Plezir magazin #82 by Plezir magazin

SEPTEMBAR 2020.

BROJ 82

Uvod Pre 7 godina rodio se jedan SAN. San o tome da može drugačije. San da mora da postoji još ljudi kojima se ne dopada slika koju masovni mediji šalju svakodnevno. Ljudi koji žele da čitaju i razmišljaju o drugačijim temama, ljudima i konceptima življenja. San o tome da neljubaznost, bezobzirnost, umanjivanje i sputavanje drugih ne mora biti put do karijernog uspeha. San o tome da vrednosti koje delimo mogu biti faktor ujedinjenja najrazličitijih karaktera. San o tome da rast zavisi isključivo od naše spremnosti da se posvetimo zadatku, ostanemo radoznali, neopterećeni sujetom i otvoreni za kontinuirano učenje. San o tome da će jedna lepa reč kao što je PLEZIR otvoriti vrata sadržajnijem i kvalitetnijem životu, trajnim prijateljstvima i novim iskustvima. Sedam godina kasnije taj san i dalje sanjam i živim iz meseca u mesec zahvaljujući vama koji nas čitate i podržavate i svima vama koji ste deo PLEZIR tima koji deli moju viziju i vrednosti.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin 2

septembar

Sadržaj EKO DIZAJIN 7 godina 7 asocijacija: Plezirska rođendanska rekapitulacija

006

Pletivo by Plezir

118

KNJIŽEVNOST Plezir rođendan

Kratke priče za dugo razmišljanje 016

130

ŽIVOTNI STIL Onlajn špartanje - Teodora

Darja Ljevina 024

MODA

DIZAJIN

Moda Iris Apfel More is more and less is bore

Jelena Vučićević 034

138

146

KOLUMNA Online špartanje – Nina

040

DIZAJIN 3 Days of Design

050

Predstava koja se odigrala u svačijoj glavi ZDRAVLJE O samoći i usamljenosti sa psihoterapeutom Milanom Damjancem

KULTURA

ZDRAVLJE

Papir od iscepanih farmerica u estonskom muzeju Tajpa

Stigmatizacija korisnika psihijatrijskih usluga

058

HRANA

ŽIVOTNI STIL

VAGAŠI - ulazak u raj

REZILIJENTNOST - snaga u nama 066

NEGA

MODA

Young face spa

#SECONDHANDSEPTEMBER

ZELEN-ish BY GOURMANA

KOLUMNA

Ostaci hrane i osnove kompostiranja

Kada ćemo se zaceliti?

FOTOGRAFIJA

ZDRAVLJE

Nada Vojinović: Normalno sve što je prirodno

Ignjat Semelvajs spasitelj majki

094

ŽIVOTNI STIL

ZDRAVLJE

Pričaj mi o… seksu

Drenjina - zaboravljeni eliksir drevne šume

106

166

176

184

192

074

084

156

200

204

210 3

redakcija 4

Teodora Kovrlija

Nina Simonović

Milena Goševski

Andrijana Kovrlija

Ljiljana Maletin Vojvodić

Sofija Mirčetić

Sara Savčić

Bojana Đuričić

Aleksandra Nikolić Merima Aranitović

Vesna Belušević

Marko Vajović

DejanaVukadinović

Anđelija Popović

Andrea Sigmund

Milica Desnica

Milica Antić

Ana Vlatković

Teodora Janković

Dušan Jurić

Plezir

septembar

by Plezir

Pletivo

SEDAM

GODINA

Plezirska roÄ&#x2018;endanska rekapitulacija

Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

septembar

Nina SimonoviÄ&#x2021; @nina.simonn

Zaigrajmo igru asocijacija!

ASOCIJACIJA

a a

SEDAM

TEODORA KOVRLIJA Kako ne bih otišla u širinu i zadržala se na asocijacijama, dala sam sebi maksimum od 5 sekundi da razmislim o svakoj kategoriji.

Film

Zidovi koji nas dele (Medianeras) Komšijski prozor (The Neighbors’ Window).

Miris

Byredo Gypsy Water (miris koji bih volela da sam stvorila), miris gorke pomorandže, miris mora miris slatke šljive u pekmezu sa čokoladom, miris tek odštampanih novina miris zemlje

septembar

Knjiga

Atlas zabaÄ?enih ostrva Judit Ĺ alanski

Putovanje Jug Italije kasno u avgustu.

Pesma

Plezir pesma dana

Hrana Hrskave lignje u maloj taverni u Karlobagu, vreli langoš s pavlakom na buvljaku u Budimpešti u 6 ujutru, mamina pita s višnjama, sir od indijskog oraha i slanutka s tartufima, sladoled od pistaća, lemonćelo

Hobi/veština Vajanje,

izrada sveća od sojinog voska, jestiva baštica na mojoj terasi

NINA SIMONOVIC Film

„Od 5 do 7” (2014). Dirljiva isprepletanost ljubavi i iskonske potrebe svakog pisca – da ispriča svoju priču toj jednoj osobi, praćena jednostavnim ali ponekad bolnim istinama o životu i odnosima dvoje ljudi.

Miris

Miris knjiga u skrivenim antikvarnicama. Miris ulica Kopenhagena posle kiše u oktobru. Miris moskovskog metroa. Miris užarenog betona u Bangkoku na više od 45C.

Knjiga

Džon Stajnbek „Istočno od raja” (prvi put sam je pročitala ove godine). Jadranka Milenković „Heteros”, ako biram knjigu objavljenu u poslednjih 7 godina.

septembar

Putovanje

Hranim dušu i radoznalost putovanjima pa ću se potruditi da izdvojim samo ona najupečatljivija iskustva do sada: Kopenhagen kao moja najveća ljubav. Bele noći u Sankt Peterburgu. Upoznavanje sa budizmom na Tajlandu. Toskana za dokolicu ispunjenu ultimativnim hedonizmom.

Pesma

Ipak moram da izaberem ceo jedan album, i to „Fine Line” od Harry Styles-a. Eargasm od prve do poslednje note i možda najbolje što pop-rok trenutno nudi.

septembar

Hrana

Toskansko vino i eksplozija ukusa tajlandske kuhinje koju samo lokalci znaju da „ubodu”.

Hobi/veština

Prelazak na plant-based ishranu kao jedna od najboljih odluka koju sam donela za svoje zdravlje u poslednje vreme, te shodno tome podrobno učim o benefitima namirnica i još više uživam u kuvanju!

Plezir roÄ&#x2018;en

dan

13.09.2020. 16

septembar

KOJA JE TVOJA PRVA ASOCIJACIJA NA PLEZIR MAGAZIN?

NA ŠTA TE REČ PLEZIR ASOCIRA I KOJI JE TVOJ DNEVNI PLEZIR?

Milena Goševski 1. Asocira me na veliki trud i ljubav.

KOJA JE TVOJA PLEZIR ŽELJA ZA PREDSTOJEĆI PERIOD?

Andrijana Kovrlija 1. Pre 7 godina usamljeno ostrvo kulture,

2. Moj dnevni plezir bi bio mir i vreme lepih vesti i ekologije na internetu (na samo za sebe.

našem govornom području). Danas:

3. Pleziru želim mnogo fantastičnih ljudi sve to isto samo još stamenije i malo koji pišu za njega i bivaju intervjuisani. manje usamljeno. Sebi: Konačno kućicu na moru (kao i 2. Doručak. Priprema i jelo uz muziku. obično)

Bez ometanja. :) 3. Smisliću još. 17

Sara Savčić

tiku, borba za humaniji pristup svakodnevnom životu. Može se reći da sa ovim časopisom ponovo doživljavaju

1. Prvo pomislim na lepotu, prirodnost i procvat ideje za koje smo mislili da optimizam. Na sve divne ljude i njihove polako odumiru. priče pune nade, dobrote i motivacije. 2. Reč plezir svakako asocira na odreNe mogu a da ne pomenem da me Plezir đenu vrstu zadovoljstva koju sami sebi takođe asocira na divne prijatelje koje priređujete ili to za vas čine neki vama sam stekla tokom prethodnih godina u bliski ljudi. Za mene plezir predstavlja apsolut, nešto što ničim nije uslovljeno,

okviru same redakcije.

2. Sama reč me asocira na uživanje u nešto što je potpuno savršeno. malim stvarima i ritualima. Podseća me 3. Ako me pitate šta želim Plezir magada život ne treba da shvatam previše zinu, želim mu još čitalaca jer će to biti ozbiljno i da ne zaboravim kako treba znak da se mi kao društvo krećemo u da se opustim. Moj dnevni plezir je sva- smeru sveopšteg progresa. Ako vas kako onaj prvi srk kafe ujutru, ali i duga zanima šta bi za mene predstavljao plepredvečernja šetnja uz omiljenu plej- zir, moram da kažem da bi me solidarlistu ili neki zanimljivi podkast koji sam nost sa siromašnima i potlačenima veoma obradovala. Ukidanje bilo kakvog

otkrila.

3. Moja želja je jedna lepa, umereno vida eksploatacije i uspostavljanje topla, zdrava i bezbrižna jesen. To mi rodne i svake druge ravnopravnosti mora biti ultimativni cilj.

je za sada sasvim dovoljno.

Marko Vajović

Merima Aranitović

1. Za mene prva asocijacija na magazin 1. Lakoća i jednostavnost u komunikaza koji povremeno pišem predstavlja ciji. Radost pripadanja timu koji stvara neverovatna upornost, a tu bih dodao čaroliju zvanu Plezir magazin. Opušten još i kreativnost, inovativnost, ekološka pristup, poštovanje ličnog stila i afiniosvešćenost, istančani smisao za este- teta. Iščekivanje svakog novog broja – 18

septembar

Ljiljana Maletin Vojvodić

istim intenzitetom kao i pre šest godina kada smo započele saradnju. Uživanje u prelistavanju i onom elektronskom zvuku koji imitira šuštanje strana.

Zahvalnost na posvećenom obostra- 1. „Rečnik zaljubljenika u sitna zadonom odnosu.

voljstva” Alena Šifra

2. Novi svetovi i sjajne teme, novi 2. Asocijacija: Blagi naklon; arhaičan pogled na poznate stvari. Sjajna ekipa i gest naklonosti. žal što nemam sve brojeve u papirnom Dnevni plezir: Lavazza filter - kafa iz omiizdanju. Asocira me na radost. Na osećaj ljene šolje. U zavisnosti od putovanja i da ste nekog usrećili. Učinili mu plezir. uspomena šolja se menja. Trenutno je Na vremena kada je sve bilo drugačije to Bookino, keramičko, crveno lonče, – na ono što bismo danas mogli nazvati koje sam dobila na poklon. Na njemu slow lifestyle. Asocira me na lepotu, su Dositejeve reči: „Knjige, braćo moja, uređenost. Što bi rekli – Plezir je uvek knjige, a ne zvona i praporce.” feš.

3. Da, najzad, vidim Njujork.

3. Moj dnevni plezir je moja žuta fotelja

Vesna Belušević

pored prozora u kojoj pijem jutarnju kafu, u tišini, spremajući se za početak dana. Trenuci mira i tišine otkinuti od

haosa. Moj plezir je nega i briga o mom 1. Lepi tekstovi upotpunjeni lepim slicveću. Večernji rezime proteklog dana s kama i beg od neprijatne stvarnosti. voljenom osobom. Dnevne rutine i spori 2. Na opuštanje i mir. Moj dnevni plezir sati. Plezir želja ima mnogo. Zdravlje. je rano mirno jutro uz dobru knjigu ili Mir u dušama svih nas kao preduslov za Duolingo-aplikaciju za strane jezike. ostale želje. Kućica kraj Dunava. Vreme 3. Najveća mi je želja da se oslobodimo za pisanje. Vreme za drage osobe. Lepa AV i njegovih prišipetlji (na žalost neće putovanja. Praktikovanje holističkih biti uskoro), da se oslobodimo korone i tehnika – Bahovih kapi i još ponešto... paranoičnih sklonosti oko novonastale Srećan rođendan

♥

situacije u celom svetu. Plezir želja mi je da pronađem lepo me19

sto gde mogu da uživam u svim bojama 2. Reč plezir me asocira na jutarnju kafu, a moj dnevni plezir je kad mogu

jeseni.

Milica Antić

da radim stvari bez nekog plana. 3. Moja želja za predstojeći period je da se stvari unormale koliko god je to zapravo moguće da bih mogao da

1. Mene Plezir asocira na zelenilo, na odem do mora. svež vazduh i tople zagrljaje. Plezir je jedini magazin, i blog, kome se redovno vraćam, i kada god me nešto zanima,

Dejana Vukadinović

bilo da je vezano za ekologiju, održivost ili mi je samo potrebno da me neko 1. Plezir magazin me uvek asocira na potapše po ramenu, sasvim sam sigur- nešto ušuškano i prijatno. Kao kada se na da će mi Plezir pružiti odgovore ili vratite kući sa nekog dalekog putovautehu.

nja, pa vas obuzme neki osećaj miline

2. Sada je jako teško da se reč plezir i topline. To je nešto lično i vaše, što se odvoji od magazina, ali dnevni plezir za iz godine u godinu samo intenzivira. mene je čitanje, i jako me frustrira kada 2. Plezir kao izraz me uvek asocira na ne mogu da postignem da dovoljno neki gušt ili merak što bi naši stari rekli. čitam.

Paralelno sa tim stvara mi se u glavi

3. Na predstojeći period je u ovih ne- slika Toskane koju smatram predelom koliko meseci baš teško gledati pozitiv- uživanja. Plezir je svojstven i jedinstven, no, ali plezir bih pronašla u stabilnosti. unikatan za svakog od nas, pa mislim

Aleksa Mitranić

da je u tome draž ove reči. Moj dnevni plezir je muzika, odnosno slušanje muzike obično u večernjim satima. Od pre nekoliko nedelja to je poprimilo novi

1. Asocijacija na Plezir magazin mi je oblik – slušanje muzike na gramofonu, uvek „nešto drugačije, ali pre svega koje daje posebnu draž i emocije ne lično”.

septembar

samo melodiji nego i osećaju koji se uz

melodiju javlja. 3. Malo viĹĄe ljubavi, a manje stresa. ViĹĄe sitnica u kojima Ä&#x2021;e se uĹživati, a znatno manje onih zbog kojih Ä&#x2021;emo morati da

Dragana IliÄ&#x2021;

se nerviramo. ViĹĄe poĹĄtovanja i razumevanja i viĹĄe situacija u kojima Ä&#x2021;ete se oseÄ&#x2021;ati udobno i prijatno.

Sofija MirÄ?etiÄ&#x2021;

1. Tople reÄ?i, nove informacije, kreativnost, jedinstvenost. Asocira me na ljubaznost, neki lep gest. 2. Moj dnevni plezir je osmeh.

1. Trenutak kada sam poÄ?ela da piĹĄem

3. Ĺ˝elja mi je da osluĹĄkuje i da traje.

za ovaj izuzetan Ä?asopis. Tako sam sa

Ana StamboliÄ&#x2021;

duĹžim staĹžom saradnika imala prilike da vidim evoluciju Plezira kroz godine, i ne mogu biti zadovoljnija ĹĄto sam deo tako kvalitetne zajednice kreativnih

1. ProleÄ&#x2021;e, cvetanje, promena, priroda,

ljudi.

Ĺživot...

2. Ponekad se iznenadim koliko ljudi

2. Na odmor, na razonodu, na radost

ne zna ĹĄta reÄ? plezir znaÄ?i. Za mene je

Ĺživota. Moj dnevni plezir su knjige,

to pisanje dnevnika uz kafu i muziku,

muzika, ples, kuvanje, priroda...sve to

svako jutro, veÄ&#x2021; ĹĄest godina.

u kombinaciji je pravi plezir mix.

3. S obzirom na to da sam svedoÄ?ila

3. Da svi savladamo umetnost dokolice,

velikom napretku Plezira skoro od po-

zadovoljstva. Da se okrenemo Ĺživotu i

Ä?etka, i da sam se zajedno sa Ä?asopisom

jedni drugima....I da se volimo snaĹžno,

i ja izmenila i prerasla mnoga ranija inte-

jer jedino to je vaĹžno...

resovanja i fokus prebacila da bitnije

đ&#x;?&#x20AC;

đ&#x;?&#x17E;

â?¤ď¸?

teme, mogu da poĹželim da nastavimo da rastemo ovim tempom i kvalitetom.

DuĹĄan JuriÄ&#x2021;

Andrea Sigmund 1. Raznolikost. â&#x20AC;&#x17E;Kopanjeâ&#x20AC;&#x153; po nepoznatom i veÄ?ito istraĹživanje. Brejnstorming. UÄ?enje. Lepota detalja i (ne)ispriÄ?anih

1. Mir i popodne.

2. Na dobar espresso, sladoled i cigaru. priÄ?a. I naravno sve to stilizovano.

2. Sama reÄ? asocira me na ĹĄoljicu kafe uz

3. Da ĹĄto pre postane odrĹživo komer- parÄ?e kolaÄ?a u Parizu... dok je ovih dacijalni magazin.

â?¤

na moj plezir svako mahanje repom

Aleksandra NikoliÄ&#x2021;

mog novousvojenog maliĹĄana, po imenu Koko â&#x2122;Ą. 3. Ĺ to viĹĄe vikend putovanja, za poÄ?etak, i otkrivanje novih mesta!

1. AutentiÄ?nost, inovativnost, sloboda,

Ana VlatkoviÄ&#x2021;

hrabrost. 2. Na uĹživanje u intimnom momentu za koji prepoznajem da je meni vaĹžan i

da me hrani pozitivnom energijom, ma 1. Prva asocijacija na Plezir je Dunja ĹĄta god to bilo.

JovanoviÄ&#x2021; na coveru.

đ&#x;&#x2DC;&#x201A; Ĺ alu na stranu,

Moj dnevni plezir je ispijanje kafe u ra- prva asocijacija na plezir je Ä?ist prostor nim jutarnjim Ä?asovima, sama sa svojim za izraĹžavanje, neukaljan, potpuno mislima i nekom lokalu u kraju.

slobodan i ekoloĹĄki u svakom smislu.

3. Definitivno u kontekstu ove godine 2. Plezir - Ĺživot. Takav sam tip Ä?oveka Ĺželja mi je da svi budemo zdravi i men- da od svega pravim sebi plezir, i Ä?esto talno osnaĹženi za nove izazove.

koristim tu reÄ?. Ceo Ĺživot mi je plezir. 3. Ĺ˝elim vam joĹĄ veÄ&#x2021;i reach, da vaĹĄa prelepa poruka doÄ&#x2018;e do ĹĄto viĹĄe ljudi. I da ostanete baĹĄ takvi kao ĹĄto jeste.

â&#x153;¨

septembar

Bojana Đuričić 1. U moru površnih, instant internet

Teodora Janković

sadržaja zapravo je moguće naći magazin, koji se beskamatno, svrsishodno bavi stvaranjem. Bez ponavljanja. Bez komercijalnih, opšteprihvaćenih

1. Prva asocijacija na Plezir magazin komromisa i ulagivanja kulturno-zao- nežnost, pastelne boje i mala bašta stalom čitaocu. Moja asocijacija na pleurednice Plezir magazina, kakvu se zir su skladne boje i sadržaj u ritmu i nadam da ću imati jednog dana.

harmoniji. Moja asocijacija je praćenje

2. Reč plezir me asocira na gušt, a moj kalendara, i iščekivanje tih par dana dnevni gušt jeste prva kafa. Ništa ne kada ću moći da se igram sa Plezirom. može da zameni taj jutarnji miris.

2. Prva jutarnja kafa. Sumiranje, pret-

3. Plezir želja za predstojeći period hodnog lepog - dana, događaja, pića. jeste da proširim svoj fond znanja na Mir. Moj dnevni plezir je zasigurno – trotemu održivosti. Imam još jednu želju sed. Doručak ili kafa sa jednom Osokojoj dugo težim, mnogo veću, a to je bom na tom trosedu. Glednje crtaća ili da prihvatim i zavolim svoje telo!

samo razgovor. 3. Plezir želja - pre svega – istrajnost. Hrabrost I istrajnost. Moja najiskrenija že-lja je napredak. Želim da Plezir ne ostane ovakav, nego da bude još bolji, veći. Analogno, štampano izdanje i, zarad moje lične sreće i radosti, jos sto, šta sto – dvesta stranica preko!

ONLINE ŠPARTANJE Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Moje rođendansko online špartanje inspirisano je bojama, teksturama, interesantnim predmetima, odevnim kombinacijama i enterijerima u kojima bih mogla da se izgubim. Vintidž estetika, boje i dobra energija stvari koje poseduju priču, potraga za blagom skrivenim među kartonskim kutijama prašnjavih tavana i metalnih tezgi, uklapanje starog i novog donose radost i dobro raspoloženje. Upravo sve ono što se od rođendana i novih početaka očekuje. U jesenje dane ulazimo spremni i inspirisani.

@prosenkilde

septembar

@esmesdrawertoo

@fleamarketfab

septembar

@nomibis

@ragpepper

septembar

@renovatingthepinkhouse

@hillhousevintage

septembar

@bttywt

Moda

Tekst: Anđelija Popović @najlon_girl Fotografije: Ig: @iris.apfel Pinterest, GETTY IMAGES

Iris Apfel More is more and less is bore.

ako kreativnost može postati Najčešće interesovanja i sklonosti nanačin života i jedini način da se sleđujemo od roditelja. Ljubav prema živi?

Iris Apfel ima odgovor na to.

nakitu, Iris je nasledila od svoje majke. Ona bi joj govorila da ako ima samo jedan klasični komad koji može da kombinuje sa nakitom imaće nebro-

Za nju, starost je samo reč. U trenutku jeno mnogo kombinacija u ormanu. kada pišem ovaj tekst, ona slavi svoj Otac se bavio proizvodnjom stakla, što 99 rođendan. Pitam se, koje su joj ro- mu je donosilo saradnje sa vrhunskim đendanske želje.

dizajnerima enterijera, pa odatle eto i ljubav prema dizajnu.

Za osobu kao što je Iris, nije dovoljan jedan tekst. Da bismo opisali njenu lič- Iris je studirala istoriju umetnosti na nost i njen način života bila bi nam u Njujorškom univerzitetu. Pre pokrenajmanju ruku potrebna jedna knjiga tanja sopstvenog posla, pisala je za ili film. Doduše ni to nije problem, jer „Womens wear daily“ tzv. bibliju i knjiga i film o njoj već postoje.

mode. Radila je i za dizajnera enterijera Elinora Džonsona, kao i za ilustrato-

Iris je vrlo neobična pojava, žena koja ra Roberta Gudmana. je obeležila modu i dizajn XX veka, delom i XXI.

Zvaničan početak njenog putovanja kroz svet dizajna tekstila počinje osni-

Velike okrugle naočare, pregršt nakita, vanjem firme „Old world weavers“. vitalnost i duhovitost, to je prvo što mi Zajedno sa suprugom Karlom, sa kopada na pamet kad pomislim na ovu jim je provela 68 godina u braku, putomodnu gromadu. Verujem da je ve- vala je po svetu u potrazi za najlepšim ćina ljudi čula za Iris, a ako niste, evo i najređim starim tkaninama. pravog momenta da pročitate nešto o njoj. 35

„Old world wavers“ nastaje slučajno. „Old world wavers“ postavlja nove stanU potrazi za specifičnom tkaninom, Iris darde u izradi tkanina. Postaju najpoodlazi kod jednog proizvođača i po- znatiji proizvođači tačnih reprodukcija kazuje mu svoj nacrt koji je on ubrzo tkanina iz sedamnaestog, osamnaeuspešno sproveo u delo, a onda joj po- stog i devetnaestog veka. Ubrzo donudio i poslovnu saradnju. Dosta mu je bijaju prve velike poslove uređivanja bilo rada za druge i želeo je da pokrene enterijera. Njihov rad se može videti u sopstvenu prodaju. Iris i njen suprug privatnim kolekcijama poznatih ličnosti Karl prihvataju ponudu. Proizvodnja se (Iris ne može ni svih njih da se seti), mubrzo širi. Bračni par Apfel, zbog posla zejima, kao i u Beloj kući. Belu kuću su puno putuje svetom, pa tako ne treba uređivali za ukupno devet predsednika. da nas čudi njihova ogromna kolekcija ručno rađenih i vrlo retkih tkanina iz Ona kaže da sve ima svoju cenu, nekad čitavog sveta.

je to novac, vreme ili ljubav. Nikad ništa nećete dobiti ako ne preduzmete neku

Najveći tkački centri su bili smešteni u akciju. Parizu i Italiji. Česta putovanja Mediteranom, dovela su junakinju naše priče Godine 2005. gospodin Harold Koda, kudo novih, neverovatnih tkanina. Po tom rator muzeja modne istorije Metropopitanju naročito joj je bila zanimljiva Se- liten, uputio je Iris poziv za izlaganje verna Afrika, kako kaže, zbog geome- njene kolekcije nakita. Harold je imao trijskih oblika na tkanini, boje tih mesta ideju da cilj izložbe bude da se ljudima koje je posećivala kao i boje njihovih et- pokaže šta da rade sa nakitom i kako noloških predmeta su joj izgledale veo- da ga koriste. Prvobitna zamisao je bila ma sofisticirano i često je svoje emocije da se izložba nakita predstavi na pet povezivala sa njima.

stilizovanih modela na jednom departmanu muzeja.

septembar

Realizacija je izgledala malo drugačije. Često je umela da kupuje komade odeS obzirom na količinu garderobe koja će inspirisana umetničkim delima. Naim je poslata, izložba je brojila 86 au- ročito se divila Matissu i njegovim botfita od pristiglih 300. Umesto jednog jama na slikama. Komade poput Dior departmana, izložba se održala u celo- kaputa, Versace kompleta iz osamdesekupnom muzeju. Ime izložbe je simbo- tih godina je uparila sa delima Matissa. lično bilo Rara avis ili u prevodu „retka ptica“.

Za Iris se slobodno može reći da je žena kontrasta. Ona poznaje istoriju mode

Iris stil opisuje najpre kao postojanje verovatno bolje nego mnogi modni stava. Dizajn vidi kao put za lično izra- urednici. Kroz karijeru, družila sa brojžavanje. Ona voli vintage stvari, i u kući nim dizajnerima, ali sebe nikad ne nai na sebi i čest je posetilac second hand ziva fashion personom. prodavnica. U njenom ormanu možete pronaći stvari koje su koštale od neko- U jednom intervjuu je nagovestila: „Ja liko dolara do nekoliko desetina hiljada nisam fashion persona i jako sam se dolara. Smatra da ne postoji ništa što brinula da će me proglasiti baš njom, je in ili out, a i danas nosi haljinu koju što smatram da je gora sudbina od je nosila pre šezdeset godina. Dobri ko- smrti.“ madi traju zauvek!

Evo šta Iris kaže o modi i stilu: Nemam pravila, zato što bi ih stalno kršila, a to je gubljenje vremena. Želim da budem ja, a moda je samo mali delić mog života. Bolje biti srećan nego dobro obučen. Moda se može naučiti, ali stil ne. Stil je u DNK. Izrazi se, neće te pokupiti modna policija. More is more and less is bore. Smatram da je svet jako siv, potrebno nam je više boja. Tri reči koje opisuju njen život: Only one trip. Izražavanje sebe kroz stil je osnovna ljudska potreba u suprotnom se gušite. Moda je ogledalo društva, kao rezultat toga moda je postala gotovo kao uniforma. Recept za dug život: „Radim ono što volim“ Morate da proučavate sebe da naučite ko ste, šta volite i kako se osećate u tome.

septembar

Kaže da u životu nikada nije imala bi- napisala je knjigu Iris Apfel „Slučajna znis plan ili bilo kakav plan, već je uvek ikona“, dobila Barbi lutku po svom liku, bila otvorena za nove prilike. Tako je a Instagram nalog joj ima 1,5 miliona dobila svoju prvu naslovnu stranu sa obožavalaca. 95 godina, dve godine kasnije potpisuje prvi modeling ugovor za kuću IMG, Da li i vi živite život po svojim pravilima?

ONLINE ŠPARTANJE Pripremila: Nina Simonović @nina.simonn Fotografija naslovna: Normann Copenhagen @normanncph

septembar

Inspiracija za ovomesečno onlajn špartanje dolazi iz meni drage Skandinavije, tačnije njihovog pristupa dekoraciji životnog prostora. Ponesena utiscima sa ovogodišnjeg dizajn festivala „3 Days of Design“ u Kopenhagenu (detaljnije o tome na stranicama nakon ovog članka), poželela sam da podelim sa vama neke od svojih omiljenih Instagram profila čiji je akcenat na enterijeru, dizajnu nameštaja, osvetljenja i dekora. Pored zvaničnih profila proizvođača nameštaja i dizajnera, tu su i profili danskih blogera koji dele svoju strast prema uređenju prostora kao i onih koji rado „apsajkluju“ sve one vintidž komade nameštaja koje nalaze na lokalnim buvljacima. Verujem da lakoća i prozračnost prostora koja prati skandinavski dizajn prija mnogima, a još jedan plus je što se veoma lako uklapa sa ostalim stilovima. Radujem se da čujem koji su vaši favoriti!

