My People 25

#25 - Maj 2013

magazin za promociju hip-hop kulture

FRENKI CANTWAIT KANDŽIJA BANE SUNSHINE – NEKE STVARI SAM DANAS DOSTA NJIH NISAM NIKADA JA SAM PUN RADIO U AFEKTU RADI NA SILU LJUDIMA LAGAO ŽIVOTNIH PRIČA SCRATCH ART - DJ LAKI / DANCE ART - LUKA RECOGNIZE CREW / STREET ART - HROM & PROTO IZA MIKSETE - SALIER DEL FLORES / STRUKA - PRVI / KUM MAJK - ABECEDA / TEMA BROJA - BLING BLING MY PEOPLE | 1

2 | MY PEOPLE

UVOD

Što je brzo to je I kuso... mnogo puta je to dokazano I pokazano. I mi smo na sva usta javili da će novi broj izaći za dva meseca, ali realnost je da će ovo ipak biti tromesečnik. Ali ima noviteta. Pored ovoga što čitate (što je ipak stub temeljac) na sajtu možete polako da vidite I neke naše video ludorije. Da imamo malo ozbiljnijeg urednika I takve I saradnike, sada bi ovde naglabali I raznim konceptima video emisija ali na žalost ne možemo o tome.

Možemo samo da najavljujemo I najavljujemo.

E pa najavljujemo specijale posvećene Fresh Island festivalu I Hip Hop Kemp festivalu, najavljujemo još neke radove I sekcije...

Pratite nas.

Ali najvažnije od svega, čitajte nas, kritikujte, komentarišite, možete da nas listate I preko androida, sve sada može samo treba malo čačkati pretraživati na samom Maj pipl sajtu I sve će se samo javiti.

Do čitanja Čuvaj desno

MY PEOPLE | 3

#25 Maj 2013

SADRŽAJ INTERVJU - FRENKI........................................................................6 PRODUCENTI - SALIER DEL FLORES.........................................10 RECENZIJE.....................................................................................14 DANCE ART - LUKA, RECOGNIZE CREW...................................18 BLOG - VRAĆANJE NA PRAVO..................................................26 INTERVJU - CANTWAIT................................................................30 ABECEDA - KUM MAJK...............................................................38 MAGAZIN URBANE KULTURE....................................................40 TEMA BROJA - BLING BLING.....................................................42 MOJ UGAO - BAD COPY.............................................................49 SVET JE NAŠ - NE MOZE DA STANE NEĆE DA STANE..........50 SCRATCH ART - DJ LAKI.............................................................52 PRVI - STRUKA..............................................................................56 INTERVJU - KANDŽIJA.................................................................58 AIR JORDAN - 1. DEO..................................................................62 INTERVU - BANE SUNSHINE......................................................68 STREET ART - HROM & PROTO..................................................78

4 | MY PEOPLE

MAGAZIN ZA PROMOCIJU HIP-HOP KULTURE Glavni i odgovorni urednik: Ivan Ristić Rista Grafički urednik: Jovan Lazarević Saradnici: Darko Delić Darko Gavrić Luxus Bojan Isailović Nebojša Jakovljević Branimir Kovač Teo Dragović Selena Petrović Jovana Petković Milan B Popović Milena Tomić Maja Meganović Spasoje Veselinović Predrag Vukčević foto: flickr.com/anenade elbelgrado.com Adam Rakičević Miljana Vasiljević Filip Sholn

web stranice: www.proveramikrofona.com www.trablmejker.com urbanourban.blogspot.com www.dnevnikkosarkasa.com www.b3oproduction.com Kontakt: www.mypeople.in.rs facebook.com/mypeople.magazin twitter.com/mypeoplemagazin e-mail:magazin.mypeople@gmail.com gsm: +381 60 maj pipl +381 60 625 7475

magazin.mypeople@gmail.com

/mypeople.magazin @MyPeopleMagazin

Dizajn naslovnice, prelom strana, ilustracija i tipografija - Radio Katakomba http://www.facebook.com/radiokatakomba.mjuzik?fref=ts http://www.youtube.com/user/KatakombaMusicBudva http://issuu.com/jovanl/docs/por MY PEOPLE | 5

6 | MY PEOPLE

FRENKI

intervju

NEKE STVARI SAM RADIO U AFEKTU Frenki je već jako dugo na balkanskoj sceni. Prošao je put da ga svi vole, ne vole, hvale, kritikuju, a i uvek je svaki sledeći album bio bolji od prethodnika. Često je bio u Beogradu, ali je sada došao prvi put sam. Uhvatili smo ga pred koncert u klubu Gun da nastavimo priču tamo gde smo stali pre dve godine...

Prvi put solo u Beogradu, kakav je osećaj?

Super. Ja po nekim reakcijama, po tome što mi je Kepa rekao i po onome što je na društvenim mrežama, vidim da postoji neki interes i ovo mi je, što bi rekli, opipavanje terena, pa da vidimo kako će to biti, pa na ljeto možda napravio nešto konkretnije. U svakom slučaju mi je drago da sam konačno sam došao da predstavim novi album i eto videćemo večeras kakav će biti odziv publike i kakva će biti atmosfera.

Aktuelan novi album Trojanac, kakve su reakcije?

Reakcije su najbolje u mojoj dosadašnjoj karijeri. Što se tiče neke stručne kritike a i kritike publike. Nema sumnje ovo je moj najbolji album do sada.

Celi proces oko nastajanja

albuma je bio dug i temeljit i mislim da su to ljudi prepoznali. Ja sam malo promenio svoj način kako pisati tekstove, kako to u pjesmama predstaviti, jednostavno nije sve onako radikalno, direktno u glavu. Mislim da taj moj način i stav je cjepao publiku. Jedan stariji muzički kritičar u Bosni je napisao recenziju kao „Frenki je uvijek u svojoj karijeri imao način da djeli na naše i njihove. Neki su do sada imali poteškoća da me prihvate ali sa ovim albumom je sve to objedinio“. Ovaj album je došao do šire publike i uspio sam da pridobijem i neke skeptike. Razumijem odnosno svjestan sam zašto se publika toliko dijelila, ali to je pitanje sazrevanja, jednostavno tu se desila neka promena u mojoj muzici i verovatno je to uzrokovalo.

MY PEOPLE | 7

Kad smo čuli prve Marčelove stvari bili smo oduševljeni, samo smo hteli da ga zovemo da dođe da nastupa u Tuzli, nismo ni znali odakle je.

Kao da si povukao ručnu?

Priznajem da su neke stvari nastale u afektu, kada ja možda reagujem na prvu, u meni se skuplja dosta emocija i onda u jednom trenutku to sve eksplodira. Danas je moj pristup svemu tome drugačiji, danas bih možda neke stvari drugačije rekao. Pa da imam priliku nešto bih sigurno i promenio, ali to je moj problem i prije bio, ako osjetim neku nepravdu ili vidim da se dešava nešto sa čim se ne slažem reagujem na prvu jer prosto moram da učinim nešto povodom toga.

Neki ljudi su me zbog toga cijenili, neki ne ali to je sve to sazrevanje koje sam malopre pomenuo. Jednostavno drugačije gledaš na neke stvari, pustiš da prenoći pa razmisliš malo o svemu tome.

Da li to znači da si se ti promenio pristup životu, misli?

Nije to nikakava kalkulacija, kao da sam ja promenio to zbog toga što ću imati veću publiku, nego je to došlo iznutra, iz mene. Danas mi 31 godina i malo jednostavno drugačije razmišljaš. Kada sam počeo da se bavim muzikom bio sam jako mlad i bio sam emotivac i kao što sam rekao, na prvu sve tako, bjesan, bio sam spreman da se usprotivim i galamim na sve što mi se ne sviđa. Onda vremenom sazrijevaš, oženjen sam čovek sada...

tavno, a na takva je najteže dati odgovor. Ne znam, ja sam i dalje neki muzičar koji svojom muzikom nešto pokušava da promeni. Mogu reći da se sada sve nekako sleglo, godinama to svakome dođe. Mirniji sam dosta sada i taj način na koji sam nekada radio muziku bio je neki „o ruk“ a sada je sve ozbiljnije, profesionalnije. Recimo na ovom albumu sam radio jako dugo, neke pesme sam radio po nekoliko meseci. Pa napišem, pa snimim, pa pustim da odstoji pa nakon nekog vremena ponovo slušam, pa izmenim, ispravim neke stvari, neke pesme sam skroz izbacio. To se sve oslikava na moju ličnost.

Edo Maajka i ti, da li je učenik pretekao svog učitelja?

To je na publici da oceni. Između Eda i mene nikada nije bilo neke konkurencije, trke, šta već. Ja sam njega smatrao kao mentora, a pre svega dobrog prijatelja, a on me je motivisao u tom smislu da kad čujem neku njegovu dobru pesmu, želim da napravim bolju ili on moju ili kad čujem od Marčela ili bilo koga, to ti uvek daje energiju, volju da napraviš nešto. Ja sam dosta napredovao i jako sam ponosan na ovaj album.

Kako bi danas sebe opisao?

Koliko ti je značilo to što si prolazio kroz istu fazu kritike kao Edo koji je uspevao da to loše amoritizuje i pretvori u dobru energiju?

Dobro pitanje. Jako jednos-

Na to ne možeš biti imun i to

8 | MY PEOPLE

naučiti. Mislim možeš ti da vidiš kako se on nosi sa tim i kako reaguje, možeš nešto da naučiš iz tuđeg iskustva, ali opet kada to doživiš na svojoj koži malo ti toga može pomoći.

Moraš naučiti da se sam sa tim boriš, snađeš, da to prihvatiš ili ne prihvatiš, odbaciš, progutaš, primiš ili ne primiš.

Prvi put su ljudi za tebe masovno čuli kada se pojavila pesma „Krem de la krem“, nakon ovoga snimljena su još dva dela pesme. Da li je ta pesma neko obeležije i omaž blakanskoj sceni?

Za nas je to uvek nekako bila tradicija. Prvu smo snimili u Beogradu kada smo došli i upoznali se sa Bassivity ekipom i kada je Marčelo snimio svoj album. Kada sam ja snimao svoj album pomislio sam da bismo mogli da napravimo drugi deo, pošto je prvi dobro prihvaćen kod ljudi, kod publike. I onda, sad sam odlučio da se opet okupimo, ali da pokušamo da kažemo kako je to izgledalo onda sa ove vremenske distance. Naše prvo druženje, posjete i kada smo se prvi put našli. Zato se zove Krem de la krem begins, kao Betmen.

Danas nam je to draga i simpatična stvar. Marčelovo prvo gostovanje na albumu je za mene i bilo prvo gostovanje na nečijem albumu tako da mi je ostalo onako drago u pamćenju, cela ta poseta i kad smo se upoznali sa celom ekipom. Ne znam dal’ će se sad to nastavit, ali u svakom slučaju prošlo je deset godina, eto večeras

ćemo opet nastupati zajedno, ako neko od njih dvojice bude ponovo pokrenuo tu temu, zašto da ne.

Pesma je čini mi se napravila proboj. Jel se osećaš ponosnim što si deo ekipe koja je otvorila granice u tom nekom muzičkom smislu?

Ponosan sam na to što sam bio od tih prvih da tako kažem.

Za mene stvar koja je još više prodrla i probila te granice je pesma „Suze“.

Gde je falio El Bahati da to bude cela ta priča?

Da, ne znam zašto se i sa njim nije snimalo, mada mislim da je on tada već prestajao da se bavi muzikom, ali je falio kao dodatna treća strana toj priči.

Verujem da bi se on tu odlčno uklopio i razvalio, ali nije ona ni ovako loša. Ja verujem da smo mi u sebi također srušili neke predrasude i zidove putujući i svirajući po Srbiji i Hrvatskoj.

Nema sumnje ovo je moj najbolji album do sada. Celi proces oko nastajanja albuma je bio dug i temeljit i mislim da su to ljudi prepoznali.

Marčelo je, ja mislim, imao jedan od prvih nastupa u karijeri u Tuzli na našem FM Jam rođendanu. Mi smo i tada na sve to gledali kao jednu scenu i za nas se to tada podrazumevalo, nismo pravili neku razliku.

Mi kad smo čuli prve Marčeove stvari bili smo oduševljeni, samo smo hteli da ga zovemo da dođe da nastupa u Tuzli, nismo ni znali odakle je.

Jel’ pratiš srpsku scenu, ko ti se dopada pored Marčela?

Znači ako ovo dobor prođe večeras, vidimo se na leto?

Da, pratim. Evo Cantwait je odličan, Grashoper, gledao sam snimke sa Beogradskog freestyle battle-a, odličan je.

U Bosni ima Kontra koji je odličan fresstyler i koji se meni pridružio na bini. Naravno Bad Copy, sa njima smo puno nastupali i družili se. Sajsi MC mi je isto odlična.

Svakako, nadam se da ću biti pozvan na nekom festivalu.

Hvala vama na razgovoru i pozdrav svim čitaocima.

Ivan Ristić, Maja Meganović MY PEOPLE | 9

Salier Del Flores iza miksete

10 | MY PEOPLE

Juice - Brate Minli

Voke – Nisi

Sve je počelo 2005. kada sam Juice-u dao desetak matrica iz Fruity-ja da presluša jer je tad spremao album. Između ostalih bila je i matrica za “Brate Minli”. Stalno smo se zezali “Naći brate minli, naći rate...” i bukvalno kroz to zezanje je nastao refren a i sama pesma.

Samo mi je jednog dana doneo sirov demo gde su on, Voke i Gić izbacili rime. Posle smo sve zategli kod Andreja u studiju i snimili spot. Sećam se kad je Sandra Afrika dolazila da đuska u spotu sa ortakinjom koja je ostavila tragove cipela na asfaltu kada je radila špagu.Sa tog albuma je bilo još dosta stvari koje sam radio kao „Najke mi“, „Uvertira Lektira“, „Keš Kolica Remix“, „Kako je u Švici“, „Kako je u Švici Remix“ i „Petak“ koju mi je Juice bukvalno izvadio iz Recycle bin-a.

Jedno jutro meni na poslu zvoni telefon u 9 ujutru. Javlja se Voke i kaže kako je sanjao da sedi sa dve ribe na poljani ispod drveta i sluša neku melodiju. Onda mi je bukvalno otpevao šta je čuo i kad sam došao kući odmah sam odsvirao. Posle sam dodao bit i izaranžirao kad je Voke došao.

Tu je pala i priča za refren i flow. Zato i pesma počinje sa: „Sanjao sam matru koju sada slušaš.....“ Neponovljivo.

