Plezir magazin #67

APRIL 2019.

BROJ 67

Uvod

K

ada smo prošlog maja nakon Fashion Revolution nedelje intervjuisali Orsolu de Kastro, osnivačicu globalnog pokreta Fashion Revolution ona je na pitanje kako vidi budućnost održive mode odgovorila da veruje da će moda u budućnosti biti samo moda, bez tog prefiksa održiva. Godinu dana kasnije, to se i dalje nije desilo, ali ono što se dogodilo je da je održiva moda postala tema o kojoj se govori i u našoj zemlji. Sve veći broj medija, aktivista i dizajnera počinje da govori o održivosti. Zbog toga smo ove godine odlučili da u susret ovogodišnjoj Fashion Revolution nedelji ( 2228 april 2019.) umesto isključivo na edukaciju, na koju smo se fokusirali u pomenutom majskom broju, fokus stavimo na lokal, Srbiju i region i pozabavimo se temom održivosti na našim prostorima. Razgovaramo sa ljudima koji svojim primerom pokazuju da brza moda ima alternativu, i da je vrlo jednostavno učiniti korake koji ulivaju samopouzdanje da je na pomolu svetlija budućnost. Kada govorimo o održivosti i razgovorima o budućnosti ne možemo da ne pomenemo intervju sa poznatom umetnicom Anom Prvački koja svojim radovima učestalo ukazuje na potrebu da se već danas pozabavimo temom globalnog zagrevanja i prilagodimo svoje ponašanje postojećoj situaciji. Putujemo, pretresamo istoriju mode i odevanja, družimo se sa glumcima i muzičarima, mladim preduzetnicima i pokretačima promena nastojeći da ukažemo na dobre, pozitivne primere koje vidimo oko sebe.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

2

| april

Sadržaj

Onlajn špartanje Leksikon

Moda

Jovana Gavrilović

006

Umetnost

Agnes Varda

148

016

Ekologija

Voda i moda

156

Putopis

Izgubljena civilizacija Angkor Vata

162

PLEZIR PREPORUČUJE: 024 održivi modni brendovi

Moda

F.fm podkast

048

Životni stil

Koraci koji vode do sebe

172

Eko dizajn

Pletivo by Plezir

060

Životni stil

Ne uzimajmo više od onoga što...

176

Životni stil

Zanateria

072

Muzka

Džepovi

180

Moda

Održivost je u modi

082

Moda

Barbara Repe

090

Moda

Kratak vodič kroz budućnost mode

102

Umetnost

Ana Prvački

130

3

Redakcija

Teodora Kovrlija

4

| april

Dušan Mažibrada

Milena Goševski

Nina Simonović

Dejana Vukadinović

Sara Savčić

Ana Stambolić

Sofija Mirčetić

Merima Aranitović

Katarina Đošan

Plezir

Andrijana Kovrlija

Dragana Ilić

Marija Radojković

by Plezir

Pletivo

5

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

U

ovomesečnom špar tanju kojim vas uvodim u temu broja u kome pričamo o održivoj modi izdvajam za vas Internet adrese na kojima se možete edukovati, pronaći inspiraciju i smernice kako da svoj garderober učinite prak tičnijim, kako da svaki komad koji u njemu stanuje volite i nosite u različitim situacijama, i naravno, kako da donošenjem mudrih odluka koje su u vezi sa kupovinom odeće uštedite i novac i prekinete lanac beskrajnog zagađivanja planete. Među Instagram profilima i sajtovima koje sam izdvojila pronaći ćete ideje za redizajn i reciklažu odeće, savete i inspiraciju za stilizovanje i informacije o dostupnim alternativama brzoj modi.

6

| april

Online Å¡partanje 7

B. JONES STYLE U odevnim kombinacijama i modnim igrarijama Bet Džouns uživamo još od 2007. godine. Bet je prepoznatljiva po tome što uspešno uklapa vintage i second hand komade i daje im moderan obrt. Njen romantičan, šarolik i razigran stil odevanja u velikoj meri se oslanja na estetiku Seks i Grad i modni identitet Keri Bredšo. Na jutjub kanalu B. Jones Style možete uživati u razigranim, koloritnim modnim kombinacijama, idejama kako da kupujete vintage komade i prilagodite ih savremenim trendovima, ali i pratiti uzbudljive avanture u kojima pronalazi fantastične komade po vintage i second hand radnjicama. Na njenom Instagram nalogu @bjonesstyle uvek možete pronaći brojne ideje kako da stilizujete neki odevni predmet ili detalj na zanimljiv i neuobičajen način.

8

| april

L AUREN ENGELKE Stilistkinja Loren Engelke je neko ko je radeći u modnoj industriji spoznao problematiku i negativnu stranu brze mode zbog čega je rešila da nešto preduzme. U želji da ukaže najpre svojim klijentima da im nije potrebna jedanaesta košulja u omiljenom dezenu ili čet vr ti kožni kaiš tirkizne boje u već pretrpanom ormanu okrenula se održivim modnim brendovima i počela da zapravo obraća pažnju na detalje, raspituje se u kak vim uslovima brend proizvodi svoju odeću, koliko su radnici plaćeni i naravno da čita deklaracije i kupuje promišljeno. Kada je na svoj Instagram profil postavila nekoliko odevnih kombinacija u second hand odeći, reakcije su bile toliko pozitivne da je znala da je pred njom novi karijerni izazov. Prateći njen rad putem sajta i Instagrama imaćete priliku da saznate za mnoge interesantne brendove održive mode i pokupite ideje kako da neke jednostavne komade koje verovatno već posedujete u ormanu kombinujete za različite prilike.

9

REMAKE OUR WORLD Na Instagram profilu ovog neprofitnog udruženja koje ima za cilj osvešćivanje potrošača i njihovog pretvaranja od konzumenata u racionalne, odgovorne kupce možete pronaći korisne savete na pomenutu temu.

Brojni načini kako se možete osloboditi zavisnosti od brze mode, ili kako da uvek imate funkcionalnu sezonsku odeću koju volite zvuče jednostavno i sasvim logično, međutim kako smo konstantno bombardovani reklamama i uvučeni u lanac konzumerizma, dogodi se da upravo ono očigledno previdimo. Na sajtu možete pogledati zanimljive i poučne dokumentarne video snimke koji pružaju bolji uvid u važnost ove teme.

10 | april

SUZANNE JONGMANS Radovi umetnice Suzan Jongmans na direktan i vrlo slikovit način skreću pažnju na problem zagađenja i pretrpanosti ambalažnim i drugim otpadom sa kojima se kao društvo suočavamo. Suočavanje sa otpadom koji svakodnevno proizvodimo na njenim radovima se odvija na jedan drugačiji način. Fotografije devojaka obučenih u svečanu odeću kakvu viđamo na slikama baroknih majstora imaju veoma neočekivani obrt.

Naime, Suzan u svom radu koristi otpad koji nastaje kao nusprodukt transporta različite robe i pretvara ga u srednjevekovne kostime upečatljivog naboja. Upotrebljavajući plastičnu ambalažu, stiropor, različite zaštitne folije, pohabanu ćebad i druge neuobičajene materijale, ona vešto priča priču o našoj svakodne vici zaogrnutoj u prepoznatljivu baroknu estetiku. Kako sama kaže, zabavlja je i inspiriše ideja da menjajući namenu određenom materijalu menja njegovu funkciju i pretvara ga u deo nove celine kojoj kao da je oduvek pripadao.

11

ÝRÚRARÍ Pleteni džemperi i trikotaža dobili su potpuno novi kontekst i dinamiku zahvaljujući kreativnim intervencijama islandske umetnice čiji rad pratimo na Instagram profilu @ýrúrarí.

Duhoviti 3D elementi na odeći daju upečatljiv i neočekivan obrt, i pružaju uvid u to kako se jednostavnim intervencijama klasični, pomalo dosadni komadi mogu pretvoriti u nešto jedinstveno, drugačije i novo. Umetnica za svoj rad koristi kako nove džempere koji nastaju u njenoj radionici tako i vintage komade koji uz malo mašte dobijaju priliku da žive svoj novi život u nečijem ormaru.

12 | april

ZERO WASTE DANIEL Njujorški dizajner Daniel Silverštajn jedan je od pionira zero waste pristupa modnom dizajnu. I dok filozofija proizvodnje koja iza sebe ostavlja nula otpada može zvučati preambiciozno, Daniel svojim primerom pokazuje da nije i nemoguće. Ostaci najrazličitijih materijala su u njegovom studiju izloženi u staklenim teglama i raspoređeni tako da može da ih vidi u svakom trenutku. Koristeći se prednostima savremene tehnologije, u partnerstvu sa Guglom, on je razvio jedinstven sistem reciklaže materijala na taj način što najpre nacrta željeni dizajn, potom pravi šablone uz pomoć kojih seče krpice i poput slagalice ih uklapa u celinu koja čini željenu sliku stvarajući ujedno jedinstvene komade koji su rodno neutralni.

Mlada zvezda u usponu na listi svojih klijenata već ima slavna imena poput Dženifer Hadson, Kristin Bejl i Amber Valete koje na crvenom tepihu nose njegove kreacije.

13

KEZVEZ Za kraj ovog javljanja ostavila sam dve preporuke sa lokala kao primer da održivost u modi, iako sa zakašnjenjem, ipak stiže i do brdovitog Balkana. Katarina je devojka koja stoji iza Instagram profila @Kezvez na kome možete videti kako najrazličitiji komadi odeće nakon intervencije vezom od prirodnog konca ili vune oživljavaju i dobijaju šansu da žive novim životom. Njene „tetovaže“ na odeći pričaju priče u kojima se lako možete prepoznati. Ono što je važno pomenuti jeste da se Katarini možete javiti ukoliko želite da komade koji su vam malo dosadili učinite ponovo novim nakon njenih maštovitih intervencija, a ukoliko ste nestrpljivi na profilu u međuvremenu možete poručiti i nešto od dostupnih modela. Ne bacajte iznošenu odeću već joj pružite šansu da vas ponovo osvoji.

14 | april

STARO JE NOVO NOVO Priliku da se upoznate sa osobenostima second hand i vintage odeće u kulturnom, istorijskom i društvenom kontekstu imaćete na Instagram profilu @staro_je_novo_novo. Ovaj profil i istoimeni haštag imaju za cilj uklanjanje tabua u vezi second hand odeće. Profil je nastao kao proizvod zajedničke ideje vlasnica 3 profila i second hand šopa - @deja_new_ vintage, @penny_lane, @coco_and_ cherie da doprinesu popularizaciji second hand kupovine koja je u direktnoj vezi sa brigom o životnoj sredini, uštedom novca i razvijanjem malih ženskih biznisa.

15

Leksikon

Jovana Gavrilović

Baviti se umetničkim stvaralaštvom je borba za opstanak smisla

Pripremila: Sara Savčić @sara_savcic Fotografije: Vedrana Vukojević

16 | april

P

rošlog meseca sam imala priliku da uživam u izvanrednom nastupu mlade glumice Jovane Gavrilović u pozorišnoj predstavi Petrijin venac. Njeno tumačenje uloge Petrije je na mene ostavilo toliko snažan utisak da nisam odolela, te sam je iste večeri potražila na društvenim mrežama. Mnogi je prepoznaju iz brojnih pozorišnih uloga, a ja vas ovom prilikom pozivam da se upoznate sa Jovanom Gavrilović, neodoljivo harizmatičnom devojkom i van dasaka koje život znače, a u koje se zaljubila neočekivano i ubitačno Kako si se zaljubila u daske koje život znače?

Zaljubila sam se neočekivano i ubitačno. Prvi put sam stala na scenu na prijemnom ispitu. Očaralo me je to osećanje drugačijeg prisustva. Punoće bića. I dalje me očarava.

Kako izgleda jedan tvoj dan u pozorištu?

Pozorište je, takođe, deo moje svakodnevice. Tu nekad popijem kafu. Jedem na crtu. Tu su mi najbolji prijatelji.

Maštamo, filozofiramo, smejemo se, nekad i plačemo. Moji dani su vrlo pozorišni.

Nedavno sam imala priliku da te gledam u predstavi „Petrijin venac” u kojoj tumačiš jednu od glavnih uloga. Šta za tebe znači ovo iskustvo - igrati dobro poznatog lika iz kultne knjige i filma? Da li si osećala dodatnu odgovornost, pritisak i tremu zbog toga?

Naprotiv, osećala sam veliko ushićenje i radost što imam priliku da se bavim neponovljivom literaturom, da tumačim jedan nesvakidašnje sočan ženski karakter zajedno sa svoje dve predivne koleginice Milicom Mihajlović i Martom Bijelicom.

Pozorišna publika ima tu sreću da često uživa u tvojim ulogama u Ateljeu 212, BDP-u, JDP-u... Koliko je psiho-fizički zahtevna ovakva vrsta angažovanja i kako se pripremaš za različite uloge?

Koliko se tvoj rad i priprema lika za filmske i televizijske uloge razlikuje u odnosu na pozorišne i u kojoj sferi se ti više pronalaziš i osećaš slobodnije?

Zahtevno je. Ali to nije važno. Ja zaista volim svoj poziv. Baviti se umetničkim stvaralaštvom u vremenu koje ne priznaje nikakve vrednosti osim materijalnih i koje zanemaruje prošlost i budućnost u korist sadašnjosti je velika privilegija. To je borba za opstanak smisla.

Trudim se da svakoj pozorišnoj ulozi pristupim kao da sam pred kamerom. I obrnuto... Naš profesor Vladimir Jevtović nas je učio da je gluma - delanje, aktivna misao, sprovođenje radnje.

Koncentrovana istina. Tako sam ja to razumela i u to verujem. Jedino zbog

čega se za sada u pozorištu osećam malo slobodnije je to što sa tim ulogama iz igranja u igranje mogu da napredujem. A kada nešto snimiš, to je snimljeno.

Iako je tvoja karijera suštinski tek na početku iza sebe imaš veliki broj nagrada. Kako kao mlada umetnica gledaš na nagrade i priznanja, odnosno kako uspevaš da ostaneš čvrsto na zemlji?

Nagrade i priznanja su po mom mišljenju zaista važni i podsticajni događaji u životu svakog umetnika.

U slavu naše profesije... Iskreno, ja se uopšte ne trudim da ostanem čvrsto na zemlji. Uživam u svim retkim trenucima „lebdenja”. Mi smo svi naučeni, a danas i tretirani, da nešto treba da se stidimo, kao da smo krivi za nešto. A nismo se tako rodili.

Postoji li uloga za koju veruješ da je pisana baš za tebe?

Ne verujem. Ali to ne znači da ne bih mogla da je odigram.

18 | april

Kako izgleda kada daš sebi oduška, kako se relaksiraš i puniš baterije?

Ne volim mnogo da se relaksiram, ali ono što mi ulije puno energije, bistrine i mira je voda, prostranstvo, priroda. Strašno je koliko se ljudska vrsta ogrešila o prirodu. Srećom sve je više osvešćenih koji se trude da zaštite okolinu i spreče dalju propast.

Na svom Instagramu povremeno deliš snimke u kojima pevaš i sviraš gitaru. Koliko ti je muzika važan segment u životu?

Obožavam muziku. Ona je esencija svih doživljaja. Muzika u srcu.

Na čemu trenutno radiš i gde će publika imati priliku da te gleda u narednom periodu?

Trenutno pripremamo novu predstavu u Ateljeu 212, Getsimanski Vrt britanskog pisca Dejvida Hera, koja bi trebalo da izađe u drugoj polovini maja. A završavam rad na prvom dugometražnom filmu Milice Tomović Kelti i projektu Gordana Kičića Realna priča koji ćete moći da pogledate i u formatu mini serije i u formatu filma.

#PLEZIRLEKSIKON Nešto za početak?

I došlo još gore vreme Bolest užas tvrda tama

Za početak nešto što mi se mota po glavi intenzivno ovih dana, iz komada Milene Marković „Zmajeubice” SONG DANKOVO SRCE U močvari, mraku blatu Živelo je jedno pleme Sporo, lenjo i bunovno Tužno slabo i sumorno Rodio se dečak Danko Poželeo sunce jarko Odrastao čovek Danko Rekao je braćo moja Ima jedna zemlja tamo Rekao je sestre moje Daj da sunce ugledamo Da pođemo do slobode Možda bude hrane vode Krenulo je za njim pleme

20 | april

Nepregledna gusta jama Guta ljude guta žene Guta decu guta stoku Nigde glasa nigde ptice Ni vazduha ni zvezdice Danko natrag pogledao Srce svoje izvadio Srce put je pokazalo I močvaru obasjalo Ugledaše ljudi polja Reke, more i planine Pregaziše ljudi Danka Osta srce usred tmine.

Pamtiš li kako si ostala bez prvog mlečnog zuba?

Mislim da sam prvi mlečni zub izdahnula. Sedela sam sasvim mirno i on je samo ispao. Bila sam razočarana.

Slatko, slano, ljuto ili nešto četvrto?

Šta te je poslednji put slatko nasmejalo?

Knedle sa šljivama.

Kolega Ivan Marković kada imitira svoju drugaricu Coku. Evo i sad se smejem.

Omiljeni crtani junak?

Poruka za kraj?

Mačak Felix.

Za kraj opet jedan odlomak:

Može li se živeti od ljubavi prema onome što radimo?

Doći će nova mladost, donijeti nove dane i nastaviće naše pjesme nedopjevane, u živoj vatri iskovane.

Može se živeti od ljubavi prema bilo čemu.

Branko Ćopić „Pjesma mrtvih proletera”

Preporuka za čitanje/slušanje/ gledanje?

Fenomenalni tročlani sastav Šajzerbiterlemon, za čiju novu pesmu smo snimili spot koji je izašao pre par dana. Oni su mi veliko otkriće. Prelepa, sirova poezija i otpadnička energija.

22 | april

Moda

24 | april

PLEZIR PREPORUČUJE Održivi modni brendovi u SRBIJI

P

riča o održivoj modi se, iako stidljivim koracima, iz dana u dan razvija i u našoj zemlji. Kupci postaju sve bolje informisani i zainteresovani da saznaju odakle dolaze materijali od kojih je njihova odeća sačinjena, a preduzimljivi pojedinci koji su uvideli negativne strane modne industrije, pronalaze načine da vrednosti za koje se zalažu ugrade u moderne, sjajne brendove koji imaju potencijal da promene negativno lice modne industrije. Tim povodom izdvojila sam nekoliko brendova koje vode fantastične, talentovane, ekološki osvećene, odlučne žene koje svojim primerom pokazuju da briga o životnoj sredini nije u koliziji sa ljubavlju prema modi. Poslala sam im upitnike koji će nam pomoći da ih pojedinačno bolje upoznamo, ali i da bolje razumemo zašto je važno čitati natpise na etiketama, dobro se informisati i kupovati promišljeno. Upoznajte žene zbog kojih održiva moda izgleda tako dobro!

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Amoroso Jelena Vukosavljević i Ana Rakita su devojke koje stoje iza brenda Amoroso pod okriljem koga prave nežne, ženstvene trikoe inspirisane pokretom, koji vas mogu ispratiti u svakoj situaciji i prilagoditi se vašem stilu života i odevanja.

Zbog čega si se odlučila da pokreneš modni brend?

Amoroso je nastao iz Anine i moje želje da se vratimo kreativnim delovima naših ličnosti i iz želje da kreiramo garderobu koju naše ćerke mogu jednog dana da nađu na tavanu, i nose. Baš kao što smo i nas dve nosile garderobu naših mama.

Kada si shvatila da moda mora da bude održiva ne u budućnosti već danas?

Nisam intenzivno razmišljala o tome sve dok nismo pokrenule Amoroso, tako da sam počela da shvatam kako stvari stoje tek 2017. godine. Do tada sam, kao i većina, kupovala na rasprodajama i radovala se kada platim majicu manje od kafe u restoranu. Mislila sam da je niska cena rezultat velikog obima proizvodnje, i da je logično da veliki brendovi poput Zare mogu da ponude tako jeftin proizvod. Nisam se pitala ko pravi sve te proizvode i u kakvim uslovima, bila sam preokupirana uživanjem u svojim trenutnim šoping za dovoljstvima.

koje pomahnitalo kupuju. Uhvatila me neka panika, izletela sam napolje i od tog dana sam krenula intenzivno da čitam o konzumerizmu, hiperkonzumerizmu i posledicama, neekološkoj proizvodnji. Počela sam da gledam razne dokumentarce kao što je The True Cost i Minimalism: A Documentary About the Important Things. Shvatila sam da je zbog moje majice od par stotina dinara neko dete u Bangladešu možda ostalo bez roditelja, da se zbog pamuka za moju majicu neko otrovao, razboleo, ili čak ubio i to me potpuno prodrmalo. Rekla sam sebi da možda ne mogu da promenim svet, ali mogu da utičem na svoje odluke i odluke meni bliskih ljudi. Generalno smatram da je bitno da se ljudi edukuju da bi donosili bolje odluke pri kupovini, da im se pokaže da imaju izbor, a na kraju dana, svako ima pravo da odluči onako kako oseća da je ispravno. Ja sam tada odlučila da doniram 50% svoje garderobe i od tada se trudim da kupujem od etičkih i ekološki osvešćenih brendova kad god je moguće.

Ponekad je uz svu dobru volju jako teško, jer alternative ne postoje ili su vam nedostupne, ali situacija po staje bolja vremenom. Šta za tebe znači ekološka proizvodnja, zašto je ona važna?

Ekološka proizvodnja za mene znači da je proizvodnja takva da ne utiče negativno na život. Život ljudi, životinja, Zemlje.

Prošle godine sam se našla u Ušću, dan Razloge zašto je važna bih mogla da je bio kao izmišljen, a Ušće prepuno nabrajam minimum 24 časa. Imam utidece koja gledaju u ekrane i mama sak da ljudi često ne shvataju da maji-

26 | april

28 | april

ca koju nose može da bude toksična i ima loš uticaj na njihovo zdravlje. Sve počinje od materijala od kog je određeni komad garderobe napravljen. Proizvodnja materijala je proces u toku kojeg se koriste štetne hemikalije, koje uglavnom štetno utiču na okolinu, život osoba koje su učestvovale u proizvodnji i živote onih koji te komade kasnije nose. U daljoj proizvodnji, koja podrazumeva modeliranje, krojenje i šivenje neretko učestvuju deca, radnici su često eksploatisani i rade u uslovima koji nisu uvek bezbedni po njihove živote. Neki od čitalaca će verovatno znati više o događaju koji se desio 2013. kada se oronula fabrika Rana Plaza u Bangladesu srušila, ubila preko 1000 i povredila preko 2000 ljudi. Takođe, mislim da je većini jasno da ljudi i deca nisu jedina živa bića koja stradaju zbog brze mode, životinje stradaju takođe.

Ekološka proizvodnja je bitna jer je u takvoj proizvodnji kontrolisana proizvodnja materijala, radnici su fer plaćeni i tretirani onako kako zaslužuje svako živo biće, životinje se ne ubijaju zbog nečije bunde, obraća se pažnja na prirodu i trudi se da se smanje štetni uticaji na okolinu.

Na koji način je tvoj brend ekološki?

Koristimo materijale koji su proizve deni u Evropi jer je proizvodnja materijala u Evropskoj Uniji mnogo bolje kontrolisana od proizvodnje materijala u Kini. Koristimo isključivo ma terijale koji su izdržljivi i procenjujemo da mogu da traju mnogo duže od jedne sezone. Što se proizvodnje tiče, proizvodnju prepuštamo šivaonici Leger iz Beogra-

da, gospođi Dragani i njenom timu.

Trudimo se da budemo korektni klijenti, ophodimo se prema ljudima sa poštovanjem i fer ih plaćamo. Takođe, trudimo se da edukujemo one koji nas prate na instagramu i fejsbuku o tome kako mogu da produže život svoje garderobe, kao i šta sve mogu da urade sa garderobom koju više ne nose.

Za svaki prodat komad ovog leta, ćemo posaditi 1 drvo u Srbiji. To je onoliko koliko trenutno možemo, a nadamo se da ćemo u budućnosti moći još više.

Misliš li da tvoj proizvod ima potencijal da bude još „zeleniji“ u budućnosti?

Koji su najveći izazovi u pogledu održivosti na kojima radiš?