@framacph

septembar

@femte.til.venstre

@newworksdk

septembar

@_mernee

@normanncph

septembar

@londogmussehuset

@skagerak

septembar

@_our_new_home_

Dizajn

Tekst: Nina SimonoviÄ&#x2021; @nina.simonn Fotografije: Press; @3daysofdesign

vakog proleća Kopenhagen po- i uvek uspevaju da sagledaju širu slistaje centar u kome se prezentuju ku, te se svake godine čak i kroz dizajn najnovije ideje i rešenja u oblasti bave onim mnogo bitnijim temama (da

dizajna – nameštaja, enterijera, osvet- se podsetimo, Danska se obavezala da ljenja, dekora, održivog načina života – će smanjiti emisiju gasova za 70% do tokom 3 dana na godišnjem danskom 2030. i postati potpuno carbon-neutral dizajn festivalu poznatom pod nazivom do 2050. godine). Ovogodišnjaetema 3 Days of Design. Ove godine događaj festivale su bile goruća svetska pitanja je održan nešto kasnije zbog pandemi- poput održivosti, cirkularne ekonomije, u periodu od 3. do 5. septembra.

je, spašavanje planete; klasičan dizajn sa savremenim obrtom koji je bitan

Reči „dizajn” i „danski” ili „skandinavski” modernoj publici uz brojne nove ideje su odavno postale sinonimi, pa mnogi i lansiranje proizvoda mladih dizajnena pomen skandinavski dizajn zamišlja- ra koji preispituju način na koji danas ju isključivo svetle, minimalističke pro- živimo sa dizajnom. Sve je to bilo prestore uz vrlo malo detalja u belim i/ili zentovano na izložbama i panelima na tonovima prirodnog drveta. Nije da tu kojima su izlagali eksperti kao i brojni nema (malo) istine, Danci svakako vole artisani koji su nam predstavili svoju jednostavnost i prozračnost prostora, umešnost. Zvanični poster, odnosno ali njihov dizajn je mnogo više od toga: grafički identitet ovogodišnjeg festivala zavodljive forme nameštaja, akcento- potpisuje švajcarsko-argentinski umetvane boje i bogati tonovi, praktičnost nik Alfredo Haberli, koji je temu cirkuprimene ali i vesela, pomalo suzdržana larne ekonomije predočio kroz svoj apvrcavost linija – sve ono kakva je ina- straktni izraz. če i srž Kopenhagena. No, Danci kao

septembar

3 Days of Design je nastao pre sedam godina zajedničkom inicijativom 4 lokalna brenda: Montana, Erik Jørgensen, Anker & Co, and Kvadrat. Već tokom ovogodišnjeg festivala, profesionalci na ovom polju ali i sve dizajn entuzijaste su imali priliku da posete više od 200 izložbenih prostora širom Kopenhagena. Posetioci mogu da odu iza scene, ćaskaju sa dizajnerima, uđu u inače zatvorene delove izložbenih prostora ili čak u kancelarije brendova, a sve to u cilju razmene iskustava, priča i inspiracija, što je i draž ovog festivala. Planiranje poseta je znatno olakšano jer festival ima svoju aplikaciju koja pomaže u ličnoj organizaciji posetilaca, ulaznica za sve ove prostore košta simboličnih 100DKK (~13€) a u nju je uključen i besplatan prevoz za sve vidove gradskog transporta u Kopenhagenu tokom trajanja festivala.

septembar

Širok dijapazon izlagača svake godine obuhvata kako brendove mladih dizajnera koji tek traže svoje mesto pod reflektorima, tako i već dobro utvrđene dizajnerske kuće velikih imena. Samo neka od imena koja su ove godine pobrala simpatije publike su ATBO, Montana Furniture, Muuto, TAKT, kao i stari miljenici danske dizajnerske scene Fritz Hansen, Georg Jensen i Fredericia Furniture Showroom koja vam se već predstavila na stranicama Plezira prošle godine. Naredno izdanje 3 Days of Design je planirano za maj 2021. godine. Eto savršene prilike da se iz prve ruke uverite zašto je toliko ljudi zaljubljeno u danske elegantne forme i jednostavnu funkcionalnost nameštaja na festivalu koji prikazuje ono najbolje na lokalnoj dizajn sceni, ali i da osetite puls Kopenhagena i njegov šarmantni karakter.

septembar

Kultura

Papir od isce-

-panih farmerica u estonskom muz

zeju Tajpa

Tekst i foto: Ljiljana Maletin VojvodiÄ&#x2021; @lilydragwriter

Da li znate da sami možete napraviti posetiocima. Tajpa muzej je smešten papir od parčića stare pamučne maji- u nekadašnjoj fabrici obuće, u blizini ce, slame ili bambusa i, na njega, ruč- popularnog Aparata (Aparaaditehas), no utisnuti tekst ili crtež koristeći sta- džentrifikovane fabrike iz sovjetskog ru Gutenbergovu presu? Upravo takvo doba u kojoj su se zvanično proizvodili iskustvo ćete steći ako posetite Tajpa rajsferšlusi i kišobrani, a krišom delo(TYPA) muzej štampe i papira, i drugi vi za vojsku. U njemu se nalazila i Tajpo veličini estonski grad, Tartu.

pa, a tamo je i dalje knjižara Farenhajt 451° (Fahrenheit 451°), sastavni deo

Uprkos misiji da od zaborava sačuva muzejskog koncepta, u okviru kojeg analogne, tradicionalne načine štam- funkcioniše i rezidencijalni umetnički panja i postupke ručne izrade papira, program, na čiji poziv sam, uprkos neovaj studio−muzej, nastao pre nekih zavidnoj zdravstvenoj situaciji u vezi sa desetak godina kao volonterska inici- korona virusom, a zahvaljujući posebjativa nekoliko entuzijasta, nikako nije nim dozvolama estonskog Ministarstva tradicionalan, jer posebnu pažnju po- inostranih poslova, ovoga leta boravila svećuje ekologiji, reciklaži i interakciji sa u Tartuu.

septembar

Tajpa muzej poseduje zavidnu kolek- studentkinja iz Srbije, Jelisaveta Džigurciju starih štamparskih mašina i alata, ski) uz kupljenu ulaznicu organizuju i veliki izbor drvenih i olovnih slova, stu- stručno vođenje. Interesantno je i da dio za grafiku, umetničku izložbenu ga- će vam muzej pokazati ne samo volonleriju, papirnicu u kojoj se mogu kupiti teri već i glavni menadžer, dizajner ili ručno izrađeni, originalni i specijalno knjigovođa, jer čini se da Estonci, poput dizajnirani proizvodi od recikliranog i Skandinavaca, nisu robovi hijerarhije. ručno rađenog papira. Poseduje čak i Nakon što vas upoznaju sa istorijom sopstvenu staklenu baštu u kojoj uzga- nastanka štampe, kolekcijom slova, rajaju povrće.

zličitim mašinama za štampanje, štamparskim presama, umetnošću savijanja

Ovaj muzej zaista nije onakav kakav papira: origami, kirigami i miura, načinibismo po definiciji očekivali da bude, ma povezivanja i slaganja teksta u knjijer nekoliko vekova stare štamparske gu i sami možete da napravite nekoliko mašine i prese i dalje su u upotrebi. stranica papira ili odštampate analogni Za svakog posetioca, mladi uposlenici grafički print. i volonteri (među kojima je trenutno i

Kako je volonterizam u osnovi muzej- Iako je mnogo skromniji od njega, muzej skog koncepta, volonteri izrađuju i pro- štampe i papira ima svoj šarm, pogotodaju ulaznice, razvrstavaju alate, slova vo za onog koga interesuju književnost i antikvarne knjige, štampaju grafike, i umetnost. Zato deluje logično, što je pomažu u postavci izložbi, fotografišu, baš Tartu, inače univerzitetski centar izrađuju predmete za muzejsku pro- sa dugom duhovnom tradicijom, podavnicu ili vode kreativne radionice sa neo titulu Evropske prestonice kulture decom i lokalnim stanovništvom.

2024. godine sa sloganom: „Umetnost preživljavanja” i akcentom na ekolo-

Pošto se komunikacija sa posetiocima giji, povezivanju i osnaživanju zajedniodvija i na estonskom, ruskom i engle- ce kao i razvoju veština neophodnih skom jeziku, zahvaljujući pohvalnim za budućnost. U skladu sa tim i Muzej komentarima i visokim ocenama na Tajpa ne brine samo o starim alatima i Trip advajzeru, muzej posećuje dosta mašinama, tradicionalnim tehnikama stranaca. Tako možete zateći porodicu i zanatima, već i o ekologiji i reciklaži, Finaca kako izrađuje papir od kaše od očuvanju nematerijalne baštine, navika morskih algi ili delova iscepanih farme- i vrednosti. rica, odnosno grupu devojaka iz Rige koje rođendan slave uz radionicu seri- U Tajpi se trenutno realizuje i nekoliko grafije.

specifičnih projekata: uz pomoć starih mašina i tradicionalnom tehnikom

Tajpa svakako nije jedini muzej u ovom štampanja osmišljeno je kolekcionarestonskom gradu, budući da u njemu sko izdanje Egziperijevog „Malog prinpostoji čitav niz neobičnih i specifično ca”. Takođe, u čast 100. rođendana Reja orijentisanih muzeja. Najugledniji je, Bredberija, autora distopijskog romasvakako, Estonski nacionalni muzej otvo- na „Farenhajt 451”, u saradnji sa istoren još 1909. godine, u znak sećanja na imenom knjižarom, u antikvarne koriestonskog folkloristu i lingvistu Jakoba ce odbačenih knjiga povezano je 100 Hurta, smešten u remek-delu savreme- unikatnih primeraka najpoznatije Bradne arhitekture iz 2016. godine, na bivšoj berijeve knjige. Muzejska praksa u vezi aerodromskoj pisti iz sovjetskog doba. sa reciklažom i „oživljavanjem” korica 62

septembar

starih knjiga poznata je odranije. Naime, estonske biblioteke, škole i razne druge institucije svakog meseca odbace na tone knjiga − uglavnom iz sovjetskog doba kada su tiraži u odnosu na današnje bili daleko veći. Među takvim knjigama je zastarela naučna i tehnička literatura i enciklopedije, sovjetska propaganda, ali ponekad i značajna dela klasičnih pisaca koja se odnose u knjižaru Farenhajt 451°. Mada Tajpa pomaže u reciklaži oko 3−4 tone knjiga mesečno, korice knjiga u tvrdom povezu nisu pogodne za reciklažu. Jedan deo uspevaju da sačuvaju od potpunog zaborava tako što korice koriste za notese, dnevnike, kutije i planere. Zato nije toliko neobično (mada se meni takvim učinilo) što sam u muzeju pronašla korice Andrićeve „Na Drini ćuprije” u prevodu na estonski jezik, koje sam, primenjujući „Tajpin koncept” uspela da „spasem”.

septembar

U skladu sa razvijenom ekološkom svešću, u Muzeju se koriste reciklirani materijali kad god je to moguće, listovi svezaka od recikliranog papira izrađenog u domaćoj fabrici papira; gajbe iz radionice iz susednog dvorišta; vintidž foto-knjige, retro-tapete, stari plakati i sl. Čak se i krpe kojima sa slova skidaju ostatke boje suše i koriste kao korice za sveske koje se, potom, prodaju onlajn, u muzejima i knjižarama Rahva Raamat u Tartuu i Talinu, ali i u Parizu, Lincu, čak i Muzeju Kjasma u Helsinkiju.

Životni stil

Tekst: Vesna Belušević

hrana Japana

VAGAÅ I ulazak u raj

Za sve one koji ne mogu da odole slat- Vagaši izgleda prelepo i povezan je sa kišima i koji imaju razvijenu slatku pa- godišnjim dobima kad se određeni valetu ukusa, slatkiši u Japanu su direktan gaši služi. Povezan je i sa tradicionalnim ulazak u raj. Iako je japanska kuhinja praznicima, pa slatkiši simbolizuju svoveoma zdrava, možda i najzdravija na jim ukusom i bojom određene praznisvetu, slatkiši se jedu i veoma su važan ke. SAKURA MOĆI se služi 3. marta kad je deo ishrane u Japanu.

HINA MACURI, tj. Dan devojčica, KAŠIVA MOĆI se služi 5. maja, kad je KODOMO-

VAGAŠI je ime za japanske slatkiše koji NOHI tj. Dan dečaka, a CUKIMI DANGO su počeli da se koriste kao deo redovne se služi u septembru ili oktobru da bi ishrane još pre dve hiljade godina, ali se obeležila lepota punog meseca. tada su to bili samo orašasti plodovi i voće. Tek u sedmom veku su Japanci Vagaši nije previše sladak, niti je miris počeli da uvoze šećer iz Kine i to ma- posebno izražen da bi se uspostavila hom u medicinske svrhe, ali od četrna- prava ravnoteža sa gorčinom čaja. Isto estog veka kad se čajna ceremonija već tako, potrebno je postići savršenu tekodomaćila u Japanu, šećer se koristio i sturu slatkiša koja se prvo oseti dodiza pravljenje poslastica. Do kraja devet- rom ruke, a u potpunosti stavljanjem u naestog veka on se uglavnom koristio usta. Majstori vagašija dočaravaju pomeđu najvišim i najbogatijim društve- vezanost sa sluhom tako što daju odrenim slojevima, a od početka dvadese- đena imena slatkišima koja će asociratog veka u različitim formama i od rati na poznate stihove, melodije, cvrkut zličitih biljaka ulazi u široku upotrebu. ptica ili žuborenje vode. Upotreba slatkiša u prošlosti je bila deo Iako su vagaši napravljeni od relativno čajne ceremonije. Bilo je neophodno iz- skromnih sastojaka, neprekidan razvoj, balansirati ukus gorkastog čaja MAĆA koji beskrajne kombinacije ukusa, nepresuse koristi u čajnoj ceremoniji. Ključni as- šna mašta i raznolike tehnike pravljenja pekt vagašija je da oživi i zaoštri ljudska dovele su do nastanka pravih, jestivih čula: vid, ukus, miris, dodir i sluh.

septembar

umetničkih dela.

Najuobičajeniji sastojci su azijska zrna AZUKI pasulja (crveni, beli i crni) koji se kuvanjem ili parenjem omekšava i pasira u kaše različitih struktura, lepljiv pirinač MOĆI, pirinčano brašno i pirinčani skrob, KUZU tj. skrob od korena zelenkastih japanskih biljaka, KANTEN tj. japanski agar, vrsta želatina koji se dobija od crvenih morskih algi, kaše od susama ili kestena, orašasti plodovi i voće. Među najpoznatijim tradicionalnim slatkišima su: NAMAGAŠI, prelepo oblikovani kolačići napravljeni od pirinčanog brašna i punjeni pastom azukija. Izgledom obično predstavljaju uobičajene vesnike godišnjih doba (ptice, pupoljke, cveće, lišće itd.) i služe se tokom čajne ceremonije. JOKAN je vrsta tvrdog želea koji se pravi od šećera i kantena i začinjava se azukijem, zelenim čajem, crnim šećerom sa Okinave i ekstraktom od voća. MANĐU je najverovatnije stigao u Japan iz Kine i to je kolačić koji je pečen ili kuvan na pari, filovan pastom od azuki-

ja, kestena ili suvim voćem i orašastim Kontakt Japanaca sa evropskim misioplodovima.

narima krajem 16. i početkom 17. veka je doveo do upoznavanja sa evropskim

DANGO su knedlice od pirinčanog braš- jelima, pa su ih Japanci prihvatili i mona kuvane na pari, prelivene slatkastim, difikovali prema svojoj paleti ukusa. To lepljivim sosom, sirupom ili pastom od se odrazilo i na slatkiše pa je KASTELA, azukija.

kolač iz Nagasakija, jedan od najpoznatijih u Japanu. Kastela je usavršena i sa-

OŠIRUKO je vrsta slatke supe od azukija vršena verzija patišpanja. koja se služi sa pirinčanim knedlicama i to je omiljen slatkiš u hladnim, zimskim Japanci su majstori neobičnih kombinadanima.

cija ukusa, potpuno su otvoreni i rado prihvataju novine, ostajući istovreme-

DORAJAKI je vrsta slatkog sendviča. Iz- no vezani za svoju tradiciju i ukorenjene među dve debele, okrugle palačinke je običaje. Tako su se s vremenom slatkiši pasta od azukija, a ovaj slatkiš je poseb- menjali, prilagođavali ljudskim potreno popularan među decom jer je omi- bama i novijim trendovima. ljena užina Doraemona, čuvenog lika iz crtanih romana i filmova.

Japanci su prihvatili slatkiše iz celog sveta. Svi ti slatkiši su delom modifikova-

TAJAKI je slatkiš u obliku ribe TAI (orada) ni, doterani do savršenstva, ne samo koji se pravi od testa sličnog testu za svojim izgledom, već i ukusom. Velike palačinke i peče u posebno oblikova- količine šećera su izbačene i ukus je iznim posudama, slično našem bakinom balansiran tako da se dobije šira paleta kolaču. Tradicionalno su bili punjeni bez slatke agresivnosti. azukijem, ali su danas, kao i kod dorajaki, ti filovi raznoliki: čokolada, voćni Slatkiši se ne služe samo kao poslastifilovi, kremovi od vanile, cimeta itd.

ca, već su često i OMIJAGE, poklon koji se daje u raznim prilikama, a pogotovo kao suvenir posle putovanja.

septembar

Kjoto nije samo japanska prestonica Japanski poslastičari su proveli godine kulture, već je i prestonica vagašija. Jed- izučavajući zanat pravljenja slatkiša po na od najpopularnijih poslastica koju evropskim centrima i evropske kolače tamo kupuju japanski turisti su NAMA doveli do savršenstva i prave umetnoJACUHAŠI. U filigranski tankom i me- sti. Prilagodili su ih japanskoj delikatkom testu od pirinčanog brašna je fil noj paleti ukusa, a vizuelno bi mogli da od azukija, trouglastog je oblika i posut zauzmu mesto u vodećim muzejima prahom KINAKO (fin prah od tostiranih dizajna. Musevi, pate šu, tartevi, šarlozrna soje). Ukus je jednostavan, ali deli- te, suflei, parfei, sladoledi i ledene pokatan, i vrlo lako stvara zavisnost. Onaj slastice, razne vrste čokolada su često ko jednom proba nama jacuhaši uvek ukusniji u Tokiju nego u Evropi. Kobe je čezne za tim ukusom i tom teksturom. centar čokolade u Japanu sa desetinaDanas se mogu pronaći i modernije vama poznatih proizvođača, među njima i rijante punjene čokoladom, jagodama, poreklom ruske porodice koje su ostaborovnicama, bananama, zelenim ča- vile svoje znanje i ime u nasleđe, najjem, kesten pireom… Izbor poslastica u poznatije Morozof i Gončarof. Čokolada Kjotu je neverovatno bogat i šarolik, a iz Kobea je izvanredna, a posebno je veliki broj posetilaca je pokrenuo otva- popularna NAMA ČOKO, tzv. sveža čokoranje škola za pravljenje vagašija. Kur- lada, koja ne može da stoji dugo i čuva sevi traju od nekoliko časova za užur- se u frižideru. Kad se nama čoko stavi bane turiste, pa do nekoliko godina za u usta polako se topi, širi i potpuno vas one koje žele da se posvete vagašiju obuhvata, smiruje, briše sve brige maprofesionalno.

kar na kratko i vodi ka sreći. Ne kaže se bez razloga da čokolada leči sve.

Bilo bi nepošteno ne spomenuti najmodernije slatkiše iz inostranstva (Itali- Japanci će, bez sumnje, nastaviti da ja, Francuska, Austrija, Belgija, Danska) se razvijaju u poslastičarstvu, a nama koje su Japanci počeli da konzumiraju ostaje da se radujemo novim ukusima tek kad su ušli u ekonomski procvat i i kreacijama budućih poslastičara. koji su potpuno prihvaćeni u Japanu.

septembar

Nega

YOUNG FACE SPA

Neinvazivni, odrĹživi, prirodni pristup mladosti lica

| septembar

Razloga da posetimo Dubrovnik je U međuvremenu, razgovarali smo sa mnogo, a čini nam se da se iz dana u Neom onlajn, saznali kako je spontano dan samo uvećavaju. Najnoviji povod i u samo nekoliko nedelja odlučila da za posetu ovom divnom gradu, upravo napravi životni iskorak i stvori studio u je lepota. I nega. Prirodnim putem.

kome se podmlađivanju i lepoti pristupa holistički, kako je učila od Fumiko

U vreme karantina saznali smo za Young Takatsu i Yakov Gershkovich-a i kako se face spa studio i dane neizvesnosti či- dogodilo da se njen studio posle samo nili prijatnijim vežbicama za bolji tonus godinu dana nađe u konkurenciji za kože lica i ispravljanje sitnih nepravil- prestižnu nagradu World spa Award u nosti koje je Nea Garmaz snimala i de- konkurenciji sa najboljim spa centrima lila sa svojim pratiocima na Instagram na svetu. profilu @youngface_spa. Još tada smo se dogovorili da kada pandemija bude Ukoliko ste mislili da se podbradak, bila samo sećanje iza nas upoznamo opušteni kapci ili koža bez tonusa mogu i uživo ovu energičnu i spontanu pre- rešavati isključivo agresivnim, invazivduzetnicu koja je napravila jedinstven nim metodama, Nea je tu da vas razucentar za negu lica u regionu i done- veri, pruži podršku i edukuje kako da la na ove prostore prirodne, održive i sami uz njene savete u svom domu ili neinvazivne metode podmlađivanja i u studiu Young face spa, prirodnim punege lica.

tem unapredite svoj fizički izgled. 75

Za početak, možeš li da nam ispričaš posetioci tvog studia u Dubrovniku kako si zakoračila u svet nege lica pri- mogu očekivati kada stupe u kontakt rodnim metodama?

s tobom?

Priča je zapravo trodimenzionalna. Prva Nisam znala niti planirala imati svoj dimenzija je ona tašta, neki primitivni studio prije samo jednu godinu. Međuimpuls koji se događa većini kad zako- tim, nakon početka edukacije FYM, točrače u srednje tridesete. Jedno jutro nije čim sam položila anatomiju, otkrila sam se probudila i ugledala podbradak, sam Sculptural Facelift Method i autora imala sam isto kilograma kao i godinu tehnike. Sljedeće što znam bila sam na prije. Gravitacija radi svoje. Momental- avionu za Varšavu, gdje se on tada nano sam se odlučila za liposukciju samo lazio, kako bih imala edukaciju. Kako je je bilo pitanje kod kojeg doktora. Izbor SFL masažna tehnika manipulacije mije pao na Beograd, zamisli! Suzila sam šića lica, neophodan je živi, neposredni izbor i nakon kontakta sa dvoje doktora kontakt. Ne kaže se uzalud, ne brini ako bilo je izvjesno da će se takav zahvat ne znaš put, kako kreneš hodati put će morati ponoviti kroz pet godina opet. se ukazati. I tako je i bilo. Na avionu za To me je malo obeshrabrilo. Face Yoga Dubrovnik je nastao Young Face Spa Method se izrodio kao prirodna alterna- concept. U njega sam prelila sve ono što tiva i rješenje mog problema, i funkcio- sam sama željela nekada naći na jedniralo je. Počela sam kao klijent vježbati nom mjestu, za lice. Neinvazivni, odri to kod svoje buduće mentorice.

živi, prirodni pristup mladosti lica, koji ga neće mijenjati, samo činiti zdravim i

Tvoj studio Young face spa ima jedin- mlađim. S vremenom sam našla i skinstven, prirodom inspirisan pristup care koji niti malo abrazivno, a posve antiejdž tretmanima i znam da ti je prirodno potiče stanični metabolizam veoma važna održivost i doslednost. kože lica na pozitivne promjene. Mislim Kako je nastao Young face spa i šta da svemu u životu je nekada potrebno

septembar

tako malo, a rezultati su sjajni. Sve ovo na nekim stvarima, kao da mi se ukločega sam zagovornik je i ono što nudim nio filter. Svi su mi lijepi na svoj način svojim klijentima. Da su zadovoljni go- i zapravo ljepota je ono što tražim u vori činjenica da je svaki klijent doveo svakom klijentu jer oko toga, makar to barem po još tri nova… Tako je počelo. bio i tračak, nastaje cijela nova priča, i estetska i energetska. SFL je vid enerMožemo slobodno reći da si pionirka u getske masaže. Edukacija, sama po sebi je jednostavna,

čitavoj regiji kada je reč o sculptural face liftu, možeš li da nam ispričaš kako si saznala za ovu metodu i kako je izgledao tvoj put usavršavanja? Vidjela sam na Instagram profilu CUT-a

Neke navike gradimo i 30 godina, ne mogu se brisaćom gumicom ukloniti u jedan dan. Sve je to proces, ali mislim da je cilj sam po sebi dovoljno dobar i velik da ne pokleknemo te da je svaki tjedni rezultat gorivo za preostali put za nama.

sliku Meghan Mar-

ako to nešto nosite u sebi, taj energetski faktor. Anatomija je neophodna, ruke i dodir su važni, ali bez anatomije je sve samo zrak.Makar sam imala položenu anatomiju u FYM usavršavanje i učenje je konstanta.

kle, i tekst koji je otkrivao što je uradila Kroz godinu dana se nadam dobiti i diprije svadbe na svom licu. U par kliko- plomu sa Londonskog centra za istraživa sam sve saznala. Mislim da sam isti vanje i medicinu. dan kontaktirala profesora. U dva tjedna sam imala avionsku kartu. Nakon Prirodno podmlađivanje se sve češće mjesec dana sam postala druga osoba, spominje kao alternativa botoxu, filedoslovno. Kako Sculptural Facelift mije- rima, nitima, odnosno estetskim nenja klijenta mijenja i mastera. Mislim invazivnim ili invazivnim zahvatima, da sam postala puno manje optereće- možeš li da nam objasniš malo više o

metodama koje ti koristiš, njihovim Imajući na umu da ljudi imaju sve maosobenostima i prednostima u odno- nje strpljenja za čekanje na rezultasu na pomenute?

te i očekuju da se sve dogodi odmah, kako jedna ovakva, prirodna metoda

Uzmimo za primjer botox, njega najče- uspeva da nađe svoj put do sve većeg šće injektiramo u čelo, FYM djeluje kao broja ljudi uključujući i mnogobrojne prirodni botox. Jednako uspješno bloki- poznate ličnosti poput Megan Markle? ra mišiće lica čela i sprečava nepoželjne bore. Put je onaj koji je drugačiji. Puno više predanosti, vježbe i samokontrole je potrebno za prirodne metode. FYM je aktivna vježba mišića lica i klijent je sam odgovoran i zaslužan za uspijeh. Ja sam tu da ukažem put, budem potpora i ponudim resurse. Također se može postići i bolji volumen obraza ili usana, što bi bila alternativa filerima. Tu dajem malu prednost Sculptural Faceliftu jer je rezultat znatno brži, gotovo momentalan, pa svaki sljedeći tretman sve više. No bitno je napomenuti, sve prirodne metode su kao restore factory settings na mobitelu. Dakle izgledat ćete točno onako kako ste izgledali unazad

Bilo bi čudno da baš svaki put kad se udebljamo koje kilo idemo na liposukciju ili da do pločica na trbuhu dođemo silikonskim umetcima. A u konačnici i nema ih svatko, a pri tom nije manje zgodan, zar ne?! Iskrivila se percepcija lijepoga i normalnoga, mislim da je svaki izbor legitiman kao i svaka metoda uljepšavanja. Svatko sebi bira, ja samo znam da u ovo doba ne bih željela biti tinejdžerica.

par godina. Međutim, ako nemate prirodno naglašene jagodice i baš pune usne prirodne metode ne mogu to pro- Mislim da je energetski i terapeutski mjeniti u potpunosti. Vaša prirodna obi- učinak presudan. Danas možemo izglelježja lica možemo naglasiti, istaknuti i dati mlađe na mnogo načina, ali ti načiiskonturirati ali nikako promijeniti.

ni rijetko učine da se osjećamo drugačije. Sculptural Facelift pa čak i Face Yoga

septembar

donose dozu samopouzdanja i osjećaja če nakon tretmana. To je neka druga da je dobro biti u svojoj koži. Žene ne- energija, voljela bi da mogu bolje dočarijetko nakon završene terapije promi- rati i da zapravo možete vidjeti te pojene boju kose, odjevanja. Volim reći sve nove ljude nakon SFL-a. I ta spona da SFL započne proces, a klijent ga od- klijenta i mastera, to vam je neki drugi vede u smjeru u kojem je to vjerojatno paralelni svijet od onoga u kojem sam uvijek i priželjkivao potajno. Također, prije živjela i radila. Mi u pravom smislu riječi imamo svoj community, kako virtualni tako i ovozemaljski. Čak sam napravila i viber stickers, nema mi ništa draže kad mi klijent pošalje SFL request na taj način. Toliko je pozitivne energije u opticaju u Young Face-u da ne stignemo ni misliti na drugo. Online konsultacije, samomasaža i joga lica su bile hrabar i sjajan potez na koji si se odlučila za vreme karantina, a brojne savete nesebično deliš i na svojim profilima na društvenim mrežama. Kakve su reakcije korisnika ovakve usluge i kako je period karantina uticao na tvoj pristup poslu?

