koje prodaju za čaj, kod babe i dede u sveće?

selu koji su sve to posadili i brinu se o svojim biljkama i vrtu. Moja majka, koja

Sačinjene su od prehrambenog i pre- isto voli da boravi u prirodi mi mnočišćenog parafinskog voska i čistih i go pomaže i često donese gomilu bilja prirodnih eteričnih ulja. Vosak koji ko- koje je nabrala i onda sušimo za čaj, ja ristimo koristi se u prehrambenoj in- pravim kadilice, ona sirupe i sokove… dustriji, u kozmetici i medicini, bolja je Cela porodica je od pomoći. (smeh) Trenutno od biljaka koristim lavandu, žalfiju, kedar, vranilovku, ruzmarin, kantarion, bor, lovor, bosiljak, kleku… Kad pravim custom kadilice uzimam i druge biljke koje nisu u osnovnoj ponudi. Kao što sam već rekla neke biljke idu jako dobro zajedno i upotpunjuju se, i svaka ima svo29

je energetske osobine koje nam znače. sve što nas okružuje sada i ovde, od Toliko je zanimljivo i zahvalno otkrivati tekstura, ukusa, mirisa, fizičkih osećaja, njihove osobine i koliko su im energije emocija. Živeti u sadašnjosti je umeće. moćne, nežne i isceljujuće. I za kraj, imaš li savet iz lične prakVelika si zagovornica praktikovanja se kako da se najbolje povežemo sa zahvalnosti i prisutnosti i drago mi svojom intuicijom i prepustimo višim je što vidim da stalno podsećaš svoju vibracijama i isceljujućoj energiji? zajednicu na ovu uzvišenu vibraciju. Kako ti praktikuješ zahvalnost i pri- Odgovor je u pitanju. (smeh) Potrebno sutnost, i koju magiju su ti one donele je da se potpuno prepustimo i verujeu život?

mo u vođstvo Univerzuma. Ja najbolje znam koliko je to teško kada imamo

Zahvalnost je jako bitna praksa, ona potrebu da kontrolišemo sve što se nam menja realnost. Menja nam re- oko nas dešava, ali moramo da imamo alnost tako što nam menja pogled na svest o tome da se sve dešava zarad svet. Kada gledamo na naš život iz ugla našeg najvećeg dobra. Intuicija je unuzahvalnosti, i koliko smo zapravo bla- trašnji glas koji nas povezuje sa višim gosloveni svim što imamo, život posta- Ja, i uvek je samo osetimo. Mogu da je jedno čudo i avantura. Praktikujem kažem da ja razlikujem intuiciju od razahvalnost oduvek, pisanjem dnev- zuma tako što mi se intuitivna misao nika zahvalnosti i redovnim priseća- samo pojavi u celosti, dok razum funknjem i „kontrolisanjem’’ svojih misli; cioniše na drugačiji način, i „smišlja’’ i kada upadnem u vrtlog loših emocija racionalizuje misli. Svima savetujem da nabrojim sve na čemu sam zahvalna i manje slušaju razum i više se vode svoperspektiva mi se promeni. Tako isto jim unutrašnjim bićem, koliko god taj funkcioniše i prisutnost i svesna pažnja savet „nerazumno’’ zvučao. (smeh) (mindfulness). Tera nas da osetimo magiju sadašnjeg trenutka, da sagledamo

Umetnost

Bojana Fužinato

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Marija Konjikušić @vjazma_je_to

Na vratima galerije zatvorite oči i na par minuta se prisetite svojih mama, baki, prabaki, ujni, tetki i svih žena u svom okruženju Ovog meseca se u Likovnoj galeriji Zdravo, Bojana! Pre nekoliko dana je Kolarčeve zadužbine održava izložba u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbi„Privatno i/ili javno“ što je bio povod ne otvorena tvoja izložba „Privatno i/ za razgovor sa vizuelnom umetnicom, ili javno”. Kakav input za čitanje rakustoskinjom, kulturnom radnicom i dova (budući da posetioci neće imati aktivistkinjom u oblasti ženskih prava priliku da uživo razgovaraju sa tobom Bojanom Fužinato, koja poslednjih jer više nisi u Srbiji) bi mogla da daš čigodina živi i radi u Hamburgu. Za jun- taocima koji će posetiti tvoju izložbu? sko izdanje magazina Plezir razgovarale smo o aktuelnoj postavci, ručnom Dala bi im samo jedan topli savet da radu i poziciji žene u umetnosti. O tome na vratima galerije zatvore oči i da se šta se događa kada nam posao „uđe“ u na par minuta prisete svojih mama, naša 4 zida i kako se u uslovima pande- baki, prabaki, ujni, tetki, i svih žena u mije granica između privatnog i javnog svom okruženju. Da osete njihove živododatno zakomplikovala, a žene posta- te i probude energije njihove energije.. le još izloženije i opterećenije. Pričale Potom da rasterećeni poimanja savresmo i o diskriminaciji i osvajanju promene umetnosti ili koncepta, prošetaju stora za delovanje ženama i muškarci- i dozvole energiji radova da dopre do ma bez obzira na biološku starost.

njih. Na samom kraju nalazi se tekst koji govori o mom tumačenju postavke, ali sam sigurna da će svako imati svoj lični i upečatljiviji osećaj iste.

Listajući knjige istorije umetnosti i setih godina prošlog veka širom sveta. šetajući muzejima i galerijama klasič- Takođe, kada se uđe dublje u izvore koji ne umetnosti nećemo naići na mno- govore o umetnosti, Jugoslavija je bila go tragova o „ženama umetnicama“ i veoma napredna i ženskih imena mo„ženskoj umetnosti”. Koliko je to bol- žemo naći čak i u akademskim krugovino iskustvo za jednu mladu ženu koja ma i pre same feminističke revolucije. se kroz studije upoznaje sa likovnim Uvek navodim Nadeždu Petrović koja umetnostima na jedan temeljan na- mi je bila uzor tokom ranog detinjstva. čin, kako to odsustvo reprezentacije čitavog jednog pola utiče na njeno sa- Smatram da nije upitno samopouzdamopouzdanje?

nje u situaciji nedostatka žena umetnica, već problematika leži u uskom

Divno pitanje, mislim da sam na jednoj spektru plasiranih senzibiliteta. Većina tribini o feminističkoj umetnosti na pi- umetnica/ka se identifikuje sa senzibitanje zbog čega sebe deklarišem kao litetom koji je više plasiran i pretežno feministkinju odgovorila baš njim. Ovo zasnovan na muškoj energiji. Dok se je pitanje koje sam sebi postavila još na ženska energija u vizuelnom rečniku čisamom početku studija i koje me vodi- tala dugo kao slaba i manje vredna, oplo kroz celo stvaralaštvo. Nedostatak ravdano njenim manjim prisustvom na žena umetnica je meni lično bio veli- sceni. Kada dođemo u situaciju da nam ki izazov da uđem potom i u kustosku se ovi ekvivalenti ujednače biće mlapraksu, da bih doprinela izmeni istorije. dim umetnicima (mislim na oba pola) Divno je sarađivati sa ženama, oseća- mnogo jednostavnije da pronađu svoj ti obostrano osnaživanje i stvaralačku umetnički senzibilitet. energiju. Naravno da mi je nedostajalo prisustvo žena u muzejima, galerijama Prvi deo aktuelne izložbe „Privatno i/ i na umetničkoj sceni oduvek, ali me je ili javno“ čine ručni radovi inspirisato odvelo veoma rano do istraživanja ni krševitim područjem sa kog dolafeminističkih revolucionarki sedamde- ze virdžine, u narednoj prostoriji su

jun

tvoji tkani radovi nastali u periodu karantina prošle godine, a u trećoj kuhinjske krpe, čime skrećeš pažnju na i danas aktuelan problem (neplaćeni kućni rad) i poziciju žene. Koja je za tebe suštinska nit koja spaja sve ove sobe i tvoj rad koji je ovom prilikom prikazan beogradskoj publici? Izložba koja je prikazana u galeriji Kolarčeve zadužbine je vid vizuelnog promatranja između privatnog i javnog delovanja jedne žene (virdžine, mene, umetnice, svake žene i tebe). Sam naslov „Privatno i /ili Javno” je nit koja spaja različite oblasti pomenutih života. Postavljala sam sebi tokom nastanka svih objekata dosta pitanja, ali ovih par se učinilo veoma upečatljivim: Možemo li osvestiti granicu između privatnog i javnog delovanja u našim životima? Jeste li ona tim teža ako je subjekt onaj koji stvara? Da li je moja baka tokom tkanja u svojoj sobi ikada pomislila da stvaranjem tog komada materijala na razboju, njen život iz privatne sfere prelazi u javni, (njoj tada nedostupan)?

Da li je danas moguće osvestiti i pre- vota postala deo prethodnog istraživapoznati tu finu liniju između privat- nja, a prepletanje teorije i prakse prešlo nog i javnog, naročito imajući na umu očekivane granice. pandemijsko, odnosno iskustvo sa karantinom koji je dodatno zamaglio Kako se to odrazilo na žene? granicu između privatnog i javnog, između ostalog i prenošenjem kancela- Mislim da će se o tome tek pričati jako rija u naše domove?

puno i da će to biti jedna od velikih političkih tema koje nam dolaze. Moje mi-

Momenat u kome je pandemija izme- šljenje je da su žene najviše stradale nila naše živote je meni doprineo još tokom pandemije, što govorim iz ugla konciznijem promatranju mog stvara- osobe koja je provela skoro godinu lačkog delovanja. Postalo je stvarnost dana u „zatvorenoj zemlji“ (mislim na ono što sam promatrala fenomenološ- Nemačku), što ne mora biti slučaj za ki, pa je bavljenje tom temom postalo one koji su bili na nekoj drugoj geoneophodno. Već neko vreme me je jako grafskoj tački. Mene su okruživale žene interesovala tema života jedne umet- koje su radile od kuće sa decom i kojinice/ka kao ličnosti koja nema jasno ma su vrtići bili zatvoreni na devet mepodeljene granice između privatnog i seci. Takođe se primećivalo da u jedino javnog. Dosta mi je u tome pomoglo otvorenim prehrambenim radnjama i čitanje Bojane Kunst i Suzane Milev- apotekama rade pretežno žene, kao i ski, kao i celokupno istraživanje mog da one čine veći deo zdravstvenog osomaster rada na Fakultetu primenjenih blja koje je bilo preopterećeno tokom umetnosti u Beču koji je nosio naslov pandemije. „Umetničke prakse između privatnog i javnog; Šta možemo uraditi zajedno za Sve to ukazuje da su bile na udaru u ranas same; Umetnice u migraciji”. Nakon zličitim situacijama, i da se njihov život toga je pandemijska promena i mog ži- u ovoj situaciji veoma izmenio.

jun

U jednom tekstu sam još pre mno- Gde je po tvom mišljenju danas progo godina pročitala da su muzeji po- stor delovanja za ženu? slednje uporište patrijarhata. Kakav je tvoj stav na ovu temu i da li možda Između privatnog i javnog. iz tog problema dolazi tvoje interesovanje za ručni rad i njegov, još uvek, Sa umetnicom Jelenom Fužinato si nedovoljno priznat umetnički kvalitet, 2012. godine osnovala umetničku budući da se često doživljavao kao de- grupu Rouge iz koje je proizašao veliki korativna umetnost manjeg kvaliteta broj zajedničkih projekata u kojima se u odnosu na klasičnu umetnost?

bavite dominantno ženskim pitanjima ispitujući probleme pola, identiteta i

Nisam do sada povezivala ove dve obla- statusa žena. Da li bi vaše delovanje sti na ovaj način, ali je veoma zanimlji- opisala kao dijalog ili monolog (zbog vo promatranje. Prisustvo patrijarhata sličnog umetničkog senzibiliteta i naje preveliko i dalje, tako da bi bilo div- čina promišljanja) i kako bi opisala no ako je poslednje uporište nađeno. vašu saradnju? (smeh) Jelena i ja se upoznajemo kao kolegiMoje interesovanje za ručni rad traje nice na Fakultetu likovnih umetnosti u već veoma dugo, moja baka je bila veo- Beogradu, gde su nas približili senzibilima dobra tkalja i vezilja, pa sam videla teti delovanja i slična interesovanja. Pa zaista divne radove kod nje. Potom sam je osnivanje grupe i početak zajedničke upisala Školu za Dizajn u Beogradu, od- produkcije bio veoma logičan sled, koji sek Dizajn tekstila i kostima, gde sam je bio i jeste i dalje zasnovan na dijalonaučila tehniku tkanja. Nakon daljeg gu. Našu umetničku saradnju dopunila umetničkog obrazovanja i dolaskom je rodbinska veza, pa se već dve godine do stvaralačke zrelosti objedinila sam isto prezivamo, deca koju rađamo su stečena znanja i iskustva.

jun

najbliži rođaci, a supružnici braća blizanci. Kao umetnice imamo individualne produkcije i karijere, ali razmena iskustva i saznanja o umetnosti su deo našeg zajedničkog života. Da li nakon audio rada Kitchen iz ove godine imate u planu neki novi projekat? Audio rad „Kitchen” je nastao početkom ove godine na poziv organizatorki projekta Femkanje, koje su imale prezentaciju svog dugogodišnjeg rada u Kulturnom centru Beograd. U tom trenutku pandemije nije nam bilo dozvoljeno posećivanje drugih gradova, pa je jedina mogućnost da napravimo kontakt između Berlina i Hamburga bio audio snimak. Veoma nam je prijao rad na ovom radu u tom trenutku potpune izolacije. Trenutno ne planiramo novi rad, više smo posvećene individualnom radu i odgajanju dece, ali ostavljamo uvek mogućnost da iz toga nastane nova zajednička ideja.

Ovog meseca se u razgovorima sa na- titi da je situacija slična u Nemačkoj i šim gostima dotičemo teme starosne Austriji gde imam uvid u scenu. Mislim diskriminacije, odnosno ejdžizma, da bi sve umetnice koje sada aktivno kome su naročito izložene žene. Ima- deluju u jeku svojemladosti trebale da jući u vidu da se baviš umetničkim, obrate pažnju na ovaj fenomen, i glakustoskim ali i aktivističkim radom, sno daju do znanja da reaguju i brane kako bi opisala poziciju žene u umet- svoje mesto u kulturi svog društva i za dve, tri ili više decenija.

nosti danas?

Diskriminacija postoji na više nivoa kada Za kraj, da li bi mogla da našim čitaosu žene umetnice u pitanju. Mislim da cima preporučiš feminističke autorke je jako prisutna tema starosnih grani- i autore iz domena umetnosti, knjica u izlagačkoj delatnosti, što mi ušli u ževnosti i filma? četvrtu deceniju već osećamo na svojoj koži. Kroz aktivizam sam upoznala Trenutno sam fascinirana sa par umetveliki broj žena koje su jako aktivne još nica koje me inspirišu, to su: Sheila od devedesetih godina prošlog veka u Hicks, Anni Albers, Otti Berger, Nilbar polju feminizma, na prostoru bivše Ju- Güreş, Jagoda Buić, dok rado čitam tekgoslavije. One su sebi sačuvale prostor stove autorki: Silvija Federici, Griselda delovanja, ali sve manje viđam umet- Pollock, Chimamanda Ngozi Adichie. nice njihovih generacija. Mogu prime-

Izložba „Privatno i/ili Javno“ je otvorena do 26. juna 2021. godine u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu. 40

jun

Kolumna

Vratite mi (moje) tijelo Tekst i fotografije: Ivana Karmišević @ cupoftea.mama

Ispričavam se svim djevojčicama (i onoj u meni) koje su spoznale svoje tijelo kroz tuđe oči i nikada ga nisu prihvatile (kao svoje). Svakih par sekundi na svijet dođe jedno žensko dijete. Nevino, čisto, bez ograničenja, sistema i predrasuda, no svi drugi oko tog djeteta projiciraju na njega svoju viziju. Ta vizija vrlo je slojevita, poput luka. Svaki sloj prikazuje uvjerenja nastala kroz odgoj, traume, društvo, iskustvo i poremećaje. Kako rastemo tako nailazimo na sisteme i pravila u koja vjerujemo jer nam ih predstavljaju naši roditelji, a roditelji, dok smo u toj dobi, sve znaju, zar ne? Određene boje nisu za djevojčice, djevojčice ne nose određene frizure, ne ponašaju se na određeni način, djevojčice ne odgovaraju, djevojčice su pristojne, djevojčice šute. I u toj nekoj dobi su djevojčice još uvijek slatke.

Nakon toga kreće razdoblje gdje se U razdoblju srednje škole događaju se djevojčicu počinju gledati kroz njezine nevjerojatne promjene u i na našim tikarakteristike koje te glavice i te kako jelima, a podrška okoline skoro da ni čuju i zapisuju negdje - vidi kako ima ne postoji. Mediji su ta velika magla velike uši/nos na tatu, ima jače noge na koja svima zamuti oči i ne vidimo dalje mamu, još uvijek ima trbuh kao kada je od slika koje nam serviraju. Gledamo beba bila, nije li joj kosa sada već malo u žene koje izgledaju poput skulptura, preduga? Odjednom se dogodi da se čistog tena, zdrave kose i bez ijedne ta djevojčica jedno jutro vidi u ogledalu mane. S vremenom primjećujemo da kroz tuđe oči. U društvu vršnjaka dolazi svi izgledaju jednako i shvaćamo da podo uspoređivanja, konflikata, prihvaća- stoji ideal kojem teži društvo i svi oko nja, odbacivanja, ljubomore i vrijeđa- nas, a nitko nam ne govori da te osobe nja. Odjednom se nalazimo na terenu nisu stvarne te da su prošle kroz bezkoji nam uopće nije poznat niti drag, broj filtera. Ali vidi mene, potpuno sam ali nekako njime hodamo jer to tako različita od žena na ekranu! Moram li se mora biti. Male uši slušaju tko je lijep, ofarbati i ja u crno? Moram li vježbati u tko ružan, kome su ruke debele i kome teretani svaki dan? Moram li razmišljati se opet povećao trbuh. Slušaju i vlasti- o estetskim zahvatima? A usne? Koliko te mame koje negoduju zbog brojeva samo šminke trebam! I tako kreće jena vagi i moraju na dijetu jer ne stanu dan period gdje eksperimentiramo s više u niti jedne hlače. Pa gledaju te iste odjećom, obućom i šminkom i većinu mame kako jedan dan skoro ništa ne vremena nam nije ugodno. Ovo razjedu, a drugi jedu sve. I slatkiše. Mami- doblje može potrajati jako dugo, a kod no lice je slika koja tješi, koja nas smi- nekih, srećom, stane ranije. Zašto staruje i koje volimo više od bilo čega pa ne? Svako ima neku svoju priču, a evo kako onda mama ne voli svoje lice? O i moje. kakvim borama to priča ona?

jun

Zašto mi on ljubi noge? Pitala sam se jer to nikada prije nisam doživjela. Moje jake noge pune strija i celulita koje su godinama trenirale kickboxing, zašto bi ih itko ljubio? Uopće nisu ženstvene, ima ljepših dijelova mene, zar ne vidi da sam ih sakrila u najlonke? Meni je trebao on da me kroz vrijeme uvjeri da sam najljepša upravo ovakva kakva jesam. Uz njega sam prihvatila sve „mane“ koje sam držala na jednom popisu duboko urezanom u svojoj glavi. Koliko vremena samo u životu izgubimo u kabinama dućana razmišljajući što će netko tamo pomisliti o nama dok šećemo u određenom paru traperica ili majici. Pokušavamo se uvući u trendove koji nam se uopće ne sviđaju. Mislimo da će jedne štikle ili haljina promijeniti sve. Ali neće. Shvatila sam da neće i voljela bi da svi to shvate. Prijelomni trenutak za mene bila je trudnoća u kojoj je moje tijelo doživje-

lu potpunu promjenu, a onda i porod Znate kako nam bake uvijek kažu „samo nakon kojeg mi niti jedan par starih ci- da je zdravlja“? Eh, na to se sve svede pela nije odgovarao, kao niti jedan kona kraju. Fizičko, psihičko i duhovno mad stare odjeće. Činilo se kao sred- zdravlje gdje jedno ne može funkcionja škola all over again, ali na vrijeme nirati bez drugoga. sam se zaustavila. Moje tijelo postalo je utočište jednom drugom malenom Ovo vam sve piše jedna dvadesetdetijelu koje nisam željela opterećivati sa vetogodišnjakinja koja je letila visoko zamuljanim mislima i vizijama ovog svi- u oblacima i grebala po dnu oceana u jeta. Taj proces još uvijek traje i nikada više navrata. Vjerujte mi kada jednom neće prestati, svjesna sam toga, ali ve- zagrebete dno oceana, poželite ostati liki korak je što sam ga uopće svjesna. tamo jer put do površine je borba. Možda ste primjetili nizove pitanja koji Ugasite sve portale, otpratite sve što se nalaze u ovom tekstu? To je samo je- vas frustrira i zbog čega vam padne rasdan mali prikaz onoga što se nepresta- položenje. Okružite se isključivo onime no događa u našim glavama. Važemo, što vas inspirira i podiže svjesnost i rasbiramo, ocjenjujemo,.. Ono što mene položenje. Sve ostalo je samo šum koji brine, kao ženu i majku ženskog dje- nas ometa da budemo najbolja verzija teta, jest što nitko ne brine o onome sebe. I ne zaboravite zagrliti djevojčicu u nama. Kako se ZAPRAVO osjećamo? u sebi. Recite joj koliko je predivna i koZamislite da ste imali djetinjstvo u koliko ste ponosni na nju: jem se niste susreli s predrasudama i da ste onda odrasli na tim temeljima. Ja sam JEDINSTVENA. MOJE tijelo je Koliko bi vremena imali u glavi i u danu potpuno MOJE. Trendovi NE diktiraju za neke korisnije trenutke. Zamislite moje mjesto u društvu. PREDVINA sam. zdrav odnos prema tijelu i hrani, mo- VOLJENA sam. HVALA. žete li uopće?

jun

FEMINIZAM IZ TERETANE

Životni stil

Intervju: Jelena Gvozden @3oklagijice Fotografije: Privatna arhiva

Pored pitanja da li ćemo usled zdrav- la početkom 2021. godine prvenstveno stvene, ekonomske i političke situacije kao feministkinja. S idejom da zavolimo imati priliku ove godine da otputuje- sebe u celosti, svaki pedalj kože; da ramo na more, iz medijskog prostora že- zumemo i oslušnemo svaki organ; da nama poručuju još jedan uslov: dobro se osnažimo i zaljubimo u naše telo u spremite svoje telo za plažu! Međutim, pokretu bez gledanja na fizički trening Hristina Cvetinčanin Knežević sa kao vid kazne ili kontrole; da se informisvoje Instagram stranice, Feminizam šemo o ženama koje su rušile nametiz teretane, poručuje da su nam tela nute limite; da shvatimo šta je nasilje već spremna za plažu i da jedini razlog prema našem biću koje vršimo same ili zašto se neko telo ne bi našlo na plaži koje nam čine ljudi iz okruženja – ona jeste zato što plažu ne voli.

kroz kratke jezgrovite objave daje uvid u vrlo slojevite stvari.