Juice – Farma Drama Posle Juice-ovog izbacivanja iz reality show-a Farma, morali smo odmah da napravimo nešto jer Juice više nije mogao da izdrži a da ne baci rime posle onakvog cimanja.Tad sam već imao neki bit ali nisam bio siguran šta tačno hoće. Onda je posle par dana došao i rekao da isečem muziku iz špice. Odmah posle se pojavio i Voke, istog dana, i izbacio flow za refren, tako da smo bukvalno za dva sata imali sve. Da je neko snimao, ne bi verovao kako je sve smišljeno brzo. Pesmu sam čuo prvi put u Grand Show-u kod Saleta Popovića i nisam mogao da dođem sebi od smeha kad sam čuo šta je sve Juice izrimovao.

Vox Maximus feat. Big Prodeje of South Central Cartel & Juice – Blacc Benz Ova stvar sa Big Prodeje-em je nastala nakon dosta dugog cimanja. Prvo je Vox već imao matricu na koju je Big Prodeje bacio strofu ali nije bio sasvim zadovoljan kako je to sve zvučalo. Takođe, dobrom voljom nekih naših drugara snimljeni su i kadrovi za spot u LA-u gde su bukvalno momci otišli u njihov hood i išli sa njima do mesta snimanja u njihovom kraju. Dosta dugo je sve stajalo, ali kad su se poklopile sve kockice izbacio sam novu matru, Juice je bacio svoj deo, spot snimljen i priča je napokon bila završena. Bili smo oduševljeni sa celim projektom, pogotovo sa tom činjenicom da je jedan pravi West Coast OG pristao da radi sa nama. Čovek koji je radio sa 2Pac-om, Spice 1-om, MC Eiht-om, bio potpisan za Def Jam itd. Takođe postoji još jedna numera sa ovom legendom, koju sam producirao, na Vox-ovom novom albumu koji će izaći ove godine.

Vox Maximus feat. Spice 1, MC Eiht N Havocc of South Central Cartel – Take a Ride Priča sa West Coast legendama Spice 1-om i MC Eiht-om je malo duža. Kao prvo svi koji su slušali West Coast Gangsta Rap i odrasli na njemu znaju veoma dobro ko su ova imena i koliko su bila velika devedesetih godina, počevši od njihovih zlatnih i platinastih tiraža pa do filmova kao što su Menace II Society, Rhyme & Reason....

Tako da mi je ova saradnja omiljena i do dan danas neverovatna, da napokon čujem svoje miljenike na svojoj matri.

Za sve ovo je najzaslužniji Vox koji je neumorno uspeo da održi kontakte sa njima i omogući sve, u periodu kad smo završili album Full Fuova.

Još se sećam kad smo pričali sa Spice-om, to nikad neću zaboraviti i kad je Eiht poslao svoje vokale. Prvo smo imali dve pesme sa svakim od njih posebno, ali smo odlučili da napravimo jedan reunion uz njihovo odobrenje, kao nekad Gangsta Team South Central Cartel-a. A kao tačka na „I“ je bio intro koji nam je odradio tvorac S.C.C-ja Havocc. Vox je zatim izmontirao spot za ovu pesmu na osnovu kadrova iz spotova ovih legendi. Po mom skromnom mišljenju ovo je najveći uspeh srpskog repa svih vremena.

MY PEOPLE | 11

Vox –Facebook kurve Do ove pesme nisam nikad koristio narodnjačke semplove, ali Vox-a je nešto puklo pa mi je doneo neku stvar Mileta Kitića sa pričom da napravimo neko zezanje. Upravo je to i ispalo kad sam isekao i izaranžirao sa Vox-ovim tekstom i old school bitom ispalo je urnebesno sa rimama: „Plavi most je pust, kurve prešle su na net“ i „Ona krizira za lajk kao dizelaš za najk“. Jedna od omiljenih.

Juice feat. Vox I Salier del Flores – Ako Ako Kad smo već kod sprdnje i zezanja, ova mi je isto jedna od omiljenih jer je Juice hteo da napravimo nešto za Guču.

Počeo sam od semplova trubačkih orkestara, preko trap klepova pa do toga da sam i ja bacio rake-take-taj u refrenu i azbuku, što je sasvim spontano nastalo uz rakiju kod Napoleona u studiju. Najsmešnije mi je bilo kad smo gostovali uživo na Pinku u emisiji „Tačno u Podne“ kod Ene Popov. To nikad nije moglo da mi padne na pamet da se može desiti.

Monogamija – Rio Prošle godine je izašao album Monogamija feat. Salier del Flores – Brzinski u Formi koji sam ceo producirao gde ima dosta pesama koje su mi drage. Uglavom sve matrice na ovom albumu su one koje niko nije mogao da skapira, osim Monoa. Jedna od njih je i „Rio“, gde je bit u fazonu nekog drum n bass-a koji mi je i bio neki eksperiment sa kojim nisam znao sta da radim. Međutim, Monogamija melje svaki bit i zajedno smo smislili celu priču. Mono je imao prvu strofu a meni je 12 | MY PEOPLE

sinuo refren kad sam sedeo u nekom kafiću. Posle je Mono u studiju kod Sevena bacio i drugu strofu o legendarnom Miletu.

Monogamija feat. Salier del Flores – Porno Rap „Porno Rap“ mi je takođe omiljena stvar sa „Brzinski u Formi“ zato što me je brat Mono nagovorio da repujem. E pošto nisam neki stihoklepac i MC bilo mi je smešno da slušam svoj glas, kao ja sam nešto ozbiljan MC, tako da sam sa nekim polu sprdačkim matorim glasom bacio rime koje sam smislio sa devojkom. Semplovi u refrenu su iz filma „Mi Nismo Anđeli“ i svi koji su gledali film znaju o čemu se radi, a omiljen u pesmi mi je onaj odvratni zvuk Windows-a koji se javlja kad nešto ne valja, koji sam iskoristio kao štab.

Juice - Robija Za ovu matru sam bio siguran da će nešto dobro da ispadne.

Stajala je kod Juice-a dugo i imao sam neke ideje šta ćemo sa njom, ali nije ispadalo dobro. Onda se javio Kojot koji je majstorski odradio svoj deo posla, a Juice pokazao stanje u Srbiji i objasnio apsolutno sve oko nas. Po mom skromnom mišljenju jedna od njegovih najjačih stvari ikada. Za ovaj bit me je inspirisao pokojni Pimp C iz UGK.

Juice – Hip Hop Fraktura Čim sam napravio osnovu ove matrice hteo sam da se polomi neki old school fazon sa Juiceom. Stajala je kod njega 3-4 meseca dok se nije istripovao posle prvog Svi Kao Jedan festivala. Bili smo kod Preza u studiju i kad sam došao već je priča tekla. Snimio je rime i odmah bio u fazonu: Šaljemo DJ Rokamu da odmah baci skreč.

Za pola sata je Rokam izrokao i poslao. Dok je Prez miksao, Juice kaže: Odma’ snimamo spot. Zvao je ortake koji su se pojavili za sat vremena sa opremom i snimili smo sve. Spot je bio izmontiran to veče i sutra je već bio na youtube-u. Takvu akciju nikad nismo imali, da se sve poklopilo spontano i da je ceo proizvod za manje od 24 časa bio gotov.

MY PEOPLE | 13

REC EN ZIJE

Delfagor - Svestionik. Imala sam sreće sa zadatcima za ovaj broj.

Mislim što se tiče preslušavanja albuma za koje ću pisati recenziju. Obično bude što bi rekli, lapo- lapo, međutim sada sam baš uživala da salušam muziku i radim tj pišem o tome. Volim taj izi going stil. Em sijeve koji na neagresivan način govore o svom viđenju stvari. Sviđaju mi se matrice, čini mi se da ću slušati album subotom popodne u baštici ispred kuće dok pijem kafu.

Tako me nekako vozi. Potpuni čil. Delfagor ima jednu umetničku crtu, koja se jasno vidi u tekstovima. Živi su, lako dočarava okruženje, situacije, a opet ne odlazi u krajnost, nego ostaje na rep strani. Stvarnost o kojoj nam piše jeste uglavnom loša, ali sa mnogo lajt motiva i voljom da se ide napred. Meni najdopadljivija je pesma Ima vremena, ali sam bez problema čula i druge stvari koje se nalaze na ovom LP- u. Moja ocena je jaka četvorka, čisto da se Delfagor ne ubrazi. Toplo preporučujem da poslušate album. Uživajte.

Maja Meganović “Na Putu Za Bronx” je u najkraćem opisu album koji svojim zvukom cilja pre svega ljubitelje belih američkih underground repera i slušaoce koji su ostali u devedesetima. Ako spadate među navedene, ovo je bez sumnje pravi album za vas. Stanje uma repera i ideju albuma najbolje opisuje deo jednog refrena “Rep iz 90ih smo vratili na uglove”. Bitovima koje je potpisao 3man dominira bumbep estetika i nisu ništa inovantno ili nešto što već nije viđeno u repu ali je svaki na nivou za taj fazon. Posebno se izdvajaju Povratak Iz Pepela - iako je sempl za pesmu već više puta korišćen od strane drugih repera, lepo je uklopljen sa suvim i prašnjavim drum breakom (kakve najviše volim), Bling Bling - unosi svežinu zbog lepo iskorišćenih orijentalnih semplova, Bla Bla i Kanabis Sativa - nesumnjivo inspirisan DJ Muggsovim radom iz Temples Of Boom perioda. U stvari sa tehničke strane, bilo da se radi o bitovima ili reperima koje čujemo preko njih, svi su dobro odradili svoj posao i na tome im svaka čast. 3manova igra rečima je uvek na nivou i prijave i pančlajnovi ne manjkaju tokom čitavog albuma (“Nikad nisam nazvao ženu kurvom... Osim ako je kurva” - U Kraju, “Da sam bosanac navij’o bih za BiH, al’ pošto nisam plakaću kad puknemo od njih” - 1000 Njih, jedan od ličnih favorita), i sve bi to bilo OK da se često ne javlja ono što smeta kod većine američkih underground MCjeva iz novijeg doba (a i njihovih srpskih sledbenika), a to je da nekad zvuče jako mehanički i preforsirano u službi multisilabičkih rima i time im tekstovi gube efektnost koju bi imali da šema rimovanja nije praćena po svaku cenu. Ima tu i nepotrebnih prozivki za repere koji koriste autotune ili prihvataju bling bling priču svojih američkih kolega, jer na kraju krajeva i Apollo 3000 dostojno prati priču svojih idola iz američkog bekpek repa i mislio sam da su te prozivke odavno prevaziđene. Timbe na U Kraju nastupa u svom prepoznatljivom stilu i isporučuje najbolje gostovanje.

Bogdan Scekic

14 | MY PEOPLE

“Kiša metaka je u gradu, kiša metaka pada“, rekao je General Two u odjavi „Swaguše“, četvrte trake u plejlisti, koju preporučujem za početak slušanja albuma jer pravi sjajan uvod u ostatak, pre svega zbog fenomenalnog Vojka Vrućine, još boljeg Kreša Bengalke i gospodara univerzuma „bosansku fukaru“ General Two-a. Grupaciju „Kiša metaka“ čine pored navedenih Vojka i Kreše, Kid Rađa, Vuk Oreb i Papi Batina. Kompletnu produkciju potpisuje Vojko, koji još jednom dokazuje da projekat koji izađe iz njegovih ruku ne može biti loš. Na albumu je dominantan Krešo, ističe se u svakoj traci, energijom, harizmom i ludošću koja ne prestaje od intro trake „Konan“ do, skoro solo, pesme „Mejaši“, a kulminira u „Hayabusi“ gde je „nabroja vozila više nego iko“. Kid Rađa je i dalje veoma inovativan i zanimljiv, u pesmi „Drei Millionen“ mu je odlično legao improvizovani nemački jezik, kao i refren u traci „Model“. Čeka se njegov samostalni projekat, koji je prema rečima Zonda iz grupe Dječaci zaduženog za produkciju u završnoj fazi. Kao celina „Kiša metaka“ zvuči prilično ujednačeno, jedinetrake koje su možda mogle biti izbegnute su „Umjetnik erotike“i „Skidaj gaće“. Vuk Oreb i gostujući emsi Batman 3000, čini se, nisu na pravi način ispratili ostatak ekipe, što se može reći i za Papija Batinu. Pravo otkrovenje je Krešo Bengalka, bilo bi lepo da u skorijoj budućnosti čujemo još njegovih umotvorina, poput verovatno najjače linije na celom projektu koja reflektuje odnos ekipe prema muzičkoj industriji „odjebali smo album izbacili smo folder“.

Spasoje Veselinović Marconiero i I Bee. Nišlije u kući. Sjajno! Kladim se na ovaj album, kao album godine. Iako saradnja između Markonjera i Aj Bija nije novina, sada su nam dali jednu kompletnu priču. Godinama unazad su nam puštali u malim dozama produkte zajedničke inspiracije i rada, ali ovoga puta otišli su dalje. Dragoceno za scenu i za slušaoce. Dopada mi se što na albumu ima pesama koje nisu urađene skoro, što potvrđuje moj zaključak da ovaj projekat nije nastao na brzinu. Poznavajući ih verujem da je ideja za ovako nešto postojala odavno, ali da je sticajem okolnosti ta ideja čekala pravo vreme da se sprovede u delo. Za mene, ovo je prirodna stvar, njih dvojica su uvek odlično plivali zajedno, svako je zadržao svoju autentičnost ne priklanjajući se ovom drugom, mislim na skil i stil, a opet je to jedan svršeni spoj, bez obzira na različitosti, kao jing i jang. Uključi se ako smeš je album sa četrnaest pesama, od gostiju se pojavljuju Naopak i Taz, takođe dugogodišnji saradnici i prijatelji. Moja preporuka je da album ne samo preslušate nego i slušate, jer smatram da je ovo jedan superherojski poduhvat da se osveži domaća rep scena. Da se spasi od gomile prosečnost, jednoličnosti, loših pesama, loših izvođača. Iz poštovanja prema njihovom dosadašnjem radu, a posebno prema ovom poslednjem zajedničkom albumu, smatram da je izlišno da dalje objašnjavam zbog čega bi ovo trebalo da bude na vašoj plej listi. Bilo bi to ravno priči o tome zašto je čokolada ukusna. Jednostavo je tako. Zato uživajte.

Maja Meganović MY PEOPLE | 15

Što bi rekao Supreme „da se ne lažemo“ Skubi tako isproducira i namudi instrumentale da se jednostavno zaljubite u zvuk prštajućeg snera dok prodorni kik šutira bubnu opnu do granice pucanja. Naravno ako slušate na slušalicama i pojačate do daske. Vodeći bitmejker etikete „Carski rez“ je sceni podario svoj novi mikstejp pod nazivom „Sineee“.

