Novine novosadske broj 17 by Novine novosadske

BESPLATNI NEDELJNIK

Reportaža

Kulturno

Vladimir Kopicl,

Čekajući naredni Exit

novi član Gradskog veća zadužen za kulturu

Festival se ne meri brojem prodatih ulaznica, nego pričama koje gosti nose Iz Novog Sada. Priče iz kampa i sa Tvrđave iz pera Novina novosadskih

“Bićemo otvoreni za sve one koji žele da poprave kulturnu sliku Novog Sada”

Novine novosadske Četvrtak, 19. jul 2012.

politika

Broj 17

Iz SVA lazi četvrKOG tka

Dobrodošli

Vojvodina dobila novu vladu Bojan Pajtić predstavio manji tim za velike poslove koji predstoje pokrajini

ns info

I spomenici stižu iz Kine

Novosadski kamenoresci u problemu zbog jeftinih spomenika sa Dalekog istoka

novosadskim šorom

Zid umetnika raste na Telepu

Inicijativa Marte Kiš Buterer prerasta u novi novosadski alternativni centar kulture

Jedan od nas

Aleksandar Savanović Počeo u Zmaj Jovinoj ulici, pa sprejevima prefarbao Evropu. Umetnik koji slika život i živi slobodu.

u Novi Sad ns info

Pazite šta kupujete! Država iz novosadskih prodavnica i sa pijaca od početka godine povukla više od 60 kilograma slatkiša. Trgovci uvoze robu sa isteklim rokom trajanja!

Novine novosadske

Sadržaj

Četvrtak, 19. jul 2012. Reč urednika

Aleksandar Vukovac

Plaža na Dunavu

O Tema broja 6 odluka ustavnog suda otvorila uvek aktuelna pitanja politika 8 vojvodina prošle nedelje dobila novu vladu NS info 10 Kineski nadgrobni spomenici - biznis koji cveta 12 Exit - stranci zbog droge platili 1.7 miliona dinara kazni 14 Rok upotrebe - pazite šta kupujete 16 Tinejdžeri u kockarnicama - problem koji raste jedan od nas 18 Aleksandar - sale Savanović, umetnik, ulični slikar, slobodan čovek

Novosadskim šorom 22 Zid koji spaja u dvorištu Novosašanke Marte Kiš Buterer

reportaža 24 Ludnica na Petrovaradinskoj tvršavi - 13. put kulturno 26 intervju Vladimir kopicl, novi član gradskog veća zadužen za kulturu Zabavno 29 Četiri festivalska dana iz našeg objektiva

direktor novina

Fotografije

Štampa

Petra Zdjelarić

Aleksandar Kamasi

Color Print d.o.o., Novi Sad, Mileve Simić 27 tel: +381 21 6417 333

Glavni i odgovorni

Telefon redakcije

urednik

+381 21 310 15 21

IZLAZI SVAKOG ČETVRTKA

Aleksandar Vukovac

Mejl redakcije

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Redakcija

redakcija@novinenovosadske.rs

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

Tomislav Lovreković, Duško

Osnivač i izdavač

ISSN 2217 – 7388

Domanović, Ivana Kupek i saradnici

Maxim&Co, Novi Sad, Bul. M. Pupina 9

COBISS.SR – ID 267768071

bjavili smo protekle nedelje na portalu Novina novosadskih reportažu o dunavskim plažama u Novom Sadu, a koje nisu Štrand. Pričali smo sa ljudima koji već pola veka idu na Bećarac, ali i sa “zadrtim” Sremcima koji svoj Oficirac ne bi menjali ni za brazilsku Kopakabanu. Prošetali smo obalom koju pohode lokalci, ljudi koji ne traže kabine, kuvane kukuruze i terene za basket, kojima je dovoljan Dunav i njihov mir. A onda je neko na reportažu postavio komentar u kom se zgrozio nad navikama ovih ljudi, ističući, pritom, nepobitnu činjenicu da je Dunav zagađen, da voda nije za kupanje i da ne može da veruje da to ljudi uopšte rade. A onda se javila jedna čitateljka, kojoj posvećujem ovo kratko obraćanje, i postavila pitanje i komentar: “Uz dužno poštovanje, Vazduh koji nam deca dišu je za disanje? Hrana koju kupujemo u prodavnici je sigurna? Ništa nam decu ne može više zaštiti, sem malo radosti i puno ljubavi...”. I upravo ova Novosađanka postavila je teška pitanja i dala težak odgovor. Jer, onaj ko ume da pruži malo radosti i puno ljubavi bogat je čovek. U danima kada se na svaku vest prvo osipa paljba, a onda razmisli o tome šta se piše, kada je Internet postao blender za neiživljene “komentatore”, “hejtere”, “intelektualce”, na mreži na kojoj se teško šta može sakriti isplivava daleko više mulja nego iz Dunava. Zaštite, kako reče naša čitateljka, nema. Pametni kažu: “Niko ti neće pomoći, ako sam sebi ne pomogneš” i zato i jesu pametni. A sebi možeš pomoći samo ako razumeš i sebe i druge. Uz rizik da ova priča postane tupljenje i nepotrebna filozofija, moram dodati samo da je teško sesti i napisati komentar na bilo šta, a da ne pljuješ, osuđuješ, grdiš. Zato je ovo pohvala nekom ko me je podsetio na važne stvari u životu. Bez ljubavi, podrške, radosti, prijateljstva, nema ni nas. Sve osim toga su obrisi ljudi koji vegetiraju u zatrovanom društvu, sede nepomično i čekaju da se nešto desi. A neće, dok se sami ne potrudimo. Dok ne prestanemo da osuđujemo ono što ne razumemo, ne prestanemo da zavidimo, kritikujemo kad to nije potrebno i tražimo izgovor za sve ono što smo mogli, a nismo. Hvala Gabrijela, gde god da si.

+381 21 4750 800

Novine novosadske

Pregled nedelje Aktuelno Život u Novom Sadu košta sve više

Poskupljuju prevoz i komunalije

ovosadsko Gradsko veće još uvek nije odobrilo nijedno poskupljenje, ali, prema najavama, očekuje nas novi talas viših cena. Pre svega, najave stižu iz Gradskog saobraćajnog preduzeća, a skuplje karte u tom preduzeću pravdaju skokom vrednosti evra i raznim poskupljenjima sa kojima se suočavaju, pre svega višom cenom goriva. Međutim, tu nije kraj mukama koje očekuju Novosađane. Naime, najavljuje se i poskupljenje gomilee drugih komunalnih usluga, jer su upravo javna preduzeća najavila da je potrebno korigovati cene vode, čistoće i prevoza, dok se za grejanje čeka odluka Grada. Kako oko godinu dana nije bilo povećanja cena, što se objašnjava i predizbornom kampanjom, a troškovi su bili sve veći, preduzeća su se našla u finansijskim problemima i dugovanjima prema dobavljačima. Korekciju cena traže zbog rasta troškova poslovanja, prvenstveno energenata i

vrednosti evra u odnosu na dinar. U Gradskom saobraćajnom navode da je cena goriva od maja prošle godine uvećana za čak 30 odsto. S druge strane, u Toplani ističu da zvaničan zahtev za poskupljenje grejanja nije upućen Gradskom veću i da će se nakon analize i dogovora sa gradskim vlastima znati šta nas dalje očekuje. U Gradskoj kući komentara o zahtevima javnih preduzeća

zasad nema, osim informacije da Gradsko veće nije razmatralo još nijedan zahtev za poskupljenje usluga. Konačna odluka o tome trebalo bi da bude donešena krajem meseca, na sednici Skupštine grada, kada se očekuje rebalans gradskog budžeta za ovu godinu.. I. Kupek

Pomoć grada najugroženijima

Besplatan boravak dece u vrtićima

rad Novi Sad je i ove godine raspisao konkurs za ostvarivanje prava na besplatan boravak dece u Predškolskoj ustanovi “Radosno detinjstvo”. U skladu sa

Novine novosadske

Odlukom o pravima na finansijsku podršku porodici sa decom, pravo na besplatan boravak može da ostvari roditelj, staratelj, odnosno hranitelj deteta iz porodice koja ostvaruje pravo

na dečiji dodatak ili pravo na novčanu socijalnu pomoć, trećeg deteta i svakog narednog od istog roditelja, deteta bez roditeljskog staranja i deteta sa smetnjama u razvoju. Pravo na besplatan boravak može da ostvari i dete predškolskog uzrasta sa smetnjama u razvoju u Školi za osnovno i srednje obrazovanje “Milan Petrović” i u Osnovnoj školi “Jovan Popović”. Zahtevi za ostvarivanje prava na besplatan boravak podnose se od 1. do 31. avgusta, radnim danom od 8 do 17 časova, u Službi socijalne zaštite Predškolske ustanove “Radosno detinjstvo”, u Ulici Pavla Simića broj 9. Potrebni obrasci, kao i sva obaveštenja, mogu se dobiti u Službi socijalne zaštite, a više informacija telefonom, na broj 420438. Da podsetimo, lista čekanja dece za mesto u novosadskim vrtićima i dalje postoji, a prema nekim procenama, za više od 500 dece trenutno nema mesta. Prethodni direktor “Radosnog detinjstva” Borislav Samardžić najavljivao je u više navrata da će do početka jeseni biti završen veliki vrtić u Radničkoj ulici, što bi trebalo da smanji, eventualno i da potpuno ukine listu čekanja, koja je decenijski problem u Novom Sadu. I. Kupek

Četvrtak, 19. jul 2012.

Novinarstvo na udaru

Osuđeni urednici Dnevnika i Radija 021

adio 021 i glavni urednik te stanice Slobodan Krajnović pravosnažno su osuđeni pred Višim sudom u Novom Sadu na novčanu kaznu od 137.300 dinara sa zakonskom zateznom kamatom koju moraju da plate Novosađaninu Goranu Uroševiću (44) koji je trenutno u zatvoru u Požarevcu. Na povredu časti i ugleda ide 100.000 dinara, dok je ostatak za troškove postupka. Sudija Tatjana Bjelogrlić nije prihvatila ostale navode iz tužbe ovog požarevačkog zatvorenika koji je preko svog advokata Bogdana Vla tražio ukupno 300.000 dinara. U istom procesu identične kazne dobili su list Dnevnik i njihov glavni urednik Aleksandar Đivuljski. Tužba je usledila nakon teksta sajtu 021 i u listu Dnevnik od 24. novembra prošle godine o donetoj pravosnažnoj presudi po kojoj su Urošević i Blažo Bošković iz Starih Ledinaca osuđeni na zatvorske kazne u trajanju od pet, odnosno četiri godine zatvora zbog krivičnog dela iznude. U tekstu je pogrešno navedeno da se ta iznuda odnosila na

Plemenita izložba slike posvećene paraolimpijcima

slučaj iznude iz 2007. godine (u tom procesu je Okružni sud obustavio istragu protiv Uroševića), a odnosila se na slučaj iz 2009. godine, kada su pomenuta dvojica “pretnjama i batinama vršili iznudu nad većim brojem žena na Kaćkoj petlji”, kako to piše u presudi. Inače, i Blažo Bošković koji zatvorsku kaznu služi u Sremskoj Mitrovici je preko svog advokata tužio 021 i Dnevnik za istu stvar i takođe smatra da mu je poljuljan ugled i povređena čast, te da to vredi 300.000 dinara po mediju . I. Kupek

Posle više od pola veka

Novosadska mlekara više ne radi

ovosadska mlekara zatvorena je prošle nedelje, po odluci vlasnika, kompanije “Imlek”, čiji je bila ogranak od 2008. godine. Prema rečima radnika, poslodavac je doneo odluku o kojoj nikoga nije obavestio. – Imlek je doneo odluku o kojoj nije obavestio zaposlene, a kada su se njihovi nadležni pojavili iz Beograda zvali su zaposlene i grupama im davali rešenja o plaćenom odsustvu i

kolektivnom godišnjem odmoru. Mi koji smo ovde proveli radni vek iskreno smo razočarani, rekao nam je jedan od zabrinutih radnika. U Novosadskoj mlekari su nam potvrdili da je u četvrtak bio poslednji proizvodni dan, ali nisu dali nikakav drugi komentar, niti zvanično saopštenje. Novosadska mlekara postojala je 60 godina i važila je za jedno od uspešnijih preduzeća u gradu. Vest da je mlekara zatvorena potvrdila je za medije i predsednica Gradskog odbora sindikata prehrambene industrije Branka Popović, rekavši i da su radnici dobili obaveštenje da u ponedeljak treba da se izjasne da li žele da budu tehnološki višak ili da nastave da rade u Subotičkoj mlekari ili Imlekovoj mlekari u Padinskoj Skeli. Polovina od 139 radnika koliko ih je bilo zaposleno u Novosadskoj mlekari već neko vreme svakodnevno putuje na posao u Padinsku Skelu, a od preostalih 70 zaposlenih tek petina ima šanse da ostane u radnom odnosu, dok će ostali postati tehnološki višak. Radnici ove fabrike organizovali su i protestnu šetnju do centra Novog Sada, gde su gradskim i pokrajinskim vlastima predali pismo u kojem traže od njih da ne dozvole zatvaranje postrojenja koje je uspešno radilo prethodnih šest decenija.. I. Kupek

Izložba fotografija koja je posvećena promociji paraolimpijskih i olimpijskih vrednosti, a povodom predstojeće Olimpijade u Londonu, otvorena je protekle nedelje u centru Novog Sada. Izložbu je organizovao Paraolimpijski komitet Srbije, u saradnji sa Ambasadom Velike Britanije u Srbiji, a otvaranju je prisustvovao i britanski ambasador Majkl Devenport. Zamenik gradonačelnika Siniša Sević je istakao da naši paraolimpijci i olimpijci uvek mogu da računaju na podršku grada. – Grad Novi Sad je prvi i jedini u Srbiji koji ima usvojenu Strategiju pristupačnosti. Pristupačnost mora biti garantovana u svim vitalnim oblastima života i samo na taj način osobama sa invaliditetom stvaramo elementarne uslove za nesmetan život i pružamo šansu da se posvete svojim poslovima i interesovanjima, istakao je Sević.