Sociološkinja, politikološkinja, aktivistkinja, istraživačica, sertifikovana in- Kroz ovaj intervju smo, između ostalog, struktorka programa o rodu i digitalnoj prišle ženskom telu na nekoliko načina: bezbednosti, članica grupe Novinarke od toga kako ga mi doživljavamo kao protiv nasilja i još mnogo toga, Hristi- vlasnice do toga šta drugi rade s našim na je svoju Instagram stranicu pokrenu- telom i kako ga tretiraju.

Ukoliko bi postojala mogućnost da dovoljstva pa i straha i nasilja, ili popošalješ pismo pubertetskoj verziji državajuće sigurno mesto koje nam sebe, šta bi napisala?

donosi zadovoljstvo i ispunjenje. I na tragu toga, iako smo iz generacije u

Bilo bi to super kratko pismo, napisa- generaciju digitalno pismenije, većini la bih si samo jednu rečenicu: ’Ne’ nije nas manjka digitalne emocionalne inružna reč, koristi je češće.

teligencije koja će nam omogućiti da zdravo filtritamo sadržaj i adekvatno

Verujem da mi je to ’ne’ bila najvažni- emotivno reagujemo na njega. ja lekcija u dvadesetima, spoznaja da imam pravo da postavim granice i ne Da krajnje simplifikujem – Internet nije odustajem od njih, ma šta bilo u pita- realnost realnija od one fizičke, od krvi nju – nešto sitno, poput besmislenih i mesa, ali jeste deo naše svakodnevne kafa sa ljudima čiji me životi zapravo realnosti. Da bismo izbegle da negativne zanimaju i od kojih sam se udaljila no utiče na naše mentalno zdravlje i godinama, ili nešto poprilično krupno, svakodnevni život, moramo primeniti poput dijete pod pritiskom trendova, kritički pristup uvek kada smo onlajn. toksičnog partnerskog odnosa ili seksa Ničiji život u tri dimenzije nije identikoji ne želim. Da li Internet pomaže ili odmaže generacijama mladih žena danas? Internet može biti naša najbolja prijateljica, koja nas upoznaje sa sjajnim ljudima i idejama, ohrabruje nas i gura napred, ali može biti i najgora neprijateljica, koja nam stalno govori kako nismo dovoljno dobre. U zavisnosti od toga kako ga koristimo, digitalni prostor postaje ili mesto frustracije, neza50

jun

čan životima koje viđamo po društve-

nim mrežama i ono što vidimo onlajn iskustva oblikovana sistemom u kome nam ne sme biti referentan sistem za živimo, kapitalističkim patrijarhatom. naš oflajn život. I možda najvažnije, ne Žensko telo je mesto nadzora i kontrosmemo da zaboravimo: lajkovi ne odre- le, i u tom smislu, ni moje telo nije izuđuju našu vrednost kao osobe, već uka- zetak. Zadnjih nekoliko godina aktivno zuju samo na to u kom je raspoloženju radim na tome da prepoznam te spoljdanas algoritam. Ako ovo zaboravimo, ne i tuđe glasove, glasove društva, koji Internet će nam, u najboljem slučaju, moje telo mere, komadaju, procenjuju, odmagati, a u najgorem, uništiti naše da ih čujem ali ih ne usvajam kao svoje mentalno zdravlje.

unutrašnje. Učim i da čujem šta mi telo govori, ali i da poštujem njegovo ’ne’,

Kako sada doživljavaš svoje telo i na čak i kada je to ’ne’ u suprotnosti sa čemu si mu zahvalna?

spoljnim glasovima, zapravo, pogotovo i posebno tada. Nekada su dani bolji,

Pitanje telesnosti je bolno pitanje za nekada baš i nisu sjajni, ali napredak mene i nešto na čemu aktivno sa tera- nikad ni nije linearan. peutkinjom radim godinama. Žensko telo nikad nije samo telo, već je prostor Zahvalna sam telu što je izdržalo više u koji su upisana sva naša prethodna od tri decenije života u takvom okruženju, zahvalna sam mu što je i dalje tu, što se nije razbilo, rasulo i kapituliralo pod patrijarhalnim naletima i to je ono što me gura dalje, kada se dese ti katastrofalno loši dani. Osim treniranja, šta ti je još pomoć u detoksikaciji od nagomilanog stresa i buke? Već sam spomenula psihoterapiju, i iako svesna da je ona za većinu nas 51

privilegija, za svaku od nas koja živi u cima nije dozvoljen pristup. U zajedničovom vremenu i prostoru zapravo je kim, odnosno muškim teretanama, jer neophodnost, čak i kada nam sopstveni inkluzivnost podrazumeva poštovanje životi deluju fantastično. Često idemo drugih koje ovde manjka, doživela sam kroz život slušajući druge, radeći ono svašta – od drugih vežbača uvredljive što nam oni kažu da želimo ili je dobro komentare, sklanjanje opreme sa kojom za nas, bilo da su to pojedinci i poje- trenutno radim jer zašto bi ženi trebali dinke ili vrednosna struktura društva tegovi, seksualno uznemiravanje koje u kome živimo. Terapija me je naučila je variralo od nasrtljivog nabacivanja da prepoznam tuđe glasove i da, naj- nakon što jasno verbalizujem da nisam važnije, čujem svoj glas, da znam šta je zaiteresovana, dobacivanja i buljenja, moje a šta tuđe, bio to vrednosni sud, pa sve do toga da je jedan vežbač vrlo očekivanje ili nesigurnost. Otklanjanje javno i bez blama masturbirao predašumova iz spoljnog okruženja i sluša- mnom dok sam radila mrtvo dizanje. nje sebe najbolja je detoksikacija. To je Maskulinizam i seksizam teretana oglepostavljanje zdravih granica i očuvanje da se i u ponašanju zaposlenih, bilo da psihofizičkog integriteta. Fizički trening su to muškarci ili žene – programi za se na to nadovezuje, jer je plastičan pri- žene su uvek koncentrisani na mršavkaz spoznaje i poštovanja svojih grani- ljenje, ženske teretane po pravilu imaju ca – u teretani, na terenu ili na atletskoj ukupno tri tega i deset traka za trčanje, stazi, ako ne slušaš svoje telo, ono će na zidovima su okačene nutritivne tati to jasno staviti do znanja povredom blice i stalno nam se sugeriše da treba ili bolom.

da smršamo da bismo bile spremne za leto, novu godinu, život... Dok se muš-

Šta kao sociološkinja primećuješ u te- karcima u teretanama nudi mogućnost retanama kroz nepatvoreno ponaša- da izgrade telo, ženama se, po pravilu, nje korisnika i korisnica?

lomi duh. Usput se i reprodukuje i obnavlja zvaničan narativ – žena ne sme

Teretana je i dalje seksistički i mizogini biti jaka, već sitna i kompaktna, i najprostor, i zato i sama idem u teretanu važnije, seksualno privalačan objekat koja ima žensku zonu u kojoj muškar- namenjen muškom konzumiranju. 52

jun

Međutim, ono što je novo kod fitnes kulture je da nam taj samonadzor, kontrolu i regulaciju podvaljuje pod velom zdravlja, iako je trenutni fitnes ideal – i fizički i mentalno nezdrav. Ironično je da, dok jurimo taj ideal neuhranjenog krhkog ženskog tela, baš iz straha od propadljivosti, u propadljivost neupitno srljamo. Mejnstrim fines kultura je otrovna i opasna po žene, pred nas postavlja ideal koji većina žena, bez pomoći plastične hirurgije, ne može da postigne, nudi nam varvarske načine izgladnjivanja i opsesivnog vežbanja kao put ka cilju, a kada ne uspemo u svojim namerama, što se mora desiti jer ideal nije realan, nabija nam osećaj krivice i ubeđuje nas Koliko je usled globalno rasprostra-

da je problem u nama – da smo lenje,

njene fitnes kulture telo postalo pod-

proždrljive i mentalno slabe.

ručje koje moramo neprestano nadzirati, regulisati i kontrolisati iz straha

Koje rešenje bi ponudila onima koji

od njegove propadljivosti?

nemaju materijalna sredstva za finansiranje treniranja, s obzirom da nam

Ne mislim da je fintes kultura izmisli-

je retko šta dostupno od strane dr-

la nešto novo, jer kada se setim sebe

žave u tu svrhu, te je sve svedeno na

od pre 15 godina, kad fitnes nije bio

praksu alternativne i individualističke

namenjen ženama već isključivo muš-

brige o sebi, a šta bi preporučila oni-

karcima, ulogu samonadzora, kontrole

ma koji zbog rada više poslova isto-

i regulacije je imala modna industrija.

vremeno nemaju energiju ni motiva-

jun

ciju da se posvete rekreativnoj fizičkoj

S jedne strane, sve u vezi s ženskim

aktivnosti?

telom, od orgazma do menstruacije, tabuizirano je – dok s druge strane,

Svima bih poručila da slušaju svoje telo

svi znaju bolje od same vlasnice tela

i za fizičku aktivnost izaberu nešto što

šta ona treba da radi s njim: da treba

njima odgovara i prija, što je uklopljivo

da promeni kilažu, rodi decu ili poklo-

u njihov način života i u skladu sa ličnim

ni svoje telo za tuđe zadovoljstvo. Koji

senzibilitetom. To može biti šetnja, pli-

savet bi dala za borbu s ovim para-

vanje, trčanje, joga sa YouTube-a, vežbe

doksom, kako steći autonomiju nad

snage bez dodatne opreme (bodywe-

sopstvenim telom i kako je održati?

ight vežbe) i za većinu toga, skupa oprema ili specijalizovani instruktori nisu

Mislim da je za početak dovoljno da

potrebni. Na tragu ovoga mogu birati

osvestimo da naše telo nije neki odvo-

fizičku aktivnost i one žene koje zbog

jeni entitet ili (seksualni) objekat, već

obaveza i načina života ne mogu da

integralni deo nas, neodvojiv deo jedne

imaju fiksno vreme odvojeno samo za

celine. U tom smislu, odgovornost za

trening. Trening ne mora da bude du-

njegovo dobro stanje i osećanje (well-

gačak, za dobar HIIT (high-intensity in-

being) isključivo je na nama, a kako sva-

terval training) dovoljno je odvojiti i po

ku odgovornost prati i pravo, samo mi

15 ili 20 minuta, a često nam od opre-

imamo pravo da odlučujemo o našem

me treba samo naše telo i par kvadrata

telu i njegovim granicama. Jasno po-

slobodnog poda ili travnjaka, ako tre-

stavljanje granica, pogotovo u kontek-

ning radimo u parkiću u kraju. Ukoliko

stu telesne autonomije, neophodno je.

to sebi možemo da priuštimo, svakako

Istovremeno, upravo su te granice ra-

bi bilo super i da angažujemo nekoga

zlog tabuiziranja. Ne smemo da zabo-

ko će nam pomoći u izboru vežbi i pe-

ravimo da je sve ono što je tabuizirano

riodizaciji treninga, u skladu sa našim

u vezi naših tela isključivo ono nad čim

potrebama i mogućnostima, bez obzira

okolina nema direktnu kontrolu – bilo

da li je reč o privatnim personalnim tre-

to menstruacija, naš orgazam ili dlake

ninzima ili izradi specijalizovanog plana

na našem telu, pa su stigmatizacija i ta-

treninga za individualno vežbanje.

buiziranje osnovnih bioloških telesnih

procesa i pojavnih oblika način da se posredna kontrola postigne, ali na način da upravo mi same budemo te koje ćemo se samonadzirati. Volela bih da imam magično rešenje, neki jednostavni ’how to’ u deset koraka, ali ga, nažalost, nemam. Reč je o procesu koji nije linearan i isti za svaku ženu. Ali zato mogu govoriti iz ličnog iskustva. Ono što je za mene bilo ključno je da shvatim da imam pravo – pravo da kažem ’ne’, da postavim granicu, da budem takva kakva jesam bez dodatnih intervencija za koje ne postoji samo moja, autentična, potreba, već je reč o zahtevima okoline. Jednostavno, pravo da ja budem ja, a ne nečija ideja idealne mene. Tako se autonomija postiže. Branjenje autonomije je konstantan proces, koji se nikada ne završava, ali ono što i sama koristim je da postavljam pitanja svaki put kada prepoznam nameru da se posramim kroz neku normalnu biološku osobenost svog ženskog tela, bilo to dlake ili menstruacija – zašto misliš da treba da ćutimo o bolnim mestruacijama kada je to nešto sa čime se suočava stotine miliona žena i devojaka svakog dana, 56

jun

ili o ceni i kvalitetu uložaka i tampona je što svako od nas postoji. Pa ipak, ono i njihovih posledica na žensko zdrav- je stigmatizovano, tabuizirano i zloupolje, kada je nedostatak menadžmenta trebljava se kao vid političke kontrole mensturalne higijene nešto što stoti- polovine populacije. ne hiljada žena svakog meseca košta zdravlja, a neke čak i života? Zašto ti Žene širom sveta bivaju izopštavane iz smetaju moji neobrijani pazusi a ne svojih zajednica tokom menstruacije, smetaju ti svoji (kada muškarac posta- neke od njih zbog toga i umiru, smrzavi pitanje), zašto misliš da za moje telo vajući se ili gušeći se dimom u pokutreba da važe neki drugi aršini i koja je šajima da se zagreju u menstrualnim medicinska, biološka i naučna potvrda šatorima. Devojčice širom sveta, neke tvog stava? I možda najvažnije pitanje, od njih baš u vašem komšiluku, pa i vabez obzira da li pričamo o telesnoj au- šoj zgradi, odustaju od školovanja jer tonomiji ili bilo kom ženskom ljudskom nemaju uslove da održavaju menstrupravu za koje se i dalje borimo – kako alnu higijenu u školama, bilo zato što te to tebe ugrožava i zašto misliš da te se škole ne ispunjavaju sanitarne uslove, tiče?

na primer, škole u selima koje i dalje nemaju sanitarni čvor već imaju polj-

Tokom gostovanja u podkastu Tam- ski wc, kao jedna od škola koju sam i pon zona pričala si o menstruaciji i sama pohađala, ili, češće, zato što ne menadžmentu menstrualne higijene. mogu sebi da priušte uloške i tampoPošto nikad dovoljno priča o menstru- ne. Žene koje sebi ne mogu da priušte aciji, možeš li za čitateljke Plezira obja- uloške i tampone prinuđene su da se sniti zašto je menstruacija i privatno i snalaze, da koriste krpe i ubruse koji javno/političko pitanje?

ne zadovoljavaju higijenske standarde, rizikujući svoje zdravlje i život. To nisu

Ljudska vrsta, ali ne samo ljudska, već i samo fabričke radnice u Bangladešu, životinjska, kada govorimo o sisarima, već i žene koje žive na ulicama u našem postoji baš zahvaljujući menstruaciji. gradu. I nešto sa čim se svaka od nas Reproduktivno žensko zdravlje, čiji je barem jednom susrela, možda deluje menstruacija neodvojiv deo, zaslužno banalno u poređenju sa prethodnim, 57

ali zapravo uopšte nije banalno – da joj postao popularna fraza, da se komose oduzima politički subjektivitet, pra- difikovao i da se, sve češće, koristi kao vo na mišljenje i dovodi u pitanje njen roba, a ne kao analitičko sredstvo za razdrav razum i prosuđivanje, čuvenim zumevanje naše stvarnosti u cilju njene pitanjem da li treba da dobiješ?.

promene u stvarnost u kome polovina populacije neće imati status Drugog,

Ako je ovo nešto sa čim se suočava ili, manje filozofski rečeno, niže vrste. polovina populacije, ovo ponašanje za Feminizam, barem ovaj glavnog toka, koje ne postoji ni jedan biološki ili me- postao je neodvojiv od zahteva tržišta, dicinski razlog, pošto je reč o biološ- a interes tržišta će uvek biti u suprotnokom procesu, govorimo o političkom sti sa interesima žena – ni naša tela ni pitanju. Reč je o procesu podruštvlja- naša prava nisu roba. Žene nisu roba. vanja i učitavanja društveno konstruisane vrednosti u biološku činjenicu, a Individualistička kultura samoživosti, u na štetu svih žena, bez obzira na to da kojoj smo zaboravile da mi, sa našim ličli imaju 7, 27 ili 77 godina. Zato je men- nim iskustvima i percepcijama, nismo struacija političko pitanje.

alfa i omega svega, kultura u kojoj se empatija ograničava samo na one koje

Ginekologija se ne bavi ženama u ce- možemo i želimo da vidimo i u kojima losti već isključivo njihovim reproduk- se prepoznajemo, samo pojačava ono tivnim organima (zanemarujući i doj- o čemu je Simon de Bovoar pisala – sve ke), dok antropologija sav svoj fokus smo rasutije među muškarcima. Logika drži na muškarcima. Čini li ti se da je tržišta nas žene stalno postavlja na podošlo krajnje vreme za posebnu na- zicije konkurentske robe jedna drugoj, i uku koja bi se bavila samo ženama i dok se mi nadmećemo, gubimo ono za svim aspektima ženskog iskustva?

šta su se naše pretkinje borile. Nedostatak empatije nam onemogućava da

Dugo sam mislila da je ta nauka femini- čujemo druge glasove, pogotovo one zam. Više to ne mislim, ali želim da veru- koje ne misle isto jer ne žive isto kao jem da i dalje može da bude. Ponekad mi, dok nam nedostatak refleksivnosti mi se čini da je feminizam glavnog toka onemogućava da zastanemo i zapita-

mo se da li je zaista baš nama najgore, nom izborena. Feminizam je zajedniččak i u odnosu na ženu koja bukvalno ka borba koju borimo za svaku od nas, stoji pored nas. Gušeći se u sopstvenim čak i kada nam se ta žena uopšte ne privilegijama, koje imamo ne kao žene dopada ili nas ugrožava. Feminizam je već kao bele, heteroseksualne, sposob- za sve žene, a ne samo istomišljenice. nih, zdravih, mladih i bogatih tela, svojom voljom zatočene u eho komorama, Šta smatraš da žene mogu i treba da gubimo empatiju i sa njom i davno iz- urade jedna za drugu u ovim vremeborena prava.

nima?