Projekat otvara Supreme, čovek koji je sigurno u Top 10 emsijeva kod nas kada bi način ocenjivanja bila količina harizme. Od prve do poslednje reči pesma „Da se ne lažemo“ zvuči uverljivo i samo se nadam da neće „bataliti priču“ kako kaže u jednoj od odjavnih linija.

Mlađani Novosađanin Ask je jedan od razočaranja. Prosto nije jasno šta je on hteo da kaže u traci „Aski rez“. Uz to, prilično je nerazumljiv, okej je građenje „swag“ imidža, ali „sueg“ nije „cye“ ako nije artikulisan tako da bude jasan, ako ne na prvu, onda na drugu loptu.

Lubeni i Gazda Paja su uradili trake koje neće biti hitovi, ali će se sigurno zavrteti u trenucima zezanja i opuštanja. Kum Majk je odao svoje poštovanje obući, Bošku apsolutno ne leži ovako spor flou kao u traci “Plamene zore”. Još jedna u nizu njegovih pesama o svakodnevnoj jurnjavi i klanju sa svetskom ekonomskom krizom.

Ketvejt je nastavio pesimističnu Boškovu priču, čak je i toliko zavio u crno da može da izazove paranoju kod slušalaca. Mogao bi da se vrati tematici sa prvog projekta sa DJ BKO-om, to je bilo sveže, inovativno i ubitačno dobro. Ovde 16 | MY PEOPLE

je i dalje sve tu, tehnika, besomučno multis rimovanje, ali nije to to.

Struka i Ill G mi čine slabo kompatibilnu kombinaciju. Sa jedne strane je “Sex Bog Rakovice” koji ima mali milion stilova i menja ih u svakoj novoj pesmi, dok je Ill G konstantno na dinamici i izvedbi koju je imao na projektu sa Skubijem i DJ Rokamom. Traka “Koji kurac” nije loša, ali ništa više od toga.

Edadikk je uvek lepo čuti, Majki P je neverovatan emsi, “uvek je u formi kao da vozi Tur d’Frans”, dok je je Šakal radikalno promenio stil, odlazi u neki prikriveni of bit flou koji nije toliko loš, ali na pojednim mestima zvuči kakofonično.

Strašan pokid je načinio Blokovski, kladioničarski rep i to na neverovatnom liričkom nivou. Ill G-jeva “Zbogom leto 2” uspava posle trećeg minuta, a traje dvostruko duže. Za kraj, Skubi je spremio jednu dobro poznatu traku “Đumbir čike” i najluđi dvojac na srpskoj sceni, The Easst i Kruks.

Skubi je ponovo “ubio” svaki, ali svaki instrumental. Jedina zamerka se odnosi na rep postavu.

Skoro svi od prisutnih emsijeva je već učestvovao na nekom od Skubijevih projekata, čini se da ima još kvalitetnih rep glava koje bi umele da kažu nešto pametno na njegove bitove.

Spasoje Veselinović

MY PEOPLE | 17

ZNAM DA ĆU IGRATI I KAO MATORAC LUKA – RECOGNIZE CREW

intervju

18 | MY PEOPLE

Kada gledam sve elemente hip hop-a mislim da se hip hop kroz bboying najmanje promovisao u poređenju sa rap-om, dj-ingom, graffiti-artom ali isto tako mislim da su ovi elementi od njihovog stvaranja dobili razne oblike i deformacije, a da je bboying zadržao najčistiju formu u poredjenju sa originalnim počecima.

MY PEOPLE | 19

Kada ulaziš u bboy vode?

U početku sam se samo družio sa ljudima koji su igrali bboying , tadašnji Break zone crew, tada sam mislio da to nije za mene sve mi je izgledalo nerealno, želeo sam da probam ali se nisam usuđivao, samo sam dolazio na njihove treninge da gledam i divim se neverovatnim pokretima i energijom. Međutim kao i svaki klinac želeo sam da budem deo nečega i shvatio da bezveze gubim vreme i treba da počnem da treniram. Svidjao mi se njihov način komunikacije i delovalo mi je kao da imaju svoj mali svet koji niko i ništa ne može da uništi. Tako sam septembra 2003. godine došao u metro kod Vukovog spomenika na mesto gde je tada BZC trenirao i rekao prijateljima da želim da igram. Mislili su da se šalim jer su navikli da dolazim i gledam trening ali ubrzo im je bilo jasno da nije šala. Sada posle 10 godina igranja i dalje imam osećaj kao da sam tek juče počeo !

Po čemu je tvoj stil jedinstven?

Mislim da bi to trebalo da pitaš druge bboys-e, evo par snimaka pa sami prosudite : http://www.youtube.com/watch?v=jJbqYr4rtcs http://www.youtube.com/watch?v=Nl2_zjLsQMg

Šta je bboying za tebe?

Bboying je pre svega ples, ples koji je nastao u južnom Bronx-u 70ih godina u vremenu kada je Bronx bio ‘’crna rupa’’ i u njemu se dešavalo mnogo loših stvari. Uspela je da se stvori i jedna dobra, a to je hip hop i bboying kao ples hip hop-a. Samim tim je bboying pozitivna stvar koja je uspela da se izbori i nadje svoje mesto . Malo istorije iz mog ugla gledanja na bboying! Šta je bboying za mene?? Verovatno da si me pitao ovo pre par godina, dobio bi odgovor od minimum 3 strane sa ego bboy filozofiranjem ali sve ide sa godinama.

Danas je bboying za mene 20 | MY PEOPLE

način izražavanja koji me je spojio sa mnogo divnih ljudi za koje znam da će biti uz mene i činiti moj život nasmejanim i kada omatorim i više ne budem mogao da igram! Malo lažem jer znam da ću igrati i kao matorac, a deca će mi se smejati kada me budu gledala , ma ovo je bre jedna pozitivna sekta iz koje se nikada ne izlazi.

Koji su tvoji omiljeni pokreti?

Omiljeni mi je svaki koji uradim na pravom mestu u pravo vreme! Nebitno da li je to samo banalni geg ili neki super-hiper extremni trik. Nekad se prosto desi da mi muzika kaže šta da

uradim i ja to uradim, svesno ili nesvesno! Naravno kada mi se desi nešto tako i to dobro ispadne mogu samo da zahvalim svakodnevnim treninzima jer jedino tada mozak može da prima informacije i telo sprovodi u pokret, a da to dobro izgleda. Tada se kockice jednostavno sklope i nastaju pokreti koji ljudi prepoznaju i pamte !

Koliko je teško ili lako pružiti ruku ekipi koja je baš isprašila?

Nemam problem sa tim da kažem nekome ’’Svaka čast’’ kad je bio bolji od mene, to će me samo navesti da se zavučem u salu i još više treniram.

Bboying, Poppin, Lockin, Hip Hop Dance – razlike, sličnosti, mišljenje o svakom pojedinačno?

E ovako: -Bboying je ples Hip Hop-a kao što već znaš lud sam za tim plesom i obožavam ga, naravno zato ga i igram.

Popping i Locking su posle bboyinga prvi ogranak Hip Hop plesa, imam veliko poštovanje prema ovim plesovima. Ljudi koji se njima bave žive život poppera i lockera posvećeni su i mnogo ulažu u taj ples.

Pravo ime onog plesa kojeg mnogi nazivaju Hip Hop dance je, po mom mišljenju, Party

rock, a mogu se čuti i drugi nazivi tipa New style. Iskreno jako me ljuti kada mi neko kaže da igra Hip Hop, ja naravno na to odgovorim ‘’super i ja igram bboying’’, a onda čujem odgovor ‘’Ne, ja igram Hip Hop’’, na šta ja mogu samo da se nasmejem! Voleo bih da ljudi iz Srbije koji se bave Party rock-om u buduće NE nazivaju svoj ples Hip Hop dance i da to objasne široj javnosti, kao što se bboys-i zalažu da se koristi pravo ime bboying, a ne break dance! Moram reći da poštujem Party rock kao i svaki drugi ples, ljude koji igraju stvarno iz srca i zalažu se za napredak njihovog plesa!

Svi ovi plesovi spadaju u ulične plesove, sličan je karakter ljudi koji ih igraju i verujem da je svima cilj ‘’Having fun’’.

Uz koju pesmu najviše voliš da brejkuješ?

Nemam omiljenu pesmu. Najdraži žanr mi je funk, to je muzika koja me mnogo inspiriše. Zatim ide jazz uz koji volim da kreiram nove originalne pokrete, zatim nezaobilazni rap, a često me možete videti kako u specijalnim situacijama igram bboying uz narodnu muziku.

MY PEOPLE | 21

Kakva je generalno domaća bboy scena?

Po mom mišljenju scena je odlična po kvalitetu ali ne i po kvantitetu. U inostranim gradovima koji su 10 puta manji od Beograda ima 10 puta više crew-ova. Iako nas je malo koji se ozbiljno bavimo bboying-om, moram reći da generalno Srbija ima dobre rezultate na svetskoj sceni zahvaljujući pojedincima. Recognize crew čiji sam član i jedan od osnivača zalaže se za širenje prave

esencije bboying-a i uvek postoje ljudi koji to cene i zbog kojih je to vredno raditi.

Koliko je kroz bboying i ostale elemente uspela da se promoviše hip hop kultra, i obrnuto?

Kada gledam sve elemente hip hop-a mislim da se hip hop kroz bboying najmanje promovisao u poređenju sa rapom, dj-ingom, graffiti-artom ali isto tako mislim da su ovi elementi od njihovog stvaranja

dobili razne oblike i deformacije, a da je bboying zadržao najčistiju formu u poredjenju sa originalnim počecima.

Da li si ikad pokušavao da se „odmetneš“ u neki drugi element hip hop kulture?

Ne ali mislim da ću se ’’odmetnuti’’ u neke druge elemente hip hop-a kada kosti malo popuste, a do tada strictly bboying.

Koliko se često dešava da duel 1 na 1 ili 2 na 2 preraste u neko koškanje pa čak i tuču?

U mom slučaju se nije dešavalo da preraste u tuču ali bio sam u raznim situacijama. U našem svetu je važno da ti nekog ’’odvališ ’’na battle-u, to jest pokažeš mu svoje igračke veštine, to se pamti, a te tuče koškanja i razne druge gluposti su zaboravne i nepotrebne!

22 | MY PEOPLE

Kakve su reakcije ljudi iz nekih drugih sfera na hip hop kulturu i brejk?

Mislim da svako može da prepozna kada se neko iz srca zalaže za nešto, šta god to bilo. Danas u Srbiji postoje ljudi koji žive bboying, a isto tako i druge elemente hip hop-a i ljudi iz drugih sfera to osećaju i poštuju! Naravno potreban je dugogodišnji rad i iskustvo da bi mogao da nekome prikažeš stvari na pravi način! Dok sam bio klinac koji je počinjao sa plesom mogli su da se čuju razni komentari tipa ’’Vidi ga ovaj briše pod’’ ali danas ljudi znatiželjno i sa poštovanjem prilaze kada vide da igram, gde god to bilo na ulici ili u pozorištu.

Kada ćemo dobiti školovanog bboya po tvom mišljenju?

Na žalost živimo u zemlji koja nema nikakvu plesnu akademiju, mislim da to sve govori.

Kada bismo zamislili da je imamo i da postoji smer za bboying, to ne bi garantovalo da su ljudi koji završe akademiju bolji bboy-si od onih koji nisu završili nikakvu ali bi definitivno

olakšalo neke stvari i bili bi mnogo priznatiji nego danas.

h t t p : // w w w.y o u t u b e . c o m / watch?v=q14jRzX7EAE

Učestvovao si u nekoliko pozorišnih predstava. Kakve su reakcije ljudi iz tog miljea na breakdance?

Šta ti je najveći uspeh koji si postigao, na šta si najponosniji?

Od 2008. godine aktivno učestvujem u raznim predstavama zajedno sa ostalim članovima Recognize crew-a.

To je dokaz da smo uspeli da postavimo bboying na viši nivo i predstavimo ga ljudima na još jedan način, za mene je to veliki uspeh. Uspeo sam da drugima približim moj ples, a istovremeno da učim elemente drugih plesova. Ljudi iz pozorišnog miljea danas cene bboying kao ples i plesnu sposobnost igrača bboyinga.

Moram reći da i street show za mene predstavlja veliki uspeh, takodje smo prvi koji smo u Srbiji predstavili bboying na taj sirov i originalan način, jednako sam ponosan na oba.

P.S. Evo moj mali klip iz raznih pozorišnih predstava u kojim sam učestvovao od 2008. godine, a što se tiče street show-a dodjite u Knez Mihailovu kad se prolepša vreme.

Najveći uspeh mi je 1. mesto na najvećem Svetsko Globalno Planetarnom takmičenju u brakedans u Malim Baćevcima kod Svrganjskog okruga, Miloradovci opština Zamlateni. Što me u našem savezu čini prvakom Sveta.

P.S. Zato sam najponosniji denser i imam zlatnu medalju sa tog takmičenja okačenu u mojoj sobi,a i pohvalnicu.

Poziv svim ljudima koji ovo čitaju da posete školu bboying-a “Take A Break”, Ul. Lješka 9 (Sportski centar) Banovo Brdo. Termini treninga : utorak i četvrtak 21-22.30h, Kontakt: breakskola@gmail.com ili recognizecrew@yahoo.com, +381/63 825-30-22 ili +381/60 385-38-85. Treninge drže članovi Recognize Crew-a.

Ivan Ristić MY PEOPLE | 23

24 | MY PEOPLE

MY PEOPLE | 25

VRAĆANJE NA PRAVO blog

Mali hip-hop vremeplov za lakšu orijentaciju Zujeći i operišući po netu što radim na dnevnoj bazi, video sam da dosta glava prosto ne zna neke osnove, a to je prva greška koju neko može da napravi, ne samo u repu. Ljudi ne znaju ko je gde, ko pripada kome, šta karakteriše koju obalu, šta koju ekipu, šta kojeg emsija, a sasvim je moguće da 10 plus godina slušaju rep. Osećam potrebu da za naraštaje koji će nam se uskoro pridružiti u rep igri iscrtamo i pobrojimo po tačkama neke osnovne stvari u istoriji hip-hop kulture, ali snimljene, zapisane istorije repa, dakle dosta nakon Kool Hercovih žurki po parkovima po Bronksu.

1979-1984 (Old School) To su bile formativne godine hip-hop kulture, sedam godina tokom kojih se hip hop borio za sve što je mogao da dobije – novac, slavu, kokain, priznanje, ribe, mesto na naslovnoj...

Mala lokalna kultura crnaca iz Bronksa brzo je putovala ostatkom Njujorka, Amerike i sveta.