Još nije alarmantno klime troše struju Potrošnja struje u Novom Sadu je proteklih dana bila za oko petnaest odsto veća nego tokom juna, pre svega zbog učestalog korišćenja rashladnih uređaja, kažu u Elektrovojvodini. Ipak, kako dodaje Pavel Zima, direktor direkcije za upravljanje u tom preduzeću, pomenuto povećanje potrošnje ne treba da brine, a mogućnost restrikcija električne energije praktično ne postoji. – Potrošnja jeste povećana, ali to je daleko od situacije koja bi bila uznemirujuća i alarmantna. Sistem ne trpi nikakva velika opterećenja, tako da nema potrebe za strahom od restrikcija, kaže Zima, te dodaje da, što se Elektrovojvodine tiče, ne postoji potreba za štednjom električne energije.

Novine novosadske

Tema broja

Odluka Ustavnog suda otvorila

Ko će se menjati – Vojvodina ili Ustav? Prvo ti ne daju ništa, pa ti onda od toga uzmu još malo – ovako su pojedinci doživeli odluku Ustavnog suda kojom se ograničavaju ingerencije vojvođanskih vlasti, Banat, Srem i Bačka nisu delovi Vojvodine, ona nema evropski karakter, a Novi Sad nije njen glavni grad. Istomišljenici tvrde da nije u pitanju odluka Ustavnog suda već presuda autonomiji u ime centralizovanog aparata, kao i da su godinama čekali šesti oktobar, a umesto njega dobili „Jogurt revoluciju, volume 2“. Drugi, pak, tvrde da “Vojvodina nije republika”, te da su osporene nadležnosti pokrajine ništa drugo do – korak ka otcepljenju.

Posle izbora, premijer pred izborom Posle ovakve odluke, jedno je međutim jasno: ili će se menjati Vojvodina, kao takva ili Ustav, kao takav. Zbog packe onima koji smatraju da je posebnost Vojvodine neupitna, deo političke scene je likovao, deo kipteo od besa, ali je većina pogleda bila usmerena prema Banovini – ovakav ishod doveo je do zida pokrajinskog premijera Bojana Pajtića, koji je u prethodnom mandatu hodao po žici brižljivo birajući reči i merkajući interese Vojvođana i stavove svoje partijske centrale. U trenutku kada je postalo nemoguće biti „dobar momak“ i u Novom Sadu i u Beogradu, Pajtić je prelomio i presudu nazvao „brukom za Ustavni sud“, karakterišući je kao političku. Autonomaši su tu poruku sublimirali konstatacijom da je „Vojvodina dosta izgubila, ali je Pajtićevim jasnijim određivanjem nešto i dobila“ – međutim, očigledno je da su pred nama, ćosićevski rečeno „godine raspleta“ i da će se mnogi po ovom pitanju, bećkovićevski tumačeno, „ćerati još“.

Tražili odgovore, dobili pitanja Paradoks u čitavoj priči predstavlja činjenica da je odluka Ustavnog suda, po prirodi stvari, trebala da pruži odgovor, a umesto toga je ponudila neka nova i otvorila brojna stara pitanja, na primer: zato se „prekrajanje“ Zakona o nadležnostima Vojvodine u određenim analitičkim krugovima tumači kao otvaranje Pandorine kutije i topljenje vrha ledenog brega? Istina, isti ti analitički krugovi, uz nešto sumnje u nezavisnost srpskog pravosuđa i izostanak političke konotacije u njegovom radu, veruju i da je nova Vlada, sužavanjem vojvođanske autonomije pre nego što je čestito i formirana, najavila šta se i kako

Novine novosadske

uvek aktuelna pitanja

Četvrtak, 19. jul 2012. sticanju uslova za državnost pokrajine, što je direktni atak na ustavni poredak.

Problem koji nije „od juče“

može očekivati od nje. Očekivano, posle odluke da Vojvodina ne samo da nema glavni grad i ne sme da ima kancelariju u Briselu, već u suštini nema prava da brine o vodoprivredi, šumarstvu, lovu i zaštiti životne sredine na teritoriji pokrajine, najoštrijim tonom se oglasio lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak. On je prokomentarisao da je veoma indikativno kako je prva žrtva „povratka u devedesetih“ baš autonomija Vojvodine „koja je bila i prva žrtva borbe za razbijanje Jugoslavije i uvlačenje celog regiona u krvavi košmar“, ali da je podjednako indikativno „što ta odluka dolazi nakon dogovora koalicije SNS, URS i SPS-a“. – Nema u našim rečima separatizma, to su budalaštine, ali ja kao Srbin iz Vojvodine osećam svoju posebnost. Srbi iz Krajine su tražili svoju državu zato što su se osećali posebno, a mi tražimo samo jednu, elementarnu civilizacijsku tekovinu: pravo da odlučujemo o svojim resursima, a ne da Beograd proda vojvođanski Naftagas za „tepsiju ribe“ Rusima kako bi obezbedio podršku za Kosovo – rekao je Čanak, koji je istakao i neminovnost internacionalizacije pitanja Vojvodine, „jer bez rešenja tog pitanja, nema smirivanja tenzija“. Logično, pored Pajtića i Čanka, svoj stav izneo je i predsednik vojvođanske skupštine i Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, koji je izjavio da je ova odluka „veliki šamar procesu decentralizacije, snižavanja nivoa donošenja odluka, povraćaju novca tamo gde se on stvara i principu pravičnosti“. Dok je Pastor negodovao, Dveri i DSS su likovali, imajući u vidu da je njihova višegodišnja inicijativa sada dobila i zakonsku potvrdu. Obe ove stranke, svaka za svoj račun, veruju da je autonomaštvo zapravo separatizam u „jagnjećoj koži“, kao i da je stvaranje vojvođanskih „parainstitucija“ cementiranje puta ka

Pobornici autonomije, međutim, tvrde da nije problem samo u „rezanju“ nadležnosti, niti je pitanje položaja Vojvodine u državnom aparatu nastalo ovom odlukom – pored već spomenute privatizacije NIS-a, često se postavljaju i druga pitanja: ako pokrajina ne dobija 7 odsto budžeta, koliko joj pripada po Ustavu, kakav kredibilitet ova odluka ima? Zašto od 7 vojvođanskih dinara, 6 završi u centralnoj kasi? Zašto se ne donosi Zakon o finansijskim nadležnostima Vojvodine? Kako je Vojvodina od lokomotive bivše Jugoslavije postala nerazvijeni region u Srbiji? Ko je kriv što se u „žitnici Evrope“ uvozi kukuruz, ili jabuke? Zato je ova struja javnog mnjenja ubeđena da beogradski centri moći moraju da promisle zašto se na Karađorđu, ali i stadionima unutar Srbije od svih parola najglasnije skandira „Mrzim Beograd“ i zato ovu odluku shvataju kao šansu da se stvari konačno postave na mesto – jedno od dva moguća. Naspram njih, dakako, stoji potpuno drugi blok, sa drugom argumentacijom i drugim pitanjima: šta će Vojvodini akademija nauka i umetnosti? Čemu služi autonomija, osim prekomernom zapošljavanju partijski podobnih kadrova u pokrajinske institucije? Šta će Vojvodini policija i sudstvo – nisu li to elementi države? Da li se pod zastavom regionalizma pokušava stvoriti država u državi, ili još gore, država van države?

Platno koje je zavadilo „autonomaše“ i „konzervativce“ Dok su se dve struje „gađale“ nezgodnim pitanjima, pravu lavinu reakcija, možda i veću od same odluke, izazvao je gest organizatora Exita, koji su transparentom na Tvrđavi poželeli gostima

Prosečan Vojvođanin – zarobljen između tri vatre

Dakle suma sumarum: prosečan građanin Vojvodine, zarobljen je između tri vatre: onih koji Vojvodinu vide kao „severnu srpsku pokrajinu“, onih koji je tumače kao „Južnu regiju“ i onih koji bi se rađe vratili u 1918. nego u 1974. godinu, od kojih svaka tvrdoglavo i „bez pardona“ vuče na svoju stranu, ne pitajući za cenu. U svakom slučaju, oštra retorika „provojvođanskih“ snaga i potpuna ofanziva „antivojvođanskih“ ideja, najavljuje da se u Srbiji otvara potpuno novi politički front, u kome se udarci i sredstva neće birati naročito pažljivo i oprezno. Neki, doduše, tvrde, da ako se ovako nastavi, u dalekoj perspektivi, politički front neće biti jedini koji ćemo videti u Vojvodini...

dobrodošlicu u Novi Sad, glavni grad Vojvodine. Prvi su se „ozlojeđenima“ pronašli Dverjani, koji su zaključili da je to parče platna direktan atak na Ustav Srbije, zbog čega “organizatorima treba hitno suditi i još hitnije presuditi”, ali i da Exit treba skinuti sa državnih jasli, jer je nedopustivo da “neko ko deluje protiv Ustava dobija desetine miliona dinara svake godine”. Prema nezvaničnim informacijama, grupa nezadovoljnih građana koja je zaključila da je potrebno delovati brže nego što bi Exitovu poruku stigao „pravni lek“, pokušala je da ukloni transparent na silu, ali je u tome osujećena. Sa druge strane, dobar deo građana je ovu poruku protumačio kao znak da se Exit vraća kući, odnosno da su Novi Sad, Vojvodina i na kraju krajeva, političko-društveni aktivizam, ponovo deo festivala. Tomislav Lovreković Foto: A. Kamasi, zastavavojvodine.com

Novine novosadske

Politika

Vojvodina prošle nedelje dobila novu

Manje sekretara za sve više posla u pokrajini Nakon manjih peripetija, formiranje pokrajinske vlade prošlo je „po planu“ i shodno očekivanjima - novi-stari premijer biće Bojan Pajtić, demokrate će shodno snazi u skupštini voditi glavnu reč, a društvo u novom sazivu praviće im Savez vojvođanskih Mađara i Liga socijaldemokrata Vojvodine. U odnosu na „prošlo izdanje“, nedostaju Ujedinjeni regioni Srbije koji su ostali ispod cenzusa, ali i predstavnici Socijalističke partije Srbije, koji su Pajtićevom odlukom i izopštavanjem iz Banovine kažnjeni za koaliciju sa Srpskom naprednom strankom na republičkom nivou. Inače, u sklopu racionalizacije uprave, broj sekretarijata u novoj vladi smanjen je na jedanaest, a ovaj saziv će imati i četiri potpredsednika vlade, koji imaju i funkcije sekretara. 8

Novine novosadske

Manji, ali efikasniji Navodno je bilo sporno hoće li „biti mesta“ i za predstavnike LSV, o čemu je nekoliko puta otvoreno govorio i sam Pajtić, ali je imajući u vidu da je reč o „de ža vi“ scenariju, onda se može i diskutovati o tome da li se o učešću te partije u vojvođanskoj vlasti zaista razmišljalo, ili smo bili svedoci još jednog „tvrđenja pazara“ sa obe strane. Analizirajući svoj tim, Pajtić je u ekspozeu istakao da će nova Vlada biti manja, ali efikasnija, kao i da su „resori povereni dokazanim stručnjacima“. – Više posla, razvoj privrede i poljoprivrede, investicije u svakoj opštini i ulaganje u zdravstvo, odnosno završetak radova na projektu „Kamenica 2“ i Kliničkom centru Vojvodine, naši su prvi zadaci – rekao je Pajtić i naglasio da će u interesu građana pokrajinska vlada sarađivati sa republičkom, iako je reč o različitim koalicijama kao nosiocima vlasti. – Mi ćemo uvek pružiti podršku republičkim organima po svim pitanjima, ali nećemo se libiti da sprečimo svaki pokušaj umanjivanja ili

vladu

Četvrtak, 19. jul 2012. novinarima nastavio da insistira na promeni odnosa pokrajinska – republička Vlada, navodeći da će zahtevati decentralizaciju poljoprivredne proizvodnje i budžeta, poredeći vojvođanski agrar sa Mercedesom, a onaj u unutrašnjosti Srbije sa Fićom.

Demokrate preuzele privredu i energetiku

uskraćivanja onoga što pripada Vojvodini i njenim građanima – izjavio je Pajtić, iznoseći tako i poruku o odluci Ustavnog suda da ukine deo ingerencija vojvođanskih vlasti.

Ješić odmah „kreće u akciju“ Pored premijera, novi-stari su uglavnom i ostali članovi Vlade, a svojevrsno osveženje predstavlja angažovanje gradonačelnika Inđije Gorana Ješića za pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Ješić je u prvom obraćanju novinarima izjavio da će, kada su u pitanju konkretni koraci na prvoj funkciji, prvo “doći u 8 ujutru da proveri ko radi i ko dolazi na radno mesto”. – Što se tiče prioriteta, želim da se u roku od 60 dana sastanem sa predstavnicima poljopriverdnih proizvođača, kao i da napravim akcioni plan za poljoprivredu koji će njima odgovarati – rekao je Ješić, ali i dodao da će mnogo toga zavisi od onoga ko na republičkom nivou bude zadužen za agrar. Ješić je ubrzo u obraćanju

Kada se pogledaju personalna rešenja i podela resora po partijskoj liniji, demokrate će za razliku od prošlog saziva upravljati pokrajinskom privredom, o kojoj je u prethodne četiri godine brinuo Ištvan Pastor, lider Saveza vojvođanskih Mađara i novi predsednik Skupštine Vojvodine, ali i energetikom, koja je bila u rukama Radosava Strikovića iz Socijalističke partije Srbije. Odlukom skupštine, sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova biće Miroslav Vasin, kome su tako samo proširene ingerencije koje je već imao, dok je za energetiku i mineralne sirovine zadužena Nataša Bajić Pavićević, inače bivša direktorka Veterinarskog zavoda u Subotici i nosilac priznanja “Najbolja žena menadžer u Vojvodini”. Pored ova dva resora, kadrovi Demokratske stranke upravljaće sa još šest sekretarijata: nauka, tehnološki razvoj i visoko obrazovanje ponovo su pitanja kojim će baviti Dragoslav Petrović, dok će o finansijama računa voditi Zoran Radoman, diplomirani ekonomista koji je dobio niz priznanja zbog reformi poreskog sistema. Sekretarijat zdravstva, demografije i socijalne politike pripao je Vesni Kopitović, za vojvođanski urbanizam i ekologiju zadužen je Slobodan Puzović, a za regionalnu politiku i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski, bivši direktor Vojvođanskog VIP fonda za podršku investicija. Demokratski tabor kompletiran je Goranom Ješićem, o čijem angažmanu smo već pisali u prethodnom delu teksta.