Zbog toga, želim da verujem da je pred Vidi drugu ženu, čuj je i saslušaj, razumi nama jedno novo poglavlje. U tom poje i budi joj podrška u njenim borbaglavlju ćemo prestati da koristimo reči ma, ma koliko vas dve bile različite i ne poput feminizam, ženska prava, ženska slagale se oko nekih pitanja. Ceo život solidarnost, sestrinstvo, sve dok pono- pravimo kompromise s patrijarhatom, vo ne naučimo šta one zapravo znače, pristajemo na ono što nam nanosi vrlo sve dok one ne dobiju potporu u našoj opipljivu štetu i ugrožava naš psihofisvakodnevnoj praksi, odnosno, mate- zički integritet, te verujem da je moguće rijalnoj realnosti našeg odnosa prema drugim ženama. Tek kada pređemo s reči na dela, ali ne ona dela koja su dobra samo za nas već isključivo na ona koja su dobra za sve žene, slagale se mi sa njima ili ne, možemo da govorimo o feminizmu. Sve do tada, mučićemo se da zadržimo prava koja su već jed59

da počnemo da pravimo i kompromi- samoj ženi i kako da se izborimo sa se jedna sa drugom, onda kada se i ne strahom koji prouzrokuje činjenica slažemo baš oko svega, kako bismo se da društvo neće učini ništa da zašititi zajedno izborile za ljudska prava koja žene? nama ženama, kao ljudskim bićima, pripadaju.

Snimanje u kabinama za presvlačenje me je jako uznemirilo i podsetilo da ni-

Zajedno sa saborkinjama iz Fem- kada i nigde nismo bezbedne. Granica platz-a učestovala si na predlogu ženskog tela je jasna, telesna autonodopune Strategije za sprečavanje i mija je ucrtana u kamenu, ali je patriborbu protiv rodno zasnovanog na- jarhalni sistem, koji omogućava ovakva silja prema ženama, s namerom da ponašanja, čini poroznom pred naletise osvetnička pornografija (deljenje ma seksualne eksploatacije. Javni profoto i video materijala bez pristanka stor nikad nije bio siguran za žene, a osobe) prepozna kao zasebno krivič- ukoliko smo nekad i pomislile da sada no delo i goni po službenoj dužnosti. jeste, ovo nas podseća da je ta borba i Osim bespravnog deljenja digitalne dalje pred nama. svojine žena na Telegram grupama po regionu, i postojanje Burek foruma na Kada je reč o osvetničkoj pornografiji, kojem se takođe bez znanja dele fo- ona je nešto na čemu radim duže od tografije žena koje stoje, spavaju, po- pet godina i inicijativa za dopunu Strastoje, skorašnjim kriminalnim pojav- tegije sa UG FemPlatz je važan korak ljivanjem na porno sajtu videa žene ka cilju. Jako mi je teško da odgovorim koja se u kabini jednog lanca butika na tvoje pitanje kako da se zaštitimo presvlači, alarmira nas da nema više jer mislim da odgovornost nije na žesigurnog prostora za žensko telo. Ima nama, već na onima koji zloupotrebljali nade da žensko telo više ne bude ra- vaju naše poverenje. Ipak, svesna sam zvlačeno kao da pripada svima osim da u stvarnosti možemo da računamo

jun

samo na sebe i jedna na drugu. U kon- Nada smo mi. Ovu, kao i sve ostale bittekstu osvetničke pornografije to znači ke za ženska prava, niko umesto nas da sve što radimo, radimo sa idejom neće izboriti. da to u startu nije namenjeno samo za naše i oči druge osobe sa kojom mate- Preporuke za feminističke knjige, filrijal stvaramo ili delimo, odnosno, da move, serije u svrhu osnaživanja žena? budemo zdravo paranoične i preduzmemo sve što možemo da se zaštiti- Preporučiću moj omiljeni dokumenmo od napada na našu privatnost. Isto tarac o drugom valu feminističkog tako, obrazovanje je ključ, te možemo pokreta u Americi autorke Meri Dor, da pričamo javno o ovom problemu, She’s beautiful when she’s angry (2014), prvo sa svojim najbližima, a onda i šire, jer verujem da nas najbolje osnažuju jer želim da verujem da u većini sluča- druge snažne žene – ne fiktivne heroijeva kod muškaraca izostaje svest šta ne ili drugi izmišljeni likovi, već žene od zapravo rade kada dele tuđe snimke i krvi i mesa, od vrlina i mana, koje su se fotografije, odnosno, da to ne bi radili borile za nas u prošlosti. Postoji tenda znaju koje će to posledice imati po dencija, pa i u feminizmu i feminističstvarnu osobu. I treće, da budemo po- kom pokretu, da svaka generacija misli drška svim ženama koje dožive osvet- da otkriva toplu vodu i zaboravlja da ničku pornografiju, da ih ne osuđujemo je upravo borba prethodnica omogui prosuđujemo na osnovu toga što su ćila njihovo današanje delanje, i u tom preživele jedan vid seksualnog nasilja, smislu, stalno podsećanje na našu koveć da adresa osude budu nasilnici i lektivnu žensku feminističku borbenu nasilničko ponašanje.

istoriju je važno.

Umetnost

Tekst: Ljiljana Maletin Vojvodić @lilydragwriter Fotografije: preuzeto sa Facebook profila Svilara – kulturna stanica i MSUV

„Zavera ćutanja” ili

O starosti 63

To su bili i razlozi zbog kojih sam, „Vidjelo se da je do pre nekoliko godina

za prošlogodišnji, letnji dvo-

bila lijepa. To je možda bilo i do pre samo

broj magazina Plezir, napisala

šest mjeseci. Zaspala je jedne večeri, tamo

tekst „Sindrom Dorijana Greja”

u svom Modrom Kamenu kao lijepa žena,

u kojem sam problematizovala

a probudila se kao stara baba. O tome je

stereotipe u vezi sa odnosom

mislio dok ju je vukao tamo prema otočiću

stvaralaštvo−starost, ukazujući

gdje će konačno osjetiti ono o čemu su dru-

na primere umetnica kao što su:

gi dečki tako puno pričali.”

Jajoi Kusama, Karmen Herera, Luiz Bužoa i Doris Lesing, koje

Zoran Ferić, „Na osami blizu mora”

su stvarale (ili stvaraju) u dubokoj starosti.

Nakon što sam, leta 2019, posetila tokijski muzej Jajoi Kusame (Yayoi Kusama Museum), počela sam da razmišljam: Zbog čega bi kreativnost bila uslovljena godinama života? Zašto bi stariji bio manje darovit ili manje stručan? Čije se to stanje duha može tumačiti numeričkim podatkom? Kako se umetnost, koja bi trebalo da se suprotstavlja klišeima i razobličava mehanizme u kojima se neko konstruiše kao inferiorni „drugi”, njima služi? Zar zaziranje od starosti nije pokazatelj naše (ne)ljudskosti, odnosa prema budućnosti?

jun

Nakon tog teksta, oktobra 2020, u Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu, sa književnom kritičarkom i teoretičarkom, dr Draganom V. Todoreskov sam, pod pokroviteljstvom Fondacije „Novi Sad 2022 – EPK”, u okviru podrške lokalnim umetnicima u 2020. godini – „Umetnici. Sad”, realizovala projekat „O Dorijanu Greju ili o ejdžizmu”. Na tribini je, pored Dragane V. Todoreskov učestvovala i novinarka Gordana Draganić Nonin, a razgovaralo se o sledećim temama: Šta donosi starost – iskustvo, drugačiji pogled na svet, skepsu ili optimizam? Starenje i samospoznaja / Starost i potrošačko društvo – ejdžizam u konzumerizmu / Žena i starenje – re- rija Kaluđerović, Ljubica Vukov Mihajilo, produktivna funkcija – uloga u društvu / Zora Bojanić, Slavica Grahovac, Sneža„Šta hoće ta baba?!“, Baba Jaga – ejdži- na Baralić Bošnjak i Maja Rogač Stanzam i seksizam koračaju zajedno (Dvo- čević. struko ugnjetavanje) / Etablirani pisci u poznim godinama – česne starine ili bla- Navedeni video-rad je rezultat mojih ženi starci? / Bright Side of Life – pisanje susreta sa sugrađankama različitih kao terapija….

profesija i životnog doba. Najpre zamišljen kao radionica kreativnog pisanja

Sastavni deo projekta bio je i istoime- za starije, zbog pandemije korona vini video-rad koji je nastao zahvaljujući rusa i nemogućnosti njene realizacije, učesnicama kojima se, i ovim putem, rezultat je razgovora i promišljanja o zahvaljujem. To su: Sofija Većkalov, Bra- kulturi čitanja i pisanja i suprotstavlja nka Mićović, Bojana Karavidić, Anama- se predrasudama o svođenju identiteta

na životnu dob te stereotipu da je kre- Nakon toga sam, u okviru višegodišnjeg ativnost differentia specifica mladosti.

projekta „Književna jesen”, pod pokroviteljstvom Gradske uprave za kulturu

Dragocena mi je bila pomoć Maje Babić, grada Novog Sada, a u organizaciji i psihološkinje u Gerontološkom centru produkciji Kreativno-edukativnog cenNovi Sad, koja je, između ostalog, uka- tra Artboks, takođe sa dr Draganom V. zala na najčešći stereotip – „da su sve Todoreskov, osmislila tribinu „Književstare osobe iste”, kao i na uobičajenu nost, starenje, starost” s ciljem da temu zabludu da „uspešno ostariti znači osta- u vezi sa prevazilaženjem rodnih i stati mlad”, kao i saradnja sa Anđelijom rosnih stereotipa učinimo dostupnijom Simić, takođe psihološkinjom iz Novog građanima Novog Sada i šire. Sada koja nas je podsetila na to koliko „savremeno društvo podstiče stvaranje Tribina „Književnost, starenje, starost” lažnih ego-odbrana”, kako se savreme- je održana novembra 2020. godine u ni čovek ohrabruje „da živi u personi, novosadskoj knjižari Bulevar Books koumesto da gaji svoju autentičnost”, da joj, takođe, dugujemo zahvalnost. Doje „ejdžizam zapravo jedna gotovo pa- gađaj je, zbog poštovana mera tokom tološka, društvena forma sopstvenog pandemije korona virusa, realizovan neprihvatanja i nesagledavanje sebe” pred manjim brojem posetilaca, ali jer se u njemu „krije duboki strah od je zato emitovan uživo preko Fejsbuk smrti i sopstvenog propadanja” te da platforme, a detaljan prikaz u novosad„predstavlja jednu specifičnu formu ste- skom Dnevniku pod natpisom „Biblioreotipa, koji je u suštini usmeren protiv terapija i stvaralačka zrelost: Jesen žinas samih, protiv našeg budućeg selfa, vota u knjizi i sa knjigom” napisala je a ne protiv neke druge neprijateljske novinarka Slađa Milačić. grupe. Ne želeći da se suočimo sa sopstvenom smrtnošću, sa prolaznošću Moderatorka tribine, književna kritičarživota, sopstveni bes, neprijateljstvo, ka iz Novog Sada, dr Maja Rogač Stanteškoću prihvatanja, zapravo usmeravamo prema starijim ljudima i time ih diskriminišemo.” 66

jun

čević, i njene sagovornice: novinarka i „Ako književnost kao kreativnu praksu urednica portala Korzo, Bojana Karavi- definišemo spram stvarnosti i unutar dić, psiholog u Gerontološkom centru nje, primetno je da postoje neke sive Novi Sad, Maja Babić, i dr Dragana V. zone iskustva koje ostaju potisnute – Todoreskov, književna kritičarka i te- da li čitalačkim ukusom epohe ili nekim oretičarka, govorile su o problematici drugim mehanizmima. Čak i u naizgled identiteta, društvenom pozicioniranju liberalnom raspoloženju društvene javi suočavanju sa predrasudama, čitalač- nosti, koja je još pre izvesnog vremekim navikama i spisateljskim iskustvi- na zašla s one strane načela anything ma, biološkoj starosti i literarnoj zrelo- goes one funkcionišu kao tabu”, primesti, fabuliranju iskustva i tematizacija tila je dr Maja Rogač Stančević. „Iako starosti u književnosti, o biblioterapiji, su u našoj epohi brojne osetljive teme tekstovima Simon de Bovoar, Davida detabuizirane, naročito one koje se Albaharija, Judite Šalgo, Milice Mićić tiču marginalizovanih grupa i njihovih Dimovske, Mirjane Stefanović i Zorana specifičnih problema, ostaje otvoreno pitanje na čemu se održava i dan-da-

Ferića.

nas prepoznatljiva zavera „Grudnjak je bio zakopčan, figura lijepa, linija kao

ćutanja, kako je Simon de

kod mlađe ženske, držanje uspravno. Ali ne može

Bovoar naziva 1970. godi-

sakriti da je u bokovima malo šira, ne može sakriti ni celulit, koščata stopala s izbočenim kostima palaca.” Zoran Ferić, „Na osami blizu mora”

ne, koja okružuje starost kao društve- ejdžizmu nedovoljno govori, predrasunu i kulturnu činjenicu. Mada se knji- de se ne prevazilaze uprkos tome što ževnost oduvek bavila raznim vidovima stariji pripadaju grupama koje su najzabranjenog, očito je da je priroda za- češće diskriminisane u Srbiji. brane koja okružuje ovu temu značajno drugačija od karaktera prestupa, koji, Odnosom umetnosti i starosti, temakao što je poznato, prati nekadašnje ma u vezi sa feminizmom, ejdžizmom, tabuizirane teme. Starost ne narušava seksizmom i ženskim telom u kontekdruštvene norme, deo je neizbežnog stu savremene vizuelne umetnosti bavi opšteg iskustva i biološkog ciklusa, pa se i istoričarka umetnosti i kustoskinja ipak se u našem vremenu kroz različite Muzeja savremene umetnosti Vojvodruštvene pojave reflektuje predstava dine, dr Sanja Kojić Mladenov. U neda je starost nepristojna i nepoželjna davno objavljenoj publikaciji „Starost tema.“

i rod u vremenu i prostoru: šta starije žene (ne) mogu u Srbiji danas?” (Ženske

„Sindrom Dorijana Greja” ili kako ga je studije i istraživanja, Futura publikacije, Burkhard Brosig, definisao, „anksiozna 2021) čiji je priređivač Margareta Bažudnja za večnom mladosti”, očita je u šaragin, uz izbor reprodukcija radova umetnosti i u svakodnevnom životu. Jelene Bulajić koji je načinila Sanja KoStari je izlišan i zapostavljen, a ukoli- jić Mladenov, može se pročitati i njen ko je u pitanju još i žena, stereotipi se tekst: „Prikazi starijih žena u vizuelnoj multipliciraju. Ejdžizam jeste globalni umetnosti” u kojem istražuje načine fenomen, ali predstave o starosti, upr- prikazivanja starijih žena u vizuelnoj kos tome što se razlikuju na individu- umetnosti, kako bi „ukazala na položaj, alnom nivou i impliciraju „kolektivno mesto i ulogu žene koju društvo deklanesvesno”, uslovljene su i socijalnim i riše kao staru, kao i na mehanizme koji geografskim kontekstom. Кod nas se o utiču na kreiranje njene marginalizo-

jun

vane pozicije, isključivanja iz zajednice, rezultat promena izazvanih feminističkreiranja stereotipa i tabua”. Takođe, kom teorijom i praksom, emancipaciukazuje na potrebu za promenom na- jom žena i oslobođenjem umetnosti čina prikazivanja starosti te da se ona od društvenih stega i stereotipa,” čemu i dešava (tvrđenje dokazuje navodeći su pokušali da doprinesu i projekti kao pozitivne primere prikaza starijih žena što su: „Književnost, starenje, starost” i u savremenoj vizuelnoj umetnosti) „kao „O Dorijanu Greju ili o ejdžizmu”.

„Skinula je šešir, uzela šlauf za koji je do tada mislio da pripada djeci pokraj njih, nataknula ga na prsa i vratila šešir na glavu da joj ne izgori lice. Šlauf je bio gore ružičast, a dolje bijel, jednostavan jeftin šlauf kakve pamti još otkako je bio mali. Sada je stajala kraj njega, stara baba sa šeširom i šlaufom. Međutim, taj krupni detalj, ružičasti dječji šlauf, pokvario je sve. Palo mu je na pamet da se okrene i ode, mislio je valjda o tome, prolazilo je vrijeme, a ona je čekala, onako opremljena.” Zoran Ferić, „Na osami blizu mora”

JAPAN

Životni stil

STAROSNA DISKRIMINACIJA

Tekst: Vesna Belušević

Iako je Japan visoko razvijeno društvo bazirano na demokratskim principima, mnogi oblici diskriminacije su veoma prisutni. Jedan od najčešćih pri zapošljavanju je diskriminacija prema starosnom dobu. Uprkos ubrzanom starenju društva, Japan se sporo prilagođava novim potrebama, a stare, prihvaćene norme su još uvek žive. Japanski zakon ne reguliše starosnu diskriminaciju. Poslodavci ne mogu biti kažnjeni jer ne postoje starosna ograničenja pri zapošljavanju. Mahom se prati uobičajena praksa kada se, kome i na koliko daju određeni poslovi. Postoji praksa koja je opšte prihvaćena kada, ko i na koliko dobija kredite i pozajmice pri kupovini nekretnina ili pokretanju biznisa.

Velike kompanije najradije zapošljavaju poslove na ugovor koji im ne garantumlade diplomce bez ikakvog iskustva ju doživotnu sigurnost, ali im u mnogo jer takve tretiraju i obučavaju prema čemu umanjuju svakodnevni stres. svojim pravilima i oblikuju prema svojim potrebama. U velikim kompanijama Čak i japanski radnici koji ostanu u istoj su poslovi uglavnom doživotni. Zapo- kompaniji do kraja radnog veka su u sleni se rotiraju u okviru iste kompanije poslednje vreme izloženi starosnoj disi napreduju vertikalnom hijerarhijskom kriminaciji. Godinama je važio zakon da linijom. Po japanskom sistemu uobiča- se u penziju ide sa navršenih šezdeset jeno je da zaposleni ostaju u proseku pet godina života. Sada je starosna više od tri decenije u istoj kompaniji. granica za punu penziju podignuta na Retko ko dobija otkaz, a opšte prihva- sedamdeset godina. Međutim, mnoge ćeno mišljenje, bazirano na iskustvu japanske kompanije određuju starosnu mnogih, je da su stariji zaposleni au- granicu za penzionisanje na šezdeset tokratski i nefleksibilno orijentisani godina. Na taj način primoravaju zaprema mlađim kolegama.

poslene od šezdesete godine na nove ugovore koji imaju lošije uslove, a sta-

Najugroženije su žene iznad trideset i riji ih prihvataju kako bi dočekali punu muškarci iznad trideset pet godina koji penziju jer su svesni da nigde ne mogu žele da promene kompaniju iz raznih dobiti povoljnije uslove od svojih marazloga, odluče se na doškolovanje i tičnih kompanija. kompletno ili delimično menjanje profesije. Takvim je izuzetno teško da pro- Prema istraživanjima Ministarstva za nađu bolji posao od prethodnog i često zdravlje, rad i socijalnu zaštitu Japana, su primorani da prihvate poslove pod svega 20% svih kompanija je povisilo ugovorom koji ne garantuje obavezan ili ukinulo obaveznu starosnu granicu napredak ili povećanje plate.

za penzionisanje. Osamdeset posto kompanija primenjuje sistem kontinu-

U 21. veku, pod uticajem svetske globa- iranog zapošljavanja što je vrlo očit prilizacije i dolaska stranih kompanija u Ja- mer starosne diskriminacije. Umesto pan, netradicionalni Japanci prihvataju da iskoriste različnosti raznih starosnih 72

jun

grupa, otvorenost, fleksibilnost i energiju mlađih radnika i iskustvo i bogato

jun

znanje starijih, Japanci su fokusirani na turno-istorijskih zaostavština teško je grupe, a ne na pojedince i šta bi oni eliminisati pristrasnost i diskriminaciju mogli da pruže.

u Japanu jer se pojedincima ne prilazi prema njihovim sopstvenim zasluga-

Mnogi sredovečni profesionalci koji ma, već se insistira na njihovom pokosu napustili kompanije iz raznih razlo- ravanju u okviru određene grupe. ga moraju da prihvate poslove koji su daleko ispod njihove stručne spreme U poslednjih dvadesetak godina pod utii iskustva, samo zato što njihove godi- cajem SAD-a i Evrope, mnoge japanske ne ne odgovaraju nepisanom pravilu o kompanije počinju da zapošljavaju ljude zapošljavanju. Među posebno ranjivim na ugovor na kraći vremenski period, umekategorijama društva su mlađe sredo- sto da nude stalne poslove. Na taj način večne žene koje pored starosne prola- pokušavaju da se izbore sa starosnom disze i kroz polnu diskriminaciju. Žene u kriminacijom i da nađu najbolju osobu za kasnim dvadesetim i ranim tridesetim određen posao bez obzira na njihove gogodinama koje pokušavaju da menjaju dine. Mnoge japanske kompanije se udruposao čuju uglavnom stereotipne ko- žuju sa stranim i pokušavaju da stvore momentare. „...mlada si i nemaš iskustva dernija udruženja zasnovana na strategiji za ovu poziciju...” ili „...sad si se udala, KAIZEN (japanska metoda rada koja vodi ka uskoro ćeš na porodiljsko..” ili „...deca stalnom poboljšanju) i stranom, modernisu vam mala i bićete često odsutni...”. jem menadžmentu ljudskih resursa. Ženama koje su zbog majčinstva napustile posao u ranim tridesetim go- Ono što kulturološki štiti starije koledinama je veoma teško da se ponovo ge su duboko ukorenjeni principi konzaposle sa punim radnim vremenom. fučijanizma u Japanu koji insistiraju na Školovane na prestižnim univerziteti- poštovanju starijih. Japan je u posledma i posle višegodišnjeg radnog isku- njih sto pedeset godina razapet između stva se okreću privremenim i slabije svoje tradicije i uticaja Zapada i veroplaćenim poslovima. Kompletno japan- vatno će morati da pronađe neko orisko društvo je okrenuto zadovoljavanju ginalno rešenje za probleme starosne grupe, a ne pojedinca. Zbog svojih kul- diskriminacije. 75

Životni stil

IKEBANA Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Tatjana Radanović Felberg

aranžiranje praznog prostora biljkama

Japanskom umetnošću aranžiranja biljaka ovladava se strpljivo decenijama, a posmatranje prirode i njenih ciklusa, izdvajanje biljnog materijala i samo aranžiranje specifičan je ritual i vid meditacije u pokretu u kome se može uživati svakodnevno, što je na neki način i cilj bavljenja ikebanom. O ovoj plemenitoj veštini, njenim filozofskim implikacijama, nesputanoj kreativnosti i poetičnosti razgovarala sam sa lingvistkinjom, profesorkom na Oslo Met univerzitetu Tatjanom Radanović Felberg koja je i sensei, odnosno učiteljica ikebane i autorka knjige IKEBANA Put cvijeća koju je objavila izdavačka kuća Kokoro.