Pošto mi je jako teško da sad pratim nekoliko tokova istovremeno, trudiću se da neke bitne stvari tokom ovog perioda pobrojim prema godinama kad su se desile. Pa da krenemo:

1979: Interesantno je da zabeležena istorija hip-hopa ne počinje sa „Rapper’s Delight“ Sugarhill Ganga, već ili sa„Christmas Rappin“ Kurtisa Blowa ili sa “King Tim III” grupe Fatback. Kako god bilo, dosta bitnih stvari je vezano za Blowa i ovaj singl. Naime, Kurtis Blow je prvi rep izvođač koji je potpisao ugovor sa velikim izdavačem, što 26 | MY PEOPLE

je Mercury u ono vreme bio. Pomenuti singl je prodat u 400 000 primeraka (!) i svake godine na Božić cifra se uvećavala dok nije postigla zlatni tiraž. Kurtis je potpisao ugovor na dva singla - drugi je bio još jedan hit „The Breaks“ koji je izašao godinu dana kasnije i postigao zlatni tiraž odmah. Ovo su vrlo bitne činjenice, jer je mladi, nikom do tad znani, emsi iz Harlema postao zvezda u Americi i Engleskoj u roku od 13 meseci. Takođe, umetnički pseudonim koji je za sebe uzeo Kurtis Blow (Kurt Walker), govori o prisustvu hedonizma i prestiža i ideja vezanih za te pojmove dosta ranije od XXI veka, kada se ljudi obično pozivaju na neki “pad sistema vrednosti u hip-hopu”. Septembra 1979. imamo naravno „Rappers Delight“ ultimativnu rep himnu do dan danas, i numeru koja je u startu nadišla sva očekivanja. Ukratko priča koju bi svako trebao da zna: vlasnica lokalne izdavačke kuće Sugarhill Records, Synthia Robinson, je odradila maestralnu kombinaciju. Muzičku podlogu je

odsvirala grupa Positive Force, koja će uskoro postati domaći bend te izdavačke kuće, ali u tom momentu basista Chip Shearin i gitarista Brian Morgan imali su po 17, 18 godina. Uz to, određeni delovi numere „Good Times“ grupe Chic su uzeti u celosti, a tekst versa jednog lika iz ekipe je napisao Grandmaster Caz iz Cold Crush Brothersa. Numera je postala instant hit koji je bio na top listama od Londona i Amsterdama, preko Njujorka, do Brazila. Sugarhill Records su bili vrlo strogi kada su u pitanju bile knjige kuće i nije postojao tačan podatak koliko primeraka je ova ploča prodala (tako da singl nikad nije bio potvrđen od strane Recording Industry Association of America), ali se pretpostavlja da je ovo prvi rep singl koji je prodao preko 5 miliona primeraka.

Ova godina je značajna i po tome što je Spoonie Gee, mladi emsi iz Harlema izbacio svoju „Spoonin Rap“, što je prva zabeležena rep numera koja ima gengsta referencu gde Spoonie kaže: „(...) I said, “Where’s your man?” she said, “He’s in jail” I said, “Come on baby, cause you’re tellin a tale Cause if he comes at me and then he wants to fight See I’ma get the man good and I’ma get him right See I’ma roll my barrel and keep the bullets still And when I shoot my shot, I’m gonna shoot to kill” 5 godina kasnije, filadelfijski emsi Schooly D je na ovom tragu razvio čitav stil koji ćemo kasnije zvati “Gangsta Rap” i voleti da ga mrzimo, barem neki od vas. Neki od nas će voleti da ga vole.

U Filadelfiji, 1979. godine reperka Lady B snima singl “To The Beat, Y’all”. Ona je prvi zabeleženi ženski emsi. Steve Gordon je imao tu čast da bude prvi zabeleženi belac sa trakom „Take My Rap“.

1980: Izlazi pomenuti singl “The Breaks” Kurtisa Blowa. U periodu od 1980. do 1982. godine, hip hop kultura je polako pustila pipke po celom Njujorku i broj ekipa i pojedinaca koje su se bavile hip hopom je konstantno rastao. Hiphop se potpuno spustio na Menhetn i ljudi koji su do tada živeli potpuno izolovano u blokovima Bronksa, Kvinsa i Harlema dolaze u kontakt sa belim načinom života: čistim kokainom, belim ribama, skupim klubovima, galerijama, prodavnicama – Menhetn je jedva dočekao ove geto heroje koji su upumpali novi talas života u “new wave”.

Funky Four Plus One, Grandmaster Flash & The Furious Five, Cold Crush Brothers, Spoonie Gee and The Treacherous Three, Afrika Bambaataa & Cosmic Force, Grandwizard Theodore, the Fantastic Five, Fab 5 Freddy, Busy Bee Starski, Fearless Four, Rock Steady Crew… su napustili parkove i srednje škole Bronksa i Kvinsa i počeli da pune fensi klubove centra Menhetna. Hip-hop postaje oficijalna moda Njujorka koja će narednih godina kucati još jače na vrata svih belaca, podsećajući ih da je rok na izdisaju i šta je sada na redu. To se, uostalom, možem reći čak i za 1980. kad tada jako popularna rok grupa Blondie snima stvar“Rapture”, gde pevačica Debbie Harry čak i repuje.

Spot za ovu pesmu je najbolji pokazatelj koliko je geto kultura prodrla duboko u strukture koje nije mogla da omiriše samo godinu dana pre toga Kurtis Blow je u međuvremenu nastupio na “Soul Trainu”, donoseći rep pred crnu publiku van Njujorka. Ono što je jako interesantno jeste da ove godine grupa Brother D and Collective Effort izbacuje prvu snimljenu političku stvar “How We Gonna Make Black Nation Rise”.

MY PEOPLE | 27

1981: Funky Four Plus One nastupaju sa “That’s The Joint” na “Saturday Night Live”. Oni su prva rep grupa koja se pojavljuje na nacionalnoj TV mreži. Disco Daddy i Captain Rapp u Los Anđelesu izbaciju “Gigolo Rapp”, prvu zabeleženu rep stvar na zapadnoj obali. Ova godina je još značajna po tome što se pojavljuje prva latino rap stvar, „Disco Dream“ grupe Mean Machine.

Bitna napomena jeste da i elektro-grupa Cybotron iz Detroita izdaje svoj prvi singl „Alleys of Your Mind“. Juan Atkins, osnivač, će postati jedno od najvažnijih imena u istoriji elektronske klupske muzike. Takođe, ove godine smo imali prilike da vidimo prvi važni rep betl između Kool Moe Dee-a i Busy Bee Starskog u klubu Harlem World na Menhetnu, u decembru. Prema svim opštepoznatim konsenzusima u rep svetu, Kool Moe Dee je dobio u produžecima.

1982.

Ovo je sasvim moguće prelomna godina za ovo razdoblje razvoja kulture – u aprilu te godine Afrika Bambaataa i Soul Sonic Force izdaju „Planet Rock“, a samo mesec dana kasnije Melle Mel (MC Grandmaster Flasha) je odrepovao „The Message“ preko bita koji je iskucao Duke Bootee. Kroz muziku Afrike Bambaate, hip-hop dobija svoj prvi podžanr – electro rap, ili electrofunk. Iz electrofunka izlaze brojni podžanrovi koji su prvo rodbinsko koleno hip-hop kulture: electro, Miami Bass, Latin freestyle, house… koji kasnije gomilom permutacija daju nove žanrove i tako to ide dok neko ne poludi. Te godine se pojavila i„Drop the Bomb“, bombastični singl go-go grupe Trouble Funk.

Negde u ovom periodu stvari su počele naglo da se ubrzavaju za hip-hop kulturu. “Planet Rock” i “ The Message” obilaze svet šaljući po28 | MY PEOPLE

ruku o dve strane hip-hop kulture: pozivu na univerzalno jedinstvo i poštovanje kroz zabavu i telesni hedonizam, ali i tu da ne bi smeo da guraš braću koja su već na ivici i samo pokušavaju da ne izgube glavu. Negde između ova dva polariteta leži suština hip-hopa.

1983: Te godine, žnjeli su se plodovi posejani godinu dana ranije. Hip-hop kultura dobija svoj prvi film, “Wild Style” koji je režirao Charlie Ahearn, koji već tada tematizuje pitanje upliva krupnog novca i mejnstrim kulture u do tada zatvorenu i lokalnu kulturu kakva je bila hip-hop. Zatim Herbie Hancock, proslavljeni jazz muzičar uskače u elektro-voz sa pesmom “Rockit”, na kojoj skrečuje Grandmaster DXT, pesma postaje top 10 hit. To je prvi šire popularni singl na kome se čuje skrečovanje ploče kao nova muzička tehnika. Još jedan odsudan događaj će se desiti ove godine, a to je osnivanje Def Jam izdavačke kuće od strane Rick Rubina i Russela Simonsa. Def Jam će, uz Tommy Boy i Cold Chillin’, obeležiti istoriju zlatnog doba hip-hopa na istočnoj obali. Te godine duo iz Kvinsa, poznatiji pod imenom Run DMC debituje sa verovatno prvom poznatom hardcore rep trakom “Sucker Mcs

1984.

Bez sumnje, 1984. je godina Run DMC-a, legendarnog trija iz Kvinsa, Njujork koji su te godine za buduću legendarnu izdavačku kuću Def Jam, izdati svoj prvi album, nazvan „Run DMC“ (!). Run DMC su uz Fat Boys i Beastie Boys i LL Cool J-a bili „drugi talas hip-hopa“, hip-hopa koji je već imao debele, debele veze sa multi-milionskim biznisom, reklamama, turnejama itd. Karijere zasnovane na singlovima više nisu

bile moguće – nije puno izvođača preživelo prelom sredine osamdesetih (recimo, Kool Moe Dee je morao da napusti Treacherous 3, Melle Mel je morao da napusti grupu oko Grandmaster Flasha itd.). Sredina osamdesetih nam je i donela prvi generacijski problem, tačnije međugeneracijski problem – gde je jedna generacija rep umetnika optuživala nadolazeću za krađu ideja, stila, „lažno predstavljanje“ itd. Od tada, ova praksa se prenela na čitavu rep scenu, rep priču i postala njen zaštitni znak u borbi za autentičnost, integritet i publiku u poslednjih četvrt veka. Stvar se menjala toliko brzo, keš je igru menjao tako dinamično da su ljudi kao Kool Herc, Grandmaster Flash, Kurtis Blow itd. su bili odavno potrošene figure, a tako veliki i važni emsijevi kao što je naprimer Grandmaster Caz iz Cold Crush Brothersa nije stigao da izda album sve do 1992-e (!). Prvi album RunDMC-a i ceo projekat oko njih je bio značajan jer je to bio prvi pravi probni balon koliko daleko može da ode „hip hop fazon“. Jer, na tom prvom albumu postoje stvari koje su rađene po pop šablonu sredine osamdesetih – ispolirani, metalizirani bubnjevi sa jeftinim, plastičnim „arena rock“ rifovima čija je produkcija, bez obzira na jaku liriku, bila usmerena na pop tržište, na masovnu prodaju, na flert sa onima kojima je hip-hop do tad bio „crnačko glupiranje“. Sa druge strane, postoje bitovi koji su objektivno bili revolucija – skeletonski, svedeni, minimalni bitovi na Roland 808 ritam-mašinama su bili prava revolucija bitmejkinga u repu, nešto što je rep muziku raseklo od nasleđa disco muzike ili čak i od nasleđa electro-ere. Uz to, imidž koji su doneli Run-DMC, LL Cool J, Kool Moe Dee bio je „opasan“ imidž uličarske mode, mode sitnih krimosa sa njujorških ulica, čak i zatvorskih običaja nošnje, kao što je to nošenje patika bez pertli. Trenerke, skupe patike, kožna odeća mafijaškog kroja, krupni zlatni lanci, naočare za sunce, „Kangol“ šeširići – to je bila dilersko-siledžijska moda Njujorka osamdese-

tih. Ako uz to dodamo vrlo strogi, novi način produciranja oko ljudi kao što su Rick Rubin, Russell Simmons, Larry Smith i Jazzy Jay – to je sve stvaralo jednu novu dinamičnu, konfrontativnu, takmičarsku situaciju gde su i Run-DMC i Kool Moe Dee i LL Cool J izbacivali deliverije koji su bili kurčevitiji, zajebaniji, ekspresivniji, pozivali na sukob, a i tekstovi su postali znatno samouvereniji i oštriji prema konkurenciji.

1984. je godina kada su se pojavili prvi singlovi i LL Cool J-a „I Need A Beat“, kao i prvi singl Beastie Boysa, „Rock Hard“ – koji je praktično bio njihov prvi, pravi singl, prodavan od strane velike kuće pod ozbiljnim ugovorom, a “Rock Hard” je bio klasičan Def Jam, rubinovski “arena rock” eksperiment gde se jeftini hard rock rif zalepio na nabadajuće 808-ice da bi se belački rok senzibiliteti lakše aktivirali i to je rezultiralo probojem - “Rock Hard” je prva rep stvar koja je udarila Billboard listu Top 200 singlova, tako da su Beastie Boys prva bela rep grupa koja je stekla svetsku popularnost. Iste godine dobijamo još 2 hip-hop filma, “Breakin” i “Beat Street”, a kao šlag na tortu dolazi informacija da su Olimpijadu u Los Anđelesu te godine zatvorili brejkdenseri, što je bila konačna potvrda proboja hip-hopa u mejnstrim.

MY PEOPLE | 29

Cantwait Ovaj momak polako ali sigurno pravi svoju bazu fanova. Jedan od škole repera koji paze na formi na to šta i kako žele da kažu. Potpisom za Bassivity dobija šansu da se njegova muzika čuje i mnogo više nego do sad. Iza njega je nekoliko mikstejpova, ispred njega je verovatno gomila albuma i nastupa.

intervju

30 | MY PEOPLE

Danas dosta njih radi na silu To je neka populacija od nekih 3000 ljudi koji će zaista poslušati domaći rep. I mislim da je to ok.

Sve iznad tog broja su ljudi koji po malo slušaju rep pa im je nešto dopadljivo.

MY PEOPLE | 31

Sve si više aktuelan i aktivan na nastupima, i polako nas uvodiš u svoj album. Koliko si daleko ili blizu tom albumu?

Ja mogu samo sad da lupim da je to neka jesen. Ali uglavnom je do gostiju, ja sam svoj posao završio, snimio preko 80% materijala, i još je ostalo da se završi miks i gosti. To oduzima puno vremena i zbog toga mislim da će biti jesen.

Potpisao si za Bassivity. Koliko tebi kao nekom mladom MC-u znači to što si uslovno rečeno prepoznat od strane izdavačke kuće?

Kul je svakako promocija, podrška celog bassivity-a, pa i ti nastupi koje si malopre pomenuo su večinom preko basivitija. Svakakve olakšice koje imam su publishing, studio, instrumentali, mix i sva promocija koju pruža Bassivity.