Ligi kultura i sport, SVM-u jedan sekretarijat manje Liga socijaldemokrata Vojvodine biće zastupljena sa dva sekretara: Slaviša Grujić, bivši urednik RTV Novi Sad i Novosadske televizije brinuće o kulturi i informisanju, dok će sekretarijatom za sport i omladinu upravljati Marinika Čobanu, diplomirani filolog engleskog i rumunskog jezika i književnosti. Za razliku od LSV, Savez vojvođanskih Mađara je u novoj preraspodeli vlasti (ili, kako bi rekli akteri političke scene, “odgovornosti”) prošao nešto lošije

SPS „iznenađen, ne i uvređen“

Šef poslaničke grupe SPS-PUPS-JS-SDPS Pavle Budakov rekao je na sednici pokrajinske skupštine da ta koalicija nije oduševljena što nije deo Vlade Vojvodine, ali da “neće kukati, već biti konstruktivna opozicija”. Obrazlažući taj stav, Budakov je rekao da se od njih može očekivati „da kritički razmatraju sve predloge, a podržavaju one u interesu građana, koji pospešuju razvoj Vojvodine“.

nego što je to bio slučaj pre četiri godine: istina, SVM-u je ostala funkcija predsednika Skupštine Vojvodine, ali će ovoga puta u vladi učestvovati sa sekretarom manje nego prošli put. Jedini predstavnik te partije među sekretarima biće Andor Deli, koji će brinuti o nacionalnim zajednicama, propisima i obrazovanju, ali bez ingerencija u oblasti visokog obrazovanja.

Opozicija složna u protestima Kao što, zasad, u novoj pokrajinskoj vlasti nema disonantnih tonova, tako je na sednici na kojoj je izabrana nova Vlada Vojvodine bio primetan i svojevrsni konsenzus u stavovima i nastupu opozicije. “Kako mislite da funkcionišete, kada su vam nadležnosti neustavne?” – čulo se u više navrata iz klupa gde sede oni koji će i naredne četiri godine provesti bez poluga vlasti u rukama, a seriju takvih izjava je otvorio Branislav Ristivojević iz Demokratske stranke Srbije koji je, između ostalog, istakao da nema smisla formirati sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, kada mu se ingerencije kose sa odlukom Ustavnog suda. Istu zamerku imala je i Marijana Četojević iz Srpske radikalne stranke koja je predložila da se formira vlada sa pet resora, jer je sve preko toga „izmišljanje resora bez ingerencija kako bi se zadovoljili apetiti pojedinih članova koalicije“. Najdalje je, ipak, otišao Igor Mirović iz Srpske napredne stranke koji je, imajući u vidu odluku Ustavnog suda, zaključio da je nova Vlada Vojvodine „nelegalna, a sve više i nelegitimna“ sugerišući predsedavajućem Ištvanu Pastoru da prekine sednicu pokrajinskog parlamenta i pozove predstavnike svih poslaničkih klubova na konsultacije. Na kraju, Mirović je „rešenje“ ponudio u vidu raspisivanja novih izbora, što smatra logičnim potezom, a izneo je i nekoliko zamerki na račun Bojana Pajtića koji će treći put predsedavati Vladom Vojvodine. – Dobra ekonomska situacija mogla bi nekoga kandidovati treći put na čelo pokrajinske Vlade, ali je ona veoma loša, a sa zvaničnim pokazateljima je teško polemisati – rekao je na kraju Mirović, koristeći priliku da iskoristi „pet minuta“ koje je imao na raspolaganju.

Tomislav Lovreković

Novine novosadske

NS i nfo

najbolji izvor gradskih informacija

Kineski nadgrobni spomenici – biznis koji cveta

Za plitke džepove, kamen je kamen

Iako su u odnosu na prvi nalet, kada je zavladala prava pomama za gotovim spomenicima koji se uvoze iz Kine, novosadski kamenoresci uspeli da se izbore sa konkurentskom robom sa Dalekog istoka, Novosađani i dalje masovno naručuju spomenike iz ove zemlje koji stižu kompletno opremljeni pred ovdašnje kupce. Prema rečima kamenorezaca, situacija je nešto bolja u odnosu na ranije kada su kineski spomenici predstavljali pravu pretnju za domaće tržište, ali i dalje se veliki broj nadgrobnih spomenika uvozi iz ove zemlje, pre svega, zbog znatno niže cene.

Spomenici se uvoze masovno u glomaznim kontejnerima, a pre toga kupcu je dostupan katalog sa gotovim oblicima i veličinom. Kinezi su, kako saznajemo, išli dotle da su čak pokušavali da urade i gotova slova na ćirilici i sliku pravoslavnog krsta, ali je ovo ipak bio preveliki zalogaj i za preduzimljive radnike najmnogoljudnije zemlje na planeti, pa se završni deo izrade ipak radi dodatno, kod nas. Prema rečima novosadskog kamenoresca Obrada Medića, iz Kine se spomenici u Srbiju uvoze zadnjih par godina, a njihova prodaja doživela je ekspanziju jer im je cena otprilike ista kao

Pre nego što je prodaja kineskih spomenika počela, po nekim kamenorezačkim radnjama išli su ljudi koji su slikali naše spomenike i tako napravili katalog najtipičnijih cena koštanja samog osnovnog materijala kod nas. – Taj uvoz traje već pet, šest godina unazad, mada ja vidim da je to sad došlo na svoje i da su se domaći kamenoresci ipak izborili sa tom navalom. Ipak,

Albus izvozi u Angolu

Novosadska fabrika deterdženata i kućne hemije “Albus” počeće krajem jula izvoz u Angolu, isporukom prvog kontejnera od 20 tona praškastih deterdženata “aksal” i “maks citrus”. “Albus” je tako postao prva hemijska fabrika u Srbiji koja izvozi u Angolu.

Novine novosadske

ta stvar predstavlja konstantnu pretnju za domaće kamenoresce, jer prosto manje je posla za nas ovde, a svejedno kuburimo sa poslom i radnim mestima. Moja firma ne radi s Kinom, ali, doduše, ne mogu reći ni da je kvalitet tih spomenika nešto mnogo lošiji, dok je cena značajno niža. Ipak, ljudi prepoznaju majstorski rad kod nas i domaću izradu. Praktično, spomenici uvezeni iz Kine koštaju do 20 odsto niže, pa čak u nekim slučajevima cena njihovog gotovog spomenika je nekad ista kao cena samo za materijal kod nas – objašnjava Medić.

Četvrtak, 19. jul 2012. Ni Kinez ne može sve Naš sagovornik dodaje da je trenutno u Novom Sadu prosečna cena jednog gotovog spomenika oko 1.000 evra, dok se u kineskoj ponudi osim niže cene može naći čitav katalog sa ponuđenim proizvodima. – Uvoz se radi i dalje, a uvoze se iz Kine i sami materijali, što je sad češći slučaj. E sad, šta je razlog za takvu razliku u ceni ne znam. Verovatno jeftinija radna snaga, verovatno i subvencije na uvoz koje Kinezi imaju. Oni s drugog kraja sveta šalju kataloge sa spektrom ponude oblika i gotovih spomenika tako da

Nadgrobne falinke

Dešavalo se da uvoznici prodaju kao prvu klasu nešto što je deseta klasa, kao i da nude materijal pod pod nazivom poznatih granita iz Španije ili Italije, a da je on iz Kine. Povoljna cena, kažu, takođe je bila marketinški trik, jer dok mušterija plati montiranje, uklesavanje slova i postavljanje slika, spomenik će ga koštati gotovo isto kao da ga je naručio i kod nas.

kupac ovde može sve da izabere – priča poznati novosadski kamenorezac. Dobro upućeni kažu da je prodaja kineskih uvoznih spomenika izuzetno unosan biznis, međutim da je potražnja trenutno nešto niža u odnosu na raniji period, te da su se neki uvoznici zaleteli, uložili velike pare, a da sad imaju problem da rasprodaju spomenike. Jedan od ovdašnjih uvoznika kineskih spomenika, želeći da ostane anoniman, kaže da je kvalitet kineskog materijala jednak, ili bar ne mnogo lošiji od domaćeg, te da je i to razlog jake konkurencije domaćem tržištu.

Ni smrt više nije siguran posao - Pre nego što je prodaja kineskih spomenika počela, po nekim kamenorezačkim radnjama išli su ljudi koji su slikali naše spomenike i tako napravili katalog najtipičnijih. Jer, kako bi inače Kinezi znali šta se ovde prodaje i kako izgleda pravoslavni krst, na primer. U to vreme tržište je bilo preplavljeno kineskim crnim granitom, a južnoafrički, na primer, nigde nije mogao da se nađe. Onda je počela

cela ta priča sa gotovim spomenicima iz Kine, a kamen je kamen i ljudi su počeli da kupuju zbog jeftinije cene – objašnjava naš sagovornik. – Nekoliko uvoznika iz Srbije i Vojvodine su spomenike prodavali nakupcima, a ovi dalje mušterijama. Na gotov spomenik trebalo je još samo uklesati slova, staviti slike i montirati ga, a to mogu da urade dva sposobnija čoveka – zaključuje on. I drugi ljudi od struke potvrđuju da je im je uvoz spomenika iz daleke

Kine pomutio posao, te da su sigurno usled te situacije izgubili oko 15, do čak 20 odsto mušterija. Međutim, naši sagovornici napominju da spomenik, kao i dobar deo druge kineske robe, ume da ima neku falinku. Tako kamenoresci objašnjavaju da je kvalitet kineskog kamena dobar, ali da obrada nije, te se dešavalo da nadgrobna ploča vremenom pobeli ili promeni boju. Sava Nikić Foto: A. Kamasi

Novine novosadske

Novosadska policija na Exitu – nikad manje NS info Nikad manje narkotika i nikad manje posetilaca. Ovako bi se, barem iz ugla bezbednosti, mogao posmatrati Exit koji je za nama. Iako 13. po redu, za sujeverne, festival je protekao u najboljem redu, kažu u policiji. Pretresli smo najveće muzičko dešavanje u ovom delu Evrope iz ugla onih koji su tu da vode računa o sigurnosti onih koji dolaze isključivo zbog zabave i provoda.

Stranci zbog droge platili 1,7 miliona dinara kazni Prema zvaničnim podacima Policijske uprave u Novom Sadu, ovogodišnji Exit je posetilo oko 130 hiljada ljudi. Kako se to policijskim rečnikom kaže, nije bilo “masovnijeg narušavanja javnog reda i mira”. U prevodu, to znači da smo ove godine izbegli tragedije, a stranci su izgleda naučili lekcije iz ranijih poseta Petrovaradinskoj tvrđavi i nisu “preterivali” sa narkoticima. Policija je unutar zidina Tvrđave izvršila 157 zaplena, a oduzete su različite vrste droge, u daleko manjim količinama nego prethodnih godina. Uhapšeno je 12 domaćih državljana zbog sumnje da su trgovali narkoticima na festivalu, dok je privedeno i 40 stranaca koji su te opijate konzumirali. Tokom četiri festivalska dana, zabeleženo je i nekoliko razbojništava nad turistima, po koja tuča i jedan obračun noževima. Ipak, ako je suditi prema

statističkim podacima, ovogodišnji Exit pamtićemo kao jedan od najmirnijih i sa najmanje incidenata do sada.

Ukupno je kažnjeno 38 stranaca sa Exita zbog korišćenja narkotika i drugih krivičnih dela Festivalski nestašluci i nož u leđima Prve večeri, u četvrtak, Tvrđava je ugostila oko 27 hiljada posetilaca. Više od 700 policajaca brinulo se o bezbednosti svakog dana, a uz njih su dežurali i festivalski redari i obezbeđenje, koji su dodatno pomagali uniformisanim policajcima. Već prvog dana je uhapšeno 11 ljudi, od toga deset stranaca, jer su koristili droge. Osim kojeg „džointa“, koji se našao u džepu, pre svih, posetilaca iz Engleske, policija je uglavnom nalazila manje količine opijata. Najviše je zaplenjeno marihuane, po koji ekstazi, i tek nešto malo kokaina i heroina. Van kapija Tvrđave, u gradu, na putu ka Petrovaradinu, opljačkana su dva stranca.

Novine novosadske

U dva odvojena razbojništva, uz pretnju fizičkom silom, osumnjičeni su oduzeli novac, platne kartice i jedan fotoaparat dvojici Engleza. Slučaj je prijavljen policiji, ali počinioci još nisu pronađeni. Osim toga, prvo veče obeležio je i manji incident, ali van prostora na kojem se održava Exit. U ranim jutarnjim satima, u Podrgađu Petrovaradinske tvrđave došlo je do tuče više osoba, a zatim je sevnuo i nož. Osamnaestogodišnji Novosađanin Đ. M. uboden je oštrim sečivom u leđa i hitno je prebačen u Klinički centar Vojvodine. On je zadobio teške telesne povrede, ali se uspešno oporavlja, potvrdila je Jelena Jurišin, portparolka te ustanove za Novine novosadske. Policija je za tri dana rasvetlila ovaj događaj i uhapšeni su nasilnici. Protiv Dragoljuba M. iz Kovilja (19) podneta je prijava za krivično delo

Najviše ljudi u petak

Od oko 130 hiljada ljudi, koliko je ukupno bilo na Exitu, najviše je na Petrovaradinsku tvrđavu došlo u petak, 13. jula, oko 35 hiljada. Tog dana je, ujedno, bilo i najviše hapšenja, te zaplene narkotika. Novosadska policija festivalu je dala više nego prolaznu ocenu, uključujući i kamp na Štrandu, za koji je, zbog ogromne količine ljudi koji dnevno dolaze na kupalište, bilo i najviše bojazni.

posla nanošenja teških telesnih povreda, dok su prijave za učestvovanje u tuči podnete protiv još dvojice mladića i jednog maloletnika. Preostala tri dana ovogodišnjeg Festivala, protekla su u dobrom ritmu, bez većih incidenata.

Zaradimo od turizma, ali i od kazni Kako nam je potvrđeno u Osnovnom sudu u Novom Sadu, za četiri dana Exita, sudijama je privedeno 38 stranih državljana. Oni su osuđeni na novčane kazne u ukupnom iznosu od 1.685.000 dinara. Prvog dana, 12. jula, sudije ovog suda su zbog posedovanja narkotika osudile 11 stranaca i oni su platili 405 hiljada dinara. Tokom vikenda, uglavnom zbog iste stvari, posedovanja droge, privedeno je još 20 stranaca, koji su morali zajedno da plate nešto više od milion dinara. Poslednjeg dana, 315 hiljada dinara platilo je još sedmoro gostiju iz inostranstva. Među osuđenima na novčane kazne najviše je Engleza, ali i državljana nama susednih zemalja.