Draga Tatjana, kako biste nekome ko nije imao priliku da se upozna sa japanskom umetnošću aranžiranja cveća – ikebanom približili ovu vrstu umetnosti? Obično počinjem riječima: „Dobrodošli u čarobni svijet prirode u vama i oko vas! Od danas nikad više nećete vidjeti granu drveta na način na koji ste to činili ranije!“ Zatim želim da čujem pitanja i razmišljanja osobe koja želi da se upozna sa ikebanom. Nakon tog bitnog razgovora krećemo na zajedničko stvaranje aranžmana. Najbolji način da se upoznate sa ikebanom je da počnete da je aranžirate.

Ukrašavanje cvećem i priprema cvetnih aranžmana postoji u čitavom svetu i staro je gotovo koliko i naša civilizacija, međutim ako posmatramo pristupe koji danas dominiraju, japanski i zapadnjački način aranžiranja cveća, već na prvi pogled vidimo da postoje razlike, najpre u samom procesu i posvećivanju pažnje detaljima, odabiru biljnog materijala ali i specifične posude u kojoj se aranžman nalazi. Koje su to razlike? Razlike između ikebane i drugih načina aranžiranja cvijeća postoje u poimanju estetike kao i u povezivanju filozofije sa procesom aranžiranja biljnog materijala. Poimanje estetike, onoga što nas privlači, je obično mješavina, od okoline naučenih i ličnih preferencija. Zapadnjački način aranžiranja cvijeća stavlja naglasak na obilje i ljepotu buketa cvijeća i njegovu simetričnost, dok ikebana uzima u obzir cijelu biljku sa svojim pravilnim i nepravilnim linijama – savršenostima i nesavršenostima. Asimetričnost je jedna od osnovih odlika ikebane, kao i upotreba praznog prostora kao ravnopravnog elementa u aranžmanima. Aranžmani u plitkim 78

jun

vazama ostavljaju prazan prostor tako škola ima svoje specifičnosti, ali neka da se vidi voda kao bitan dio aranžma- osnovna pravila su zajednička. Ja prina. Voda simbolizuje život i umiruje nas padam školi Sogecu koja je jedna od tri dok je posmatramo.

najveće i najpoznatije škole. Škola ima poetično ime, u prevodu znači „mjesec

Zbog čega je prazan prostor u ikebani od trave“. tako važan? Osnovne elemente ikebane čine tri liniPrazan prostor i asimetričnost u aran- je koje simbolišu nebo, čovjeka i zemlju. žmanima u ikebani kao i u drugim ja- Na taj način pravimo mali Univerzum panskim umjetnostima su bitni jer nam u našem aranžmanu i premošćavamo prazni prostor daje mogućnost da „di- vanjski i unutarnji prostor. Nebo i čošemo“ i razmišljamo. Meni se posebno vjeka obično prikazujemo granama dok sviđa izreka da je ikebana aranžiranje zemlju prikazujemo cvijećem. Svaka od praznog prostora biljkama.

ove tri linije se pažljivo mjeri i postavlja pod određenim uglovima u zavisnosti

Proces pravljenja ikebane se smatra od toga koju varijaciju pravimo. Način važnijim od samog aranžmana zato na koji postavimo grane govori nešto o što se podrazumijeva da proces sadrži harmoniji između ta tri elementa. Pousporavanje, usredsređenost na trenu- nekad je čovjek iznad svega, a ponekad tak stvaranja i jednu vrstu meditacije u ga uopšte nema u aranžmanu, čime se pokretu.

šalje poruka da priroda nastavlja i bez nas.

Ukoliko se sada po prvi put upoznajemo sa ovom prefinjenom veštinom, Aranžmani se mogu podijeliti na aranšta je to što bismo morali da znamo, žmane u plitkim i aranžmane u visokoja su to osnovna pravila za slaganje kim vazama. Kada pravimo ikebanu u ikebane?

plitkim vazama koristimo metalni jež – kenzan - kako bismo učvrstili gra-

U Japanu postoji čak nekoliko hiljada ne i cvijeće pod određenim uglovima. različitih škola ikebane. Svaka od tih Kenzan je napravljen od metala i ako je 79

dobrog kvaliteta može da traje veoma boje kako bismo prenijeli osjećaj mira dugo tako da je korištenje kenzana bo- i tišine ovog godišnjeg doba koje nam lje za prirodu od korištenja spužvi koje služi za obnovu snage. se bacaju nakon jedne upotrebe. Ikebane se prave i za mnogobrojne feU ikebani kao i u drugim umjetnosti- stivale. Tako se, na primjer za Dan djece, ma možemo pratiti razne stilove od festival koji se slavi petog maja, koristi klasičnog preko modernog do avan- iris kao simbol mirnog uma i intuitivne gardnog. Kako pravilno čitati simbo- mudrosti. le koji su sastavni deo ove slobodno možemo reći i filozofske discipline?

Ko može da se bavi ikebanom i kako se postaje sensei? Kroz istoriju zna-

Čitanje simbola u ikebani zahtijeva mo da su se ikebanom najpre bavili proučavanje zato što su simboli prois- dominantno muškarci i to sveštenici i tekli iz japanskog načina života. Pošto samuraji, potom umetnici, a tek onda, je svaka ikebana svemir u malom ona krajem 19. veka i žene. Da li i danas je i simbol našeg života i svijeta u ko- postoje neka ograničenja, i kako učijem živimo. Simbolike ima i u biljkama telji ove veštine doživljavaju ljude koji koje biramo, njihovim bojama i mate- dolaze iz drugih kultura? rijalima. Tako aranžiramo grane trešnjinog cvijeta kao simbol prolaznosti, Moto moje škole ikebane je izrekao kratkotrajnosti, ali i ljepote našeg živo- njen osnivač Sofu Tešigahara: „Ikebanu ta. Kombinacija borovih grana, bam- može da napravi bilo ko, bilo gdje, bilo busa i behara šljive u novogodišnjim kad i od bilo kojeg materijala“. Ovo je aranžmanima simbolizuju izdržljivost, jedan otvoren pristup ovoj umjetnosti snagu i hrabrost – osobine koje želimo koji se pojavio početkom prošlog vijeka nama i drugima u novoj godini.

i u kontrastu je sa elitnim pristupom koji ste pomenuli – to da su, na primjer,

Svako godišnje doba ima svoje simbo- samo muškarci iz određenih klasa imale. Tako zimi biramo svedene oblike i li dozvolu da se bave ikebanom.

Sensei se postaje nakon polaganja pet ispita. Prva četiri ispita mogu da se polože u roku od dvije godine dok pripreme za peti ispit traju u prosjeku još dvije godine. No, tada učenje tek počinje. Postoji još sedam učiteljskih ispita tako da govorimo o učenju koje traje čitav život. Učitelji iz Japana podržavaju svoje kolege iz drugih zemalja. Kada sam pohađala radionice u mojoj školi u Tokiju nailazila sam isključivo na veoma pozitivan pristup. Na svakom koraku me je dočekivala radost zajedničkog stvaranja, mogućnost učenja od drugih i naravno ponos na ikebanu koja se razvila upravo u njihovoj zemlji. Kako ste se vi upoznali sa ikebanom i čime vas je privukla? Branje i aranžiranje cvijeća je nešto što je obeležilo moje djetinjstvo. Mama je čak imala i jedan kenzan koji je stajao u nekom ćupu sa suvim cvijećem. Ta mogućnost postavljanja materijala u neobične položaje je kod mene izazivala znatiželju. Nakon toga se pojavila Balaševićeva mala koja je pravila ike-

banu u Japanu. I onda sam krenula u ikebane? Da li se pravila neizostavno potragu za učiteljicom. Prvu učiteljicu moraju poštovati ili ima prostora i za sam našla u Norveškoj. Ona je bila jed- improvizaciju u radu? na fantastična osoba koja je počela da se bavi ikebanom u svojoj 60. godini. Materijal za ikebanu možemo da proJednog dana se spakovala i otišla u Ja- nađemo svuda oko nas. Za pravljenje pan na godinu dana i nakon toga se ikebane nije potrebno puno materijala bavila ikebanom do smrti u svojoj 95. – dovoljni su jedan list i jedan cvijet. U godini.

mojoj školi koristimo, osim biljnog materijala, i materijal koji se smatra netra-

Ikebana me je privukla svojom, naiz- dicionalnim – kao na primjer korijenje, gled, jednostavnošću – nagovještajima kamenje, staklo, metal itd. pokreta i osjećanja – i time što mi je pružila mogućnost da svoja osjećanja U početku mi je moja sensei pomagala i misli mogu da prenesem ljudima koji pri pripremi i izradi ikebana. Ona bi i ikebanu posmatraju bilo gdje u svijetu. pripremila zadatke raznog tipa i nakon izrade ikebane razgovarale bismo o Posle više od dvadeset godina bavlje- procesu i promišljanju ikebane. Nakon nja ovom umetnošću, šta možete reći, određenog vremena naučimo i sami da čemu vas je ikebana naučila?

vidimo inspiraciju za ikebanu u svemu oko nas. To mogu da budu promjene u

Kao što ranije pomenuh, bavljenje ike- prirodi, neka interesantna umjetnička banom je doživotno učenje. A učim se izložba, neki bitni događaj ili neki novi strpljenju, usporavanju, usredsređiva- grad. Čak je i korona tema koja može nju na sadašnji trenutak, i posmatranju da nas inspiriše. prirode. Ja pravim ikebanu skoro svaki dan i diGde pronalazite materijal koji ćete ko- jelim je na Instagramu i FB-u. To me ristiti u vašim aranžmanima, možete li opušta i pričinjava mi zadovoljstvo. U da nam dočarate kako izgleda proces ikebani, kao i u drugim umjetnostima, promišljanja, pripreme i izrade jedne učimo određena pravila kako bismo

poslije mogli da ih kršimo. Ono što mi na: siječemo cvijeće pod vodom tako zovemo slobodni stil u ikebani podra- da izbjegnemo mjehuriće vazduha koji zumijeva skoro potpunu slobodu im- mogu da začepe biljku i tako spriječe provizacije.

protok vode. Neke biljke zahtijevaju da se pri dnu zasijeku ili zgnječe ma-

Imajući u vidu da se kao sinonim za kazama, dok se druge umaču u alkohol ikebanu koristi fraza „oživljavanje cve- kao npr. visteria, ili u so, kao na primjer ća”, da li postoje neki trikovi da cveće suncokret, dok se drugim zapali donji duže ostane sveže i možete li neki od dio stabljike, kao npr. božićnoj zvijezdi. njih podeliti sa našim čitaocima?

U aranžmanima treba paziti da listovi ne dodiruju vodu kako ne bi doprinijeli

Jedan od najbitnijih zadataka kako proizvodnji bakterija. Većina cvijeća se drevnih tako i današnjih ikebanista je stavlja u mlaku vodu koja se lakše upiprodužavanje života biljnog materijala ja nego hladna voda. Poželjno je da se u ikebanama.

voda mijenja svaki drugi dan, i naravno, vaze treba da budu besprijekorno

Prvo pravilo je da omogućimo cvijeću čiste. da upija vodu. To se radi na više nači-

Iza nas je godina u kojoj se čitava ci- nice, i imam nekoliko učenika online. vilizacija suočila sa nepoznatim viru- Interesovanje za ikebanu je veliko, gdje som, strahom, smrću, karantinom i god da se nalazim. Trenutno provodim brojnim drugim ograničenjima i mno- veći dio vremena u Adis Abebi, Etiopiji, gi ljudi su se u ovoj situaciji okrenuli ranije sam živjela u Asmari, Eritreji – i radu s biljkama zbog pozitivnog, umi- svuda sam držala radionice. Kroz radirujućeg dejstva na našu psihu. Da li onice ikebane stvaramo i nezaboravne ste primetili porast interesovanja za trenutke i nova prijateljstva. Posebno učenje o ikebani, da li ste u proteklom mi je drago da se mladi ljudi i djeca inperiodu imali više učenika i kako je teresuju za ikebanu. Ja sam čak držala čitava zajednica kojoj pripadate od- i radionicu za djecu od 5-7 godina. To govorila na krizu? Da li je bilo organi- je bilo fantastično iskustvo i za mene zovanih virtuelnih druženja, izložbi i veoma poučno. radionica? Koja bi bila vaša poruka čitaocima PleIkebana se mogla raditi online i pri- zira koji nakon čitanja ovog razgovora je pandemije, na primjer, moja draga imaju želju da i sami naprave svoju učenica Jelena iz Smedereva i ja smo prvu ikebanu? Odakle bi bilo najbolje odradile gradivo za njen prvi ispit preko početi? interneta, ali nakon početka pandemije ikebana je prosto eksplodirala u vir- Najbolji način da se počnete baviti iketuelnom svijetu. Organizuju se među- banom je da nađete sensei-a ikebane. narodne online izložbe, druženja, drže Sensei su nam potrebni da nas usmjere se demonstracije, časovi, razmjenjuju i podrže. Pošto učitelji ikebane često niiskustva. Razveseljava se i bodri, ali i su dostupni možete za početak da protuguje zajedno kroz ikebanu.

nađete neku knjigu o ikebani kao, na primjer, moju knjigu Ikebana – put cvijeća u

Pošto radim kao profesorica lingvistike kojoj objašnjavam i kako možete naprana univerzitetu OsloMet u Oslu, ogra- viti nekoliko različitih ikebana. ničen je broj učenika koje mogu da primim. Tako da uglavnom držim radio- Želim vam sretan put cvijeća! 84

jun

Za sve one koji osećaju da je došao njihov momenat da iskorače ka nečem novom ali da ne znaju kako da definišu sledeći korak i dobro bi im došla podrška u tom procesu. Ako vam je potrebno da zastanete i predahnete, popričate sa samim sobom i napravite resetovanje za novi početak, onda je ovo prava radionica za vas!

Vikend radionica u Vrmdži:

ISKORAK ...putovanje u dubinu duše uz podršku neverovatne prirode Radionica: Ova dvodnevna radionica koja se dešava u ataru sela Vrmdža podno Rtnja a nadomak Sokobanje, osmišljena je tako da prateći zadate putokaze po skrivenim ne ucrtanim stazama sela, hodate od zadatka do zadatka, spajajući tako nasleđe i prirodu oko vas sa nasleđem i prirodom u vama.

Ko vodi radionicu? Radionicu vodi Dragana Tomić Pilipović osni-

Proces:

vačica i izvršna direktorka Centra za druš-

Zajedno ćemo raditi na osvešćivanju vaših po-

tveno odgovorno preduzetništvo – CDOP i

tencijala i mogućnosti koje vam stoje na putu,

osnivačica Rural HUB-a u selu Vrmdža koji

prelazeći put od vaše lične prošlosti do sadaš-

je pokrenula sa ciljem osnaživanja sela kroz

njosti, kako biste osvestili sebe u ovom momen-

socijalnu ekonomiju i preduzetništvo.

tu i time definisali vašu željenu budućnost.

Priroda: Na ovoj radionici, priroda je ta koja je u stvari vaš glavni kouč, učiteljica života i koja vas nežno ali duboko, u svoj svojoj snazi, vodi kroz vaš unutrašnji lični proces, ogledajući direktno ono što vam je na srcu i duši. 86

jun

„Najveću bol koji sam ja osećala na svom život- Baš iz te tačke, kada je sve teško ali ujedno i sve nom putu je bio bol kad se nisam odlučila za sebe moguće, osmislila sam ovu radionicu tako da i ono što osećam da je moj put. Bol nije problem. uz podršku prirode i mog vođstva stvorim proOn je putokaz. Problem je šta (ne)ćete uraditi sa stor i vreme da osvestiš kod sebe šta ti je bitno tim. Kao neko ko je prepoznat kao inovator i i gde želiš dalje, kako bi se ponovo ali na nov motivator, ko stalno nešto novo radi ili se bavi način povezali sa samim sobom. Kako bi Iskorastrateškim stvarima, jako dobro znam koliko je čili ka sebi. Biće mi čast i radost ako se odlučiš teško iskoračiti u nepoznato. Koliko je potrebno da prođeš ovo iskustvo sa mnom.” hrabrosti i snage odlučiti se za sebe i ostati svoj.

Dragana Tomić Pilipović

Termini radionica ISKORAK su: 3. i 4. juli, 10. i 11. juli i 24. i 25. juli 2021. Cena dvodnevne radionice je 15 555 dinara i ovaj iznos pokriva rad trenera, smeštaj, obroke i osveženje tokom radionice i uključuje i donaciju sadnica koje ćemo u vaše ime naručiti i donirati Vilinskoj bašti za baštanje u okviru Rural Haba u selu Vrmdža .

Troje čitalaca koji budu najbrži uz kod PLEZIR ostvaruju

10% popusta na iznos za radionice planirane 24 i 25. Jula. SAČUVAJTE SVOJE MESTO NA RADIONICI ISKORAK! DOBRO DOŠLI! 87

MOŽEMO LI DA BUDEMO LJUDI?

Kolumna

Piše: Nikola Todorić @glembaj_

Zašto mislimo da stariji ljudi ne gledaju televiziju, da ne koriste internet, da je i njima zabavno kada ih u reklamama prikazuju komično? S druge strane, ne želimo da čujemo činjenicu da će do 2025. godine 40 posto odraslih biti starije od 65 godina. Starimo, a nismo spremni to da prihvatimo.

Mediji su tu i u dobru i u zlu. Više nego nas opominju da bez starijih ne bismo ikada ranije utiču na naše stavove i živeli u slobodi. Ali oni su mrtvi. Nisu svest. Televizija, filmovi, serije, reklame, žrtve ejdžizma. časopisi, pa čak i ulični grafiti ili obične Ipak, stereotipi preovlađuju, omalovanalepnice imaju moć da nam promene žavaju i obezvređuju starije. pogled na nešto što je i globalni problem. Posle porodice i prijatelja, jedino Nema ih u udarnim televizijskim promediji mogu da nas pokolebaju u do- gramima, teror lepote emitovanja iz Itanošenju odluka.

lije je prešao u Jugoslaviju još u vreme kulta Sanrema. Mladi ignorišu starije

Mnoga društva, pa i naše, nastoje da u redovima ispred banke, u gradskom prihvate način razmišljanja većine.

prevozu. Po istraživanju čuvenog sociologa Džordža Gerbnera, percepcija

Kontinuirano degradiramo starije, a mlađih prema starijima je ujednačena. zaboravili smo da im se zahvalimo, da Oni na njih (ne bih da kažem mi) gledaju im kažemo da bez njih ne bismo mogli kao na siromašne, bolesne, uspavane i da se školujemo, da podignemo kredit nemoćne. Tako se i prikazuju u serijaza stan. Zaboravili smo da su nam oni ma i filmovima: kao odsutni, iracionaločistili horizont, pa sada imamo bolji ni i zbunjeni, ponekad i komični. Kako pogled kuda god se okrenemo. Jedino svako društvo obožava mlade, tako su su još nazivi ulica i spomenici ostali da stariji sve manje vidljivi.