Nosim dio neke kolektivne odgovornosti, jer mislim da sve ovo postoji od ogromni benefit su promjene na koži. prije te da bi bilo pošteno ljude osviTočnije glow koji se dobije promaknu- jestiti, ali onda i naputiti kako si mogu tom cirkulacijom, to se ne postiže niti pomoći poboljšati nešto. Ne zato jer jednom umjetnom metodom. Posve karma ne mora biti k*čka nego zato jer je logično da klijenti jednostavno zra- mi se ne sviđa vrijeme u kojem se baš 79

sve plaća, mislim da je sasvim fer da Koliko često je potrebno raditi treje nešto i besplatno. U karantini smo tmane za optimalne rezultate? Da li dobili ono što nam je svima fatalno ne- tu stupa na scenu joga lica, vežbice i dostajalo, a to je vrijeme za sebe i svo- samomasaža koju uz tvoje instrukcije je bližnje. Nisam se bavila mišlju kako možemo raditi same/i? bi bilo da je sve po starom, niti jednog dana. To je bio neki novi svijet s novim SFL je maksimum 14 tretmana unutar 8 pravilima i bilo mi je skroz ok. Neki novi ili 14 tjedana. Idealno bi bilo da nakon svijet, neki novi poredak i novi tempo. toga da nastupi Face Yoga i samomasaNaravno da sam jedva dočekala kraj, ža lica. Kad pričamo o FY onda pričamo ali bilo je tako. Mislim da je DIY koncept o vježbi koja se događa 5 puta tjedno. mnogima i pomogao izgurati taj peri- Nakon godinu i pol vježbe, nekada sam od, dao im jasan cilj pred sobom. Tride- malo i kampanjac, ali uistinu gledam set dana bez podbradka je odjednom da svaki dan napravim nešto za lice. Ili napravilo da to više nije još 30 dana u masaža ili Gua Sha ako ne FYM. nizu s kauča na fotelju, nego 30 dana do male pobjede.

septembar

Na tvom Instagram profilu najavlju- Kombinovano je sjajno, to je ono što ješ program Face joga plan koji traje preporučam. No unutar Face joge po90 dana, šta on tačno podrazumeva i stoji i akupresura to je nešto što radim kome je namenjen?

unutar SFL tretmana gotovo uvijek, jer nerijetko klijenti imaju spazme koje je

Podrazumjeva 90 dana vježbe, osim primarno ukloniti. No svakako da je to vikendom, tada se masirate. Nema nešto što možemo lako naučiti i raditi odmora. Također je uključen detox sami. Nešto od toga je već na Instagraprogram Anthony Williams-a. Za one mu i dostupno za područje čeljusti, jer u Dubrovniku nudim i 2 facial Image je to manje-više ahilova peta lica većiSkincare-a, a za moje virtualne klijen- ni. Rezultat je održiv ako radimo oboje. te online konzultaciju i naputak kako Kao i vježbe za tijelo. Nekako nam se pronaći idealne proizvode kako bi sami podrazumijeva, dok god vježbamo da postigli isti efekt. Virtualni community smo fit. I to nam je svima OK. Za lice će dobiti i Gua Sha edukaciju s obzirom nas je javnost malo drugačije istrenida ne mogu doći na LED tretmane gdje rala, rekla bi. Što je paradoks. Bilo bi Gua Sha fantastično promiče cirkulaci- čudno da baš svaki put kad se udebljaju s benefitom opuštanja kroničnih grčeva lica. Prateći tvoje objave na mreži naučila sam da postoje pasivne (Sculptural Facelift Method) i aktivne vežbe lica (Face Yoga Method). Na koji način ih ti primenjuješ u svom radu i kakve rezultate ove vežbice daju odvojeno i kombinovano?

mo koje kilo idemo na liposukciju ili da micom ukloniti u jedan dan. Sve je to do pločica na trbuhu dođemo silikon- proces, ali mislim da je cilj sam po sebi skim umetcima. A u konačnici i nema dovoljno dobar i velik da ne poklekneih svatko, a pri tom nije manje zgodan, mo te da je svaki tjedni rezultat gorivo zar ne?! Iskrivila se percepcija lijepoga za preostali put za nama. Promjene su i normalnoga, mislim da je svaki izbor sjajna i uzbudljiva stvar, ali kada odbalegitiman kao i svaka metoda uljepša- cimo strah od njih. Čovjek je biće navivanja. Svatko sebi bira, ja samo znam ke i tu se nerjetko krije vrag. da u ovo doba ne bih željela biti tinejdžerica.

Iako tvoj studio postoji relativno kratko, videla sam da si nominovana za

Pitanje koje će sigurno interesova- najbolji spa signature treatment. Moti naše čitateljke i čitaoce je da li je žeš li da nam ispričaš malo o tome ko moguće ovakvim vežbama ispraviti i su kolege s kojima si se našla u konneke nepravilnosti i koliko su ti rezul- kurenciji i šta ova nominacija za tebe tati trajni?

znači?

Potpuno trajni rezultati, no treba mije- Pa genijalno mi je što me je klijentica nonjati navike. Gdje postoji želja postoji minirala. Zato mi to ima poseban znai motiv pa rezultati teško izostaju. No čaj. Potpuno sam bila dirnuta. A kad treba biti realan. Neke navike gradimo sam vidjela konkurenciju smatrala sam i 30 godina, ne mogu se brisaćom gu- se pobjednikom momentalno. Za pot-

septembar

punog početnika u branši stajati uz Mandarin Oriental Spa ili Emirates Palace, kao i Four Season za mene je kraj svijeta kolokvijalno rečeno. Skakala sam kao malo dijete od uzbuđenja. Tvoj studio je smešten u Dubrovniku, spomenula sam već da postoji mogućnost rada s tobom online, a da li imaš u planu dolazak u Beograd i generalno, kakvi su tvoji planovi po pitanju gostovanja u regionu? Postoji nešto što bi se moglo dogoditi u Crnoj Gori, ali to je u povoju. Ako me sreća bude pratila ishod neće biti upitan. A u Beograd, u Beograd bi uvjek došla. Mislim da bi zbog daljine bilo logično se nadati nekom mjesečnom ili tjednom gostovanju, ako bi se vid suradnje ostvario sa nekim postojećim centrom, recimo. Mislim da bi to bilo sjajno, makar o tome nisam razmišljala još, jer mi se čini velik zalogaj, ali sreća prati hrabre...ili lude. (smeh)

Kolumna k o l u m n a

o d r Å¾ i v o j

h r a n i

ZELEN-ish

| septembar

Tekst i fotografije: Ana Vlatković @gourmana

i osnove kompostiranja

Ostacihrane

Priča o otpadu u ljudskoj ishrani se može podeliti na dve stavke. Na jednoj strani je hrana koja se baca, a na drugoj ambalaža, plastični i ostali pribor za njenu „jednostavniju” konzumaciju. Ovog puta ćemo se baviti problemom otpada koji nastane prilikom proizvodnje i konzumacije hrane, i naravno, konkretnim odgovorima na pitanje: „šta možemo da uradimo kako ne bismo bili deo problema”. Procenjuje se da se godišnje baci oko 1,3 milijarde tona hrane, što je trećina hrane proizvedene za ljudsku upotrebu, tvrde u Organizaciji za Hranu i Poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija. Količina bačene ili izgubljene hrane vredi 2,6 milijardi dolara godišnje i više je nego dovoljna da nahrani 815 miliona gladnih ljudi na svetu - čak i četiri puta više. 85

Ukoliko se pitate zašto su ove brojke Morali bismo se voditi idejom da je detako visoke i zašto toliko hrane završi ponija poslednje mesto na koje hrana na deponijama, odgovor leži, između treba da stigne. Zašto je to tako? Naime, ostalog, u činjenici da velika količina kada hrana stigne na deponiju, ona se hrane ni ne napusti farmu zbog svog tako kompaktna sabija i meša sa ostanesavršenog oblika, boje ili nekih dru- lim otpadom i u takvoj sredini mikrogih vizuelnih karakteristika. Ova hrana organizmi koji razlažu hranu ne mogu je ispravna i upotrebljiva, ali ne zadovo- da opstanu, jer im je za „rad” potreban ljava visoke kriterijume današnjeg po- kiseonik. U ovakvim ulovima se stvara trošača u pogledu izgleda. Osim toga, ogromna količina metana, za koji znahrana se sa rafova marketa sklanja na- mo da je više od dvadeset puta štetniji kon nekoliko dana, odnosno čim poč- od CO2, a hrana ostane nerazgrađene da pokazuje blage znakove starenja na i nema povratka tih nutrijenata u iako je ona mahom i dalje jestiva i uku- zemlju, čime se prekida tok kruženja sna. Do velikog propadanja namirnica hranljivih materija. Umesto da se baci dolazi i zbog prekomerne produkcije, na deponiju, ukoliko nije pogodna za ali i i kao posledica stanja na tržištu.

ljudsku upotrebu, hrana se može koristiti ili kao prehrana za stoku ili kao

Kao što ste možda čitali u prethodnom prirodno đubrivo za proces kompostiZELEN-ish članku o održivosti u ribolovu, ranja. Odličan primer potpunog iskorivelika količina ribe se slučajno uhvati šćenja hrane su proizvodnje u kojima mrežama, a u pitanju je jestiva i isprav- se nakon pravljenja piva ili destilovanja na riba koja nije popularna na tržištu alkohola za viski i slične destilate, žitapa se i ne prodaje, već se uginula baci rice iz kojih je izvučen šećer za potrebe nazad u more.

stvaranja pomenutih pića dalje šalje na okolne farme za prehranu stoke.

Mi kao konzumenti smo važan činilac u ovoj jednačini. Podaci pokazuju da

Otpaci ili fantastični sastojci

se samo u Americi baci oko pola kilograma hrane po čoveku dnevno, što je, Neke namirnice smo naučili da obrapriznaćete, pozamašna količina. 86

septembar

đujemo i koristimo na određen način,

zato vam najverovatnije neće pasti na zatim ih zamrznuti i kada se nakupi dopamet da zadržite lišće i stabljike od voljno napraviti supu od povrća. Iznucvekle, a zapravo je jako ukusno i nu- trice, kosti i ljuske od morskih plodova tritivno, bogato magnezijumom. Listovi (račića) možemo koristiti za fantastične se mogu koristiti umesto spanaća ili bli- supe ili baze za soseve. Kora od jabuke tve, stabljike su super za dinstanje ili stir može da se koristi za pravljenje jabukofry, lišće u kombinaciji sa krompirom i vog sirćeta, a kore od citrusa su fantazibelim lukom uz ribu ili u salatama. Sta- ja kad se kandiraju ili se od njih napravi bljike komorača i brokolija, listovi kar- džem. Bajati hleb je idealan da od njega fiola kao i drške začinskog bilja gotovo napravite svoje prezle ili krutone, kora uvek odbacujemo prilikom kuvanja, a od parmezana ili drugih tvrdih sireva to su sve fantastične namirnice pune služi da se doda ukus supi, nekom sosu ukusa i nutrijenata, neke čak i odlične ili rižotu. Ljuske od jaja su fenomenalteksture.

ne za dohranu biljaka ili kao abrazivno sredstvo za čišćenje uz sirće od jabuke

Kad čistimo povrće možemo sačuvati (koje možete napraviti od onih kora od delove koje bismo inače odbacili poput jabuke, sećate se?) krajeva šargarepe, praziluka i slično, a

KAKO SMANJITI KOLIČINU OTPADA OD HRANE U SVOM DOMU?

3. Manje kupovine ali češće Ovo je jako mudra, ali i izazovna stavka. Kako nas brz život tera da koristimo vre-

Izdvojila bih nekoliko stavki:

me najpraktičnije moguće, ovo deluje kao prepreka. Međutim, ovde smo da

1. Upotrebljavati ostatke hrane

pravimo male promene, zar ne? Gledaj-

Možete organizovati jednom nedeljno te da put ka poslu ili sa njega organizuleftover night gde se napravi mini gozba jete tako da svratite do pijace (znam od ostataka hrane od te nedelje (neke da sam dosadna više sa pijacama, ali stvari možete zalediti pa odmrznuti za verujte vredi) ili pak nekog marketa čije leftover veče ako mislite da neće izdr- proizvode volite i svaki dan kupujete žati u frižideru). Ukoliko vam se ostaci samo stvari koje ste smislili da vam trene jedu sami za sebe uvek ih možete baju. Za ovo je neophodno bar okvirno unaprediti, što ja kažem revampovati i planiranje obroka ako niste veoma vešt napraviti od njih fantastična jela. Musa- i kreativan kuvar. Da se ne lažemo, neke, stir fry, fried rice, fritate, supe i smo- kad nam je kuvanje zaista samo stvar othie napici su super načini da od osta- koju moramo da uradimo, čak i meni, taka napravite neku novu, bolju verziju tako da je nedeljni plan jako praktična obroka.

stvar za organizaciju.

2. Zalediti viškove

4. Best before obmana

Ovo zvuči jednostavno, i jeste, ali bih Ne dajte da vas zbuni best before znak dodala - kasnije pojedite to što ste zale- na nekom proizvodu, jer je on samo dili. Često upravo iz griže savesti zamr- sugestija do kada će ta namirnica biti zavamo hranu, da bismo je zaboravili u u svom najsvežijem obliku. Upotrebite zamrzivaču i na kraju bacili kad više ne čulo vida, mirisa i na kraju ukusa. možemo da se setimo šta smo i kad zaledili. Zato predlažem da organizujete 5. Kompostirati zamrzivač, tako što ćete hranu obeležiti Ostavila sam ovu stavku za kraj, jer je u opisom i datumom odlaganja u friz.

suštini tema za sebe i koncept koji još nije zaživeo kod nas zbog raznih pre-

septembar

drasuda (u glavnom o mirisu (smeh)).

tupferi - osim ako nisu natopljeni životinjskom mašću, kerozinom, šminkom

OSNOVE KOMPOSTIRANJA

ili drugim stvarima koje ne pripadaju kompost gomili. Karton (i onaj za jaja), toaletne rolne, odeća, peškiri i čaršavi

Kompostiranje je proces odlaganja or- od prirodnih tkanina - pamuka, lana, ganskih otpadaka iz našeg domaćin- svile, vune, bambusa, kao i kanapi od stva u posebne kante ili gomilice, gde ih prirodnih tkanina. Takođe i borove iglimikroorganizmi aerobnim procesima ce, šišarke, piljevina, prašina, strugotirazlažu i pretvaraju u prirodno đubri- na, ljuske orašastih plodova, grančice, vo. Zvuči super zar ne? I jeste super! kosa i ostala dlaka, stara suva testeniZatvaranje kruga i vraćanje organskih na, klipovi kukuruza, koštice od manga, materija u zemljište je preko potrebno. avokada, breskve, šljive, kao i čačkalice Na ovaj način umanjujemo količinu đu- i pampur čepovi. breta koju isporučujemo na deponiju, a hranimo zemlju.

Šta NE SME da ide u kompost: Izmet kućnih ljubimaca (posebno pasa

Evo šta se sve može, a šta ne može i mačaka), kao i bilo kakvi životinjski kompostirati.

proizvodi - meso, kosti, puter, mleko, riblje kože itd. Ovo se izbegava jer pri-

Šta SME u kompost:

vlači štetočine, između ostalog. Tako-

Pokošena trava, lišće, stajnjak, bilo koji đe, treba izbegavati pepeo od uglja, jer ostatak hrane koji nije životinjskog po- ima previše sumpora i gvožđa. rekla - voće, povrće, kore, hleb, žitarice, talog kafe i filteri, ljuske od jajeta,

Zeleni i Braon slojevi

čajni listići i kesice čaja ukoliko ne sadrže plastiku, vino, prašina od čišćenja Kompost se deli na zelenu i braon mai usisavanja, staro bilje i začini, usitnje- teriju. Braon sloj čini bilo koji biljni mane novine, priznanice, papirne kese terijal koji je smeđe boje i uključuje jeitd. (samo da nije sjajni i bojeni papir). senje lišće, suvu travu, proizvode od Maramice, papirni ubrus i pamučni drveta, papir i slamu. Zeleni sloj čine 89

sastojci kao što je sveža trava, sveže materijala i smeđeg materijala. biljke i korov, i većina ostataka iz kuhinje. Zeleni materijal je bogat azotom, 4. Dodajte kuhinjski i dvorišni otpad a braon ugljenikom. Odnos ugljenika i tek kad se nakupe. azota treba da bude oko 30:1 u korist Sakupljajte kuhinjske otpatke za komugljenika, iliti da u kompostu imate oko post u kontejneru u vašoj kuhinji. Kad 15cm debeo sloj braon materijala, pa se napuni, ispraznite njegov sadržaj onda 5cm sloja zelenog.

Jednostavni koraci za postavljanje komposta

u kantu za kompost. Kad god dodate ostatke hrane ili dvorišni otpad, prekrijte ga slojem smeđe boje. Ako ne dodate braon sloj, vaš kompost će biti mokar i sporije će se razgrađivati.

1. Izaberite vrstu dvorišne ili terasne kante za kompost.

5. Nastavite da dodajete slojeve dok

Možete koristiti otvorenu gomilu ili se vaša kanta ne napuni. kantu za kompost. Kante za kompost Sadržaj kante će se smanjivati kako mamožete kupiti u raznim baštenskim terija počinje da se raspada. prodavnicama ili online, a možete napraviti i sopstvenu.

6. Održavajte svoju kantu za kom-

2. Izaberite lokaciju za kompostira- post. nje.

Da biste brže završili kompost, evo na

Trebalo bi da odaberete mesto koje je šta treba da obratite pažnju: ravno, dobro isušeno i sunčano, jer to- Kada dodajete svež materijal, obavezno plota ubrzava proces kompostiranja.

ga pomešajte sa donjim slojevima. Materijali bi trebali biti vlažni poput sunđe-

3. Stavljajte kompost u različitim slo- ra. Dodajte suve materijale ili vodu - u jevima

zavisnosti od toga šta je potrebno - da

Započnite sa slojem materijala koji je biste dostigli ovaj nivo vlage. Mešajte dobar za drenažu (poput grančica) i ili okrećite kompost jednom nedeljno pokrijte ga lišćem. Zatim jednostavno kako biste pomogli proces raspadanja naizmenično dodajte slojeve zelenog i uklonili miris. 90

septembar

7. Izvadite gotov kompost Gotov kompost biće taman, mrvičast i mirisaće na zemlju.Trebalo bi da je gotov u roku od četiri do šest meseci od pokretanja procesa. Gotov kompost završiće na vrhu kante. Uklonite sav gotov kompost iz kante, ostavljajući nedovršene materijale u kanti da bi nastavili da se raspadaju. Uverite se da je proces razlaganja završen pre nego što upotrebite svoj kompost; u suprotnom, mikrobi u kompostu mogu da uzimaju azot iz tla i štete rastu biljaka.

Koristite svoj kompost! Posipajte travnjak nekoliko puta godišnje ili ga koristite za cveće u kući i na terasi. Ukoliko imate višak, uvek možete da ga pospete na biljke oko vaše zgrade. Koristite ga kao sredstvo za zaštitu tla prilikom sadnje ili presađivanja drveća, cveća i grmlja popunjavanjem rupe u odnosu pola kompost i pola zemlja. Uživajte u osećaju da ste uradili nešto dobro za sve.

k o l u m n a

o d r ž i v o j

h r a n i

ZELEN-ish recept

Priprema: Dobro zagrejte ulje u voku, i unutra ubacite šta god imate od aromatika naseckan beli luk, mladi luk ili praziluk,

Fried Rice

narendan đumbir i čili papričicu. Nemojte štedeti na ulju, jer pirinač mora da se prži, a ne kuva. Kada sve kratko

Obožavam fried rice i često ga spre- propržite dodajte povrće koje imate mam. On je otelotvorenje revamp-ova- paprike, boraniju, kupus, usitnjen bronja tj. unapređivanja ostataka po fri- koli - neko koje nije vodeno kao paražideru. Pošto često jedemo basmati dajz ili krastavac. Ja sam stavljala pak pirinač i neretko nam ostane viška, zna choi i šitake pečurke. Kad se to malo se da je sutra ručak fried rice. Tu kori- uprži dodajte mu mrvicu fiš sosa (ili dva stim šta imam od povrća u frižideru, inćuna) i ubacite kuvani pirinač. Ostaviplus dodajem azijske ukuse u vidu soja te da vam donji slojevi blago zagorevasosa, fish sosa, susamovog ulja i ostalih ju pre nego što promešate, na taj način đakonija koje uvek imam u ostavi i fri- će se stvoriti hrskavi delovi i napraviti žideru. Jaje je takođe obavezno u mom ukusan kontrast u teksturi. Kada neprženom pirinču, što je super ako vam koliko puta pustite da zagori, dodajte ostane premalo da napravite poštenu malo soja sosa i susamovog ulja, i nekajganu.

kog sirćeta - pirinčanog, umeboši ili vinskog. Umešajte jedno jaje (po osobi) i

Evo ga recept, ali osećajte se slobodno ponovite karamelizovanje donjeg sloja. da koristite šta vi imate u višku, a preti Kada se sve fino zapeče odozdo, gotoda ćete ga baciti u kantu. Neću se op- vo je. Dodajte soseve po želji, ako nije terećivati merama jer to za ovakve re- dovoljno slano dodajte još soja sosa, cepte gubi smisao, oslonite se na svoja a ako nešto i dalje nedostaje dodajte čula pri kuvanju i – probajte, probajte, malo kiseline, jer so i kiselina naglašaprobajte! 92

septembar

vaju ukuse.

Fotografija

Nada Vojinović

Normalno je sve što je prirodno

Inter vju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Nada Vojinović @nadavojinovic

krolujući Instagramom u moru istih poza, zaleđenih osmeha i ispeglanih nesa-

vršenosti pažnju mi je privukla objava podgoričke fotografkinje Nade Vojinović, s kojom sam pre izvesnog vremena imala sreću da sarađujem i čiji rad od tada redovno pratim. Nada je tom prilikom najavila projekat Normalizujmo normalna tela, koji je za kratko vreme privukao veliku pažnju na društvenim mrežama. Kako naslov kampanje već dovoljno govori, prepustiću našoj gošći da vam o istoj da više pojedinosti. Draga Nado, najpre želim da ti se za- Okidač je bila moja ćerka Nora koja me hvalim za to što si kroz svoju kam- je jednog dan pitala: „Da li mi je velik panju Normalizujmo normalna tela, stomak?“ i potom rekla kako mora da napravila iskorak u oslobađanju od smanji unos slatkiša. A onda sam krenametnutih normi šta je lepo i privlač- nula od sebe i želje da sebe napokon no, osvešćivanju razloga koji dovode prihvatim ovakvu kakva jesam, kako bi i do nesigurnosti i u ekstremnim situ- moja kćerka uradila isto. Moja borba sa acijama iskrivljene slike o sebi. Kako samopouzdanjem datira još od malih si se odlučila na ovaj korak, šta je za nogu. Višak kilograma, klempave uši i tebe bio okidač?

niži rast su bile moje „nesavršenosti”

Draga Teodora, hvala tebi na prepo- i često sam bila tema zadirkivanja u znatoj važnosti ove teme.

školi, i slušala razne šaljive komenta95

re od okoline. Tada sam smatrala da moje tijelo nije normalno, tj. da posjeduje neke nesavršenosti koje, po nekim standardima, nisu dozvoljene – često odbijajući da se pogledam u ogledalo, jer taj odraz nije isti kao savršena tijela koja se idealizuju. Ovu ideju već dugo nosim u sebi, ali kako je lična nijesam bila spremna da je podijelim. Inspirisana heštegom #normalizenormalbodies koji se pojavio prije godinu dana na Instagramu, napokon odlučih da izađem iz ormara i pokažem sebi, svojoj kćerki i ostalim ljudima kojima je to potrebno, prave vrijednosti istinske prirodne ljepote. Jer, normalno je sve što je prirodno. I normalan je svaki oblik tijela: malo, veliko, krupno, sitno, sa svim linijama, ožiljcima i „manama“. Šta za tebe kao ženu, fotografkinju i majku jedne devojčice znači kampanja Normalizujmo normalna tela? Za mene kao ženu znači da napokon prihvatam sebe onakvu kakva jesam, napokon se ne plašim zavoljeti svoje karakteristike i raditi na svom samopouzdanju. I ne dozvoljavam sebi da me 96

septembar

komentari drugih dotaknu. Kao fotografkinja želim da dokažem da je fotografija više od fotografije. To je umjetnost koja može da donese zdravu promijenu u društvu. Kao majka želim svom djetetu obezbijediti slobodniju budućnost, bezbrižniju barem kada govorimo o izgledu. Želim da joj stavim do znanja da su bitne njene želje i kakva želi biti, a ne šta drugi žele od nje i kako je drugi žele izgraditi. Da li žene nailaze na oštrije kritike na račun svog fizičkog izgleda? Naravno. Žene su oduvijek tema omalovažavanja u bilo kakvom tradicionalnom i konvencionalnom posmatranju. Mislim da smo svi nesvjesno upali u taj začarani krug, gdje od malena počnemo ukazivati na izgled naše djece. To su prošli naši roditelji, i njihovi roditelji, i njihovi. Prosto smo postali nesvjesni težine tih riječi, tih zadirkivanja ili pošalica, jer nam je takvo komentarisanje postalo kao „dobar dan”. Tada već od djevojčica počnemo očekivati da se ponašaju u skladu sa nekim „načelima“ te često čujemo komentare: „Moraš da smršaš, niko te neće takvu voljeti. Trebala bi da se ugojiš malo, muškarci vole 97

obline. Počni da se oblačiš kao dama, ti okoline, pa čak i naših najbližih koji svesi žensko. Zašto se ne našminkaš malo, ukupno ljuljaju naše samopouzdanje. bićeš ljepša.“ I onda ih naučimo da je najbitnije šta drugi misle, jer ako se vode svojim željama nikada neće uspjeti. Naprotiv - žene kada počnete slušati sebe i svoje želje tek onda ćete otkriti smisao života i sreće i usput naći nekog ko vas voli takvu i koji vas iskreno zaslužuje. Mada moram priznati – muškarci se nalaze u istom koštacu kada govorimo o ovakvim temama, ali je njima zabranjeno prikazivanje te nježnije strane pa se i „ne smije“ o tome pričati. Sudeći po objavama na tvom profilu, upravo žene su se u najvećem broju odazvale ovom pozivu. Zbog čega su one otvorenije da o ovome govore i učestvuju u osvešćujućim kampanjama poput tvoje? Upravo zbog tog savršeno izvajanog oblika tijela koji se predstavlja kao idealan i konstantnog očekivanja od žene Smatram da se žene najviše bore sa da prati sve to kako bi našla sreću. Sve ovim, te otuda i tolika želja da se izboveća upotreba fotošopa i filtera koji re sa tim. Postale smo svjesne koliko to nam mijenjaju konstrukciju nakon čega, utiče na mlade i koliko je loše kada se kad se pogledamo u ogledalu, shvati- osjećamo otuđene u sopstvenom tijelu. mo da nismo iste i da se ne možemo Mi poručujemo da je normalno sve što uklopiti u taj kalup. Potom – komentari je prirodno. Normalan je svaki oblik ti98

septembar

jela, svaka veličina tijela sa svim svojim jer, na kraju krajeva, ono što nosimo u jedinstvenim karakteristikama koje nas sebi je nešto što nas istinski pokazuje. Fotografisanje modela je samo deo iskustva u kampanji koju si osmislila. Imajući u vidu da će materijal koji si snimila biti sistematizovan i prikazan i na izložbi i u dokumentarnom filmu, možeš li da nam malo bliže predstaviš proces rada, selekcije učesnika i razgovora sa modelima? Svi koji su željeli da pričaju o ovoj temi su mogli da se prijave. Nekoliko dana prije početka fotografisanja i snimanja sam dogovarala sa svakim modelom o koloritu odjeće i kako će sve to izgledati. Dala sam im par sugestija o izboru odjeće, a na njima je bilo da odaberu ono što je najopuštenije. Željela sam da se osjećaju prijatno, da vole to što rade i da shvate koliko su hrabri i predivni kada vide fotografije i kada shvate da njihova priča vrijedi. Osam dana čine ljudima, a ne robotima i robovima smo fotografisali 47 učesnika/ca. Svako izmišljenog ideala. Stoga je normalno od njih je dobio termin od 1h. Sa svitijelo željno naše pažnje i ljubavi. Do- ma smo radili intervju, gdje su mogli/e bili smo ga rođenjem i njegova struk- da podijele sa nama svoju priču o ovoj tura nam dozvoljava da ga modifikuje- temi. Premijerna izložba će biti 10.09. u mo onako kako mi želimo, ali isključivo Podgorici, nakon čega ćemo prezentokada mi to poželimo, a ne radi drugih vati fotografije u ostalim crnogorskim 99

gradovima. Nakon izložbe planiramo follow up kampanju o utiscima cijelog projekta, priče sa učesnicima/učesnicama i prezentovanje kratkog dokumentarnog filma koji će prikazati cijeli projekat. Pod uticajem medija i društvenih mreža navikli smo na određen tip lepote, a fotografije bez filtera i fotošopa danas su prava retkost, usled čega mnogi ljudi, posebno mladi bivaju potpuno nesvesni realnosti i toga kako normalna tela zaista izgledaju

bez

fotošopa,

posebnog

osvetljenja i pomoći plastične hirurgije. Kakve su povratne reakcije tvojih modela, najpre prilikom fotografisanja, a onda i kada konačno pogledaju fotografije? Danas nekako imamo dva života – to su realan i Instagram život, i nekako stičemo utisak da je Instagram život počeo da nas kontroliše. Preispitujemo se konstantno kakvu ćemo fotografiju postaviti, kako ćemo izgledati, šta će drugi reći, a to najviše rade mladi jer smatraju da je tako ispravno. Sve više imamo mladih koji se bore s depresijom, anksioznošću i otuđenošću jer se

njihov izgled uveliko kosi s tim imaginarnim izgledom kojeg svi mi veličamo. Ono što sam najviše željela da vidim kada sam pokrenula ovaj projekat – izraz lica učesnika/ca, sjaj u očima i sreću kada vide sebe na ovim fotografijama. Izašli/e su bezbrižni/e i s većom dozom samopouzdanja nakon fotografisanja. Mislim da smo mi, žene, postale svjesnije patnje jedna druge, jer smo shvatile da prolazimo kroz isto. Mnoge su već počele da razmišljaju drugačije o svom izgledu i već su počele da postavljaju fotografije bez uljepšavanja i zategnutih poza već opuštene sa širokim osmjehom jer smo zajedno jače. Često dobijam pozitivne komentare u kojima većina kaže kako im je ovaj projekat pomogao da skupe hrabrosti i prihvate sebe. Jasno nam je da ovog ne bi bilo da nijesam imala toliko učesnika/ca koji/je su se prijavili/e za učešće. Moja jeste ideja i organizacija, ali je njihova hrabrost ta koja ovaj projekat čine velikim. U kampanji učestvuješ i kao jedan od modela, baš kao i tvoja ćerkica. Kakvo iskustvo je za tebe bilo naći se ispred 101

objektiva i pokazati svoju ranjivost ideja se idealizovala i glorifikovala kao govoreći otvoreno o svojim nesigur- jedina prihvatljiva solucija, te su ostala nostima? Da li je taj čin imao uticaja tijela, prirodna tijela zapravo, ostala u na tvoje samopouzdanje?