Definitivno, imamo jako puno prostora za poboljšanje i idemo ka tome, možda malim ali sigurnim koracima. Trenutno pokušavamo da dođemo do organskih materijala. U svetu spore mode postoje mnoge šanse, ali kako smo mali brend u ovom trenutku su neke od njih preveliki zalogaj za nas.

Trenutno nemamo dovoljno resursa da možemo da uvezemo najbolje organske materijale, koji imaju sve sertifikate, niti da imamo svoju proizvodnju, niti da se priključimo raznim udruženjima kojima može da se pri ključi jedna Patagonia, na primer. Ipak, trudimo se da pametno koristimo šanse koje su sada tu, i u skladu sa svojim mogućnostima, dođemo do što boljih materijala i utičemo pozitivno na svoju okolinu. Verujemo da ćemo vremenom kako budemo rasli, imati sve veći pozitivan uticaj na okruženje i modnu industriju uopšte.

Odeća malih brendova koji u svojoj agendi imaju etičnost i održivost po pravilu ima višu cenu u odnosu na onu koja je nastala u fabrikama velikih brendova. Razlozi za ovu disproporciju su nam svima jasni, ali šta možemo uraditi kako bismo pomirili ove dve, trenutno sukobljene strane, zadovoljnog kupca i zadovoljnu Planetu?

Kao što sam već pomenula, možemo edukovati ljude i uticati na njih da prave logičnije i bolje odluke. Poenta nije samo u ceni, već i u tome koliko proizvod koji ste kupili može da traje. U poslednjih 20 godina se obim proizvodnje udvostručio. Do smanjenja može doći ako se smanji tražnja. Zato je bitno da se odlučujemo za manje proizvoda koji duže traju. Što se cene tiče, ne mislim da je na kraju velika razlika u ceni. Kada kupite proizvod koji traje 2 godine i platite ga 2000 dinara, to je mnogo bolje nego da kupite proizvod koji košta 500 dinara, a traje 1 sezonu. Takođe, kupovinom garderobe koju ne morate da obnavljate svake sezone, za 2 godine potrošite 2h kupujući određeni komad. Kupovinom garderobe koja traje jednu sezonu, za dve godine potrošite 16h kupujući.

Da vam ne govorim o vremenu koje potrošite svakog jutra plivajući po garderoberima da biste našli šta da obučete, vremenu koje potrošite na pakovanje garderobe koju nikada ne nosite... Kada stvari posmatrate iz ove perspektive, shvatite da kupovina majice koja košta manje od kafe u restoranu nije baš najpametnija odluka.

30 | april

Kako vidiš budućnost mode i modne industrije?

Zavisi da li pričamo o budućnosti u narednih 20 ili narednih 50 godina. Recimo da verujem da je budućnost modne industrije u odgovornim potrošačima koji razmišljaju svojom glavom. Brendovi će se tu već nekako uklopiti, kao i uvek.

Ko šije odeću tvog brenda?

Našu odeću šije šivaonica Leger iz Beograda, tačnije tim gospođe Dragane za koju smo svakog dana zahvalne što smo je srele. Šta radiš sa odećom koju više ne nosiš?

Trenutno nemam odeću koju ne nosim jer imam jako malo garderobe. Toliko malo da moj momak i ja svu našu garderobu spakujemo u jednu komodu od 6 fioka. Dok sam došla do toga uglavnom sam donirala prijateljima i humanitarnim organizacijama.

Ispričaj nam priču o svom omiljenom odevnom komadu?

Možda budem zvučala patetično, ali moj omiljeni odevni komad je Amoroso bodi Yours Truly u crnoj boji jer je najudobniji komad garderobe koji imam, i mogu da ga nosim i u pozorište i na trening. Pored toga bih pomenula i farmerke iz Lindex-a iz kolekcije Sustainable Choice, u kojima se osećam kao u pidžami. Kao što vidite, meni je izgleda ključno da se osećam kao da sam u pidžami. (smeh) Fotografije: Miloš Manojlović @pitchwayz

Heart Core Jelena Karović je osnivačica brenda Heart Core pod okriljem koga je stvorila zajednicu koja podržava i slavi žene i njihove različitosti, ukazuje na neophodnost brige o mentalnom zdravlju i promoviše ekološku i etičku proizvodnju. Jelena pravi male serije majica od organskog pamuka koje su mnogo više od komada odeće.

Kada si shvatila da moda mora da bude održiva ne u budućnosti već danas?

Termin održivi razvoj je široko prihva ćen zahvaljujući Izveštaju Brutland komisije, koji je publikovan 1987. godine pod nazivom „Naša Zajednička Budućnost” u kojem se održivi razvoj definiše kao razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjih generacija bez ugrožavanja potreba budućih genera cija da zadovolje svoje potrebe. Da su još tada bilo kakve akcije preduzimane, danas bi održiva moda bila uveliko Zbog čega si odlučila da pokreneš prevaziđena tema, što nažalost nije. modni brend?

Budućnost je odavno postala sadaModa kao makro društveni fenomen šnjost kada je održivost u pitanju. utiče na mnogo ljudi simultano. Sa druge strane postoji veliki personalni efekat na individualno ponašanje. Sve Šta za tebe znači ekološka proizvoovo, upakovano sa mojom potrebom dnja zašto je ona važna? da stvaram i pošaljem poruku o stvaDruštveno odgovorna proizvodnja. rnim problemima u svetu i životu Proizvodnja koja ima za cilj da ili uopšte pojedinca, uticalo je na to da osnujem ne proizvodi ili što je više moguće svoj modni brend. Ujedno sam prepominimizira svoje negativne eksternalije. znala i velike rupe na tržištu mode, koje Važna je zbog očuvanja i životne sredine možda nisu toliko jasno vidljive, ili ih i opšteg zdravlja ljudi. većina, zbog težine popunjavanja istih, decenijama preskače.

32 | april

Na koji način je tvoj brend ekološki? i trenutno naš najveći izazov s ozbirom na to da je jako teško doći do ostalih kvalitetnih, ekoloških materijala.

Svaki detalj je, počevši od samog materijala, preko omotnog papira, kutija i etiketa, biorazgradiv i podložan Odeća malih brendova koji u svojoj reciklaži. Još 2016. godine sam govorila agendi imaju etičnost i održivost o organskom pamuku, za vreme pau- po pravilu ima višu cenu u odnosu ze od dve godine, shvatila sam da je na onu koja je nastala u fabrikama priča o istom počela da gubi značaj velikih brendova. Razlozi za ovu od kada su brendovi masovno počeli disproporciju su nam svima jasni, da koriste GOTS sertifikat bez da ali šta možemo uraditi kako bismo njihovi proizvođači pamuka uopšte pomirili ove dve, trenutno sukoimaju licencni broj koji stoji ispod bljene strane, zadovoljnog kupca i samog logotipa. Svima vrlo poznata zadovoljnu Planetu? dizajnerka luksuzne garderobe koristi Edukacija i informisanost u ovom prirodne ekološke, materijale, ali objavi slučaju, igraju glavnu ulogu. Jako je va8 kolekcija od po 30 različitih modela žno predočiti potrošačima da odlukagodišnje, to je velika disproporcija izmema o svojoj kupovini kreiraju buduđu onoga što ekološka moda jeste i ćnost u kojoj ćemo živeti. onoga što ljudi misle da ona jeste. Cilj je da kreiramo jedan kvalitetan, efektan, Kako vidiš budućnost mode i modne uduban, trajni odevni predmet koji industrije? kombinujući na različite načine, možete Kao mnogo odgovorniju, što u proinositi u svakoj prilici. Tako da smo, iako zvodnom procesu što u marketinškom su majice proizvedene od organskog sektoru koji nam godinama, kroz različite pamuka, prestali da diferenciramo naš kampanje, promoviše poremećaje u proizvod na taj način. Naši kupci, po ishrani. izlasku naredne kolekcije, mogu da nam vrate proizvod koji su prethodno kupili i Ko šije odeću tvog brenda? time ostvare 20% popusta za kupovinu garderobe iz nove kolekcije. Majice koje Divne, talentovane žene koje žive i rade nam budu vraćene ćemo reciklirati i od u Beogradu. Jedna od njih je i Maja recikliranog materijala ćemo proizvodiAngelov, čiju smo fotografiju na radnom ti nove. Mislim da ćemo ove godine imati mestu objavili na našem sajtu kao i na svega 3 različita proizvoda. Tako će biti našem instagram profilu. Ujedno smo i u budućnosti. prvi modni brend u Srbiji koji predstavio transparentnost svog poslovanja.

Misliš li da tvoj proizvod ima potencijal da bude još „zeleniji“ u buduŠta radiš sa odećom koju više ne ćnosti? Koji su najveći izazovi u poglenosiš? du održivosti na kojima radiš?

Letnja i zimska garderoba koju imam Ima naravno, planiramo da minimistane u jedan kofer. Jako se vezujem ziramo i upotrebu pamuka, ujedno je to

34 | april

za garderobu koju nosim, prepravljam je i više puta ukoliko je potrebno. U ormaru trenutno nemam baš nijedan odevni predmet koji ne nosim ili ga neću nositi. Ranije sam ono što ne nosim, poklanjala drugaricama kojima je sve iz mog ormara bilo na raspolaganju kao i mami naravno. Inače, moram da dodam da me ljudi često viđaju u istim pantalonama ili farmericama, dobijala sam komentare još u srednjoj školi “Je l’ imaš ti nešto drugo da obučeš?”.

Oduvek mi je bilo zanimljivo kako su me ljudi na osnovu toga što nosim, svrstavali u kojekakve grupe, što je ujedno i tužno. Znate, postoji posebna terapija za one kojima kažete: “Kako lepo izgledaš.”, a oni uzvrate sa: “Mnogo je skupa haljina.“ Zove se - lečenje osećaja (kompleksa) niže vrednosti.

Ispričaj nam priču o svom omiljenom odevnom komadu?

Levi’s 501 student fit farmerice koje sam kupila 2010. godine na Kalenić pijaci. Putovale smo svetom zajedno.

Vremenom su postale šorts, koji trenutno čeka lepo vreme, ali mi svakako ništa nije draže od majice koju sam dizajnirala za svoj brend. U njoj se baš osećam posebno. Zapravo je kombinacija ova dva odevna predmeta moja omiljena.

Fotografije: Emilija Stanišić @emilijastanisic

PAAR Ana Aleksandrov i Ivana Banjalić su drugarice iz detinjstva koje su pokrenule srpsko-švajcarski brend pod okriljem koga proizvode šarene, vesele čarapice od organskog pamuka – PAAR. Zbog čega ste odlučile da pokrenete modni brend?

no znači da je proizvod napravljen pod uslovima koji su dobri za ljude i za Zemlju/prirodu. Takođe i za sve druge proizvode koristimo materijale koji su reciklirani i iz fabrika koje poznajemo.

Ekološka i fer proizvodnja su centralni deo našeg brenda. Naše čarape možete nositi svesno i ne samo da se dobro osećate u njima nego znate da ste sa tim proizvodom uradili i nešto dobro.

Uslovi u fabrici gde proizvodimo čarape su odlični, čisto je i radnici imaju dobre uslove za rad. Upoznaćete ih u aprilu na našem blogu.

Brend postoji još od 2012. godine. Tada nam je cilj bio da obojimo gradsko sivilo i da šarenilom utičemo pozitivno na ljudske karaktere. Inspiracija da pokrenemo modni brend je manje bila u smi- Na koji način je vaš brend ekološki? slu modnom, nego više da napravimo proizvod koji će širiti pozitivnu energiju. Pored karakterističnog dizajna, naše PAAR čarape prepoznaćeš i po oznakaPAAR brend činimo nas dve drugarice, ma GOTS i Oeko-Tex 100, što znači da je Ana i Ivana. Ana živi u Beogradu, Ivana ceo put organskog pamuka od odgajiu Cirihu. Kako naše prijateljstvo datira vača do proizvodnje, pa i do potrošača, još od malih nogu, odrastanje u različi- transparentan, fair trade i brz. Takođe tim državama nije uticalo na našu krea- smo deo raznih organizacija u Švajcartivnost i želju da pokrenemo jedan srp- skoj i Nemačkoj kao što je Getchanged sko-švajcarski brend, za koji verujemo koji spaja održive brendove i butike u da može da postane i svetski. tim dvema zemljama. Šarene boje na našim čarapama treba da prijaju naKada ste shvatile da moda mora da šem raspoloženju ali isto tako i našoj bude održiva ne u budućnosti već koži, i zato je bitno da je naša garderodanas? ba farbana po standardu koji garantuje da nisu korišćene toksične i štetne boje.

Nas dve vodimo jako puno računa da što održivije živimo i tako se ponašamo Svako ko nosi PAAR čarape tačno zna prema svim resursima koje trošimo u šta znači osećaj kada: našem svakodnevnom životu. Mi smo 2017. donele odluku u kom pravcu će se - podržavaš održavanje biodiverzite brend razvijati i tada je već bilo jasno da taagrikulture,nekorišćenjem GMO, itd. želimo isključivo da radimo sa održivim - imaš prijatan osećaj nošenja, hipomaterijalima. alergijsko dejstvo organskog pamuka - se osećaš dobro, jer utičeš dobro Šta za vas znači ekološka proizvo- na sredinu dnja, zašto je ona važna?

- si deo jedne revolucije za bolje sutra u modnoj industriji.

Ekološka proizvodnja za nas prvenstve36 | april

38 | april

Mislite li da vaš proizvod ima Kako vidiš budućnost mode i modne potencijal da bude još „zeleniji“ u industrije? budućnosti? Koji su najveći izazovi u pogledu održivosti na kojima radite? Modna industrija jedna od najkonfuznijih trenutno. Možda mnogi ne znaju, ali Naravno, potencijal uvek postoji i to ta industrija je jedna od tih koja proinas motiviše da uvek nastavimo da zvodi najviše otpada na svetu. Prosto poboljšavamo procese u našem brendu. ne znamo šta ćemo sa fast-fashion garNajveći izazovi su u nabavci održivog derobom koju nosimo par puta i ne svimaterijala. Mnogi dobavljači imaju jako đa nam se više i onda je bacimo. Iz ovog striktne uslove i zahtevaju porudžinu problema su i nastale razne organizacivelikih količina što nama predstavlja je poput „Fashion Revolution”, koje žele problem, jer su naše čarape šarene da utiču na taj problem. i od nekih boja nam treba jako malo prediva koje ipak moramo da kupimo Mi vidimo dosta potencijala da se propo njihovoj minimalnoj količini. U tom izvodnja ponovo pokrene i da se mnosegmentu bismo želele da manjim gi brendovi odluče da proizvode svobrendovima održiva moda ne bude je stvari u Srbiji, jedino ako se vlasnici prepreka zbog nabavke materijala, na proizvodnih pogona pozicioniraju na primer. Imamo jako puno planova za tržištu ne kao „low-cost-location“ nego budućnost, kako sa novim proizvodima kao ekološke i održive proizvodnje. Glo„upcycling“ mogućnostima tako i sa balno gledano smo vrlo pozitivne da će alternativnim prirodnim materijalima. se svest ljudi promeniti u dobrobit naše ideologije, da se kupuje manje, ali kvaliOdeća malih brendova koji u svojoj tetno i održivo. agendi imaju etičnost i održivost po pravilu ima višu cenu u odnosu na Ko šije odeću vašeg brenda? onu koja je nastala u fabrikama velikih brendova. Razlozi za ovu dispro- Naše čarape se proizvode u Srbiji u jeporciju su nam svima jasni, ali šta dnoj maloj proizvodnji i jako smo ponomožemo uraditi kako bismo pomirili sne na to što smo uspele da jedan ove dve, trenutno sukobljene stra- tako moderan, kvalitetan i sustainable ne, zadovoljnog kupca i zadovoljnu proizvod dobijemo u Srbiji i što je ova Planetu? cela priča potekla baš iz Beograda.

Za svaki brend je cena strateška odluka, tako je i za nas bila. Eto, mi smo se odlučile da naš održiv proizvod može svako sebi da priušti i da održiva moda ne sme da bude skupa, samo zato jer je održiva, jer inače nikad nećemo doći do toga da što veći broj ljudi vodi računa šta kupuje. Sa ovom strategijom je naša marža manja, ali zato imamo zadovoljne kupce i podržavamo to da nam i planeta ostane zdrava.

Šta radite sa odećom koju više ne nosite?

Ana: Trudim se da kupujem malo, ali kvalitetno. Vodim računa o tome kako održavam odeću, tako da većinu svojih stvari poklanjam dalje jer i dalje bude u dobrom stanju.

Ivana: Takođe kao Ana, kupujem jako malo garderobe ali kvalitetne. Volim

sebi da priuštim komade od mladih dizajnera iz Švajcarske i Srbije. Švajcarska je po tom pitanju mnogo dalje otišla nego Srbija, ovde imate puno mogućnosti da na primer zamenite neki komad za nešto drugo što vam se sviđa na „clothes-exchange“, da prodate u second hand buticima ili da odnesete u organizacije koje raspodeljuju garderobu ugroženim ljudima.

Ispričajte nam priču o vašem omiljenom odevnom komadu?

Ivana: Moj omiljen komad pored svih mojih šarenih čarapa koje svaki dan nosim je definitivno jedan crni džemper, naravno od organskog pamuka koji sam dobila na poklon od druga koji ima svoj brend garderobe. Taj džemper mogu svaki dan da nosim i uvek se obradujem kad je sveže opran pa mogu odmah da ga obučem.

Ana: Ja se generalno ne vezujem preterano za odevne predmete. Volim da uvek na sebi imam neki detalj koji je prepoznatljiv i zanimljiv, a to su svakako naši modeli čarapa.

Fotografije: Marija Timotijević; Lumina

40 | april

Shash Saša Šašić je umetnica, koreografkinja i preduzetnica sa čijim radom ste imali prilike da se upoznate ukoliko nas redovno čitate. Inspirisana plesom, pokretom, i zadojena ljubavlju prema modi od ranog detinjstva, Saša pod okriljem brenda Shash kreira nežne, sofisticirane, vanvremenske komade od prirodnih, recikliranih materijala po principima održive proizvodnje.

Zbog čega si odlučila da pokreneš modni brend?

Dugo je to tinjalo u meni i čekalo svoj čas. Odrasla sam uz baku koja je šila i imala krojačku radionicu. Ona me je naučila da pravim jednostavne suknjice za lutke. Radile su se iz punog kruga bez šivenja. Kako sam rasla moje želje su postajale veće. Počela sam da smišljam odeću za sebe. Crtala sam kreacije, a baka je svaku moju zamisao pretvarala u jedinstven i neponovljiv komad odeće. Dugo, vrlo dugo, postojala je u meni ideja da moje kreacije ponesu i drugi. A onda je ideja dobila ime i pretvorila se u SHASH. Ispočetka stidljivo, a kasnije sve smelije, jedna za drugom nizale su se haljine, a svaka je od njih pričala svoju priču.

Kada si shvatila da moda mora da bude održiva ne u budućnosti već danas? Živimo u vremenu kada je potrošnja dostigla nivo hiperkonzumerizma, a modna industrija je veliki deo ovog lanca. Zapitajmo se gde i na koji način

42 | april

se pravi odeća koju nosimo, kakvi su uslovi rada i plate radnika u tekstilnoj industriji, šta se dešava sa otpadom koji nastaje u proizvodnom procesu velikih modnih kuća, koliko se vode i energije potroši za pravljenje artikala kojima se kasnije izgubi svaki trag. Pored ekoloških posledica, napomenimo i toksični otpad usled korišćenja veštačkih materijala koji su nerazgradivi i njihove štetne posledice po zdravlje korisnika.

Srećna sam što mogu da budem mali deo pokretačke snage koja otvara svest i menja navike potrošača. Šta za tebe znači ekološka proizvodnja, zašto je ona važna?

Svaki korak u proizvodnji, počevši od odabira i korišćenja održivih i recikliranih materijala, preko načina izrade, racionalnog korišćenja energije i vode, do celokupne atmosfere i uslova rada zaposlenih, je važan za celokupnu održivost zdravlja planete.

Na koji način je tvoj brend ekološki?

Održivost je jedno od osnovnih načela Shash-a. Pre svega koristimo prirodne materijale koji su biorazgradivi te ne zagađuju okolinu kada se odbace.

Sami komadi se izrađuju ručno, a u proizvodnji vodimo računa o upotrebi vode, hemikalija i energije, i što je najvažnije trudimo se da omogućimo što bolje uslove našim radnicima, da budu zadovoljni u svakom smislu.

Pakovanje za naše proizvode izrađeno je od eko-papira, a prilikom slanja pošiljke koristimo „zelene koverte“ koje se mogu naći u poštama. I na kraju, ni jedan naš komad se ne baca. Shash modeli ne prate modne trendove, oni

44 | april

su vanvremenski i večni, te ukoliko se komadi koji su proizvedeni u jednoj sezoni ne prodaju u istoj, ostavljamo ih za sledeću godinu jer smo sigurni da će ponovo biti traženi. Pored svega toga, trudimo se da im damo i emotivnu vrednost. Priča u pozadini svakog komada doprinosi tome da moda postane deo ličnog identiteta i da se kupac veže za određeni komad.

brendova, ali ako formiramo cenu sa realnom osnovom, a kupac prepozna kvalitet i etničku vrednost proizvoda, onda smo uspešno pomirili naizgled sukobljene strane. Shash komadi imaju vrlo pristupačne cene s obzirom na kvalitet i vrednost proizvoda, a naši klijenti su veoma zadovoljni i stalno nam se vraćaju.

Kako vidiš budućnost mode i modne Misliš li da tvoj proizvod ima po- industrije? tencijal da bude još „zeleniji“ u budućnosti? Koji su najveći izazovi u pogledu održivosti na kojima radiš? Budućnost modne industrije u mnogome zavisi od potrošača, a na nama malim brendovima koji se borimo Naravno, trudimo se da neprestano za održivost je da istrajemo u našoj istražujemo nove održive mogućnosti misiji i utičemo na promenu svesti za budućnost. Za sada materijale naba- potrošača. Modna osvešćenost podravljamo u Španiji, Francuskoj i Italiji, ali zumeva zagledanost u budućnost naše smo konstantno u potrazi za novim planete i doprinos globalnoj ekologiji. ekološkim materijalima. To je jedan od Društveno odgovorne modne odluke najvećih izazova sa kojima se za sada podrazumevaju ređe i kvalitetnije kuposusrećemo. Kako rastemo, naš cilj je vine. Stoga pozivam da reciklirate, da sve više težimo održivosti u svakom poklanjate staru odeću, kupujete masmislu i na svim nivoima. nje, ali kvalitetnije, da kupujete vanvremenske komade koji su napravlje ni od prirodnih i kvalitetnih materijaOdeća malih brendova koji u svojoj la i imaju potencijal da traju dugo. Neka agendi imaju etičnost i održivost naša deca nose našu odeću kao što mi po pravilu ima višu cenu u odnosu nosimo haljine naših majki! na onu koja je nastala u fabrikama velikih brendova. Razlozi za ovu disproporciju su nam svima jasni, Ko šije odeću tvog brenda? ali šta možemo uraditi kako bismo pomirili ove dve, trenutno sukobljene strane, zadovoljnog ku- Kreacije se izrađuju u našoj radionici u pca i zadovoljnu Planetu?

Beogradu. Shash tim čine ljudi koji su u njega uneli deo sebe, svako ponaosob.

Počev od pažljivog odabira materijala, Smatram da visok kvalitet ne mora preko izrade, sve do finalnog proizvoda uvek da bude propraćen jako visokim pre nego sto stigne do potrošača, cenama. Naravno da će one biti znatno svaki proizvod prođe kroz ruke svakog veće u odnosu na odeću velikih člana tima. Na taj način sprovodimo

besprekornu kontrolu kvaliteta. Pono sna sam na svoj tim. Šta radiš sa odećom koju više ne nosiš?

Nemam puno odeće. Uglavnom su to kvalitetni, vanvremenski komadi koji traju godinama. A odeću koju baš više ne želim da nosim, poklanjam. Ne znam da li sam ikad bacila neki odevni komad.

Ispričaj nam priču o svom omiljenom odevnom komadu?