Tipsko prikazivanje primećuje se u sva- no, nepoželjne su. Odsustvo iz medija kodnevnim reklamnim kampanjama. staro je koliko i veličanje lepote Džeki Zašto mislimo da stariji to ne vide, da Kenedi koja uistinu i nije bila lepa. Ali je ne gledaju televiziju, da ne koriste in- bila mlada i sjajno se uklapala u lažnu ternet, da je i njima zabavno kada ih sliku idealne američke porodice za koju prikazuju komično? S druge strane, da se zalagala Filis Šlafli. Sve dok se u kući li znamo da će do 2025. godine 40 po- kuva američka pita, sve je u redu. Zašto sto odraslih biti starije od 65 godina? onda ne možemo da razumemo žene Starimo, a nismo spremni to da prihva- koje pored tog šporeta ostare čekajutimo, pa je zato najviše profila na dej- ći za ručak muževe i decu, pa unuke i ting aplikacijama sa označenih 39 go- praunuke? dina. Zašto niko ne želi da napuni 40? Zašto smo toliko slabi da ne možemo Možete li da se setite vaših baka koje da podnesemo ni 40? Znamo li onda su na nedeljnom porodičnom ručku koliko su hrabri oni sa 80? Ako znamo, uvek sedele sa strane, na ivici stola, da zašto ih „odbacujemo”?

bi dodale novo jelo, uzele prljav tanjir, dolivale svakome piće, tiho pitale: „Da

Zašto mislimo da nam stariji smetaju? li sam pregrejala supu”? Zar je nama problem to što neko želi da živi dugo? Mediji nas, a da toga Ne mogu da razumem stav medija nismo ni svesni, stalno podstiču na da starost treba da bude nevidljiva. te predrasude, šalju poruku da je do- Posebno kada su u pitanju žene, jer bra voditeljka samo ona koja je mlada koliko sam video, ima i suviše muškaraca i lepa. Ovakvu diskriminaciju označio preko 60 godina koji su u emisijama je još 1969. godine američki lekar Ro- predstavljeni kao eksperti, očevici, bivši bert Nil Batler kao ejdžizam tako što je ambasadori, nekadašnji predsednici, uočio da na vestima nisu zastupljene nikad ranije viđeni Titovi lekari i čuvažene starije od 60 godina. Jednostav- ri njegovih automobila. Možda ovo ne

jun

znate, ali njegove maserke svuda su opisivane kao zle zavodnice koje su oterale Jovanku i zavladale Belim dvorom. Da, ejdžizam je nevaspitana i licemerna navika, tabloidna strast, manir koji se ponavlja iz dana u dan, unapred popunjeni obrazac gde je rodna starost prvo pitanje. Mediji su surovi. Orijentisani su prema potrošačima, prave buzz za mlade iako je veliki procenat starijih i dalje sposoban za rad. Ovo nije greška pojedinaca, ovo je greška demokratije, tog moćnog ustrojstva u kome vladaju nepravda i asimetrija. Pol i starost su kao dva nedozvoljena umetnička pravca u nacističkoj Nemačkoj, kao ekspresionizam i nadrealizam, nisu lepi za oko, skidaju se sa zidova galerija, u ovom slučaju sa udarnog programa, obeleženi su kao nepotrebni, a potrebni su nam jer su mudriji, pametniji, oni znaju da oproste, nisu namćori. Oni samo očekuju od nas malo više poštovanja, ljubaznosti i uljudnosti. Možemo li da budemo ljudi?

Moda

Tekst: Anđelija Popović @najlon_girl Fotografije: advanced.style

(Besprekoran) stil ne poznaje godine Istražujući zastupljenost žena sred- bične frizure, aksesoari, kao da su zanjih godina i starijeg doba u temama branjeni posle pedesete. I verujte mi mode, nege i životnog stila po doma- na reč kada vam kažem da to nije moje ćim portalima, naišla sam na nekoliko zapažanje, već da sam ta takva uveretekstova koji su u meni probudili emo- nja čula od meni bliskih žena. Pravila cije, uglavnom one negativne.

doduše ne važe samo za žene, ako pr čamo o odevanju. Kako da se oslobodi-

U jednom od tekstova kakve često mo tih uverenja? Da li ona zavise samo imamo priliku da pročitamo na „žen- od sredine u kojoj se nalazimo ili su piskim“ portalima stariju ženu prikazuju tanje pojedinca? kao ženu od četrdesetak godina!? Čitajući dalje shvatam da većina ima isti Kao kontraargument u temi šta je „prinarativ, da se kreativnost i sloboda u godno“ odevanje ja se uvek setim jednog odevanju ne doživljavaju kao nešto divnog primera iz dalekog nam Njujornormalno već se veličaju to kao hrabri ka, prestonice mode i kreativne slobopoduhvat.

de. Taj dragulj nosi ime Advanced style i reč je o Instagram stranici na kojoj po-

Na našim prostorima, već decenijama setioci mogu uživati u besprekornim opstaje uverenje da žena treba da se odevnim kombinacijama žena i mušodeva po nekakvim nepisanim, poseb- karaca u srednjim i poznim godinama. nim pravilima. Minić, strukirana gar- Iza ove stranice se nalazi Ari Seth Coderoba, jarke boje, dugačka kosa, neo- hen, fotograf i bloger. Ari je iz ljubavi

prema modi i iz potrebe da pokaže da godine nisu prepreka za kreativno odevanje i negovanje individualizma pokrenuo revoluciju. Veliki uticaj na njegovo odrastanje je imala njegova baka Bluma (bibliotekarka) koja je na neki način bila i njegov najbolji prijatelj. Njena energija i stav su ga oduvek inspirisali, kako često prepričava. Imajući na umu sve navedeno, pre započinjanja ove stranice često se pitao zašto je tako veliko odsustvo starijih lica u modnoj industriji. „Primetio sam manjak starijih osoba u modnim kampanjama i modnim magazinima. Želeo sam da pokažem da možete biti kreativni, vitalni i sa stilom u bilo Colleen Heidemann nije ni slutila da kojoj životnoj dobi. Prikazujem ljude koji će joj se tog dana kada je Ari uslikao u potpunosti žive kreativno, stare gra- u vintage shopu promeniti život. Jedna ciozno i nastavljaju da rastu i daju sebi fotografija ju je dovela do brojnih modizazove.“

nih kampanja kao i ugovora sa modeling kućom Next iz Los Anđelesa.

Ari je do sada napravio svoj blog, dokumentarac i izdao knjigu Advanced Style. Njegova prva knjiga je izdata je 2012. godine i prodata u više od 150.000 primeraka širom sveta. Ovo su samo neka od lica koja su nakon pojave na Arijevoj stranici postala veoma popularna i izgradila karijere u modelingu u poznim godinama upravo zahvaljujući svom stilu, stavu i kreativnosti. 94

jun

Nazare Pinela je jedna energična žena

Linda Rodin je radila kao model šez-

u šezdesetim koja sebe opisuje kao lju-

desetih i sedamdesetih godina, imala

biteljku rock ’n’ rola, vintidž odeće i ere

je svoj butik u Sohou, bila stilista za Vi-

šezdesetih. Njene tetovaže i odevanje

ctoria’s Secret, Harper Bazaar i Vogue i

u pin up stilu nas podsećaju da svoju

odlučila da u pedesetdevetoj godini po-

slobodu stvaramo sami.

krene svoju bjuti kompaniju sa jednim jedinim proizvodom. Njeni prijatelji su smatrali da je ovaj potez ludost, međutim ona nije odustajala od svoje ideje. Tako je nastalo Olio Lusso ulje za kožu. Linda može svima da nam posluži kao inspiracija. U šestoj deceniji je ponovo počela da se bavi modelingom. Možete je prepoznati po njenoj srebrnoj kosi, predimenzioniranim naočarima i neverovatno dobrom stilu. 95

Više od trideset godina Dženis Vilkins U opisu Instagram profila Tamere je gradila karijeru iza fotoaparata i ve- Beardsley piše: „Od svog života prarovatno nije ni slutila da će se u šezde- vim umetnost“ što nam svima može setdrugoj naći u ulozi modela. Sasvim poslužiti kao inspiracija. Njene sfere slučajno, dok je radila kampanju za interesovanja su široke, od dizajniradonji veš, pristala je na upit da bude nja nakita pa do uređenja kuće i bašte. model. Danas vrlo rado pozira ispred kamere i smatra da sve to ima viši cilj. Inspirisati druge ljude je njoj sasvim dovoljan razlog za to. Džejn kaže da je starenje odlično zato što imate dublju vezu sa samim sobom. Sada ima mnogo više ljubavi prema sebi i prihvatanja i to je odlična odskočna daska za sve nove aktivnosti u narednih 30 godina. Blagoslov je stariti. 96

jun

Iz svega do sad rečenog možemo da zaključimo da rušenje ograničavajućih uverenja počinje najpre od nas. Čovek neumitno stari, ali samo fizički. Duh i volja za životom ne moraju pratiti ovu putanju i mogu da rastu ukoliko ih zalivamo kreativnošću i slobodom u odevanju, govoru i stvaranju.

Moda

Apciklirana moda

Sofija Mirčetić @sofimircetic Fotografije: Instagram

„Vintage Stock Reserve is a brand that was created in 2018 by Tommy & Jordan! We shared a love for clothing which all began at the thrift store. Our goal now is to create unique clothing items by recycling used and abandoned clothing, and transforming it into new & exciting pieces!...” Ovo su reči kojima je Vintage Stock Reserve predstavio svoj brend koji je pažnju, a i popularnost, dostigao na Tik Toku, čime vas uvodimo u priču o apcikliranoj modi. Znate da uvek volimo da odaberemo pozitivnu stranu nečega, bez izostavljanja kritičkih elemenata, dođemo kao „za i protiv” časopis, onaj koji vodi argumentovanu raspravu sa punim poštovanjem druge strane. Razgovor o životnoj sredini i dan danas preteže na vagi monologa aktivista zaštite životne sredine (posebna grupa onih koji se fokusiraju na klimatske promene ima istaknut problem gluvoće na argumente druge stane, ali o tome nekom drugom prilikom). Moda iz godine u godinu predstavlja jedan od najvećih problema, omraženost prema lancima brze mode postaje trend, ali profit daleko od toga da im opada. I pored prilagođavanja i značajnog pomaka (o kojem smo pisali u više navrata) učinjene stvari postaju sezonska muka za proizvođače koji 24h osluškuju tržište i u talasima pokušavaju da ga primire kada se dogodi neki eksces. Osvešćene kampanje i održive linije postaju moranje ukoliko ne želite da budete žigosani na tržištu.

Nažalost, to nije dovoljno! Jeftine i jed- pepela-tekstila vaskrsavate nov komad nosezonske (po kvalitetu, ne po atrak- garderobe, koji niko nema, ako je netivnosti) stvari su većim delom jedina kome još uvek opsesivno stalo da mu opcija za ljude sa manjim budžetom, garderoba bude jedinstvena, ili čak više jer „zelena” garderoba obično košta komada, jer kako se ispostavilo – goviše, pa i dvostruko više, što mnogi ne tovo ništa nije za bacanje. Ne dajte se mogu da priušte. Seknd hend radnje su zavarati, i brza moda koristi ostatke, to tu došle u pomoć, pa imate mogućnost je posebno karakteristično za robu niže da se obučete za malo para, a da pritom cene proizašle iz hiperprodukcije i koja dobijete komade koje niste mogli da po pravilu dolazi iz lanaca gde se ljudpronađete nigde ili su prosto sezonski ski rad malo vrednuje. Mi polazimo od zastareli, po modnom tempu menja- individualnih inicijativa i onih koje su nja trendova. No, i radnje sa polovnim porasle dovoljno da prenesu poruku. stvarima, obućom i modnim dodacima mogu da se pretvore u paradoks – da Tekst sam otpočela predstavljanjem gomilate garderobu koja vam ne treba, Vintage Stock Reserve (u nastavku tekali ste u trenu bili impulsivan potrošač sta VSR), jednog od omiljenih mi TikTok omađijan niskom cenom i „našivenim profila koje pratim, i koje treba da zadetaljima”.

pratite koliko sad. Zarazno listanje Tik Toka ovoga puta neće imati ispraznu

Garderoba može imati produženu vred- dimenziju, nateraće vas da se pretvorinost u smislu krpa za poliranje i čišće- te u modnog dizajnera i matematičara. nje stakla, ako se baš ne može spasti, Od dve majice napravite četiri, od jedne udomiti i prodati, ali može biti i recikli- potpuno novu, od jakne šešir i prsluk, rana, ne fabrički, već od strane vaših ili a ostatak krpica koristite kao zakrpe i ruku vešte šnajderke.

materijal za nadovezivanje. To što ne umete pravilno da sečete ne znači da

Apciklirana moda, nazvaćemo je i taj polukrug sa romboidom na vrhu ide feniks modom, koncept je gde od hrpe u kantu. Samo sačekajte.

Korak 1 – selektujte stvari koje više ne nosite (iskreno!) Korak 2 – osmislite komad garderobe koji želite da napravite (Pinterest je odličan kako za ideje tako i za besplatne šablone za šivenje koji će vam olakšati posao) Korak 3 – (opciono) posetite neki seknd hend u potrazi za odevnim predmetima koje možete da iskoristite, oni sa printom su posebno zanimljivi kao aplikacije, čak i na patikama Korak 4 – šivenje! U samo tri ili četiri koraka, koja vas koštaju malo ili ni malo, postajete deo globalne kampanje i kreativnog i ekološkog procesa apcikliranja – sada već prihvaćenog koncepta iskorišćenja otpada, što onog iz industrije, što sopstvenog. Pritom, to je najbliže što mi kao prosečni potrošači možemo da učinimo za održivu modu (s obzirom na to da mali broj jedinki može da se pohvali kontrolom procesa proizvodnje koji može da isprati od početka do kraja, osim ako ne pravite svoju tkaninu i predivo npr.).

Ona priča o dobroj i lošoj stani, za i protiv, je imala za nameru da vam ukaže na nešto sto nam je pandemija COVID-19 donela – malo veću osetljivost, za druge, za sebe, za okolinu, možda se ne čini tako, ali male promene su vidljive tek na dugi rok. Reciklaža modnih komada nije nova ideja, ali sada postaje trend što na stranu ekologije u celini dovodi do juče neodgovorne potrošače. Ideja o spajanju dve majice i provlačenju ukrasnih traka da proizvedu efekat nabora nije nam pala na pamet sama od sebe. Jednog dana smo listali omraženi Tik Tok „pun tinejdžera bez ikakvog pravog talenta koji dobijaju novac i milionske preglede” i naleteli na momke i devojke sa mašinama za šivenje koji sužavaju, cepaju, krpe, kroje, ukrašavaju stvari koje već poseduju. Na jedan zajedljiv komentar – Zašto bi muškarac šio? Tomi iz VSR dvojca je odgovorio da mu šivenje daje slobodu da kreira unikatne komade za sebe i druge i time bude deo veće priče. A mi pitamo kreatora komentara – da li na njegovoj etiketi piše da mu je duks sašila žena i da li to menja stvari? Šalim se malo, ali kao ljubitelji tinejdž filmova iz devedesetih 102 jun

volim trenutak gde lokalnog siledžiju zdravim razumom i dobrim vrednostima ućutka glavni lik, i za to dobije aplauz celog fudbalskog terena. Ovakva pitanja, u ovom milenijumu, ne bi trebala da se postavljaju. Ideja iskorišćavanja otpada, otpad shvatite kao eng. waste, ono što bi bilo protraćeno, neiskorišćeno, ne kao doslovno đubre i otpadak, postaje takav hit među mlađim generacijama da je vreme da zbog nečega budemo ponosni. Recikliranje, triftovanje, šivenje, zajedno sa ostalim talentima poput veza i slikanja na tekstilu čine ekološki osvešćen savez spore mode. Reese.cycled je Instagram i Tik Tok ime Kelsi Ris koja ne tako lepe komade pretvara u „krpice” koje bi nosila Dženifer Garner u 13 gone 30. Još zanimljivije je to što se opredeljuje za polovnu garderobu koja na sebi ima fleke i vidljiva oštećenja, dakle one komade koje bi drugi verovatno zaobišli. Kada su se zakrpe po jaknama i farmerkama pre nekoliko godina pojavile u svim radnjama kao da su najavile da 103

više nećemo bacati majice sa rupica- Za devojke koje vole viktorijanski stil, ma veličine mrava. Zaprepašćujuće je svilu, čipke i korsete, Trejsi Garsija pravi koliko ljudi danas ne zna da koristi iglu bajkovite komade. Posetite njen profil i konac ili prišije dugme. Ranije je deo transformationsbytracy. „prve pomoći” za fakultet i samostalan (Instagram i Tik Tok) život bio je paket dugmića i karton sa osnovnim nijansama konca, zajedno sa Za kraj izdvajamo nekoliko haštagova nekoliko igli različitih veličina.

koji će vam pomoći da pronađete svog omiljenog apsajkl dizajnera. Poželeće-

Najezda Instagram profila ljudi koji su te da nabavite mašinu za šivenje, kolitalentovani za vez uklapa se u priču o ko danas! Znamo da čak i stari modeli procvatu spore mode. Umesto ušiva- mašina koštaju kao osrednji računar, nja, izvezite nešto. Znate i sami da za ali polovne mašine možete naći upola sve postoji tutorijal na internetu. Među cene na nekim od sajtova sa oglasima, omiljenim mi apsajkl dizajnerima nalazi samo budite uporni. se i Noa koji stoji iza brenda OneofOneArchive (istoimeni Instagram i Tik Tok). #TriftFlip (ovde ćete pronaći i transforKao i momci iz VSR-a, Noa zaista stva- maciju nameštaja, ne samo garderobe) ra magiju. Od tekstilnih vreća za braš- #Upcycling no napravio je ni manje ni više nego #SewingTikTok (osim gotovog proizvo– jaknu! Merlin Monro slikana u vreći da dobijate besplatne tutorijale) krompira mu aplaudira. Osim što kre- #sustainablefahion ira, Noa deli i trikove za šivenje, a nje- #slowfashion govi komadi su zapravo uniseks!

104 jun

#zerowasteclothing

Moda

Jovana Despić

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Vladimir Borović

Svaki komad tkanine ima svoje mesto

Zdravo, Jovana! Možeš li da nam ispričaš kako je nastao brend Fabričica.ns? Kako se vreme prolepšava, kancelarija se seli napolje, tako i moje torbe Fabričica brend (dopada mi se kako postaju sve veće. Potreba za dovoljno zvuči brend) je ideja koja postoji još od velikom torbom u koju ću uz svakod- studentskih dana, da imam svoju malu nevne sitnice, računar i notes smestiti i radionicu u kojoj ću da kreiram nešto one koje bi mi eventualno mogle zatre- što volim. bati kao zaštita od sunca, osveženje ili možda iznenadni vikend odmor, odveo Kada sam bila pred diplomskim ispime pravo do Instagram profila Fabriči- tom u glavi mi je bilo samo jedno, a to ca.ns. Iza ovog razigranog brenda žen- je da se bavim kostimografijom u beskih torbi stoji kostimografkinja i ma- ogradskom pozorištu. Odmah nakon štovita preduzetnica Jovana Despić. Da ispita postala sam asistent velikoj kodobro razume problematiku ogromnih stimografkinji i mojoj profesorici Ljiljani ženskih torbi za koje nije dovoljno da Dragović, ali ljubav i jednostavno život budu samo lepe (što one svakako jesu) su me vratili u moj Novi Sad. Tu sam već moraju da budu i vrlo izdržljive, bilo radila u jednoj fabrici za proizvodnju mi je jasno odmah, a u goste sam je po- torbi od kože, a zatim u prosveti, došla zvala kako bi mi ispričala kako nastaju su deca i sve obaveze koje idu uz porote fine konturne linije i sličice, u meni dični život. Svi poslovi koje sam radila trenutno omiljenom pačvork stilu.

su bili lepi i kreativni i svo iskustvo sada koristim, ali ta ideja o „maloj radionici“ je uvek bila uz mene.