“Strejt” Exit Iako oni koji nisu baš naklonjeni Exitu vole da kažu da je to festival narkomana i pijanaca, brojke iz godine u godinu govore suprotno. Stotine policajaca u uniformi i u civilu uspelo je da zapleni tek nešto više od dvocifene gramaže svih narkotika zajedno. Iako veštačenja još uvek traju, gotovo izvesno je da je ove godine zaplenjena najmanja količina opojnih droga do sada. Kod posetilaca je najviše pronađeno marihuane, dok je uz jače droge, na Dens areni, uživao tek poneki gost Tvrđave. Protiv 12 osumnjičenih, koji su dilovali narkotike unutar, ali i van zidina Tvrđave, podnete su prijave, što je takođe manje nego prethodnih godina. Slično je bilo i u kampu. Inspektori u civilu zatekli su svega nekoliko kampera sa nedozvoljenim supstancama, a dileri su se, kanda, uglavnom držali po strani. Takođe, kako saznajemo, dileri nisu podizali cene, ali ni to im nije puno pomoglo da razviju “biznis” na festivalu. Treće večeri uhapšeni su dvojica Šapčana i jedan mladić iz Sremskih Karlovaca, jer su pokušali da preprodaju drogu. Misleći da trguju sa strancem, iznenadio ih je policijac u civilu, a zatim su brzo uhapšeni. Organizatori su, već od prvog dana isticali da su prezadovoljni atmosferom i publikom, a i policija, ako se pogledaju brojke i izveštaji, ima razloga da bude prezadovoljna. Ako se trendovi pokažu tačnim, sledeći Exit će definitivno biti mirno mesto za odmor i dobru zabavu bez puno briga. Ivan Jolić Foto: Jelena Ivanović

Četvrtak, 19. jul 2012.

Twitter humor – nikad ne zamara

z galerije komentara na Twitteru prethodne nedelje izvukli smo neke od najinteresantnijih. Najmanje ovog puta ima politike, jer smo se trudili da potražimo i neke druge teme. Nadamo se da smo uspeli i da će vas ovonedeljni pregled Twitter-statusa bar malo razgaliti i izvući bar jedan osmeh. Ivan Tasovac @IvanTasovac Institut u Biškeku skreće pažnju da je PUPS suviše bukvalno shvatio činjenicu da je 2012. proglašena za Evropsku godinu aktivnog starenja Ivan Tasovac @IvanTasovac Bojanu Pajtiću laknulo jer će se Exit ubuduće baviti i ustavnim pitanjima, čime će opravdati deo uloženih sredstava iz budžeta AP Vojvodine Ivan Tasovac @IvanTasovac Gučexitizam: pokret koji popravlja imidž Srbije u svetu, ubrzava evrointegracije i čuva Kosovo, uz pomoć alkohola i nedozvoljenih supstanci Jovan Stojanović Cope @Cope021 Ovi što kukaju da im je sada hladno u pekari da se zaposle

Jovan Stojanović Cope @Cope021 Jutro bi bilo gore jedino da su mi došli ovi iz emisije “Sve za ljubav” da mi kažu da imam troje vanbračne dece Isidora Bjelica @isidorabjelica Pita garica moje kcerke sta to znaci velika koalicija...To ti je kad Kurta i Murta zajedno vladaju po naredjenju mr Kurta i mister Murta... Nemanja Starović @nstarovic Palma se raduje “prvoj srpskoj vladi nakon 2000.” no, nije mu smetalo da podržava sve nesrpske vlade do sada

@NoviSad

Aleksandra Jerkov @AleksJerkov Gde su sad veliki regionalisti da brane prava jedinog postojeceg regiona u Srbiji? @MladjaD Mlađan Dinkić @mladjad Što se Maje tiče, to je očito bila greška za koju snosim ličnu odgovornost. Znate da je isključena iz URS. U NS krećemo ispočetka Slobodan Milošević @sloba_milosevic ”Željko Mitrović planira nastup na Beer festu.” Šta je sledeće, Mišković radi na kasi u Maksiju? Slobodan Milošević @sloba_milosevic ”Jeremić za kompjutere, kopir aparate i štampače tražio 300.000 dolara.” Pa ne može dečko da upravlja svemirom preko Komodora 64... Josip Broz @JosipBTito Ivica Dačić: Ako nađem pare Miloševića sigurno ću ih vratiti, ako ne nađem onda ću ih zadržati... Amitz Dulniker @AmitzDulniker Vidim kako ljudi konstatuju da Gansi na Egzitu žestoko prže, pa se pitam oće li ih onda organizatori zvati i na Kobasicijadu u Turiji? Tatjana Vojtehovski @TVojtehovski Bila je Srbija i Crna Gora. Hoce sad biti Vojvodina i Fruška Gora?

Vladimir Kravić @kravic Ne živim u BG, ali saosećam sa korisnicima gradskog prevoza. Setite se da ima i mnogo gorih stvari u životu, npr. Karleušin spot “Krimi rad”. Vladimir Kravić @kravic U glavnom gradu Vojvodine posle EXIT festivala pojeftinio taxi prevoz

Novine novosadske

NS info

Pazite šta kupujete u prodavnicama i

Oprez!

Trgovci uvoze slatkiše kojima ističe rok trajanja Udruženja potrošača ističu da je javna tajna da trgovci uvoze robu pred istekom roka trajanja, prelepljuju deklaracije i stavljaju je na akcije. Kako smo čuli, isto to rade i mesari. Uvoze meso iz robnih rezervi i na taj način obrću profit nauštrb zdravlja kupaca. Novine novosadske istražuju ovu temu i donose zabrinjavajuće podatke. 14

Novine novosadske

Inspekcija Ministarstva poljoprivrede povukla je s tržišta u Novom Sadu u poslednjih godinu dana 68 kilograma slatkiša. Razlog: zdravstveno su neispravni i istekao im je rok trajanja. Trgovine u Srbiji, pa i u glavnom gradu Vojvodine, pak, preplavljene su nekvalitetnom hranom. Samo u prvih šest meseci ove godine, prema zvaničnim podacima, povučeno je iz prodaje i 115,7 kilograma proizvoda od mesa.

Oprez sa slatkišima na akcijama Većina nas gotovo nikad ne proveri rok trajanja, niti sastav proizvoda koji kupuje. Ne razmišljamo mnogo o posledicama konzumiranja pokvarene hrane: stomačne tegobe, dijareja, mučnina. Međutim, oprez je neophodan, pogotovo što se zna da se u Srbiju, neretko, zbog niske cene, uvoze slatkiši kojima ističe rok upotrebe! Ovo je za naš list potvrdio predsednik Nacionalne

organizacije potrošača Srbije Goran Papović. Kako on navodi, na primer, čokolada može da stoji 12 meseci posle proizvodnje i pakovanja. Kod nas u pojedinim trgovinskim radnjama potrošačima se nude čokolade koje nisu uspeli da prodaju u inostranstvu 10 ili čak 11 meseci nakon što su napravljene. Takve čokolade, kako saznajemo, često su na akcijama. – To je javna tajna. Uvoze robu pred istekom roka trajanja i stavljaju je na akcije. Isto to rade i mesari. Uvoze meso iz robnih rezervi. Naime, u inostranstvu u robnim rezervama meso stoji šest meseci i kada prođe taj rok onda se uvozi i prodaje u Srbiji – priča Papović i dodaje da su, osim slatkiša i mesa, “problematični” i mlečni proizvodi: mleko, sirevi, jogurt. – Uvek pričamo o tome i upozoravamo potrošače. Dešava se i to da trgovci prelepe deklaracije pa da na proizvodu piše da mu nije istekao rok, a u stvari je pokvaren. Međutim, primetili smo da se kupci najviše žale na rad nadležnih inspekcija, ne zbog toga što ne kažnjavaju trgovce koji prodaju nekvalitetnu robu, već zato što ne objavljuju u kojim su to radnjama pronašli proizvode kojima je istekao rok trajanja ili ne zadovoljavaju standarde, rekao nam je Papović. Naš sagovornik tvrdi da inspekcije ne bi trebalo da prećute imena onih koji su doveli do toga da se neko otruje. On dodaje da ima dosta potrošača koji proizvod ne reklamiraju, ali i trgovaca koji ne žele da uvaže reklamaciju. Međutim, prema Zakonu o zaštiti potrošača rok za reklamaciju kupljenog proizvoda je šest meseci i u tom roku smatra se da

na pijaci

Četvrtak, 19. jul 2012. Hrana na pijaci leti (nije) bezbedna

je roba bila neispravna i na sam dan kupovine. Ako kupac u tom roku podnese reklamaciju, trgovac je dužan da mu vrati novac, zameni robu ili popravi, a potrošač je taj koji bira koju će od ponuđenih opcija izabrati.

Prekršajni postupak protiv trgovca Kupci najčešće tvrde da inspektori ne kontrolišu dovoljno trgovce. Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Srbije kažu za Novine novosadske da su u prvih šest meseci ove godine obavili 881 kontrolu u maloprodajnim objektima. Zorica Kovčić iz tog ministarstva objašnjava da su upravo prodavci ti koji su odgovorni za bezbednost proizvoda koje nude. – U objektima koji se kontrolišu, veterinarskom inspektoru daju se na uvid dokumenta na osnovu kojih se dokazuje kvalitet i način proizvodnje za zatečenu hranu životinjskog porekla namenjenu prodaji. Ako trgovac ne može da dokaže poreklo hrane životinjskog porekla i proces proizvodnje, veterinarski inspektor postupa u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i naloži da se celokupna količina, nebezbedna za ishranu ljudi, neškodljivo uništi. Protiv trgovca koji ovakvu namirnicu stavi u promet pokreće se prekršajni postupak, ako je reč o fizičkom licu ili preduzetniku, odnosno beleži se privredni prestup ako je reč o pravnom licu – navodi Kovčićeva.

Na novosadskim pijacama uvek su gužve, a naši sugrađani često tamo kupuju hranu zbog velikog izbora i povoljnijih cena. Osim voća i povrća, neretko pazare meso, slatkiše, sireve, salame – uvezene iz Mađarske, Makedonije, Bugarske. Ovi proizvodi duplo su jeftiniji nego u marketima. Međutim, pitanje koje postavljamo, pogotovo u letnjim mesecima, jeste da li je ta hrana zaista i bezbedna, s obzirom na to da se prodaje na plus 40 stepeni. – Ovde kupujem čokolade i druge slatkiše zato što su veoma jeftini. Na primer “Milka” od 100 grama košta 70 dinara, dok je u radnjama duplo skuplja. A što se tiče sastava ili roka trajanja, verujte mi da to ne proveravam iako sam nekoliko puta kupila nešto što je sumnjivo mirisalo. Jednostavno nemam tu naviku, a definitivno mislim da bismo to svi trebalo da radimo – priča nam Novosađanka Andrea Kočiš koju smo zatekli za tezgom na Futoškoj pijaci. Kroz razgovor s kupcima, zaključili smo da nema puno onih koji se plaše da će se razboleti. Svi se slažu u tome da ih cene “teraju” da na ovakvim mestima kupuju slatkiše i druge proizvode. A o posledicama po zdravlje, izgleda, ne razmišljaju dovoljno. S druge strane, stručnjaci savetuju da je oprez preko potreban, naročito tokom vrućina. Činjenice kažu da iz jedne bakterije za sedam sati može da se razvije više od dva miliona bakterija. Savet je da se lako kvarljive namirnice kupuju isključivo u radnjama, gde se čuvaju u rashladnim uređajima. Zorica Kovčić iz ministarstva poljoprivrede kaže da se kontrola hrane životinjskog porekla tokom letnjih meseci obavlja redovno – “svakodnevno i pojačano”. – Takozvane “akcijske” kontrole objekata pod nadzorom realizuju se u svih 25 okruga na teritoriji Srbije – objašnjava Kovčićeva za naš list i dodaje da je inspekcija u toku prošle godine obavila 188 kontrola u trgovinskim radnjama koje prodaju konditorske proizvode na pijacama i oduzela oko 600 komada čokolade “Milka” od lica koja nemaju status trgovca.

Meso i mleko samo iz rashladne vitrine

Sva hrana životinjskog porekla koja se koristi za ishranu ljudi i nalazi se u prometu poseduje deklaraciju sa podacima o roku upotrebe (sat, dan, mesec) i načinu čuvanja (sobna temperatura, temperatura 4-8 C ili smrznute). Dakle, mlečne proizvode, slatkiše kao i živinsko meso trebalo bi kupovati na pijacama koje imaju rashladne uređaje i u radnjama, a nikako na tezgama. Prilikom kupovine, važno je da kupac obrati pažnju i na izgled, boju proizvoda, miris i slično. Pogotovo leti.

Šta sve inspektori kontrolišu? Prema rečima nadležnih u ministarstvu, veterinarski inspektori šalju sumnjivu hranu na analizu. Kontroliše se način rukovanja hranom životinjskog porekla, skladištenje na mestu prodaje, priprema i isporuka krajnjem potrošaču. – Takođe, kontroliše se propisana temperatura rashladnih vitrina i frižidera, ispravnost ambalažnog pakovanja, organoleptičke osobine hrane – ističe Zorica Kovčić i apeluje na potrošače da ne kupuju nepregledano meso i proizvode od mesa bez pečata odnosno ID oznake. Građani se savetuju da hranu životinjskog porekla ne kupuju van odobrenih mesta kao što su gepeci i ulične improvizovane tezge. – Zdravo i bezbedno meso kupuje se u odobrenim objektima za prodaju, gde se na komadima mesa većim od dva kilograma mora nalaziti pečat koji ukazuje na to da je meso kontrolisano i pod nadzorom, dok u svakom drugom slučaju dovodimo sebe u opasnost da kupimo nešto čemu se ne zna poreklo, zaključuje naša sagovornica. Una Božović Foto: Aleksandar Kamasi

Novine novosadske

NS info

Tinejdžeri u kockarnicama – problem koji raste

Klinci ne mare za zakon, država ne radi ništa Dečaci od 15-16 godina uveliko imaju iskustva sa “slot aparatima” u kockarnicama, gde gube i dobijaju i po 25.000 dinara za veče. Time se hvale vršnjacima, pokazuju nove telefone i patike, a od roditelja uzimaju veće sume koje troše na kocku. Iako Zakon o igrama na sreću Republike Srbije izričito zabranjuje ulaz maloletnima u takozvane igračnice, tinejdžeri su zapravo i najbrojnija grupa koja se može videti za “slot aparatima”. 16

Novine novosadske

ilo da su novac dobili ili izgubili, sami odlasci u kockarnice za njih su velika stvar pa se svakog poslepodneva prepričavaju “ulovi” od prethodne noći i kuje strategija za narednu. – Al’ me je krenulo sinoć. Uključio sam 1.000 i dobio 6.000, ali sam u sledećoj izgubio. Sad idem kući da uzmem od keve 1.000 kinti, reći ću joj da je za pantalone, pa idem oko 10 sati – priča dečkić od oko 14 godina trojici svojih vršnjaka u gradskom autobusu. Većina ovih mladih ljudi, osim igre i zabave, motiv nalazi u lakom i velikom dobitku, što se prepričava u društvu i pred devojkama. – Jedan moj drug iz kraja je na 1.000, dobio 37.000 dinara i kupio nabudžen telefon i sve častio. To je pravi car! Igra svako veče i jedino se tako i uzimaju velike pare – dodaje još jedan od momaka u trojci, na putu ka Petrovaradinu...