Naravno da su svakako najjača rep kuća i da je kul biti u njoj.

Kako si se osećao u trenutku kada te je Relja pozvao da potpišeš za Bassivity?

Super sam se osećao. Do tada je bilo teško nabavljati bitove, plus ono pitanje koje sam sebi postaviš „Zašto me ne prepoznaju, zašto su nekoga potpisali a mene ne“. I ovo je sada stvarno velika olakšica zbog svega malopre navedenog i drago mi je što sam deo te ekipe.

32 | MY PEOPLE

Iza sebe imaš nekoliko mikstejpova. Za neke si još uvek nepoznat MC i za tebe su možda prvi put čuli kada si snimio „Jam“ ili na nekom od nastupa. Da li je po tebi pravi put kako treba jedan mladi MC da se razvija u stvari tvoj put – mikstejpovi, nastupi, pa tek onda album?

Svakako mislim da treba da vežba, da se trudi, i da skapira da je i sam sebi kul.

Tokom tvog razvoja kao MCa, da li si sebi zadao cilj kako želiš da zvučiš pa si peglao da dođeš do toga, ili ti je nekom pesmom, idejom odjednom kvrcnulo to je to?

Možda oba. Kapiram da nisam ni razmišljao o tome šta ću da uradim. Više sam razmišljao o saradnjama. Ali svakako oba od toga. Sad sam se pronašao, uživam u ovome što radim, ne radim na silu, a dosta ih danas tako radi. Tome sam težio, da postanem ovakav MC kakav sam danas. Ali svakako kad poredimo mlađe dane i sad, dosta sam stavova promenio, tada sam imao 16, 17 godina i dosta sam promenio stavove i razmišljanja.

Pričamo i o spotu „Jam“.

Kada se stvorila ideja da će „Jam“ izgledati tako? Snimao si ljude koji govore „Hip Hop“ i na festivalu Svi Kao Jedan.

Ja sam imao tu pesmu i spot već na pola gotovo, i onda shvatiš da je na leto festival i mogao bih to iskoristiti na takav način.

Dosta su mi pomogli Zhozi i Paja da se umuvam tamo i da ljude koje ne znam snimim kako kažu „Hip Hop“, mada sam većinu znao pa nije bilo ono u fazonu kao vučem te za rukav i molim da kažeš hip hop.

Kako si zadovoljan prijemom pesme „Jam“?

Obzirom kakva nam je hip hop populacija, skroz je ok. To je neka populacija od nekih 3000 ljudi koji će zaista poslušati domaći rep. I mislim da je to ok.

Sve iznad tog broja su ljudi koji po malo slušaju rep pa im je nešto dopadljivo. „Jam“ i jeste dopadljiv, još pogotovo što ima likova u spotu koji su šire poznati.

Svesno si odlučio da ćeš praviti pesme koje imaju formu i koncepciju, i samim time sebe ograničio na još manji krug ljudi koji će te slušati.

Radim ono što volim, neću sebe da silim da radim za šire mase neku dopadljivu muziku. Čak i kad imam tako nešto, ja sam to uradio zato što gotivim i zato što je neka sprdnja.

Ali sada da radim za navijače, političke teme, populističke, to baš i nema šanse.

Kada ti padne neka tema na pamet, da li je odmah obradiš, snimiš i izbaciš, ili jednostavno malo sačekaš, proceniš da li je to ono što hoćeš da budeš, kako hoćeš da se predstaviš?

Pre nego što snimim ja to sve odlučim. Naravno da sam imao neke nebulozne teme koje niko neće slušati ili će samo par ljudi shvatiti šta sam hteo da kažem i zašto, tako da sada definitivno razmislim pre nego što snimim.

MY PEOPLE | 33

Kad si sam shvatio šta je ono što hoćeš ili šta nećeš? Kada je bio taj momenat?

Recimo kada su ljudi malo više čuli za mene i kada sam isfurao tu foru sa silovanjem multija.

Kada smo se glupirali. To je bilo na „Sex i Nasilje“, to je bilo gomila multija i silovanje žešće.

A posle dvojke je bilo samo da završim ove laboratorije i onda radim normalno. To je bio možda ključni momenat. Ne samo momenat o multijima, nego mislim da sam tu sazreo kao izvođač.

Kako je tvoje sazrevanje uticalo na tvoju muziku i obrnuto?

Pa primetio sam da sam vremenom sve ozbiljniji što se tiče tema, dosta zreliji stavovi i što sam više muzike slušao, utoliko i sam pravim bolju muziku.

Dosta je polemike da li je bitniji stil ili poruka. Da li svaki MC mora proći neku tehničku školu da bi kasnije imao transformaciju ka konceptu?

Naravno da ne. Imaš gomilu MC-eva koji apsolutno tehnički nisu nešto. Evo na primer Evidence, on je tehnički običan, ali lik ubada svaku rimu, sve je na mestu. Ipak je više to do harizme, ako imaš to onda ne moraš da se trudiš mnogo i oko tehnike.

Chuck D je davno rekao da svaki uspešan reper mora da ima dobru pesmu, dobar spot dobar nastup i stav.

Prilično je u pravu. Pesma, to se podrazumeva. Spot mi je tu malo klimav ali to je ipak sa drugog stanovišta gledano i skroz iz drugog perioda. Ali bitno je da imaš spot, spotovima pokazuješ dosta toga, ko stoji 34 | MY PEOPLE

iza pesama. Nastup je naravno bitan. Mnogo predobrih MC-eva su uživo nula. Imaš neke koji su baš carevi ali onda pokažu da nemaju nikakav nastup. Na nastupu nekako moraš da se pokažeš. Stav se svakako podrazumeva.

Sa dosta si producenata različitih radio. Ko ti možda najviše leži, sa kim se najbolje kapiraš?

Recimo Freeman. Treba napomenuti da će vrlo uskoro, pre mog albuma izaći moj i Freemanov album. Radimo konceptualno, kapiramo se, jednostavno semplove koje on bira – to je to. Jedino što je on lenj.

Koga si gotivio kada si bio klinac, koga sada slušaš, šta slušaš uopšte?

Tehnički, od domaćih repera, tj. balkanskih najviše je uticao na mene Scriptor. Meni je tehnički on precar, retko ko tako sklapa rime, da rimuje na konsonante a ne na vokale. A sad, od stranih previše ima gotivnih da bih izdvajao al recimo, Tech9 je tehnički, Kendrick je lirički, Ludacris ima najbolji delivery.

Da li ti se dešavalo da kada napišeš tekst pa onda čitaš pa ti se javi neki deo koji hoćeš da uradiš kao neko od malo pre pomenutih?

Naravno. Bilo je situacija kada hoću da uradim kao što bu Ludacris uradio sa deliverijem, ali neću uraditi isto kao on da ga prekopiram, nego ću pokušati da imam tako upečatljiv delivery. Sigurno meni fali delivery, ali način na koji on to radi je meni baš dobar.

Naravno da sam imao neke nebulozne teme koje niko neće slušati ili će samo par ljudi shvatiti šta sam hteo da kažem i zašto, tako da sada definitivno razmislim pre nego što snimim.

Koji ti je možda najjači punchline ili rima koju si primetio da ljudi citiraju?

Ne znaš ga. U onoj Skit pesmi na Sex i Nasilje 2, ima deo koji kaže „A sa tom jaknom izgledaš mi k’o ne znaš ga“. Tako neke glupe linije su uglavnom citirane.

Odakle ideja sa iluminatima?

Kakve su reakcije na to kako kod ljudi koji te poznaju, kako kod onih koji ne znaju o čemu se radi?

Pa nekako... Za njih se zna odavno, ali je u poslednje dve decenije došlo do masovnog interesovanja zbog raznih dokumentarnih filmova pre svega. I ljudima je to zanimljivo i misle da su otkrili toplu

vodu i kao “Aha, to su ti zli ljudi-gušteri iz senke koji upravljaju nama”, ali ništa ne rade povodom toga, samo seru o tim iluminatima, masonima kojima god i prave neke teorije u nedogled. Zato sam i rekao u pesmi na Skubijevom mikstejpu “Teorije zavere o teoriji zavere”. U suštini jako zanimljiva tema za sprdanje, jer je previše ljudi shvata za ozbiljno, a za mene je na nivou geta u Srbiji.

I mislim da su svi shvatili da se zezam, niko nije uzeo za ozbiljno ili se napravio pametan.

Ivan Ristić MY PEOPLE | 35

36 | MY PEOPLE

magazin.mypeople@gmail.com MY PEOPLE | 37

38 | MY PEOPLE

KUM MAJK A

Ana - moja majka.

B

Beograd !!!

C

Cave - gde god da pogledaš ima ih tone

Č

Čekanje - stvar koju najviše mrzim,a nekako svi uvek mene čekaju.

Ć

Ćevapi (najbolja stvar na slovo Ć sigurno)

D

Dušan - moj brat.

Dž

Džejms Kameron - otac mog omiljenog filma, T2.

Đ

Đavo - uvek je tu negde,čeka povoljan trenutak.

E

Engleski fudbal - jer je najbolji

F

Familija (uža,jer širu i ne poznajem)

G

Gradski prevoz - glavni krivac za to što me svi uvek čekaju.

H

Hip Hop

I

Inat…jer me tera da se cimam i dalje.

J

Jako sam lenj,što je opšte poznata stvar.

K

Kiša - odličan povod da ne izađeš sa gajbe.

L L.F.C. Lj

Ljubomora - najveće zlo.

M

Mobb Deep !!!

N

Nike !!! Jer nisam dovoljno “rep” da nosim Adidas !!!

Nj

Nju Jork (NY NY big city of dreams !!!)

O

Ortaci - nema mnogo pravih.

P

Patike,posao...Posao sa patikama,savršena šljaka.

R

Robbie Fowler

S

SICK TOUCH i Stepin Vajat,mesto koje je zaduženo za moj atletski izgled.

Š

Škola - nešto oko čega sam trebao više da se cimam.

T

Tomislav - moj otac.

U

Uspeh - jer je svakako bolji od svoje suprotnosti.

V Voždovac Z

Zaboraviti - kao što sam ja metar dana zaboravljao da ovo pošaljem Risti.

Ž

Žene - bez njih bi sve bilo dosadnije ali i mnogo jednostavnije

MY PEOPLE | 39

Kada i kako se javlja ideja za portal?

Sedmog marta 2012 godine, osnovao sam blog pod nazivom „Urbano Urban“ u cilju promovisanja prvenstveno hip hop kulture i svih njenih elemenata, jer sam u to vrijeme imao viška slobodnog vremena a htio sam napraviti nešto što će okupiti i promovisati sve ljude koji se bave nekom od grana hip hop kulture prvenstveno iz BiH i regiona.

Koliko MUK sada ima članova koji aktivno pišu?

MUK čini 8 ljudi koji redovno ažuriraju novosti, kako na stranici tako i na facebook stranici i Youtube emisiji „Sve Što Nije Turbo Folk“. Glavnu stranicu uređuju 4 člana iz Tuzle i okoline, također napominjem da smo od skoro primili jednu dopisnicu iz Srbije koja će dodavati novosti vezane za Metal & Rock scenu u Srbiji i 40 | MY PEOPLE

regionu. Imamo još jednu djevojku koja se bavi bboyingom u Crnoj Gori koja naravno nas obavještava o stanju na terenu što se tiče Crnogorske scene. Zoran Đukanović dao mi je ideju da počnemo snimati YouTube emisiju i on je tako ušao u tim kao video montažer i producent. Da ne zaboravim spomenuti „našeg“ fotografa Elviru Rašljanin, poznatiju kao „Mrvica“, koja je ispratila sva hip hop dešavanja u Tuzli i redovno uploadovala svoje slike na MUK. Koja je bila osnovna ideja kada ste započeli sa tim projektom?

Osnovna ideja je bila sama promocija kako naše ekipe tako i drugih ekipa u Tuzli i okolini koje ne mogu doći do izražaja od lokalnih „artista“ koji se redovno reklamiraju i objavljuju po nekim našim nazovi „objektivnim“ lokalnim portalima na kojim možeš dobiti rekla-

mu i podršku samo ako si član političke partije koja je trenutno na vlasti u našem gradu, uz naravno dobro žetoniranje članovima iste.

Na koje “artiste” misliš kada ih spominješ? Da li je MUK sa nekim u sukobu?

MUK-u je muka od ljudi koji se igraju sa umjetnošću, kulturom i mješaju je sa politikom, samim tim osporavaju rad nekih ljudi koji su mnogo bolji u svojim poslovima od dotičnih, ali ne žele da se dodvoravaju lokalnim šerifima, samim tim su u sjeni fejkera...

Htio bih spomenuti da je Lejla Zonić okupila neke ljude u labelu koji se zove „The Makers Art“ koji će se u budućnosti baviti snimanjem i produkcijom pjesama, pravljenjem beatova, dizajnom (albuma, plakata, stikera..). Taj label MUK će svom snagom podržati kroz internet prezentacije a nadam se i naše prijateljske stranice. Neću nikog posebno da imenujem

jer vjerujem da će se dotični naći u ovom odgovoru.

Koliko vremena oduzima da se redovno updatuje sadržaj?

Ako brojimo samo MUK onda je to u prosjeku sat do dva svaki dan, sve zavisi od toga koliko dobijemo dnevnih poruka na facebook stranici ili na e-mail jer se trudimo kada dobijemo neku novost da je objavimo u najkraćem mogućem roku.

MUK je okupio oko sebe ljude koji prate sve elemente. Na šta ste do sada najponosniji?

Drago nam je da smo uspjeli probiti se među portale koji se bave sličnom tematikom i da budemo jedan od najposjećenijih portala u Bosni i Hercegovini vezanih za ovu tematiku. Bitno je spomenuti i to da su nas podržali slični portali bez kojih naravno i ne bi mogli biti toliko posjećeni i prepoznatljivi.

Kada prođe onaj početni entuzijazam, koliko MUK može da bude neko opterećenje?

U 24 sata uvijek se nađe slobodnog prostora za sat ili dva da se updatuje stranica.

Također ako idemo na neko druženje ili dešavanje u Tuzli ili regionu usput nam je da spojimo ugodno s korisnim to jest uzmemo kameru i snimimo jednu emisiju „Sve Što Nije Turbo Folk“ tako da MUK nam ne predstavlja barem za sad neko veliko opterećenje i slobodno mogu reći da uživamo maksimalno u tome što radimo.

Dva člana su u TCF udruženju. Ajmo malo reči o tome, i uopšte reakcijama na to.