sjenci i bila predstavljena kao nezadovoljavajuća. Sve više se može primijetiti

Kao aktivistkinja ove teme bilo je nužno upotreba filtera, fotošopa, isceniranih da krenem od sebe. Iako sam oduvijek poza i lažnih predstavljanja, jer smabodrila druge, sebe je najteže bodriti. tramo da je to ispravno. Činjenica je da Bila sam prilično nesigurna i imala sam smo svi to radili i da radimo i dalje. Mitremu. Teško je kada izlazimo iz granica slim da će uvijek biti onih koji će željeti komfora, ali je ljepše kada tu granicu tako da izgledaju i to je ok. Nije ok kada preskočimo i dozvolimo sebi slobodu. omalovažavamo ili kritikujemo nekog Fotografije sam odmah odlučila posta- ako se ne uklapa u slični kalup. Nije ok viti online jer sam željela da mnogi u kada se samo jedan oblik tijela prezenmeđuvremenu shvate da nemaju čega tuje kao idealno. I nije ok ako želimo da se stide, da smo u ovom svi zajedno tako izgledati kako bi nas drugi prihvai da svi imamo neke svoje „nesavrše- tili. Nismo fabrički podešeni i nikako nosti” koje nas grade. Usput sam i sebi ne možemo biti svi identični. Ovo tijelo podigla samopouzdanje. Sada me ap- je naše i na nama je da ga modifikujesolutno ništa ne može dotaći, barem mo u skladu s našim željama, a usput što se mog izgleda tiče.

naučiti da ignorišemo one koji ga žele mijenjati. Ovom kampanjom nemamo

Šta bi bila tvoja poruka kojom bi našim čita- namjeru prozivati, samo želimo podocima objedinila iskustva prilikom rada na staknuti ideju da slavimo sopstvenu jeovoj kampanji?

dinstvenost više nego da je se stidimo. Želim podsjetiti da možemo biti sreć-

Taj stereotip „savršenog izgleda” koji se ni/e u sopstvenoj koži upravo takvi/e propagira na društvenim mrežama, u kakvi/e jesmo – prirodni sa svim svojim modnim kućama, reklamama, filmovi- prirodnim vrlinama. Na kraju krajeva ma je postao toliko normalan da je zasi- svako/ka će birati kako želi da izgleda jenio nešto što je iskreno i prirodno. Ta kada shvati šta mu/njoj najviše prija. I 102 septembar

svi se moramo susresti sa sopstvenim odrazom u ogledalu, a tada je najbitnije da li smo srećni kada se vidimo takvi kakvi jesmo. I kada postignemo tu sreću, počećemo da ignorišemo negativne komentare drugih. Koji je tvoj naredni korak? Moja velika želja je da ovim projektom spojimo cijeli Balkan. Da fotografišemo ljude u Srbiji, potom Hrvatskoj i na kraju Bosni i Hercegovini. Da prikažemo jedinstvenost i ljepotu svih i podijelimo njihove priče. Taj plan nije nedostižan, samo nam treba podrška. Ukoliko to uspijemo, onda da izdamo knjigu fotografija o ovom projektu i tako proširimo priču svugdje. Cilj je bio pokrenuti ovu priču, ali ne i ostati na tome. O ovome moramo dugo pričati sve dok ponovo ne postane normalno sve što je prirodno.

104 septembar

105

Životni stil

PRIČAJ MI O… SEKSU

Tekst: Sara Savčić @sara_savcic

Kada sam saznala da će se u okviru ro- Kako biste imali bolji uvid u to ko je izđendanskog broja, između ostalog, neo svoja mišljenja putem ankete, od otvoriti tema intimnosti i seksualno- 83 ljudi koji su na anketu odgovarali, sti, moram da priznam da sam se jako 71 su osobe ženskog pola, a 12 mušobradovala. Pre svega, jer smatram da kog. Što se seksualne orijentacije tiče, su to stvari o kojima svi razmišljamo, 79 izjasnilo se kao osoba heteroseksukoje preispitujemo, koje nas zbunjuju, alne orijentacije, jedna homoseksualne, brinu, opterećuju i stvaraju razne bari- dvoje biseksualne, dok je jedna osoba jere, a opet o njima nerado razgovara- kao odgovor navela drugo. mo. Čitajući vaše odgovore, moram priznati Moj utisak je da se kod nas vrlo malo da sam se osetila manje usamljenom otvoreno govori o seksu i seksualno- u nekim svojim razmišljanjima, dvousti, usled srama i nesigurnosti. Seks mljenjima i nesigurnostima, od kojih se predstavlja kao nekakvo intuitivno neka traju i godinama. Posebno zbog znanje ili veština i smatra se da nema toga što u njima nalazim i osećam frapotrebe da se išta mnogo o tome dalje gmente konzervativizma i patrijarhalpriča.

nog narativa koji je i dalje prisutan na našem podneblju. Smatram da pose-

Mišljenja sam da je i te kako važno dujem otvorenu i iskrenu prirodu. Toulagati vreme u ozbiljnu razmenu in- kom odrastanja i života sam se dosta timnih priča i iskustava o seksu i zato selila i menjala okruženje i činilo mi se bih prvo volela da se zahvalim svima kako nigde nisam nailazila na razumekoji su učestvovali u Plezir anonimnoj vanje, posebno što se tiče iznošenja lianketi. Hvala vam što ste izdvojili svoje čnih i intimnih razmišljanja i priča u cilju vreme i iskreno i nesebično odgovorili razmene iskustava, stavova i međusona pitanja kojima smo želeli da otvori- bnog učenja. Više puta sam preispitivamo ovu temu.

la sebe i shvatila da sam i sama postavi-

107

la izvesnu barijeru i povezala to sa pod- Glavni izvor je, pretpostavićete – intersvesnim ostacima naše kulture i odgoja net. On svakako prednjači, uzimajući kroz istoriju. Zbog tog, ličnog motiva, u obzir dostupnost. Neki od učesnika sam takođe smatrala da je značajno u anketi pripadnici su generacija koje otvoriti temu seksa i seksualnosti.

su svedočile samim počecima razvoja interneta, te su i njihove navike u infor-

U nastavku ću pokušati da iznesem misanju bile drugačije. Kao izvor inforsvoja zapažanja na osnovu odgovora i misanja o seksu najčešće su navođeni naravno, što je pošteno, prožeti ih svo- časopisi, knjige, porno filmovi, intimni jim iskustvima, ali i iskustvima meni bli- razgovori sa članovima porodice i prijaskih ljudi.

SEKSUALNA EDUKACIJA

teljima. Neki su o seksu učili i u školi, a posebno mi je interesantno bilo kako je samo jedna osoba navela da je, između ostalog, o seksu učila od partnera. Ovaj

Dok sam razmišljala o pitanjima koja odgovor me je naveo na razmišljanje o bih postavila, učinilo mi se da bi naj- tome koliko o seksu razmišljamo u prbolje bilo početi sa tim kako smo za- vom licu. Kako se ja osećam i šta meni pravo učili o seksu. Živimo u vremenu sve to znači, da li ću i kako zadovoljiti kada vrlo jednostavno mnoge odgo- partnera, partnerku, ispuniti očekivavore možemo pronaći na internetu. nja i tako redom. Zanimljivo je da seks Ipak, ovu mogućnost imamo tek par podrazumeva dvoje (ili više ljudi), a o decenija unazad. Ranije nije bilo tako njemu razmišljamo u sebi i tražimo inlako doći do tražene informacije. Koli- formacije sa strane kako bismo o njeko sam upućena, seksualna edukacija mu učili. Zato mi je žao što shvatam da nije obavezna u okviru formalnog ob- malo ljudi zapravo o seksu uči od, ili zarazovanja kod nas i lično se sećam vrlo jedno sa partnerom. Mislim da to dosta površnog doticanja teme na časovima govori o tome koliko se zaista osećamo biologije i psihologije. O edukaciji i in- slobodnim i sigurnim kada smo ogoljeformisanosti o seksu, odgovori u okvi- ni pred partnerima. ru ankete su prilično jasno grupisani. 108 septembar

Meni stupanje u seksualne i emotivne u koji drugi koš bih ga ubacila. Iz ličnog odnose nije bio predmet interesovanja iskustva, mislim da je dobro učiti decu, negde do sredine fakulteta, do nekih ali i odrasle ljude da je ipak važno sturanih dvadesetih. Do tada je internet piti u seksualne odnose sa partnerima postao dostupan većini, međutim meni koji barem u izvesnoj meri gaje dublju su uvek bili draži razgovor i savetova- zainteresovanost prema njima i da su nje sa drugaricama koje su tad već bile za seks, kao i za većinu stvari potrebni, u dugim vezama. Da li je to bilo dobro koliko god glupo zvučalo – dobra volja ili nije, nisam sigurna, a do skoro ni- i strpljenje. To je moje mišljenje, dok sam preterano razmišljala o tome. Što opet, postoji i ona druga strana, ljudi se tiče znanja u teoriji, čvrsto verujem koji seks doživljavaju kao rekreaciju u da deci treba da počne da se govori o određenim periodima života ili trajno i seksu kada nastupi period puberteta, koji nisu za neku dublju zainteresovajer su u suprotnom moguće neželjene nost, što je opet sasvim u redu. U kosituacije sa potencijalno trajnim posle- načnici, smatram da je najvažnije da dicama zbog nedovoljnog predznanja. sa potencijalnim partnerom otvoreno Pored toga, seks jeste potreba i kada govorimo o očekivanjima koja imamo malo bolje razmislim, ni sama ne znam od tog odnosa.

109

KOLIKO NAM JE ZAPRAVO SEKS VAŽAN?

seksu pridaje zavisi od osobe do osobe. Kao gotovo svi koji su odgovorili, ne mogu reći da mi je seks potpuno neva-

Pitanje koje smatram gotovo večitim i žan, ali svakako nije na prvom mestu u na tu temu sam ranije često glasno po- vezi. Međutim, imam prijatelje kojima lemisala, posebno u društvu u kojem bi jeste. Za moj pojam uspešne i lepe veze se našli i muškarci i žene.

važni su poštovanje, poverenje i dobra komunikacija. Verbalna, neverbalna,

Jako mi se dopao jedan od odgovora emotivna, fizička, duhovna, seksualna, koji kaže sledeće: „Da, definitivno. Mi- sveukupna, kakva god hoćete – važno slim da i jedni i drugi vučemo toliko op- mi je da se sa nekim dobro razumem terećenja očekivanjima od sebe vezano i da, narodski rečeno, idemo u istom za seks (hvala medijima, pogotovo glu- smeru. pim ženskim časopisima i Holivudu), ali i pogrešne predstave o tome šta bi seks trebalo da bude (hvala pornografiji sa

USLOVI ZA STUPANJE U SEKSUALNE ODNOSE

ispeglanim audiom, iz kojeg su izbačeni svi zvuci stvarnog odnosa, tipa trenja). Učinilo mi se važnim da putem ankete Mislim da kroz seks otkrivamo načine saznamo šta utiče na odluku o tome sa da oslobodimo sebe tih očekivanja, kim i zbog čega stupamo u seksualne istražimo svoje granice, pustimo rado- odnose. Koji su to uslovi koje postavljaznalost da vodi i zaista budemo ranjivi mo sebi u vezi sa potencijalnim partnepred drugim i sa drugim. To za mene rom ili partnerkom? nema veze s polom.” Moram priznati da sam odahnula kada Da li je seks podjednako važan muš- sam shvatila da je većina ljudi kao najkarcima i ženama i zbog čega? Po mom važnije uslove za stupanje u seksualne mišljenju, nije fokus na polnim razlika- odnose sa nekom osobom navela one ma, već bih pre rekla da važnost koja je koje bih i sama navela, a to su povere-

110 septembar

nje i sigurnost. Nakon odgovora koji bi je seks u pitanju, a pretpostavljam da glasio „ljubav”, usledile bi tri tačkice, mnogima nije lako da se sa njom suočak upitnik. Drugi su kao najvažnije na- če, kamoli da otvoreno o tome razgoveli povezanost, hemiju ili strast.

varaju. Zato sam rešila da probijem led.

Nije zanemariv ni broj ljudi koji su kao Nadovezaću se na postavljeno pitanje važan uslov naveli fizičku privlačnost. u anketi o tome koje su to nesigurnosti Tokom godina vršena su brojna istraži- koje osećamo kada je seks u pitanju. vanja o tome koliko polovi cene fizičku Među brojnim odgovorima navedeno privlačnost prilikom odabira partnera. je nešto sa čim mogu da se poistovetim U mnogima je otkriveno da je muškarci i prepoznam u svojim ljubavnim počecene u većoj meri, ali se ispostavilo da cima, a to je strah da se osetim iskorisu ove polne razlike veće kada se mere šćenom. Seks kao aktivnost meni lično stavovi muškaraca i žena nego kad se ne znači ništa ukoliko nemam poveremeri njihovo stvarno ponašanje. Dakle, nje u namere osobe sa kojom sam, jer moguće je da muškarci češće izjavlju- samo na taj način mogu da se opustim, ju da im je kod potencijalne partner- uživam i dodatno produbim odnos sa ke važna fizička privlačnost, ali kada njom. Nikada nisam želela, a nažalost se radi o stvarnom ponašanju, postoji jesam nailazila na tipove koji su tražili veća sličnost među polovima u reakciji avanturu i brzo gubili interesovanje za na fizičku privlačnost kod potencijalnog bilo kakav dalji trud. Oduvek sam težila seksualnog partnera, bilo da je u pita- ljubavi i sve što mi se činilo manjim od nju kratkoročan, neobavezan odnos ili toga mi je predstavljalo mučenje i agoposvećen, dugoročan odnos.

niju u najavi.

SEKS I NESIGURNOSTI

Moj utisak je da nesigurnosti u samom činu seksa već ima isuviše. Iskreni apla-

Mislim da ne postoji osoba koja nije ni- uz za sve one koji su odgovorili da nekada osetila izvesnu nesigurnost kada maju nikakvih nesigurnosti, ali i one

111

koji brinu o stvarima kao što su polne ji još njihovih istomišljenika. Ogradiću bolesti ili neželjena trudnoća. Veliki za- se kako se ne bih ponavljala, smatram grljaj svima onima kojima su nesigur- da seksualni odnosi nisu primarni za nosti vezane za fizički izgled, osećaj pri- ostvarenje kvalitetne emotivne veze. vlačnosti, seksualno umeće, razne osu- Mislim da bez emotivne povezanosti de i tome slično. Niste sami, dosta nas seks možda može biti dobar, ali ne toje imalo ili i dalje ima slične nesigur- liko koliko bi bio da postoji ta emotivna nosti sa kojima se borimo i na kojima potpora koja dozvoljava potpunu sloradimo.

bodu, opuštenost i ispunjenost.

Meni je u otklanjanju dugogodišnjih Dopala mi se tzv. Trodelna teorija ljubavi mučnih nesigurnosti mnogo pomogao Roberta Sternberga. Prema ovoj teorisadašnji (nadam se i trajni) partner. Mi- ji, ljubav se sastoji od tri komponente: slim da je važno imati dobrog i strplji- bliskosti, strasti i odanosti. Bliskost se vog partnera ili partnerku kako bismo odnosi na osećanje intimnosti i povezase oslobodili nesigurnosti kojima nema nosti sa partnerom. Strast se odnosi na mesta ukoliko želimo kvalitetan i ispu- „vruće” delove odnosa – uzbuđenje koje njavajući seks.

SEKS KAO PREDUSLOV ZA KVALITETNU VEZU I SEKS NA JEDNU NOĆ

doživljavamo zbog svog partnera, uključujući seksualnu privlačnost. Odanost se sastoji od dve odluke: kratkoročne da volite svog partnera i dugoročne da ćete tu ljubav očuvati i ostati sa svojim partnerom.

Kada govorimo o seksu kao preduslovu za ostvarenje kvalitetne emotivne veze, Dakle, ipak više kockica mora da se slomišljenja su podeljena. Kao što sam ra- ži kako bi se ostvarila kvalitetna emonije pomenula, čak i u krugu bliskih pri- tivna veza. jatelja imam one koji smatraju da on to jeste i na tu temu dosta debatuje- U to da veza, odnosno seks na jednu mo. Čitajući odgovore, vidim da posto- noć može da preraste u nešto ozbiljni

112 septembar

113

je ne verujem i zato se dosta ljutim na, filmovima i tuđim iskustvima u vezauglavnom američke filmove, koji poku- ma. Vremenom sam shvatila da je ‘nešavaju da propagiraju da je to moguće. zadovoljavajuć seks’ zapravo termin Sticajem okolnosti ne poznajem ljude koji podrazumijeva da ja, tako neiskukoji su vezu otpočeli na taj način, odno- sna, sad očekujem od druge osobe da sno one kojima je ona potrajala. Opet, bude već dovoljno impresivna, i da to život je nepredvidiv, tako da nije nemo- nije fer prema njoj. Kad sam otpustila guće da neko sebi i na ovaj način uspe ta očekivanja, naučila da nije sramota da nađe ljubav.

RAZLAZ ZBOG LOŠEG SEKSA

da naglas kažem šta mi prija, šta ne, i ponudim neka usmjerenja u seksu, sve se značajno promijenilo.” „Za sada ne, ne zato što su svi dosada-

Budimo realni, ni u naizgled idealnoj šnji partneri bili kompatibilni, već zato vezi dvoje ljudi, nije moguće da se ni- što ni sama sam bila dovoljno edukokada nije dogodio nezadovoljavajući vana. Sada, verujem da bih razmatraseks. Kao u svemu drugom, dešavaju la okončanje veze, ukoliko partner nije se oscilacije, a razlozi su razni.

otvoren za to da nauči, prilagodi, sazna. Prevaru - ne.”

Što se tiče razmatranja prevare ili ostavljanja partnera ili partnerke zbog neza- „Ne. Seks jeste bitan, ali ne presudan. dovoljavajućeg seksa, na osnovu isku- Nema lošeg seks partnera, samo nestava ljudi iz mog okruženja mogu da edukovanog, što se lako reši. Što edukažem da je bilo, tj. da ima i toga.

kacijom, što praksom.”

Iz same ankete bih istakla par intere- Imajući u vidu i stepen važnosti koji santnih odgovora na ovo pitanje.

neko pridaje seksu u vezi, ipak mislim da nezadovoljstvo i nerazumevanje

„Prvo da. Bila sam mlađa, mnogo ne- mora sezati nešto dalje, te da razlog iskusnija, poučena samo tekstovima, raskida i neverstava verovatno nije po114 septembar

sledica isključivo nezadovoljstva seksu- Postoje periodi kada smo opterećeni alnim odnosom.

IZOSTANAK SEKSUALNE ŽELJE I REDOVAN SEKS KAO IMPERATIV

poslom, problemima, kada tugujemo i kada nam seks nije ni na kraj pameti, pa čak ni kao opcija za opuštanje. I tada apsolutno nema potrebe za sumnjom u svoju ženstvenost, odnosno muškost. Takođe seks ne smatram imperativom

Nekome seks predstavlja izduvni ven- za funkcionisanje na drugim životnim til, ali smatram da nije neprirodno da poljima, jer bez nekih drugih stvari hoseksualna želja nekada izostane, kao ćemo, ali bez seksa svakako nećemo i da redovan seks nije imperativ i da umreti. ne treba nekome zalepiti etiketu „nenormalan” ili „nenormalna” zato što ga Nekima seks pomaže, ali drugima tone upražnjava toliko često. Zato sam u kom posebnih životnih okolnosti i sianketi htela da postavim pitanje da li tuacija čak može predstavljati opterese ljudima događa da želja za seksom ćenje ukoliko se psihofizički ne oseća izostane i kako se zbog toga osećaju.

dobro ili postoji neki drugi razlog zbog kojeg mu nije do seksa, a postoje oče-

U većini odgovora je istaknuto kako se kivanja od druge osobe. jesu dešavale situacije, ali i periodi kada bi seksualna želja izostala, a razlozi su razni. Trudnoća, postporođajni period, smrt člana porodice, stresne situacije, nezainteresovanost partnera za seks, polne infekcije, hormonski disbalans, celokupno nezadovoljstvo vezom. Međutim, svega petoro anketiranih je kao odgovor navelo da je u tim trenucima posumnjalo u svoju ženstvenost, odnosno muškost. 115

SEKS I TABU Pitanje koje sam gorela da postavim Da li smatrate da je seks i dalje tabu tema? Mada nisu svi odgovori bili pozitivni, i nakon onog ne, usledilo bi: „Ne možda kao ranije”, ili „ne, barem ne bi trebalo tako da bude”. Fetiši, orgazmi, seksualne disfunkcije, onlajn seks, masturbacija – samo su neke od stvari kojih u trenutku mogu da se setim, a za koje znam da kod većine osoba u isto vreme izazivaju znatiželju, bojazan i nelagodu, a ne bi tako trebalo da bude. Mislim da je seks, posebno na Balkanu, i dalje veliki tabu i mnogima je neprijatno da o njemu otvoreno govore. Nadam se da će biti još prilika da zajedno učimo jedni od drugih razmenjujući mišljenja i iskustva. Ne moramo biti nikakvi „stručnjaci” u ovoj oblasti, ni u teoriji niti u praksi - važno je da se tema otvori i da budemo slobodni da postavimo pitanja koja smo izbegavali, možda iz straha od osude ili sramote, ne znajući da u tome nismo usamljeni.

116 septembar

117

Pletivo Pletivo by by Plezir Plezir 118 septembar

119

121

122 septembar

123

124 septembar

125

127

Pratite Pletivo na 128 septembar

a Instagramu 129

Književnost

Kratke priče za dugo razmišljanje (priče koje bi trebalo da pročitate)

Tekst: Sofija Mirčetić @sofimircetic

Kao zakleti branilac i doživotni ljubavnik književnosti neko sam ko voli da čita sve književne rodove i vrste, neke manje, neke više. Kada je reč o ljudima u mom okruženju, čini se da poezija gubi trku s prozom, a među proznim delima kratka priča kaska za romanom koji je nekako svima omiljen. Odlučila sam da u ovom broju pokušam da vas ubedim da date šansu kratkoj priči, kroz probranu listu savremenih i nekih starijih priča koje bi trebalo da pročitate, jer postoji nešto neverovatno moćno u kratkoj formi koja nastoji da ispriča jednu, često složenu priču, na svega par strana. Nisu tek tako neke kratke priče nazivane romanima u malom!

Haruki Murakami

Palo kraljevstvo U okviru onlajn serijala Flash Fiction ma- puta. Iz pokušaja da opiše svog starog gazina New Yorker, Murakami je napi- prijatelja, sada muškarca u tridesetim sao ovu prilično kratku priču koju ćete sa zgodnom devojkom u bikiniju pored možda morati da pročitate dvaput da sebe, pripovedač okleva, svestan svoje biste razumeli šta je hteo da opiše, i nesposobnosti da govori o Kuu. Ovo je kakva je veza nekog propalog afričkog pripovedanje o osobi koja nas fascinikraljevstva i njegovog nekadašnjeg pri- ra, kojoj potajno zavidimo koju mislimo jateljstva za izvesnim Kuom (Q). Priča da poznajemo ali nam je zapravo velika otpočinje tako što narator opisuje ruine nepoznanica. kraljevstva i rečicu koja protiče u blizini, u kojoj on potapa noge. Rečenice su kratke, stil pisanja, izbor reči i motiva navodi na verovanje da smo se upustili u čitanje neke bajke, ali trenutak pošto pomene Kua, stil se menja, postaje sadržajno bogatiji, a mi se izmeštamo u savremeni trenutak na bazenu, gde pripovedač sedi pokraj svog nekadašnjeg prijatelja koga nije video punu deceniju, koji ga sad ne prepoznaje. Ku je lep, pametan, prirodno, ne knjiški pametan, onaj tip osobe koja postiže sve sa malo ili nimalo truda, bilo da je u pitanju fakultet ili neka žena. On sluša Mocarta i Bila Evansa, čita Balzaka i Mopasana. O njemu znamo ono što nam narator kaže, a to je njegovo sećanje na mladog prijatelja iz stana preko132 septembar

Bukovski

Dolar i 20 centi Da mi je dinar (ili cent!) za svaki put ka- „šta je pisac zaista hteo da kaže“. Stoda je neka rečenica ili stih od Bukov- ga, onaj citat Bukovskog o gubljenju skog tako surovo istrgnuta iz konteksta duše, koji je popularan koliko i uvod u i romantizovana na potpuno pogrešan Poštu, je iz priče Dolar i dvadeset centi. način imala bih novca za dobru knjigu. Napisana u klasičnom stilu Bukovskog, Uvek se setim prve rečenice iz roma- ali iz mnogo bespomoćnije pozicije od na Pošta, Počelo je kao greška, koju sam one koju srećemo kod njegovih uobičatoliko puta videla u vidu citata ili neon- jenih naratora, poput Henrija Kinaskog, skog znaka uslikanog u nekom kafiću, junaka više romana, npr. Bludnog sina. ko zna gde. Ono što je počelo kao greš- Glavni lik je starac kog upoznajemo na ka, je njegov rad u Pošti, i to je sve. Ali šetalištu gde on sreće dva para mladih bih verovatno bila licemerna kada bih koji njegovu starost i odrpanost izvrljudima oduzimala pravo da za sebe tu- gavaju ruglu. Ti obesni mladići i zgodmače priče i pesme onako kako žele, ne devojke koje se smeju i vrište služe samo ponekad treba imati u vidu i ono samo tome da bolje sagledamo glav-

Ako ti nije preostalo mnogo od duše a ti to znaš, znači još uvek imaš dušu.

133

nog junaka. Jasno možete da zamislite kontrast njihove mladosti i uzavrele krvi nasuprot skitnici koji u džepu ima

Ken Lju

Zverinjak od papira

svega dolar i dvadest centi, i šezdeset Da je moguće čuti glas pisca dok očima godina iza sebe. Njemu se mladost čini prelećete preko pažljivo napisanih renestvarnom, kao nešto što nije proži- dova, naredna priča bi vas privukla sebi veo, ali zato surovo detinjstvo koje po- kao sirena mornara. Ljuova priča, Zveredi sa paklom nikada neće moći da za- rinjak od papira, podseća na neki od boravi. Nije reč o bespomoćnosti, čak animiranih filmova Studija Džibli, gde ni o beznađu, bolu u starosti, već o ne- je fantastični sloj uvek odvojen tankim kakvoj otupelosti kojoj se ne da uhvatiti velom od realnog, ali ne i stvarno odvonit. Voleo je tamu. Ona je imala smisao. jen. Godinama sakupljani ukrasni papir Masni kružići koji plutaju po supi, šum za uvijanje postaje materijal od kojeg okeana i izdah, ovo je veoma kratka pri- Džekova majka pravi magične origami ča o smrti duha pre nego što nastane životinje. Prva u nizu je bio tigar Lao. i smrt tela.