Moje interesovanje za svet mode kreće od najranijeg detinjstva. Možda će zvučati pomalo neobično, ali moj omiljeni odevni komad oduvek je bio belo odelo. Imala sam 10 godina i imali smo takmičenje u plesu. Sve moje koleginice su nosile široke kratke suknjice. Poželela sam da budem drugačija i da obučem odelo. Zamolila sam baku da mi ga sašije. Rezultat našeg zajedničkog rada, moje ideje i njene realizacije, bilo je belo odelo – ravne, muške pantalone i sako sa našivenim džepovima. I kada sam ga već potpuno prerasla, dugo je ostalo da visi u mom ormanu, a kasnije u sećanju kao moj omiljeni odevni komad.

46 | april

Moda

F.fm Ozbiljni razgovori o (održivoj) modi

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Andrija Rančić Vizuali: Ivo Matejin

48 | april

N

ovinarke Dunja Jovanović i Marija Radaković su krajem prošle godine pokrenule radio emisiju i modni podkast F.fm koji se bavi temom održivosti u modnoj industriji. Emisija se emituje svake druge srede na Radio aparatu, a potom je u formi podkasta možete pronaći na mixcloud platformi.

Tema održive mode je u našoj javnosti i dalje nedovoljno zastupljena, zbog čega veliki broj ljudi čak i unutar industrije ne barata informacijama i ne prepoznaje probleme koji nesumnjivo postoje. U razgovorima sa relevantnim sagovornicima Dunja i Marija nastoje da javnost najpre informišu o tim problemima, a onda i pruže smernice u kom pravcu bi stvari morale da se menjaju.

Hajde da se najpre vratimo na početak, možete li da nam ispričate kako se rodila ideja za radio emisiju-podkast o održivoj modi?

Modna emisija na radiju je ideja Svetlane Đolović, @radioaparat urednice.

U momentu kada nam je predložila, mi smo istraživale temu održivosti kroz tekstove objavljene na portalu Milica magazin i tokom javne tribine organizovane u okviru 44. Beogradske nedelje mode. Prosto, u tom trenutku znale smo svašta o održivosti i smatrale da bi radijska emisija bila još jedan odličan medij za širenje te teme. Tako je nastala F.fm emisija - možete je slušati svake druge srede od 15h na @radioaparat, a u formi podkasta je dostupna na Mixcloud platformi. Za sada smo objavile šest epizoda od kojih se svaka bavi pojedinačnom stavkom koju održivost u poslovanju podrazumeva – od transparentnosti, cirkularne ekonomije, do radnih prava.

U opisu vaše emisije stoji: „O modi, ali ozbiljno“. Zbog čega je i dalje neophodno praviti ovakve ograde i objašnjavati ljudima da moda nije samo nešto površno već vid moderne umetnosti, ali i da ako posmatramo ekonomski pa i ekološki (u pogledu posledica delovanja) moda spada u jednu od najvećih i (najozloglašenijih) industrija na svetu? Zbog čega se moda ne shvata ozbiljno? Čini nam se da su taj imidž izgradili pre svega mejstrim modni magazini koji se u okviru svojih sadržaja bave uglavnom prodajom reklamnog prostora, promovišu kupovinu, a manje komentarišu ozbiljne modne teme i industriju koja je veoma kompleksna.

Ti magazini su i sinonim za čitavu modnu scenu, pošto su je dosta dugo svojim uticajem i oblikovali. Moda je oslikavala kulturni i društveni kontekst određenog vremena, a danas se svodi na šoping. Takav površan i poprilično uzak pristup umnogome govori i o našoj kulturi i hiperkozumerističkom društvu gladnom takvog sadržaja.

Naravno, u svetu se ta situacija menja, pa smo danas u prilici da čitamo neke veoma ozbiljne modne portale kao što su The Business of Fashion: BoF ili StyleZeitgeist: Counterculture. Na ovim mestima moda se analitički posmatra iz ugla marketinga, biznisa, dizajna i kulturološki. Kod nas, na žalost, takvi modni sadržaji i dalje ne postoje, ali iz iskustva i te kako znamo da postoji publika koju oni zanimaju. Naša emisija je upravo pokušaj da inspiriše ozbiljnije modne razgovore i započne priče o nekim stvarima u okviru industrije koje se mogu, potencijalno, promeniti nabolje.

Do sada je emitovano 6 epizoda, kakav je koncept emisije? Da li ćete snimati određen broj epizoda po sezoni ili imate neku drugu dinamiku na umu?

Kada smo se dogovarale za ovaj intervju Dunja mi je spomenula da se za svaku emisiju pripremate veoma temeljno i da svakoj temi pristupate ozbiljno. S tim u vezi interesuje me koliko ste relevantnih informacija i sagovornika uspele da pronađete u našoj zemlji, na našem jeziku i šta ste otkrile, da li je svest o temama kojima se kroz emisiju bavite uopšte razvijena među ljudima koji su deo modne industrije?

eksperti koji se bave održivošću u drugim industrijama, gotovo niko se ne bavi ovom temom u okviru modne/ tekstilne industrije. Jedno istraživanje o tekstilnim fabrikama koje postoji na srpskom jeziku jeste ono koje su uradili aktivisti organizacije Clean Clothes Campaign u kom se priča o veoma nepovoljnim uslovima rada u subvencionisanim fabrikama po Srbiji. Kada pričamo o modnim menadžerima ili dizajnerima kod nas, interesovanje raste i sve je više ljudi koji rade neke super stvari u cilju promocije održivosti. Nenad Radujević, generalni menadžer Beogradske nedelje mode, već treću sezonu sarađuje sa nama na ovoj temi, promoviše je u medijima i svojim angažmanom u okviru civilnih organizacija. U saglasnosti s Nenadom, u sklopu predstojećeg 45. Perwoll Fashion Weeka organizujemo prvi Dan održive mode kada ćemo nastaviti ovaj razgovor. Tu su i dizajnerke Tijana Pavlov i Ana Trošić – Tijana predaje na Univerzitetu Metropoliten i studentima prenosi svoja iskustva i znanja vezana za ovu temu, dok je Ana pokrenula projekat Biro 354c, prvu kod nas radnju za iznajmljivanje dizajnerskih i redizajn vintage komada. Ipak, sadržaj na srpskom jeziku o pojedinostima ove kompleksne teme i njenom društvenom značaju i dalje fali, te smo razmišljale da se u skoroj budućnosti još više fokusiramo i pozabavimo time.

U svetu postoje brojna istraživanja, analize i čitavi pokreti na temu održivosti u modi, toliko da ona praktično postaje standard koji se polako nameće, što je pohvalno. Međutim, ako pričamo o Srbiji, informacija ima veoma malo. Jako nam je teško da pronađemo sagovornike, jer iako kod nas postoje

Ekološki pristup u poslovanju je vrednost kojom se mnogi brendovi olako razmeću, a etiketa eko, organik i zeleno dodeljuju se proizvoljno i najčešće s ciljem da potrošača dovedu u zabludu o boljem kvalitetu proizvoda. Šta ste nakon vašeg istraživanja i razgovora sa gostima u emisiji saznale,

Isprva je bilo planirano da se prva sezona F.fm emisije bavi temom održivosti koju bismo obradile u okviru pet epizoda. Međutim, kako smo upoznavale ljude koji se zanimaju i bave modnom održivošću, sezonu smo proširile na sedam (a možda i 8) epizoda jer smo shvatile da nam je za neke od oblasti održivosti potrebno više od sat vremena razgovora koliko jedna emisija traje.

Snimamo uskoro sedmu epizodu u kojoj ćemo pričati o second hand i vintage kupovini po Srbiji, što se ispostavilo kao tabu tema među našim slušaocima, ali i nekim gostima. Nakon prve sezone prelazimo na druge modne teme. Industrija je velika i problematična, tako da nam materijala ne manjka.

možemo li zaista u ovom momentu govoriti o održivosti u modi u punom smislu te reči ili je ipak reč o zelenoj propagandi?

tj. ne postoje sertifikati koji materijale svrstavaju u tu kategoriju, te su dizajneri u obavezi da ih traže van zemlje, što je skupo i dodatno komplikuje ceo proces.

Prelazak na održivo poslovanje je dugačak proces, ali nije nemoguć.

Preduslov je svakako spremnost brendova da izmene neke od svojih principa poslovanja i usmere svoju praksu ka sistemu koji će biti manje štetan po prirodu, okruženje, ali i društvo u celini. Ako pričamo o velikim brendovima i fast fashion lancima, iako se neki zaista trude da posluju održivije, daleko su od tog modela.

Naravno, greenwashing i te kako postoji. Najveća hajka u svetu diže se oko H&M-a, kompanije koja je veoma glasna u promovisanju održivog modela poslovanja, međutim u praksi ne ispunjava obećano. Takođe, tzv. modni Davos – Copenhagen Fashion Summit, na kom se ova tema i pokrenula u komercijalnom smislu, kompromitovan je sponzorstvima upravo H&M-a i sličnih fast fashion lanaca. Ako pričamo o malim brendovima i dizajnerima – situacija je sasvim drugačija. Postoje mnogi brendovi koji poseduju Fair Trade, GOTS (Global Organic Textile Standard) i OEKO-TEX sertifikate, međutim oni uglavnom ne izrađuju velike serije garderobe ili obuće. Dizajnerka Stela Makartni veoma je glasna kada je održivo poslovanje u pitanju, ona vredno radi na razvoju novih materijala, sarađuje sa centrima za reciklažu, a čak je i izašla iz Kerring konglomerata, smatrajući da je ograničavaju kada je održiva proizvodnja u pitanju. U Srbiji dizajneri i manji brendovi funkcionišu po održivim principima, međutim, više iz nužde nego iz ideologije. Kod nas se ne mogu nabaviti organski materijali,

Veoma značajna komponenta održivosti u modi je i pitanje etičkog pristupa, odnosno postavljanje pitanja ko su ljudi koji su proizveli našu odeću, tj. u kakvim uslovima. Ovo pitanje postaje sve aktuelnije nakon tragedije u fabrici Rana Plaza i ogromnog uticaja koji je pokret Fashion Revolution učinio na polju edukacije ljudi širom planete i pritiska na velike kompanije.

Da ne idemo sada u drugi deo sveta i govorimo o uslovima proizvodnje u fabrikama u Indiji, Kini, Vijetnamu… kakva je situacija na tom planu kod nas? Možemo li da zaključimo da su naše radnice i malobrojni radnici u tekstilnoj industriji u išta povoljnijem položaju?

Kao što smo već pomenule, jedino istraživanje na ovu temu radili su Clean Clothes Campaign aktivisti, i to njihovo istraživanje predočava neke poprilično sumorne činjenice. Oni su obišli subvencionisane fabrike po Srbiji – fabrike stranih firmi koje su od naše države, dakle od svih nas, dobile sredstva za izgradnju kompleksa, u nekim slučajevima i zemljište, a u nekim se ispostavilo da smo im i omogućili besplatnu radnu snagu u periodu od nekoliko godina. Na žalost, kada se priča o radnim uslovima u tekstilnim fabrikama, akcenat se i dalje stavlja na azijske zemlje, skoro popuno zanemarujući istočnoevropski blok, a u kom su ti uslovi jednako nehumani. U Azijskim zemljama su se, pre svega zbog uticaja internacionalnih aktivističkih organizacija, formirali jaki sindikati,

a jedna sindikalna radnica iz Bangladeša, Kalpona Akter, postala je ozbiljno političko lice u borbi za radna i ljudska prava. Kod nas se na slične aktivističke inicijative i jake radničke sindikate - još uvek čeka.

Ko u našoj zemlji kontroliše uslove u kojima tekstilni radnici obavljaju svoj posao i mogu li oni očekivati bilo kakvu pravnu zaštitu?

konkurentan na svetskom tržištu?

U svetu proizvodnja po principima cirkularne ekonomije sve glasnije se naglašava kao alternativa postojećem (linearnom) sistemu koji se zasniva na konceptu proizvedi - iskoristi - odbaci.

Međutim sa izazovima sa kojima smo danas suočeni, pre svega mislimo na globalno zagrevanje, ili omasovljen ublaženi termin – klimatske promene, postalo je jasno da ovaj sistem neće još dugo biti održiv. Praksa cirkularne ekonomije polako se uvodi u svetu, ali i na tom polju Srbija veoma zaostaje.

Preduslov za njen razvoj svakako je prepoznavanje ove teme od strane države i uključivanje u strateške dokumente i regulative koje još uvek ne postoje. Kod nas postoji nekoliko inicijativa čiji model se zasniva na cirkularnim principima, kao što je npr.

Eco bag (prave torbe od starih cirada i bilborda), ali i dalje su to individualni poduhvati. Ono što je Jelena u našoj emisiji naglasila - kada govorimo o reciklaži veoma je važno imati finalni proizvod koji ima tržišnu, a samim tim i upotrebnu vrednost. Na ovaj način, osim što će se reciklirati, postoji dobra šansa za razvijanje jedne nove industrijske grane koja će, potencijalno, ojačati čitavu zemlju.

Uslove kontroliše država. Nezapošljavanjem dovoljnog broja inspektora koji bi fabrike obilazili na redovnoj bazi, ne postoji uvid u njihov rad. Pored toga, stimuliše se rad na crno ili na određeno vreme, usled čega se slabe sindikati, a radnice i radnici, sve više odlaze u inostranstvo, gde, takođe, uglavnom nemaju pravnu zaštitu, ali imaju veće plate. Kako smo imale prilike da saznamo u razgovoru sa tekstilnim radnicama i advokatima, svi mi smo generalno neinformisani o našim pravima i prvi korak u potencijalnom eliminisanju ovog problema jeste obrazovanje i saznanje koja prava mi kao državljani i kao radnici imamo.

Dakle, Zakon o radu i radno pravo u ruke! U slučaju da su vaša radna prava ugrožena, postoje udruženja koja nude besplatnu pravnu pomoć, a između ostalih tu je i Pravna klinika pri Univerzitetu Union.

Običan čovek je često preplavljen informacijama o lošim stranama moU 4. epizodi ste se, ako se ne varam, dne industrije, nudi li se neko rešenje bavile temom cirkularne ekonomije. koje će mu bar malo ublažiti savest?

Kakvi su zaključci doneseni nakon Ukoliko odeću koju imaju u svojim razgovora sa Jelenom Plavanski, ormanima ne mogu da poprave, ne Natašom Gligorijević i Žaklinom vide kako bi mogli da je redizajniraju Živković? Koliko su ljudi u Srbiji info- i ponovo iskoriste, kako mogu da je rmisani o mogućnostima cirkularne recikliraju? ekonomije i da li postoje dobri primeri brendova ili kompanija koje koristeći Ukoliko govorimo o garderobi koju otpad stvaraju nov proizvod koji je imamo, a nije u stanju da se prepravi ili

iskoristiti na bilo koji način, jedino što možete da uradite je da je ubacite u kontejnere za reciklažu tekstila. Ovaj materijal se dalje prodaje malim reciklerima širom zemlje, koji prerađeni materijal prodaju u EU. Taj materijal se dalje prerađuje u npr. izolacioni materijal, prave se kanapi itd... Ono što bi bilo idealno jeste osnovati svoju reciklažno-proizvodnu kompaniju, koja reciklažni materijal pretvara u proizvod konkurentan na tržištu. To kod nas i dalje ne postoji.

Tekstil je u suštini relativno jednostavno reciklirati, osim ukoliko ne govorimo o mešavini materijala i sintetičkim materijalima. Šta se događa sa tekstilnim otpadom, da li se on i u kojoj meri u našoj zemlji uspešno reciklira?

Sam proces jeste jednostavan, ali je u isto vreme veoma skup. U našoj zemlji ne postoji objekat za reciklažu tekstila.

Tekstilni otpad spada pod nadležnost Javnog komunalnog preduzeća koji taj otpad prikuplja, između ostalog, putem kontejnera namenjenih ovoj vrsti materijala. Međutim, prema podacima na koje smo naišle, samo 25% prikupljenog tekstila se reciklira i to tako što se prodaje dalje u inostranstvo kako smo u prethodnom odgovoru napomenule. Informacije o tome kome se tačno prodaje i gde dalje završava, nismo uspele da pronađemo. Kada govorimo o reciklaži tekstila najuspešnije su se pokazale lokalne inicijative socijalnog preduzetništva poput ReTex-a iz Užica. Ovo udruženje zapošljava žene iz osetljivih kategorija, bavi se prikupljanjem tekstila i deo koji je u dobrom stanju prosleđuje pojedincima kojima je ona potrebna.

Drugi deo se redizajnira i reciklira proizvodnjom galanterije.

Koji su po vašem mišljenju najveći izazovi sa kojima se domaći dizajneri i brendovi koji nastoje da proizvode odeću po ekološkim principima susreću?

Ako pričamo o domaćem tržištu, problem su pre svega materijali. Kod nas ne postoji nikakva regulativa kada je uvoz materijala u pitanju, te dizajner/ka nikako ne može da zna kog je porekla, da li je organski ili kojim je hemikalijama tretiran i bojen. U razgovoru s Jelenom Plavanski iz odeljenja za tekstil pri Privrednoj Komori Srbije saznale smo da je jedne godine uvezen kontigent materijala koji je očigledno bio tretiran nekom jakom hemijom, te su ljudi dobijali osipe na koži. Nakon te situacije u okviru PKS donet je zaključak da se nešto mora preduzeti povodom kontrole uvoza materijala, međutim do sada ništa nije urađeno.

Gde vas dve kupujete odeću koju nosite?

Od kada istražujemo ovu temu postale smo svesne uslova u kojima se danas garderoba proizvodi i uticaja koji na životnu okolinu imaju naše potrošačke navike - trudimo se pre svega da kupujemo manje. Kada je reč o našem garderoberu, dosta komada je iz maminog i bakinog ormana, second hand radnji poput Textil house-a, a tu su i komadi naših domaćih dizajnera.

Naravno, kupimo nešto i u fast fashion lancima, ali zaista – mnooogo manje nego pre. Tu je, takođe, dosta super Instagram profila koji se bave prodajom ili razmenom vintage garderobe koje pratimo i preko kojih nabavljamo odeću.

Šta će slušaoci moći da čuju u nare- više novca u kvalitetniju garderobu dnim emisijama, koje teme ćete još koja će duže da traje, čuvajte odeću, obrađivati? prepravljajte je, redizajnirajte, šijte.

Razmišljajte o materijalima koje nosite U sledećoj sezoni bavićemo se različi- i tražite one sertifikovane. Nama je tom problematikom iz emisije u emisiju. zanimljivo to što uveliko razmišljamo Već imamo dosta tema na spisku, ali da o beauty brendovima, pažljivo čitamo ne bismo nabrajale sve, ovom prilikom etikete na proizvodima i kupujemo primožemo da najavimo da novu sezonu rodne proizvode, a u isto vreme zazapočinjemo sa temom modnih maga- nemarujemo hemiju koju u organizam zina kojoj posvećujemo naredne dve unosimo putem odeće - obzirom da je epizode – razgovaraćemo o printu, kao većina one u velikim lancima hemijski i o online izdanjima popularnih modnih tretirana i bojena veštačkim bojama. magazina.

Na kraju, veoma je važno biti informisan, a u tom smislu potrebno je ljudima Kakve savete biste dale našim čita- plasirati materijal tj. informacije na ocima, kako da izbegnu zamke zelenog osnovu kojih će moći da donesu odluke marketinga i budu ekološki osvešćeni i naprave izbor. Mi se nadamo da će ova konzumenti mode? konkretna tema biti više zastupljena u mejnstrim medijima, ne samo modnim Promišljena kupovina znači pre svega već i drugim publikacijama, a uz komu– manje kupovine, manje jurnjave za niciranje informacija, verujemo da će trendovima i više razmišljanja o tome uslediti i promene u našim navikama. koji komadi čine vaš stil ili su ključni za njegovu izgradnju. Ukoliko zaista volite stvari koje kupujete, nikada nećete pomisliti - nemam šta da obučem.

Izbegavajte fast fashion lance, uputite se u Čumić i pazarite neki komad domaćih dizajnerki, dizajnera ili brendova. Uložite

58 | april

Ekologija

60 | april

Kupujući Pletivo by Plezir proizvode podržavate jedan mali, lokalni brend koji ima velike snove i ideje za proširenje eco-friendly proizvoda za uređenje enterijera!

MI SA VAMA U PLETIVO BY PLEZIR MENJAMO STVARI!

Jastuci: Pletivo by Plezir Lokacija: DOLCE By Tintolino Family (Krunska 84, Vračar)

61

?

IR

Z E

O V I T

O T Š ZA

L P Y B

E L P

Niska otkupna cena i mala potražnja vune navode farmere u našoj zemlji da vunu koju dobiju procesom šišanja ovaca, umesto da je očiste i pripreme za prodaju, spaljuju.

Spaljivanjem ovčije vune u atmosferu se otpuštaju štetni gasovi CO, CO2, HCN, H2S koji doprinose efektu staklene bašte, a porodica koja se bavi odgojem ovaca ostaje bez prihoda!

Kupovinom naših jastuka, za sada barem jedno domaćinstvo ne spaljuje dragocen resurs, zarađuje novac i ne zagađuje prirodu!

Naše jastučnice su napravljene od recikliranog pamuka. ZAŠTO? Zato što je BESMISLENO i po planetu POGUBNO bacati resurs za koji je priroda platila visoku cenu, a ljudi ulagali svoju energiju i vreme u proizvodnji i uzgoju. Ne želimo da dopustimo da kvalitetan i upotrebljiv resurs završi na đubrištu i zato za izradu koristimo niti nastale reciklažom pamuka koji potiče od restlova iz procesa proizvodnje u velikim evropskim fabrikama.

Pletivo by Plezir jastuke izrađuju žene koje su ostale bez posla i stalnih primanja i koje su u svojoj ljubavi iprema ručnom radu pronašle šansu za novi početak.

Životni stil

Zanateria prva srpska virtuelna kraft robna kuća

| april

Intervju: Nina Simonović @nina.simonn Fotografije: Dunja Dopsaj; privatna arhiva

Z

a Miličinu kreativnost i neobuzdanu želju za stvaranjem znam još odavno. Aleksandar me je „kupio“ svojim duhovitim zapažanjima i putopisnim pričama sa njihovog najskorijeg proputovanja prilikom koga su obilazili Evropu vozom mesec dana. Kada sam čula da su pokrenuli još dva nova preduzetnička čeda nisam se iznenadila jer je ovo par koji svoja dosadašnja životna iskustva i lekcije sa putovanja uspešno uobličava u nove poslovne projekte. Na leto očekujemo „lansiranje“ njihove virtuelne kraft robne kuće pod nazivom Zanateria, prve tog tipa na našim prostorima, čiji logo odiše nostalgijom i predstavlja odu starim majstorima zanata. U priči koja sledi saznajte šta sve možemo očekivati na virtuelnim policama Zanaterie i kako se vi možete prijaviti ako ste mali lokalni kraft proizvođač, a osvrnuli smo se i na Miličinu žensku kreativnu agenciju koja već stvara lepe stvari punom parom – Multipraktiku.

zetništvu. Milica je scenografkinja, i ona je oduvek bila inspirisana tom magijom stvaranja nečeg novog i potrebom da pomera granice. Sa druge strane, i ja sam relativno brzo shvatio da „regularni poslovi“ nisu moja „šolja čaja“ jer nikako nisam mogao da prihvatim da mi je jedina moguća opcija u životu da radim jednu istu stvar u krug svakog dana od 9 do 5 i na kraju za to budem nagrađen platom koja jedva da može da se razvuče na ceo mesec. Naš hostel „Montana“ na Kopaoniku je bio jedna uspešna pokazna vežba koja nam je potvrdila da je preduzetništvo u Srbiji moguće i da smo mi sposobni za to.

Preduzetništvo vam nije stran pojam – do sada ste otvorili i vodite hostel na Kopaoniku kao i firmu za ketering. Vaš najnoviji projekat Zanateria se konceptualno ipak dosta razlikuje, ali isto tako bih rekla da je savršen blend vaših raznovrsnih interesovanja. Možete li malo bliže da nas upoznate sa Zanateriom? Kako su se vaša prethodna preduzetnička iskustva uobličila u ovaj najnoviji projekat?