Tako sam pre tri godine napustila si- potrebe. Sada sam u fazi života kada guran, državni posao, više od godinu stalno nosim puno stvari i uvek sam dana sam osmišljavala i razrađivala šta nosila još 2-3 cegera pored torbe. Tada će zapravo biti Fabričica, šta će to moja sam odlučila da napravim jednu jaaamala radionica proizvoditi.

ko veliku torbu u koju ću smestiti baš sve, ali sam želela i da bude potpuno

Znala sam da ću praviti torbe, ali u moru drugačija. Kada sam došla kući sa tom ponuda danas, trebalo je osmisliti kako torbom, muž mi je rekao da baš takve da bude drugačija, jedinstvena i prepo- torbe treba da pravim, velike i jako veznatljiva. Prva torba koju sam napravila like. je i najveća, a napravila sam je za svoje Predmet koji izrađuješ u svojoj kreativnoj radionici za neke je simbol ženske emancipacije, neki je doživljavaju kao modni komad u koji vredi investirati, za neke je i „sigurnosno ćebence”, odnosno

predmet u kome nose

sve što bi im u toku dana moglo zatrebati. Zašto si se ti odlučila baš za izradu ženske torbe, šta ona za tebe simbolizuje? Svaka žena nosi torbu i sve mi želimo da ta torba bude praktična i lepa. Odlučila sam se za izradu ženske torbe jer je ona sastavni deo pre svega mog svakodnevnog života. Svaka torba koju napravim je unikat, jedna jedina i na neki način personalizovana, iako ne radim po porudžbini već je svaka posebno di-

108 jun

zajnirana. Dobijam sjajne komentare Volela bih da čujem malo više o tvom o tome koliko žene koje kupe vole da procesu rada. Gde tvoje ideje počinju nose moje torbe, kako su one umetnost i kako se razvijaju do finalnog proizvou pokretu jer su mi i umetnici inspira- da? Da li u stvaranju krećeš od macija. Samim tim takva ženska torba za terijala koje želiš da upotrebiš ili od mene je i modni komad i simbol ženske konkretne slike koju si osmislila? emancipacije i sigurnosno ćebence, ali ja očigledno nisam skromna. (smeh)

Proces rada je prilično komplikovan i dugotrajan, oko 15 sati rada je potreb-

U izradi torbi koristiš velur, materijal no za jednu torbu. Svakodnevno mi koji se koristi za izradu kaputa, a ako padne na um barem pet ideja, inspirasam dobro razumela ovaj materijal cija je svuda. Najviše me inspirišu živosi odabrala upravo zbog izdržljivosti tinje i umetnici, što možete i da vidite i trajnosti. Koliko pažnje posvećuješ po torbama. Počinjem jednostavno od odabiru materijala koje koristiš i ko- slike koja mi je u glavi, a imam i veliliko ti je važno odakle oni dolaze sa ku sreću da stvaram i radim po svom stanovišta ekologije i održivosti?

raspoloženju. Proces rada ima nekoliko faza, prvo ručno nacrtam zamišljenu

Za torbe isključivo koristim tekstilni velur, sliku, zatim svaki komad tkanine ručno kao što si rekla baš zbog svoje izdržljivo- sečem, prošivam na mašini, pa se prosti i čvrstine. Torbe koje pravim su velike šivaju konturne linije. Apsolutno svaki i namenjene da ponesu velik teret, zato štep je osmišljen. Zatim biram dezen i materijal od kog ih pravim mora ima- postave, koja je od čvrstog pamučnog ti takve odlike. Od materijala zapravo i platna i na kraju se sklapaju svi delovi počinje dizajn, mi „zavisimo” od dizajna torbe duplim šavom. tekstila, ali meni je veoma važan kvalitet i održivost jer je svaka torba napravljena U jednom od intervjua si spomenula da traje. A već kada si spomenula da se da u tvom procesu rada nema ostatavelur koristi za kapute, od jeseni plani- ka i da si u tom pogledu zero-waste. ram i njih da pravim.

109

Na koji način postižeš potpuno iskorišćenje materijala? Izuzetno sam ponosna na sistem reciklaže bez otpada. Radeći u fabrici i školi naučila sam da se ništa ne baca. U toku rada čuvam svaki komad tkanine i koristim ga za sliku koju ću da našijem na torbu, tako da je moj otpad minimalan. Koji ti je omiljeni aspekt vođenja kreativnog biznisa? Omiljen aspekt je svakako zadovoljstvo odlaženja na posao, svakodnevno uživanje u radu i stvaranju i naravno, satisfakcija kada tu torbu neko sa radošću poruči. Kako biraš motive koji će se naći na torbama, da li imaš mini kolekcije ili radiš torbe u naletu inspiracije? Motive radim apsolutno u naletu inspiracije, nemam šablone po kojima radim. Samo eksplozija boja i linija. Zaista sam zahvalna na tome što u životu imam priliku da se bavim svojim poslom i da uživam.

110 jun

Imajući u vidu da imaš iskustvo u pedagoškom radu, planiraš li u perspektivi neke radionice kreativne reciklaže i izrade torbi ili nekih drugih upotrebnih predmeta? Uhhh, nisam planirala pedagoški rad, trenutno ga kod kuće imam dovoljno (smeh). U školi mi je zaista bilo sjajno radeći sa decom i ima trenutaka kada mi to nedostaje. Čak sam još u kontaktu sa bivšim učenicama koje su sada porasle i ponekad se uz kafu prisećamo lepih školskih trenutaka kada sam ih „mučila“. Ali ti je odlična ideja, možda se izrodi neka radionica. Planiraš li proširenje ponude, i gde u međuvremenu možemo pronaći tvoje torbe? Od jeseni planiram proširenje u vidu kaputa i mantila. Imam želju i da otvorim prodavnicu u Novom Sadu sa još nekoliko dizajnera-hendmejdera i nadam se da ću u tome uspeti. Do tada torbe se mogu pronaći na društvenim mrežama ili mojoj maloj u radionici.

111

Ekologija

RIO TINTO I JADAR PROJEKAT

Litijum kao ključni metal budućnosti Da li je i svetla tačka budućnosti u Srbiji?

Tekst: Ana Mandinić @_a.n.a.m.a._

Zarad energetske tranzicije o kojoj se je velika količina ugljen-dioksida. Opsve više diskutuje na globalnom nivou, ravdano se postavljaju pitanja poput kako bi se smanjio štetan uticaj na pri- - Koliko je eksploatacija litijuma dobra rodu, potreban nam je prelazak na ob- za budućnost našeg globalnog društva u novljive izvore energije. Mnoga istraži- kontekstu energetske tranzicije?; Kakve se vanja spominju litijum kao metal koji će nejednakosti javljaju u društvu kao posleimati veliki značaj u budućoj, održivoj dica eksploatacije?; Kakva se veza raskida energetskoj tranziciji.

između prirode i čoveka?.

On se najčešće spominje u kontekstu Ovih dana Rio Tinto i planirani „Projekat baterija, i to pogotovo sada kada tržište Jadar“ su sve prisutniji u domaćim meelektričnih vozila ubrzano raste i kada dijima. Dok Vlada Srbije ocenjuje ovaj neke države (poput na primer Švedske, projekat kao projekat veka, stanovniFrancuske i Norveške) žele da smanje ci doline reke Jadar u Zapadnoj Srbiji, nivo ugljen-dioksida koji se ispušta iz ekološki aktivisti, akademski stručnjaci automobila. Inicijativa za smanjenje ko- i zabrinuti građani ukazuju na potenličine ugljen-dioksida iz automobila je cijalnu ekološku katastrofu koja može čak postala deo zakona Evropske Unije da se dogodi ako se projekat realizuje. 2015. godine, kada su proizvođači au- Prošlog meseca se u Srpskoj akadetomobila morali da se obavežu da novi miji nauka i umetnosti (SANU) održao automobili neće emitovati više od 130g dvodnevni naučno-stručni skup Projeugljen-dioksida po km. Sa takvom re- kat Jadar – šta je poznato? sa ciljem da gulativom raste potražnja za litijumom, se pomenuti projekat naučno i stručno ali nažalost, diskusije o efektima koje vrednuje. Pored sagledavanja poteneksploatacija litijuma ima na prirodu cijalne koristi i štete projekta, bitna pičesto nisu prisutne u naraciji oko ener- tanja su otvorena: Šta će Srbija i njeni getske tranzicije. Proces eksploatacije građani dobiti od ove eksploatacije?; Kazapravo iziskuje veliku količinu vode, kva je dobrobit za stanovništvo i životnu veliki deo zemlje i pritom se emitu- sredinu? Kakva je opšta korist za drža-

vu osim rudne rente?. Ono što nam je u ovom trenutku poznato - što je pomenuto tokom konferencije i u različitim izveštajima medija - jeste da projekat nije dovoljno transparentan i da njegovu realizaciju prati niz ekonomskih i demografskih problema sa kojima će se stanovništvo suočiti, a najviše negativnih implikacija može biti u odnosu na prirodu. Kao što se navodi u peticiji Kreni-promeni – STOP rudniku litijuma! Rio Tinto – Marš sa Drine! koju je trenutno potpisalo više od 120 hiljada ljudi, egzistencija ljudi na tom području biva ugrožena s obzirom da će obradivo zemljište biti uništeno čime dolazi i do gubitka radnih mesta. Sa ekonomske tačke gledišta, Vlada SrPrema trenutno dostupnim informa- bije vidi projekat kao šansu da se Srbija cijama o projektu nisu poznati detalji plasira među vodeće izvoznike litijuma o samom procesu izvlačenja litijuma, u svetu, pored Čilea, Argentine i Austrakao ni procena potencijalnih negativ- lije. Sa druge strane, za građane teško nih ekoloških posledica tog izvlačenja. da ovaj projekat može da se okarakIako ovi bitni detalji nedostaju, to sva- teriše kao projekat veka. Kao privatna kako ne sprečava najviše predstavnike kompanija, Rio Tinto je vlasnik projekvlasti da često izgovaraju „kako će se ta, što znači da su dobici koje će komvoditi računa o ekonomiji i o ekologiji“. panija imati od prodaje litijuma daleko Mada, postavlja se pitanje šta znači vo- veći od dobitaka koje će Srbija imati od diti računa o ekologiji ako u zemlji ne novca koji će dobiti kroz rudnu rentu. postoji temelj, odnosno precizno defi- Takođe, uzimajući u obzir da poljoprinisan ekološki standard? 114 jun

vredna proizvodnja čini veliki deo našeg

da se prošire na okolna mesta. U izveštaju „Jadar Litihium Mine, Serbia“ napisanog od strane Centra za ekologiju i održivi razvoj se spominje da će čak 15.000 poljoprivrednih domaćinstava na neki način biti ugroženo. Naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Dragana Đorđević, je u intervju za Balkan Green Energy News ukazala na problematiku 1.500 tona otpadnih voda koje će Jadar ispuštati, i od kojih će više od 500 tona zadržati ostatke kiselina i toksičnih materija. Dakle, izvlačenjem jadarita i korišćenjem hemikalija kako bi se izvukao litijum doći će do zagađenja reka, kao i do zagađenja zemljišta i vazduha. Te posledice se BDP-a, čak 7,5 odsto, Srbija će zapravo ne bi osetile samo u našoj državi već biti na gubitku kada se kao posledica i širom kontinenta, i nažalost, nikako otvaranja rudnika i nemogućnosti stane bi pomogle u trenutnoj borbi protiv novništva da se bavi poljoprivredom smanjenja globalnog zagrevanja. ova privredna delatnost uništi. Navodi se da se oko 20, 000 stanovnika iz tog Interesantno je da Rio Tinto iza sebe regiona trenutno oslanja na poljopri- ima istoriju ispunjenu incidentima koji vredu.

su prouzrokovali kulturne, socijalne, ekonomske i ekološke posledice. Če-

Iz ekološke perspektive, otvaranje rud- sto se spominje uništenje pećina Abonika ne samo da nepovratno uništava ridžina stare 46.000 godina prošle gofloru i faunu, već će kontinuirano ispu- dine, koje su bile od velikog kulturnog štati toksične materije koje lako mogu značaja ne samo za starosedeoce već

115

i za celu naciju. U Papua Novoj Gvine- di je potreban da nadomesti nefunkji je došlo do zagađenja reka zbog is- cionalnost državnih institucija i spreči puštenih štetnih materija, gde je posle realizaciju ovog projekta. protesta zbog tog problema došlo i do građanskog rata.

U Evropi takođe postoje velike zalihe litijuma, ali su za sada, slični projekti ot-

S obzirom na to da je vladavina prava kazani u potpunosti. Portugal je prošu nezavidnom stanju u Republici Srbiji, log meseca ukinuo projekat upravo čini se da je minimalna šansa da Vlada zbog manjka studija uticaja na životnu zapravo poštuje ustavno pravo građa- sredinu; Nemačka takođe ima velike na koje obavezuje institucije da brinu zalihe litijuma kao i ostalih resursa čija o tome da građani žive u zdravoj život- eksploatacija do sada nije bila dobra po noj sredini. Trenutno se čini da je Vlada sredinu. Trenutno se vode diskusije i više okupirana ekonomskim rastom i rade studije na temu eksploatacije litijudovođenjem investitora, nego zaštitom ma i trenutna ideja jeste da se iskoriste životne sredine. Samim tim i nije pre- već postojeće geotermalne elektrane za terano iznenađujuće što dozvoljava i njegovo izvlačenje iz dubokih voda u repodstiče dolazak ovakve kompanije.

gionu Gornje Rajne. Dok Portugal, kao najveći proizvođač litijuma otkazuje mi-

Sa druge strane, rastuća ekološka svest lionski vredne projekte, a Nemačka traži i građanski aktivizam daju nadu u bor- načine iskopavanja sa najmanje uticaja bi protiv ovog projekta. U proteklih go- na životnu sredinu, Vlada Srbije pruža dinu dana brojne peticije su kreirane, ruku Rio Tintu i poziva na uništenje naše protesti su organizovani, javne stručne prirode zarad koristi. diskusije održane. Vest je čak stigla i do stranih kompanija koje se bave pitanji- Iako energetska tranzicija na obnovljive ma zaštite životne sredine, eksploata- izvore energije zvuči privlačno, potrebcijom minerala i generalno ekologijom no je ostati kritički nastrojen prema nai održivim razvojem. Iako svest i pokret činima kako dolazimo do te tranzicije. rastu svakog dana, mnogo veći broj lju- U slučaju otvaranja rudnika, resursi

116 jun

pronađeni u našoj zemlji će ići pretežno na inostrana tržišta. U takvom poretku ostvaruje se nejednakost u odnosu proizvođač-potrošač. Dok je Srbija izvoznik litijuma, uvoznici su razvijene zemlje koje imaju regulativu i zakone zaštite životne sredine, i koje na kraju imaju više benefita (što ekološki, što ekonomski) nego sam izvoznik. Srbija je ona koja na kraju plaća najveću cenu - uništena životna sredina, izgubljena poljoprivredna delatnost, kao i gubitak kulturnih znamenitosti. A tu cenu plaćamo mi, obični građani.

117

118 jun

Pletivo by Plezir etika · estetika · ekologija

119

Zdravlje

O plastičnosti mozga

Tekst i fotografije: Andrea Sigmund @lemurescu

Koliko puta ste čitali o fantastičnim Dva osnovna tipa neuroplastičnosti jesu oporavcima teško povređenih ljudi, ko-

funkcionalna i strukturalna neoplastič-

jima su lekari prvobitno predvidjali sla-

nost. Kod prve, mozak „seli“ funkcije iz

be šanse za boljitak? Kako dve potpuno oštećene regije u druge, neoštećene dezdrave bebe, rođene u otprilike istom love, dok kod strukturalne menja svoju periodu sa različitim načinom odgoja, fizičku strukturu, kao odgovor na učepokazuju različit stepen razvoja? I koja nje i sticanje novih veština. Činjenica da je uloga mozga u svemu tome?

moždana masa može da se „preuredi” i menja omogućava bolje prilagođava-

Plastičnost mozga ili neuroplastičnost nje na životne promene, kao i adekvatpredstavlja termin koji se koristi da se no reagovanje na izazove. Ovo utiče na opiše sposobnost moždane mase da sposobnost učenja i unapređenje već se menja u odgovoru na neko iskustvo. postojećih kognitivnih funkcija, kvaliDugo vremena smatralo se da je mo-

tetniji oporavak nakon povreda struk-

zak u stanju da se razvija samo u ra- tura mozga (nakon moždanog udara, nom periodu života, te da se na njega na primer) i jačanje određenih regija u odraslom, a pogotovo starijem život- mozga u slučaju da druge ispadnu iz nom periodu više ne može uticati. Iako funkcije usled oštećenja. je ovo polje još uvek puno nepoznanica i otvoreno za brojna istraživanja, danas

Mozak tokom prvih godina života doživ-

znamo da u izvesnoj meri mozak može-

ljava ubrzan rast i razvoj i najprijemčiviji

mo da menjamo tokom čitavog života, je za učenje. Na rođenju, svaka nervna s obzirom na to da on nastavlja da stva- ćelija moždane kore ima otprilike 2500 ra nove puteve i menja već postojeće sinapsi; do treće godine, usled izlaganja kako bi se prilagodio novim iskustvima, raznim novim iskustvima i stimulusima, uskladištio nove informacije i stvorio taj broj dostiže fantastičnih 15000 sinova sećanja.

napsi po neuronu. Međutim, prosečna

121

odrasla osoba ima samo polovinu od zvijaju pojačan osećaj dodira i sluha, ovog broja – kako stičemo nova isku- te tako mogu da „vide” Brajevo pismo stva i uspostavljamo određene „šablo- prstima, a Thaler i Goodale (2010) pone“ ponašanja, tako jačamo one veze minju i razvoj „eholokacije” u cilju snakoje koristimo, a gubimo one koje nam laženja u prostoru kod ovih osoba. nisu od interesa, u procesu koji se u engleskoj literaturi naziva synaptic pru- Na „pospešivanje” plastičnosti mozga ning (sinaptičko rezanje, obrezivanje).

možemo uticati na više načina koji će

Osim uzrasta, na kvalitet (i kvantitet) u ovom smislu delovati pozitivno. Čitapromena moždanog tkiva, izvestan uti- nje, putovanja na nova mesta, učenje caj ima i genetika.

novog jezika ili sviranje instrumenta, učestvovanje u nekom kreativnom pro-

Neuroplastičnost omogućava zdravim cesu kao što su pisanje ili slikanje, predelovima mozga da preuzmu funkcije vazilaženje neke nove situacije i izazoiz oštećenih delova, nakon raznih po- va – sve su načini da „poboljšate” svoj vreda ili moždanog udara, naravno do um. Iako, kako je već pomenuto, sve određene mere. U slučaju trajnog is- ovo naročit uticaj ima na mlad mozak, pada visokospecijalizovanih regija za benefiti su vidljivi tokom čitavog života. određene funkcije, iako je izvesno po- Osim navedenih, ogroman značaj imaboljšanje donekle moguće, najčešće ju i pravilna higijena spavanja i redovna dolazi do gubitka tih funkcija. Poznat fizička aktivnost. primer jeste onaj gde slepe osobe ra-

122 jun

Neuroplastičnost je uočena i kod živo- dina starosti, koji su naučili da žonglitinja. U jednom eksperimentu sprove- raju. Kod njih je promena zapažena u denom 1998. godine zaključeno je da vizuelnom korteksu. pacovi koji žive u „kompleksnijim” staništima imaju povećan broj neurona u Pozitivan uticaj ima i meditacija, ali i poređenju sa grupom pacova koji su igranje određenih video igara – u ovom držani u jednostavnim kavezima. Pro- drugom slučaju su, između ostalog, za mene su naročito bile izražene u hipo- savladavanje nivoa potrebni prostorno kampusu, delu mozga koji ima ulogu u snalaženje, planiranje i brzo donošenje pamćenju i prostornoj navigaciji. Kod odluka, što utiče na povećanje mase nekih ptica, moždani centri zaduženi moždane kore, hipokampusa i malog za pevanje rastu tokom perioda kada mozga. su u potrazi za partnerom. Bilo bi pogrešno misliti da su promeKod ljudi, porast sive mase u hipokam- ne u mozgu uvek i striktno pozitivne pusu (u odnosu na kontrolnu grupu) – moždanu strukturu, na negativan nadokazali su u studiji sprovedenoj na 16 čin, mogu da menjaju alkohol i druge londonskih taksista Megvajer i saradni- nedozvoljene supstance, izvesni lekovi, ci 2000. godine.

zagađenje vazduha i teški metali.

Studija iz 2004. godine ukazuje da uče- Neka vam ovaj tekst posluži kao inspiranje novog jezika dovodi do povećanja cija da se „bacite“ u neko novo iskustvo gustine sive mase u levom parijetalnom – krenite na časove gitare ili flamenka, korteksu, kao i da stepen ove promene upišite kurs japanskog, naučite da plezavisi od uzrasta u kom je jezik naučen, tete, zakažite rafting Tarom ili skakate od stepena njegovog poznavanja.

nje padobranom sa instruktorom… i ne zaboravite da kažete svojim bakama i

Sticanje novih veština menja struktu- dekama da obavezno rešavaju ukršteru mozga i u starijim godinama, što je ne i sudoku. pokazano na ispitanicima iznad 60 go-

Životni stil

da nam PREDRASUDE NE preSUDE

Tekst: Merima Aranitović @soul.blooming

Nadsuperlativno društvo Postali smo nadsuperlativno društvo. Jezik, to divno oruđe za manipulaciju, Ejdžizam je, kao zvanični pojam, prosla- sve češće koristi ovaj oblik poređenja u vio pola veka. Za jedan ljudski vek, rekli kome nemamo primarnu osobinu prebismo, ušao je u srednje godine, a i da- ma kojoj poredimo ostale. Ako smo u lje se, čini mi se, nismo daleko odmakli odnosu na nekog stariji ili smo najstariod onoga što njime obeležavamo. Mi ji – to još uvek ne podrazumeva starost čak nemamo ni adekvatnu domaću reč (možda smo samo najstarije dete u pokoja bi dobližila njeno značenje.

rodici), ali, kad u igru ubacimo apsolutni komparativ koristeći prefiks pre- mi

Ejdžizam je povezan sa predrasudama sebi dajemo mogućnost da nekog otpiu vezi sa godinama. „One nisu uvek lo- šemo na osnovu subjektivne procene. še”, reče u neobaveznom razgovoru jedna moja prijateljica. Nekim temama Jednostavno ste preškolovani, prekvase možda nikada ne bismo bavili da ne lifikovani, preiskusni ili drugim rečipostoje predrasude. I bila je u pravu. U ma upotrebili smo eufemizam da ne ovom slučaju na nama je kako ćemo pri- kažemo da je neko prestar za određehvatiti vreme koje prolazi i kako ćemo ni posao, aktivnost, poziciju. Postajemo sebe pozicionirati u tom kontekstu.

preeksponirani, kažu. Tražimo nova lica (mlađa). Sve u vezi sa nama je preko normale ili dopuštene mere, kako se inače, između ostalog, definiše ovaj prefiks.