134 septembar

Kako uporediti starog origami tigra,

više puta povređenog i izlepljenog tra- ne govori engleski, ali može da pokakom, sa novim akcionim figuricama iz že prstom na srce. Na kineski praznik Zvezdanih ratova? Jedinim rikom Lao mrtvih, zverinjak ponovo oživljava i to je oduvao plastičnog Obi Vana kome u vidu majčinog pisma. Ubrzo ćete biti ni sila nije mogla da pomogne, jer Lao uvučeni u priču neuke kineske seljannije samo parče ukrasnog papira, a ke koja se udala za Amerikanca. Velika Zverinjak od papira nije neka bajko- glad u Kini, a potom i Kulturna revovitija verzija Priče o igračkama. Bila je lucija koja je celu državu pretvorila u to prva bitka u dugogodišnjem ratu. lovca na špijune učinila ju je siročetom Na prvi pogled, ovo je priča o detetu sa samo deset godina i licem u kataloiz mešovitog braka koje pokušava da gu za strance koji žele da kupe ženu iz se pomiri sa svojom različitošću koju Azije. je odjednom počeo da mrzi, kao i životinje od papira koje je njegova majka „Niko me nije razumeo, i ja ništa nitako brižljivo pravila za njega, priča o sam razumela“ sudaru civilizacija u jednoj osobi koja pokušava da potisne svoju azijatsku Džekovo novorođeno lice, sa crtama stranu, onom anglosaksonskom. Ili nas njegovih predaka, podsetili su je da je prvi deo priče, samo navodi na tu ponekada imala porodicu i mesto gde primisao. Simpatično dete omađijano pa- pada, gde papirni tigrovi teraju miševe pirnim tigrom i ajkulom od aluminijum- iz polja i gde može da priča kineski da ske folije odrasta u samoživog mladića je svi razumeju. koga, čini se, ni majčina smrt ne može da takne. „Umrla je kada je moj avion Ako biste me pitali da vam uperim prbio negde iznad Nevade“.

stom u jednu priču koju morate da pročitate, onda je to ova. Topla i gorka u

Ipak, ovo nije priča samo o Džeku i nje- isto vreme, varljiva na početku, bolna govoj borbi sa identitetom, već i priča na kraju, ispunjena melodijom koju o njegovoj majci, tihoj Kineskinji koju je može da čuje samo onaj ko veruje da njegov otac kupio iz kataloga, ženi koja Zverinjak iz kutije za cipele zaista živi.

135

Rejmon Karver

O čemu pričamo kada pričamo o ljubavi

da volimo druge osobe bez okrnjene sposobnosti da nekom novom pružimo ljubav? To su sve pitanja na koja niko ne zna tačan odgovor. Ljubav je

Led, limeta, džin i tonik i razgovor o lju- neka metafizička materija, ne znamo bavi. Sa pićem u ruci ili bez, uvek sam joj agregatno stanje. Upravo se događa voljna da pričam o ovoj temi. Karver nas ono što je Karver rekao kroz usta svog uvodi u ovu, već klasičnu, priču opisu- književnog lika – osećamo sramotu kada jući popodnevnu atmosferu i opušten pričamo o ljubavi kao da uopšte znamo razgovor dva bračna para koji polako o čemu pričamo. Jedna od rečenica koja prerasta u priču o tome šta ljubav je- mi je zapala za oko, skrivena među reste ili nije. Da li je ljubav samo sećanje? dovima razgovora koji je s ljubavi skliKako to da nekog volimo, i onda se desi znuo na priču o vitezovima – svako je nešto i odjednom počnemo da ga mr- nekome vazal. Da li je i u ljubavi tako? Da zimo, i više ne možemo da zamislimo li je istinito ono što je napisao Dovlatov tu ogromnu količinu osećanja prema u Strankinji – da je prednost uvek na nekome koja se činila većom od nas i strani onoga ko više voli? Previše znanašeg života. Sećanje. Da li je fatalna kova pitanja, ova priča kroz potpuno ljubav puna nasilja zaista ljubav? Mel, ležeran razgovor navodi na preispitikaže da nije, njegova supruga Teri, čiji vanje soptvenih uvernja, a što se jeftin je bivši muž završio s pištoljem u grlu, džin više toči, to razgovor postaje slokaže da jeste, ona veruje da ju je Ed ženiji. Da sve bude interesantnije, Mel, voleo, na neuobičajen i drugima ne- najpričljiviji i najpijaniji lik je hirurg, za shvatljiv način, ali ipak voleo. Da li sjaj srce. Razgovor prestaje kada se flaša sa naših lica koji se odbija od voljenog džina prospe. Mrak. Kao da je na kraju bića prođe nakon godinu dana, i da li navučena zavesa, a odgovori na pitanja nastavljamo dalje potpuno sposobni ostavljeni za neku drugu „jednočinku“.

136 septembar

Pročitajte i: Zbirku priča Jeres Nominalizma Muharema Bazdulja koja je poput nekog generacijskog dnevnika ljudi koji su mladost proživljavali u turbulentnim devedesetim, sa odličnom ilustracijom duha vremena i pop kulutre regiona; priče Bicikl i Kraj detinjstva Davida Albaharija kao dobar uvod u poetiku jednog od naših najboljih savremenih pisaca koji svoje literarne uzore ima u radu Singera i Berharda; i Cankarevu pripovetku Šoljica kafe koja nas podseća na to sa kakvom lakoćom i surovošću povređujemo one koje najviše volimo i koliko „jorgan na grudima može da bude težak“.

137

Ĺ˝ivotni stil

Interviju: Nina SimonoviÄ&#x2021; @nina.simonn Fotografije: Darya Levina @daryadarcy 138 | septembar

Vintidž estetika kaohrabroiskazivanje individualnosti

Darja Ljevina

oja sagovornica dolazi iz dalekog Novosibirska u Rusiji gde je

uspela da kreira svoj udobni,

ušuškani svet inspirisan vintidž estetikom. Darja rado pokazuje da vintidž nije samo garderoba u tom stilu, već način života u kojem se s poštovanjem odnosi prema predmetima sa istorijom koji su tu da odraze unutrašnji svet njihovih vlasnika. Sledeći vintidž estetiku, Darja je pronašla svoj stil koji je odlučila da prenese na snimanja inspirisana književnim i filmskim likovima, obradu fotografije i kreiranje vintidž korica knjiga i razglednica – te otud i njeni priručnici i radionice na navedene teme. O svemu ovome, ali i inspiraciji i filozofiji vintidž estetike u Rusiji pročitajte u narednim redovima

139

Danas se u svemu ceni individualnost, posebno u ličnom stilu, i čini se da se sve više ljudi okreće vintidž estetici. Koji su po tvom mišljenju razlozi za sve veću popularnost ove estetike u poslednje vreme? Smatram da se u svetu sve odvija ciklično. Nakon minimalizma i lakonskog skandinavskog stila, koji su bili toliko popularni pre nekoliko godina, vratila se ljubav ka bojama, detaljima i različitim teksturama. Ljudi su se uželeli jarkih boja, zanimljivih oblika i enterijera koji podsećaju na one iz detinjstva. Kada predmet čuva istoriju u sebi, on dobija posebnu vrednost te sve postaje veoma lično i drago srcu. Rekla bih da upravo taj topli i prijatan osećaj nostalgije najviše privlači ljude ka vintidž stilu, iako želja za razumnom potrošnjom kao i želja da se stvarima „udahne“ novi život takođe igraju ulogu. Kako se, po tvom mišljenju, definišu vintidž stil i estetika i na šta najviše treba obratiti pažnju u potrazi za autentičnim komadima? Najzanimljivije je to da se vintidž stilom naziva sve što protivureči minimalizmu, 140 septembar

od srednjevekovnih motiva pa do gumica za kosu i bisernog nakita iz 2000-ih. To može biti stil edvardijanske epohe, luksuznih 20-ih, pin-up, hipi era... štaviše, nije neophodno striktno slediti samo jedan pravac. Dakle, vintidž stil se može definisati kao živopisni izraz vaše individualnosti kroz predmete i garderobu. Garderobu koja nije u trendu, nije sa modnih pista ili sa stranica glossy časopisa. Ti si, između ostalog, autor priručnika o stvaranju vintidž atmosfere na fotografijama i master-klasa „Vintidž knjige i razglednice“. Koje su to boje i tip osvetljenja tipični za vintidž stil u fotografiji, i koji je najbolji način da se pronađe lični, vintidž, stil u ovom domenu umetnosti? Takođe, koliko vremena je potrebno za izradu ovakvih vintidž korica za knjige? Taj priručnik sam kreirala upravo zbog toga što se u svim člancima i kursevima fotografije o obradi govori kao o nečemu neverovatno složenom, isključivo tehničkom. A obrada fotografije je samo odraz lične vizije, sve ono što osećamo i o čemu želimo da pričamo. To se ne treba nužno učiti, jer se taj osećaj već 141

krije u svima nama! Ja se samo trudim Gde pronalaziš inspiraciju za snimanja da inspirišem ljude da budu hrabri u i projekte? U kojim sve sferama tvog iskazivanju sebe na ovaj način i usput svakodnevnog života vintidž estetika objašnjavam izvesne tehničke aspekte. ima glavnu ulogu? Kao što sam već spomenula, vintidž stil Najviše me inspirišu filmovi! Retko gleje veoma opširan pojam – stoga će ta- dam nove, ali zato mogu stalno da reprikav stil i u fotografiji biti veoma razno- ziram svoje omiljene filmove i tada sam vrstan. Generalno, preovlađuju topli u stanju da pauziram svaki sekund. Protonovi, prigušene boje i minimum crne. učavam kostime, svetlost i boje, uglove U obradi je karakteristična zrnasta tek- snimanja, obradu kadrova. Smatram da stura, ali ona kao sa starih filmova, jer je fotografija koja se dobije zaustavljaupravo ona daje tu heterogenu tekstu- njem kadrova na filmskoj traci viši nivo ru i dobro poznatu vintidž atmosferu. umetnosti. Posebno me inspirišu tzv. Danas se često fotografiji dodaju efekti engleske „period dramas”, ali se divim i prašine, ogrebotina ili odsjaja ali ne pre- radu Ves Andersona i filmovima o Hari poručujem da se preteruje s tim jer će Poteru. trend takve obrade proći, dok su fotografije sa minimalnom obradom i bez ta- Za svoja snimanja ne pokušavam da u kvih efekata uvek ostati aktuelne. Tako- potpunosti kopiram izgled i filmski kođe, takvi efekti često odvraćaju pažnju stim likova, jer moje stilizacije nisu kosod samog sadržaja kadra.

plej. Volim da ih interpretiram na svoj način, da poznate priče dobiju novu

Što se tiče radionice za izradu vintidž perspektivu. Stoga je svako snimanje korica knjiga, to ne oduzima mnogo urađeno u mom stilu, koji je već prepovremena. Metoda koju sam razvila i znatljiv zahvaljujući detaljima i atmospredajem je jednostavna ali vrlo efika- feri koju prenosim. sna. Mnogo ljudi se interesuje za stara izdanja, a sada ih mogu i sami napraviti. Naravno, moj stil nije samo „InstagramKao i uvek, sve što je genijalno obično stil”. U stvarnosti volim da nosim duge, je veoma prosto! 142 septembar

lanene haljine i romantične bluze sa

143

pantalonama i čizmama u viktorijanskom stilu; takođe mnogo volim šešire i pletene korpe. Obožavam stilski nameštaj i trenutno restauriram prozor i šijem zavesu od čipkanih miljea moje bake. Po kući imam bukete suvog cveća, stare mesingane svećnjake i ogledala, i botaničke ilustracije koje krase zidove. Naravno, stvaranje ovakvog enterijera u modernom stanu je teže nego, recimo, u staroj vikendici, ali trudim se. Smatram da dom treba da odražava unutrašnji svet vlasnika i da mu svaki detalj donosi radost, čak iako je u pitanju privremeni dom, stan koji se iznajmljuje. Kakav je odnos Rusa prema antikvarnicama i second-hand radnjama? Imaju li ljudi običaj da posećuju buvljake kako bi pronašli stare, dragocene predmete? Mislim da taj pokret u Rusiji tek sada dobija na popularnosti među omladinom.

144 septembar

Kada na Instagramu podelim svoje ulove iz second-hand radnji, mnogo njih mi se javi da kaže kako nikada nisu mislili da se tako nešto može pronaći tamo. Mnogi potom odlaze u second-hand radnje u svojim gradovima i javljaju mi da podele sa mnom svoje ulove. Ali isto tako ima i onih koji preziru kupovinu u second-hand i smatraju je znakom siromaštva. Ovde je, čini mi se, uticaj „vintidž blogera” veoma značajan. Mi pokazujemo kako se ovi predmeti sa istorijom mogu uklopiti u odevnu kombinaciju ili enterijer, delimo našu ljubav ka unikatnim predmetima i širimo je na druge ljude. Srećna sam što sam deo ovog pokreta, pokreta koji se s poštovanjem odnosi prema stvarima i poziva na hrabro iskazivanje individualnosti.

145

Dizajn

Svaki komad reflektuje i sadrži energiju stvaraoca

Jelena Vučićević Intervju: Sara Savčić @sara_savcic Fotografije: Studio firma @studiofirma

Da bi čovek započeo nešto novo, potrebno Ispričaj nam kako si se upoznala sa je da sruši neke stare sisteme razmišljanja, glinom i kako se rodila vaša ljubavna življenja i tretiranja sopstvenih talenata i priča? veština. Potrebno je da raspali veliku vatru i u nju baci sve strahove, blokade, sa- Prvi put sam probala da radim sa glimopreispitivanja i sumnje, kao i uverenja nom pre oko 3 godine. U tom periookoline. Od onog pepela i prašine koja du sam radila kao dizajner osvetljenja ostane, pošto sve izgori, treba napraviti u inostranstvu. Mislim da mi je u tom nešto novo - samo svoje. Tako je nastao trenutku, usled jako brzog životnog sti„Made of Dust” moje drage gošće, Jelene la, nedostajao dodir sa sobom i svojim Vučićević, sa kojom sam razgovarala za kreativnim bićem. Puno vremena sam rođendanski broj Plezir magazina. provodila u kancelariji, a većinu svojih obroka sam konzumirala za radnim Čitajte razgovor sa Jelenom i saznajte stolom, ispred računara. Nekoliko gokako je zavolela glinu i kako je keramika dina nisam uspevala da nađem vrepostala njena profesija i životno oprede- me da crtam, slikam, stvaram rukama. ljenje. Nedostajala su mi mala svakodnevna 147

zadovoljstva. Shvatila sam da je najlepši na žalost nisam mogla potpuno da se deo moje nedelje prva jutarnja kafa kod posvetim u tom trenutku. Prošlog leta kuće, subotom ujutru, kao i obrok bez sam se vratila u zemlju, sa namerom tipkanja i čitanja mejlova. Jednog dana da nastavim svoju karijeru dizajnera sam pronašla „otvoreni” studio kera- osvetljenja kao freelancer i istovrememike, neda-

no oslobodim

leko od me-

nešto svog vre-

sta mog sta-

mena za rad sa

novanja, oti-

glinom. Ovo je,

šla na dvo-

ukratko, poče-

dnevni kurs

tak moje emo-

upoznavanja

tivne veze sa

sa tehnikama

keramikom, ne

rada glinom

računajući je-

i svaki nare-

dan kratak pe-

dni vikend od

riod u osnovnoj

tada provodi-

školi, kada sam

la u studiju,

prvi put dota-

pokušavajući

kla „glinamol”,

da se „samo-

pa počela da

naučim” radu

pravim likove

grnčar-

nekih mističnih

skom točku.

zastrašujućih

Ovo je trajalo

bića kod kuće.

nekoliko me-

Tada nisam ni

seci, pa se de-

znala da kera-

sila jednogo-

mika, kao grana

dišnja pauza, jer je realnost pokucala primenjene umetnosti, može da bude na vrata i naterala me da shvatim da je profesija i životno opredeljenje. keramika postala opsesija i ljubav, kojoj

148 septembar

Sada je već sasvim sigurno da dobro i obrazovanje pomažu dosta u procevladaš ovim materijalom, ali ono što su dizajniranja upotrebnih predmeta i ne znamo je, kako su izgledali tvoji u razvoju kreativnih koncepata, ali još prvi koraci? Kako i od koga si naučila uvek savladavam i testiram različite osnove ove lepe veštine?

tehnike izrade i dekoracije keramike. Na samom početku sam gledala stoti-

Posle manje od godinu dana skoro ne jutjub videa, učila od iskusnih kolesvakodnevnog rada sa glinom, sma- ga, pravila manje komade i analizirala tram da imam još MNOGO da naučim. svaki u primeni. Moram da spomenem Ovo je veština koja se uči celog života. svog prvog mentora u periodu kada još Svaki novi dan, svaki uspešan komad, uvek nisam znala da centriram glinu ali još više – svaka greška i pukotina, na točku. On je sredovečni ekscentridonose iskustvo i uče nas kako stva- čni lik, koji je bio „resident potter” u prri mogu da se naprave brže, lakše i sa vom studiju u kome sam učila. Pomovećim procentom uspešnosti. Glina je gao mi je jednostavnim savetima da od živ materijal, koji ima svoju ćud. Svaka očaja, posečenog prsta i suza uspem vrsta gline se drugačije ponaša i ima da centriram komad gline na točku, da ličnu interakciju sa određenom glazu- izvučem vertikalni zid posude i da vešto rom. Toliko toga ne zavisi od osobe koja obradim dno. Sve ovo u roku od nestvara. U proces su uključeni tehnolo- koliko nedelja. Kada sam mu se srdagija materijala, temperatura i vlažnost čno zahvalila, rekao mi je: „Nemam više vazduha, temperatura pečenja… Najvi- čemu da te naučim, sad vežbaj, sve je še učim samostalno i kroz rad. Nisam na tebi. Za uzvrat samo spomeni mene prošla nikakvu vrstu formalnog trenin- jednog dana, kada savladaš veštinu”. ga, škole ili kursa. Ne mislim da je ovo Na ovo sam se ja glasno nasmejala, poput koji je pravi, ili koji savetujem bu- mislivši da ću sigurno zaboraviti njegodućim keramičarima. Dolazim iz sveta vo ime dok dočekam taj dan. Još uvek dizajna, pa su moj vizuelni jezik i este- se sećam kako se zove, znači – godine tika na neki način izgrađeni. Mislim da učenja su preda mnom. mi dosadašnje profesionalno iskustvo

149

Kada ispred sebe imam komad od gli- viziju i ljubav prema onome što radi, ne ili porcelana ja pomislim na krh- deo te dobre energije se uvuče i u vašu kost, nežnost, neponovljivost, onda svakodnevnicu i ima snagu da inspirisve te divne boje i sjaj... Da li je uopšte še način na koji vi živite, konzumirate moguće napraviti dva ista komada?

svoj obrok ili doživljavate svoje okruženje. Počnete da primećujete prola-

Ručno izrađeni predmeti jesu nepo- znost objekata koji vas okružuju, nasunovljivi i u svojoj jedinstvenosti se iz- prot dugoročnoj emotivnoj vrednosti dvajaju od industrijskih proizvoda. Ne koje neki od njih poseduju. Servis za samo vizuelno, već i putem emocije ručavanje, koji ste nasledili od bake; sukoju stvaralac nesvesno ugradi u svaki venir sa letovanja, napravljen od gline komad. Pored svih onih fizičkih aspe- iskopane baš u toj zemlji; okrnjena porkata koje sam spomenula, svaki komad celanska figurica koju mi je poklonila reflektuje i sadrži energiju stvaraoca u mama i koju čuvam više od 25 godina… određenom trenutku. Slabost, snagu, Neki predmeti traju samo dok se ne poranjivost, nalet inspiracije, nesigurnost. lome ili ne pocepaju, a neki imaju emoNekada ispod mojih ruku nastanu ne- ciju koja traje večno. I na kraju – teško žni i delikatni komadi, beli predmeti sa je, ali da, moguće je određenim tehninežnim roze tonovima. Nekada su oš- kama, napraviti dva skoro ista komada. trih ivica i grubih površina, jaki i vanvre- Lično, ne težim tome. Pravim male serimenski, kao da su isklesani od kamena. je šolja, činija i tanjira koji imaju donekle Sve što osećam u trenutku, reflektuje isti oblik, dimenziju, glazuru. Trudim se se u mom radu. To je ono što se kod da unificiram seriju do određene mere, ručno izrađenih predmeta može nazva- ali se često prepustim slučajnostima i ti ljudskim i živim, ono što ih razlikuje puštam predmet da bude ono sto želi od industrijski proizvedenog komada da bude. Kao što dva čoveka nemaju keramike, koji je samo jedan od 1000+ identične proporcije i fizionomiju, tako klonova izašlih iz mašine. Pored toga, i dva predmeta napravljena ljudskom verujem da kada okružite sebe stvari- rukom, imaju lični identitet i jedinstven ma koje je napravio čovek koji ima san, otisak prsta.

150 septembar

Kako izgleda proces pravljenja pred- dodatnih elemenata i sl. Predmet onda meta i koliko je vremena potrebno ide na sušenje, što traje nekoliko dana, kako bi jedan komad od grumena ze- ponekad i više od nedelju dana, ukolimlje postao nešto neponovljivo i ugle- ko se sastoji iz nekoliko spojenih eledao svetlost dana?

menata (npr. šolja sa drškom). Kada je komad suv, onda šmirglom korigujem

Uglavnom imam viziju premeta koji nepravilnosti i glačam površine. Posle želim da napravim i koristim. Volim da ovoga sledi prvo biskvitno pečenje, koje skiciram razne varijacije na temu po- izvlači najveću količinu preostale vode četne ideje i igram se sa opcijama, na iz gline. Temperatura pečenja zavisi od papiru. Ovo je jedan od omiljenih de- vrste gline. Prašina, koja je posledica lova procesa za mene, jer je na papiru šmirglanja, skida se sa predmeta vlažsve moguće. Onda radim na prototipu nim sunđerom. Posle prvog pečenja i proizvoda, najčešće na točku, a pone- čišćenja se predmet glazira, pa peče kad i tehnikom ručne izrade. Posle dan, još jednom na visokoj temperaturi (cc. ili dva, radi se na obradi dna, lepljenju 1250°C). U ovom trenutku je potpuno

Kao što dva čoveka nemaju identične proporcije i fizionomiju, tako i dva predmeta napravljena ljudskom rukom, imaju lični identitet i jedinstven otisak prsta

151

neporozan i spreman za korišćenje. dila reputaciju i iskustvo u ovoj oblasti. Ovo je sažetak procesa koji je najčešći Ovo je onaj deo priče u kome sam poza mene. Nekada koristim i podglazur- vukla neke poteze, koji su i meni samoj ne boje i druge tehnike dekoracije, koje delovali ludo. Da bi čovek započeo nese nanose pre ili posle prvog, biskvit- što novo u tridesetim, potrebno je da nog, pečenja. Ako bi se posvetila izradi sruši neke stare sisteme razmišljanja, samo jednog predmeta u jednom tre- življenja i tretiranja sopstvenih talenata nutku, ovaj proces bi trajao oko 2 ne- i veština. Potrebno je da raspali jednu delje. U praksi, istovremeno se radi na veliku vatru i u nju baci sve strahove, blovećim serijama i svaki komad ima svo- kade, samopreispitivanja i sumnje, kao je vreme sušenja. Peče se više koma- i uverenja okoline. Od onog pepela i da istovremeno, tako da često „čekaju prašine koja ostane, pošto sve izgori, jedni na druge” kako bi zajedno ušli u treba napraviti nešto novo - samo svopeć. Zato je vreme potrebno da nastaje. Tako je nastao „Made of Dust”. Još ne jedna veća tura različitih proizvoda uvek ne znam gde će me ta hrabrost i nekada i preko mesec dana.

njena sestra ludost odvesti. To što rad sa glinom čini neodoljivim za mene, u

Interesantno je da tvoji prvi karijerni -odnosu na druge kreativne poslove koraci uopšte nisu bili u pravcu bav- koje radim, je neposrednost i brzina ljenja ovim poslom. Da li je rad sa gli- satisfakcije, koju donosi stvaranje runom bio pre svega hobi za opuštanje kama. Nekada su potrebne godine da koji se slučajno razvio u nešto veće i biste konačno videli proizvod svog rada ozbiljnije ili je nešto drugo u pitanju?

u arhitekturi. Mnoge vaše ideje i želje se u procesu izgradnje izgube i budžeti

U mojoj glavi se jako brzo pretvorio iz se koriguju, na štetu ideje i vizije dizahobija u nešto čime želim da se bavim jnera. U radu sa glinom osećam da su temeljno i profesionalno. Nije bilo lako moje ruke potpuno odrešene. Svakodformulisati način na koji ću ovo moći nevne su male nagrade i zadovoljstva, da ostvarim, pošto sam već 10 godina koja proističu iz osećaja da upravo tu svog života posvetila osvetljenju i izgra- ispod mojih ruku nastaje nešto novo.

152 septembar

Sa razvojom brenda, verujem da su se i druge obaveze nagomilale, ne tako zanimljive i kreativne. Nabavka materijala, komunikacija sa kupcima, slanje paketa, marketing i još mnogo toga. Da li imaš pomoć i kako postižeš da u sebi očuvaš radost igre i kreacije svaki put kada kreiraš nešto novo? Da, imam dosta obaveza, koje nemaju direktnu vezu sa kreativnim stvaranjem. Osećam da će mi uskoro biti potrebna pomoć, kako u svakodnevnom radu, tako i u komunikaciji sa kupcima i logistici. Za sada uživam u svim delovima posla. Obožavam da samostalno, amaterski i šta-više telefonski, fotografišem proizvode, jer tako dosta učim o njima i o detaljima koje potencijalno želim da unapredim. Time kreiram bolji lični odnos sa svojim radom. U komunikaciji sa klijentima dobijam dragoceni feedback od krajnjih korisnika. Čisteći haos koji napravim u studiju, učim da radim što čistije. (smeh) Rastom brenda i potražnje, postaje sve teže biti uključen do kraja u svaki aspekt posla. Kako MoD lagano izlazi iz polusenke, u kome sam ga možda pomalo bojažljivo čuvala, tako se otvaraju prilike za rast i

153

prelazak na sledeću etapu u razvoju

Kako provodiš ovo leto, da li se usu-

jednog brenda.

đuješ da u ovom momentu praviš planove i šta novo i lepo možemo

Koje su to najdragocenije lekcije ko-

očekivati od tebe?

jima te je rad sa glinom naučio? Leto 2020. je na izmaku, a većinu ovog Strpljenje i istrajnost; pomirljivost sa

neizvesnog leta sam provela na bicikli,

negativnim ishodom; odsustvo pre-

na liniji kuća – studio. Sticajem okol-

velike samokritike i samodestruktiv-

nosti, nisam napustila grad od marta.

ne sumnje u sebe; sposobnost da

Povremeni izleti do reke, Zemuna ili

stavim svoje neuspehe u fioku sa

Ade su za mene ključni za ličnu ravno-

natpisom „LEKCIJA” i počnem iz po-

težu i unutrašnji mir. Mislim da mi je

četka; da nikada ne treba imati pre-

fokus na rad pomogao da izbegnem

više samopouzdanja i biti potpuno

negativne misli i strah od novonastale

komforan, jer tada nastaju greške;

globalne krize. Ovo vreme, koje smo

da eksperimentišem i probam nove

bili prinuđeni da provodimo u svo-

stvari, jer kada napustiš svoju zonu

jim domovima, pomoglo mi je da još

komfora, daješ sebi priliku da osetiš

bolje razumem relativnost mnogih

komfor u novoj nepoznatoj situaciji;

stvari koje mislimo da su ključne za

da ne pravim drastične i nagle poteze,

naš opstanak. Kada posao, ekonomi-

jer jedan radikalan pokret može lako

ja, sigurnost i karijera postanu znak

da uništi sve što si stvarao; da nisam

pitanja, ostaju nam dom, prijatelji,

u mogućnosti da kontrolišem sve i da

porodica i one male stvari koje čine

ne očajavam zbog stvari koje nisu u

život, a koje smo možda stavljali u

mojoj moći; da osetim kada treba da

drugi plan. Predmeti koje stvaram su

stanem; da dišem duboko i pravilno,

dobili još više značaja za mene, a čini

da svakodnevno vodim računa o svo-

mi se i za ljude koji podržavaju moj

joj fizičkoj i mentalnoj disciplini; da je

rad. Što se tiče planova, trudim se da

svaka greška deo napretka i učenja;

se kroz budućnost krećem „dan po

da ne zaboravim da uživam u proce-

dan” i ne pravim dugogodišnje cilje-

su, jer je put vredniji od cilja.

ve. Plan mi je da nastavim da pravim lepe stvari, da malo doteram pakovanje, da uložim u svoj prostor za rad i opremu. Trenutno radim u prostorijama jedne škole keramike. Prelazak u moj studio bi otvorio mnoge mogućnosti, a pre svega bi ubrzao i povećao proizvodnju. Sve u svemu – planiram da uvek imam pune ruke posla i sobu punu prašine.