U pravu si, naša dva člana su u tom udruženju, Lejla Zonić i Aleksandar Aničić. Mogu reći da je to dobra stvar jer se mogu ostvariti jako dobre konekcije sa članovima te organizacije širom svijeta, ali mislim da u organizaciji nedostaje nekih zajedničkih projekata koji bi realizovali zajedno npr mi iz BiH sa komšijama iz Srbije i Hrvatske, da pored virtualne podrške jedni među drugima, podržimo se i live tj da napravimo neki mini JAM koji bi okupio nas na jednom mjestu.

Od skoro počeli ste i sa fanzimom. Koliko to doprinosi popularnosti? Zbog čega i fanzin?

Krajem prošle godine par ljudi mi je provuklo kroz uši tu ideju, mada su obećavali nešto više i od toga ali otom potom, uglavnom ideja mi se svidjela na prvu i napravim prvi fanzin koji je bio kao suma najzanimljivijih članaka objavljenih na MUK u prošloj godini. Mogu vam reći da fanzin zbog svog izgleda mnogo doprinosi popularnosti samog MUK-a, nakon mjeseca februara pozitivno sam iznenađen brojem pregleda tog izdanja uzevši u obzir činjenicu da smo početnici u tome.

Da li će opet biti nekih festivala iza kojih će MUK da stane?

MUK staje ispred svake dobre ideje tako da ovom prilikom pozivamo sve ljude u Bosni koji žele da surađivaju sa nama da nam se jave na naš e-mail magazinurbanekulture@gmail. com. A što se tiče festivala u Tuzli, ove godine nije ništa konkretno planirano, možda neki mini JAM sad na proljeće, uglavnom ćete biti prvi obavješteni kada krenemo u realizaciju nekih konkretnih ideja vezanih za organizovanje festivala.

Da li sarađujete sa sličnim portalima, fanzimima....?

Naravno, pored vašeg magazina koji mi se posebno dopada i želio bih ovom prilikom pozdraviti My People tim u fulu, tu su još: Hip Hop Strana Srbije, Bhop Portal, Hip Hop Tuzla, Serbian Rap&RnB, Brlog Predstavlja, tu je još saradnja sa radio emisijama Geto Kartel, Back2Black Srbija... Ako sam nekog zaboravio nemojte zamjerit.

Ivan Ristić

MY PEOPLE | 41

BLING BLING Tema broja

42 | MY PEOPLE

„Bling je koncept, zvučni efekat, refleksija od svetla, svakodnevica.

Bling je status. Bling je glasan. Ne postoji bolji osećaj nego kada uđeš u noćni klub sa svojim najboljim komadima nakita na zglobovima, grudima, ušima, sve oči su tada uprte u tebe. Tvoj sjaj, tvoj bling učvršćuje tvoju poziciju.“

Čovek je oduvek žudeo za blingom, još tokom praistorijskog perioda. Fosili koji je pećinski čovek našao i koji datiraju od pre 40000 godina su otkriveni samo zato što su tada kopali u potrazi za metalom i zlatom. Odakle danas tolika opsesija da imamo najsvetliji lanac, najbolji sat, da imamo što bolje komade nakita? Kako se hip hop širio i kako je postajao sve popularniji i zapaženiji, kako su artisti na sceni na sebe stavljali sve više nakita želeći da se na taj način istaknu i zasijaju još jače, tako je i svaki čovek koji prati te nove idole želeo da i on sija na isti način. Hip hop je promenio način na koji se nosi nakit i sa tim će se složiti svi juveliri svetskih metropola.

Tokom 70-ih i 80-ih godina Hollywood nam donosi filmove i serije u kojima sve puca od nakita i sve se svodi na statusne simbole i materijalizam. Najgledaniji film kod Afro Amerikanaca je Scarface koji će kasnije mnogi na indirektan način prepričavati kroz svoje rime (po nekim teorijama se smatra i pretečom gangsta rap-a).

Serije kao što su Dallas, Dinastija, Miami Vice su promenile potrošačko društvo i njihove prioritete. Kasnije se na MTV-u pojavljuje serija MTV Cribs – Lifestyles of Rich and Famous..

Lekcije koje je hip hop generacija primila iz filmova, serija, TV emisija iz tog perioda je da ako hoćeš da budeš poštovan u društvu – moraš da budeš uspešan. Ako si uspešan, moraš to i da pokažeš. I to je kreiralo jedan novi poredak, novi trend i novu modu. Hip hop sa bling momentom dobija novi izražaj i kreira potpuno novu viziju kako jedna zvezda mora da izgleda.

Bling tada dobija potpuno novo značenje (višestruka značenje reči se od 2000 go-

dine pojavljuje i u Oxfordovom rečniku).

Od polovine 90-ih bling se razvija i u zaseban pravac u okviru hip hop zajednice, ali se danas ne vezuje samo za hip hop nego za pop kulturu uopšte.

Bling!Bling! je termin koji opisuje vrlo skup nakit i predstavlja sinonim za život na visokoj nozi. Odsjaj koji nakit vizuelno pravi, ili kada se koristi bling na video spotovima, reklamama, serijama, označava finansijsku i kreativno slobodu.

Definicija reči Bling na sajtu urbandictionary.com 1. Jamajčanski sleng koji je usvojen od strane Afroameričkih repera i ubačen u popularnu kulturu. Termin „bling bling“ označava zamišljeni zvuk koji stvara odsjaj dijamanta.

2. Sinonim za skup i upadljiv šljašteći nakit 3. Termin za asesoar koji sija kao što su hromirani točkovi, dijamanti...

Bling Timeline 1970 – Manny’s Jewelry of New York se otvara u Dijamantskoj dolini. Ovde kupuju članovi Hells Angels-a (Hells Angels Motorcycle Club), najpoznatiji dileri sa Harlema kao što je Leroy „Nicky“ Barnes 1974 – Bishop Don Juan osniva godišnji Player’s Ball u Čikagu Polovina 70-ih – uspon i pad dilera Leroy Barnes-a. Njegov ukus za skupocenim naMY PEOPLE | 43

kitima je uticao na ceo stil oblačenja u njujorškom podzemlju 1978 – TV serija Dallas koja promoviše luksuz i takav način života Kasne 70-e – DJ Kool Herc skreće pažnju na hip hop. Takođe bboy je zapažen.

1981 – Serija Dynasty koja još više promoviše raskoš koji smo upoznali sa serijom Dallas 1983 – Scarface, film koji je postao veoma prihvaćen kod mladih repera i stvaranje koncepta „Obogati se ili umri pokušavajući“.

1983 – MTV Cribs – Lifestyles of the rich and famous 1984 – Miami Vice, serija postaje kultna među hip hop generacijom. U epicentru serije su sex, droga, nasilje, novac, zlato...

Rane 90-e – Anti aperthejd pokret. Tada se zlatni lanci zamenjuju sa sportskim kožnim ogrlicama i kožnim medaljonima u obliku Afrike.

1999 – BG iz Cas Money Millionaires upotrebljava termin „bling Bling“ na albumu „Chopper City In The Ghetto“.

Jedan od najbitnijih ljudi za razvoj celog bling koncepta i čovek čije rukotvorine su krasila i još uvek krase brojne ruke, vratove, grudi, je Tito The OG Ecuadorian. On je trenutno vlasnik „Manny’s of New York“ zlatare koja je već gore pomenuta. Njegov otac je osnivač ove zlatare. Tokom 70-ih godina, Tito odlučuje da se posveti porodičnom poslu i poznanstva koja je imao sa tadašnjim reperima je veoma unovčio u poslovnom smislu. On je lično napravio dijamantski nakit koji su nosili reperi kao što su Eric B & Rakim, Biz Markie, Kid n Play, LL Cool J. U to vreme tokom 70-ih i 80-ih godina, nijedna juvelirnica nije htela kao klijentelu da ima Latinose ili Afro-Ameri44 | MY PEOPLE

kance. Tito i njegov otac Manny su se fokusirali baš na tu kategoriju i vrlo brzo stekli svoje ime. Baš zahvaljujući tome i dan danas brojni reperi, sportisti, ugledni ljudi koji su crnci ili Latinosi, nakit naručuju i kupuju isključivo kod Tita. Unikatan nakit koji je Tito pravio nosili su Jay Z, Tupac, Biggie, P.Diddy, Cam’ron, Nas... Koliko je bitan Tito i njegov Manny’s of New York može se videti u brojnim intervjuima kada se priča ili spomene bling stajling ili u pesmama (Jay Z – „Politics as Ususal“). Druga stvar koju je Tito uradio je pored pravljenja svog nakita je i ulepšavanje tuđih komada. Počeo je sa satovima, a kasnije su ljudi dolazili i sa drugačijim zahtevima i komadima. Svima je stavljao svoje dijamante, i uklapao neki već postojeći imidž a dodavao svoj šarm. „Bling je koncept samo promocije, iskazivanja svog stava, bez obzira da li nakit nosite svaki dan ili ne“ – Tito The OG Ecuadorian.

Man, It’s cause that shit was so big like a truck!!! – Clark Kent Krajem 80-ih kako je cela kultura podignuta na viši nivo, tako je i način na koji se oblačiš, hodaš, šta nosiš i kako nosiš postalo kategorija za sebe. U to vreme su mnoge grupe postale veće nego što su ikad pomislili da će biti, i bilo je jako važno šta voziš i kakav lanac nosiš. Počeli su da se snimaju filmovi o tome i New Jack City će biti prvi koji će sve to predstaviti pre svega Holivudu i pokazati celom svetu kolika je cela ta zajednica i koliko su svi postali ops-

edniti time, od najsiromašnijih do najbogatijih jedinki društva. Poenta je bila imati što veći lanas, što veći medaljon. Postalo je sve veliko kao ogromni kamioni. Zato se period kraja 80-ih naziva Truck Jewelry.

Odmah nakon momenta kada je bilo bitno koliki komad zlata imaš oko vrata, dolazi totalno suprotni period. Početak 90-ih je najpoznatiji kao najjača borba crnaca za svoja prava kako u Americi tako i širom sveta. Tada počinje borba protiv aparthejda u Južnoafričkoj Republici. U to vreme masovno većina uticajnih crnaca (muzičari, sportisti) svoje zlatne lance zamenjuju sa običnim crnim medaljonima koje nose na kožnim ogrlicama. Medaljoni su bili u bojama Južne Afrike, oblik kontinenta Afrike, često su bile i boje Jamajke, Etiopije, Haitija... Zlato se tada ne nosi, barem ne javno, zbog poznate eksploatacije zlata i dijamanata sa Afričkog kontinenta. Reperi, teoretičari kulture, novinari, taj period zovu „Fight The Power“.

polovine 90-ih na ovamo se zove Ice age.

Zlato zamenjuju platina i dijamanti. U duhu igre reči, tada reperi masovno dostižu multiplatinaste tiraže (srebrni tiraž – 250000 prodatih jedinica, zlatni tiraž – 500000 diskova, platinasti tiraž – 1000000 prodatih diskova). P Diddy, Master P i Jay Z su tada svaki novi platinasti tiraž obeležavali sa novom platinastom ogrlicom ili narukvicom. Sa jedne strane da pokažu koliko se njihov album sluša, sa druge strane da pokažu koliko novca zaista imaju. Sa druge strane mnogi koji nisu imali novca da priušte sebi platinaste komade, kupovali su belo zlato, srebro – žuto je bilo pasee.

Ako smo na početku spomenuli Tita kao jednog od pionira koji je zaslužan što je danas bling to što jeste, druga ekipa o kojoj treba pričati je Avianne & Co koju čine rođaci Avi, Joey, Izzy, Arsen, Gabriel. Oni svoju juvelirnicu otvaraju 2000 godine i čim se čulo za njih odmah su krenule priče.

Prvo je bilo to što su jako mladi, najmlađi među svima u tom biznisu. Druga stvar je što oni nisu od malena bili umešani u ovaj posao. Nisu čak ni živeli blizu. Bili su deo Olimpijskog džudo tima. Tek kada su Olimpi-

„Time to separate the platinum from the white gold, right from the door“ – Jay Z „Ride or Die“ Mnogi period kraja 80-ih u hip hopu nazivaju zlatnom erom. Tada se zaista hip hop diže do nebeskih visina i mnoge grupe su zacementirale put koji je olakšao mnogima kasnije da se lakše probiju do mejnstrim voda. Ako se koristimo tematikom blinga i nakita, onda je taj period u bukvalnom smislu Golden Age. U tom duhu, period od MY PEOPLE | 45

jske igre došle i prošle, oni su odlučili da se posvete biznisu kojim se već bavila njihova porodica, ali ni malo uspešno kao što je to bio slučaj kada su oni došli na scenu. Avi je bio jako dobar prijatelj sa Jam Master Jayom, i to je maksimalno iskoristio. Čim su otvorili svoju radnju, već prvog dana Jam Master Jay je tamo doveo Just Blaze-a, 50 Centa i ceo G Unit, a kasnije dolaze Game, Cam’ron, Jamie Foxxx, B2K... Pored klasičnih komada koji su ljudi kupovali kod njih, Avianne & Co su postali poznati po tome što su pravili nakit u dogovoru sa svojim klijentima. Tako da je prva reklama za njih bila da oni ne stvaraju nakit nego ideje. Svoje custom made nakite su pravili uvek i isključivo uz prisustvo klijenata od početka pa do samog kraja. Avianne & Co je napravila minđuše koje Cm’ron nosi u spotu „Oh Boy“, komad State Property za Beanie Sigela i ostatak State Property ekipe, a komad oko kojeg su najviše vremena utrošili je Rubikova kocka koja je sastavljena od brojnih različitih materijala i zasta je pokretljiva kao klasična Rubikova kocka. „Hip Hop je sport, svako želi da ima bolja, jače, masnije, ekskluzivnije rime. Isto tako svako hoće da ima bolji, jači i ekskluzivniji komad nakita“ – Avi Avianne.

46 | MY PEOPLE

Grill Specijalno poglavlje mora biti posvećeno ovome. Ali prvo se moramo vratiti u nazad. Zlatni zubi su od 1848. postali statusni simboli. Na taj način se pokazivalo da su zubi zdravi i sređeni. Zaista su se koristili u medicinske svrhe i zaista su zlatni zubi bili mnogo izdržljiviji od bilo kog drugog materijala, a stvar je bila jasna – ko ima novca za zlatan zub, ima novca i da održava sve ostale. Kasnije se prave presvlake od zlata za zube, da bi opet osoba sebe u društvu predstavila kao imućnijeg nego što jeste.