Milica: Prošlo je deset godina od kada smo izgradili „Montanu“. Za to vreme smo uspeli da se pozicioniramo na Kopaoniku, isplatimo kredit za gradnju, dobijemo najbolje ocene na svim sajtovima i da krenemo da radimo na proširenju kapaciteta. Sada, kada smo deset godina stariji, iskusniji i naputovaniji, osećamo da smo spremni za neke nove i veće izazove. Želimo da stvorimo nešto od šireg značaja za zajednicu, nešto što ima potencijal da napravi velike pozitivne promene i znamo da Zanateria to može. Dugo smo na njoj radili „van radara“ i kada smo pre oko mesec dana objavili na čemu radimo, reakcije su bile toliko brojne i pozitivne da smo ostali zatečeni. Jedva čekamo da Zanateria krene, već sada je jasno da će to biti jedno jako uzbudljivo putovanje!

Aleksandar: Nama nisu bili potrebni motivacioni citati, knjige i dokumentarci da nas poguraju ka predu-

Koje domaće zanatske proizvode možemo da očekujemo na virtuelnim policama Zanaterie? Zašto 73

smatrate da je bitno na ovaj način podržati naše male proizvođače? Šta svi oni zauzvrat mogu da očekuju od Zanaterie?

Znam da obožavate da putujete (i da ste duboko u duši donekle nomadi). Na koji način dozvoljavate putovanjima da vas osveste i inspirišu na nove poslovne ideje? Koje destinacije Aleksandar: Zanateria će biti, kako smo ubrajate u top 3? je i nazvali, virtuelna kraft robna kuća.

Svi proizvodi koji se nalaze u „pravoj“ Milica: Putovanja su bila okidači za sve robnoj kući, biće zastupljeni i kod nas. poslove koje smo pokrenuli. Montanu To znači da želimo da okupimo proi- smo gradili kada smo se vratili iz planina zvođače odeće, obuće, hrane, alkohol- Kolorada gde smo preko leta radili u nih i bezalkoholnih pića, nameštaja, jednom odmaralištu. Ketering firmu posuđa, tekstila, nakita, kozmetike, su- smo pokrenuli po povratku iz Njujorka, venira, igračaka, rukotvorina, ali i male a za Zanateriu nas je inspirisala jedna izdavače knjiga, stripova i muzičkih iz- velika „prava“ kraft robna kuća koju danja. smo videli u Vermontu. Mislim da je jako važno da čovek putuje, jer koliko Milica: Svi oni koji grade svoje male god se svi trudili da budemo „svoji i brendove, a ne mogu ili ne žele da uđu u slobodni“, mi celog života nesvesno velike distributivne centre, dobrodošli ulazimo u različite šablone i putovanja su u Zanateriu. Mi im nudimo novi ka- služe da sve ono što radimo, o čemu nal prodaje, mesto gde će moći da mislimo i sve ono na šta smo naviknuti, razvijaju svoje brendove i neguju dovodimo u pitanje i uporedimo se sa komunikaciju sa kupcima. Ulistavanje drugim kulturama. Na kraju shvatiš da proizvoda se neće naplaćivati, već su neke stvari kod nas jako loše rešene samo procenat od realizovanih pro- i da ima puno prostora za napredak daja. Ono što je takođe važno jeste da (samim tim i prostora za nove biznis gradimo partnerstva i sa nevladinim ideje), ali isto tako primećuješ i da neke organizacijama i udruženjima zanatlija sjajne stvari ovde uzimamo zdravo za sa ciljem da se malim proizvođačima gotovo i čak bivamo ravnodušni prema pruži i edukacija, prvenstveno o marke- njihovom gašenju ili odumiranju. tingu, brendiranju, prodaji, komunikaciji i storitelingu, jer samo jaki proizvođači Aleksandar: Što se top 3 destinacija tiče, mogu i Zanateriu učiniti jakom. to je malo nezahvalno pitanje, jer nam se čini da je previše važnih destinacija Aleksandar: Naš cilj nije da lansiramo širom sveta koje još uvek nismo obišli. još jednu internet prodavnicu, već da Zbog toga će ovaj naš izbor biti možda zaista pokrenemo promenu. Ponuda malo skučen, ali ovo su tri grada koja kraft proizvoda u Srbiji je bogata, ali su do sada na nas ostavila najsnažniji još uvek niko nije pokušao da na jed- utisak: nom mestu okupi i strukturiše sve proizvođače. To je ono što mi hoćemo da Njujork. Grad kojem se uvek vraćamo uradimo i plan nam je da svakog proi- i koji je naša večna inspiracija. Kad stizvođača sa kojim ćemo sarađivati lično gneš u Njujork osećaš se kao najmaupoznamo. Sa tim ciljem uskoro kreće- nji i najbeznačajniji čovek na svetu, a mo na turneju po Srbiji. onda grad krene da te obasipa sadr-

žajima i informacijama od kojih krećeš da „rasteš“. Živiš u najmanjem stanu sa gomilom drugih ljudi, svakog dana prepešačiš bar 20 kilometara, a da to ne primetiš, pa ako ti ostane snage i za noćni provod, svake noći možeš da pogledaš najbolji koncert na svetu ili brodvejski mjuzikl. Njujork je grad u koji se ne odlazi na nekoliko dana, i vreme tamo nikako ne treba trošiti na obilaske Tajms Skvera, Empajer stejt bildinga ili Kipa slobode. Kada se u Njujork „zaroni“ i kada ga konzumiraš „iznutra“, onda je zagarantovano da se iz njega kući vraćaš izbustovan i uveren da možeš da postigneš sve što poželiš.

Burlington (Vermont) U ovom gradu je nastala ideja o Zanaterii. Postoje po unutrašnjosti Amerike ti specifični gradići, najčešće univerzitetski centri, koji imaju neku jedinstvenu magiju. U njima cveta mali biznis, nemoguće je pronaći Mekdonalds u širem centru grada, tamo su sačuvani stari bioskopi i koncertne sale, tamo se pije najbolja kafa u najlepšim lokalnim kafeterijama. Neki od nama najdražih gradova tog kalibra su Flegstaf (Arizona), Springfild (Misuri), Boulder (Kolorado) i spomenuti Burlington (Vermont).

Za razliku od ostalih sa ove liste, Burlington u Vermontu nije izuzetak jer je cela država takva - socijalno odgovorna, okrenuta ka malim lokalnim proizvođačima i ekološki potpuno osvešćena. Tamo smo se kupali ispod vodopada, posetili neke od najboljih svetskih kraft pivara i videli ogromnu prodavnicu u kojoj su se prodavali samo proizvodi lokalnih proizvođača - od gajbica sa povrćem na kojima je bilo ispisano ime farmera koji ga je uzgajao, preko kafe iz lokalnih 76 | april

pržionica, kozmetike, hrane, hleba, začina... svega! Tada smo poželeli da tako nešto da napravimo i u Srbiji.

Lisabon. Jedan od retkih gradova koji je poznata turistička destinacija, a da nije svoju dušu prodao turistima. Iako na prvi pogled deluje pomalo „fucnuto“, Lisabon je grad ogromnog šarma i prijatnih ljudi. Tamo nema bespotrebnih velikih generičkih tržnih centara.

Doručkuje se u malim pekarama koje vode bake i deke, a večera se uz fado muziku koju zajedno pevaju muzičari i osoblje restorana. Kratkom vožnjom vozom možeš da se odvezeš do neke od velikih plaža na okeanu ili do neke uzbudljive istorijske destinacije, pa uveče odeš da cirkaš pivo na stepeništu ispred nekog od barova u strmim Lisabonskim ulicama. Šteta što ovaj jedinstveni grad nije inspirisao i nekoga iz beogradske vlasti, možda bismo uspeli da sačuvamo nešto preostalog šarma.

Prošle godine ste osvojili treće mesto u kategoriji inovativnih ekološki orijentisanih projekata na konkursu „Zelene ideje“. Hajmo sada iskreno, koliko ste se susretali sa skeptičnim komentarima kada ste pokrenuli ovaj projekat i koliki je izazov zapravo gurati drugačiju priču i pomerati (preduzetničke) granice u našoj zemlji?

Aleksandar: Na skeptične komentare smo navikli. Bilo ih je i kada smo gradili na Kopaoniku (Ko pokreće biznis na 300km od svog grada? Ako svih ovih godina nije postojao hostel na Kopaoniku, možda je to zato što nikom nije ni potreban? Zašto uzimate toliki

78 | april

kredit u ovo nesigurno vreme?). Nisu ti komentari uvek zlonamerni. Nekada se ljudi uplaše za vas i žele da vas zaštite, a nije ni loše pažljivo saslušati sve komentare ljudi oko vas. Naravno, važno je razviti taj fini filter koji razdvaja ispravne sugestije od trolovanja ili straha od izlaska iz zone komfora.

Skeptičnih komentara ne manjka ni sada sa Zanateriom, ali je ipak mnogo više onih koji žele da sarađuju sa nama i da nam pomognu jer veruju u uspeh ove naše inicijative.

Milica: Igor je samo jedan od dizajnera sa kojima sarađujemo na Zanaterii.

Radimo na tome da sajt u isto vreme bude sveden i pregledan, ali i grafički uzbudljiv, da se ljudi vežu za njega i vraćaju mu se. Neki sjajni mladi dizajneri trenutno rade na ilustracijama za sve kategorije i ono što smo imali prilike da vidimo do sada baš obećava.

Kada možemo da očekujemo lansiranje Zanaterie? Na koji način kraft proizvođači mogu da stupe u kontakt sa vama ako su zainteresovani da se Milica: Spomenula si i „Zelene ideje“ čija pridruže vašoj virtuelnoj robnoj kući? nam je nagrada dala veliki vetar u jedra. Pre nego da se prijavimo na to ta- Aleksandar: Ubrzano radimo na Zanakmičenje i mi sami smo imali određenu terii i cilj nam je da je lansiramo skepsu. Pitali smo se da li je glupo pri- do početka leta. Svi zainteresovani javiti jedan sajt na konkurs koji treba proizvođači, kao i svi oni koji imaju da osnaži ekološko i socijalno predu- bilo kakva pitanja ili ideje vezane zetništvo iako smo znali da ova ideja za Zanateriu, mogu da nam pišu na ima veliki potencijal da pomogne upra- zajedno@zanateria.com vo takvim preduzećima. Na sreću, prijavili smo se i njihov žiri je taj potencijal Milice, hajde časkom da se osvrnemo i na tvoje novo žensko preduzetničko prepoznao i nagradio. čedo Multipraktiku, žensku kreativnu Vidim da logo budi nostalgiju za agenciju koju si nedavno pokrenula robnim kućama iz našeg detinjstva. zajedno sa još jednom Milicom i Ko je zadužen za vizuelni deo Zana- jednom Marijom. Čime se bavite i katerie i koliku ulogu u predstavljanju kav koncept se krije iza Multipraktike? jednog brenda igra dizajn, prema Milica: Aleksandar je na početku ovog vašem iskustvu i mišljenju? našeg razgovora naveo da sam sceAleksandar: Pošto ja pomalo pamtim nografkinja. Čim sam završila fakultet, i život u SFRJ, sećam se kako je svaki upala sam u vatru i krenula da radim grad u centru imao svoju veliku robnu na brojnim pozorišnim predstavama, kuću koja je po pravilu imala neki mo- filmovima, reklamama i TV emisijama. ćan logo. Iako taj period istorije defi- Posle sam uletela i u dekoraciju velikih nitivno neće biti upamćen po podršci venčanja, korporativnih događaja i semalom preduzetništvu, činjenica je da tova za fotografisanje. Multipraktika je su logoe tih robnih kuća (kao i logoe jedan logičan nastavak svega toga, jer većine brendova u to vreme) rukom sada kada sam „ispekla zanat“ želim kreirali veliki majstori zanata i ovaj naš da pažljivije upravljam svojom scenologo je posveta njima. Kreirao ga je di- grafskom karijerom i biram kvalitetne i uzbudljive projekte, jer ne želim zajner Igor Crnatović.

da tezgarim. Imala sam tu sreću da u dosadašnjem radu upoznam dve jako kreativne i vredne devojke, Mariju i Milicu, sa kojima sam zajedno pokrenula ovu žensku kreativnu agenciju. Upravo ovih dana spremamo scenografiju za jedno jako uzbudljivo fotkanje sa rokenrol vajbom. Jedva čekamo!

Kao mladi preduzetnički par sa višegodišnjim iskustvom, šta možete poručiti onima koji imaju ideje za svoje projekte ali se i dalje ne usuđuju da načine prvi korak ka njihovoj realizaciji?

Aleksandar: Imao je Bukovski onaj savet za mlade pisce da ako nešto u njima vrišti, onda treba i da bude napisano, a ako ne vrišti da ga i ne zapisuju. Preduzetništvo je u meni vrištalo. Pokušavao sam da radim za druge, prvo u ugostiteljstvu, a zatim i u jednoj marketinškoj agenciji i to pamtim kao jako nesrećne epizode u mom životu. Tako da mi se čini da ja nisam prava osoba da dam

80 | april

savet onima koji pažljivo mere i nisu sigurni da li je preduzetništvo za njih.

Milica: Nije lako dati jedan uopšten savet. Mislim da svako treba sa sobom iskreno da raščisti šta ga koči da se pokrene. Ako ga plaši obim posla, neka potraži partnera. Ako nema dovoljno znanja, neka se baci na učenje. Ako se plaši da li će ideja da propadne, neka izmeri rizik. Niko ne treba da uleće u posao na „sve ili ništa“. Uostalom, nije preduzetništvo za svakoga. Ako vas muči situacija na poslu, možda nije neophodan odlazak u preduzetništvo.

Možda možete da pređete u firmu u kojoj će vas bolje tretirati i u kojoj je zdravija atmosfera među ljudima.

Moda

Tekst: Sofija Mirčetić @sofimircetic Fotografije: Getty images; Vogue; Instagram

Održivost je u modi 82 | april

G

odina je 2019. i sledi nam još jedan ciklus kolekcija modnih dizajnera po sezonama. Priznajte da ste se barem jednom zapitali – šta novo može da se izmisli? Ipak može, a ako je prijateljski nastrojeno prema prirodi, još bolje! U nekom trenutku ćemo možda iscrpiti ideje, pa ako ćemo već da se ponavljamo zašto da staro, ono što već imamo, ne postane novo.

Ukoliko u računucu ubacimo tendenciju vraćanja trendova i povežemo sa neophodnošću staranja o životnoj sredini, dolazimo do savršenog spoja lepog i korisnog. Odbacite logiku koja proizlazi iz analogije sa hranom – da je zdravija opcija nužno neukusnija! Brljamo po krpicama u nameri da se oblačimo ekološki svesnije! Ističemo dizajnere i poznate ličnosti koje brinu o okolini i očuvanju prirodnih resursa. Skrećemo vam pažnju na male korake koje možete da načinite koliko danas i pridružite se onima koji su dobro informisani i misle na buduće generacije.

Da li ste znali da je modna industrija jedan od najvećih zagađivača planete?

Zabrinjavajuće blizu ozloglašene naftne industrije. Proizvodni lanac modnih

komada je dugačak, a na samom njegovom kraju nalazi se nedovoljno informisani potrošač. Pre nego što zaronimo u svet održive mode, moram da istaknem nešto. Nisam protiv modne industrije per se i modu smatram vrstom umetnosti i veliki sam ljubitelj autentičnih komada, ali sam podjednako svesna potrebe da svi zajedno povedemo računa i kontrolišemo izlete u opsesivne kupovine. Ovo je zaista oblast gde pojedinac može da učini puno. Što se više budete informisali bićete svesniji da možete da učinite mnogo uz malo napora. Upravo je informisanje jedan od najvažnijih koraka. Poslušajte šta imam da kažem. Nije moguće da odjednom okrenemo igricu, ali učenjem o materijalima i alternativnim načinima proizvodnje, uzdržavanjem od nepotrebne kupovine, reciklažom i razmenom garderobe kao i kupovinom u second hand radnjama, stvaramo idealne uslove za krupnije korake. Pođimo od najuspešnijih primera zalaganja da moda postane obazrivija prema planeti Zemlji.

Stela Makartni je svakako najpoznatija ne samo ekološki svesna, već i ekološki opredeljena dizajnerka među svetskim kreatorima mode.

Politika brenda ove dizajnerke je jasna – nema korišćenja prirodne kože i krzna, i da, luksuzna moda može biti ekološki osvešćena! Korišćenje organskog pamuka, viskoze i kašmira uz minimalno korišćenje materijala životinjskog porekla (ekološki supstituti poput veštačke kože, korišćenje vune uz visok oprez i obzir prema životinjama, razvijanje nove tehnologije proizvodnje svile itd.). Makartni je u ovogodišnjem intervjuu za Voug rekla nešto veoma važno. Nije bitno samo kreirati novo i drugačije, bitno je da ljudi to žele da kupe i da ne žele da bace. Ovakav stav dizajnerke se uklapa u sve popularniju ideju zero-waste pokreta, koncepta koji podrazumeva što manje otpada i na mikro nivou – ne samo fabričkog, dakle proizvodnog otpada, već i onog kojeg svakodnevno stvaramo u domaćinstvima (to uključuje i piramide garderobe koju ne nosimo!).

84 | april

Ulaganje u kvalitetne komade zbog kojih nećemo morati da kupujemo često, a posebno u one izrađene od recikliranih materijala. Dakle, priklonimo se filozofiji koja kontrira konzumerizmu.

Sjajna vest je da nova kolekcija koja je ostvarena u saradnji Stele Makartni sa brendom Adidas donosi proizvode čiji sastav čini čak 70% recikliranog materijala. Kako prenosi portal Business of Fashion (BOF) prelazak na održivu proizvodnju modnim kućama bi mogao da donese profit kroz niže troškove energije, za početak. Naravno da trebamo biti svesni da je korišćenje organskih materijala često skuplje, da su profiti manji, ali u procenu troškova i koristi treba uračunati mnogo širu sliku, onu koja prevazilazi „kolekciju proleće/leto te i te godine“. Stela poziva i druge dizajnere da joj se pridruže u stvaranju mode obazrive prema planeti Zemlji. Mali koraci od strane svih koji učestvuju u modnom lancu, od dizajnera, do proizvođača sirovina i garderobe, sve do potrošača mogu da naprave veliki pomak u modnoj industriji.

85

Ajlin Fišer spada u red pionira održive mode u svetu luksuznih brendova i stvara komade koji manje štete prirodi već pune tri decenije. Korišćenje prirodnih boja i tehnika bojenja tekstila, briga o raspoloživosti resursa i staranje o kontroli lanaca snabdevanja, deo su filozofije brenda. Ukoliko ste odlučni da zaista stvorite proizvod koji će imati povoljniji uticaj na životnu sredinu, veoma je važno da se postarate da materijal od kog je sačinjen, i njegova sirovina, ne proizvode više štete nego koristi. Poznavanje lokacije proizvođača vune ili dobavljača drveta je veoma važna, kao i svest da proizvodnja nekih materijala uključuje upotrebu pesticida i drugih opasnih hemikalija zbog čega je organska proizvodnja neophodna. Jedna stvar koja povezuje dizajnere održive mode jesu vrednosti koje dele. Nemojte nikako zanemariti vrednosti jer ideja da se učini nešto pozitivno za planetu mora da uključuje staranje o vrednostima koje prevazilaze pojedinca. Morate imati celokupnu sliku i proračun na duži rok da biste zaista shvatili ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo, ali isto tako i mogućnosti da nešto promenimo. Vrednosti zajedničke održivim brendovima su i staranje o pravima radnika i radnim uslovima kao i uslovima fer trgovine.

86 | april

87

Ronald Van Der Kemp, dizajner brojnih haljina koje ste mogli videti na crvenom tepihu, takođe je jedan od pionira održive mode i snažan zagovornik proizvodnje što manje. Ronald VDK stvara nove komade od preostalog materijala praveći magiju sa onim što ima na raspolaganju. U intervjuu za Eco Age dizajner je skrenuo pažnju na nešto veoma bitno – čak i ekološki materijali nisu bezazleni kao što nam se može činiti. Put održive mode i doslednost u praćenju tog puta i principa nisu laki, napominje dizajner, ali to nije izgovor da ne pokušamo i ne damo svoj doprinos u sve luđem dobu.

Zadržimo se još malo na konceptima kvalitet umesto kvantiteta i staro umesto novog. Proleće je, čišćenje garderobera je u toku, a zamena zimskih stvari prolećnim uz dopunu svežim, sezonskim krpicama navika je kojoj gotovo svi pribegavamo. Šta kažete na ideju da sačuvate malo novca u džepu tako što ćete krenuti od jednostavnog priznanja da vam zaista nije potrebno još garderobe? Nakon što se suočite sa pritiskom da podlegnete rasprodajama i šarenilu prolećnih stvari, nagradite sebe tri puta jeftinijom jaknom iz second hand radnje. Poslušajte me!

Iz iskustva znam koliko je primamljivo prevlačiti rukom svilene marame sa leopard printom u boji ili jednostavno odvesti sebe na terapiju kupovinom garderobe. Sve znam, ali ću iskoristiti jedan kliše trik kako bih vas ubedili da je kupovina second hand stvari prava stvar. Znate da su najjednostavnije stvari obično najefektivnije. Znate li onu scenu iz serije Seks i grada (ko želi slobodno nek zakoluta očima, ali trik je uspešan) kad Keri traži haljinu od 7 dolara koja će da ide uz njene cipele 88 | april

od nekoliko hiljada dolara? Takođe, provereno dobra ideja su prepravke stvari koje su vam dosadile. Uzmite staru teksas jaknu koja vam godinama visi u ormaru i dajte je nekom ko je vešt sa bojama da vam je oslika onako kako želite. Posetite pozamanteriju, naoružajte se materijalom za ukrašavanje i iskoristite to što ste naučili da prišijete dugme ili „zakrpu“.

Dobar primer i uzor je uvek neophodan, tom logikom se vode marketing odeljenja brendova izborom svojih ambasadora. Još je bolje ako neko to radi iz vlastitih ubeđenja korišćenjem popularnosti za prenošenje važne poruke.

Majli Sajrus se opredelila za toaletu dizajnerke Stele Makartni na prošlogodišnjem Met balu. Junakinja tinejdž klasika Klules i spotova benda Aerosmit, Ališa Silverstoun, podržava koncept proizvodnje uz minimum otpada i kad god može opredeljuje se za etičku modu. Džesika Alba, glumica i uspešna preduzetnica koja stoji iza brenda Honest je još jedna poznata ličnost koja se stara o prirodi proizvodnjom prirodne kozmetike i proizvoda za negu dece i odraslih. I Miranda Ker se pridružila industriji kozmetike organskim brendom Kora

Organics. The Press Tour je Instagram profil glumice Eme Votson kreiran s ciljem promocije nošenja starih (vintidž) i održivih komada, kao i kupovine u trift radnjama.

Održiva moda je poznata i kao etička moda (ethical fashion), i ovaj naziv vam možda najbolje reprezentuje ideju koja se nalazi u osnovi, a u vezi je sa vrednostima koje zastupate. Ne morate da se odreknete ni kvalitetne garderobe niti novih komada, ali kupujte smisleno. Izdvojte više novca za komade poput jakni, farmerki i obuće bez potrebe da iznova kupujete nove. Opredelite se za second hand ili pozajmicu odeće kada imate hitnu kupovinu za priliku koja i, budimo iskreni, nije toliko bitna da biste potrošili pola plate na nešto što ćete obući jednom. Ono što ne nosite

poklonite nekome kome je potrebno, garderobu koju je vaše dete preraslo dajte nekom ko ima manje dete.

Kada vidite etiketu koja vam kaže da u rukama držite proizvod napravljen po održivim principima načinite pravi izbor njegovom kupovinom. Ne moram da vam govorim više zbog čega je ovo važno, cilj je bio da vam skrenem pažnju na probleme, a jednostavnim ukucavanjem taga sustainable fashion ulazite u mrežu linkova i sajtova sa sadržajem koji će vam pomoći da steknete dodatno znanje iz ove oblasti.

89

Moda

Barbara Repe Garderober po meri planete Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Karmen Poznić; Marko Gregurić; Sara Pukanić; Viktorija Novak; Jan Iveta

90 | april

B

arbara Repe je stilistkinja poznata po beskrajnoj kreativnosti zahvaljujući kojoj vintage i second hand odeća dobija sasvim novu, umetničku dimenziju. Njen dar da uklopi najneobičnije komade koje je pronašla na neočekivanim mestima naveo je mnoge žene koje prate njen blog i Instagram profil da se i same otisnu u potragu za vintage blagom. Svesna negativnog uticaja brze mode po životnu sredinu Barbara nastoji da kupuje odeću koju će godinama voleti i čuvati.