155

Kolumna

Dušan Jurić @feelmypisces

Predstava koja se odigrala u svačijoj glavi

Priroda teksta kakvog poznajemo se Zato sam odlučio da podelim jednu menja. Svi pišemo u sokoćala, a neko od drugu kritiku, osvrt na pozorišnu prednas i objavi ponešto. Svaka nova vrsta stavu rediteljke Dragane Bulut koja živi demokratičnosti je garantovano bolja i radi u Berlinu. Međutim, priču dodatnego ekskluzivnost, ali moramo prizna- no pojednostavljuje i komplikuje činjeti da je čudno. Sada svako ima ne samo nica da ovu kritiku nigde nikada nisam prava nego i prostora za mišljenje. Ne objavio. Predstava se odigrala 2015. znači da ih ne zaslužujemo, već uvodom godine, a na mene i dalje ostavlja jedpokušavam da smirim haos od forme nako intenzivan utisak. Želim da vam ovog teksta koji ni ne znam kako da ga prenesem i za to imam dobar razlog. počnem.

Reći ću vam samo da su ljudi te jedne večeri kad se predstava prikazivala u

Naime, došlo je vreme i da se reči recikli- Beogradu, maltene vezivali decu za orraju. Pomislio sam da mogu da priredim mar kako bi došli da vide to čudo. Reći odličan tekst o kritici modernog viđenja ću vam da je to bilo veče kada su se narcizma kao nečega što se toliko pato- grohotom smejali i danima oporavljali logizuje da ispade da je svaki narcizam, od utisaka, udarajući jedne druge po ujedno i njegov najpatološkiji oblik, a kolenima od smeha - ljudi koji se ne svi ga, čak i pomalo malignog imamo. javljaju jedni drugima na ulici. Imam I tu pomislim, ma dosta kritike druš- taj luksuz, nikakav elitistički, već zaista tva. Ono i onako trenutno ne postoji, sreću da poznajem Draganu, ali to veče jer svi živimo zajedničku eksperimen- prosto nisam želeo da je proganjam sa talnu fazu pregovaranja sa traumom svojim utiscima. Mislim da je preplakoju smo preživeli, a još uvek nismo vljivanje umetnika odmah nakon predobradili. Eksperimentalna faza prego- stave jako nesuvislo, jer oni tad ne znavaranja sa traumom koju smo svi pro- ju gde su. To veče sam obrtao desetine živeli a još uvek nismo, pandemija.

krugova između pozorišta i svoje adrese ne bi li mi se sleglo. Ko je gledao seriju „The Leftovers” zna koliko ume da 157

pomuti pamet, tog dana se završavala koje smo mi dobili. Kao neki kulturni jedna od sezona, a Draganina predsta- upcycling, evo, uskoro ću „kopi pejstova je došla kao neka kontracentrifuga vati“ u celosti ovu kritiku, baš onakvu koja mozak odvodi na neko novo, jed- kakvu sam je ushićen preneo te večeri nako opskurno, ali mnogo manje psi- na komp. Samo još jedan uvodni dehotično mesto. Iskreno, razlog radova- talj da podelim - reditelj u koga sam nju Dragani jeste njen dar, ali i činjenica bio zaljubljen u dvadesetim mi je reda je drugarica mog bivšeg dečka i uvek kao da je tužno što predstave nemaju me na njega podseti. Da budem još svedočanstvo. Zato je ovo jedna rana iskreniji, što mi omogućava ovo mo- apologija ne samo Dragani Bulut, već i derno pisanje, nije se baš dešavalo da Milošu Loliću, takođe srpskom reditelju gledam predstave osim ako se nemam koji živi svuda, a ponekad i u Beograromantična ili ljubavna osećanja prema du. On je kao mlad govorio: „Ne mogu autorima. Kada sam bio mnogo mlađi, da verujem da neko izađe sa predstave morao je da me zainteresuje nečiji um. bez utiska, kako je moguće da ne proSada bih se zgrozio da me neko pozove misli na šta je potrošio dva sata”. Jeste u pozorište, jer naprosto nije trenutak. čudno, ali divna vest je, bar Fuko tako Svetska predstava u kojoj neki glumci kaže, da i kad nam je mozak pasivan, nose maske a neki ne, nikako da se za- čak i tada nešto ostaje u njemu. Mada vrši, a za sublimaciju treba vremena.

ko sam ja da to pričam, to najbolje znaju ljudi sa Alchajmerom, ali nema ko u

Sve što treba da znate o ovoj predsta- njihovo ime da kaže. Poenta je da mi svi vi jeste da se odigrala davno. Veruj- razmenjujemo misli i ja vam sad dajem te mi da na vas neću baciti otpad od moje, sa dubokim uverenjem da će vam sopstvenih utisaka, već pokušavam da se dopasti. Prenosim vam ceo tekst u vam prenesem jako složene impresije celosti, kao dugo čuvan dragulj koji je koje su me danima progonile. Važno deo mene. Evo i podnaslova. Greške u je da sačuvamo predstave od zabora- kucanju namerno ne ispravljam, jer je va, upravo tako što ćemo o njima pi- tekst pisan u dahu, nekada davno, u sati, proslediti dalje te mentalne slike sitne sate.

158 septembar

159

Intimna zombi apokalipsa - umiranje od smeha i tragedije Recenzija predstave „Povratak zombija”

Dragane Bulut

Možda za egzistencijalizam i najpoetičniji mogući način.

personologiju ,a možda i uopšte Ceo zombie horror šou počinje ne postoji ofucanija metafora jednom klasičnom koreografskom

od zombija. Osuđenik na večni kompozicijom koja, kao I uvek život ili mučenje, dosadna, može imati niz značenja. Zi-

mutava I roptava utvara koja heraški se nekako uvek namesuvek nađe novi način da na- ti da pokret sam po sebi re-

padne. Mrtvak u živom obliku. flektuje najrafiniranija stanja Lepljivi dosadnjaković koji duha, najrudimentarnije emoci-

je isprva zaista strašan ali je, naintimnije predele našeg kada ga malo duže gledate pos- unutrašnjeg zombie-scapea od

matrate posaje banalan. Pred- koga uvek tražimo nekakav esstavlja se kao neprijatelj na cape. koga se javlja refleks bežanja,

ali kad mu vidite tu preslatku A kada u nama samima nema više

razluđenu facu i krv koja mu mesta za progonitelje, onda ih curka iz usta, prosto vam dođe nužno moramo klonirati, bacida ga zagrlite.

ti pred druge ili sahraniti u

sebi ili kako autorka I akterka

Dragana Bulut je bukvalnost ove sama u jednom trenutku (parametafore, koja tako oksimoron- frazirano) kaže:

ski progoni savremenog čoveka, “Either I express or I get desmestila na scenu Bitefa kroz pressed” 160 septembar

Pre nego što sam zombie u svom Kada I kloniranje ne postane

bukvalnom obliku, sa demonik dovoljno u borbi sa sobom, aksočivima, krvavim ustima i moon- terka postaje žrtva sopstvenih

walk hodom stupi na scenu, pub- deluzija I preispitivanja I

lika još uvek ne zna da će ima- ulazi u jedan šašav prostor ti posla sa predivnom galerijom čija vrata (pakla?) kao da otživih slika, presmešnim crtanim varaju, sa jedne strane, De-

filmom I toliko neopisivo snoli- jvid Linč sa prikazom začudnog

kim tretiranjem proscenijuma, Mullholand drive - posrnula

skela I čitave zjapeće scene pevačica- kind of prostora, kao jednog bioskopskog rama, u a sa druge strane Vudi Alen, koji se na kraju sve upravo I naj-samoprogonjeniji sopstvenpretvara.

im sadržajima od sviju nas.

Borba sa samim sobom, juren- Tada na scenu stupa kitnjasta

je samog sebe, samo-mučenje I prikaz(a) sa demosnkim sočivi-

udaraje u zid –rečju- prokleti ma koja na mikrofonu I naizgled progoniteljski subjektivitet- sistematično I sabrano čita predstavlja klicu ovog rada. savremena tumačenja metafore

Udvajanje (ili podvajanje?) au- zombija, dok se istovremeno torke na sceni najpre se čita upravo u njega I pretvara. Ak-

kroz pojavljivanje klasičnog terka sebe I nas davi sopstvenklona, običnog čoveka, tj. druge im sadržajima dok kroz vokoder

osobu na sceni koja (namerno?) njen glas odlazi “s onu stranu po odevanju veoma podseća na razuma” a na scenu se spušta nju. Još uvek nemamo posla sa strašan mrak. povraćkom, čudnim zucima I nedotupavnim zombijima.

Ulazimo u piš-.smešni treš horor film čiji scenario nije nima-

161

lo naivan, već naprotiv pred- protiv sebe, boreći se za sebe. stavlja jako intimno I duboko Ma ko će to uopšte imati pojma prorađeno iskustvo stvaraoca, kada smo u zombi filmu u kome

koji se rve sa sopstvenim muka- moramo da ostanemo ako namerama, formama I sadržajima. Kada vamo da se izvučemo živi. pokret prestaje da bude dovol-

jan akterka kao povređuje nogu. “Kad ne bude više mesta u paMeđutim, ona odlučuje da mora klu, mrtvi će hodati zemljom”

da govori I da telo I pokret Najsipmatičnije od svega je to jednostavlno

nisu

dovoljni što je atmosfera samoproganjan-

kada vas progoni toliko demo- ja utkana u ovaj rad sve I da na. Ona želi da zvuči suvislo, sa scene izbrišemo sve zombije ali počinje da kašlje, što se do jednog. Unutrašnje kruženje

ubrzo okončava izlaskom žene I bezizlaz u koji upadaju razne iz publike koja, iznenadićete utvare, značajni I beznačajni

se, kašlje I spašava je. Kak- drugi, drugi koji misle da znavo divno režirano pridržavanje ju bolje ili mi samo koji znasopstvenih stanja Drugim!

mo da to možemo. Šašavo je što ovako shvaćeni progoniteljski

“Rana se sanira, ali plesno zombiji napadaju I svakoga od postaje nedovoljno. Akterka nas u realnom životu. Scenscki

je ovaj proces predstavljen I

postaje pripovedač.” Sve

postaje

totalni

više nego bukvalno, ali samim

kupus. tim tragizam (samo)proganjanja

kinjasta farsa sa šljokicama, postaje toliko prokleto smešan! Vajom kon Dios, posrnućem I… To je taj momenat pobede nad

hhhhhhhhhmmmm…..ludilom? Da, sobom, kada prasnemo u smeh na akterka nas uvodi u svoj in- kraju samoterorisanja, a kada

timni apsurdni šou u kome ona možemo da se opustimo I uživamo igra pred nama, zbog sebe, zbog u komediji. nas, igra sebi, odigrava nama, 162 septembar

Nedivljivi demon u ovom radu koju, opet kao zombija pokušaje I forma. Plesna kompozici- va da izbaci iz sebe. ja sa početka biva, opet buk-

valno pročitana dok je akterka Na plesnom kraju ovog rada, auprolazi još jednom, ali ovoga torka toliko drhtavo u paru sa

puta govoreći tekst koji nam svojim klonom slemuje, vrišnajbukvalnije podcrtava sva- ti, zove nas da joj pomognemo

ki pokret iz početne scene kao I jednako apsurdno ovaj lični

jedan demonološki model u kome čin završava tako što nam pušta se krećemo jer bežimo sami od pionirski zombie movie “Dawn sebe, želeći da se približimo of the dead”, baš u trenutku

sebi I drugima koji nas, zabo- kada sam barem ja bio siguran

ga, neće prihvatiti jer smo, da sve vreme gledam, meni lično zaboga, ljigave utvare. Niš- veoma drag žanr treš horora.

ta nije tako šmekerski kao au- Ovo predstavlja jedan smoretorkino nahovanje pokreta tek- ni orgazam rada u kome, kao da stom, u kome nam priča šta bi je spržena samomučenjem I pro-

sve početna kompozicija iz prve ganjanjem, autorka pušta film I scene mogla značiti. Ovo je daje nam da klopamo kokice. Pa jedna neostrašiva, oslobođena kako drugačije da se izađe iz svih demona, samokritika ko- sebe nego trešom I privatanjem reografskog I spuštanje sebe apsurda… na zemlju, bez obzira na bogov-

ske razmere ovog dirljivog rada Sve unutrašnje borbe su iskoji je poklonila beogradskoj tovremeno tako banalne I tako publici.

strašne. Svaki samozapitani

subjekt piški u gaće od uža-

Kao I u svakom zombi filmu, zom- sa koji sam proizvodi ali koji bi se zaljubljuje u čoveka, tj. ga ujedno nagoni na stvaranje.

autorka nam priča priču o svo- Verujem da autorka, u želji da joj, još I neuspeloj, romansi ne bude shvaćena previše uoz-

163

biljeno, priča jednu mrtvu oz-

biljnu priču o sebi, svojim borbama I stanjima, ozbiljno se svlačeći pred publikom, a

sve čineći na jedan zastrašujuće duhovit način.

“Svi mi sami sebe uplićemo I sami sebe rasplićemo”

Sve interpretacije su dosadne.

nebesima da se svih ostalih ljubavi iz ovog teksta lepše sećam nego njegove. U tom mejlu su bile zapisana moja pitanja za magičnu biljku Ayahuascu, kao i zaključci kada sam ponovo bio svestan. Sada ću vam kopirati i taj mejl, opet zanemarite greške u kucanju Pokazi mi kako da zivim sa krivicom u blagostanju?

Divno je kada imate priliku da

Dragana bulut treba da ulozim sve pare na ples

tovremeno toliko proganjajuće,

Vil koji je plesac i secanje na njegovu sobu u berlinu nas dvojica kako pevamo na templhofu

uživate u nečemu što je isduhovito, prelepo I tragično.

Mirise stapic koji mi je on poklonio

--------Ovde gde sam povukao crtice je kraj kritike, ali moram da krenem u vrhunac

Rendom misli o poslu ali nimalo uznemirujuce kako objasniti neki grafikon.

---------

ovog emocionalnog striptiza. Tražeći I to bi bilo to. Čuvajte ljude koji vam daovaj tekst u mejlu, kucao sam „Draga- ruju nezaboravne slike, a onima sa kojina Bulut” i pojavilo mi se nešto što je ma ste preživeli prizore pakla pokušajte samo nekoliko meseci pre toga zauvek da oprostite. To je sigurno jedini način promenilo moj život. Tada sam zbog da smognete hrabrosti da u traumu patološke ljubavi prema jednom mom- pogledate bez straha. Hvala pozorištu ku otišao na Ayahuasca retreat ne bi li i Dragani što mi je pomogla da gledam se on iscelio, a znate kako se spasila- u demone bez osećaja paralisanosti. čke priče završavaju, nikad dobro. On Neki demoni su bolji od drugih. je takođe pozorišni radnik, ali hvala

164 septembar

165

Zdravlje

O samoći i usamljenosti

sa psihoterapeutom Milanom Damjancem

Mnoge smo testove polagali od početka godine, i Univerzum nam je iz meseca u mesec delio kontrolne zadatke za koje se nismo pripremali. Nisu postojali priručnici, udžbenici niti kursevi koji bi nas mogli pripremiti za situaciju u kojoj smo se našli. Kročivši u karantin zbog pandemije COVID-19 mnogi su se obreli u samoći, u njenom fundamentalnom obliku. Upravo zato su samoća i usamljenost tema našeg razgovora sa psihoterapeutom Milanom Damjancem. Njegovo predavanje o usamljenosti i samoći možete pogledati na jutjub kanalu Doma kulture Studentski grad, a upravo nas je pomenuti video inspirisao na ovaj razgovor. 166

Pre svega, hajde da nam pomognete da razlikujemo termine usamljenosti i samoće. Čini mi se da mnogi usamljenost povezuju sa fizičkim odsustvom ljudi, da li nas samo nedostatak druženja čini usamljenima? Samoća podrazumeva nedostatak drugih, odvojenost, nemanje drugih ljudi u društvu, pored sebe. Samoća ume da bude teška, mada nekome može biti i dobar izbor, ali samo onda kada nije udružena sa usamljenošću. Usamljenost nije isto što i samoća. Usamljenost može postojati čak i ukoliko nema samoće. Usamljenost podrazumeva nedostatak pripadanja, nedostatak smislene životne razmene, životnog cilja. Čovek može biti sam, ali ne mora biti usamljen. Mogu ga ispunjenim činiti knjige, ideje, bilo šta sa čim se povezuje. Sa druge strane, možete imati i puno ljudi oko sebe a ipak se osećati usamljeno. To onda znači da vas ti ljudi ne čuju, da ne izražavate sebe, da nema vaših potreba ispoljenih. To znači da odnosi nisu dvosmerni i da vas „prazne” i čine neispunjenima i usamljenima. Nedostatak druženja nas čini samima, ali ne nužno i usamljenima. Sami možemo biti, ali je vrlo nezdravo ukoliko smo usa-

Intervju: Milica Antić @_spajdermen

167

mljeni. To je uvod u mnoge fizičke i psi- cepti koji su opisivali način na koji su hičke probleme.

ljudi pristupali drugima. Ukoliko bi više cenili sebe i samoću, bili su opisi-

Da li samoća razvija usamljenost?

vani kao introverti, a ako bi, pak, više voleli druge i provođenje vremena sa

Samoća je danas izraženija više nego drugima, opisivani su kao ekstroverti. ikada. U situaciji sa karantinom i Ko- Ovi koncepti imaju direktne veze sa savidom to možemo najbolje da vidimo, moćom i usamljenošću. Ekstroverzija baš usled tog odsustva smislenih raz- predstavlja često jednu od dve moguće govora i deljenja iskustava. Životna stvari; ili je u pitanju neko ko ima adeiskustva su osiromašila, i tu, nažalost, kvatne odnose, ko ume da se izbori za ne pomaže previše to što se, uživo ili svoje potrebe i ljudi mu/joj prijaju, ili je onlajn čujemo sa ljudima. Nema novih to neko ko pokušava da pobegne od iskustava, nema životnih eksperime- suočavanja sa nekim svojim probleminata. Nema drugih ljudi i zajedničkih ma. I jedna i druga opcija, ipak, preddoživljaja. Usamljenost je, dakle, sta- stavljaju zdravu težnju da se problemi nje koje može proizaći iz samoće, ali prevaziđu. Otvorenost prema ljudima ne nužno. Ima dosta ljudi koji su sami, je uvek nova šansa, prilika da se upoali pronalaze nove načine da ne budu zna neko novi, da se steknu nova priusamljeni i da pripadaju, bilo kroz ide- jateljstva, partnerske veze, aktivnosti, je, knjige...bilo šta sa čim mogu da se probaju nova iskustva. Ta nova iskustva povežu i što može da im pruži neki smi- mogu doprineti da početni problem sao. Ipak, samoća je teška i najčešće bude manje relevantan. Sa druge straodvede u usamljenost.

ne, introverzija najčešće ukazuje na to da nam više prija svoje nego tuđe druš-

Danas često čujemo da je neko „intro- tvo, što na veoma indikativan način govert”, pa hajde da razjasnimo ko su vori o tome da naši odnosi sa drugima introvertni ljudi i da li su oni, možda, nisu adekvatni. Najčešće u tim odnousamljeni?

sima osećamo pritisak, „pražnjenje”, i osećamo da se odmaramo bez dru-

Introverzija i ekstroverzija su stari kon- gih. Drugi postaju obaveza, baš zbog 168 septembar

toga što osećamo pritisak, nelagodu ili možemo da budemo i sami i sa druginemogućnost da se izborimo za sebe ma, ali nikako usamljeni. i svoje potrebe u odnosima. Taj deo sebe koji krijemo i koji se ne ispoljava u Da li je to karakterna osobina koja odnosima je deo koji „odmaramo” kod se kreira tokom odrastanja, pronakuće. Ovo nisu nepromenljive katego- laženja ili je moguće da su događaji rije. Potrebno je raditi na tome da us- iz prošlosti, poput jednosmernih pripostavimo drugačije odnose i brinemo jateljstava, uticali na to da se neko i o sebi i o drugima. Tada nas odnosi okrene introvertnosti? sa drugima neće činiti usamljenim. Ta usamljenost stvara introverziju, u kojoj Da, introvertnost se uči. Ona proističe se lakše povezujemo sa sobom, svojim iz razočaranja i potrebe za prihvataimaginacijama, filmovima, knjigama njem. Ovo prihvatanje kojem težimo nego sa ljudima. To, naravno, ne znači je dvosmeran odnos. Uzroci mogu biti da je introverzija loša, već da ukazuje razni, ali je svakako važno shvatiti da na disbalans i potrebu da se bolje pose može naučiti i probati drugačiji živežemo sa drugima, te da smo manje vot i drugačiji odnosi. Koliko god da su usamljeni sa sobom i neživim stvarima, prošla iskustva mučna i teška, ona ne nego sa drugim ljudima. Najbolje je da moraju da nam se ponove. Međutim,

169

važno je suočiti se sa tugom i bolom življavanjem, stresovima na poslu i nekoje nosimo u sebi, razočaranjem i be- mogućnošću da izdvojimo vreme i posom, a zatim i razmotriti načine na koje svetimo se odnosima sa drugima. Ovo smo se postavljali u odnosima sa drugi- uzrokuje dosta složenih problema. Nama. Važno je uvideti sopstvene potrebe ime, postoji nešto što se danas naziva - šta želimo od drugih, kako to tražimo „teror sreće”, a to je zapravo potreba i da li to dobijamo? Samim tim, valja da se po svaku cenu bude srećan i isse zapitati i šta oni žele i dobijaju od punjen. Ovaj koncept sreće nas dovodi nas i videti da li je to onakav odnos ka- do usamljenosti, zato što pretpostavkav nam je potreban. Odnosno, i ti jed- lja potragu za sigurnošću i bezbrižnonosmerni odnosi u kojima smo bili, bili šću putem poslovnog napredovanja i su način da dobijemo nešto što nikada novca. Novac postaje ulaznica za sreću, nismo tražili. To može da ukazuje na ali, nažalost, on to nije. Ta potraga za nisko samopouzdanje, na neadekvatan novcem često uzrokuje gubitak ostalih izbor ljudi, nemogućnost da kažemo „ne”...sve to treba uvideti i promeniti. Odnosno, često nas naši strahovi koje nepoznajemo i kontrolišemo dovedu do onoga od čega bežimo. Na primer, možemo biti dobri prema drugima da nas drugi ne bi ostavili, i na kraju, baš zbog toga što smo brinuli samo o njima, a ne o sebi, mi odemo. Razočaramo se i ostanemo sami. Da li je moguće da nas poslovi, obaveze i brz način života ubace u „rupu samoće“? Da. Nažalost, samoća je čest pratilac brzog načina života i potrebe za pre170 septembar

sfera života. Sam novac ne dovodi do Tada i obaveze i novac i posao imaju sreće, već je on samo sredstvo za neke više smisla. druge stvari koje želimo. Dakle, obaveze, brz način života i potraga za bez- Koliko na usamljenost utiče i to što brižnošću i srećom nas zapravo dove- se danas, čini mi se, radije okrećemo du u poziciju da ostanemo bez drugih virtuelnom druženju u poređenju sa ljudi, da ostanemo sami. Potrebno je fizičkim? naći balans, a to je danas najteže. Sreća je trenutno, a ne stalno osećanje. Za- Virtuelna druženja su danas popularna dovoljstvo je već nešto drugo, ali i ono i svakako bolja od manjka druženja. Sa dolazi sa spremnošću da se trpi bol. To druge strane, fizička bliskost podrazuje ono što moramo imati u vidu. Dugo- meva i zajedničke doživljaje, a ne samo ročno gledano, manjak usamljenosti i prepričavanje istih. Potreban je fizički samoće doprinosi većem zadovoljstvu. kontakt, pošto društvene mreže to ne mogu u potpunosti da zamene. Potreban je zagrljaj. Osećaj pripadanja. U tom smislu, društvene mreže su odličan način za upoznavanje i povezivanje, ali su dobre samo ukoliko dođe do upoznavanja uživo. Svakako, nemogućnost da podele sve svoje događaje i iskustva putem virtuelnog kontakta, čini ljude usamljenima. Na predavanju u Domu Kulture Studentski grad spomenuli ste da je poruka samostalnosti, bez greške, kulturološka. Koliko onda taj pritisak koji nam je stvoren utiče na usamljenost? Svako društvo nas određuje kroz svoje 171

vrednosti i očekivanja. Društvo u ko- upravo to - zapostavljanje sebe. Opet, i jem živimo je izrazito individualističko i to proističe iz različitih uzroka, i važno forsira vrednosti individualnih kultura: je videti kojih. Nekada je to znak straha samostalnost, odvajanje, slobodu. To da ćemo biti napušteni, ostavljeni. Zato je divno u teoriji, ali u praksi može biti pružamo više nego što bi trebalo. Nezahtevno i teško. Naime, samostalnost kada je to znak da mislimo da su drugi podrazumeva i sopstveno vrednovanje sopstvenog života, sopstvenih izbora i rezultata. To može biti teško, pošto ne postoji niko ko bi nam mogao reći kako da živimo, oceni naš život i naše izbore. To istovremeno može biti i strašno i oslobađajuće. U tom smislu, jako je važna ta potraga za smislom, za upoznavanjem sebe. Sloboda izbora može biti strašna. Ostali smo sami i ako ne upoznamo sebe i ne pronađemo odgovarajuće druge, odgovarajuću profesiju, partnera - postaćemo usamljeni. Iz tog straha da ne ostanemo sami, napravićemo velike greške. Međutim, i te greške su popravljive. Vratila bih se na „jednosmerna prijateljstva” kako ste ih nazvali, da li u kao mi, i da će nam uzvratiti. U svakom ovu zamku upadaju ljudi koji drugi- slučaju, to je obično znak nepoznavama čine po volji, zapostavljajući sebe nja i nekomunikacije svojih potreba, i svoje želje i potrebe.

nezauzimanja za sebe. To se sve može naučiti. U suprotnom, naši strahovi se

Tako je! Jednosmerna prijateljstva su obistinjuju.

172 septembar

Kako da tendenciju udovoljavanja Pretpostavimo da je osoba okružena drugima primetimo kod sebe?

ljudima prema kojima ne oseća pripadanje, može li se to odraziti na njenu

Najbolje je da se zapitamo kada smo rešenost da se osami? poslednji put izrazili nezadovoljstvo, rekli „ne” nekome i jasno tražili nešto za Naravno. Usamljenost najčešće dovodi do osamljivanja, zato što se onda ljudi osećaju manje usamljeno. Manje su usamljeni sa simulacijom socijalnog života, a manje sa socijalnim životom koji imaju. I to je znak da nešto nije u redu i da su potrebne promene. Samoća i usamljenost su znak da je potrebna pomoć. To je zaista ljudski, i ne treba da nas bude stid. Svi ponekada imamo probleme. „Zašto si tužan” je jedno od najjednostavnijih pitanja koja možemo da postavimo, kako to da ga se klanjamo? Razni su razlozi. Najčešće se bojimo odgovora i odgovornosti koja uz to ide. Bojimo se bespomoćnosti. Međutim, sebe. Treba se i zapitati šta mi to želi- nekada je adekvatna pomoć za nekog mo od drugih, ali i od sebe? I kako smo samo razumevanje, a ne konkretno reto tražili? Da li se nekada ljudi povinuju šenje. Pritisnemo sebe zato što ne monašim željama ili je isključivo suprotno? žemo nekome da pomognemo, a to je uglavnom zato što hoćemo da ponudimo rešenje, a onda se razbesnimo za-

173

što ga neko ne primenjuje. Usamljenost ili anksiozan, uplašen od drugih ili svei tuga se rešavaju odnosima. Kvalitet- ta. Sve su to kvalifikacije koje ne znače nim odnosima. Danas previše bežimo ništa dok ne upoznate osobu i ne vidite od prepoznavanja sopstvenih emocija šta to zaista tom konkretnom čoveku i stanja. Vreme je da se vratimo i sebi i znači i kako on to vidi. drugima, a te dve stvari nisu odvojene. Mi nastajemo i opstajemo u društvu sa Šta je to što možemo da učinimo kako drugima a ne sami.

bismo prepoznali kada je neko usamljen, čak i ako je okružen ljudima, i

Da li je prolongirana usamljenost kako možemo da pomognemo? možda faktor razvitka nekih drugih mentalnih poremećaja?