Vremenom su ljudi srednjeg statusa ulaganjem u zlatne zube želeli da nešto uštede, ili da bezbedno prenesu parčiće zlata iz jedne tačku u drugu. Opsednutost zlatnim zubima je rasla, pa su postojale i bande koje su pljačkale grobove samo da bi došli do zlatnih zuba. Pa čak i u svetskim ratovima se uvek priča o tome – jedna od teorija je da je dobar deo finansiranja Nemačkih trupa bio baš zahvaljujući zlatnim zubima, a godinama pre toga su pre svega Jevreji na taj način pokušali da sačuvaju svoje ušteđevine koje su imali. Tokom godina je to postajalo sve ozbiljnije pitanje. Zlato na zubima je postajalo sve učestalije pa su se razvile i firme koje su pravile navlake i

zube koji se jednostavno skidaju... Preteča današnjih grillza. Moda sa zlatnim zubima je od starta bila zastupljena u hip hopu.

Flavor Flav je bio prvi koji je nosio zlatni grillz. Ali prva dilema je došla sa pitanjem da li hoćemo zlatni, dijamantski ili platinasti grill? Čovek koji se smatra zaslužnim za grill je Eddie Plein. Ideja mu je pala na pamet kada je bio kod zubara koji mu je dorađivao polomljen zub. Odlučuje da bude pre svega zubar da bi što više razvio svoje znanje u tom smeru, ali ono što ga je najviše zanimalo je protetika. Želeo je da napravi nekoliko zlatnih zuba koji će biti spojeni i koji će lako moći da se skidaju. Pre svega je želeo da to ima medicisnku svrhu, ali obzirom da se sve ovo dešava 80-ih godina kada sve više postaje bitno ko će kakav komad nakita da nosi, Eddie odlučuje da unese i on malo drugačijih materijala u svoje „zlatne proteze“. U vreme kada se već na TV-u pojavljuju spotovi gde izvođači pokazuju svoje zlatne zube, a zlatne zube ste mogli da napravite isključivo kod zubara, Eddie otvara svoju radnju koja je imala komade zlatnih zuba od nekoliko materijala. Zlatni, dijamantski, šljašteći bling zubi su sada bili dostupni svakome bez odlaska kod MY PEOPLE | 47

zubara. Već nakon nekoliko nedelja bilo je jasno da je na pomolu novi trend koji i dan danas ne jenjava. Kako se biznis razvijao i kako je to tržište tražilo, Eddie u svoje grillze počinje da pravi u obliku zvezda, krugova, plejboj zečica, i svim drugim oblicima koje je kupac želeo. Samim tim što je po profesiji zubar, Eddie je mogao da odgovori svim klijentima, i onima koju su želeli stalne zlatne ili platinaste zube, i onima koji su hteli samo da imaju klasičan grill.

Hip Hop Dentists Precision Ceramics Dental Laboratory Dok je na istočnoj obali Eddie razvijao svoj biznis sa grillom, a pojavili su se i mnogi drugi koji su to radili, na zapadnoj obali je ova kompanija postala jedna od najuglednijih zubarskih ordinacija. Njihov posao je bio da učine da zlatni zubi izgledaju što prirodnije. Na Miramaxov zahtev, to su morali da urade sa Master P-em. Koristeći kombinaciju keramičkih, zlatnih zuba uz korišćenje dijamanta, platine, ova ordinacija je uspela da uklopi ovakve zube da izgledaju kao da su prirodni. I zaista su pravili zube koji se mogu uvek nositi i da ne smetaju. Njihova popularnost je bila još veća kada su uspešno mogli da srede bilo koji zub, nebitno da li je reč o gornjem ili donjem delu vilice, i nebitno da li su prednji ili zadnji. Prva mušterija Master P je bio toliko oduševljen svojim zubima, da je tražio i dobio još 6 različitih setova koje može staviti bilo kad na svoje već postojeće zlatno-dijamantske zube. Dr Marc Jackson i Dr Roland Cunnings su već tada dobili etiketu da su pravi modni dizajneri zlatnih zuba, a Master P je svuda ponosno pokazivao svoj „nakit“. C Murder je bio sledeći koji je želeo samo navlake i tada ga ubeđuju da treba da dobije prave zlatno dijamantske zube a ne samo navlake koji svaki klinac može da priušti. „Removable pairs are like having a fake tattoo“. Kako se klijentela povećavala i sa njom i zahtevi, ovaj dvojac zubara razvija koncept stalnih zuba gde u bilo koje vreme bilo koji zubar može da skine zlato, platinu, smaragd, dijamant i da postavi 48 | MY PEOPLE

keramički zub i tako se sve vrati kao što je nekad i bilo. Mnogo je klijenata došlo kod njih, a najskuplje zube ima Slick Rick koji je za 6 prednjih zuba platio 300000$.

Postoje još mnogi značajni detalji koji su jako zaslužni za razvoj bling subkulture.

Pehari i čaše koje se često nalaze u spotovima, nastupima, fotografijama, ili kao ukras u polici. To su uglavnom klasični skupi pehari sa personalizovanim dijamantskim natpisom ili znakom.

Snoop Dog je prepoznatljiv na nastupima i po tome što često menja mikrofone, i svaki mikrofon je napravljen od određenog materijala i kombinacije i ne zna se koji više šljašti. Dave Chappelle često u svom šou voli da koristi takve personalizovane mikrofone. Mnogi producenti u svoj studio vole da stave neki platinasti ili dijamantski detalj na mikrofon.

U spotovima često vidimo zlatne, platinaste ili dijamantske komade nameštaja, česme, stolove. Postoje ozbiljne zlatare koje se time bave i takvi komadi nameštaja se prodaju za nekoliko miliona dolara ili iznajmljuju za nekoliko desetina pa i stotina hiljada dolara po danu snimanja. Danas je mnogo češće da se za razne potrebe nakit iznajmljuje, mnogo slabije se kupuje. Ali koncept da se neko predstavi boljim od onog drugog, sa originalnijim ali u isto vreme i skupljim stilom će još dugo puniti džepove brojnim kreativnim juvelirima koji će uvek moći i znati kad i kako da ponude nešto novo, nešto što još niko nikad nije imao.

MOJ UGAO

Bad Copy - Krigle “U uvodu u drugi broj magazina smo dali komentar o učešću u Velikom Bratu. Nakon izlaska zakazano je brdo koncerata i Timbe, Ajs i Sky su praktično svakog vikenda na nastupima. Bašta SKC-a je zakazana za 6 jun nekoliko meseci unapred. Kao grom iz vedra neba je došla informacija da grupa više neće raditi. To je to. Sa jedne strane se može reći da odlaze kada su na vrhuncu slave. Ali isto tako se može reći da posle nagle popularnosti svaki dalji rad Bad Copy-a kao grupe koja forsira štrokavo, gubi svaki smisao. Kao što to uvek biva kada se dešava nešto spektakularno, kreću tračevi i nagađanja šta se desilo. Istina je da su seli i odlučili da kao Bad Copy više nemaju šta da dokazuju. Rasprodati koncerti su dokaz da ih publika voli i da su sada popularniji nego ikada. Koliko god da su ljudi hejtovali njihovo učešće u Velikom Smradu, pardon Bratu, svi su oni kupili kartu da ih vide.

Bad Copy – no more. Tek kada je to rečeno onda se shvata koliko će zaista faliti sceni.

Ali ako su prozivali kuću Velikog Brata pa posle postali glavni protagonisti iste, onda možemo da se nadamo da opet neće održati svoju reč i da će ponovo nastaviti da rade. “ My People – jun 2008

MY PEOPLE | 49

SVET JE NAŠ Opstanak i preobražaj Bronx stila Ne može da stane neće da stane

BLIZU IVICE Izvan plutajućeg sveta Roxyja, Reaganova recesija je naduvala cifre nezaposlenosti do najvišeg nivoa od Velike depresije – 30 miliona ljudi je tražilo posao. Zvanična stopa nezaposlenosti crnaca je dostigla 22 posto. Stopa siromaštva je takođe rasla. Stopa siromaštva među crncima je 1983. godine dostigla vrhunac u prethodnih 25 godina; računalo se da 36 posto ljudi živi ispod granice siromaštva. Mladim ljudima je bilo mnogo gore. Jedna procena je tvrdila da samo jedan od petoro mladih u New Yorku ima posao, samo jedan od deset Afroamerikanaca, što je bila najniža stopa zaposlenosti mladih u državi.

Kad padne mrak, DJevi su ubacivali pesmu „Pump Me Up“ Trouble Funka koja je ironično zapovedala ljudima da plesom zaborave na probleme: „All we want to see is your body work!“ Noći u Roxyju su se, međutim, uvek završavale Reaganovim jutrom koje je i više nego spuštalo. „The Message“, izdata samo nekoliko dana nakon otvaranja Roxyja, bila je stvar sporog tempa koja je savršeno hvatala taj pad nakon zore kad se gotivan rad istroši.

Pripisana je Grandmaster Flashu i Furious Five, ali je priča iza imenovanja otkrila takođe neke dodatne tenzije. Pesma je bila sklepana u kućnom studiju pisca pesama i studijskog 50 | MY PEOPLE

perkusioniste Sugar Hilla, Eda „Duke Bootee“ Fletchera, i isticala je pamtljivu sintisajzersku deonicu Jiggsa Chasea, koja kao da je bila pod uticajem pesme „Stepping Razor“ Petera Tosha i Red albuma Black Uhurua. Bootee i Sylvia Robinson, mogul Sugar Hilla, nisu mogli da zainteresuju Flasha da je snimi. On i rapperi su mislili da pesma nema energije, da bi ih zbog stihova tvrdokorni obožavaoci oterali zvižducima sa scene. Na žurku se ide da se zaboravi na takva sranja.

Robinsonova i Bootee su, međutim, ipak snimili stvar, skinuvši poslednju strofu rappera Furious Fivea Melleja Mela sa zaboravljene verzije „Superrappin’“. Robinsonova je odlučila da „The Message“ mora da se izda kao singl. Flash je video u kom smeru sve to ide pa je uterao ostatak ekipe u studio da probaju da odrapuju Booteejeve stihove. Nije uspelo. Umesto toga, Bootee i Robinsonova su ih dodali na kraju stvari, u skeču hapšenja na ulici koji podseća na intermeco Stevieja Wondera u „Living for the City“. Pandorina kutija je, međutim, već bila otvorena. Naknadno cimanje tamo-amo oko grupe i izdavačke kuće, kao i između Mela i Flasha, završilo je tako što je Flash napustio Sugar Hill naredne godine. Izašao je spot na kome Flash i ekipa otvaraju usta na rap oko čijeg je

To nam je bila neka vrsta pribežišta. U suprotnom ne bismo bili ponosni ni na šta.

- DOZE

stvaranja samo Mel pripomogao.

Druga Sugar Hill ploča po važnosti je bila podjednako vođena tržišnim i A&R promišljanjem, a njene posledice po hip-hop su takođe bile dalekosežne. „The Message“ ne samo da je bila još jedan impuls za prevlast rappera u odnosu na DJeve, nego je i sama ekipa postala dramatična žrtva prestrojavanja rapa u smeru zaštite autorskih prava, zaštitnih znakova, direktora, agenata, advokata i publike širom sveta. Do 1983. godine su postojale dve grupe pod imenom Furious Five koje su se nadmetale na građanskom sudu za prava na ime i gasile svoje kreativne vatre kokainom vrednim hiljade dolara. Od te tačke pa nadalje, pitanja vlasništva i autorstva su postala opsesije hip-hop generacije.

Instinkt Robinsonove je, međutim, bio potpuno ispravan – ploča je postala peti rap singl koji je dostigao zlatni tiraž. To sigurno nije bio prvi put da se rapperi iz doba nakon šezdesetih dotiču tema iščašenosti društva i rasizma u institucijama – „The Breaks“, „Hard Times“ i „Tough“ Kurtisa Blowa, „How We Gonna Make the Black Nation Rise“ Brother Dja i Collective Efforta i „Vicious Rap“ Tanye „Sweet Tee“ Winley su samo neki od snimljenih primera. Ali zato što je bila stavljena na ritam previše spor da pokrene

masu, „The Message“ je usmeravala slušaoce na Booteejeve i Melove živopisne stihove i njihovu interpretaciju – ni frenetično ni raskalašno već, umesto toga, delom rezignirano, a delom razjareno. Flashov instinkt je takođe bio tačan – to je bio najsumorniji rap sa najsmorenijim beatom koji se do tada mogao čuti.

Cela ta priča se poklopila sa rastućim gađenjem Reaganomijom, kulminacijom petnaestogodišnjeg dobronamernog zanemarivanja i osećaja beznađa koji se činio sve dubljim. Liberalni muzički kritičari, koji su u vezi sa rapom stajali po strani, skočili su kao opareni. „[Bilo] je strahovito lako kritikovati mainstream, ulični rap što sa mnogo reči malo kaže. Tome je kraj“ pisao je Vince Aletti u Village Voiceu, pohvalivši refren pesme kao „polaganu mantru koja ključa očajanjem i besom“ i „fantastični, filmski razvoj numere“.

Među najvećim ironijama hip-hopa stoji i to da se „The Message“, toliko veštačka i marginalna prema tadašnjim standardima kulture, pokazala kao istovremeno toliko istinita u pogledu vremena u kojem je živela ta generacija i – svojom pravednom maloprodajnom računicom – toliko uticajna na buduću kulturu te generacije.

MY PEOPLE | 51

DJ LAKI 52 | MY PEOPLE

Dosta ljudi me pita zašto nema mog oficijalnog mixtape-a do sada.

Odgovor je prost, neću da uradim nešto što svi rade i što izlazi skoro svakodnevno

MY PEOPLE | 53

Kada i kako odlučuješ da će gramofon biti tvoj instrument?

Prvi put sam poželeo da imam gramofon neke 96-97. godine, video sam tada live nastup Vudu Popaja, Grua i DJ Munje na “Pinku”. Prva dvojica su nešto repovala, DJ Munja je skrečovao neke acappella-e i to se meni učinilo jako kul.

Međutim, kako tadašnja situacija u zemlji nije bila najbolja, (čitaj bila je užasna), tako sam i ja morao da se strpim još par godina, tačnije do 2003. dok se nisam dokopao svojih prvih gramofona.

DJ je jako bitna karika u muzičkom svetu. Kako ti gledaš na položaj DJ-a sada, nekada i koliko je on bitan na razvoj muzike i publike?

Pa u začetku hip hop kulture DJ je bio sve. Potom se to okrenulo i stavilo MC-a u prvi plan.

Dosta dugo je DJ imao sporednu, gotovo nikakvu ulogu ali se to zadnjih nekoliko godina promenilo, na moju veliku radost. Mislim da je uloga DJ-a jako bitna u razvoju muzike i publike, DJ-evi su osobe koje na neki način edukuju publiku, zatim, promovišu MC-eve puštajući njihove pesme i što je najbitnije prave žurke, gde svi vole da dođu i da se provedu.