Četvrtak, 19. jul 2012.

Roditelji “podržavaju” kockanje

- Problem su i roditelji koji, dokazuju istraživanja, u 70 odsto slučajeva svesno podržavaju početak kockanja, a nebrojeni su slučajevi u kojima se prvi put na ovakva mesta i odlazi u pratnji oca. Oni su čak i ponosni kada dete dobije neki dinar pa ne moraju da brinu o užini te nedelje. Čim dete počne da se povlači u sebe, da slabije uči, ima izostanke u školi, traži novac i ima ga i više nego što mu roditelji daju, neophodna mu je pomoć, objašnjava Ivana Pavlović.

“Za keš se uvek snađem” U kockarnicama se mogu, prema rečima naših sagovornika, videti i devojke od 16-17 godina koje su tu za “sreću”, ali i zato što uživaju u uspehu svojih momaka na slotu ili ruletu. – Uzeo sam pre neku noć 25.000 dinara, ali lik nije imao da mi da. Pošto stalno dolazim, nije bilo frke pa sam od njega podigao 10.000 i otišao u tu istu kockarnicu u drugom delu grada. Malo pomalo, izgubio sam onih 14.000 koje sam imao kod njih pa sam onda vadio i od ovih 10.000 tako da sam na nuli. Snađem se ja uvek za keš nije to frka i sigurno nisam u minusu jer sam skontao neke cake. Radnim danima dolazim sam, ili sa drugom na sat-dva, a vikendom posle izlaska dođemo sa devojkama pa i njima bude ekstra - priča Tihomir T. (17). Najčešće igre kojima su opsednuti dečačići, u šta se polako ulazi već sa 12-13 godina, su su “slot aparati” i sportske kladionice, a pravilo je da tamo prvo odlaze iz znatiželje i dosade dok kasnije to kod većine prerasta u strast. Kockarnice sa popularnim aparatima sada niču na gotovo svakom ćošku Novog Sada pa zamenjuju bioskope, salone lepote, prodavnice i kafiće. Mesta na kojima se otvaraju su najčešće u blizini škola, na prometnim lokacijama

poput Bulevara osobođenja, a ima ih baš u svakom delu grada po nekoliko. Šarene plastične folije prelepljene preko stakala i obezbeđenje na ulazu karakteristični su za svaku kockarnicu. Ovi prostori rade po celu noć i dostupni su svima za koje momci na vratima misle da imaju koji dinar ili “neku crvenu” u džepu. Ipak, iako Zakon o igrama na sreću striktno zabranjuje ulaz u kockarnice maloletnicima, ovde se oko jednog slot aparata redovno može videti po trojica dečkića od po 15-16 godina kako okušavaju svoju sreću.

Kockarnice nisu krive Ipak, kako za Novine novosadske pojašnjava Ivana Pavlović iz Fonda “Herc” za prevenciju patološkog kockanja, isključivog krivca ne treba tražiti u vlasnicima kazina i kockarnica, jer ti objekti rade legalno. – Oni su dobili dozvolu od ministarstva, Uprave za igre na sreću, u zavisnosti od toga ko je nadležan za koju oblast. Na kockarnicama uredno stoje upozorenja da je mlađima od 18 godina zabranjen ulaz, tako da ne moramo previše ulaziti u oblast odgovornosti. Štaviše, zabranama generalno teško može da se spreči neki problem, pa se i na ovaj način teško postiže željeni efekat – udaljavanje dece od takvih mesta. Mnogo je važnija prevencija i edukacija u ovoj oblasti, ističe Pavlovićeva, dodajući da, nažalost, država baš i nema sluha za ovakve inicijative. – U više navrata smo od države tražili sredstva za projekte prevencije patološkog kockanja i edukacije mladih ljudi u ovoj oblasti. Međutim, pokazalo se da je uvrežen stav društva, pa i nadležnih, da je to stvar pojedinca i porodice, te da svako treba da snosi odgovornost za svoje postupke. Smatram da bi kampanje, poput brojnih koje imamo priliku da vidimo u vezi sa korišćenjem droga i alkohola, bezbednosti u saobraćaju i slično, imale mnogo više efekta, konstatuje naša sagovornica, koja apostrofira još jedan problem. – Izgleda da je problem i što se

budžet dobrano puni na ovaj način, preko poreza koji plaćaju vlasnici kockarnica i organizatori igara na sreću. Možda je i to jedan od razloga što se ovom, rastućem problemu, ne posvećuje neophodna pažnja, rezignirana je Ivana Pavlović.

Ako ne može uživo, može onlajn Pomenuli smo da zakon zabranjuje kockanje maloletnicima, ali smo svedoci da mladi uvek pronađu neku “rupu” u toj zabrani, odu i bez problema troše novac, zadužuju se i ulaze u dubiozu. Pritom, uz kladionice, kockarnice, kazina, sve je više zastupljeno i onlajn kockanje. Tu je stvar još lakša. Dovoljno je da neko od prijatelja, ko ima 18 godina, otvori nalog i prijavi se u neki Internet kazino, i preko njega maloletnici mogu da se kockaju bez problema. U Fondu “Herc” navode da je mala razlika u zrelosti starijih maloletnika i onih koji su prešli legalnu granicu starosti. – Nema velike razlike između onih sa 17 i 18 godina. Ako pričamo o zrelosti, najlogičnije bi bilo da se granica podigne na 21 godinu, jer tu dolazi do većeg sazrevanja mladih ljudi. S druge strane, godine, nažalost, nisu toliki problem, koliko široko nerazumevanje i neprepoznavanje ove tematike. Roditelji često smatraju da je u pitanju trenutni hir, ili slabost, a teško je utvrditi da su mladi ušli u patološko kockanje. Prvi pokazatelji su kada dete počne da krade vredne stvari ili novac iz kuće. Sledeći korak je pozajmljivanje od prijatelja, a onda i od zelenaša. Tu onda počinju ogromni problemi za celu porodicu, kaže Ivana Pavlović. Način na koji se ljudi bore protiv kockanja često je pogrešan. Vraćanjem dugova se problem ne rešava već se produbljuje. Kockar će vas moliti, obećavati, biće spreman da se zakune u sve na svetu da više neće da kocka ukoliko mu pomognete. On to tako i misli u tom trenutku jer je umoran od laži, manipulacija, pritisaka zajmodavaca, od kamata i ko zna čega sve ne. Neke od izjava koje definitivno ukazuju na patološki problem su: “Nisam ja lud pa da se lečim!”, “Ja ne igram kao drugi, ja se kontrolišem”, “Kladionica nije kocka”, “Svi to rade”. Ivana Pavlović je pozvala sve koji imaju ovakav problem da se obrate Fondu “Herc”, preko njihovog sajta www.kockanje.org, ili telefonom, na broj 063342-321. Ivana Kupek Foto: Aleksandar Kamasi

Zabranjeno za mlade od 18 godina

Zakon o igrama na sreću u članu 49 propisuje da “Uslove za ulazak u prostorije igračnice određuje priređivač, ali ulazak u igračnice dozvoljen je samo punoletnim licima uz obavezu priređivača da obezbedi trajnu bazu podataka (lični broj ili broj pasoša, datum i vreme ulaska i izlaska iz igračnice i dr.).”

Novine novosadske

Jedan od nas

Aleksandar – Sale Savanović, umetnik,

Da sam rođen ranije, sigurno bih bio gusar! Devedesetih godina, kada su neograničene ljudske slobode, uz ograničenu socijalnu pomoć, svakodnevno servirane sa Drugog dnevnika i inih glasnogovorničkih pozornica, tada mlađani Aleksandar – Sale Savanović shvatio je da sa narečenom slobodom, u kojoj se vazda ratuje i ubija, te u kojoj se u školu ide u pocepanim patikama, nešto, fakat, nije u redu. Buntovnički duh i mladalačka ludost došapnuli su mu da bi za sebe mogao potražiti i neku kudikamo slobodniju slobodu, raspevaniju, nasmejaniju i, svakako, šareniju. Uprkos završenoj matematičkoj gimnaziji i informatičkom smeru Više poslovne škole, sve čime je, kako kaže, ko čovek umeo da se koristi bila je četkica za slikanje, te kasnije sprejevi, po kojima ga i najveći deo Novosađana poznaje. Svemu je, ipak, prethodila jedna “nepromišljena i ishitrena” odluka, odluka koja će mu, tada to nije mogao znati, iz korena promeniti život... 18

Novine novosadske

ulični slikar, slobodan čovek

Četvrtak, 19. jul 2012.

Kad padneš, moraš ustati

Na ulici, u bilo kom gradu, gotovo nikada nisam imao nekih neprijatnosti, ne računajući retke budale, kojih ima svuda, a koje jednostavno, osmehom i šalom, od sebe skloniš, jer ponekad treba zauzdati svoju sujetu. Jedine prave neprijatnosti sam zapravo samom sebi priređivao, to su oni padovi na duhovnom planu. Imao sam periode u kojima sam samog sebe unižavao, periode u kojima sam mnogo pio i za dan trošio sve što zaradim. Ipak, uvek sam uspevao da se vratim na pravi put. Bog me nikad nije ostavio na cedilu, nije red da mu se tako rugam i da se tako bahatim. Imam svoju bezgraničnu slobodu, a nju treba i ceniti i poštovati. Kad padneš, moraš ustati. A znam mnoge koji su zauvek dole ostali.

“U Španiji je super” - Već mi je uveliko bilo dosadilo i dozlogrdilo da živim jednim životom koji se nikako nije mogao nazvati ljudskim. Znao sam da nešto moram promeniti, kako doživotno ne bih bio nečiji rob. Jedan drug mi je rekao kako je čuo da je “u Španiji super”. To mi je bilo dovoljno. Otišao sam za Beograd da izvadim vizu, iako nisam imao pojma šta je to zapravo, znao sam da je to nešto što treba za put. Tamo su mi tražili gomilu nekih papira, a ja sam rekao da ne znam o čemu govore i da sam ja samo došao po vizu. Svi su mi se smejali. Jedna službenica u Ambasadi Španije, Karmen se zvala, uvela me je u svoju kancelariju i pitala gde planiram da idem. “U Španiju”, rekao sam joj. “Zašto?”, pita me ona. “Zato što je tamo super”, kažem ja. “A gde ćeš spavati?” “Nemam pojma”, rekoh. Ne znam kako, i ne znam zašto, ali ja sam vizu istog momenta dobio – priča Sale, prisećajući se početka svoje životne avanture. U Barselonu je stigao sa 40 maraka u džepu, nemajući nikakvu predstavu na koju će stranu krenuti. Prvo što je na aerodromu ugledao, kaže, bile su dve prsate plavuše. “Bog te, u Španiji je stvarno super”, pomislio je. Onda

shvatio da, ipak, nema gde da spava, da se nalazi u gradu u kom nikog ne poznaje i da nema pojma šta bi mogao da radi. Nekoliko razmenjenih reči sa dve pomenute plavuše, putnice iz Amsterdama, rešilo je problem. Kod njih je, priča Sale, proveo prvih 17 dana na svom prvom putovanju. Za to vreme je našao posao na bandžidžampu i upoznao Novosađanina Duleta Živkovića – Dronjka, “umetnika na crno”, od kog je i zanat sa sprejevima pokupio, zanat sa kojim se, nakon nekoliko meseci “španovanja”, vratio u rodni grad.

Putovanja na bočici spreja Od tada je prošlo 16 godina, a za to vreme Sale je svoje sprejeve provozao i prošetao, počev od baze u novosadskoj Zmaj-Jovinoj, kroz desetine gradova i gradića u Srbiji, Mađarskoj, Crnoj Gori, Poljskoj, Grčkoj, Italiji, Slovačkoj, Austriji, Danskoj... – Putovao sam bez ikakvog reda i plana. Gde god mi iskrsne mogućnost, za koji god grad čujem od nekoga, ja bih tamo odlazio. Tako je bar bilo u početku. Sada najčešće putujem u gradove u kojima se održavaju festivali. Umrežen sam sa dosta ljudi koji žive slično kao

Novine novosadske

Jedan od nas

Aleksandar Savanović Zajedno s porodicom

U profil putnika kakav je ovaj “naš”, naizgled je teško uklopiti čoveka koji ima porodicu i dvoje dece. Ipak... – Da, imam dvoje dece, i imam suprugu koja je doktor medicine, a sa kojom se odlično slažem. Nikada mi nije zamerala zbog mog načina života, zna da je to jednostavno moj vazduh. Verujemo jedno drugom i živimo prilično srećan život. Pored toga, kad god mogu, gledam da negde svi zajedno otputujemo, ja da radim, a oni da se odmaraju. Nadam se da ćemo ove godine kupiti kampera, što će nam znatno olakšati takav život.

ja i uvek saznam gde bi bilo najbolje otputovati. Onda se jednostavno spakujem i idem – priča ovaj putnik Novosadski. Svoj život, kako kaže, ni za šta ne bi menjao. U krv su mu se drumovanja upisala i nema tog mesta koje ga zadržati može. I na svakom putovanju, veli, postane bogatiji za jedan novi deo sveta. – Kad dođeš u nov grad, to je neopisiv osećaj, kao kad neki zaluđenik video igrama pređe na sledeći nivo, možda tako. S tim što je ovo, ipak, pravi život, stvaran život. Ono što je najfascinantnije na putovanjima svakako su ljudi. Dovoljno je videti kakve kape negde nose, kako se smeju, kako se zabavljaju, pa već imati taj osećaj da si na neki način profitirao. Ni sam ne znam koliko sam ljudi na takvim putovanjima upoznao. Sad već imam priličnu “banku podataka” i retko se može desiti da odem negde, a da nikoga ne poznajem. Mada, to mi ni ranije nije predstavljalo problem. Gde god da dođem, ako nemam gde da spavam, napišem na tabli da tražim smeštaj. Ponekad u jednom danu dobijem pet ponuda. Jednostavno, svuda postoje ljudi koji nas razumeju i koji su nama slični. Lopov će u jednom danu upoznati pet lopova. Ja ću upoznati petoro ljudi koji su meni

Lake pare

slični i koji će učiniti da znam da sigurno neću prespavati na ulici – kaže Sale.