Ustalili smo ga do nakaradnosti. Ima- O radikalnim tretmanima, agresivnim mo i prelepoticu. Inače, pre nekoliko kremama, opasnim hirurškim zahvatigodina birana je, polušaljivo u jednoj ma (koji se nekad i fatalno završe) da kompetentnoj Facebook grupi najruž- ne govorim. Propagandne poruke pennija reč godine. I izabrana je baš prele- zionerima da podignu kredit ako žele potica.

da obraduju unuke cilja na to da oni više nisu sposobni da samostalno do-

Predobar lik. Preslatka devojka. Prete- pune budžet, a da će bez novca izgubiti rana priča. Previše dobrote, slasti, priča i ljubav i poštovanje najdražih. S drukoja tera preko onog naj-. Previše bilo ge strane, ni malo optimizma u svemu čega nije dobro. Previše dovede čove- tome nema ni za mlađe konzumente ka i do mene, na razgovor sa Bahovim masovnih medija – navodeći ih na popraktičarem.

misao da nakon studija ili zaposlenja imaju nekih 20 do 25 produktivnih go-

Kad godine postanu naša slabost

dina, a onda ih već čekaju tegobe koje godine sa sobom nose. Troši, zateži, u

Svakodnevna izloženost negativnim telo uloži bio bi slogan, kao kontrapunkt uticajima slabi našu veru u sopstvene onom jedi, moli, voli. kapacitete i sposobnosti i tada godine, između ostalog, postaju naša slabost. Ipak, nešto se menja Reklama u kojoj žene kupuju muškarcima sredstva za prostatu i potenciju, Ono što je ohrabrujuće jeste da se svest poznati glumac u reklami grli mladu ljudi menja. Razlike su sve manje vidljidevojku, šalje poruku da će i njegovi ve. Donedavno diskriminisane generavršnjaci produžiti mladost samo ako cije počele su da razbijaju stereotipe, kupe proizvod koji vide pred sobom. živeći prema svojim željama i potrebaŽenama se poručuje – kupite pelene da ma – podržavajući i negujući kako fizičbiste se mogle nasmejati.

ku, tako i duhovnu i umnu stranu svog bića.

126 jun

Nepristajanje na klišee, na unapred postavljene granice i pretpostavke da se određene prepreke ne mogu prevazići, podiže samopouzdanje i produžava ne samo životni vek, već i period u kom smo produktivni, aktivni, ravnopravni sa bilo kojim godištem. Možda nešto ne mogu, ali imam iskustvo da te naučim kako ti to da uradiš, mogao bi biti moto i poveznica među generacijama. Iz ličnog ugla Na to kako ćemo prihvatiti svoje godine utiče naša primarna porodica, sredina u kojoj živimo, stereotipi na kojima smo odrasli. No, na nama je da okolnosti koje smatramo ograničavajućim menjamo. Ako supružnik, deca, dalji srodnici, komšiluk smatraju da smo stigli do granice, naše je da im pokažemo da ona postoji samo u njihovim glavama. Kako reče jedna draga gospođa, nakon povrede koja je bila vrlo ozbiljna – ostale su joj dve opcije – lakša opcija je bila da prihvati to kao neminovnost ili ona teža, ali koja će joj omogućiti da nastavi da živi punim plućima.

127

Trenutno radim sa nekoliko čarobnih Jer, taj čovek je sve samo ne neko ko gospođa koje različitim tehnikama čiste bi se podveo pod tu sintagmu. Navike svoj život od nakupljenih nepotrebnih iz mladosti sačuvao je i danas – on restvari, pogrešnih uverenja, a istovreme- dovno vežba, zdravo se hrani, šeta, ne no pohađaju zanimljive kurseve, obu- smeta mu kiša, ne smišlja izgovore da ke, putuju, ispijaju popodnevne kafe, nešto ne može zbog bilo čega. Redovno žive jedan izuzetno ispunjen život koji se bavi uređenjem prostora oko kuće se ni po čemu ne bi mogao podvesti i okućnice – jer je i to vid mentalne gipod nadsuperlativ. One nisu pre- ni u mnastike. Širi oko sebe dobro raspolokom smislu – jer čak nemaju ni previše ženje i čistu ljubav, ono što i jeste svrha vremena zato što ga vrlo smisleno tro- svih nas. Ipak pokušava da svaki put še. Njihova jedina prednost jeste što nađe neko opravdanje za svoju doktotim vremenom sada mogu da uprav- ricu. Imam utisak da kada nađe dobar ljaju kako to one žele.

razlog zašto je ona to rekla, ne posvetivši mu ni trun pažnje, on pobija njene

I da ova priča ne bi bila čisto ženska, reči. Ne želi da prihvati da je to ona stapodeliću sa vama jedno blisko iskustvo. rost u kojoj više nema planova, malih, ličnih projekata. Kad ga diskriminišu Ne dozvolimo da nam prodaju priču o

zbog godina, kad mu ukidaju pravo da

godini proizvodnje

preventivno brine o svom zdravlju, kad bi da ga svedu samo na broj na nekom

„Godina proizvodnje”, kaže moj otac spisku. On je taj koji se uvek šali na rasvaki put kad se vrati od lekara a ja ga čun godina i od koga smo naučili da ne pitam da li mu je doktorica dala uput govorimo ušla sam u sledeću godinu, za godišnje kontrole. „Šta da očekujem već imam toliko godina. u ovim godinama", kaže. A ja ostanem zatečena.

128 jun

On je pravi potomak svog oca koji je sa 90 vozio bicikl i imao svog konja. On je taj koji živi punim plućima i kod njega je sve potaman – ni preveliko ni premalo – već u balansu: duša sa srcem, srce sa umom, um sa telom, telo sa duhom. Težimo tome i bićemo dobro.

129

Putopis

Aveiro, Portugal meteorologij a duse

Otići ću buntovno u svet da velike snove na stanicama posejem na Atlantiku iz očiju istrešću rodne pejzaže Rade Drainac

Tekst i fotografije: Ivana Miletić @evabble

Čitala sam nedavno članak o tome Put kako čoveku obično najbolje paše klima njegove rodne zemlje, ili predela Kada sam se pre dve godine pakovala gde su mu se preci rađali i umirali, te za moj šestomesečni put u Portugal, o da mu za jelo najviše odgovaraju plo- ovoj državi znala sam začuđujuće malo dovi izrasli baš iz tog tla. Sećam se da za nekoga ko se seli tamo. Sećam se sam o istoj stvari razmišljala još kao jednog kratkog, informativnog teksta mala kada sam išla na crnogorsko pri- za turiste u kojem je pisalo da je Portumorje posmatrajući iz voza kanjone, gal zemlja sa najvećim brojem sunčareke i planine – odjek u meni povezi- nih dana u Evropi. S obzirom na to da vala sam sa precima koji su, znam, tu je plan bio da tamo provedem jesen i živeli. Pitam se, zašto onda uhvatim zimu, ova informacija mi je bila sasvim sebe da čeznem za krajevima večitog dovoljna. Spakovala sam mnogo letnjih leta? Da li je to hir duše, postojbina i nekolicinu jesenjih stvari, demonstraprošlih života i da li duša uopšte ima tivno ostavljajući u ormanu kape, šalopojma o klimatskim uslovima?

ve i ostale zimske rekvizite.

Nisam imala puno planova, niti očekivanja. Osetila sam da ću se odazvati na jedan poziv koji već dugo tu stoji. Put je bio onaj koji zove. Toliko sam htela da pobegnem. Godinama unazad to je bio moj plan, da odem, da probam, da živim negde daleko od ljudi koje poznajem, daleko od dosade, negde gde će mi sve biti avantura - klasično eskapistički. Mogla sam da se pitam od čega bežim, ali nisam mnogo okretala glavu, ili je bilo suviše jasno. Već sam znala da od sebe ne mogu da pobegnem, pa bolje onda da idem sa sobom, nego da ostajem sa sobom. Kada sam saznala da sam dobila tu stipendiju osetila sam valjda ono što se oseća kada se snovi ostvaruju. Možda je to sreća. „Živeću u gradu koji izlazi na okean!“ pustila sam pesmu Parov Stelar - The Sun. To je bila moja himna. Izlazim iz voza, stojim sa dva kofera i rancem na peronu železničke stanice u Aveiru, gradu na zapadnoj obali Portugala. Čitav jedan zid nedaleko od mene prekriven je plavo-belim pločicama koje čine nekakav mozaičan prikaz. Nikada ništa slično nisam videla. Dok sam puna neizvesnosti čekala prevoz do stana, sunce je bilo jako, ali osetila 132 jun

sam kako mi se koža ježi od hladnog vetra i premora. Dok sam udisala potpuno nepoznate mirise pomislih „Vreme je tako čudno ovde!“

Nas kvart Uselila sam se u stan koji će biti moj dom narednih meseci. Stan koji sam ranije iznajmila sa svojim novim cimerkama nalazio se, ispostavilo se, na samom početku jednog „socijalnog“ kvarta. U Aveiru se golim okom može zapaziti gde žive bogati, gde prosečni, a gde super-bogati građani. Kako je ipak to univerzitetski grad, studenti su na neki način mirili ovu podelu - bilo ih je svuda. Naročito internacionalni studenti koji su bili tamo gde su uspeli da se snađu za smeštaj - što uopšte nije bilo lako. Ipak, estetski gledano, Aveiro je svuda bio Portugal sa svojim pločicama na zgradama, palmama, uređenim i negovanim parkovima... Neke stvari što su starije i otrcanije deluju duševnije i fotogeničnije. Ovde je pojam mediteranskih uskih uličica dobijao novo ruho sačinjeno od azulejos- pločica, koje su zapravo uvezene iz Španije, ali su postale prepoznatljivi simbol Portugala. Mi smo na kraju zavolele naš „geto“ 133

uokviren palmama i parkićem u kome Sunce i Aveiro smo pravile izlete. Bila je to jedna multietnička sredina, ne u onom smislu Brzo sam shvatila koliko ovaj mali graturista ili studenata na razmeni, već je dić koji sam poželela da zovem svojim bilo dosta brazilskih imigranata koji su zavisi od sunca. Kada bi se oblaci nase poslednjih godina u velikom broju vukli na nebo, miris okeana koji bi vekretali ka Portugalu u potrazi za boljim tar donosio dobio bi ozbiljniji ton. Stamestom ili vremenom, ali nečim boljim re građevine i pločnici izgubili bi svoj sigurno. Nečim sigurnim što je Evropa uobičajeni sjaj. Kanal koji prolazi kroz bila, a sada to simboliše iz ugla zemalja centar grada odjednom bi postao samo trećeg sveta.

običan kanal – da se zapitaš šta tu rade te gondolice- moliceiros, nalik veneci-

Obožavala sam tu dinamiku kvarta. Pse- janskim, odakle su zalutale u ovaj mutudo-afrički prizori prelepih crnkinja sa ni kanalčić? U najtmurnijim danima ceo šarenim maramama koje vode decu sa grad bi obuzela mlečna magla, gusta i sobom u prodavnicu koje podsećaju na vlažna, skoro opipljiva. Zatim bi iznenaone primerke naših prodavnica u malim da sunce granulo i obasjalo prvo krogradovima ili kvartovima koje nisu „ap- vove i vrhove palmi, pa onda i raznodejtovane“ sigurno deset ili više godina. bojne niske zgrade u art deco stilu koje Tu sam progovarala svoje prve portu- su se nizale uz kanal. I svakome bi bilo galske reči. Posebna mesta sa planete jasno da je ovaj grad stvoren tako da Portugal su pekarice - pastelarias, gde tek obasjani suncem, igrom senki i zrasmo u povratku kući kupovale dnevnu ka, odbljeskom na fasadnim pločicama dozu pastel de nata i isprobavale dru- njegovi mali trgovi dobijaju smisao, a ge delikatese ili pile kafu i uživale u, po arhitektura dolazi do izražaja i može se portugalski slatkom doručku.

uživati u njenoj punoći. Tako sam i ja tražeći mesto za kafu u baštama kafića sa hemijskom olovkom

134 jun

i sveskom u rukama jurila sunce. Procenjivala bih i nameštala se na ono mesto koje će najduže biti osunčano kako bih što više upijala tu energiju, onako kako je čitav grad upija. Poput kakvog zavisnika koji je u konstantnom strahu da ga sunce može napustiti zauvek. Taj strah delovao je naivno, kao da nikome nije poznato da postoje gradovi gde jedan dan Aveirskog sunca vredi kao čitava godina.

Okean i lj udi How big. How blue. How beautiful. Uvek mi ti stihovi padnu na pamet kada se setim mog prvog susreta sa tom ogromnošću. Obično sam zagledana u morsku pučinu navikla da osećam mir i glad za daljinama. Pitala sam se šta je drugačije u susretu sa okeanom? Ono novo što je pogled na Atlantik doneo u moj život je svest o surovoj lepoti prirode. Uzbuđivao me je osećaj da se nalazim na samoj ivici Evrope. Talasi se u daljini buntovno skupljaju i na putu ka obali oblikuju pompezno emitujući najlepši zvuk na svetu dok se samouvereno obrušavaju na stene.

Imala sam i neuspešni pokušaj da na Uticaj okeana je neverovatan, vetar je maloj „body surf“ dasci savladam jedan ćudljiviji i noći su pune vlage. Često sam takav talas. Hladnoća koja upozorava pomišljala na to kako je klima u Vojvona dubine je ipak savladala mene. Upr- dini, na koju sam navikla, sigurna, nežkos tesnom odelu za surfovanje osetila na, uspavljujuća, ponekad i umrtvljujusam tu prodiruću svežinu. Ukoliko se ća. Rekla bih da se ovi uslovi ucrtavaju i dovoljno brzo ne izvučeš (što mi se i de- na izgled i karakter ljudi. To se najbolje silo) osetićeš kako voda obuzima sa la- primeti na starim ljudima koji su dugo koćom tvoje telo i sve što možeš je da u simbiozi sa okeanom i klimom koju sačekaš da te, ne tako nežno, izbaci na on uslovljava. U njihovim očima zapazipesak i onda, kako znaš i umeš, uma- la sam zaigrane talase, i očigledno je i kneš sledećem. Od tog trenutka sam na prvi pogled kako oni drugačije stare. sa posebnom naklonošću (sa obale) Njihove osunčane bore podsećaju na gledala surfere i njihove svakodnevne tragove koje okean ostavlja u pesku. izlete među talase.

Okean je njihov Bog. Ono što je kod nas plodna zemlja, to je za njih okean pun

Pogled na haos koji je za sobom osta- bakalara. vila Leslie, uragan koji je prošla ovom obalom dok sam bila van grada, samo Prvog januara, na početku svake godije učvrstio moje mišljenje da priroda ne, lokalci se ritualno kupaju na jednoj nije samo šuma ili cvet, sa čime je če- od obližnjih plaža, Barra ili Costa Nova. sto izjednačavamo. Ona je sila koja nas Ovim činom čiste stare energije i sa sveprevazilazi i koja je više potrebna nama žinom ulaze Novu godinu. Kada sam to nego mi njoj.

čula prvo pomislih: Koliko li je hladan okean prvog januara i šta bi moja baba rekla na ovakav običaj, kad zazire i od najmanje promaje?

136 jun

137

Životni stil

Intervju: Milica Antić @_spajdermen

Jovana Petković Logičavka

Edukacija

na TikToku

Skroz je OK da promeniš mišljenje

Nastavljam da vam pričam o sadržaju Ko je Logičavka, šta to ona radi? koji se nalazi na TikToku. Da, jeste još jedna društvena mreža i znam da svi Trenutno pije koktele. (smeh) Logičavka pokušavamo da se udaljimo od istih i je profil na TikToku gde pokušavam da fibudemo stvarno prisutni u trenutku, lozofiju i kritičko mišljenje približim široj ali TikTok ponekad stvarno zaslužuje populaciji. Prvenstveno zato što mnogi da napravimo izuzetak jer nudi sadržaj imaju predrasude o filozofiji kao o nečekakvog nema na drugim mrežama. Već mu nepotrebnom u našem društvu, jer sam spominjala kako sam i sama bila se smatra da ova nauka nema praktičnu vrlo skeptična i profil napravila samo upotrebu. kako bih podržala drugaricu. Sada pozivam i vas da je podržite, što verujem da Hoćemo li prvo da objasnimo zašto Tikćete učiniti kada budete pročitali šta to Tok? Na koji način si se odlučila baš za ona radi na TikToku, a ne igra uz popu- ovu društvenu mrežu, a ne za na primer larnu muziku niti kreira nekakve „izazo- Instagram, ili da napraviš svoj blog? ve”. Jedino na šta nas Jovana Petković, filozofkinja i aktivistkinja izaziva jeste TikTok zato što mi se sviđa forma. Instada razmišljamo konstruktivno i kritič- gram mi je previše isforsiran postao, dok ki, da ne upadamo u zamke koje nam sa druge strane za TikTok možeš samo da ponekad pravi naš um. Logičavka, kako uključiš kameru i pričaš bilo šta. Takođe, se zove na pomenutoj mreži nastoji da na TikToku je i dalje dominantna mlađa lovi logičke greške i da nas nauči kako populacija, koja se sa kritičkim načinom da ih izbegnemo.

mišljenja može prvi put sresti preko ove mreže i to na vrlo zabavan način. TikTok

139

nije samo igranje i praćenje trendova zela, sve više sam istraživala i počela sam već je i odličan način širenja znanja au- da ih primećujem svuda. dio-vizuelnim putem. I da, poruka se Koje teme najviše obrađuješ na Tikmnogo brže širi nego na Instagramu, Toku? jer ti na početnu stranu ne izlazi samo onaj koga pratiš već sve što je u tvojoj Logičke greške, naravno, feminizam, sferi interesovanja.

prava lgbtq+ zajednice i šta god mi privuče pažnju u datom trenutku.

Logika je pojam koji svi povezujemo sa nečim što nam ima smisla – logič- Kakve su obično reakcije kada pronano! Kako to da onda postoji toliko lo- đeš logičku grešku u nečijem klipu, gičkih grešaka kojih nismo svesni, na odnosno argumentu, pa onda stičuješ koji si se ti način upoznala sa njima, ili napraviš duet sa osobom? Da li su a onda počela da ih primećuješ i kod se ljudi odazivali da dalje razgovarate drugih?

o grešci koju si uvidela?

Završila sam filozofiju, pa sam se kroz Najčešće su ignorisali moje stičeve, vepredavanja i pripreme za ispite prvi put rovatno jer sam „mali profil“ ili su bili susrela sa logičkim greškama. Međutim, uvređeni, ali nisu bili voljni da priznaju tada nisam preterano obraćala pažnju grešku, uđu u raspravu ili promene mina njih prelazeći samo gradivo. No, par šljenje. Međutim, i time sam se bavila, godina kasnije vratila sam se na njih kada zašto neki toliko neće da priznaju da su mi je profesor ukazao na to da imam lo- pogrešili. Odgovor leži u egu, jer svoje gičku grešku u argumentu. Postoji pra- greške u razmišljanju izjednačavamo vilan način kako možemo da oformimo sa svojom ličnošću. neki argument, odnosno pravilan način kako da razmišljamo. Tema me je obu-

140 jun

Lovac na logičke greške zvuči kao sa- govoru mržnje, jesi li se pokajala tada vremeni Zoro, samo je tvoj zaštitni što si odlučila da pokreneš Logičavku? znak slovo L. Da li imaš osećaj da, u suštini, spašavaš kritičko razmišljanje Jeste da je bilo psihički izazovno, ali se na internetu?

nisam pokajala. Volela bih i da imam više vere u sebe pa da „jače napadnem“.