Ona svojim primerom pokazuje da dobar, autentičan stil odevanja nema mnogo veze sa količinom utrošenog novca, i da se najdragoceniji komadi kriju na neuglednim buvljacima.

odjeće je prvenstveno stvar odluke, no ne bih previše miješala političke stavove u to. Ponovna uporaba odjeće i održiva moda nužan su put kako bismo smanjili ogromno onečišćenje planeta Zemlje. Tekstilna industrija je jedan od najvećih neprijatelja prirode, zbog nekontrolirane proizvodnje nekvalitetne odjeće i dodataka, čiji je vijek trajanja nikakav te brzo postaje otpad.

Mnogim ljudima prekopavanje po hrpi odeće koja leži na celofanu ne deluju nimalo privlačno i higijenski (verovatno ne razmišljaju o skladištenju masovno proizvedene robe u fabrikama u zemljama trećeg sveta) zbog čega zaziru od kupovine odeće U svetu u kome su posledice konzu- koja je već korišćena. Kako ljudima miranja brze mode danas svim porušiti ove predrasude? a jasne, potreba za zelenom alternativom postaje urgentna. Međutim Najčešće me ljudi pitaju upravo to pitanemaju svi novca niti pristupa nje – kako to da mi se ne gadi kopati po brendovima koji su održivi, pa je hrpama odbačene odjeće. Jednostavno vintage i second hand odeća logičan ne razmišljam o prljavosti, tko i kada izbor, jer je odeća nekada pravljena je netko nešto mogao nositi. Nošena da traje. Kako si ti otkrila ljubav odbačena odjeća se pere na isti način prema vintage komadima i da li je kao i odjeća čiji smo prvi vlasnik. Često nošenje korišćene odeće danas i čujem i izjavu da netko ne želi nositi svojevrsan politički stav? second hand zbog energije, odnosno što ako je odjeća pokupila negativnu Prvi put me zaintrigrirala vintage i energiju prijašnjeg vlasnika odjevnog second hand odjeća kada sam naletila komada, što je apsurdno. Ljudi se na jedan intervju u Cosmopolitan dosta teško odlučuju za second hand časopisu prije petnaestak godina. Uz odjeću jer je još uvijek nekako vežu uz intervju priložene su bile i fotografije neimaštinu te ako je nešto novo i sjajno, omiljenih komada jedne poznate foto- vrijedi više, odnosno osjećat će se bolje grafkinje, između ostalog i te prekrasne kupujući u blještavim šoping centrima. vintage cipele koje je pronašla na Hre- Smatram da je edukacija iznimno bitna liću za nekoliko kuna. Tada je u Zagrebu te da se ljudima treba pokazati koliko bio otvoren i jedan od prvih vintage/ su u globalu bili kvalitetniji komadi second hand dućana koji se zvao Šlic. i izrada desetljećima prije, te da su Prvi ulazak u taj dućan potpuno mi mnogi vintage komadi vrijedniji od još je promijenio perspektivu i otvorio jedne trendi high-street krpice. posve nov svijet. Nošenje korištene

Koji su to najinteresantniji i najvoljeniji komadi koje si pronašla na buvljacima i vintage šopovima, možeš li da nam ispričaš priču o njima?

Bezbroj njih. Posjedujem čitavu kolekciju haljina iz sedamdesetih koje čuvam, razne kostime, dodatke. U posljednje vrijeme povremeno radim u Švicarskoj i njihovi second hand shopovi i socijalne zadruge su pravi sanduci zlata što se tiče ponude fantastičnih vintage komada. Omjer cijene i kvalitete je puno bolji nego u Hrvatskoj, tako da svaki put riskiram overweight na aerodromu. Definitivno najvrijedniji komad kojeg sam pronašla je Chanel torba. Slučajno sam naišla na nju u treasure huntu jedne nedjelje na Hreliću prije nekoliko godina. Nisam bila sigurna je li original pa sam se cjenkala i uspjela je kupiti za cijenu 2 kave. Nisam htjela dati više novaca jer nisam vjerovala da bi stvarno i mogla biti original. Kada sam se vratila kući, krenulo je višednevno istraživanje te na kraju i procjena. Jedini nedostatak torbe je što je dio podstave dosta uništen, no čuvam je iz sentimentalnih razloga.

92 | april

Od 2010. radiš kao stilistkinja i iza sebe imaš veliki broj kampanja, editorijala i spotova, a postala si prepoznatljiva pre svega po originalnim i koloritnim odevnim kombinacijama i kombinovanju neverovatno zanimljivih dezena, materijala i tekstura vintage i second hand odeće. Da li se stav prema korišćenoj odeći na Balkanu, gde je mnogima dugo bilo sramota reći da su nešto platili povoljno, promenio i menja na bolje?

Definitivno se mijenja na bolje! Drago mi je što sam uspjela potaknuti neki krug ljudi oko sebe te pratitelje da se okušaju u tome. Second hand odjeća više nije bauk, štoviše, djevojke sve više organiziraju kućne i veće buvljake gdje razmjenjuju i/ili prodaju svoju odjeću te savjesnije razmišljaju o svemu.

Kako objašnjavaš klijentima da imati stila ne znači potrošiti na neku odevnu kombinaciju mnogo novca i da ne mora sve da bude novo ili jednom obučeno?

Ne objašnjavam previše, pokažem im.

Složim kombinacije gdje kombiniram vintage/second hand te high-street odjeću, kako bi mogli vizualizirati na licu mjesta kako to izgleda. U većini slučajeva su oduševljeni te žele više znati gdje i kako mogu i oni sami pronaći neke kul komade. Dajem im ideje kako kombinirati isti komad odjeće na više načina, kako bi uvijek izgledali sjajno, bez da potroše suludo puno novaca.

Prepoznatljiva si i po tome što neguješ svoj stil nezavisno od trendova koji se iz sezone u sezonu smenjuju, i opstaješ u poslu u kome se stilisti utrkuju ko će svom klijentu prvi odenuti komad odeće zvučnog imena koji je upravo izašao iz fabrike.

Kako ostaješ dosledna sebi i svojoj viziji i da li te je to nekada „koštalo“ angažmana?

Klijenti me angažiraju upravo zbog vlastitog ukusa kojeg razvijam kroz godine te do sad nisam imala problema. Volim eksperimentirati, no u isto vrijeme sam i vrlo prilagodljiva željama klijenata, tako da na kraju svakog projekta obe strane budu zadovoljne s rezultatom rada.

U poslednje vreme si angažovana u Švajcarskom pozorištu, šta možeš da nam ispričaš o ovom iskustvu?

Angažman u Švicarskoj je došao kao iz vedra neba, u najgorem trenutku koji se pokazao da je bio najbolji trenutak. Angažira me Hochschule der Kunste Bern, za potrebe produkcija master studija opere. Prvotno sam bila angažirana samo da složim kostime, no s vremenom su se moji zadaci povećali, tako da sad osim kostima, šminkam, fotografiram predstave te se brinem za rekvizite i scenografiju.

Jako volim te projekte i svaki put kada dođem s veseljem odrađujem sve za što sam zadužena. Uskoro idem 6. put, a ukupno sam odradila 7 projekata. U veljači ove godine imali smo suradnju sa Muzičkom akademijom u Zagrebu te adaptirali predstavu koju smo prikazali prošle godine u Bielu i Solothurnu. Cilj mi je raditi još više u Švicarskoj kroz određeno vrijeme jer mi se sviđa mirniji način života koji imam gore, a opet i 94 | april

da zadržim svoj užurbani način života ovdje u Hrvatskoj.

Kakvi su vintage i second hand šopovi u Švajcarskoj?

Jednom rječju – fantastični! Klasični vintage i second hand shopovi su dosta skupi, ali su doista prava riznica blaga i raj za oči za svakog ljubitelja vintage mode. U tim trgovinama uživam i maštam, a u pohode se bacam u nešto drugačijim trgovinama – socijalnim trgovinama gdje građani doniraju odjeću i namještaj te se sve prodaje po simboličnim cijenama. Sako ili hlače se znaju naći za 3 – 5 franaka, vintage torbice za jedan franak. Nedavno sam kupila prekrasne stolce za kuhinju koji su me koštali čak 4 franka po stolcu.

Sve očuvano, po povoljnim cijenama.

U Hrvatskoj je najsličnija trgovina Humana nova, što je socijalna zadruga.

U kojoj zemlji su najbolji buvljaci, i gde si imala najviše sreće sa kupovinom dobrih vintage komada?

Najbolje buvljake pronašla sam u Istanbulu. Potpuna ludnica, nitko ne zna engleski, a odjeća se može kupiti za smiješno sitan novac. Bilo je potrebno dosta istraživanja preko interneta da pronađem adrese i neke informacije kada se održavaju, te što mogu oče kivati, ali stvarno me nisu razočarali.

Najviše sreće s pronalaženjem povoljnih, a odličnih vintage komada imam u Švicarskoj, a vizualno najljepše buvljake s ogromnim izborom prekrasnim vintage i antiknim stvarima sam pronašla u Oslu.

Također, moram opet spomenuti Humanu Novu, socijalnu zadrugu koja

funkcionira po principu donacija. Građani donose i doniraju odjeću koja im više ne treba, ta odjeća prolazi kroz sortirnicu te na kraju završava na policama njihove trgovine, gdje se po vrlo niskoj cijeni po kilogramu mogu pronaći prekrasni komadi. Lijepa priča, društveno korisno i održiva moda, budućnost.

Treasure hunt je moja velika ljubav i najdraži hobi. Na tjednoj bazi obilazim razna mjesta, pretražujem online oglasnike te kada negdje putujem radim iscrpno istraživanje dućana i buvljaka koje mogu pronaći u gradu i okolici.

Možda i preozbiljno pristupam tome, ali smatram da je to preraslo u moj način života.

96 | april

Ove godine tvoj modni blog slavi svoj 10. rođendan. Kako su se tvoj pristup blogovanju, prisustvo na društvenim mrežama i stil odevanja menjali u ovom vremenskom intervalu?

Pristup se mijenjao kroz godine. Kada sam krenula u blog svijet, taj blog svijet je bio malen, eksperimentalan. Klinci sa svih strana svijeta počeli su stvarati tu neku novu modnu platformu gdje su se slobodno mogli izražavati i dijeliti međusobno ideje, inspiraciju i razvitak stila. Najiskrenije nisam mogla ni pomisliti da će upravo modni blogovi iz temelja prodrmati modnu industriju te je nepovratno promijeniti. Modni blogovi doveli su modu na ulice više no ikada, a streetstyle se uvukao u visoku modu.

Razvio se digitalni marketing, nebrojene online platforme i u konačnici bloganje je postalo posao.

Moj stil odijevanja oduvijek je bio pomalo šašav. Eksperimentirala sam s bojama, uzorcima i krojevima i, mogu reći, bila dosta neustrašiva. Pogriješila puno puta, no svaki put se dobro zabavila. U posljednjih deset godina, moj stil se pročistio, ali i dalje su tu neizostavne boje i uzorci. Spajanje naizgled nespojivih komada.

od razloga zašto je i opstao sve ove godine. Uvijek sam bila svoja, gurala svoje i stvarala content koji sam željela u tom trenutku. Nisam se pretjerano opterećivala trendovima u modi, kao ni u društvenim mrežama. Sve se odvijalo spontano i po mojim uslovima. Facebook stanicu otvorila sam godinu nakon otvaranja bloga, 2010., a Instagram 2011. Nisam uvijek bila ažurna zbog drugih obaveza, no još nekad davno sam čvrsto odlučila da ne želim da mi društvene mreže diktiraju moj „offline” život. Sve ove godine zadržala sam taj stav tako da se ljubav prema bloganju nije mogla ni izgubiti.

Moda je igra i posmatrajući tvoje odevne kombinacije stičem utisak da se jako dobro zabavljaš u svemu ovome. Kakav savet bi dala onima koji nisu još uvek pronašli svoj stil?

Savjet je upravo to – zabavljajte se! Pa što onda ako pogriješite. To je samo jedna odjevna kombinacija koju ste nosili nekoliko sati ili jedan dan.

Nemojte se daviti sa pravilima i „što će netko reći”. Eskperimentirajte s krojevima, bojama, dekadama i ono što vam se sviđa uklopite u svoj stil. Stil se ne pronalazi, on se spontano gradi s ljubavlju i učenjem odijevanja samog Pristup blogu je za mene oduvijek bio sebe. dosta neopterećen, možda je to jedan

Koja ti je omiljena modna dekada?

Sedamdesete godine prošlog stoljeća su neiscrpan izvor inspiracije. Boje, dezeni, krojevi, arhitektura, dizajn interijera i namještaja. Nekako sam opčinjena neobičnim kombinacijama iz tog razdoblja i uvijek će mi prvo privući pažnju komadi baš iz tog razdoblja. A da ne spominjem i disko.

razmene i kupovine odeće zaživeo u Zagrebu?

Trudim se upoznati i približiti ljudima koncept Humane Nove jer smatram da je to svojevrsna budućnost mode, održiva moda. Sve više ljudi donira odjeću, pričamo o tonama tjedno, no sve više ljudi i kupuje tamo. Iznimno sam sretna i ponosna što ova priča živi i što mogu ljudima proširiti perspektivu oko Oni koji prate tvoj rad i razvoj tvog doniranja i ponovne uporabne vrijedstila znaju da su blesave, originalne nosti odjeće. Nadam se da će ovaj procipele uvek bile tu. Imaš li predsta- jekt biti sve veći i veći. vu koliko cipela trenutno broji tvoja kolekcija? Šta ti radiš sa odećom i stvarima koje više ne nosiš i ne koristiš za posao?

Priznajem, dugo nisam brojala cipele.

Po slobodnoj procjeni, sigurno bi ih se Većinu odjeće doniram i poklanjam, a našlo osamdesetak. Imam dobar nos s vremena na vrijeme (kada imam vreza trendove u obući i (pre)često se mena) organiziram buvljake. Ti buvljaci dogodi da moja opsesija s određenim su uvijek bili odlično posjećeni, znala se modelom cipela i bjesomučno traženje dogoditi i spontana svirka, ali sam foigle u plastu sijena, za godinu i pol – kus nije prodaja odjeće po simboličnim dvije postane trend. cijenama, već upoznavanje i druženje.

Lude i blesave cipele su najlakši način kako transformirati outfit. Mogu biti najobičniji T-shirt i vintage traperice u kombinaciji, ali ako dodate „trknute” cipele, priča se razvije u potpuno drugom smjeru. Cipele imaju moć pričanja priče i mogu izraziti stav koji želite pokazati drugima.

Na svom blogu si pisala o Humana Nova Zagreb, socijalnom preduzeću kome se mogu donirati odeća i modni dodaci koji se potom razvrstavaju i šalju ili na reciklažu ili prodaju u prodavnici. Da li je ovaj koncept

98 | april

Znam da ovo zvuči kao nemoguće pitanje za jednu ženu koja u svom stanu ima čitav fundus neverovatnih komada, ali kada bi trebalo da izdvojiš jedan komad koji će uvek ostati uz tebe, šta bi to bilo i zašto?

Joj, ovo stvarno i je nemoguće pitanje, ali izdvojila bih jedan par cipela. Zlatne ružne kožne natikače koje sam ulovila za nepunih 40 kuna na posljednjem sniženju. Iz sezone u sezonu, iz kombinacije u kombinaciju i dalje su inspirativne, zanimljive i mogu svaku kombinaciju podignuti na novu razinu.

100 | april

I za kraj, ukoliko je ostao još neko koga do kraja ovog razgovora nismo preobratili, šta bi mu/joj poručila zašto vredi investirati svoje vreme i novac u vintage odeću?

Vintage odjeća ima veliku vrijednost, koja nije nužno samo novčana. Ta odjeća priča priču o nekom drugom razdoblju, načinu života, povijesti. U prošlosti ljudi nisu sumanuto kupovali na tjednoj/mjesečnoj bazi, već su se kupovale i šivale stvari da traju. Sezonama, godinama, generacijama. U tu odjeću utkano je puno ljubavi i pažnje te je svaki komad poseban. Pogotovo ako je preživio sva ta desetljeća, selidbe, ratove, a može i dalje uveseliti nekoga.

KRATAK VODIC KROZ BUDUCNOST MODE Tekst: Katarina Đošan @eutanazija8

102 | april

INTIMNA REVOLUCIJA MLADIH DIZAJNERA

S

a sigurnošću se može tvrditi: moda spektakla u punom sjaju pokazuje sve će ubuduće biti manje šou a više svoje mane i vrline, a moda cirkuliše nešto tako intimno kao što je odjeća. brže nego ikad – dolazi do ponovne intimizacije mode. Stvar stoji ovako: Osamdesete i devedesete modu su Instagram profili su ličan i osoben poistovjećivale sa revijom, a reviju način iskazivanja vizuelnog mišljenja i sa performansom, i samo je snaga ponašanja. Postoje prepisivanja, ali u izraza modne predstave – koja je bila suštini, ne postoje dva ista Instagram neponovljiva i samo odabranima dostu- profila. Sama koncepcija Instagrama pna – govorila o snazi tadašnje mode insistira na ličnom, a budući da je uopšte. Od dvijehiljadite godine nao- moda u poslednje vrijeme zavisna od vamo stvari su se polako mijenjale. ove društvene mreže – ona je, između Krug ljudi koji je mogao prisustvovati ostalog, zbog toga postajala ličnija. revijama širio se, a novi mediji i nova popularnost mode omogućili su da iste Međutim, to nije povratak na intimnost budu dostupnije masama, što je uticalo mode devedesetih, na misteriozni šou, na to da se šou efekat umanji jer je na kultnu i veliku modu; ovo je intimnost nestajalo aure misterioznosti. Potom, sasvim drugačijeg, opšteg tipa. I tu smo sama je moda s početka milenijuma na tragu paradoksa, koji je paradoks postala „mirnija”, vjerovatno kao odgo- internet društva uopšte. Kako nešto vor na modu prethodnih decenija a u toliko javno i opšte može istovremeno skladu sa novim potrebama. Revije su biti toliko lično i intimno? Mi sa tim osmišljavane minimalno, a to znači uz živimo svakodnevno, i svakodnevno maksimalno poštovanje same odjeće. smo svjesni (ili nismo) svih istina i laži Pa ipak, u poslednjih desetak godina koje se iza toga kriju. Pa ipak, moda se moda je, sada na drugi način, opet mijenja, moda se brzo mijenja, postaje zadobila obilježja predstave, a revija živuća, svakodnevna, lična, kompletna, ostavljala utisak efemernog spektakla u i – dostupna. Pa, barem vizuelno… punom smislu. Taj maxi-fashion trend, vrišteća, glasna, obojena moda, moda Povlačenje revija; spektakl, sada nije misteriozna, već Povratak fotografije naprotiv, sasvim nametljiva. Ako je s kraja osamdesetih i tokom devedesetih Pošto je revija bila u centru mode kabila sačinjena od uskog kruga modnih kvu poznajemo do sada, najveća proposvećenika, sada je svako mogao mjena u modnom svijetu dešava se sa (i glasno pokazivao) svoju pripadnost postepenim povlačenjem revija što je nekom modnom čoporu. Revija je činila trend u poslednjih par godina. Iz sezosredišnji dio modnog cirkusa, a nedelje ne u sezonu sve veći broj dizajnera, a mode bile su preplavljene modnim posebno mladih dizajnera, odlučio je poklonicima. koristiti drugi metod za predstavljanje svojih kolekcija. U pitanju je fotografiPomalo neočekivano, ali zbog daljeg ja, i, iako to može zvučati nimalo iznenapretka medija došlo je do modnog nađujuće, a u neku ruku i anahrono, obrta. U instagram eri, kada društvo a zapravo je i jedno i drugo. Naravno,

fotografija se i ranije koristila za potrebe reklama, stvaranje editorijala, a isto tako i za bilježenje samih revija, ali fotografija sama po sebi nije mogla da zamijeni reviju otkako se revija kao takva pojavila. Sve veći broj dizajnera ipak se danas odlučuje da svoju kolekciju u potpunosti predstavi putem fotografija, bez ikakvog šou-a, bez gomile manekenki, bez zakupa velikih prostora, bez pozivnica, gomile ljudi, fotografa, i čitavog tima ljudi koji takav događaj omogućuje i podržava. Nije ni čudo što su se mladi dizajneri rado odlučili za ovu opciju, budući da je to ogroman finansijski i vremenski izdatak, a naročito početnicima; stoga su osmišljavajući revije mogli da pozovu manji broj ljudi, fotografa, angažuju skroman tim, i nikada da sasvim pariraju modnim silama. Ili – mogli su da se skupim revijama finansijski unište. Sa fotografijom je drugačije – ona zahtijeva mnogo manje novca, dovoljna je jedna ili dvije manekenke, bilo koji prostor, bilo koji uslovi.

Tako je Yang Li svoje kreacije poslao odabranim ženama na adresu i tražio im da mu pošalju fotografiju u njima – a nerijetko je za rezultat dobijao visoko neprofesionalni ali i veoma kul i vrlo ličan selfi. Pa ipak, nije samo finansijski momenat presudio u odabiru načina prezentovanja rada – fotografija kao medij ostavlja mnogo više prostora za manipulaciju nego šou, koji je jedan, neponovljiv, prepun ljudi koji mogu da upadaju u kadar, bretela koje spadaju, manekenki koje padaju, i tako dalje.

104 | april

YANG LI

CARMEN MARCH

106 | april

ROSIE ASSOULIN

Fotografija omogućuje da kreativni faktor bude dominantan, a ne organizacioni. Ona omogućuje da dizajner sa svojim timom predstavi svoju kole kciju što je moguće bliže svojim ide alima. Tako recimo Rachel Antonoff sa vjerom u različitost kolekciju snima na farmi, fotkajući manekenke (indijanka, punija žena, starija žena) i domaće životinje. Tako nešto bilo bi gotovo neizvodljivo na pisti (sasvim sigurno ne bi bilo kontrolisano), a uz pomoć fotografije tim je uspio u potpunosti predstaviti svoju modnu viziju savremene žene.

PH5 kolekciju mahom smiješta u pastelni enterijer, a fotografija omogućava da se nježno, pastelno, tiho istočnjačko dočara na najbolji način.

Monique Lhuillier svoje ekstravagantne haljine ističe raskošnim enterijerom u pozadini fotografije, koristeći foto efekte da naglasi ono što je bitno i da uspostavi estetski utisak kakav bi se revijom teško mogao postići. To sveprisutno estetizovanje realnosti odrazilo se snažno i na modu koja sada zahtijeva da bude vizuelno „savršena” u odnosu na ideju, a to se teško može postići svugdje gdje ima kretanja.

Pa ipak, ta savršenost nije ona romantična, glamurozna savršenost, sa kojom se moda tako često povezuje. Još jedan je paradoks kako dobro iscenirana fotografija može da djeluje tako prirodno, jednostavno, i naglasi kolekciju koja je po sebi „kežual”.

108 | april

RACHEL ANTONOFF

KOLOR

110 | april

PH 5

MONIQUE LHUILLIER 112 | april

NO. 6

Kolor-ove žene opušteno poziraju dok se iza njih naziru radnici, a na nekim fotografijama za novu kolekciju Sharon Wauchob u pozadini se (namjerno) vidi postavljena scena, čime se demistifikuju i dekonstruišu i ideja i proces koji stoje iza kolekcije i njenog fotografisanja.

I tamo gdje je revija ostala dominantan vid prikazivanja (a takvih je dizajnerskih kuća još uvijek veći broj), dešavale su se u novoj sezoni (jesen-zima 2019-e) zanimljive stvari: recimo, revija osmišljena poput izložbe pasa Lela Rose, te zanimljive reminiscencije na Margiela-u kod modne kuće koja se zove kako drugačije nego Our Legacy. Ipak, veliki broj modnih dizajnerskih kuća i dalje se drži revija, ali treba napomenuti još jednom – to su uglavnom najveće modne kuće. Takvo insistiranje na predstavi, na revijama u najklasičnijem smislu (šou, crna svjetla, šljašteće, GigiRiri modeli, ogromni prostori, isti dizajn iz godine u godinu), ne pokazuje samo da novca ima za bacanje i da veliko ime može sve – već pokazuje zaostalost „velikana” za mladim modnim snagama.