Socijalno, zdravstveno i redovna plata... Danas, kako priča, sebe ne može ni zamisliti na jednom stalnom poslu, uz fiksno radno vreme, fiksnu platu, šefa koji pametuje, klijente koji džangrizaju. Ko, veli, jednom namiriše slobodu, nikad se više u okove ne vraća. – Sebe nikada nisam doživljavao kao umetnika, iako pored sprejeva radim i neke ozbiljnije stvari. Kad me neko pita šta sam po zanimanju, ja kažem da sam slobodan čovek. To je moja jedina definicija, moja jedina titula. Ponekad gledam ljude koji oko mene žive, koji žive svuda oko nas, i razmišljam zašto su sebi dozvolili da budu robovi. Kad ih pitam, uglavnom kažu da se plaše da iskorače iz sigurnosti. Ali, kakva je to sigurnost u kojoj svi robuju svojim strahovima, državi, pravilima, kreditima, bankama, preduzećima, direktorima...? To nije sloboda koja je čoveku namenjena, to nije sloboda dostojna bilo kojeg živog stvora, bar ja tako mislim. Moja sloboda je u tome što mogu živeti i raditi gde god poželim. Potrebno je samo savladati strahove, onda

Verujem da je čovek zapravo samo energija, kao i sve drugo. Od onoga kakvu energiju za sebe odabereš, takav će ti i život biti. Ja sam naučio da pravim rezove, da od sebe odstranjujem loše ljude, takvi mi ne trebaju. U nekoliko navrata sam i sam, priznajem, vrlo lako zaradio velike pare radeći za nečasne ljude, ponekad i za kriminalce. Iako znam da nisam radio ništa loše, to su ipak pare loših ljudi, pa sam na izvestan način i sam postajao takav. U takvim situacijama bi mi to što zaradim uglavnom odlazilo na neke nepredviđene gluposti. Vremenom sam shvatio da se to ne dešava slučajno. Džaba što ja verujem da pošteno radim, ako me plati neko ko je do tog novca došao na prljav način. I shvatio sam da i bez toga mogu sebi i porodici obezbediti sasvim lep i pristojan život.

Novine novosadske

ne postoji ništa što je neostvarivo i neosvojivo. Da sam rođen u 15. veku, sigurno bih bio gusar, otimao bih tuđe žene i tuđe pare. Danas gusari i nisu baš popularni, pa sam odabrao da slikam – veli Sale šaljivo. Budućnosti se, kako priča, kao ni bilo čega drugog, nikada nije plašio. Što ne znači da se prepušta slučaju, već da veruje u sebe. Tako ni posao koji trenutno radi nikada ne želi da napusti. – Znam da ću ovako provesti čitav život, i u sto sedmoj godini radiću isto ovo što i sad. Putovati i živeti onako kako želim. Četkice i sprejevi nisu teški, mogu ih svuda sa sobom nositi. I ništa mi drugo ne treba da bih znao da mi se ništa loše ne može desiti. A to uopšte nije tako neostvarivo, kako mnogi misle. Dovoljno je umeti da žongliraš, pa da od svog života napraviš avanturu vrednu življenja.

Ko jednom proba, shvatiće kako život može da bude jedna velika avantura i igra bez prestanka. Uostalom, šta ti se može desiti, ako probaš? Da umreš? To će se desiti svakako. Da ostaneš bos i gladan? Ma, nećeš, ne brini. Samo treba biti hrabar. A sreća zaista hrabre prati. Ljudi su, znam, izmislili brojne parole, ali ova je, provereno, istinita – priča nam Sale, na kratko ukotvljen u Novom Sadu, na “pola puta” između Tasosa i Budve, za koju je već ranac spremio. Gde će posle toga, kako kaže, i ne zanima ga previše, niti o tome razmišlja. Dokle se planeta prostire, dotle i on zakoračiti može, ako mu se samo ushte. A preko te granice, veli, neka sanjaju oni koji živeti ne umeju.

Duško Domanović foto: Aleksandar Kamasi

Lifestyle

Četvrtak, 19. jul 2012.

Novosađanke sve više pazare jeftinu obuću

Okolina Futoške pijace raj za ljubitelje cipela Ako se rukovodimo stereotipima, muškarcima je jedan od vrhunskih užitaka pivo, uz dobro društvo i utakmicu, a ženama kupovina cipela. Od toga su marketinški stručnjaci čuda napravili, pa deluje kao da je zaista tako. I dok je muškom delu populacije lako da ispune svoje želje, budući da pivo u kafiću sa drugarima ne iziskuje neka “kapitalna ulaganja”, žene imaju malo veći problem, budući da njihova pasija ume da košta. Ipak, brojne naše sugrađanke ljubav prema cipelama uspevaju da utaže bar u određenoj meri u prodavnicama sa jeftinom obućom, a takvih je najviše u okolini Futoške pijace. Novine novosadske su se pozabavile ovom temom. Ženama kao pasioniranim ljubiteljima obuće cipela nikad nije dosta, ali slaba kupovna moć ih sprečava da često dopunjuju svoje cipelarnike. Na Bulevaru oslobođenja, u okolini Futoške pijace, nalaze se prodavnice koje su spoj estetike i pristupačnosti. Po vrlo niskoj ceni građani mogu da kupe cipele raznih modela vrlo dobrog kvaliteta. Cene u brendiranim prodavnicama obuće premašuju mogućnosti tankog novčanika “običnih smrtnika”, pa se oni sve češće odlučuju za kupovinu upravo u ovim prodavnicama. Raznovrsnim modelima ne nedostaje kvalitet što za Novine novosadske potvrđuje Višnja Milovac, jedna od prodavačica sa kojima smo razgovarali. – Ovde je moguće naći odlične cipele od prirodne kože za samo 1.000 dinara, a to da su odličnog kvaliteta pokazuje i izuzetno mali broj reklamacija koje primamo. Za kupovinu sandala ili papuča, koje su sada građanima najneophodnije potrebno je izdvojiti od 1.000 do 2.000 dinara, što je višestruko manje novca nego u brendiranim prodavnicama. U ovim prodavnicama kupuju građani svih generacija, ali i različitih finansijskih mogućnosti – veli Višnja. Jedna od njenih koleginica naglašava da u poslednje vreme većinu kupaca čine mlade devojke jer se u njihovoj ponudi mogu naći cipele sa visokom štiklom i na platformu, po ceni od 1.000 dinara.

Za studente milina Za dva ili tri para cipela potrebno je izdvojiti novca koliko i za jedan par cipela u brojnim buticima po gradu, što građani vide kao jednu od najvećih prednosti ovih prodavnica. – Ja sam studentkinja i imam ograničen budžet, koji mi ne dozvoljava da kupujem u brendiranim prodavnicama u centru

grada. Pored finansijskog olakšanja, dobila sam i mogućnost da češće kupujem novu obuću koja je svakako vrlo moderna i lepa, objašnjava za naš list Marija Diklić, koju smo zatekli u kupovini. Pored stalnih niskih cena česta su i sniženja kojima ove prodavnice privlače građane. Iako se Novosađani sve više okreću kupovini u prodavnicama gde je roba daleko jeftinija prodavci se ovih dana žale na slabiji promet, a za to krive godišnje odmore i odlazak Novosađana iz grada.

Polovno znači jeftino S druge strane, na Najlon pijaci i u prodavnicama polovne odeće Novosađani mogu da kupe polovne cipele po najnižim cenama. Savremena moda se vraća trendovima koji su vladali ranije, tako da ove prodavnice i tezge nudeći retro obuću stiču posebnu prednost nad prodavnicama brendirane odeće gde je skoro nemoguće pronaći modele takvog dizajna i niske cene. Čak se i građani sa malo dubljim džepom često odlučuju za kupovinu obuće na ovim mestima,

a razlog za to je dizajn, ali i kvalitet. – Dugo sam tražila cipele koje podsećaju na modele koji su nošeni šezdesetih godina prošlog veka, prodavnice brendirane obuće u centru grada imale su neki izbor, ali modernizovanje modela ubilo je ono staromodno zbog čega sam htela upravo takve cipele. Na Najlon pijaci sam pronašla model kakav sam tražila, a za njega sam izdvojila izuzetno malo novca. Već dve godine nosim te cipele i na kvalitet se ne mogu požaliti. Obuća je ranije bila mnogo boljeg kvaliteta, u zamenu za određenu sumu novca kupci su dobijali odličan kvalitet što danas uglavnom nije slučaj – rekla nam je Novosađanka Jelena Karapandžić. Sara Zorić Foto: Aleksandar Kamasi

Ni Kinezi nisu za bacanje

Kineske prodavnice širom grada takođe nude veliki izbor jeftinih cipela raznih modela. Za malo novca koliko je potrebno izdvojiti da bi se kupila jeftina sezonska obuća, kvalitet i nije najbitnija stavka na listi kupaca. – Nemam dovoljno novca da kupim preskupe papuče koje bih zbog kvaliteta mogla da koristim narednih godina, zbog toga svu obuću koja mi je potrebna za godišnji odmor kupujem u kineskoj prodavnici po vrlo jeftinoj ceni. Cena ove obuće jeste srazmerna kvalitetu i to je najbitnije - rekla nam je jedna od sagovornica koju smo zatekli u kineskom tržnom centru “Erker”, preko puta “Dnevnika”.

Novine novosadske

Gradski

Novosadskim šorom - Zid koji spaja, u dvorištu

Umetnička oaza pod otvorenim nebom U dvorištu ovdašnje umetnice Marte Kiš Buterer, u Ilirskoj ulici na Telepu, raste zid čija uloga nije da ljude razdvaja, već da ih jedne sa drugima spaja, što ovu građevinu čini posve jedinstvenom u vasceloj arhitekturi novosadskoj. Neko će možda primetiti da zidovi ne rastu, ali bi se takav prigovor mogao uputiti tek onim zidovima u koje nisu “uzidani” i živi ljudi. No, ovaj Martin je svakako drugačiji, i to upravo zahvaljujući ljudima koji ga čine. Zid umetnika, kako je prvobitno kršten ovaj građevinski poduhvat, počeo je da se ka nebu izvija polovinom prethodne godine, a u njegovoj izgradnji do sada je učestvovalo više od stotinu vojvođanskih slikara i vajara, kao i jedan pisac. 22

Novine novosadske

Svoj doprinos ovoj nesvakidašnjoj konstrukciji svako od njih je dao donevši na gradilište bar po jednu ciglu sa svojim potpisom. A kao što to obično biva, i zidu pomenutom je “svanulo”, tek pošto je njegovom prethodniku, na istom mestu, “smrklo”. Elem, kuća koja se na ovom mestu nalazila, pre dve godine je potpuno izgorela u eksploziji gasa. Budući da su ljudske žrtve pukom srećom izbegnute, Marta je, kako nam priča, odlučila da, umesto nekadašnjeg stambenog prostora, sebi i drugima podari ovu umetničku oazu, za sada još uvek u nastajanju, koja “mora služiti nečemu dobrom”. – Prošle godine, na jednoj koloniji na kojoj sam bila, našla sam nekoliko cigala i zamolila prijatelje i kolege da mi ih potpišu. Najpre mi je to izgledalo kao nešto što može biti zanimljiv suvenir koji ću poneti kući. Onda mi je na pamet palo da upravo na taj način mogu realizovati onu svoju ideju o “nečemu dobrom” i odlučila da od tih cigala počnem da gradim jedan zid u kom će biti ubeležena imena svih umetnika koji žele da se uključe u akciju. Sazvala sam jedno druženje kod mene i rekla da od sada svi koji dolaze na moju kapiju moraju sa sobom da ponesu

po jednu ciglu sa svojim potpisom. To se ubrzo pročulo među kolegama i cigala je bilo sve više, priča Marta.

Zid gradi novi kulturni centar Uskoro je, veli, prvobitna zamisao o zidu počela da prerasta u priču o novom, neformalnom kulturnom centru, koji bi jednog dana trebalo da postane okupljalište svih kreativnih ljudi u Novom Sadu. – Sada ovo već ima obrise jednog poluotvorenog prostora. Krov još nemamo, ali pojedini moji

Novosađanke Marte Kiš Buterer mom dvorištu. Dakle, ovo je nešto što treba da pripada svima nama. Da na neki način bude jedna konstantno otvorena kolonija za stvaranje, ne samo likovnih umetnika, već i pisaca, glumaca, muzičara i svih drugih stvaralaca – kaže Marta. “Feniks”, kako će se budući centar zvati, zahvaljujući činjenici da je “iz pepela iznikao”, prema Martinim rečima, ne grade samo umetnici, već i svi ljudi dobre volje, među njima i Martini sadašnji i bivši đaci iz škole “Petefi Šandor” u kojoj predaje likovno, a koji su već i sami na putu da postanu umetnici i kojima će ovaj prostor takođe biti namenjen. - Ideja je da taj prostor koriste svi oni koji nemaju mesto za rad, ili kojima jednostavno treba nekakva promena na nekoliko dana. Naravno, tu neće biti mesta za sve odjednom, tako da ćemo se raspoređivati prema dogovoru. Ali neće biti nikakvih zvaničnih konkursa, niti bilo čega što je zvanično i formalno, kaže Marta, objašnjavajući princip rada ove buduće umetničke komune.