L pre stoji kao luzer, jer se tako nekad osećam kad pokušavam da približim ljudima ono što znam. Nemam osećaj da ga spašavam ili da imam neku misiju, ali evo zašto, zdravorazumsko razmišljanje je uvek bilo u manjini. Tokom istorije filozofi često nisu bili cenjeni, proglašavani su za one koji kvare omladinu, kažnjavani i osuđivani na smrt. Ljudi su bukvalno umirali za znanje. Hoću reći, nikad nije bilo mnogo drugačije i znanje je uvek bilo u krizi. Sada nam je to bliže jer imamo internet i lakše uvidimo koliko ljudi ne znaju. Imajući u vidu da su ti neki od prvih videa bili posvećeni logičkim greškama u argumentaciji protiv lgbtq+ populacije, i da su komentari bili, pre svega uvredljivi, pa onda i bez ikakvog kritičkog temelja, već bazirani upravo na

Govor mržnje je nasilje, a nasilje nasta- njavaju to znanje. Skroz je ok promeniti je kada neko ne zna kako drugačije da mišljenje. odreaguje, pa mu je to automatski rešenje da sebe odbrani i svoja uverenja. Da li ti nekad oduzmu volju takvi ljudi I to nije dobro, jer treba napadati uve- i njihovi komentari? renja, ideale i ideje, oni uvek treba da se preispituju, jer ako prestanemo da Da, jer je nekad teško ograditi se kad sumnjamo u neku ideju ona nama za- imam malo energije ili kad mi je loš dan. vlada, što je kraj daljeg mišljenja. Treba Malo se izduvam, odem sa aplikacije pa napadati ideje, ali ne i ljude.

nastavim opet kad osetim da mogu.

Kritičko mišljenje, šta je to za tebe, Feminizam je svakako nezaobilazna kako uspevaš da kritički razmišljaš tema kada je neko aktivan u diskukada se ispod tvog videa nađu ovakvi sijama na internetu, a isti je prepun komentari?

mizoginih komentara i ljudi. Kako i sama pokrećeš razgovore o dvostru-

Pa hejt komentari su između ostalog kim standardima, seksizmu i diskrimilogička greška, ad hominem, odnosno naciji žena, da li si se osetila ugroženapad na ličnost. Što znači da je to po- nom kada su se ovakvi ljudi sakupili grešan način razmišljanja, greška našeg na tvom profilu? uma koji nije naučen da argumentuje pravilno pa se ka tome okreće. A kri- Ugroženom ne, jer mi preko komentatičko mišljenje je mogućnost da jednu ra ne mogu ništa. Ugroženom sam se stvar sagledamo iz više uglova, proči- osetila kad su takvi muškarci na ulici, tamo knjige, pitamo nekog stručnijeg i u klubu ili gde god imam nesreću da tek onda oformimo mišljenje. I spremni ih sretnem. Imam par hejtera koji su smo da to mišljenje promenimo ako negativno komentarisali moje videe o dobijemo još informacija koje upotpu- feminizmu, raspravljali sa mnom i sa

142 jun

drugim ljudima i prosto se pitam kako smo govorili o društvenim nepravdaih ne mrzi i šta žele tim da postignu? ma? Ovo je vid aktivizma koji doseže Misle da će žene prestati, jer oni to tra- do mnogo više ljudi, čak i onih koji se že? Misle da će ćutati? Stvar je u tome iz nekog razloga ne bi pridružili na ulici, da mizogine osobe žele da vrate svet ali bi na internetu. Pobuna je pobuna, kakav je nekad bio pod ubeđenjem da gde god bila. je nekad bilo bolje, ne shvatajući da je bilo bolje samo njima. Jednakost može da izgleda kao opresija ako si bio privilegovan. Hoćeš li za kraj da kažeš neku lepu reč za sve nas koji se na društvenim mrežama bavimo nekim vidom aktivizma? Aktivizam na društvenim mrežama se često kritikuje, kaže se da treba da izađemo na ulice i tako protestujemo, a ja mislim da je ovo mnogo bolji način. Mi nećemo prestati da vam se pojavljujemo na društvenim mrežama, iskačemo na fidu i for you stranici. Protest dođe i prođe tako da možda i niste znali za njega, niti vas interesuje, a ova savremena vrsta aktivizma „bode oči“ i kad već toliko vremena provodimo na društvenim mrežama, zašto na njima ne bi-

Muzika

Tamara Popovic Tam

Intervju: Sara Savčić @sara_savcic Fotografije: Marija Stošić, Milica Trajkovski, Jelena Milošević, Veljko Lalović

Muzika za vetar u kosi i gledanje u zvezde

Potrudili smo se da junskim izdanjem pravio moj početak saradnje sa produPlezira najavimo bezbrižnije, zabavno, centom Mihajlom Đorovićem (Summer vrelo leto koje svi toliko priželjkujemo, Deaths) na mojoj prvoj izdatoj pesmi a kakvo bi to leto bilo bez dobre muzike „Kako treba“. Jako brzo sam potpisala da ga prati?

za Universal Music Serbia i odlučila da je vreme da se posvetim muzici.

Zato ovom prilikom izdvajamo novitet na našoj muzičkoj sceni i pravu muzič- Kritičari tvoju muziku karakterišu kao ku poslasticu za ljubitelje pop zvuka.

dream pop sa elementima r&b-a i trepa. Kako bi ti opisala muziku koju

Zvuk koji donosi Tamara Popović Tam stvaraš? će vam pomoći da prihvatite svaku emociju koju osećate, numere „Brži od Rekla bih da je upravo to najadekvatsvega“, „Sve dalje“ ili „Infierno“ pušta- niji opis u ovom trenutku, to je pop sa ćete na repeat sa vetrom u kosi dok se različitim uticajima, koji će se, verujem, vozite, dok besciljno šetate vrelim asfal- menjati iz projekta u projekat u odnosu tom, kad đuskate sa društvom ili sami, na saradnike i inspiraciju. ili uživate sa pogleda uprtog u zvezde. Kakve emocije želiš da izazoveš kod U nastavku čitajte o Tamarinim počeci- svojih slušalaca? ma, iskustvu tokom karantina, idolima, stremljenjima i planovima.

Želim da prihvate svaku emociju koju osećaju i da ne beže od njih, to mi je

Draga Tamara, ispričaj nam kako si za- jako važno. Bilo da je to tuga, sreća, plovila u muzičke vode?

snaga ili slabost, da im kažem da je sve to u redu i da dozvole sebi da osete.

Bavim se izvođačkim umetnostima od vrtića, a pišem od malih nogu. Od sred- Poslednja godina je bila vrlo veliki izanje škole sam to polako usmeravala na zov za sve, a muzičari su bili u posebno kantautorstvo, a najveći korak je na- nezavidnoj situaciji. Ti si u karantinu 146 jun

uspela da napišeš i snimiš pesmu „Brži od svega”. Kako je čitavo pandemijsko iskustvo uticalo na tebe, tvoj rad i tvoj odnos sa slušaocima, odnosno pratiocima na društvenim mrežama budući da je to bio jedini vid komunikacije usled nedostatka koncerata i prilika za nastupe? Tako je, u karantinu sam napisala više pesama - osim „Brži od svega“, napisala sam i poslednji singl „Aj ćao“. Karantin je sa jedne strane malo usporio celu priču, ali sa druge je meni to bilo neophodno i kao osobi i kao kantautorki. Bilo je dosta teško što nisam imala direktnu komunikaciju sa publikom i postojao je strah da ako ne budem bila prisutna i ne budem izbacivala nove pesme izgubiću njihovu pažnju i podršku, ali zaista nije tako, ostali su tu. Kako koristiš svoju poziciju i uticaj koji imaš na mlade ljude koji te vole i prate? Trudim se da budem iskrena i autentična i nadam se da ću ih time podstaći na isto, da je najbitnije da žive u skladu sa sobom. 147

Šta bi volela da si dok si ti bila u tinej- Spotovi za tvoje pesme se prirodno džerskim godinama mogla da čuješ nadovezuju na tvoje melodije, vizuod svojih idola?

elni identitet i opšti utisak o tebi kao umetnici. Koliki izazov je bio postići

Ne bih rekla da sam imala idole u tom tako nešto na samom početku karijesmislu, ali volela bih da sam naišla na re, ko su ljudi koji ti pomažu u stvaraneke figure od kojih sada učim mnogo nju tvoje muzike i spotova? o kreativnosti, malo ranije. Najbliže što sam imala idolima u tom trenutku su Mislim da je na spotove dosta uticalo ljudi koji su mi pomogli da prevaziđem to što sam završila Fakultet dramskih izazovne periode odrastanja.

umetnosti i prijatelji koje sam stekla tamo i posredno. Najveću razliku je

Pored muzičkog stila kojim si se za napravio moj početak rada sa Veljkom kratko vreme izdvojila, zanimljiv je i Lalovićem, koji je doveo sjajnu ekipu modni stil koji neguješ. Da li imaš i neverovatno talentovanih ljudi koje koji su to uzori na koje se ugledaš i koji te inspirišu? Moj stilista Mario Perović je najviše odgovoran za to jer me je otvorio za ženstveniju i raznobojniju odeću. Ne postoji konkretno jedna osoba, uz Internet inspiracija je svuda zaista, uživam da eksperimentišem i u svakodnevnom životu, a i na sceni i u spotovima. Imamo mnogo divnih mladih dizajnera čije kreacije obožavam da nosim.

148 jun

sada mogu da nazovem svojim timom. Kakvi su tvoji planovi za ovo leto? Što se tiče muzike to su najviše Mihajlo koga sam na početku pomenula, kao i Polako se vraćaju nastupi tako da se Nikola Stanojević - osnivači Zicer Inc-a. nadam da će ih biti što više. Uskoro izlazi remix pesme „Infierno“ koji je raBudući da si studirala na FDU, koliko dio hrvatski elektro pop duo „Pocket ti je formalno obrazovanje pomoglo palma“ i novi tejp „Zicer Inc.“ kolektiva da se usmeriš i izgradiš u poslu kojim na kome sam učestvovala. Do kraja leta se sada baviš?

izlazi jedan meni posebno drag feat i nastavljam sa radom na EP izdanju.

Pomoglo mi je u mnogo aspekata, kontaktima, načinu razmišljanja, kao i u Tvoja poruka čitaocima Plezira? tome da sagledam industriju sa različitih strana i da efikasno komuniciram Uživajte u letu, mažite SPF i pijte mnosa svojim saradnicima.

go vode.

149

Kolumna

Z u mija

stomaku

Tekst: Teodora Janković @bebi_dol1929 Fotografija: agirlastory.com

150

Sa trinaest godina prvi put sam se su- Kada sam predložila Teodori Kovrliji, srela sa knjigom „35 kalorija bez šeće- urednici Plezir magazina i mojoj imera’’, sjajne Jasminke Petrović, i prvi put njakinji, da pišem na ovu temu nisam se susrela sa težinom koju nose reči imala precizan koncept, ali sam znala poremećaj ishrane.

da je mi je važno i stalo da o njoj govorim. Tema je koja se tiče svih nas, i de-

Ovu knjigu bih preporučila svakome, čaka i devojčica. Zato što sam sigurna od adolescenata do odraslih ljudi, a poda je većina nas imala ili se susrela sa sebno roditeljima. Jasminka Petrović tom „zmijom u stomaku’’, sa kojom živi je na veoma pažljiv i jednostavan na- i junakinja Jasminkine knjige, neki glas čin obradila temu poremećaja ishrane koji nam kaže da naše telo nije onako koji se najčešće javljaju baš na uzrastu kako „treba’’ da bude. adolescencije, periodu kada doživljavamo najturbulentnije promene, fizič- Poremećaji ishrane su mentalno uske i psihičke. Studije su pokazale da se lovljeni poremećaji i danas se često poremećaji ishrane najčešće javljaju nazivaju i bolešću modernog drušna uzrastu od 12 godina, upravo na tva. Veliku ulogu u tome igraju mediji i prelasku u period adolescencije. Knji- društvo, način na koji usvajamo nerega Jasminke Petrović je tada na mene alne, fotošopirane reklame, koje nam ostavila snažan trag, ali nisam mogla na podsvesnom nivou šalju poruku da ni da zamislim koliko će mi značiti to- naše telo ne ispunjava uslove da bukom odrastanja i koliko često osećam demo srećni ukoliko ne konzumirapotrebu da joj se vratim.

mo određeni proizvod, poput aktera

tih reklama. Uz to ne treba zaboraviti za identitetom i period kada se slika ni ulogu društvenih mreža koje nam o sebi značajno menja, a nivo samou većini slučajeva pružaju upravo to. vrednovanja opada. Nagle promene, Lažnu sliku, konstantno upoređivanje fizičke i psihičke treba uklopiti u novoi hranjenje nesigurnosti.

nastalu sliku o sebi. U društvu u kojem živimo to nije lako, zar ne?

Želela sam da uticaj društvenih mreža predstavim kao nametanje visokih i Interpersonalni odnosi, odnosi sa okonerealnih standarda, ali ipak, standard linom izuzetno su važni u ovom periopredstavlja nešto što želimo dosti- du traganja za identitetom i prihvataći, zar ne? Kada malo bolje promislim nja sopstvenog tela. U trenutku kada o tome, najpre bih uticaj društvenih se sve poljulja, kada si gotovo ubeđen mreža definisala kao nezdrave i snaž- da Ti kao takav nikad nećeš biti dovone predstave koje hrane tu zmiju u sto- ljan, vredan pažnje i ljubavi. Ne znam maku. I naposletku, kada vratim film da li taj gubitak ravnoteže proizilazi iz svog srednjoškolskog puta, uviđam kolektivnog nezdravog odnosa prema koliko sam se hranila upravo tim ne- mentalnom zdravlju ili proteže svoje zdravim predstavama i nerealističnim korene dublje od toga. Zasigurno je slikama o sebi. Čini vam se da ste do da su faktori brojni i kompleksni, od tog perioda bili nezaustavljivi, i kao da socijalnih do genetskih. Moje mišljese jednog jutra bunovni probudite bez nje, vođeno iskustvom i materijalima snage i volje da učinite bilo šta. Kako obrađenim na fakultetu, jeste da dalepronaći reči za druge kada ni sami sebi ko veći uticaj na formiranje slike o sebi ne umete da objasnite? Zaista tada je ima neposredno okruženje, odnosno najeksplozivniji period promena.

porodica i vršnjaci. Kritike, pritisci i očekivanja koje nam okruženje name-

Period adolescencije predstavlja pe- će, kao i socijalna komparacija sa druriod kada je vodeći problem potraga gima, imaju veliku ulogu u stvaranju

152 jun

slike o sebi. Čini mi se kao da govori- podrška i empatija, jeste da osluškujemo o začaranom krugu iz kog deluje mo i budemo pažljivi. Možemo se eduda je nemoguće izaći.

kovati, istražiti koja stručna pomoć je odgovarajuća, biti prijatelj sebi.

Mentalni poremećaji se često široko definišu, kao ponašanje ili emocio- Cilj ovog teksta nije bio navesti porenalno stanje koje uzrokuje da pojedi- mećaje ishrane ili postavljati pitanje nac veoma pati i brine i čije ponašanje važnosti ovog poremećaja. Cilj ovog može biti samoporažavajuće, autode- teksta je da o poremećajima ishrane struktivno ili neprilagođeno tako da počnemo da govorimo, podelimo naša utiče na odnose tog pojedinca sa dru- iskustva i naučimo jedni od drugih. I gima. Ono što možemo učiniti za sebe nadam se i želim, da takvi razgovori i ili za dragu osobu kojoj je potrebna učenja nikada ne utihnu.

153

Kolumna Piše: Milica Bojović @devojka__od_papira

Postoje datumi za koje smo vezani zbog Mesec u kom počinje leto, raspust, kudragih osoba, ali postoje i čitavi meseci panje i sunčanje, podseća me na novi i godine koji nam govore to jedno ime. početak. Verovatno zbog putovanja i Satkana od emocija, mislim da sam se odlazaka na mesta gde počinje avantu„pretvorila u dušu i lebdim“. Katkad me ra. Gde vetar raznosi mirise, a lepršavi poremete svakodnevna dešavanja, ali kimono leprša poput krila. Razdragana pragu treće decenije, uveliko sebe no, veselo. Ritam vođen energijom je učim tome kako biti iznad svega. Iznad onaj koji se ne ponovi dva puta. Kao negativnog, toksičnog. Iznad onoga što moja zaštitnica milog imena. Poštone želimo da budemo. „Kada gledate vana kao boginja koja umnožava, štiti dugo u more, počinju da vam nedosta- narod i gradove, pomaže vojsci u ratu, ju ljudi. Kada gledate ljude, počinje da ona je pre svega simbol žena. Zaštitnivam nedostaje more” – tako bi rekao ca nevesta, braka, plodnosti. Plod divlje Haruki Murakami ono što bih ja defi- smokve je simbol njene ženstvenosti i nisala kao čovekovu zaludnu potrebu njene jedinstvenosti, a dijadema, skripza savršenstvom. Budimo realni, a ne ta i munja koje su predstavljene kao savršeni. Mašta je takođe realnost, ne- njeni saveznici, oličenje su moći i mumojte se slučajno zavarati tuđim ube- drosti. Po njoj je ovaj mesec dobio ime, đenjima.

a ona je bila boginja rimskog panteona, hrama svetih bogova. Ćerka Saturna i

Junona, Mokoš, Sveta Petka. Kad neko žena vrhovnog rimskog boga Jupitera. na svoja pleća primi teret, a pod rebra sakrije sve teskobe i hoda sa osmehom Volela je cveće i bašta joj je nekada bila na licu, to znači samo jedno. To nije rascvetana. Od mirisa koji krase proobičan čovek, to je neko ko je rođen stor, do onih hranljivih koji su bili neda bi bio uzvišen. Božanstva su nam zaobilazni u mom odrastanju. Nikada poznata, ali tako daleka. Neotkrivena, prskanih. I opstajali su! nedodirljiva.

155

Čini mi se da je stvarnost nekada bila Mokoša. Do nje sam došla preporukom mnogo zdravija. Iznova i iznova premo- prijatelja, da bih shvatila da delimo tavam snimke ’93. Sve je šareno! Gar- mnogo toga, ali i došla do inspiracije deroba, biljke, ljudi, osmesi.. Tek pokoja mi je baš u tom času bila potrebna. neki automobil parkiran na trotoaru. Ako ste i vi čuli za Milicu Mokošu onda Jedan plavi Tomos u dvorištu, prugaste, znate o kakvoj vrsti prirodne lepote gosunđeraste ležaljke. Kasnije na traci, vorim, dok je Mokoš(a) nešto sasvim kupanje u teget-plavoj Moravi i zlatna neobično. U mitologiji istočnih Slovena, jabuka u maloj ruci.

ona je boginja plodnosti, ženskih poslova, pogotovu predenja.

Postoji toliko stvari koje povezuju potpune strance. Poput imena, intereso- Dovoljna je jedna reč da me vrati u prošvanja i ljubavi prema domaćem.

lost. Sećam se pune sobe žena i još veće količine vune pored svake od njih. Češljali su je i pripremali, uglavnom za jastuke i džempere. Nit koja se rasteže naokolo, ostala je uspomena na druženja radi održavanja zdravih odnosa sa komšijama i prijateljima. U prostoru je dominirala boja oraha, a na policama su se presijavale male ikone. Jedna je posebno otvorila moj fokus. Stajala je uspravno i jedina se videla cela, desne ruke podignute u visini grudi, držeći brojanicu, a leva je imala krst i grančicu mirte, za koju se smatra da je rajska i lekovita. Sveta Petka.

156 jun

Ona me i dan danas u koraku prati. Za- Svete Petke. Svaki put mi korak zadrhti štitnica Hrišćana, žena i velika podviž- pod tom kaldrmom. nica. Ime je dobila po petku, danu kada će se 2016. desiti najveći preokret mog Trešnjar nije onaj koji bere trešnje, ali ni života i gubitak svega zemaljskog što je onaj koji u njima uživa. Trešnjar je drupredstavljalo moju najčvršću vezu sa go ime za jun. Mesec u kom uspomesvetom.

ne trepere. Mesec u kom pucaju kriške pod oštrim nožem i zubima. Tortu me-

Zahvaljujući kneginji Milici, mošti Svete njam lubenicom. Kesu cegerom. Egej Petke, prenete su u Beograd, a putova- Jadranom. Vraćam se u prvobitni oblik le su od Carigrada do Trnova, pa preko i pronalazim se u svom staništu. NalaVidina do Kruševca. Do Beograda i opet zim mir u samoći, svakodnevnoj rutini iz Beograda. Danas se, na Kalemegda- i obavezama koje do detalja isplaniram nu u crkvi Ružica nalazi čestica moštiju i ispišem u planeru. Osećam zadovoljstvo zbog organizovanosti i produktivnosti. Spremam se za njen rođendan na veliki praznik. Vidovdan. Ruža u dvorištu više nema, kao da je ona sa sobom odnela sve, ali joj često odnesem poneku uz sladoled od vanile u kornetu. Čovek kada ostane sam puno toga nauči. „Da su fizički izgled i telo važniji od duše, ne bi se duša uzdizala ka nebesima, a telo zatrpavalo u zemlju“.

157

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net