Svi kvazifeministički natpisi, sva količina odjeće u jednoj sezoni, svi usiljeni usklici uz revije – polako počinju da pokazuju svoje pravo lice i svoju nemoć.

114 | april

OUR LEGACY

CHRISTOPHER ESBER 116 | april

CINQ A SEPT

ASAI

118 | april

LELA ROSE

ENFANTS RICHES DEPRIMES 120 | april

JOSEPH

MAISON KITSUNE

122 | april

MOLLY GODDARD

SAKS POTTS

124 | april

TANYA TAYLOR

OPENING CEREMONY

126 | april

LOU DALLAS

SHARON WAUCHOB

128 | april

SA SIGURNOSCU SE MOZE TVRDITI: POLAKO SE PREOBRAZAVA MODNO DRUSTVO SPEKTAKLA

Umetnost

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Zašto Ana Prvački liže bakarnu zgradu muzeja u San Francisku?

130 | april

P

ovod za razgovor sa duhovitom i svestranom umetnicom Anom Prvački bio je projekat „Detour“ nastao u saradnji sa Guglom, koji će premijeru doživeti ovog leta i to posredstvom aplikacije! Jedan od prvih tizera koji je objavljen je video u kome poznata umetnica liže bakarnu fasadu muzeja „De Young“ u San Francisku.

Pripremajući se za razgovor i istražujući opus njenog delovanja, nove teme su se samo nizale, jer Anina oštroumnost, maštovitost i sposobnost da problemima pristupi iz neočekivanog ugla nedvosmisleno ukazuju da je reč o jednoj nesvakidašnjoj osobi.

Nedavno si kreirala seriju kratkih videa u saradnji sa Google Arts & Culture. Šta možeš da nam kažeš o ovom projektu i kako je koncipirana saradnja?

Projekat je počeo kao gostovanje u De Young muzeju, pozvali su me 2017. da provedem vreme u muzeju i pripemim izložbu. Posle godinu dana imala sam toliko ideja da je veliko pitanje bilo kako izložiti i predstaviti sav taj materijal. Maks Holein koji je u to vreme bio na čelu muzeja, bio je veoma zainteresovan za savremenu umetnost imajući u vidu tehnologiju i blizinu institucije Silicijumskoj dolini. Saradnja sa Guglom bila je prirodan sledeći korak. Samostalna izložba pod nazivom Detour će biti premijerno prikazana početkom leta, a rad će biti predstavljen preko nove aplikacije koju Google razvija. Ne mogu vam otkrivati mnogo

detalja jer su oni strogo čuvana tajna, mogu vam samo reći da je ovo prvi put da će neki umetnik koristiti i primeniti ovu metodu!

U prvom videu koji je objavljen u sklopu pomenute kolaboracije ti ližeš bakarnu fasadu muzeja. Na prvu loptu prepoznajemo tvoj inteligentni humor i talenat da o svakodnevnim stvarima razmišljaš van uobičajenog konteksta, ali tu je i sveprisutna tema klimatskih promena. Šta si imala na umu kada si osmislila ovaj performans?

Odmah sam bila privučena fasadom jer reč je o vrlo lepoj i razrađenoj konstrukciji, naime čitav muzej je pokriven ovim zamršenim bakarnim štitom.

Njegova priroda je dvojna, jer iako je bakar jak i čvrst, on je takođe veoma lako prilagodljiv i „mek“ metal.

Na Tibetu se koristi kao temelj od kog su izgrađena svetišta, jer se prilikom zemljotresa savija. U svakom slučaju, počela sam da istražujem bakar i mnogo toga saznala o ovom magičnom materijalu, izmeđuostalog i nešto što nisam pre znala, a to je da ga naše telo treba. Takođe, nisam znala koliko je vađenje rude bakra ekološki problematično u pogledu korišćenja vode. Zato je povezivanje zemlje, okruženja, arhitekture i ljudskog tela za mene bilo spontano. Postavljanje pitanja odakle sve dolazi i kako naše potrebe i želje iskorišćavaju prirodne resurse za mene je suštinsko pitanje.

Podjednako interesantan i intrigantan je i video u kome imitiraš proces polinacije kakvu vrše pčele, i koristiš se specifičnom metodom koja uključuje ručno oprašivanje.

Imajući u vidu da si dete koje je odraslo u porodici koja se bavila pčelarstvom, koliko je za tebe ovo bio ličan projekat?

Misliš li da dovoljno brzo reagujemo kako bismo ublažili posledice višedecenijskog nesmotrenog uzurpiranja planete i razarajućeg uticaja po živi svet?

Mislim da smo izuzetno brzo rasturili planetu! Pčele su na planeti već 80 miliona godina. Mi ih uništavamo barem poslednjih 100 godina ako ne i duže, od Industrijske revolucije, a možda i ranije. Alekander von Humboldt je vec ́ krajem 1700. godine ekstenzivno pisao o efektima rane kolonizacije na životnu sredinu. Ljudi su oduvek želeli da znaju budućnost i ono šta sledi, od Delfijskih proročanstava do nedeljnog horoskopa, svi želimo da znamo šta dolazi. Klimatske promene su stvarne i događaju se sve brže i brže, za to imamo naučne i empirijske dokaze, ali ipak odlučujemo da se ne bavimo njima niti im dajemo prioritet koji je potreban. Jedini način da to razumem i objasnim je da je naš nagon za smrću jači od naše volje za životom. Ali onda čujem za rad naučnika Sergeja Zimova koji u Sibiru pokušava da napravi eko sistem kakav je postojao u Ledenom dobu i proces oživljavanja mamuta na MIT-u i to su najbolje vesti koje sam čula već godinama.

Moj deda je bio pčelar i uvek je bio jako ponosan na svoj med i propolis. Imao je neverovatnu konekciju sa pčelama, pčelarstvo je bilo centar njegovih interesovanja i na neki način ga održavalo kroz život.. Bio je potpuno očajan posle NATO bombardovanja jer su pčele užasno patile i puno ih je umrlo.

Ali ne utiče samo bombardovanje na pčele, poslednjih 15 godina pratim izveštaje o kolapsu kolonija i nestanku pčela. Ovo je pitanje kome se hitno moramo posvetiti, naši životi će se dramatično promeniti kada izgubimo pčele. Rad je podeljen u dva dela, tu je video sa rukavicom za ručno oprašivanje, ali i mali spomenik od crnog mermera koji je replika jedne od pčelinjih košnica mog dede. Izgleda kao minijaturna modernistička zgrada. Na ploči pored je istaknuto: U sećanje na domaću pčelu, Apis Malifera (pre 80 miliona godina do 21. veka.)

Jako mi se dopala tvoja ideja da umetnici ne moraju sprovesti svaku U jednom intervjuu govorila si o tome svoju zamisao u delo i da oni imaju kako si nasledila veliku količinu meda moralnu obavezu da više koriste koju nameravaš da ostaviš u trezorima imaginaciju. Koliko je održivost u umeširom planete kao zalog svojoj deci tnosti danas zastupljena? za budućnost. Da li si ovu zamisao sprovela u delo?

U svetu umetnosti ima mnogo licemerja, kao i svuda! Volimo da sebe Ponekad su glasine jednako efikasne smatramo radikalnim, progresivnim, kao i sproveden rad! da naginjemo ulevo, ali galerije postaju 132 | april

Fotografije: De Young museum

Fotografije: De Young museum

134 | april

The bee hive from my grandfather’s bee keeping manual. The marble bee memorial is based on this

sve veće, plafoni su sve viši, sve veći broj brodova prevozi po svetu masivne instalacije i projekte, da ne spominjem proizvodnju i skladištenje tih dela.

Nijedan muzej (barem ne da ja znam) nema odeljenje za održivost koje bi aktivno razmatralo ugljenični otisak.

Da bismo skrenuli pažnju da se klima menja, mi preseljavamo glečer u London i gradimo drugo sunce.

Tvoje muzičko nasleđe i strast prema muzici koja se probudila dok si svirala flautu i danas se oseća u tvom radu, pa većina tvojih projekata uključuje auditivnu komponentu.

Performansom L’air pour l’air, vazduh za umetnike, ujedno upozoravaš na devastaciju planete i problem zagađenja vazduha, ali i simbolički ukazuješ na to da će umetnost „pročistiti“ vazduh. S kime si sarađivala ovom Kada pričamo o idejama i imaginaciji, prilikom i da li je ideja naišla na imam utisak da tebi ideja i mašte nika- razumevanje publike? ko ne nedostaje. Kako u tvom slučaju izgleda taj proces rađanja, razrađivanja “L’air pour l’air” rad je razvijen u saradnji i ostvarivanja nove ideje? sa SO-IL arhitektama, a Florian Idenburg je moj bliski prijatelj vec ́ skoro 20 U pitanju je kombinacija discipline, ek- godina i mi smo imali odličnu saradnju stremne osetljivosti i intuicije. Zapravo, tokom godina. Oni su zapravo napravili veoma sam slična pčeli! zgradu u Koreji koja je bila nadahnuta mojim delom Šator, kvartet, gudala i Potičeš iz umetničke porodice, deti- laktovi.. Bili smo presrećni što smo njstvo i tinejdžerske godine provela dobili zadatak da konačno sarađujemo si u Jugoslaviji i u Singapuru, potom povodom Čikaškog bienala arhitekture živela i radila širom SAD, a danas 2017. To je bilo neverovatno iskustvo živiš u Evropi, u Berlinu. Kako je ovaj i izvođači i publika su se odazvali, a miks kultura, uticaj porodice i sredine kombinacija poezije i distopije je bila uticao na tvoju umetnost i uopšte vanvremenska. opredeljenje da ćeš se čitavog života baviti umetnošću?

Beogradska publika je imala prilike da se susretne sa tvojim radom na Izuzetno sam srećna što sam rođena u 57. Oktobarskom salonu na kome si porodici umetnika i od njih sam imala učestvovala sa svojim čuvenim perfooduvek samo reči podrške i razume- rmansom Tent, quintet, bows and vanja, ali i od mnogih drugih ljudi elbows, koji je ujedno skulptura, zvučna koje sam sretala kroz karijeru koji su kompozicija i performans. Imajući mi pomogli i inspirisali me da budem u vidu da su tvoji radovi često vrlo istrajna. Trebalo bi da dodam i to da senzualni, deo publike se pitao da li su moji roditelji super kul i zanimljivi, su muzičari u šatoru odeveni? vole da se zabavljaju kao svi umetnici, zbog čega zapravo mnogi od mojih Kao što već rekoh, ponekad su glasine prijatelja koji se s njima upoznaju često jednako efikasne kao i sproveden rad! komentarišu koliko su moji roditelji zabavniji od mene!

136 | april

Fotografije: Iwan Baan

Nedavno ti je Marina Abramović u prolećnom izdanju V magazina dodelila titulu The New Artist. Imala si prilike da pre par godina sa Marinom sarađuješ na jednom vrlo zanimljivom performansu koji je uključivao „pranje para“. Kako ste se vas dve upoznale, kako je došlo do pomenute saradnje i imate li u planu neki novi zajednički projekat?

Marinu sam upoznala pre 15 godina posredstvom Arona Moultona, američkog kustosa s kojim smo obe radile. Aron je mislio da bi bilo dobro da nas upozna imajući u vidu da sam po njegovom mišljenju kombinacija Marte Stjuart i Marine. I dalje se nadam i čekam da me neko upozna sa Martom.

biti i beskoristan, apsurdan, nadrealan i komičan kada se desi nešto što odudara od uobičajenog, a smernice nisu jasne. Ista stvar je i sa maštom, kada stvari krenu naopako, morate da razmišljate van okvira i pronađete nove načine da radite stvari. Stvari u životu brže se menjaju od uspostavljenih protokola i tradicija. Naravno, pošto sam većinu svog života provela pokušavajući da se snađem u različitim sredinama, postala sam veoma zainteresovana za efikasnost i apsurdnost protokola i manira.

Devedesetih godina sam imala puno problema da putujem sa srpskim pasošem, bila je noćna mora dobiti vizu.

Nezaboravno iskustvo mi je bilo kada mi je konzularni službenik zatražio da dokažem da sam umetnik. Bio je to fantastičan izazov u okviru koga su moja mašta i maniri bili na testu. Protokoli su ujedno i opuštajući i pouzdani ali i iritirajući. To je dobar miks!

Marina je uvek prema meni bila velikodušna i puna podrške, i velika mi je čast i podsticaj to što je imam na svojoj strani. Trenutno ne radimo ni na jednom projektu zajedno, ali Marina je uvek sa mnom i često razmišljam o njenom radu, Tvoja umetnost i način na koji svojim pominjem ga i osvrćem se na njega. radom komuniciraš s publikom na visoko mesto stavlja „uradi sam“ živoPored muzike, brige za planetu i hu- tnu filozofiju. Živimo u društvu u kome mora kojim je obojen svaki projekat smo se gotovo potpuno otuđili od makoji ti potpisuješ, jedno od tvojih nuelnog rada, a mlađe generacije polja promišljanja su i lepo ponašanje imaju problem da zakucaju i ekser bez i bonton. U seriji radova bavila si se gledanja odgovarajućeg jutjub tutokulturno i etnički uslovljenim razli- rijala. Misliš li da „uradi sam“ pristup kama u ponašanju, lepim vaspita- u životu postaje nešto što je „teška“ njem i manirima, sa posebnim osvr- egzotika? tom na nerazumevanja i nespretnosti koje često nastaju kao rezultat Nažalost, da! Moja ćerka je išla u Valdorf loše komunikacije. Kako si došla na školu u kojoj je fokus na veštinama zamisao da počneš da se igraš ovom koje zahtevaju rad rukama. Na primer idejom? deca tamo uče kako da štrikaju i kroz tu veštinu uče matematiku, organizaciju i Uvek sam bila zainteresovana za pro- estetiku. To je prelepo videti, ali i svetokole, bilo da se radi o uradi sam dočiti njenoj povezanosti sa stvarima projektu ili društvenoj interakciji. koje stvori. U srži to je veoma MarkProtokol je koristan, ali isto tako može sistička ideja, važnost povezanosti sa 138 | april

Fotografije: IIsabella Stewart Gardner museum performance (video stills)

vlastitim radom. Isto tako je i u korelaciji sa vlastitim telom. Mislim da nas način života kakvim danas živimo čini duboko bestelesnim. To je veoma bolno. I sama vodim ovu borbu sa sobom. Svima se savetuje da pronađu hobi ili sport koji će nas činiti uzemljenim.

iz privilegovanih, bogatih porodica.

Ono što nalazim da je problematično je što uz par izuzetaka kakav je Keri Džejms Maršal, većini tih skupocenih radova nedostaje sadržaja i imaju isključivo dekorativnu funkciju.

Možeš li da nam na kraju otkriješ Kako vidiš ulogu umetnika danas? čime ćeš biti okupirana u narednom periodu i kada te možemo ponovo Ne mogu da govorim u ime drugih umet- očekivati u Beogradu? nika, ali ja lično sam zainteresovana da radim između levog i desnog, proizvo- U svetu savremene umetnosti danas deći radove koji se šunjaju između re- očekuje se da stalno budemo zauzeti, dova i koji su jaki ali i meki u isto vreme, pripremamo velike izložbe, razmišljamo kao bakar! o rokovima i narudžbinama… Ja više volim da kanališem kreativnost u Dotakle smo se maločas teme novca, stilu Artist at work (delo Mladena Stilizbog čega bih htela da se na momenat novića). Nedavno sam se preselila u vratimo na tvoj rad Stealing Shadows novi studio i trenutno mi je glavna briga koji je ujedno taktičan i ekonomičan. da pronađem dobar divan za prostor za Misliš li da su cene pojedinih ume- opuštanje. Leškareći na njemu sanjariću tničkih dela neopravdano visoke i šta o skorom povratku u Beograd. je razlog ovome?

Postoji ogroman broj umetnika koji danas stvaraju svoja dela širom sveta, ali samo nekolicina njih zarađuje mnogo novca od svog rada, uglavnom muškarci, belci, umetnici sa zapada. I mnogi finansijski uspešni umetnici već dolaze

140 | april

Ana Prvaฤ ki, LA studio Fotografija: Bianca Vรกzquez

Moda

Revolucionarna moda prošlosti: dvadesete Tekst: Katarina Đošan @eutanazija8 142 | april

M

oda za žene se u vrijeme Prvog svjetskog rata i tokom dvadesetih radikalno promijenila; ta se promjena nezavisno odigrala u Evropi, Americi i Sovjetskom savezu. Uz sve razlike promjena je svugdje ista: ona je značila više slobode za žene, u svakom smislu.

Prvi svjetski rat bio je okidač za promjene u Evropi i Americi, ali su promjene radije prihvaćene u SAD. Rat se nije vodio na toj teritoriji, žene su aktivno učestvovale u radu u fabrikama (preuzevši na sebe posao muškaraca), a feministički talas već se polako širio američkim državama. Uz to, američki je način života mnogo više bio naklonjen prirodi i sportu, pa je lakše prihvaćena ležernija moda. Moglo bi se reći da su Pariz, a za njim i Evropa, nevoljno napustili glamur tek kada je od revolucionarnog stvoreno „novo glamurozno“, odnosno kada je i ležernija moda dostigla svoju popularnost.

Drastično drugačija moda javila se za vrijeme rata zbog ratnih uslova. Žene su morale odmijeniti muškarce koji su ranije radili u fabrikama, a rad je značio da odjeća takođe mora biti funkcionalna, dakle jednostavna, udobna, i skromna imajući u vidu uslove. Mnoge žene su tada prvi put nosile pantalone, grube materijale, jednobojne haljine krojene od jeftinijih materijala, izlazile na ulice bez nakita, itd. Međutim, tek nakon rata se desila se prava mala pobuna, modna pobuna u pravom smislu jer nije bila uslovljena nečim spolja. Istina je da je ratom uslovljena samostalnost žena, koju je pratila i drugačija odjeća, uticala na revoluciju

potom. Ipak, čini se da su rastući feministički pokret s jedne strane i jedna nova zaluđenost konceptom femme fatale s druge strane bitno doprinijeli ovoj promjeni, kao i moderna književnost. Stoga mnogi istoričari novu „dječačku“ modu povezuju sa popularnošću knjige Viktor Margurita, La Garconne, iz 1922.

To je jedna od onih idealističkih, mladalačkih knjiga, priča o djevojci koja se osamostaljuje, siječe kosu, skraćuje suknju, skida korset, odlazi u veliki grad, počinje da puši – o ženi koja je slobodna i prkosi društvu. Žene su je javno i tajno čitale i maštale o tome da budu kao glavna junakinja, a neke od njih su u tome i uspjele. Veliki je modni mit da je korset potpuno napušten dvadesetih godina prošlog vijeka; tek se poneka žena usudila potpuno ga odbaciti, a većina je nosila samo izduženiju i elastičniju verziju istog, u svakom slučaju udobniju. Isto tako, nisu se sve žene usuđivale otkriti noge makar do 1926. (i čuvene, elegantne i smjerne ali i provokativne Chanel male crne haljine), mada je veliki broj njih skratio suknju do ispod koljena.

Naravno, ispod su se nosile čarape, neizostavan dio mode dvadesetih, ali koje su, kao i danas, otkrivale koliko i skrivale. Najveća je promjena ipak bila u kroju: nestalo je one ukrojenosti, one stroge linije koja liniju tijela ne samo da imitira i prati nego i karikira, naglašava, i haljine su postale ravne i udobne, iako i dalje od skupocjenih materijala.

Bob frizura bila je pravo malo čudo u tadašnjem društvu, ali se isto na to brzo naviklo pojavom filmskih diva koje su se ponašale i oblačile provokativno dječački, poput Louise Brooks.

144 | april

Tada je, kao što je već napomenuto, i francuska moda počela prihvatati novi trend, ali na glamurozniji, zavodniji, koketniji način; bile su to fatalne žene u punom značenju.

Pa ipak, i Francuska je imala jednu Sonju Delone, koja je još prije rata, a posebno u procvat dadaizma kao umjetničkog pokreta koji odbacuje tradicionalne norme imala ideje o novoj, revolucionarnoj modi, „simultanoj modi“. Njeno tretiranje haljine poput površine platna je istinski revolucionarno, a korišćenje boja i dezena oslanja se na znanja o optičkim iluzijama. Takva iluzorna moda bila je ono što je Sonja nudila u vrijeme oko i nakon rata, a nešto što je naročito bilo prihvaćeno i razvijano u okviru Bauhausa. Na drugoj strani kontinenta ruska se avangardna moda razvijala u pravom smislu te riječi; radnička revolucija dovela je do toga više nego bilo šta drugo. Prezir prema buržoaziji i svim tekovinama buržoaskog društva odveo je rusku modnost u jednu krajnost sasvim suprotnu dotadašnjem: moda je mogla odnosno morala biti samo i čisto praktična, a lijepo je bilo nešto što je bilo odbacivano kao nepotrebno.

Ipak, krojevi su izuzetni, i skice sačuvane do dana današnjeg pokazuju da prepirke među ruskim umjetnicima, odnosno konstruktivistima kako su sebe nazivali da bi izbjegli građanske kodove ali i označili nove težnje, bile su opravdane. Neki od njih su smatrali da je nemoguće stvaralaštvo ikada odvojiti od „umjetničkog“ ili 146 | april

preciznije rečeno od lijepog, čak ako se stvara i potpuno utilitaristički. Drugi su pak, poput Varvare Stepanove, koja se naročito zanimala za modni dizajn, smatrali da je moguće stvoriti odjeću koja je udobna, neophodna, praktična i podjednako ukrojena za muškarce i žene. Tako je iz jedne druge pobude, ne da bi se stvorila zavodnica, dječakžena, femme fatale, već radnica, snažna i samostalna žena, nastala moda slična američkoj i pariškoj, ali mnogo ležernija i od jeftinih materijala. Sportska odjeća bila je neizostavan elemenat, ali sada ne zbog odmaranja na skupim plažama i zbog ljubavi prema prirodi, već zbog udobnosti (u radu i druženju). Boje su bile svedene, oblici geometrizovani, a ako se uporede radovi Stepanove sa radovima Sonje, vidi se da se izgubila svaka nježnost, ali i individualnost.

Takav je rezultat logičan, budući da je komunistička ideja u osnovi kolektivistička, pa je i moda zamišljena tako da se radi serijski, i da bude dostupna svima. U svakom slučaju, žene su, ako su bile iole hrabre – sada mogle da nose široke haljine, kratku kosu, da puše cigare i da rade šta žele.

Ipak, malo njih se usuđivalo. Nakon veselih i slobodnih dvadesetih, koje možda najbolje predstavljaju slike Tamare de Lempicke (vrijeme je to kada se sanjalo), došle su tridesete i poželjelo se glamura i ženstvenosti. Drugi je rat i velika kriza osporio ovu težnju, ali je ona ostala da visi u vazduhu sve do pedesetih kada je eksplodirala u svim mogućim oblicima i bojama.

Umetnost Tekst: Dejana Vukadinović

Agnes Varda

baka crnog talasa 148 | april

M

ilo lice, krupne i znatiželjne oči i neobična frizura po kojoj su je raspoznavali. Drugačija, a svoja. Poznata po svom stilu i ekstravaganciji Agnes Varda je bila režiserka, fotografkinja, feministkinja i revolucionarka, „baka crnog talasa”.

Rođena Belgijanka, studirala je i završila istoriju umetnosti u Francuskoj.

Prve profesionalne korake pravi u svetu fotografije kao fotograf Nacionalnog pozorišta. Međutim, fotoaparat nije ono će je učiniti poznatom, već filmska kamera. Ubrzo ulazi u vode sedme umetnosti kojima će ploviti punih šest decenija.

Njeno stvaralaštvo se rascvetalo u trenutku kada se svet nalazio u Hladnom ratu, a planeta podeljena između komunizma i kapitalizma Gvozdenom zavesom. U tom bipolarnom svetu nastaje crni talas, pokret koji se javlja u filmskoj industriji. Karakterišu ga drugačije forme, načini snimanja, prekid sa dotadašnjim načinom montiranja ali i fokus na ličnom izražavanju.