Umetnici grade Feniksa prijatelji umetnici po zidovima već kače svoje izložbe. Dakle, i bez prostora, ovaj prostor funkcioniše. U svakom slučaju, zamisao je da u neko dogledno vreme, koliko to pre svega novac bude dozvoljavao, ovo iznikne u jedan alternativni kulturni centar, koji će biti namenjen umetničkom stvaranju, izlaganju, kreativnom odmoru i isto tako kreativnim druženjima. Ja ništa od ovoga, naravno, ne planiram za sebe, već za sve one koji u procesu učestvuju na bilo koji način, ništa ovde nije moje, samo se dešava u

Njeni prijatelji umetnici, koji u akciji učestvuju, uglavnom kažu da nisu iznenađeni Martinom zamišlju, budući da su već navikli na njene šarene ideje, kako u umetnosti, tako i u životu. Kad se svemu doda činjenica da je Marta davnih dana, pored statusa uspešnog umetnika, stekla i onaj kudikamo zahtevniji status “lafčine i drugara”, u uspeh ideja niko i ne sumnja. Jedini pisac, za sada, među članovima ove likovnjačke družine, Kalman Jodal, veli da je budući “Feniks” posve autentičan pokušaj da se na

Četvrtak, 19. jul 2012.

Dobri ljudi ulivaju nadu

- Prilikom jednog našeg druženja, na kapiju je pozvonio čovek po imenu Đura Mor, koji je radio za neku slovenačku firmu koja se bavi papirom. Čuo je za nas od nekoga i doneo nam toliko papira da danima nismo mogli da ga potrošimo. Drugom prilikom, vlasnik firme “Betering” poklonila nam je 1.500 cigala. Tog čoveka nikada nisam videla, niti bih ga na ulici umela prepoznati. On to nije ni hteo, hteo je samo da na neki način podrži ovu našu ideju nakon što je za nju čuo, iako mu ništa nismo tražili. Divno je što takvi ljudi postoje, oni ulivaju nadu i čine da svet bude lepši.

neformalan i dosad nepraktikovan način udruži umetničko delovanje, te da se, zahvaljujući brojnim i šarolikim stvaraocima, izbriše razlika između elitne kulture i supkulture. – Meni je uvek bila bitna multikulturalnost i multimedijalnost, a ovo mesto izrasta upravo u jedan multikulturalan i multimedijalan centar, otvoren za sve, centar kakav u Novom Sadu, a i daleko šire, sigurno ne postoji. Ja inače nikada nisam bio likovnjak, ali se na ovim akcijama osećam jednostavno kao dete u školi. Zašto ne bih i ja mogao da budem dete? Ako svi oko mene crtaju i slikaju, zašto ne bih i ja? Naravno, kada se ovaj prostor privede nameni, siguran sam da ću tu povremeno organizovati književne večeri, kako svoje, tako i svojih prijatelja pisaca, koje sve pozivam da se svojom potpisanom ciglom ugrade u ove zidove. Jer, svi mi, na neki način, tako i sebe ugrađujemo u nešto što će duže od nas trajati, kaže nam ovaj pisac.

Kad ugostitelj postane umetnik A jedan od prvih “umetnika” koji se u akciju uključio i koji na neki način postavio temelje budućem centru je i “glavni sponzor”, vlasnik restorana “Domino”, Karolj Baranji. Uostalom, kakvi bi to umetnici bili, ako im kafana ne bi ruku pružila? - Ja se umetnošću ne bavim i moram priznati da često i ne razumem to što ti ljudi rade. Ali, Martu poznajem godinama, znam da je čovek kakav se retko sreće i znam da je i ovog

puta namerila da uradi nešto dobro, u to nikada nisam sumnjao. Grubo je reći da sam ja “sponzor”, ja samo želim da dam svoj doprinos onako kako mogu i kako umem. A izgleda da ću ovih dana morati, takvo je pravilo, i svoj potpis da stavim na jednu od cigala, tako da ću, ni kriv ni dužan, i ja postati umetnik, smeje se ovaj ugostitelj. Slikar i “večiti buntovnik” Nikola Džafo, koji je čitavog života zidove rušio, sada je, takođe, jedan od onih koji ih grade. Po svojoj staroj praksi, sebe je u budući centar ugradio reljefno potpisanom ciglom, koju će moći da osete i oni koji su za vid uskraćeni. – Čitav ovaj budući centar treba da bude, koliko sam shvatio, otvoren za sve i svima dostupan. Ovakvim potpisom na cigli potrudio sam se da se uklopim u tu ideju i da taj prostor na neki način približim i onima koji ne mogu da vide. Tako su se i ovde pojedinci latili izgradnje jedne alternativne gradske galerije, koju nam političari godinama obećavaju, kaže Džafo. A zidovi u Martinom dvorištu iz dana u dan nastavljaju da rastu, okupljajući oko sebe sve kritičniju masu umetnika. I ciglu po ciglu ka krovu napreduju. Dok krov čekaju, ipak, svakodnevno dišu umetnost. Otvoreno nebo umetniku ne može biti neprijatelj. Uostalom, veli Marta u šali, ni pulska Arena krova nema. I šta joj fali? Duško Domanović Foto: Aleksandar Kamasi

Novine novosadske

Reportaža

Ludnica na Petrovaradinskoj tvrđavi

Exit – ponovo svetski, a opet naš Duran Duran je bio odličan, Erika Badu je privukla znatno manje mase nego što se očekivalo, utisci posle tročasovnog nastupa Gansa pokazuju da kvantitet ne može uvek da nadoknadi kvalitet… I dosta – festival ne čine rajder liste, hedlajneri i zvučna imena, a atmosferu i slavu vezanu za Petrovaradinsku tvrđavu nisu izgradili oni na binama, već oni podno njih. Upućeni znaju da se veličina Exita, sa svim njegovim manama, prednostima, kvalitetima i propustima, već godinama unazad ne meri brojem prodatih karata, već “jačinom” priča onih koji su te karte kupili. 24

Novine novosadske

Kad se Exit vrati kući

Pojedinci koji tvrde da je geslo “puno je festivala, jedan je Exit” koja je obeležila korene festivala postala otrcana fraza, a da je od bunta i energije postalo zanimljivije brojanje zelenih novčanica, ostali su zatečeni, ali i prijatno iznenađeni transparentom na Tvrđavi koji poručuje da je Novi Sad vojvođanska prestonica, ma šta god o tome mislile neke tamo sudije u nekom tamo sudu i šta god pisalo u Ustavu. Upravo ovakav aktivizam,

koji je kod dela javnosti naišao na nož, a kod dela izazvao oduševljenje, jeste bit i temelj na kojem je glorifikovana petrovaradinska ludnica – dakle, možemo reći da je “Izlaz” ostao (preciznije, ponovo postao) “Izlaz”, a da se među hiljadama posetilaca osetio duh onih “pionira” koji su na nultom izdanju festivala poželeli da vide leđa tada važećem sistemu vrednosti. Kako god, u očima mnogih upitnost toga da je Exit svetski nikada nije postojala, ali nisu bili sigurni da je i naš – a, onda je jedno platno vratilo ljubimca gradu i grad ljubimcu.

“State” je opet “država” Nije to jedini povratak Exita – ove godine, za razliku od niza prethodnih, “excuse me” se nije čulo mnogo češće od “izvini”, a “timeline” je ponovo postala “satnica”. Dakle, vratila se i domaća publika (ili je strana došla u manjem broju?), a promena u proporciji Balkan – ostatak sveta ponajviše je razočarala halapljive taksiste (čast izuzecima) i dežurne ksenofobe koji su tokom ova četiri dana morali da psuju i svoje unuke, a ne samo “pijane i drogirane Engleze”. Kad spomenusmo taksiste i ove godine je većina njih u gostima videla hodajuću vreću novaca, koju treba što pre i što bezobraznije isprazniti i, zašto ne reći, opljačkati. Osim Englezima kojima su rasprave oko plaćanja trajale duže nego vožnja, to je predstavljalo problem i “lokalcima” – po običaju, većina vozača se, čim čuje srpski (ili neki srodan i dovoljno razumljiv jezik) prisetila kako, eto, baš na Tvrđavi i baš u 4 ujutru, čekaju tetku, ujaka,

– 13. put

Četvrtak, 19. jul 2012.

Kako je Pirlo izašao iz kanala

je i opijata (ne previše) i cuge (u izobilju) i nešto razvrata (zanemarljivo), muzika nije upitna, ali je sva četiri dana trajala i revija dobrih i pozitivnih ljudi – počev od simpatične prodavačice medovače sa marketinškim trep-trep pristupom, ali i srcem dovoljno velikim da pokloni par medovača novinarskoj ekipi, preko Mostaraca koji ordiniraju kao “prva pomoć” gostima “rane vidaju” gutljajem višnjevače, do Španaca koji se za srce Makedonke Danke bore pokušavajući da ponove i otpevaju hit Tome Zdravkovića “Danka”. Uostalom, hajde malo da razmislimo – grad (ako je to još ustavno ispravna kvalifikacija) tokom ova četiri dana evoluira u veliki “smajli”, a taj smajli ne oblikuju ni Gansi ni Duran Duran, već upravo ti “neznani junaci” koji pređu stotine kilometara samo da bi bili deo festivala.

U raju je lepo, ali u kampu je ekipa sestru, brata i rođaka sa sela istovremeno, pa jel’te, zbog toga ne mogu da vas prevezu preko mosta ni pod kojim uslovima. Da se rođa ne naljuti.

Festival dobrih ljudi Da ne grešimo dušu, bilo je i tu izuzetaka. Reporteri Novina novosadskih naišli su na izvesnog Milana C. koji, kako kaže, iz revolta vozi samo “domaće” i to isključivo po taksimetru. Za strane turiste, veli Mile, ova četiri dana je na godišnjem – “vas, brate moj, vozim cele godine, pa kako sutra u oči da te pogledam ako te odbijem ili naplatim duplo?”. Mile nije jedini “drugačiji” na Tvrđavi, daleko bilo – dok njegove gramzive kolege festival, osim kao šansu za zaradu, vide i kao zborno mesto narkomana, alkoholičara, razvratnika i ljubitelja glasne i nerazumljive muzike, mi smo se uverili u nešto drugačiju situaciju “na terenu”. Jer, ok, bilo

Ako nisi smešten u kampu, nisi ni bio na Exitu, niti si ga osetio – stav je, i to beskompromisan, većine kampera, što onih koji su šator poneli prvi put, što onih koji pod platnom spavaju godinama unazad. Spavaju je, istina, možda izraz koji ne priliči situaciji, jer je toga u kampu bilo najmanje – usled dvadesetčetvorosatne žurke, dobar deo gostiju uspeo je da od celog Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave vidi susedni šator i eventualno tuševe, ako se nisu locirali predaleko od njih. Koliko smo shvatili, kada je provod u kampu na pitanju, kolo su vodili Makedonci sa “poglavicom” u vidu izvesnog Goceta Micevskog, nisu zaostajale ni lepe Zagrepčanke par šatora dalje, a kao pridruženi član se nametnuo Rumun Katalin (od milošte prozvan Katalinski), koji je svaki dan planirao šta će i kada slušati, ali uveče nije uspevao da se domogne izlazne kapije kampa. Eto, čisto da negde budu zabeleženi “diskretni heroji” ovogodišnjeg Exita.

Ako je pojedine goste i moglo biti zamerki, dva “letva-pijana” Irca zaslužila su čistu “desetku”. Dok su se naši i engleski posetioci, mahom trezni, slikali i pozirali pored obeznanjenog “palog borca” iz Švedske koji je “predah” našao u kanalu, dva vesela drugara odlučila su da razgrnu masu i pomognu nesrećniku. Istina, negde posle okretanja na bok, pipanja pulsa i alarmiranja policije (uz malu pomoć naših reportera), Irci su shvatili da im nepomični Skandinavac neodoljivo liči na italijanskog fudbalera Andreu Pirla, pa su počeli da dozivaju i bude “italijanskog reprezentativca”.

Mi imamo Mek… Šta reći na kraju? I ove godine smo bili svedoci da nije baš sve u savršenom skladu: džeparoši su ordinirali po busevima, taksistima su taksimetri služili za ukras, a mušterije za dranje, kamperi su deo festivala preživeli bez tuševa, a karte su čekali po dva sata na poljančetu uz “pratnju” četrdesetak Celzijusa koji biju u glavu. Protivnici komercijalizacije Exita se neće oduševiti činjenicom da se na pojedinim mestima naplaćivao WC, a muzičkim zaluđenicima je nedostajalo još koje zvučno ime u program. I, da, masa – bilo je definitivno manje mase nego ranije. Sve stoji, manje ili više. Ipak, krajem osamdesetih, beogradski navijači su provocirali zagrebačke “kolege” duhovitim skandiranjem “Mi imamo Mek”. Danas, “laloši” imaju svo pravo (a, možda pomalo i obavezu) da prestoničku gospodu pozdrave sa “Mi imamo Exit” – pa odlučili neki tamo da smo glavni grad, varošica, palanka ili mrlja na mapi. Činjenica da ta rečenica ima podjednaku, ako ne i veću težinu nego pre 13 godina, dovoljna je da se zažmuri na sve one minuse koje nečije oko mora (ili baš hoće, jer je tako namešteno) da vidi. Tomislav Lovreković Foto: A. Kamasi, J. Ivanović

Novine novosadske

Kulturno

Vladimir Kopicl, novi član Gradskog veća

Nema više finansiranja fiktivnih projekata Novoizabrani član Gradskog veća zadužen za kulturu, Vladimir Kopicl, nekoliko dana nakon imenovanja na to mesto, kaže za Novine novosadske da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se kulturni život grada uzdigne na mesto koje mu pripada. Kopicl govori i o prioritetima u resoru kulture, o šansama za dobijanje statusa kulturne prestonice Evrope, te o “zaokretu” od subverzivnog umetnika ka ne tako subverzivnoj političkoj poziciji... 26

Novine novosadske

Tokom svoje karijere, ovaj književnik, kritičar, novinar, obavljao je i niz funkcija u institucijama kulture, a od 2008. do 2011. godine bio je i gradonačelnikov pomoćnik. Kaže da ga sve to nije izmenilo. – Pre mislim da se promenilo vreme. Sve što sam zastupao ranije, zastupam i danas. U svakoj delatnosti ima politike, ima je i u umetnosti. Ovaj način na koji se ja bavim politikom nije striktno profesionalan, a ovde dolazim po pozivu gradonačelnika, zato što se kulturom bavim već četrdeset godina, ističe Kopicl.