Potrebno je, kako ste rekli, pričati o osećanjima, o tome da li je neko tužan

Jeste, i to brojnih. Zapravo, mentalni ili zadovoljan u odnosima, u životu. Poproblemi imaju socijalni karakter i ra- trebno je pitati druge šta oni žele, i upuzvijaju se u odnosu na druge i društvo. titi ih na stručno lice ukoliko primetimo Naša ličnost nastaje kroz odnose, tako da je potrebno. Psihoterapija je tabu da je odsustvo tih odnosa problem koji tema u našoj sredini, ali daleko manje može odvesti u različite probleme koji nego pre. Treba se javiti i pomoći sebi. se onda mogu ovako ili onako dijagno- U ovom slučaju, vreme ne leči sve. Vrestifikovati. Važno je da zapamtite da re- menom stvari mogu ispasti samo gore. šenje problema leži u promeni odnosa Treba dobro proceniti i videti i otvoriti i percepcije ka sebi i svetu. Najčešće za se drugima. Rešenje nije u bežanju od nekoga ko je prolongirano usamljen, drugih, već u prepoznavanju problema. sam i tužan kažemo da je depresivan,

174 septembar

175

Zdravlje

Stigmatizacija korisnika psihijatrijskih usluga

I u novom broju Plezira nastavljamo da obrate za podršku? U potrazi za odgose bavimo aktuelnim temama iz oblasti vorima na neka od ovih pitanja, kontakmentalnog zdravlja. Želeli smo da sa- tirali smo udruženje građana „Prostor” znamo sa kojim izazovima u dnevnom koja radi sa korisnicama psihijatrijskih funkcionisanju se suočavaju korisnici usluga i organizuje različite aktivnosti psihijatrijskih usluga. Kako provode usmerene ka poboljšanju položaja osovreme? Imaju li prijatelje? Da li su zaba sa problemima mentalnog zdravlja. posleni? Da li su na svojoj koži osetili Za Plezir, ispred udruženja Prostor gostigmatizaciju i nerazumevanje okoli- vorila je sa nama Mina Aleksić, osnivane? Kakav odgovor na njihove izazove čica i predsednica. imaju institucije? Kome mogu da se

Tekst: Aleksandra Nikolić @aleksandraaa5

Kako ocenjujete postojeće oblike po- pružanje usluga poput ovih koje Prostor drške koji su na raspolaganju osoba- organizuje u zajednici. Bolnica je nažama koje imaju teškoće sa mentalnim lost u nekim slučajevima neophodna, zdravljem u našem društvu? Da li po- pogotovo u našoj zemlji, jer još uvek ne stoje specifični klubovi i grupe podrš- postoje uslovi (ekonomski i društveni) ke?

za humane pristupe koji se koriste u nekim delovima sveta, kao što je na pri-

Zahtevi EU od naše zemlje jasno navo- mer Open Dialogue. Tako da bi prirode deinstitucionalizaciju kao prioritet dan i logičan put bio da osoba ostaje u u ovoj oblasti, što znači zatvaranje ve- bolnici koliko je neophodno i da zatim likih bolnica (azila) i otvaranje Centara bude upućena na usluge podrške prilaza mentalno zdravlje u zajednici kao i gođavanju na život u zajednici. Za sada

177

u Srbiji postoji nekolicina udruženja trebna je jasna i konkretna spremnost koja pružaju usluge u zajednici ili oku- Ministarstava da podrže u budućnosti pljaju korisnike. Postoji mreža korisnič- ovakve usluge, kao i otvaranje Centara kih udruženja NAUM i još nekoliko orga- za mentalno zdravlje koje će da vode nizacija koje pružaju usluge namenjene organizacije civilnog društva u saradovoj marginalizovanoj grupi. Usluge su nji sa institucijama. Trenutno, nažalost, uglavnom grupe podrške i samopodrš- postoji samo nekoliko ovakvih centara ke, umetničke radionice, radionice ži- u celoj zemlji i to vođenih od strane invotnih veština, ponekad časovi jezika i stitucija, gde su zaposleni isti ljudi koji kompjutera, grupna psihoterapija kada rade u bolnici, samo „pacijenti“ imaju je to moguće, kao i druženje sa volonte- priliku da pohađaju aktivnosti van bolrima i ostale društvene aktivnosti. Pro- nice. Dakle, podrška Ministarstava je to blem je u tome što ove usluge ne mogu što nedostaje, jer EU komisija nije spreda ostvare održivost jer su finansirane mna da podrži projekte koji ne mogu iz jednokratnih projekata koje sprovodi da garantuju da će država po završetku nas nekoliko udruženja koji se bavimo EU finansiranja da preuzme tu obavezu ovom temom. Iz moje perspektive, pona sebe.

178 septembar

Kakva je situacija sa zapošljavanjem tipa) na svakih 30 zaposlenih, nego da korisnika? Da li postoji aktivna sarad- tu osobu zaista zaposle. nja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje kako bi se poboljšao njihov Kako gledate na naš sistem zdravstvepoložaj?

ne zaštite i status osoba sa mentalnim teškoćama u našem sistemu? Gde se

Nema precizne evidencije o tome ko- oni nalaze? Da li u ovom domenu poliki broj korisnika je zaposlen. Ako je stoje neki izazovi? neko korisnik psihijatrijskih usluga, ne znači da je samim tim nesposoban za Glavni izazov je što nema adekvatne rad, puno ljudi radi i leči se. Naravno, podrške za izlazak iz bolnice i adaptaciima i puno korisnika koji se dugo leče, ju za život u zajednici. Postoje centri za spadaju u ono što zvanična psihijatri- mentalno zdravlje od skoro u Srbiji, ali ja naziva „hroničnim pacijentima”, pa postoje mnogi nedostaci u organizaciji, oni rano dobijaju status osobe koja ne a postojanje nekoliko ovakvih centara u može da radi i provedu ceo život na celoj zemlji ne rešava realne probleme porodičnoj penziji ili socijalnoj pomo- reintegracije korisnika u društvo nakon ći. Postoji mogućnost procene preko izlaska iz bolnice. Što se tiče konkretNacionalne službe za zapošljavanje, u nog sistema mentalnog zdravlja, ceo tom slučaju korisnik može da dobije zdravstveni sistem se suočava sa izastatus, i po zakonu može da se zaposli i zovima, kao što znamo, pa je naš fokus radi neke lakše poslove. Neke konkretna ono što može da se unapredi u zane evidencije i statistike, prema našem jednici. Naravno, kao i uvek, izazovi se saznanju, o tome nema, izuzev pojedi- uglavnom tiču preraspodele budžeta načnih istraživanja koja su pokazala da i prioriteta u ovoj oblasti. Pored toga, poslodavci često stigmatizuju korisnike nema više prostora u psihijatrijskim inpsihijatrijskih usluga i da pre zapošlja- stitucijama a ne postoje drugi segmenti vaju osobe sa fizičkim invaliditetom, podrške u zajednici, koji bi rasteretili a neretko se dešava da će radije i da sistem. Domovi zdravlja nemaju psihiplate kaznu što ne zapošljavaju jednu jatra ili imaju jednog po domu zdravlja osobu sa invaliditetom (bez obzira kog i čeka se mesec dana na prijem, a pri179

marna zdravstvena zaštita bi trebalo Da li je bilo, odnosno, da li i dalje poda bude prva linija odbrane i prevenci- stoje neki posebni izazovi u vreme je, da bude dostupna i pristupačna, da pandemije, naročito za vreme trajanja sarađuje sa civilnim društvom i podrža- vanrednog stanja i zabrane kretanja? va usluge u zajednici, kako bi odmah u korenu sprečila problem i smanjila broj Korisnicima je najviše nedostajao konhospitalizacija.

takt sa drugim ljudima, falilo im je da imaju strukturisan dan i redovne aktiv-

Kako je regulisano zdravstveno osigu- nosti, poneki su se osećali veoma usaranje korisnika, pravo na bolovanje i mljeno i izolovano. Pored toga, nedoslično? Da li korisnici imaju pravo na slednost u informisanju dovela je do neku vrstu novčane naknade kao vid nesigurnosti i straha da će da prekrše pomoći i podrške?

zakon, mislim da nadležni nisu uzeli u obzir da su neki ljudi jednostavno oset-

Ljudi koji su zaposleni imaju ista pra- ljiviji i podložniji negativnim uticajima, va kao i svi drugi. Ukoliko neko ostane pa su samim tim načinom informisanja bez posla i ako se napiše da ima odre- i senzacionalizmom otežali situaciju. đene mentalne poremećaje dobije kao obavezan vid zdravstvene zaštite mo- Članovi Prostora su, u saradnji sa volongućnost da se leči kao posebna katego- terima, uglavnom psiholozima i studenrija, obavezni vid zdravstvene zaštite. tima psihologije, bili u redovnom konU ovom smislu, sistem je jedinstven, taktu sa svim korisnicima, pratili smo nemaju nikakve posebne naknade ili njihovo raspoloženje i pružali im podršpomoći, sve je regulisano isto kao i kod ku u onoj meri u kojoj je bilo moguće. ostalih oboljenja. Ukoliko su bili zapo- Ustanovili smo da se veliki broj njih na sleni, primaju invalidsku penziju, ako kraju bolje izborio sa celom situacijom nisu a imaju mogućnost, primaju po- od nekih ljudi koji nemaju problema rodičnu penziju, a ako ni to ne postoji, sa mentalnim zdravljem. Korisnici su onda dobijaju socijalnu pomoć.

pominjali kako policijski čas nije ništa u odnosu na stepen zatvorenosti koji oseća osoba kada je zaključana u psi-

180 septembar

hijatrijskoj instituciji i da korona nije ni- ne stavove. Dokazano je da svaka osošta u odnosu na strahove i probleme ba bar jednom u životu dođe u stanje sa kojima su se oni kroz život susretali psihičke osetljivosti, ranjivosti ili čak i boreći se sa svojim psihičkim stanjem, ozbiljnije krize, tako da u suštini i ne i samom dijagnozom.

mora da bude toliko teško da pokušamo da razumemo perspektivu osoba sa

Još jedna zanimljiva stvar je da su se problemima mentalnog zdravlja. Ovde u nekim porodicama promenili odnosi postoji i velika uloga medija i senzaciomoći, često korisnici imaju starije rodi- nalističkih vesti koje su zapravo jedini telje koji ih neretko drže u inferiornoj sadržaji vezan za ovu temu sa kojima poziciji čime otežavaju njihov oporavak. se susrećemo. I medicinski radnici i Tokom vanrednog stanja, kako roditelji ostali zaposleni u sistemu mentalnog nisu bili u mogućnosti da izlaze, mnoge zdravlja, čast izuzecima, bi trebalo malo obaveze i briga o domaćinstvu su pale više da se informišu o pristupima koji na naše korisnike, koji su se pokazali se koriste danas u svetu, odnosu koji više nego sposobni i dorasli zadatku, sistemi u nekim zemljama imaju prema što je neminovno promenilo odnose i svojim sugrađanima koji žive sa psihiiz razgovora sa njima smo zaključili da jatrijskom dijagnozom. im je ta preraspodela veoma prijala i značila za samopouzdanje i osećaj po- Želim da pomenem i za nas važnu stvar, stignuća i zadovoljstva sobom.

a to je da smo nedavno objavili knjigu Naš glas koja objedinjuje životne priče

Gde vidite prostor za unapređenje?

ljudi koji čuju glasove, imaju vizije ili neka druga slična iskustva.

Na ovo pitanje sam već delimično odgovorila kroz prethodne odgovore, uglav- „Naš glavni cilj u ovoj knjizi je da glas nom vezano za sistemske promene, a dobiju ljudi, a ne dijagnoze i da pružiinače smatram da građani, članovi na- mo prostor pričama, a ne tuđim interšeg društva treba prvo da se edukuju i pretacijama.” (iz Predgovora). informišu na temu mentalnog zdravlja kako bi preispitali ukorenjene negativ- Knjiga je pisana na srpskom-bosan181

skom-hrvatskom-slovenačkom jeziku i Elektronsko izdanje knjige možete presadrži prozu, poeziju, eseje, fotografije uzeti ovde. i crteže koje su stvarali članovi organi- _______________________________________ zacija koje čine Hearing Voices Mrežu Zapadnog Balkana. Ova regionalna mreža Kako bismo našim čitaocima dodaje osnovana 2015. godine i čine je Udru- tno približili ovi temu, imali smo potreženje Prostor iz Beograda, Udruženje bu da čujemo autentični glas korisniTavan iz Sarajeva, Dom Turnić iz Rijeke, ka psihijatrijskih usluga. U saradnji sa te Društvo Kralji ulice i društvo Slišanje timom Prostora, na nekoliko naših piglasov Slovenija iz Ljubljane. Zbirku Naš tanja odgovorila su dva korisnika čiji će glas je izdalo Udruženje Prostor iz Beo- identitet ostati anoniman zbog zaštite grada i rezultat je projekta West Balkan podataka o ličnosti. Hearing Voices Network, koji je podržan od strane Tempus Fondacije u okviru Pitali smo ih, kome su se prvi put obraprograma Erasmus+.

tili kada su osetili tegobe?

„Osobe sa problemima mentalnog Prvi put smo se obratili psihijatru u drzdravlja često su stigmatizovane i od- žavnoj ustanovi, bilo da je reč o prisilnoj bačene od šire javnosti, ali i od strane ili dobrovoljnoj hospitalizaciji. svojih porodica u onom trenutku kada dobiju dijagnozu. U osnovi stoji strah Da li ste nekada imali neprijatnosti od nepoznatog i manjak komunikacije u okruženju nakon što su saznali za koja je osnova za razumevanje i pri- vašu dijagnozu? hvatanje. Odškrinuvši prozor u svet nesvakidašnjih iskustava, unutrašnjih Što se okoline tiče, većina ljudi iz najbliže doživljaja i životnih priča, nadamo se okoline zna za dijagnozu, neki ok prihvada će ova knjiga pomoći da se napravi taju, neki čak i iskorišćavaju. Izazovne sionaj najteži prvi korak – nadamo se da tuacije se tiču pravnih pitanja uglavnom i će ova knjiga započeti razgovor.”

raspodele imovine sa članovima porodice

(Odlomak iz knjige „Naš glas“) i bivšim supružnikom.

182 septembar

Da li imate ili ste imali problem sa za- kolektivne mreže podrške i na koji napošljavanjem ili ostvarivanjem nekih čin možemo da olakšamo život ljudima prava?

koje prolaze kroz izazove.

Jako je teško zaposliti i ostati na poslu Ovim tekstom, želela sam da skrenem sa dijagnozom. Uvek postoji neka stigma, pažnju na položaj naših sugrađana koji čovek se bori sa tim. Materijalni proble- su korisnici psihijatrijskih usluga. Ukomi, kad bi mogao da postoji egzistencijal- liko pogledamo u prošlost, u 19. veku ni minimum kao u razvijenim zemljama. su postojali posebni azili zatvorenog Prava korisnika koja se tiču ostvarivanja tipa u koje su se smeštale osobe koje penzije, kao i gubitka prava na penziju imaju problema sa mentalnim zdravako se zaposle ili stupe u brak.

ljem, a gotovo sva društva bila su prilično rezervisana za pomoć, dok su se

Naši sagovornici smatraju da su gra- njihove porodice borile sa ogromnom đanska prava korisnika psihijatrijskih stigmom. Od 20. veka dolazi do preusluga u našoj zemlji nerešena. Uglav- okreta, ali se stiče utisak da ni danas nom su svi nekada u životu osetili dis- u 21. veku pored svih boraca za ljudkriminaciju utemeljenu na njihovoj psi- ska prava, postoji veliki broj izazova sa hijatrijskoj dijagnozi, ali trude se da ne kojima se suočavaju osobe koje imaju obraćaju pažnju na to.

problema sa mentalnim zdravljem, već ostaju „tihi heroji” svoga vremena. Po-

Uzevši sve u obzir, nama jedino ostaje mozimo im da svoje bitke ne vode sami da se zapitamo kako možemo biti deo i bez podrške.

183

Zdravlje

REZILIJENTNOST snaga u nama

Tekst: Merima AranitoviÄ&#x2021; @soul.blooming

Ovo leto sam posvetila izučavanju otpornosti na emocionalne stresove. Kada me pitaju zašto, odgovor se sam nameće, nova normalnost sa sobom nosi i nove izazove, ali ono što i dalje treba da bude naša zvezda vodilja jeste snaga u nama i sposobnost da se nakon raznih emocionalnih izazova što pre i sa što manje ožiljaka vratimo u ravnotežu. Svaki dan pred nas stavlja nove izazove i zahteve. Posao, porodica, kućni poslovi, zdravlje. Sve to treba držati u ravnoteži. Ponekad nam se učini da je to nemoguća misija, ali, kada ojačamo i otkrijemo svoje potencijale, vidimo da je ipak izvodljiv.

Učimo iz iskustva

mi joj oduzmemo njenu optimalnu formu, ali se ona svaki put brzo vrati

Neki dan mi je ispod jednog teksta

u prvobitni oblik, kao da nikad nije

pažnju privukao odličan komentar:

ni bila pod pritiskom. Tako i neki lju-

„Meni je napredak kada se od lošeg

di – sustignu ih prilično teške životne

iskustva oporavim za dan ili dva, a ra-

okolnosti, ali oni se vrlo brzo vrate u

nije (pre par godina, na primer) bi mi

formu. Drugima pak treba više vre-

trebalo deset dana...“ Ovaj komentar

mena za povratak u optimalnu for-

je na dobar način opisao proces na-

mu.

šeg povratka sebi. Nekako smo predodređeni da budemo otporni na životne izazove. Da neke i ne primeti-

Partnerstvo kao stub emocionalne otpornosti

mo, a da se od nekih ipak malo po malo oporavljamo.

Ono o čemu bih volela da ovog puta malo više govorimo jeste otpornost

Zamislite da smo loptica od gume za

u partnerskim odnosima i u porodici.

jačanje ruke. Prilikom svakog stiska

Različite životne okolnosti mogu biti 185

okidač za „pucanje“ po šavovima. Uz

Prva linija jačanja

brz tempo života, često pustimo da se nekoliko takvih situacija dogodi, i tek Odmor i resetovanje. Treba nam, da se kad nas slome mi se počnemo baviti poput one loptice ponovo vratimo u forsobom.

mu u kojoj optimalno funkcionišemo, ali, naglasak je na ovom MI.

Kažu ljudi, kako tako iznenada? A nikad nije tako. Uvek postoje signali. Partner U početku zajedničkog života sve smo nam ne poželi lep dan kad izlazimo iz radili skupa. Zajedno se radovali, ali i kuće, posvađamo se bez vidljivih razlo- tugovali, zajedno donosili odluke. Usklaga, lako planemo, zaboravimo neki za- đivali potrebe. Onda je neko počeo da jednički ritual. Kada primetimo takve ubrzava, drugi je nešto uradio bez konstvari, treba povući ručnu. Sesti i raz- sultacije sa nama i nismo ni primetili misliti gde smo to zakočili. Šta nas izba- kada su putevi počeli da nam se razcuje iz koloseka pa se ponašamo dru- dvajaju. No, naš cilj je da ponovo vragačije. Gde grešimo? Ono čega u tom timo sklad koji smo imali na početku presabiranju treba da se čuvamo jeste puta. Za to nam treba malo truda, votrenutak kad pomislimo da nije do nas. lje i posvećenosti. Odmor i regeneraTada upadamo u zamku okrivljivanja i cija treba da budu zajednički proces. prebacivanja odgovornosti na partnera Restartovanje sistema. Isključivanje da to on treba da reši. U tom trenutku elektronike i telefona. bi naš alarm trebao da još jače zazvoni. U vezi nema njegovih i mojih izazo-

Priroda kao lek

va i problema, sve je to zajedničko, jer ako jedna strana puca, ni druga nije u Kao Bahov praktičar, moja preporuka balansu. Da uporedimo to sa biciklom. je uvek – regeneracija u prirodi. To mogu Ukoliko pukne jedna guma, ni ona dru- biti šetnje ili vikend van grada. Posvega, čitava neće moći da nas preveze do ćenost jedno drugom. Ponekad je i cilja.

ćutanje u dvoje dobar početak. Priroda nas smiruje i vraća u ovde i sad. Ne razmišljamo o nekim drugim svetovima,

186

već o onom jednom jedinom, našem jednica. Kako reče ona žena, u početku mikrosvetu – u kom nas dvoje najbolje će taj oporavak trajati malo duže, ali funkcionišemo.

kad dobro upoznate jedno drugo i kada poradite na svojim slabostima, trebaće

Budimo svesni da nismo jedini par koji vam mnogo kraći period da svoju vezu prolazi kroz neku vrstu krize. Ono što vratite u dobro stanje. je u takvim situacijama važno jeste pronaći način kako da ponovo pokrenemo

Prevladavanje prepreka

zajedničku energiju i dovedemo naš odnos u ravnotežu. Sigurno ne poti- Kako možemo da u svakodnevnom žiskivanjem i guranjem uzroka proble- votu rešavamo probleme odmah po ma pod tepih, već suočavanjem sa svim njihovom pojavljivanju? To bi možda onim što nas je do ove situacije dovelo. bio i najbolji način u rešavanju izazova, Ovo je trenutak da otvorimo šta treba dok nisu ostavili dublje tragove u našim otvorimo, pročistimo, provetrimo i kre- dušama. Čim primetimo da je kriza na nemo dalje. Ovakve krize su dobar test pomolu, trebalo bi povući ručnu i zai pokazuju nam koliko smo jaki kao za- stati na trenutak, sesti i razgovarati šta

187

se do dešava i šta je tome uzrok. On U početku vas može frustrirati da u nenajčešće i nema veze sa partnerom – kim situacijama neko drugi umesto vas to je obično neki izazov sa strane (po- radi neke stvari, ali ako znate da je to za sao, bolest, odnos sa drugim ljudima), zajedničko dobro, i da ćete u krajnjem ali ako to ne rešimo dok je sve sveže i slučaju na ovaj način uštedeti i vreme i dok nam je jasno šta nas to gura iz rav- živce, popustite i opustite se, a reagujnoteže, počećemo vremenom da svoju te u situacijama u kojima ste vi jača katugu, nervozu, strah unosimo sve više u rika. Timski rad nikako nije takmičenje vezu ne povezujući ih više sa osnovnim već je proces u kome svako ima svoje uzrokom. Jedan otvoren i kvalitetan mesto i ulogu. razgovor može u startu da reši stvar.

Trijumf zajednice Još jedan način da ojačamo našu vezu, jeste da budemo svesni gde smo slabiji, Život u zajednici bi trebalo da podraa naš partner jači jer ćemo tako izbe- zumeva i to da se dobro poznajemo i ći naizgled banalne razmirice. Recimo, da smo zajedno jači. Sećate se one prija sporo reagujem na prvu loptu i ako če o prutićima. Dok su zajedno, niko im biste od mene očekivali da u kratkom ništa ne može. Kad su sami, lako ih je roku spasem situaciju, bio bi to loš iz- slomiti. Tako je zajedništvo je još jedan bor. Međutim ja bolje sagledavam širu od stubova naše rezilijentnosti. sliku, i ako ste uspeli da se uhvatite za neku granu, ukoliko ste upali u vodu, ja Kada govorimo o stubovima podrške ću brže smisliti način da vas dovučemo našoj otpornosti, zapamtimo da zajedo obale. Nas dvoje ovo znamo i pušta- dnica podiže naš optimizam. Optimimo da u različitim situacijama reaguje zam čuva naše zdravlje, i mentalno i onaj ko je adekvatniji i korisniji. Vreme fizičko, a isto tako pozitivno utiče na koje bismo proveli prepirući se ko bi naše emocije. Optimizam koji stvarato trebalo da uradi bilo bi izgubljeno mo u zajednici, pomaže nam da lakše vreme u svakom smislu.

prebrodimo, kako one svakodnevne izazove, tako i velike, kao što je trenutno ovaj zvani pandemija. Kad govori-

188 septembar

mo o zajednici u partnerskim odnosima, govorimo o svim onim ljudima koji su u taj odnos ušli preko nas. Naši roditelji, braća, sestre, prijatelji, poznanici, kolege s posla... Optimizam u zajednici je bitan čak i kada izgubimo partnera (rastanak ili smrt) jer nam ostaju ljudi sa kojima smo delili lepe momente, a u tim trenucima i teškoće. Zajednica je naš stub otpornosti u teškim emocionalnim situacijama, jer što nam je jača socijalna mreža to se lakše nosimo sa životnim izazovima. Zato slavimo zajednice, slavimo snagu i nesalomivost i budimo svesni da koliko oni nama znače, toliko i mi značimo njima.

Iz ugla Bahovog praktičara • Ovo je samo jedan pogled na jačanje naše otpornosti prema emocionalnim (i svim ostalim) izazovima. • Svaki par je priča za sebe, ali za sve je zajedničko to da treba da shvatimo da imamo svoj svet koji treba negovati i kada krene da se urušava, treba uključiti sve kapacitete da od njega ponovo napravimo celinu. 189

• Važno je da naučimo da prepoznamo • Naučite da stvari sagledavate iz razliznake koji nam govore da nešto nije u čitih uglova. Tražite gde su vaše i parredu.

tnerove jake strane. Slabosti ojačavajte, umesto da vam one budu razlog za

• Izazovi nisu nešto od čega treba be- kritiku. žati, već ih treba shvatiti kao priliku da ojačamo i naučimo nešto iz njih. Sve

Bonus:

dok postoji dobra volja na obe strane, i mi smo dobro.

Nekada, i pored najbolje volje, ne umemo da se vratimo u ravnotežu i čini

• Poznavanje partnera, njegovih jakih nam se da smo se zaglavili i da je sve i slabih strana jeste polazna tačka za otišlo predaleko. Da nema izlaza. To je rešavanje izazova. Kad se poznajemo, dobar trenutak da poradite na sebi, da znamo i kako da reagujemo i šta od poradite na svojoj otpornosti i snazi, koga očekujemo.

da sagledate i sebe i vaš odnos iz nekih drugih uglova, te da se onda vratite i

• Vreme provedeno zajedno, najdrago- nastavite rad sa partnerom. Nekad mocenije je ulaganje u našu zajednicu. Mi žete i zajedno da potražite pomoć tresmo celina, a ona se održava zajednič- ćeg lica. Ko će to biti, to zavisi od vas. kim aktivnostima i zajedničkim kvalitet- Ponuda je, danas, zbilja široka. Ja vam no provedenim vremenom.

pišem iz ugla Bahovog praktičara – jer Bahova terapija jeste jedna nežna tera-

• Kad zaškripi, tražite zajednički izlaz. pija koja nam pomaže da ojačamo svoSetite se stubova koji održavaju vašu je emocionalne potencijale na jednovezu. To ste vi i sve što u tu vezu uno- stavan, bezbedan način uz podršku tesite: stav, posvećenost, ljudi...

rapeuta i Bahovih kapi.

• Ukoliko redovno održavate vašu vezu, Snaga je u vama, a podrška svuda oko vremenom ćete sve brže izlaziti iz teš- vas! kih situacija. 190 septembar

191

#SECONDHANDSEPT 192 septembar

Tekst: Teodora Janković @bebi_dol1929

TEMBER

#SECONDHANDSEPTEMBER je kampanja humanitarne organizacije Oxfam, koju čini dvadeset nevladinih organizacija koje se bave pitanjima globalnog siromaštva. Cilj kampanje #SECONDHANDSEPTEMBER jeste da se podigne svest o negativnom uticaju brze mode na životnu sredinu. Modna industrija je jedan od najvećih zagađivača 21. veka, a mi kao njeni potrošači postajemo deo problema. Kao protivargument brzoj modi javlja se spora moda. Ovaj pokret nastaje kao suprotnost neodrživom i toksičnom sistemu brze mode i nastoji da se udalji od masovne i jeftine proizvodnje koja podrazumeva upotrebu nekvalitetnih materijala i toksičnih boja, što vodi velikom zagađenju životne sredine. Kod nas se specifično ovom temom bave Dunja Jovanović i Marija Radaković pa više informacija na navedenu temu možete dobiti slušajući podkast f.fm i prateći njihov Instagram profil @ffm_podcast.

193

Second hand prodavnice, trift šopovi iliti prodavnice polovne garderobe su i dalje tabu tema u našoj zemlji. Tokom dugogodišnjeg kupovanja u second hand radnjama susretala sam se sa dosta osuđujućih pogleda, nerazumevanja i pitanja poput: „Kako možeš da nosiš nešto što ne znaš gde je bilo?’’ ili „Kako možeš da veruješ da je to čisto?’’. Postoje brojne zablude i stereo-

Robna kuća Beograd Kluz moda je profil koji pored pažljivo birane vintage garderobe, nudi i pregršt zanimljivih videa, ideja za retro odevne kombinacije i ankete zabavnog karaktera. Devojka koja stoji iza ovog profila se zove Marija, bavi se fotografijom i neizmerno je simpatična.