U toj atmosferi stvara Varda. Talasa među žanrovima. Ne vezuje se za jednu formu. U njenom širokom opusu na laze se drame, kratkometražni filmovi ali i političko obojeni snimci. Zbog te posebnosti i prekida sa ustaljenim filmskim formama smatra se jednom od začetnica crnog talasa u Francuskoj. Kasnije će dobiti nadimak „baka crnog talasa“. Njen, prvi, veliki film „La Poite Courte“ koji nastaje 1954.

godine uzima se kao početna tačka tog perioda. U njemu Agnes eksperimentiše formom i prikazuje francusko društvo u njegovoj nebrušenoj stvarnosti. Glumci su naturščici, lokacije autentične. Njeni likovi su obični, mali ljudi, što je još jedna od karakteristika filmova nastalih u ovom periodu. Inspiraciju je uvek tražila u realnosti, običnom svetu, muzici, na ulici i u razgovoru. Sve što se tada smatralo zabranjenim, u njenim filmovima je u prvom planu.

Ekologija i prava žena na filmskom platnu U njenim pričama ima politike, a teme su univerzalne, žive i aktuelne.

Kako je to period uspona ekološkog i feminističkog pokreta, koji su se borili protiv tadašnjih vladajućih struktura, nepravdi i loših odluka, tematika su bili oni koji nisu povlađivali sistemu. Jedna od njih je i Agnes. U filmu „One Signs, the Other Doesn’t“ iz 1976. godine ona usmerava pažnju na borbu za ženska prava. Trideset godina nakon filma u jednom od mnogih intervjua koje je dala, Varda ističe da ta borba i dalje traje. Sebe je za života smatrala feministkinjom, zbog čega je potpisala „Manifesto of the 343 Bitches” kako bi dala doprinos ukidanju zakona koji je branio dobrovoljno prekidanje trudnoće. U filmu „The Gleaners and I” obrađuje temu reciklaže koja joj je čitavog života bila važna i bliska.

150 | april

151

152 | april

Stari problemi, novi svet Ekologija i prava žena su i u 21. veku aktuelna tema kojom se bave savremeni umetnici. Klimatske promene, veliki jaz u visinama plate i brojni drugi vidovi diskriminacije ostaju aktuelni i u svetu u kome je sve na dohvat ruke zahvaljujući tehnologiji. Marševi žena širom planete, protesti zbog seče drveća i globalnog zagrevanja najbolje to potkrepljuju. Gradovi su postali industrijski kompleksi u kojima je sve manje zelenih površina. U kojima se grade istovetni trgovinski centri, nepotrebne gondole i fontane, seče drveće u sredinama koje već ne mogu da se izbore sa zagađenošću vazduha.

Agnes je u svojim filmovima govorila o važnim stvarima. Nije se prilagođavala tržištu, naprotiv. Filmove nije stvarala zbog uspeha i slave, već zbog filma kao sredstva komunikacije kojim je slala poruku svetu. Neko je pisao, neko stvarao muziku, a ona je snimala i borila se protiv nepravdi pokretnim slikama.

Bioskop je bilo njena druga kuća kojoj će ostati verna do kraja svog života.

153

Običan i mali čovek o kome niko ne priča Na prelasku u novi vek počela je da koristi malu kameru koja joj je pomogla da sama snima ljude i tako bude nezavisna u potpunosti. Kako je nastavila da se bavi ljudima o kojima se malo pisalo, mala kamera joj je pružala tu mogućnost da snima neprimetno i nečujno, a da ih ne uplaši svojom pojavom.

Zlatna Palma i Oskar Iako nije jurila slavu, slava ju je sama našla. Tako 2015. godine postaje prva žena u istoriji filma koja je dobila počasnu Zlatnu palmu za svoj filmski doprinos. Dve godine kasnije uručena joj je Počasna nagrada Američke filmske akademije za doprinos filmskoj umetnosti, čime je takođe, postala prva žena koja je dobila to priznanje.

U jednom od poslednjih intervjua za britanski list Gardijan istakla je da bi volela da je pamte kao režiserku koja je volela i uživala u životu, ali i u bolu.

Svaki dan treba učiniti zanimljivim.

Umrla je u devetoj deceniji života u martu ove godine okružena porodicom u svom domu u Parizu. Volela je život i smatrala da se za pravu stvar vredi boriti i živeti. Agnes će ostati upamćena kao žena koja se čitavog svog života borila i verovala u revolucionarni bioskop, mesto odakle treba širiti ideje.

154 | april

Ekologija

Voda i moda 156 | april

Tekst: Ana Stambolić @anastambolic

„Čuvajmo Zemlju i prirodu na njoj, jer ih nismo nasledili od svojih dedova i očeva, nego smo je pozajmili od svojih potomaka.“ poglavica Bik Koji Sedi Odeću koju nosimo mnogo skuplje plaćamo nego što mislimo, a najveću cenu plaća priroda. Vreme je da se zapitamo da li svojim pristajanjem na ovakav način proizvodnje nepovratno uništavamo naša dobra?!

Fotografije: Greenpeace; Remake; Keren Su; Steve Johnson

Modna industrija koristi brojne resurse i stvara zabrinjavajuću količinu otpada samo da bismo mi bili u toku sa modnim trendovima. Njen cilj je brzina i niska cena zbog čega se za proizvodnju koriste jeftini, sintetički materijali koje nije moguće kasnije reciklirati a koji imaju kratak životni vek. U proizvodnji sintetičke tkanine koristi se sirova nafta, a za uzgoj biljke pamuk upotrebljavaju se brojne vrste pesticida i velika količina vode. Navikli da im je sve na dohvat ruke, potrošači u želji da prate modne trendove koji se smenjuju na nedeljnom nivou konstantno kupuju novu odeću, gomilajući hrpe jednom ili nijednom obučenih stvari u svojim ormanima. Sva ta odeća ubrzo potom završi na deponijama koje se tolikom brzinom šire da prete da progutaju čitave gradove.

Niti poliestera pod mikroskopom

158 | april

U modnoj industriji se za proizvodnju najviše koriste poliester i pamuk, a oba materijala imaju visoku ekološku cenu koju plaća životna sredina.

Poliester se dobija ekstrakcijom sirove nafte usled čega neretko dolazi do zagađenja vode kao posledica curenja i izlivanja. Takođe, za proizvodnju ovog materijala koriste se veštački pigmenti a ne prirodne boje, što dodatno zagađuje vodu. Ovde se krug ne zatvara budući da i nakon proizvodnje štetno dejstvo poliestera a i najlona nastavlja da zagađuje životnu sredinu i razara živi svet. Naime prilikom pranja odeće sačinjene od poliestera otpuštaju se mikro-vlakna koja direktno putem kanalizacije dospevaju do reka, a potom i mora i okeana što dovodi do povećanja nivoa plastike u okeanima.

Ova mikro-vlakna nisu biorazgradiva,

Prizor zagađenih reka u blizini velikih fabrika u Kini.

159

a zbog svoje veličine lako prolaze kroz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i odatle u vodu koju mi koristimo.

Ribe takođe često progutaju ova mikro vlakna zbog čega ta plastika na kraju završi u našim tanjirima.

Pamuk je materijal koji se najviše koristi u proizvodnji tekstila. Za proizvodnju pamuka od koga je sačinjena samo jedna majica potrebno je čak 2,700 litara vode, što je proporcijalno količini vode koju jedan čovek koristi za piće čak 3 godine. Setimo se samo da je na primer Aralsko more u centralnoj Aziji gotovo potpuno nestalo. Osim toga insekticidi i pesticidi kojima se tretira biljka pamuk imaju izuzetno nepovoljan uticaj po živi svet. Ove hemikalije su veoma toksične, a najvišu cenu plaćaju pčele i ljudi koji rade na farmama pamuka. I ne, ovde nije kraj zagađivanju i razaranju životne sredine. U procesu proizvodnje odeće ogromne količine tretirane otpadne vode koje sadrže toksične materijale poput olova, žive i arsena, puštaju se direktno iz tekstilnih fabrika u reku i na ovaj način uništavaju pijaću vodu. Broj zagađenih reka je iz godine u godinu sve veći, a korumpirane vlasti u zemljama trećeg sveta godinama velikim fabrikama gledaju kroz prste i ne primoravaju ih da ulažu u filtere niti da radnike koji u tim fabrikama rade zaštite od toksičnih materija kojima su svakodnevno izloženi.

Kada govorimo o procesu bojenja tekstila, zabrinjavajuća činjenica je da je

160 | april

on vodeći razlog zbog koga je modna industrija drugi najveći zagađivač voda. Razlog tome je što se za postizanje određene boje, dezena, mekoće ili nekih drugih svojstava tkanine upotrebljavaju vrlo toksične hemikalije. Proizvodnja odeće se neprekidno uvećava, čime posledice zagađenja postaju teško sagledive. Mnoga istraživanja su pokazala da gotovo 17% zagađenja vode proizvodi tekstilna industrija.

Razorni uticaj tekstilne industrije na nas i na našu zemlju prikazan je u dokumentarnim filmovima True Cost i River Blue, koji objašnjavaju čitav proces uništavanja životne sredine od strane modne industrije i upozoravaju na nesagledive posledice do kojih bi ovo moglo dovesti ukoliko se u skorije vreme ne nađe neko održivo rešenje.

Milijarde ljudi bi mogle da ostanu bez doma i budu prinuđene da napuštaju svoje zemlje zbog razornih posledica zagađenja. Biljne i životinjske vrste iz dana u dan izumiru i veliko je pitanje da li smo već zakasnili da reagujemo.

Pojam na koji bismo svi trebali da obratimo više pažnje je održiva moda.

Niz pokreta i inicijativa imaju za cilj da osveste i edukuju ljude kako da zahtevajući od brendova i dizajnera transparentnost u poslovanju i poštovanje ekoloških standarda da modnu industriju usmere u smeru koji neće biti toksičan po planetu i živi svet u njoj.

Ja biram vodu i održivu modu, a šta biraš ti?

Izgubljena civilizacija Angkor Vata

162 | april

Tekst i fotografije: Nina Simonović @nina.simonn

K

ambodžanska džungla je vekovima skrivala ostatke jedne od najnaprednijih, ali malo poznatih civilizacija – Kmer naroda, domorodaca Kambodže. Kompleksi Angkor hramova, grupisani u sela i gradove, procenjuje se bili su dom za oko 80.000150.000 ljudi u vreme Kmer carstva, i imaju više kamena od egipatskih piramida, a pokrivaju površinu veličine Londona. Mnogi poistovećuju Angkor Vat sa čitavim Angkor kompleksom, međutim, istina je da je on samo jedan od stotinu hramova. Doduše, najveći je religijski spomenik na svetu i neprocenjiv deo ove ogromne svetske enigme. Znate li šta se krije među ovim misterioznim ruševinama starim više stotina godina?

Angkor Vat leži u severozapadnom delu Kambodže, iznad velikog Tonle Sap jezera. Vrhovi kule su u obliku lotusovog cveta, naslaganog jedan na drugi.

Ovo je takozvana hram-planina, specifična vrsta gradnje karakteristična za period Kmer carstva.

Angkor Vat je bio hram-mauzolej jednog od najvažnijih kraljeva Angkora – kralja Surjavarmana II, kralja Sunca.

Kada je preminuo njegov pepeo je položen ispod glavnog zdanja Angkor Vata čije ime, simbolično, u bukvalnom prevodu znači Sveti hram. Šanac u obliku kvadrata oivičuje Angkor Vat i simbolizuje planinu Meru, dom hindu bogova. Rana istraživanja su otkrila mnogo hramova u okolini Angkor Vata, čiji su unutrašnji zidovi bili prekriveni bar-reljefima koji ilustruju legende ove drevne kulture i njihove religije. Po nekim proračunima, umetnicima bi bile potrebne dekade za klesanje svih tih gravura. Natpisi nisu isklesani samo na starom Kmer jeziku već i na Sanskritu, starom hindu jeziku.

Godine 1860. francuski prirodnjak Henri Muo istraživao je kambodžan sku džunglu u potrazi za egzotičnim insektima. Muo je slučajno naišao na kompleks kamenih hramova, kasnije će se ispostaviti, ostatke Angkor Vata, izgrađenog početkom 12. veka. Henri Muo je povodom svog otkrića napisao da Angkor Vat može da stoji rame uz rame sa najvećim umetnostima zapadnog sveta, i da je ovo potencijalno Veliki pomak u istraživanjima dogodio mnogo veće nasleđe od bilo čega što se nakon što su konačno uspeli da presu nam ostavili antički Rim i Grčka. vedu ceo korpus natpisa i tako se, deo po deo istorije i kulture Angkora U Evropi je Muovo otkriće izazvalo odmotavao pred istraživačima. Saznapravu senzaciju. Uskoro su istraživači, lo se da je Angkor Vat 6 vekova bio glavni arheolozi i fotografi preplavili Angkor grad Kmer naroda, domorodačkog u želji da sami otkriju makar delić stanovništva Kambodže. Od 9. do 15. misterije ovog grada. Muo je samo veka ukupno 38 kraljeva je vladalo godinu dana nakon otkrića preminuo ovim carstvom i to upravo iz Angkora. u kambodžanskoj džungli, posle ujeda Granice tog carstva su se prostirale od insekta. današnjeg južnog Vijetnama do Laosa,

164 | april

i od reke Mekong do istočne Burme (Mjanmara). Dalje dešifrovanje natpisa otkrilo je zapise kineskog očevica iz 13. veka koji je bio u diplomatskoj poseti gradu i koji opisuje Angkor kao neverovatnu citadelu. Tokom svoje jednogodišnje posete, Doug Zuan je vodio dnevnik u kome je pisao o velikoj civilaziciji i ovom glavnom gradu, mnogo razvijenijem nego što su to arheolozi mogli da zamisle.

veka Angkor je bio na vrhuncu moći, a samo jedan vek nakon toga grad je opustošen i prepušten džungli. Kako i zbog čega je napušten, to su pitanja koja i dalje muče istraživače. Neki veruju da se to desilo usled najezde Sijamaca (današnjih Tajlanđana), dok neki zagovaraju tezu da je jednostavno voda u rovovima presušila i narod više nije bio u mogućnosti da se na tlu Angkora bavi zemljoradnjom.

Prvi tragovi Angkora sežu davno u prošlost, do 8. veka, kada se pojavio novi vladar koji je napustio svoje rodno mesto u istočnoj Kambodži i, usput pokorivši brojne neprijatelje, izabrao predeo današnjeg Angkora kao novo mesto odakle će vladati. Te 802. godine Džijavarma se samokrunisao kao kralj nad kraljevima, proglasivši se živim bogom, čime je promenio tok istorije Kambodže. Narednih 500 godina svaki od njegovih naslednika, takođe proglašeni živim bogovima, naređivali su izgradnju hramova-spomenika koji će kasnije postati njihovi lični mauzoleji.

Zlatno doba Kambodže trajalo je od 9. do 13. veka, upravo u periodu Angkora, periodu kada je ova zemlja prednjačila pred Sijamom i Laosom u arhitekturi, umetnosti, plesu, muzici. Veliki hramovi poput Bajona i Angkor Vata i dalje stoje kao spomenici angkorske kulture, dok je stotine manjih Kmer hramova i dan danas razbacano po jugoistočnoj Aziji, ponajviše na Tajlandu, Laosu i u Vijetnamu.

Severno od Angkor Vata nalazi se Angkor Tom, Sveti grad. I ovaj grad je izgrađen u obliku savršenog kvadrata, a pokriva površinu kao ostrvo Menhetn.

U samom centru grada nalazi se Bajon hram.

Angkor Vat je u to vreme bio napredniji i razvijeniji od bilo kog evropskog grada.

Procenjuje se da je samo u glavnom hramu Angkor Vata živelo i radilo oko 12.000 ljudi, a sveukupno u Angkoru od 80.000-150.000. Poređenja radi, u isto vreme populacija Londona brojila je oko 30.000 ljudi. Zajedno sa oko 3000 okolnih sela, procenjuje se da je broj stanovnika ovog carstva lako mogao dostići milion ljudi. Krajem 13.

166 | april

Svo znanje koje posedujemo o Kmer carstvu potiče od arheoloških iskopina, rekonstrukcija i istraživanja natpisa na bar-reljefima u hramovima i retkim zapisima kineskih diplomata iz tog perioda. Sve to, nažalost, nije dovoljno da se stekne detaljnija slika o kulturi i svakodnevnom životu Kmera, ali nam svejedno daje dovoljno informacija da se zapitamo da li je Kmer civilizacija prednjačila u svim aspektima razvoja pred tadašnjom Evropom. Što se tiče umetnosti Kmera, motivi koji preovlađuju u reljefima Angkor hramova su: apsara - nimfe tj. devojke koje plešu, i samo u Angkor Vatu se može naći oko 2000 njih; dvarapala – naoružani čuvari hramova koji se najčešće mogu videti na ulazu u hram; garuda – mitsko biće polu čovek-polu ptica u svojstvu graničnika između raja i pa-

168 | april

kla, koje se najčešće može naći u bar reljefima Angkor Vata; naga – mitska zmija, uvek sa neparnim brojem glava, koja simboliše vodu kod antičkih Kmera.

nije izgrađen u čast kralju već slavi boginju Šivu. U reljefima preovlađuju cvetni motivi i kala – čudovište koje simbolizuje vreme i destruktivnu stranu Šive, a karakteristično je po tome Bar-reljefi u Bajonu, centralnom hramu što ima samo gornju vilicu sa oštrim Angkor Toma, opisuju svakodnevni zubima. život antičkog Kmer carstva, poput slika iz života u palatama, na pijacama Kako je tokom prve polovine 20. veka ili iz bitaka. U Bajonu se nalazi 216 Kambodža bila francuska kolonija, lica isklesanih u kamenu, visokih i do Francuzi su prednjačili u otkrivanju 4 metara, za koja se veruje da pred- Angkora. Nažalost, tokom sedamstavljaju kralja Džajavarmana VII. Ta desetih godina komunistički revoluProm hram je izgrađen u 12. veku i cionari postavili su na hiljade mina oko posvećen je majci kralja Džajavarmana Angkora i na taj način prvo potpuno VII. Dok nas ostali hramovi u Angkoru stopirali, a zatim značajno usporili dapodsećaju na veličinu Kmer civilizacije, lje istraživanje ovog područja. Danas Ta Prom je tu da podseti kako svi ti je Angkor pod zaštitom UNESCO-a i hramovi pripadaju jedino džungli. više pažnje se posvećuje istraživanju Visoko drveće i neverovatno snažno okolnih, manjih hramova. Angkor Vat korenje koje obavija stene, prodire i se danas suočava sa problemom maruši zidove hramova, polako „guta“ ovaj sovnog turizma. U doba kada je putolokalitet. Ovaj hram je svojevremeno vati lakše nego ikada, ovaj lokalitet bio dom za oko 12.500 ljudi, dok je poseti oko 2.5 miliona ljudi godišnje.

80.000 njih živelo u okolnim selima. Međutim, koliko god ljudi bilo tamo Tu se nekada krilo zlato, biseri i svila, a oko vas, energija ovog mesta je i dalje dijamanti koji su se nalazili u zidovima hipnotišuća. Posebno je zadovoljstvo centralne kule, odakle vode prolazi gledati izlazak sunca iznad kula Angkor koji pružaju pogled na sva četiri dela Vata i slušati ga kako se budi. hrama, nestali su nakon što su krenula intenzivna istraživanja. Danas su na U kom pravcu bi se dalje razvijala umenjihovim mestima rupe koje propušta- tnost i arhitektura Kmera da Angkor ju diskretnu svetlost kroz prolaze. Ta nije napušten? Da li bi prestigli EvroProm je takođe poznat i kao „Tomb pljane i kako bi se to odrazilo na istoriju Raider“ hram, jer je upravo u njemu umetnosti? Za sada ostaje samo sniman istoimeni film sa Anđelinom da to maštamo o tome dok šetamo Džoli iz 2001. godine. ovim ruševinama. Ja sam uspela da ispunim sebi dugogodišnju želju i Na tridesetak kilometara od Angkor odem u istraživanje ovog dela sveVata nalazi se Bantej Srei, dragulj Kmer ta. Potkrepljene informacijama iz preumetnosti, čije ime u prevodu znači đašnjih redova, slike iz života naroda, Citadela žena. To je jedan od najmanjih svečane ceremonije, stvaranja, strakompleksa, ali istovremeno i najlepši danja, žrtvovanja, živo su igrale pred jer je isklesan od crvenog peščara. mojim očima sa svakim otkrivenim Izgrađen je u 10. veku od strane ćoškom i prolazom, svakim usponom i hinduističkih monaha, što ga čini osvojenom kulom. jedinim hramom u Angkoru koji 170 | april

Životni stil

Koraci koji vode do sebe Mi svi sanjamo neke magične ružičnjake tamo negde iza horizonta umesto da uživamo u ružama koje cvetaju svakog dana pod našim prozorima. Dale Carnegie

Tekst i fotografije: Dragana Ilić @_oatflake | april

173

N

a leto 2017. godine uputila sam se u svoje prvo ozbiljnije istraživanje Srbije i obilazak netaknutih oaza u kojima stanuje spokoj. Mesta gde staje vreme, gde se u čistom vazduhu snažno oseća miris lipe i borova, a svaki sledeći korak otvara novi put ka otkrivanju impresivnih, nepoznatih predela.

Obećala sam sebi da ću o lepoti koju nije lako rečima dočarati govoriti sa drugima znanim i neznanim ljubiteljima prirode, truditi se da barem jednom mesečno otkrivam, istražujem, i provodim vreme u prirodi koja mi u gradu i te kako nedostaje.

Magični prizori gde se voda i planina spajaju, grandiozni kanjoni veličanstvenih krakova i litica koje čine stenovitu gigantsku strukturu ili meandri oivičeni zelenim basenima i obasjani suncem hrane nas svojom divljom lepotom. Bili smo opijeni svime što nas je okruživalo, bili smo slobodni, nasmejani, srećni. Interesantno je kako se u grupi sa nepoznatim ljudima na ovakvim mestima osetiš kao svoj na svome. Svi su raspoloženi za istraživanje, za menjanje trasa, za duge šetnje sve dok ne pronađemo oazu u kojoj ćemo se smestiti da u tišini grejemo srca i „punimo baterije”. Sumirajući viđeno ne znam koja bih od tri poslednja izleta izdvojila. Da li je to Uvac, Lazarev kanjon ili Prokletije.

Zapravo, nije mi ideja da vam prepričavam moja otkrića već da vas uputim na aktivnost u prirodi. Bilo da je reč o trekingu, hajkingu ili vožnji kajakom, avanture u prirodi će vas osloboditi stresa, ružnih misli i probuditi u vama biće koji vapi za zelenim oazama i svežinom. Videćete kako priroda ume

174 | april

da opomene, ali i da bude zahvalna ukoliko se savesno odnosite prema njoj. Osetićete kako vam pod nogama pucketaju krhke grane, srešćete leptire, raznobojne biljke, i doživeti slobodu kakvu čovek može doživeti samo daleko od buke grada, betona i parališućeg ritma života u gradu.

Mnogi neodoljivi predeli Srbije još uvek su neistraženi, i slobodni od najezde velikog broja turista. Na moju veliku sreću planinari u Radničkom su me dočekali kao da sam dugogodišnji član, a Života, vodič sa kojim sam imala priliku da idem u obilaske nam je pokazao da oko sebe okuplja isključivo ljude otvorenog uma, velikog srca sa širokim osmehom, kakav je i on. Zato za koji god izlet da se opredelite, sigurno nećete pogrešiti. U dobrom društvu koje čine rekreativci i planinari zaljubljeni u slobodu i jednostavnost života, svaka destinacija ima svojih draži. Mi u grupi delimo priče, utiske, korisne informacije, dogovaramo se za naredne akcije i planiramo druženje i van izleta.

Malo vremena je potrebno da se oseti zadovoljstvo i pripadnost grupi, samo kada shvatimo da je uvek pravo vreme da se krene u istraživanje.

Koji god deo Srbije krenuli prvo da istražujete, opremite se odgovarajućom, udobnom obućom, rancem sa jednom promenom, nešto hrane i mnogo vode. Čim kročite na drugačije tlo daleko od betona, virus avanturizma će vas pogoditi. Mene jeste.

Kada se izlet završi danima sam pod utiskom od doživljenog i uveliko u mislima i planovima na nekom drugom, beskrajno lepom, zelenom mestu.