NNS – Koji su, prema vašem mišljenju, prioriteti Novog Sada, kada je reč o kulturi? VK – Mi treba da napravimo, pre svega, savremene institucije, koje će zadovoljavati kulturne potrebe građana. Ono što je jedan od najvećih prioriteta jeste takvo pozicioniranje kulture u gradu da budemo sposobni da sprovodimo inicijativu za dobijanje statusa evropske prestonice kulture. Sledeće jeste decentralizacija u kulturi. Ne počiva sve što je kulturna produkcija samo na ustanovama kulture. Treba da nađemo i druge mogućnosti da što više ljudi u kulturi participira. NNS – Šta to konkretno znači? VK – To znači da treba da osnažimo institucije koje imamo, da ih tehnički opremimo da budu

kompatibilne sa takvim institucijama koje drugde funkcionišu. Kod nas u gradu su uvek bili problem prostorni kapaciteti. Moja stara ideja je da iskoristimo ono što već imamo i ono što je donekle već propalo, a to su objekti industrijske kulture, i da od toga napravimo nešto novo. Uzmimo za primer Eđšeg, koji je bio skoro potpuno propao, a vrlo brzo ćemo tu dobiti prostor koji će moći da se koristi za razne potrebe u kulturi. Znači, može se uraditi. Ja sam polemičar, zato što mislim da je to dobro. I pozivam sve kolege koje vode institucije, ili se na drugi način bave kulturom, da dođu u ovu kancelariju, a organizovaćemo i javne debate. Tajni neće biti.

NNS – Da li je novac koji se u Novom Sadu izdvaja za kulturu iz budžeta grada dovoljan da potrebe u tom segmentu budu zadovoljene? VK – Novi Sad ima vrlo ozbiljan budžet za kulturu, koji iznosi oko milijardu dinara. Dakle, što se tiče toga, nismo mi u nekoj lošoj poziciji. Ali moram pomenuti, kad sam došao da radim prvi put za grad, zatekao sam jednu situaciju da sam ja, koji se četrdeset godina bavim kulturom, bio zapanjen kad sam video da su se ovde finansirali mnogi projekti za koje ja nikada nisam čuo. Grad je organizacija svih građana koja treba da finansira ono od čega će i oni i grad imati koristi. Ne sme se finansirati ono što je fiktivno i čega nema u javnosti.

zadužen za kulturu, obećava: Pozivam sve kolege koje vode institucije, ili se na drugi način bave kulturom, da dođu u ovu kancelariju, a organizovaćemo i javne debate. Tajni neće biti.

NNS – Jedna od javnih tajni jeste da se u kulturi neretko finansiraju projekti onih organizacija koje su politički podobne i koje podržavaju vlast. Verujete li da će takva praksa vašim dolaskom prestati? VK – Ako je to pitanje upućeno meni, ne verujem da će se to dešavati. Ja sam spreman da sarađujem sa svima koji žele da rade i imaju dobar rezultat. Zaista imam nameru da za grad u kom živim uradim bar nekoliko korisnih stvari. Što više, to bolje. NNS – Da se vratimo na priču o prestonici kulture. Koliko je ta priča realna? VK – Otvoreno, ta kandidatura u ovom trenutku nije ni moguća. Na tome će se moći zvanično raditi tek posle 2014. godine. A 2016. će se znati ko je prošao. Za sad se i ne mogu kandidovati gradovi iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, iako postoje trendovi da se to promeni. Ono što je nama važno jeste da postoji neka vrsta dobrog raspoloženja među Novosađanima, da je Skupština grada usvojila taj program i da se na tome radi. NNS – A šta je ono što spada u domen kapitalnog, što za taj status treba učiniti? VK – Ono što je kod nas kapitalno i izuzetno značajno jeste ono što su naše prednosti, a to su multikulturalnost, interkulturalnost, naša dobra povezanost sa svima, saobraćaj, Tvrđava...

NNS – Koliko pojedinac na vašem položaju može biti autonoman, a koliko je prinuđen da postupa prema zahtevima “odozgo”? VK – Ja upravo sad dolazim sa jednog razgovora sa gradonačelnikom, gde smo pričali o onome za šta ja mislim da je hitno da se uradi. On se složio sa svim što sam rekao i ja ću već od sutra početi da na tom radim. Onaj ko vodi neki resor mora da ima sopstvenu inicijativu, mora da zna šta hoće. NNS – To znači i da unapred prihvatate i svu odgovornost? VK – Naravno. Najveća odgovornost je imati budžet, dakle imati sredstva, i imati mogućnosti, ideje, smelosti, mašte da se ta sredstva usmere tamo gde treba i da se tamo potroše.

Sada s pravom možemo da postavimo pitanje da li je program na Exitu kultura, ili samo nešto što je prilika za zabavu NNS – Hoće li Tvrđava morati zbog kandidature Novog Sada za prestonicu kulture da doživi neko ozbiljnije sređivanje? VK – Imamo ozbiljnu nameru. Radi se na tome da se Podgrađe sredi, bar u jednom delu, to je osnovni uslov da Tvrđava u budućnosti dobije ono što treba

Četvrtak, 19. jul 2012. da dobije, da bude stavljena pod zaštitu UNESCO-a i slično.

NNS – Da li će Exit smetati u tome? VK – Mislim da to ne bi smelo da se desi. Najpre zbog toga što mi o tome treba da vodimo računa i da svi radimo tako da ne smeta. A drugo, to su isto na neki način naše kolege. Ja mislim da bi Exit tu mogao da odigra čak i značajnu ulogu. NNS – Kako gledate na česte komentare da se Exit, kao jedna profitabilna organizacija, iz budžeta finansira izdašnije od mnogih “malih igrača” u kulturi, koji ostvaruju daleko manji, ili nikakav profit? VK – Mislim da ove godine grad nije dao neke drastične pare, pogotovo programske. A znamo da se vrlo ozbiljan deo tih para koje grad i daje za Exit, gradu vrati. Ono što je po meni u vezi sa Exitom zanimljivo je nešto drugo. Ja sam uveren da su i ljudi iz Exita svesni da su došli do jednog dosta monoprogramskog tipa i da će to morati da menjaju. Meni je idealna forma Exita bilo ono početkom dvehiljaditih, kad je tamo uz muziku bilo predstavljeno masa kulturnih sadržaja, što je sve moglo da proizvede jedan vrlo ozbiljan društveni efekat. Sada s pravom možemo da postavimo pitanje da li je to kultura, ili samo nešto što je prilika za zabavu. NNS – Mislite li da će vam bavljenje politikom uskratiti vreme za vaš umetnički rad? VK – Umetniku, ako je umetnik, ne smeta na kom poslu radi. Politika je danas prirodan deo savremenog sveta, i radeći ovde, kao političar, ja u stvari ne radim ništa jako različito od onoga što sam radio u medijima, ili u kulturnim institucijama. Samo se pozicija drukčije zove, i čovek možda ima neku mogućnost više da nešto uradi na malo širem planu. NNS – Vaši prethodnici su bili prilično “ćutljivi”, kako za medije, tako i za same umetnike, često ih je bilo bezmalo nemoguće kontaktirati. Hoćete li Vi biti “pričljiviji”? VK – Ja primam sve pozive, razgovaram sa svima. Ovaj posao mi je poveren, i ja ću ga obavljati punim kapacitetom. Duško Domanović Foto: A. Kamasi

Novine novosadske

Vodimo vas repertoar Pozorišta Srpsko narodno pozorište Završena sezona Pozorište mladih: Završena sezona Novosadsko pozorište: Završena sezona Bioskopi: Arena Cineplex: Čudesni Spajdermen 3D Ledeno doba: Pomeranje kontinenata (titlovano) Prijatelji Između svetova Imate li znanje za drugo stanje? LOL Ledeno doba: Pomeranje kontinenata 3D (sinhronizovano) Ledeno doba: Pomeranje kontinenata (sinhronizovano) Pirana 3DD Madagaskar 3: Najtraženiji u Evropi (sinhronizovano) Na tajnom zadatku Prometej 3D Prometej Snežana i lovac Ljudi u crnom III 3D Diktator Loraks Mačak u čizmama (sinhronizovano) KCNS Velika sala: Nedelja novog mađarskog filma Izložbe: Kulturni centar Novog Sada: Izložba plakata: Klaus Štek “Ništa nije obavljeno” Milorad Krstić – Anatomija privatnosti Hong Myung Seop (Južna Koreja Mali likovni salon KCNS: Foto starter – izložba radova studenata Umetničke akademije iz Osijeka Izložba Ivona Pleskonja Muzej savremene umetnosti Vojvodine: Tensionfield - Savremena fotografija Dragan Jankov - More nade Poklon zbirka Rajka Mamuzića: Zoran Petrović – skulpture

Novine novosadske

Da idete da se provedete Novo u Areni cineplex

’’Čudesni Spajdermen 3D“ među Novosađanima

Superheroj iz Marvelovih stripova posle pet godina je ponovo ekranizovan, a priču o čoveku- pauku Novosađani će moći da pogledaju u salama bioskopa Arena. Za kompletniji doživljaj filma pobrinula

se 3D produkcija u kojoj je snimljen Spajdermen, tako da ovaj junak ne ostaje samo na ekranu, već iz njega izlazi. Reditelj filma Mark Vest naglasio je da novo ostvarenje “neispričana priča” o Piteru Parkeru.

Pored blago korigovane storije, većeg budžeta i nove tehnologije, glumačka ekipa se takođe promenila. U novom nastavku glavna rola je poverena Endruu Garfildu, dok ulogu njegove srednjoškolske ljubavi tumači Ema Stoun. Ova ekranizacija predstavlja priču o neprilagođenom tinejdžeru siročetu, Piteru Parkeru, koga podižu stric Ben i strina Mej. Tokom otkrivanja istine o svojim roditeljima Pitera ujeda genetski modifikovan pauk i on dobija nadljudske moći. Proganjan prošlošću Piter odlazi u Oskorp laboratoriju gde se susreće sa Kurtom Konorsom, nekadašnjim partnerom njegovog oca čiji će alterego Gušter postati njegov najveći neprijatelj. Koristeći svoje moći Piter kreće u borbu protiv zla, a na tom teškom zadatku mu pomaže njegova srednjoškolska ljubav, Gven Stejsi, sa kojom se će zajedno uhvatiti u koštac sa svim problemima koji se nađu na putu pravde. Visokobudžetno ostvarenje Marka Vesta prvog dana prikazivanja u Americi donelo je profit od rekordnih 35 miliona dolara. S. Zorić

Posle Graca, Ljubljane i Rijeke

“Tensionfield” stiže u Novi Sad Izložba “Tensionfield” je međunarodni projekat koji ima za cilj da sagleda razvoj savremene fotografije u poslednjih 20 godina na teritorijama srednje i istočne Evrope. Novosadski ljubitelji fotografije ovu izložbu mogu pogledati do 31. jula u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. “Tensionfield” istražuje, analizira i prezentuje fotografiju nastalu unutar različitih konteksta šest partnerskih gradova: Graca, Ljubljane, Rijeka, Košica, Skoplja i Novog Sada. Projekat se sastoji od stručnih konferencija i zajedničke izložbe, koja se u svakom gradu dopunjuje radovima umetnika lokalne umetničke scene. Opšti cilj projekta je da prikaže burnu istoriju fotografije i njen razvoj od delovanja u foto- klubovima za vreme Drugog svetskog rata do fotografije prepuštene sebi samoj, koja se popularizovala koristeći digitalne tehnologije i konceptualni pristup. Fokusirajući se na lokalne i regionalne fotografske tradicije, izložba ispituje i uslove rada

zavisne od kulturne politike. Ovaj projekat naglašava koliko je bitna saradnja i međusobno povezivanje gradova. Svaki domaćin pored izložbe ima obavezu da organizuje i okrugli sto na kojem će se uz prisustvo umetnika lokalne scene komentarisati i utvrditi specifične tendencije aktuelnog grada u kojem izložba gostuje. Na izložbi učestvuju

Kristof Gril iz Graca, Jože Suhadolnik i Damjan Kocjančič iz Ljubljane, Tomas Agat Błonski, i Vlado Elias iz Košica, Sofija Silvia i Goran Škofić iz Rijeke, Ivan Blažev i Robert Jankuloski iz Skoplja. Novi Sad će predstavljati Daniel Kariko i Jelena KovačevićVorgučin. S. Zorić

Četvrtak, 19. jul 2012.

Tradicionalni omaž klasičnoj muzici

Od bosanske Bili Holidej do Frajli – u čast muzike Osmo izdanje Novosadskog muzičkog leta, letnjeg ciklusa koncerata koji se održava u organizaciji Muzičke omladine Novog Sada, počelo je u utorak i trajaće do 24. avgusta. Kako tvrde organizatori, ovogodišnji program karakterisaće raznovrsnost, pa će

posetioci na nastupima u Sinagogi i u vrtu Srednjoškolskog doma u Nikolajevskoj uho moći da opuste kako klasičnim kompozicijama, tako i numerama u džez, latino, etno i salsa ritmu. Pored učesnika iz Srbije, nastup su potvrdili i gosti iz Hrvatske, Slovenije, Bosne

i Hercegovine, ali i Portugala, Australije i Kube. Poslasticu za ljubitelje sevdah tonova predstavljaće koncert Amire Medunjanin, koja je specifičnim stilom stekla veliku popularnost širom Evrope o kojem i govori nadimak „bosanska Bili Holidej“. Nju će na gitari pratiti Boško Jović, a da je u programskoj šemi zaista zadovoljen svačiji ukus, potvrđuje i nastup popularnog novosadskog vokalnog sastava „Frajle“. Oni koje privlače zavodljivi latino ritmovi, neće propustiti priliku da poslušaju „Mambo Stars“, ansambl iz Beograda koji je osnovan 1999. godine od strane članova Big Benda RTS, a pod utiskom „Mambo Kingsa“ i „Buena Vista Social Club“. Klasičarima je definitivno najatraktivniji nastup Balkanske kamerne akademije, a ovaj segment manifestacije nezamisliv je bez Vojvođanskog omladinskog

kamernog orkestra. Preporuka za ovu ciljnu grupu svakako je i duo flaute i klavira iz Portugala. Karte koštaju između 300 i 500 dinara, a mogu se naći u Muzičkoj omladini Novog Sada (Katolička porta 2) radnim danima od 8 do 14 časova, kao i na mestu održavanja koncerta dva sata pre početka. M. Sovilj

Novine novosadske

Pregled nedelje

Novine novosadske

Ä&#x152;etiri festivalska dana iz naĹĄeg

objektiva

Ä&#x152;etvrtak, 19. jul 2012.

Novine novosadske

Pregled nedelje Podnaslov rubrike

Novine novosadske