Nosimse je profil koji je snažan,

tipi o prodavnicama polovne gardero- ali i nežan. Ukoliko želite da izađete iz be, a kao i svaki stereotip verujem da zone komfora i da porušite modne tase i ovaj može prevazići dobrom infor- bue ovaj profil je tu da svakim postom misanošću, učenjem i pružanjem šanse ostavi trag na vas. Deo te snage video nečemu novom. Moj način borbe i ši- se na second hand marketu koji je orrenja ličnog spektra znanja o ovoj temi ganizovala Sanja, neverovatna žena je bio taj da sam posle dužeg vremena koja stoji iza ove online prodavnice. skupila hrabrost da pokrenem svoj mali online second hand shop. Ovo iskustvo mi je pomoglo da otvorim vrata nekim

Coco & chérie i Najlon Girl

novim temama i naučim mnogo, ali mi dva profila iste autorke, od kojih ne je profil doneo i nova poznanstva iz znam koji mi je draži, znam samo da kojih sam spoznala neku novu stranu je Anđelija riznica inspiracije i znanja. sebe. U čast meseca triftovanja i podi- Coco vam nudi vintage garderobu koja zanja svesti o značaju održive mode, odiše ženstvenošću, ali i tips and tricks ovaj tekst nadalje posvećujem ženama oko čuvanja stare garderobe, kao i kraiza 10 Instagram profila koji se bave tak uvid u to šta sve jedan second hand prodajom vintage, polovne i očuvane prodavac radi. Najlon girl profil je malo garderobe kao odgovor na toksičnu in- ličniji i nudi vam priče i tajne koje čuva dustriju brze mode.

najlon pijaca u Novom Sadu, buvljak na koji poželite da se teleportujete.

194 septembar

195

Coco & chérie i Najlon Girl

Robna kuća Beograd

Nosimse

Mellow store jedan od retkih profila i second hand prodavnica gde bih kupila donji veš. Tako je, dve devojke koje stoje iza ovog trift shopa kod kojih možete naići na korsete, donji

Vintage and modern goodies je profil iza kojeg stoje

veš, poneku fotografiju mačke, ali i div- dve prijateljice za koje uvek mislim da nih vintage komada garderobe. Moram su sestre, jedan divan tim neverovatnih da priznam da je donji veš jedini komad devojaka. Njihov profil odiše ljubavlju, zbog kojeg nikad ne bih ušla u second kako prema savremenoj tako i prema hand prodavnicu, ali ka prevazilaženju vintage garderobi. tog stereotipa meni lično Mellow store profil ruši svaki aspekt tabua.

Shifonjerka ima jednosta-

Deja new vintage shop nudi miks modernog i vintage, i opravdava svoj naziv. Od šuškavaca, preko

van i elegantan stil fotkanja komada cvetnih haljinica, pa sve do neverovatgarderobe i to kakvih komada. Jedan nih printova krpica sa istorijom. Ono što od profila zbog kojeg poželite da imate još možete pronaći na Deja new vintage bar još dva ormana u koji biste mogli profilu jeste priča kako pravilno uzeda složite svu garderobu. Shifi se zove ti mere, što je jedan od bitnih faktora Isidora, i imala sam priliku da je upo- koje treba naučiti pri online kupovini. znam kao i nekolicinu devojaka sa ove liste, beskrajno inspirativna devojka.

196 septembar

197

Vintage and modern goodies

Shifonjerka

Deja new vintage

Mellow store

Opet je sve u modi ili-

oniše po principu donacija garderobe

ti Vintage Hipsterka, u tome se defini- ili aksesoara od strane dobrovoljaca, tivno pronalazim, a verujem da nisam a novac od prodaje tih komada ide na jedina. Specifičan prikaz garderobe na račun akcije koja je te nedelje aktuelovom profilu jeste u tome da ova de- na. Dakle, pored ekološkog doprinosa, vojka snima svaku kombinaciju, kao i profil sav svoj prihod daje u humanitarto da predlaže kako kombinovati koji ne svrhe. Ovim devojkama se divim na komad garderobe. I uvek će vas doče- hrabrosti i nežnosti koje nose u sebi. kati nasmejana!

Nanovo.rs jedan od profila koji

Ova lista ne čini sve online second hand shopove, niti su navedeni nabrojani po

me je inspirisao da pokrenem svoju važnosti ili kvalitetu. Ovu listu čini moj priču, definitivno. Uvek nudi potpune izbor najdražih i reprezentativnih shoinformacije ispod određenog komada, pova koje rado preporučujem prijateljiuvek nežnih tonova i boja. Iza profila ma. Uz svu haotičnost 2020. godine i uz Nanovo stoji devojka po imenu Ivana, nepogode koje su nas zatekle, kako na osnivač prvog online handmade mar- ličnom planu tako i globalno, mislim da keta u Srbiji, a to je Komuna market. bismo promenu mogli da pronađemo Oba ova profila pružaju inspiraciju da u menjanju navika i vođenju računa o je sve što zamisliš moguće.

sebi. Second hand shopovi nude toliko toga, i pored pristupačnije garderobe

Za kraj ostavljam profil sa najnežni- takođe postoji šansa da naletite na unijom i meni najdražom pričom, profil katne, retro komade. Dakle, pored toga

Retro to the rescue.

što nećete potrošiti puno novca, savest

Iza njega stoje tri devojke koje su uz vam je mirna jer niste podržali korpopomoć svih divnih ljudi koji doniraju raciju već pojedinca i na sve to izgledagarderobu i novac uspele da pomognu te fenomenalno u novim pantalonama. pregršt šapica kojima je pomoć bila pre- Korak po korak, učimo i brinemo o sebi ko potrebna. Retro to the rescue funkci- i svojoj okolini.

198 septembar

199

Retro to the rescue

Nanovo.rs

Opet je sve u modi

Kolumna

Kada Ä&#x2021;emo se zaceliti?

Tekst: Dejana VukadinoviÄ&#x2021; Fotografije: Plakat i kadar iz filma Zaceli me

Menja se i kod nas, tako što počinje da se govori o seksualnom zlostavljanju i silovanju otvorenije, a ova tema je i okosnica filma Zaceli me srpske rediteljke i glumice Danijele Štajnfeld, koji se prvi put pred publikom našao ove godine na Sarajevskom filmskom festivalu. Srpska publika će imati priliku da ga premijerno pogleda na 27. Festivalu evropskog filma Palić i to u danu kada ovaj tekst izlazi. Kao neko ko je sam bio žrtva seksualnog nasilja, autorka filma odlučuje da kroz prizmu svog, ali i isku-

Kada je poznati holivudski mogul Harvi stva drugih žrtava ukaže na to kolika je Vajnstin pre nekoliko meseci osuđen cena skrivanja istine. Filmom nastoji da na 23 godine zatvora zbog optužbi za pruži odgovore na pitanje kako nastaseksualni napad, potraga za pravdom viti život nakon traumatičnog iskustva, dobila je novu dimenziju. Jer, koliko god uzimajući u obzir sve izazove sa kojima živeli u otvorenom i liberalnom svetu se žrtve seksualnog nasilja suočavaju. (ili bar verujemo da živimo u takvom) Nedostatak razumevanja, nepoverenje duh provincijalizma i dalje je prisutan. društva i okoline samo su neki od razloNeke teme se neprestano stavljaju pod ga zbog čega mnoge žrtve radije ćute tepih jer je neprijatno o njima govoriti. i potiskuju ono što su doživele. U priMeđu tabu temama nalazi se upravo log tome govori podatak da gotovo tri seksualno zlostavljanje žena, silova- četvrtine slučajeva seksualnog nasilja nje i nasilje nad ženama. Zato je vest o ne bude prijavljeno. Rediteljka i samim presudi protiv Vajnstina u prvi mah iza- naslovom filma poziva društvo da pozvala nevericu, da bi potom probudila drži žrtve silovanja u suočavanju sa tranadu da se za žrtve seksualnog nasilja umom. „Jedna stvar je preživeti strašnešto ipak menja.

nu traumu seksualnog zlostavljanja, a 201

druga stvar preboleti čitav zid srama i nju počinioca. Drugo pitanje jeste i da tišine u kojoj žrtva treba da bude, zato li se postupak ekspresno pokreće zato što postoji implikacija da je žrtva silova- što je u pitanju javna ličnost. Ako je odnja ili bilo kakvog seksualnog zlostavlja- govor na njega pozitivan, dolazimo do nja, bilo ko da je to – muško, žensko ili logičnog pitanja koje se samo nameće, dete, da su nešto učinili ili na neki način šta je sa drugim ženama koje su prošle doprineli da se taj zločin desi.” Nakon kroz istu traumu. Kome one mogu da četiri godine ćutanja, autorka filma od- se obrate? lučila je da progovori, mada ime napadača ostaje nepoznanica. „Moja ideja Ovaj autobiografski dokumentarac ima je bila da napravim film o posledica- za cilj da žrtvama pomogne u prevazima silovanja, seksualnog zlostavljanja, laženju traume ali i da podstakne proiz perspektive žrtava i ljudi koji su po- ces rušenja tih strašnih bedema straha činili zločine. Kad smo napravili sirovi i sramote koji otežavaju suočavanje sa materijal, prvi montažni tejk narativa, istom. On nastoji da ukaže na to da nije u tom momentu sam se ohrabrila da sramota pričati o traumi, naprotiv, važpodelim moju priču. Deo moje priče je no je pričati o ovom problemu koji je došao u zadnjem momentu nastanka sveprisutan. Treba razmaknuti zavesu ovog filma”, ispričala je Štajnfeld me- tišine jer nasilnici i zlostavljači na nju dijima. Mediji su ubrzo objavili i da će računaju. Svesna koliko je to dug i bonadležno tužilaštvo formirati predmet lan proces, autorka je želela da pošalje i pokrenuti istragu o silovanju glumice. poruku žrtvama nasilja da nikako nisu krive. „Ti zločini su na sve strane, više Imajući na umu da se u Srbiji istražni se dešavaju zato što počinioci znaju da postupci vode godinama, postavlja se mogu da računaju na ćutanje žrtava. pitanje da li je ova brza reakcija samo Prevazilaženje ove traume je da se o u cilju zamazivanja očiju javnosti ili će tome govori.” se zaista posvećeno raditi na otkriva-

202 septembar

Globalna reakcija na seksualno zlosta- A dok nije došlo do te promene prošlo vljanje žena personifikovana u sloga- je mnogo godina, koje su bile sve samo nu #metoo postala je viralna upravo ne lake, posebno ne za žrtve koje su učestalim navodima protiv Vajnstina. iznova i iznova morale da se prisećaUbrzo nakon presude u Njujorku, stigla ju traume koju su želele da ostave iza je i presuda u Los Anđelesu. Američki sebe. Upravo to je ono što strah čini sa mediji su u ovim presudama prepozna- nama, tera nas da se povlačimo i zakljuli nacionalnu promenu svesti, ohrabre- čavamo nemire koji nas muče. Danijela nje, ali i malu pobedu ženskog pokreta Štajnfeld je nakon četiri godine progoMetoo.

vorila, pustila glas iz grla sa nadom da će inspirisati i probuditi mnoge druge slomljene glasove u tami.

203

Ĺ˝ivotni stil

Ignjat Semelvajs Tekst: Andrea Sigmund @lemurescu

spasitelj majki

Beč, polovina XIX veka, porodiljsko odeljenje Dok majke umiru u visokom procentu, ukoliko ste bili žena. Podrazumevalo se niko od zaposlenih to ne smatra naro- da pripadnice siromašnijih društvenih čitim problemom. Jedan lekar odlučuje slojeva, kao i one koje se bave „najstarida popravi statistiku i dolazi do zaključ- jim zanatom na svetu“ imaju ograničeka da jedna jedina promena, nama dane mogućnosti u pogledu zdravstvene nas skoro pa trivijalna stvar, predstavlja zaštite, ali na kraju krajeva, i ove žene rešenje i čini suštinsku razliku između su nekako morale da se porađaju. Šiživota i smrti. U vreme pandemije koja rom kontinenta podizane su ustanove još uvek traje, akcenat je stavljen na za pomenute porodilje kako bi se spre(pravilno) pranje ruku i pravi je trenutak čila brojna čedomorstva. U ovim ustapodsetiti se doktora Semelvajsa, koji se novama žene iz ugroženih društvenih danas sa pravom smatra pionirom an- slojeva mogle su da dobiju besplatnu tisepse i naziva „spasiteljem majki“.

negu, a zauzvrat su služile „kao modeli“ na kojima su budući lekari i babice

Ignjat Filip Semelvajs rođen je 1818. go- mogli da usavršavaju svoje veštine. dine u Budimu u imućnoj porodici, kao peto od desetoro dece. Iako je počeo Bečka bolnica imala je dve ovakve klida studira pravo, nakon godinu dana nike, Prvu i Drugu. Prva je imala prosestudija prebacio se na medicinu, oblast čnu stopu smrtnosti majki od puerpeu kojoj je došao do velikih, ali za života ralne sepse koja je iznosila 10%, dok je nažalost nedovoljno priznatih otkrića. u Drugoj ona iznosila svega 4%. Ovaj podatak bio je poznat javnosti, te su buDevetnaesti vek u Evropi bio je period duće majke preklinjale lekare da budu u kome su vladali prilično kruti moral- primljene na Drugu kliniku, u toj meri ni obrasci, a na eventualna posrtanja da su se nekada čak radije porađale na gledalo se sa još većim podozrenjem ulici.

205

Semelvajs je u to vreme bio zaposlen na Prvoj klinici i ova razlika u broju umrlih pobudila mu je interesovanje. Ono što mu je bilo još neverovatnije jeste bila činjenica da su žene imale veće izglede da prežive nakon porođaja na ulici nego na Prvoj klinici. Proučavanjem i eliminacijom mogućih faktora koji bi mogli doprineti ovako negativnoj statistici (od klime, ishrane, pa čak do religije), zaključio je da uzrok u broju umrlih mora ležati u zaposlenima. Prenatrpanost u ustanovi kao razlog lako je odbacio, s obzirom na to da je u Drugoj klinici gotovo uvek boravio veći broj ljudi. Prva klinika obučavala je buduće lekare, dok je Druga obučavala babice. Lekari su bili zaduženi da pored pregleda bolesnika rade i autopsije, koje nisu bile u opisu posla budućih babica. Semelvajs je ubrzo došao do zaključka da se izvesne „lešne čestice“ zadržavaju na rukama studenata i lekara te uzrokuju puerperalnu groznicu kod majki izazivajući smrtni ishod, ali nije znao da objasni tačan uzrok i ponudi prihvatljivo objašnjenje svog otkrića tadašnjoj medicinskoj javnosti, koja bi skoro sva bolesna stanja u organizmu pripisivala promenama u navikama, ishrani, stresu i slično, dok bi se terapija često 206 septembar

svela na puko puštanje krvi. Semelvajs je predložio jednostavno rešenje - pranje ruku u rastvoru kalcijum hipohlorita. Većina njegovih kolega odbila je da prihvati njegov pronalazak. Mogućnost da nešto toliko jednostavno kao (ne) pranje ruku može uticati na preživljavanje bolesnika činila im se apsurdnom, dok su se neki čak našli uvređeni, jer se ideja „prljavih ruku“ nije poklapala sa njihovim visokim lekarskim statusom u društvu. Semelvajs je svoje ideje počeo da sprovodi u praksi i primetio značajan pad u broju umrlih pacijentkinja, uprkos ismevanju od strane drugih lekara, pa čak i svojih nadređenih. Pisao bi otvorena pisma kolegama ginekolozima širom kontinenta u kojima bi ukazivao na svoje rezultate, koje su njegovi studenti redovno zapisivali. Neki lekari uvrstili su njegove metode u svoju praksu, ali većina ga je i dalje smatrala neprilagođenim čudakom ili je opovrgavala njegove pronalaske u svojim studijama, ističući da njegova teorija nema smisla, te da nije otkrio ništa novo. Uprkos statusu „intelektualnog izgnanika“ nastavio je primenu rastvora Ca(ClO)2, a njegovu primenu ubrzo proširio i na čišćenje instrumenata. 207

Semelvajs u početku svoja zapažanja makar razmotre ono što bi imao da kanije ovekovečio u formi studije ili knji- že. Vreme je prolazilo i bilo je jasno da ge. O njegovim metodama uglavnom Semelvajs postaje depresivan, frustrisu pisali njegovi studenti, to bi mogao ran i agresivan, a higijena i sepsa prebiti jedan od razloga što od strane jav- tvorile su se u jedine teme njegovih nosti nije bio ozbiljno shvaćen. Politi- razgovora. Izazivao bi neprijatnosti na čka situacija mu takođe nije išla u pri- porodičnim ručkovima, a navodno se log. Revolucija u Mađarskoj 1848. godi- odao i alkoholu i ženama. ne naposletku je dovela do građanskog rata protiv vladajućih Habzburga. Po- Godine 1865. jedan od kolega na prereklom iz Budima, Semelvajs je postao varu ga je odveo u psihijatrijsku ustasmetnja u prestonici, dok su kod kuće novu, pod izgovorom da ga vodi u „obina njega gledali sa negodovanjem, kao lazak svog novog instituta“. Semelvajs na nekog ko je proveo veliki deo života je ubrzo shvatio o čemu se radi i pokuu Beču. Imao bi poteškoća sa nalaže- šao da napusti kliniku, ali su ga čuvari njem posla i bolje plaćenih pozicija, a prebili i zatvorili u tamnu ćeliju. Umro i dalje nije dobijao nikakvo priznanje je dve nedelje kasnije od sepse, najveza svoj rad, uprkos spektakularnim re- rovatnije zato što mu se rana od prebizultatima koje bi postigao gde god bi janja na desnoj ruci inficirala. Imao je radio.

47 godina.

Nastavio je da piše pisma u kojima bi Naučno objašnjenje njegovih zapažaubeđivao kolege da je u pravu, te na- nja omogućiće tek radovi Luja Pastezivao ubicama one koji bi odbijali da ra i Džozefa Listera. Proći će 20 godina

208 septembar

pre nego što javnost krene da odaje (ikakvo) priznanje ovom lekaru. Ignjat Semelvajs danas se pominje u svakom udžbeniku koji ima veze sa higijenom. Posvećene su mu obrazovne institucije, bolnice, klinike. Kuća u kojoj se rodio pretvorena je u muzej, a njegov lik našao se i na poštanskoj markici 1932. i komemorativnom novčiću iz 2008. godine. O njegovom životu napisane su knjige i snimljeni filmovi, između ostalog i That Mothers Might Live iz 1938, koji je osvojio Oskara za najbolji kratki film. Iako ovo nije priča sa srećnim krajem, ona ima dve važne poruke - prva je da verujete u sebe, a druga da perete ruke.

209

Drenjina zaboravljeni eliksir drevne šume

agično drvo dren je žilavo i sredine oktobra, što zatvrdo drvo na šta ukazuje i visi od klime i nadmorlatinski naziv Cornus mas što ske visine.

u prevodu znači mišićav, snažan. Dren je drvo koje raste u istočnim i južnim Zbog svoje otpornosti, regionima Evrope i zapadnoj Aziji. Drvo odnosno sposobnosti drenjine dostiže visinu od 7–8 m i može da preživi gotovo sve rasti u umerenoj klimi na dreniranim vremenske uslove, dren zemljištima.

daje plodove preko 200 godina. Još u davnoj

Zbog svojih karakteristika, drvo je kori- prošlosti, ljudi su doššćeno za pravljenje različitih predmeta li na ideju iskoriste list, i alata, te su Rimljani upravo od ovog cvet i koren ovog drvedrveta pravili koplja.

ta za pravljenje različitih preparata, za koje

Dren daje bobičaste plodove koji se se ustanovilo da imaju nazivaju drenjine i sazrevaju od jula do lekovita svojstva. 210 septembar

Plodovi su jestivi i ovalnog su ili kruška- njihova boja postane veoma intenzivstog oblika i variraju od crvene do ljubi- na. časte boje. Težina ploda drenjine varira od 2,09 do 9,17g zavisno od genotipa Od davnina se ovo čarobno drvo korii uslova gajenja biljke. Berba plodova stilo od korena do plodova u medicini daje 500-1000kg po hektaru kod div- i ishrani i predstavlja simbol zdravlja, ljih biljaka, ali u voćnjacima rod može pa je i Hipokrat voleo da koristi blagoda se poveća čak pet puta. Istraživanja deti ovog drveta i njegovog ploda. Napokazuju da jedan samonikli grm može uka nam je omogućila da danas znadati 2,8–10kg ploda, dok prinos dosti- mo zbog čega se ova biljka svrstava u že 80kg po grmu za drveće uzgajano u eliksire i zbog čega njeno konzumiranje voćnjaku. Plodovi se obično beru kada postaje ponovo popularno.

Tekst: Milica Desnica 211

Nemoguće je proći pored zrelih drenji- Konzumiranjem drenjine primetićena, a da ih ne primetite dok vas mame te da je ukus specifičan, sličan trešnji svojom purpurnom bojom koja je prvi i smatra se kiselim ili slatko-kiselim, vidljivi simbol zdravstvenih karakteristi- ali se najpre primeti opori ukus koji je ka ove bobice. Upravo ovaj crveni „pi- posledica prisustva velike količine tagment“ daju jedinjenja iz grupe antoci- nina, koji je zastupljen u grožđu odnojanina čije je prisustvo dobro poznato u sno crvenom vinu i mnogim biljkama i aroniji, brusnicama, grožđu, borovnici proizvodima od biljaka, dokazanim ani šljivi.

tioksidativnim svojstvima. Upravo ovaj opori ukus vam neće dozvoliti da pre-

Uz funkciju da pokazuju antioksidacij- terate u konzumiranju ploda drenjine, ska dejstva i pružaju zaštitu od UV zra- a ipak ćete počastiti organizam veoma ka, antocijanini štite krvne sudove srca, važnim mineralima kao što su gvožđe, mozga, bubrega od zapaljenja i gubitka cink, bakar i magnezijum, značajnim elastičnosti, jer se vezuju za kolagen i za jačanje imunog sistema. Samo jedelastin, koji su od ključne važnosti za na bobica dnevno je dovoljna da biste elastičnost i propustljivost krvnih su- uneli potrebnu količinu kalijuma (prodova. Na ovaj način oni sprečavaju slo- pisanu od strane Svetske zdravstvene bodne radikale da razore krvne sudove, organizacije), koji ima vodeću ulogu u a sami ubrzavaju njihovo obnavljanje regulisanju, odnosno, snižavanju visoposle oštećenja.

kog krvnog pritiska.

Ove obojene supstance kojima drenji- Drenjina je u centar pažnje šire javnosti ne obiluju, povećavaju otpornost ćelija došla zahvaljujući sadržaju vitamina C na stres, jer smanjuju intenzitet stre- budući da su istraživanja pokazala da sne reakcije. Smanjuju količinu oslo- ima duplo veću količinu vitamina C od bođenog adrenalina u krvi koji podiže narandže i značajno veću količinu vitakrvni pritisak. Redovno uzimanje anto- mina C od kivija i jagode. U plodovima cijanina, bilo putem ishrane ili dodatka i listovima drenjine pored antocijanina, ishrani, smanjuje nivo adrenalina i štiti značajan procenat sadržaja čine jedinas od posledica stresa. 212 septembar

njenja flavonoidi i iridoidi, sa potvrđe-

nim uticajem na metabolizam masti i šećera, energetsko stanje organizma i antiupalnim i antioksidativnim svojstvima. Zbog visokog sadržaja nutrijenata, mikroelemenata, organskih molekula u drenjini koji pozitivno utiču na zdravlje i dovode do poboljšanja određenih zdravstvenih tegoba, kada opisujemo zdravu osobu govorimo da je „zdrav ko dren“ ili takođe možemo poželeti zdravlje uz izreku „Budi zdrav ko dren!“, a u vezi sa ovim potiče, danas retko žensko ime Drenka, kojim se opisivalo zdravlje novorođenčeta.

Lekovita svojstva drenjine: Protiv dijareje: tanini i pektini iz drenjine povoljno deluju na sluzokožu želuca. Antimikrobiološko dejstvo: kora stabla i listovi deluju protiv mikroba Regeneracija kože i sluzokože: meso i ulje iz semenki ploda obnavljaju spoljašnja i unutrašnja epidermalna tkiva 213

Za lečenje upale grla, malokrvnosti, še- nost dodati u vodu u kojoj su skuvane ćerne bolesti, hemoroida, groznice ko- drenjine, dodati šećer po želji (1-2 kg) risti se čaj od plodova, cvetova, listova i kuvati još 20 min. Razliti u sterilisane i kore drena

koji je bogat kalcijumom, gvožđem, cinkom, manganom... Čaj:

Kozmeticka svojstva drenjine >

Za imunitet se koristi sok od drenjina

staklene flaše.

(anti-age potencijal)

Skuvati 5-10 grama osušene kore 5 minuta u dva decilitra vode. Procediti na- Već pomenuti iridoidi su najbolji i najokon 20 min, piti tri puta dnevno jednu bilniji fitonutrijenti koji nastaju prirodno šolju nezaslađenog čaja. Skuvati 3 ka- u biljkama kao mehanizam samoodbrašike sušenih plodova 5 minuta u dva ne i prirodni su inhibitori reakcije glikadecilitra vode. Cediti nakon 20 min, piti cije (koja doprinosi procesu starenja), tri puta dnevno jednu šolju nezaslađe- te je i dokazan anti-age potencijal ovih nog čaja.

fitohemikalija. Istraživanja su pokazala da za svaki miligram konzumiranog iri-

Sok (nekuvani):

doida rezultira odgovarajućim „padom“

Kilogram zrelih plodova očistiti od ko- starosti za 0,017 godina. Noni (Marinda štica, samleti u blenderu, procediti kroz Citrifolia), azijska drenjina (Cornus officigazu, dodati 1,5l vode i sok od limuna. nalis), evropska drenjina (Cornus mas) i Zasladiti medom ili stevijom.

maslina (Olea europaea) su planetarno najbogatije biljke iridoidima.

Sok (kuvani): Jedan kilogram drenjina oprati i sku- Kroz istoriju plod drenjine se prerađivati u dve litre vode oko 20 minuta. vao u džemove, sokove, likere i alkoProcediti skuvane drenjine, pasirati ih holna pića-rakije. U Poljskoj je rakija i odvojiti od koštica. Pasirane drenjine „Dereniowka“ a u Bosni rakija „Drenja“. staviti u gazu i procediti, dobijenu teč- Pravo je zadovoljstvo prisustvovati fe214 septembar

stivalima koji okupljaju domaćinstva dicionalni način, i na kojima prezentuju svoje proizvode. Međutim, prerada ove bobice nije nikada dostigla masovnu proizvodnju. Smatra se da je uklanjanje

Zanimljive cinjenice o drenjini:

koja se bave preradom drenjine na tra-

koštice koju ovaj plod ima izazov koji *Kada se prevede na engleski, naziv otežava efikasnost rada, ali se navodi i ploda drena je Cornelian Cherry. da se zastupljenost ove biljke označava kao retka te upravo sve ovo i doprino- *U Italiji ih zovu Corniolo, a kisele ih u si mističnim nagađanjima potencijala sirćetu i soli, kao masline. ove biljke u medicini, kozmetici, ishrani, koje se sve više istražuje radi konkret- *U Rusiji se koriste za kisele supe i menih odgovora za značaj primene drenji- sne umake. Posebno su dobre u sosu ne u navedenim oblastima.

sličnom Bolonjezeu. *U Francuskoj ih uveliko uzgajaju za proizvodnju vina. *U balkanskim zemljama postoje tematski festivali, koristi se za proizvodnju alkoholnih pića, džemova, sokova, sirupa, a pije se i čaj od ove biljke. *Njihova semenka se može pržiti i koristiti kao zamena za kafu. *Drenjine se koriste više od 7000 godina kao hrana i lek u drevnoj Grčkoj.

215

*Istraživanje je otkrilo da Cornus po- *Najbrži način za berbu je širenje pokriboljšava rad jetre primenom moćne vača ispod drveta, protresti drvo tako hepatoprotektivne aktivnosti.

da padnu samo zreli plodovi.

*Kornelijeve bobice poseduju jedinstve- *Rok trajanja zrelog voća je prilično na lekovita svojstva zbog visokog sadr- kratak. (skladištenje ubranih plodova žaja minerala. (redosled hranljivih mi- kornelijeve trešnje tokom mesec dana nerala po opadajućem sadržaju u mg/kg u hladnim uslovima uzrokuje propadaploda je K>Ca>P>Mg>Na>Fe>Mn>Zn>- nje preko 70% skladištenog voća. AmCu. Ukupna količina dijetalnih vlakana balaža sa modifikovanom atmosferom u Cornus masi (preko 1,53%) značajno (MAP) plodova Cornus mas može proje niža od vrednosti utvrđenih za jabu- dužiti svežinu proizvoda i zaštititi ga ke ili banane.

od propadanja. MAP pakovanje koje je zasnovano na povećanju koncentracije

*Dokazano da unos kornelijanske treš- kiseonika i ugljen dioksida u pakovanju nje inhibira netoleranciju na glukozu.

na 60% odnosno 20% dovelo je do značajnog poboljšanja rezultata vizuelne

*Ekstrakti plodova i listova kornelijeve procene skladištenog voća i inhibiralo trešnje značajno inhibiraju rast patoge- razgradnju vitamina C.) nih bakterija i kvasca. Nova otkrića pokazuju da konzumaci*Grčko ime ove biljke Krania bilo je pe- jom voća i povrća možemo da utičemo snički sinonim za „koplje“.

na genetske sklonosti ka bolestima i tako sprečimo da se one ispolje.

*Drvo kornelijanske trešnje je toliko gusto da tone u vodu, pa se ne može koristiti za pravljenje čamaca.

216 septembar

217

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net