Životni stil

Ne uzimajmo više od onoga što priroda može da nam da

| april

Tekst: Merima Aranitović

Tekst: Marija Radojković

V

olim da putujem kolima. Kao večiti suvozač neko sam ko ima privilegiju da kroz prozore posmatra prirodu pokraj koje prolazimo. Volim i da kroz određene delove zemlje prođem u različitim periodima godine kako bih istinski osetila i doživela boje, mirise i ukuse koji promene godišnjih doba nose.

Volim puteve koji sežu u nedogled.

Volim kada mi pred očima pukne ravnica u svim svojim nijansama. Od zimske bele, jesenje teške crne, prolećne zelene – do zlatne koju leto nosi. Sunce koje topi asfalt, vrelina i cvrčanje. Osećaj da sve što nam čula spoznaju nema početak, ali ni kraj.

Lagani prelazak u brdovite predele, gde se odjednom postavljaju granice vidokruga, ali magija je baš u tome šta je iza, gde je kraj, ili je to samo početak staze koja vodi u visine.

Drveće koje zaklanja sunce, rastinje koje se adaptira u datim okolnostima i mi tako sitni i beznačajni pred tim veličanstvom.

Za biljke ne postoji nemoguće Prilagodljivost prirode je nešto što me beskrajno fascinira. Cvet koji raste iz asfalta. Korov koji lagano guta ivice puta uporno napredujući ka sredini.

Drvo koje viri iz napuštene kuće. Koliko god da smo oholi i osioni, koliko god mislili da smo nadmoćni i superiorni, priroda nas ovakvim primerima uporno demantuje.

Biljka je u stanju da ponekad i decenijama čeka svoj trenutak. Da proklija.

Da krene sa rastom. Da širi svoj koren i polako stvori sebi hranu i stanište – brišući time svaki trag naše uzurpacije.

177

Priroda se uvek pobrine za sve Mi smo ti koji ne umemo da naučimo lekcije sve ove vekove. Nikako da razumemo da je vreme najbolji učitelj.

Kad god smo preterali, kad god bismo se zaigrali, kad bismo zaboravili da smo deo životnog lanca, a ne njegovi gospodari, priroda se postarala da nam objasni kako stvari stoje. Nažalost cena našeg „opamećivanja“ je ponekad previsoka. Uspeli smo da istrebimo brojne biljne i životinjske vrste, a neke svedemo na puki broj. Uništili smo staništa i zatrovali vode.

Može i drugačije Bahova terapija i bahove kapi su najuže vezani za prirodu. Da bi se napravile kapi od cvetova biljaka – potrebno je da one ne budu hemijski tretirane, da su samonikle, da je tlo na kome su rasle nezagađeno, da se za matičnu soluciju koristi čista izvorska voda. Da je oko vas takav mir i tišina da možete da meditirate, da ni šum ne čujete, da ništa ne poremeti frekvenciju koju biljka prenosi u vodu, dajući sav onaj potencijal koji bi dala plodu – nama za našu dobrobit.

Kada uzimamo biljke za pravljenje esencija treba voditi računa da se uzme samo onoliko koliko je neophodno kako se ne bi poremetila prirodna ravnoteža kojoj svaki cvet, svaka grana, svako stablo doprinosi. Bahov praktičar holistički pristupa životu.

On i svoje klijente posmatra kao deo prirodnog sistema i trudi se da ih po novo poveže sa prirodnim okruženjem. U čitavom sistemu cvetnih esencija postoje one koje nam pomažu da se povežemo sa zemljom, da osetimo da smo deo svog okruženja, 178 | april

da razvijamo svest u društveno-odgovornom duhu. Šta možemo da učinimo za sebe i svoje klijente?

Da naučimo da se uzemljimo i da razumemo zemlju. Da shvatimo da samo ako smo dobro utemeljeni i ako se osećamo delom okruženja možemo da osetimo mir i stabilnost.

Da razumemo značaj vode, njenu snagu i moć. Da razumemo da su resursi ograničeni i da je privilegija živeti na delu planete gde još uvek ima zdrave i čiste vode.

Da razumemo da smo mi svojim najvećim delom ista ta voda i da je naš opstanak izjednačen sa očuvanjem izvora.

Da otklonimo anksioznost i depresiju lečeći se dodirom sa cvećem, biljem, drvećem, u njihovom prirodnom okruženju.

Da poštujemo i volimo biljke i da ih ne beremo bez reda i smisla. Nije poenta da gde god vidimo neku lekovitu biljku počnemo da sečemo i čupamo. Jer – mnoge od njih su na granici opstanka.

Mnoge od njih nisu cele lekovite. U suvom stanju one „rade” samo nekoliko meseci, a nakon toga se sav višak baca. Edukovanje ljudi da razumeju i zavole prirodu, da razumeju svoje mesto u njoj, da ne budu ni oholi, ni snihodljivi već u harmoniji sa njom je neophodno. Da dajemo koliko god možemo i uzimamo koliko nam treba.

Da budemo dobri vrtlari, a priroda će to umeti da nam vrati na najlepši mogući način.

179

Muzika

Intervju: Dragana Ilić @_oatflake Fotografije: Privatna arhiva

DZEPOVI Rokenrol je filozof i srednji prst iz šake odgovornog čoveka

180 | mart

181

Š

ta su džepovi? Intimne pregrade.

Nešto samo tvoje, gde čuvaš važne stvari koje ne želiš da se zagube. Ko su „džepovi”? Beogradski bend nastao 2010. godine koga čine frontmen i vokal grupe Vladimir Nišević Niške; Vanja Dušan Andrijašević – gitara, bek vokal; Mladen Šević – klavijature, bek vokal; Nenad Bugarski – bas gitara, bek vokal i Vladimir Gvozdenović – bubnjevi. Nakog godina klubskih svirki subotom u našoj prestonici sada imamo priliku da svakog četvrtka u Wurst Platzu uživamo u dobrom zvuku odabranog rok repertoara. Hitovima od Partibrejkersa, EKV-a, Azre, Hladnog piva, Familije, Zabranjenog pušenja i mnogih drugih lako ostvaruju komunikaciju sa publikom zbog čega se ona uporno vraća po novu dozu dobre energije. Momci vredno rade na tome da se i autorski izraze i da njihovi tekstovi ugledaju svetlost dana o čemu ćemo saznati više od frontmena, osnivača i vokala grupe džepovi, Vladimira Niševića Kako je nastao bend i šta vas je inspirisalo za naziv?

Okupio sam ekipu da bismo svirali po klubovima. Imao sam poslovne ponude i znao sam da je to samo početak priče kojom ću da obavežem ljude oko stvaralačke ideje benda. Mali fi nansijski interes sa ulaganjem vremena, prisustva, energije u autorstvo.

Ti parametri su doprineli selekciji koja se kasnije napravila. Danas smo samo nas dvojica članovi u odnosu na petorku s početka. Koherencija je, takođe proces. Vrlo složen, kompleksan. Devet godina je ogledalo. Vreme sve pokaže. Rokenrol je, naravno bio glavna inspiracija. Neki članovi benda, neki

182 | april

stavovi, mišljenja, neki načini su promenljiva kategorija, kao zaljubljenost prolazna, a rokenrol je konstanta. On je temelj. Kad je temelj čvrst kuća je sigurna. Zato mi nije pravo kad nas neko gleda isključivo kroz prizmu zabave. U rokenrolu se kriju mnogi odgovori duhovne egzistencije. Rokenrol je muzički pravac koji je oplemenio svet. On je afirmativno govorio samo o ljubavi.

Na sve ostalo je zauzimao kritičku poziciju u društvu. Rokenrol je filozof i srednji prst iz šake odgovornog čoveka. Pokazuje ga osrednjima i njihovim maloumnim idejama koji su zaseli na presto. Ne mogu da nas zasipaju bezdušnim, nevažnim informacijama koliko mi možemo da prkosimo smislom. Bio sam mlad kada sam razmišljao na tu temu po beogradskim parkovima. Shvatio sam da odgovornost nose samo neki obični ljudi, skromni, velikodušni, da samo oni razumeju velike misli jer nisu pokvareni interesima, novcem i ostalim skretanjima sa puta ljudskog progresa. Shvatio sam da je to intima. Mislio sam da rokenrol više ne postoji, a onda sam uvideo da ga ljudi gaje. Da ga čuvaju za sebe kao dragocenost. Da samo u svojoj intimi mogu da oponašaju sviranje gitare u ogledalu i lože se na taj, obuzimajući zvuk. Mi se trudimo da ga izbacimo na površinu, ali rokenrol je intima i dalje. A džepovi su intimne pregrade. Ja sam kumovao bendu i hteo sam da bude pluralizam.

Prisustvo množine. Ima nas gomila.

Petorica. Ako uspemo da doprinesemo tome da rokenrol ispliva iz intime i opet postane vidljiv mnjenju ironično ćemo se preimenovati u „Džipovi”.

183

184 | april

Na koji način ste uspeli da skrente pažnju na sebe u društvu jutjub dominacije i kratkoročne senzacje?

Da li su društvene mreže doprinele građenju popularnosti?

Svirali smo i sviramo u dobrim klubovima. To je važno. Subota, udarni termin, vidi te i čuje i tušta i tma.

Posle šest godina sviranja vikendom u Beogradu smo se uobrazili. Malo teži poslovni poduhvat smo želeli i danas sviramo samo četvrtkom u glavnom gradu. Imamo vikend četvrtog dana u radnoj nedelji. U Wurst Platz dolaze isključivo ljudi koji žele baš nas. Vikendom smo van grada. Furamo po Srbiji.

Dakle, dosta smo angažovani. Sviramo dva, do tri puta nedeljno.

Društvene mreže su danas vrlo važan faktor u našim životima. Neodvojivi deo kreiranja identiteta. Marketing je danas skoro pa kompletan posao. Ja sam studirao komunikologiju pa me je teže prevariti u tom smislu. Svedok sam vremena u kome postoji mnogo dobrih reklamnih kampanja, a tako malo kvalitetnih proizvoda. Na internetu možete da se predstavite kako god želite. Ono što je nas najviše reprezentovalo su naši nastupi. Mi nismo podilazili publici svirajući najveće hitove. Poznavali smo teren. Bogatstvo naše bivše rok scene. Nismo glumili zvezde. Nismo došli da pokazujemo naše sposobnosti radi toga. Hrabro smo svirali ono što je retko ko znao i smeo. To treba znati doneti pred ljude. Pričali smo priče. Improvizovali skečeve. Poistovećivali se sa tom decom, sa narodom. Pravili budale od njih, nas i javnosti. Neposredni

smo. Bliski sa njima. Izvolite, uđite, ne morate da se izuvate, nismo usisavali.

To ljudi vole. Da su blizu. Da im pokloniš nešto. Uz energiju koju uložiš u nastup to može da ode u beskraj slobode. Zaista smo doživljavali strasne zanose od kojih se energetski dugo živi. Imamo svoje stranice na Instagramu i na Facebooku ali ovo je reklama koja ne može da slaže. To je to.

Zbog toga smo mi bend koji je mnogo posećeniji u stvarnom životu nego na društvenim mrežama. Dokaz da je to moguće. U proseku, na našim nastupima bude od 800 do 1000 ljudi nedeljno. Mi, ukupno na društvenim mrežama imamo 2500 pratilaca.

Organski. Valjda ti naši ljudi nisu od onih kojima život prolazi u kliktanju.

Akcenat je na kvalitetu proizvoda ali, evo, pozivam sve one koji vole da klikću. Kliknite na Džepove.

U vremenu kada je hiperprodukcija prisutna na svim poljima, pa tako i u muzici, da li se iz nje izdvaja kvalitet i kako ga prepoznati?

Svakako nisam ja taj koji bi trebalo da sudi o kvalitetu niti smatram da sam ja ili moj bend neki ozbiljan kvalitet.

Izvinite, a šta je to kvalitet? I ko ga i šta određuje? Platforme Jutjub i društvene mreže su otvorili novu stranicu medija i medijuma. Diskurs kvaliteta je diskreditovan totalno. Danas muzikom može da se bavi bilo ko. Ne mora čak ni da zna da svira specijalno dobro. Koliko je dobra toliko je i loša situacija. Imamo situaciju gde najveći bend može da prođe neopaženo ako nije zadovoljio publiku, a imamo i situaciju gde totalni anonimus preko noći postaje zvezda.

185

Dakle, izbalansirano je. Nemam čak ništa protiv hiperprodukcije, jer svi težimo da imamo ozbiljne uslove, finansijske injekcije za količinu umetnosti koju želimo da ponudimo.

Dakle, danas više nego ikad imamo prava da izaberemo svoju muziku.

Međutim, Internet kao novi medij nije krivac za kulturološku dekadenciju kojoj svedočimo. Estrada, šoubiznis je razblažio taj pojam kvaliteta. Da se razumemo, i tu postoji kvalitet ali je u potpunosti potcenjena poruka koja se šalje i koja je cirkularna. Šou biznisu je u fokusu novac, a ne pedagogija. Zbog toga šalje jednu jeftinu, neetičku, često vulgarnu, nepromišljenu poruku. Stvar uopšte nije naivna, jer držim da muzika direktno vaspitava decu. Njihova krhka bića moraju biti na infuziji angažovane poezije, književnosti u kojoj su ljudi najdublji, najposvećeniji. Ne smemo ih gurati u ruke mediokriteta. Deca su iskrena sa muzikom i zato je muzika veći roditelj od roditelja samih. O ovome sam mnogo puta govorio. Ne mogu da shvatim da u raznim krizama u kojima učestvujemo ne spominjemo kulturu koja je kompletno društveno nasleđe. Ne mogu da razumem političare koji se otimaju za vlast, a da niko ne spominje kulturu. Čak su neki od njih direktno iz kulture. Uspeli su u tome da zaboravimo na elementarne stvari, uspeli su da kroz materijalnu, egzistencijalnu krizu izvrše diverziju, zamenu teza, uspeli su da do neprepoznatljivosti dovedu suštinu prevare.

Ljudi moji, zapamtite jednu stvar: novac svako može da vam ukrade i da zbog toga budete opsesivni, ali kulturu ili obrazovanje ne može baš niko. O nauci da i ne govorim. Sa akcentom

186 | april

na ove suštinske stvari ne bojim se ni loših demografskih rezultata, taman se obistinio mit da ćemo svi stati pod jednu šljivu. Napravićemo bilo šta. Iz temelja. Jer znamo kako.

Ko je uticao na vaš muzički izraz?

Ko su vam bili idoli i ko je po vama neprevaziđena rok zvezda domaće scene?

Dok su se mnogi bavili tržišnom ekonomijom i tiražom prodatih ploča i albuma Ekatarina velika je od andergraund benda dospela na top liste obrađujući malo ozbiljnije teme. Ne bih da potcenim bilo koga, zaista, ovo je subjektivni sud. Meni lično baš prija sve što je Mladenović radio, od Šarla, preko EKV – a, do njegovog solo albuma Angel’s breath.

Sve tri faze njegovog stvaralaštva su prebogate. Pritom, dobar gitarista, strašan rok pevač, ozbiljan kompozitor i još bolji pesnik. Njegova autentičnost i odgovornost plene. Što se autentičnosti tiče Džoni Štulić je takođe jedan od Bogova – otaca rokenrola sa ovih prostora. Azra je fenomen.

Razumem taj bend nesavršene svirke i ubojitih tekstova. Odrastao sam na Ribljoj Čorbi i naravno, Bajagi. Iako su ih ljudi izgustirali i na neke od njih ljuti zbog njihovih privatnih poteza moramo se odmaći od lika i dela. Sva je slava posthumna, te ćete tako videti posle njih kakve su to veličine. U poslednje vreme Hladno pivo zadobija moje ozbiljne simpatije. Poruka je jasna. To su samo neki bendovi ili ljudi sa vrha moje liste što ne mora da znači da ne konzumiram ostale i da ostali ne znače ništa. Širok je opseg dobrih pesama

187

188 | april

i bendova. Volim klasiku, slušam rep muziku, fank mi je blizak, ali ako govorimo o uticaju na moj primarni muzički pravac tj. rokenrol, Milan Mladenović je presudio. Taj skromni i ispravni čovek je inspiracija. Onaj ko misli da je to mračna muzika i da se njihova suština vrtela oko heroina pun je predrasuda i dosta je propustio.

Imajući u vidu da ste postali prepoznatljivi i da niste neko ko posmatra već učestvuje u kulturnoj sceni, kako biste opisali poziciju aktera javne kulturne scene? Da li on ima mogućnost da nešto menja ili je to danas apsurd?

Jeste, postali smo prepoznatljivi, tačno je da učestvujemo, ali da smo deo javne kulturne scene – nismo. Nisam siguran ni da ona postoji, barem ja ne vidim neku organizaciju koja ozbiljnije utiče na društvo. I ako postoji nastupa sa harizmom grupe građana. Da, bio sam ironičan, htedoh reći da je to sve mršavo. Toliko je javna kulturna scena dobro organizovana i oštro deluje da su dramski umetnici počeli da se bave politikom. Sramotno. Mi smo kao društvo i dalje u opasnoj zoni mitomanije i kulta ličnosti. Ne kapiramo da bi trebalo da zbijemo redove i komuniciramo mnogo.

Društvo navijača. Svi nešto navijamo na lokalnom nivou, a pogled nam uopšte ne seže do objektivnog. Partizan i Crvena Zvezda su naša najveća dva sportska društva. Ali ako je u pitanju reprezentovanje jedne celine, društva ili naroda koje je brojnije i iznad je ove dve organizacije onda više nije važno šta nas deli, da l’ smo crveno ili crno – beli.

Mi smo uspeli da učestvujemo, ali kroz druge kanale. Dakle, mi ne nastupamo u državnim, javnim institucijama. Mi nastupamo u privatnim klubovima.

Kroz zabavu smo uspeli da prodamo svetu ali to je mala i odabrana ekipa.

To su neki dobri ljudi koji ne žele da se valjaju u blatu i izlaze na neke velike frontove. Mirnodopski raspoloženi.

To što mi radimo, to je za nas super.

Mi živimo od toga i živimo za to, ali na globalnom nivou to je smešno. Elem, ne želim da budem lažno skroman pa da kažem kako ne bih voleo da budem deo javne kulturne scene. Voleo bih.

Ali ne da bih bio prepoznatljivo lice, ne interesuju me šuškave monete, to je za siromašne, mene interesuje kultura, umetnost, saznanje, čovek, duša, narod, zajedništvo i solidarnost.

Umetnička kritika je nekada bila viđena kao nasušna potreba da bi se napredovalo, da li je u bendu ima i kako je „podnosite”?

Momci u bendu se bave svojim instrumentom ponajviše. Imaju potpunu slobodu u kreaciji kad je u pitanju kompozicija, harmonija, aranžman, obrada pesme, tehnički detalji, ton, zvučna slika. To je takođe umetnost. Ja se bavim izrazom. Podeljeni smo na inspiratore i realizatore. Svako ima svoj zadatak, a tamo gde se kosimo ili ne podudaramo naravno da o tome razgovaramo.

Mislim da je komunikacija u bendu na jednom sasvim pristojnom nivou i da ima tendenciju da bude još bolja. Što se tiče kritike spolja ona ne postoji. I oni koji se razumeju i oni koji ne gledaju na stvar kao proizvod koji bi trebalo da se proda, tj. da li će proći ili ne. Potrošačko društvo. Mi uopšte ne delimo

189

taj stav. Ne pravimo kompromise. Prirodno smo podešeni da sve što budemo izneli vrlo ćete dobro razumeti, a mislim i da ćete se zamisliti. Dakle, nije vreme za neku apstraktnu umetnost.

Psihologija kaže da se razgovor vodi na nivou onog koji manje razume zadatu temu. Ako želite da nešto uradite za rokenrol počnite od početka.

Kako je izgledao prvi nastup „Džepova” i koliko ste evoluirali u tom smislu ?

Cane iz Brejkera je u nekom intervjuu, gde se osvrtao na njihove početke, izjavio da su oni, u tom trenutku hteli da budu stari i pametni a da su, u stvari ispali smešni. Verovatno, sami sebi, na to se odnosila izjava, jer nama sigurno nisu bili smešni. E tako i mi. Sa ove distance kao da nismo znali šta radimo. Život je čudo. Ne trudim se da ga

190 | april

predviđam mnogo. Samo dajem svoj maksimum i pokušavam svaki dan da izađem iz zone konfora. Promena. „Kako da ostanem isti? Kako da sačuvam sebe od promene? Samo putem promene!” Koja je ovo pesma? Čiji su ovo stihovi? Znamo li? Šta ste kao bend ostvarili, a čemu još uvek težite? Što se tiče onoga što smo ostvarili rekao bih samo jedno. Uspeli smo da se okupimo, održimo i homogenizujemo oko jedne ideje stvaranja. Naš cilj je plemenit, a način čvrst i odlučan.

O ostalim ostvarenjima neka drugi govore. Više bih govorio o onome što nismo ostvarili. Trebalo bi razgovarati o problemima. Fokus je na kontinuitetu stvaranja, nalaženju inspiracije, goriva za tako nešto. Ulaziti u sitna crevca. Polemisati, žrtvovati se, predati se.

Ostaviti poruku nadolazećim generacijama. Podizati svest o sebi i okruženju. Isprovocirati javnost na ispravne poteze za dobrobit svih. Vratiti duh kolektiva u odnosu na pojedinca. Stvoriti jednu koaliciju i motivisati druge da sviraju rokenrol i nađu mu formu koja odgovara vremenu. Naši kuršumi su reči, naša bića su kompleksna i u takvom sistemu bi trebalo da bitišemo.

Decidno određenom i poštovanom.

Baš kao muzika. Ritam, harmonija i melodija života. Ovo je naš izbor i biće nam čast da gradimo mostove između razlika. A ako ne uspemo? Znate, kada krenete na put mislite kako vam je važan cilj, a kada stignete na cilj znaćete da vam je važan samo put.

filmskoj ekipi koja je učinila snimajući dan boljim i jednostavnijim, mojim prijateljima, pre svega prijateljicama koje su meni kao pokretaču bile oslonac i na idejnom i realizatorskom planu. Zaista, ovaj bend ima neke divne ljude oko sebe. Što se tiče novih numera četiri ili pet pesama su već gotove i spremne za snimanje. Čim izbacimo spot krećemo u sledeći projekat i iskoristio bih priliku da najavim našu sledeću numeru koja se zove Novac. Imamo veliku čast i zadovoljstvo da će nam u pesmi učestvovati beogradski reper, lirski virtuoz, Boško Ćirković – Škabo.

Za kraj, ispričaj nam jednu anegdotu koje se rado setiš.

Na društvenim mrežama se već neko vreme najavljuje spot za jednu od vaših pesama. Kada Na jednom našem nastupu govorio možemo očekivati premijeru i šta sam najavu za pesmu „Guzonjin sin” nam još spremate u skorije vreme? od Zabranjenog pušenja. U glumačkom pristupu najavi hvalio sam svoje Mi smo i ranije snimali neke pesmice i fizičke sposobnosti i nadmoćnost zagrevali se, takoreći, ali ovo je pesma u tom smislu u odnosu na članove oko koje smo se malo više potrudili. benda. Jerbo tog dana bio sam visok Videćemo da li je to bilo dovoljno. sto sedamdeset četiri centimetra, Smatramo da je ovo naša premijera. a obično sam dosta visočiji, ne znam Čak smo i spot snimili. Sve smo radili šta mi je bilo tog dana. Vanja, gitarista, u svojoj organizaciji. Očekujemo da visok dve stotine centimetara je proza par dana osvane na internetu. vokaciju shvatio pomalo seriozno, Pesma se zove Dizel. Mnogi misle da neprimetno mi je prišao otpozadi, afirmativno govorimo o dizelašima Bugi, basista mu je malo asistirao, fino pa s tim u vezi neka poslušaju još su mi udelili par vaspitno – popravnih jednom pesmu. Zahvalio bih se svim ćuški i izgurali me sa bine. Publika, ljudima koji su odgovorili na naš poziv naravno nije bila zbunjena. Svi smo se preko Instagrama i došli na snimanje. zajedno smejali meni. Naravoučenije: Naravno, Wurst Platz – u kao našoj instant karma, čim pomislite da ste matičnoj kući gde se snimanje i odigralo, najjači, dobićete batine. mom prijatelju Nikoli Ognjanović i (HH produkciji) koji je organizovao snimanje i sve potrebno za isto,

191

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net