Mene stvarno zanima kako se procenjuje čiji je trik bolji, kako se dobijaju ili gube bodovi na DJ takmičenjima, kako se procenjuje ko je bolji a ko lošiji DJ? Pa najbitnija stavka kod ocenjivanja bilo čega vezanog za DJ-ing je originalnost. Zatim, kao i u bilo kojoj drugoj oblasti ili sportu, tehnička izvedba 54 | MY PEOPLE

i složenost. Što je teže i komplikovanije izvesti neki trik ili rutinu, to znači da se za to dobija više bodova. Bolji DJ je svakako onaj koji ima širi “spektar” trikova i rutina i koji može sve to lepo da upakuje i iskombinuje i da sopstveni “šmek”.

Kako se jednostavno dobija ili gubi poštovanje među kolegama?

Ufff, ne znam. Svakako, poštovanje se teško zarađuje, potrebne su godine rada i truda da bi se nešto uradilo i da bi se ostavio neki trag. A to kako se gubi, nadam se da nikad neću saznati.

Da li ti se čini da se „DJ kultura“ malo digla na viši nivo, tj. da nije DJ samo osoba koja pušta muziku nego da ljudi kapiraju šta je u stvari uloga DJ-a? Čini mi se da je to tačno. Otkad DJ Rokam i ja guramo priču vezanu sa “Friday Swag”, konstantno dobijam pitanja vezana za određene segmente svog posla, a to mi je znak da ljudi sve više kapiraju priču.

Obzirom da si jedan od domaćina Friday Swaga, ako uporediš situaciju sada u odnosu od pre nekoliko godina, da li ti se čini da party DJ-evi trenutno doživljavaju vrhunac na našoj sceni?

Mislim da nije vrhunac, ali daleko je bolje nego kako je to bilo pre recimo 3-4 godine.

DJ-ing – posao, hobi ili ljubav?

Da li možeš da napraviš razliku između ta tri?

Pa u mom slučaju je to krenulo kao ljubav, prešlo u hobi i na žalost na kraju se pretvorilo u posao. Mada to kod mene nikad neće biti samo posao, i dan danas, posle 10 godina, pravim scratch session-e za svoju dušu, kada god imam vremena.

Da li si se nekad latio spreja, mikrofona ili pokušao da napraviš neki bboy potez?

Imao sam neke izlete što se tiče crtanja grafita i repovanja, ali ništa vredno pomena. To je bilo klasično pronalažanje sebe u tinejdžerskom periodu.

Koje DJ-eve danas gledaš i skidaš njihove poteze, i koji su DJ-evi „bitni“ što si ti danas tu gde jesi?

Pa evo baš u poslednje vreme, jedan od skrečeva koji vežbam je “Autobahn” skreč, koji je izmislio DJ Rafik. A moji najveći uzori su DJ Jazzy Jeff, DJ Craze, DJ A-Trak i DJ AM (RIP).

Od domaćih, veliki s/o zaslužuju i DJ Munja i naravno DJ Kobazz, koji je bio uz mene na samom početku moje DJ karijere.

Sve češće se DJ-evi pojavljuju na trakama. Tebe baš i nema u toj količini kao recimo Rokama ili BKO. Zbog čega?

Ranije sam mnogo više snimao, dok u poslednje vreme, zbog nedostatka slobodnog vremena, nisam toliko prisutan na trakama kao gore pomenuta dvojica. Ako bude povoljne prilike, potrudiću se da to promenim.

tako, naravno da mi imponuje, to je znak da neko prepoznaje moj rad i trud koji traju već 10 godina.

Kada će izaći neki tvoj mixtape?

Dosta ljudi me pita zašto nema mog oficijalnog mixtape-a do sada. Odgovor je prost, neću da uradim nešto što svi rade i što izlazi skoro svakodnevno.

Za dobar mixtape nije dovoljno složiti pesme u nekom od programa, sinhronizovati ih i tako 45 ili 60 minuta. To mene lično ne ispunjava, i neću tako nešto da izbacujem. Ali da skratim priču, proleće/leto 2013. je otprilike vreme kad će nešto izaći iz moje radionice. Do tada, veliki pozdrav, ostanite zdravi u glavi i slušajte dobru muziku.

Da li ti imponuje kada te kolege svrstavaju u vrh domaćih DJ-eva?

Pa iskreno, evo sad prvi put čujem tako nešto. Ako je stvarno

Ivan Ristić

MY PEOPLE | 55

STRUKA

Prvi kontakt sa hip-hopom?

93 Snoop Doggy Dogg Doggystyle Prvi kupljeni rep album?

Tha Doggfather Prvi posećeni rep koncert?

DAS EFX u SKC-u Prve široke pantalone?

FUBU Prvi kačket?

New Era plavi LA. Prva napisana rima?

Ne sećam se, baš sam bio klinac.

Prva snimljena pesma?

Betonska džungla.

Prva kolabo pesma?

Sa grupom Facts on tracks.

56 | MY PEOPLE

Prvi studio?

Kod rokera Voje u Cerskoj ulici.

Prvi bitmejker?

Roker Voja.

Prvi nastup?

Mala sala Doma Omladine.

Prvi album?

Ipak se obrće Prvo razočarenje?

Kada sam shvatio da narod slabo kapira hip hop i da će narodnjaci i ostalo đubre uvek dominirati.

Prva kinta od repa?

2004. godine na prvom samostalnom nastupu.

Prvi idol?

Snoop

INFO I PORUDŽBINE NA: http://www.facebook.com/sidewalktm?ref=ts&fref=ts

MY PEOPLE | 57

KANDŽIJA NISAM NIKADA LJUDIMA LAGAO

intervju

Ja živim od svoje muzike. Živim kao i svi. Kao što neki žive tako što rade u trgovinama tako i ja živim od muzike. Nisu to neki novci ali može se živeti od toga. Od prodaje nema ništa, samo nastupi.

Nisi prvi put ni u Srbiji, ni u Beogradu, jel se promenilo nešto od kad si bio poslednji put? Jel si imao vremena da prozujiš gradom?

Malo su cene skuplje. Ranije kada dođem u Srbiju, osećao sam se kao da imam novaca.

Sada je malo skuplje.

Zašto si odabrao Božidarac?

Promovisaću novi cd, ali i stare stvari ću izvesti. Što se tiče Božidarca tu su nas zvali, mi smo pitali Kepu jel’ ok mesto, ljudi iz Long pleja su predložili i to je to.

58 | MY PEOPLE

Kakvi su ti utisci sa srpskom publikom?

Iskreno, koktel nam je najbolje bio primljen u Srbiji, pogotovo sa bendom, kada smo imali live nastupe na festivalima.

Mi smo svirali dva puta u Beogradu. Ovo će biti sat i nešto koncerta. Nove stvari, s novim prisustvom, sa Wuom, neki old school. Sličan nam je mentalitet. Imamo iste fore i jednako nemamo novaca.

mociju u Zagrebu, bilo je krcato i ljudima se dopada što smo išli na to bole nas briga, osjetili su to. Šta je s bendom?

Sviramo s bendom, nego ovo je neka više old school varijanta, već nas je puno i ovako.

Kako se kotira novi album?

Šta je tebi približnije, šta ti više leži, kada nastupaš s bendom ili ti je možda lakše kad se pusti matra? Čini se da bend iziskuje više energije.

Moram ti reći da se super kotira u Hrvatskoj. Imali smo pro-

Iziskuje, ali i daje više energije.

Razlika između DJ-a i ben

Jedno vreme je u Hrvatskoj bilo baš popularno slušati srpski rep, kao što je ranije bilo obrnuto.

MY PEOPLE | 59

Prvo martovako veče u Beogradu, svakako je obeležio koncert osječkog MC- a Kandžije, u Božidarcu. Imali ste prilike da vidite okom fotografa kako je to izgledalo, a ekipa My People Magazina, iskoristila je priliku da sa njim i porazgovara. O novom albumu, pesmama, ali i nekim drugim važnim i sporednim stvarima u tekstu koji sledi. da je što u istom trenutku njih šest stvara jedan te isti zvuk, a ovde samo jedan svira. Veća je energija. Ja sa bendom obožavam i nastaviću da nastupam i tako, ali ovaj novi album je više za DJ-a. Mislim da ćemo celi naredni album uraditi sa bendom.

te ladice potrebne, ne samo u muzici nego uopšteno, puno tu informacija ima i prosto moraš da nekako to grupišeš. Sa tim nekim etiketiranjem i ladicama i tupljenjem jedno te istog dobije se neki efekt bez udubljivanja o čemu se tu zapravo i radi.

Jel planiraš naredni album?

Jel ti imaš neku ciljnu grupu kojoj se obraćaš?

Da, da. Biće baš tvrdo, ali i sa bendom. Mi sviramo toliko dugo da je to logičan korak, nije to iz vedra neba.

Publici si interesantan zbog tog miksa stilova, neuporediv si.

Ima tu svega, imaš pravo. Ni ja isto si ne mogu, kad mi neko kaže šta točno, ne zna šta da mu kažem, ima svega. Svaki album je drukčiji, od ova tri, nismo ni jednom ponovili priču. Što je super u nekom glazbenom smislu.

To je super i za publiku. Postoje bendovi koji godinam imaju jedan te isti koncertni reprtoar.

Ja to ne mogu. Primjetio sam da bendovi koji rade tu jednu te istu glazbu prolaze puno bolje kratkoročno. Znači oni će napraviti stvarno dobar posao i ljudi će sve to prihvatiti jer dobiju točno što su i želeli. Ali dugoročno ne znam koliko ima smisla, pogotovo sa njihove strane. Ja sa te strane ne želim da se utrpam u neki žanr nego da pravim tu neku svoju priču.

Puno je lakše kada si u nekoj određenoj ladici, ljudima su 60 | MY PEOPLE

Ja sam prvi pokušavao ljude promeniti, nešto im reći i onda sam shvatio da je to nemoguće. Zvuči jako egoistično.

Može se dogoditi da neko je u istom tom filmu to razume i to je to. Meni se događalo da kada čujem dobru glazbu da me to inspiriše, da me pokrene. Ali ciljnu publiku, to bi bilo kao da sam neka firma pa sad gađam neku publiku... Hteo bih da oni koji me razumiju da me razumiju i dalje, oni koji ne da pokušaju da me shvate i to je to. Ko god, nema tu nekih granica samo ljudi do ili preko 30 ili neke boje puti. Ko god.

Da li smatraš da sazrevaš uz svoju muziku? Da li se to nekako prenosi na tvoj rad?

Da, totalno. Muzika je čisto tu uz čoveka koja ide kao neko njegovo ogledalo. Sa ovom pameti kad slušam svoje ranije radove, drugačije mi je, ali tako će mi verovatno biti i kasnije, ali to je nekako normalno. Neki doduše ostanu na nekom nivou, ali ja nisam. Meni je drago što nisam išao nekom ustaljenom rutom.

Zašto si odabrao teži put?

Pa zato što mi taj lakši, mislim lakši, taj put mi je bio kao neko laganje, kao neko varanje. Ja nisam nikada ljudima lagao.

Koliko god to debilno bilo i sad najnormalnija stvar. Meni su rekli posle prvog albuma da trebamo neki skandal da napravimo. Rekli su ili to ili da nastaviš tako tu i tamo da sviraš ali to ti je teži put. Ja sam rekao da ću ići tim težim putem. Mislim da tu ne postoji pravi put. Ja živim od svoje muzike. Živim kao i svi. Kao što neki žive tako što rade u trgovinama tako i ja živim od muzike. Nisu to neki novci ali može se živeti od toga. Od prodaje nema ništa, samo nastupi.

Jesi li ti jedan od onih koji konstantno stvaraju ili imaš momenat pa tad radiš?

Zavisi. Nekad mi padne napamet cela pesma, nekad samo neka rima. Uvek to zapišem. Bio sam kod prijatelja i krečio i pala mi na pamet cela pesma, sutradan sam je već snimio. A nekada doslovno bez veze smislim. Pjesme su uvek ista stvar, koliko ti u njih udahneš toliko to i živi. Nije to ništa nemoguće.

Pratiš li scenu, pitam prvo za srpsku, jel ima neko ko ti je baš gotivan?

Sve moje kolege sa scene koje znam su mi super. Ne znam da li njih uopšte ima potrebe nabrajati. Slušao sam ranije

dosta srpski rep. Jedno vreme je u Hrvatskoj bilo baš popularno slušati srpski rep, kao što je ranije bilo obrnuto. Slušao sam sve kad su krenuli sa Basivitijem. A kao klinac sam slušao Sunshine. Znao sam i slušao te najpopularnije bendove. U Srbiji ljudi imaju tu neku iskrenost, ne znaju se praviti fini, pravi su hard core. U Hrvatskoj mi se od novijih sviđa Toxara, to mi je nešto najbolje od novog talasa i zato sam ga i zvao da repa sa mnom. Ima još par tih nekih klinaca. Oni uvek nešto snimaju ali treba to sve skupiti na jedno mesto i napraviti nešto. Par dobrih kontinuiranih poteza i rada bi ih moglo dovesti do nečega.

Imaju tisuću pesama, samo skaču sa youtube-a. Mislim pazi, kada čuješ moju pesmu ti znaš odmah da sam to ja.

Naslov tvog prvog albuma je „Narodnjaci“, to je nekako karakterističnije za naše po-

dručje, nekako u Hrvatskoj i nema narodnjaka.

Ma imamo samo što se ne naziva narodnjak jer nije iz Srbije.

To je sve ista stvar. Zato se i album zvao „Narodnjaci“. Niko se kod nas tako ne predstavlja, apsolutno niko, ali se zato turbo film sluša najnormalnije.

Nema ga na radiju, nema tih TV postaja, ali se isto sluša kao i kod vas. To je vezano za taj neki ljudski mozak, tako nisko kad lupiš tu ćeš uvek imati reakcije. Što je „Bicikl“ toliko odzonila i toliko dobro prihvaćena?

Možda zato što su ljudi prepoznali tu neku iskrenost. Jer ja sam si stvarno kupio bicikl.

Ja sam stvarno napravio pesmu posvećenu njemu, njoj ne znam šta je taj bicikl. U Osijeku je isto bila prihvaćena.

Osijek je jako biciklistički grad, zato što je ravan i postalo je kul

voziti bicikl. Ljudi prepoznaju te neke pizdarije, svi imaju bicikle, ko danas nema bicikl.

Koja bi bila neka poruka našim čitaocima ali i ljudima za koje stvaraš?

Slušajte šta hoćete i radite šta hoćete, uživajte i to je najbitnije. Ne znam šta bih rekao, nemam ja neku mudrost pa da sad delim neke savete. Svima koji slušaju i čitaju, slušajte i dalje, ako hoćete da skačete sa mosta, skočite. Radite šta hoćete, to je najbitnije. Sviđa mi se to što vi radite, čitao sam par puta i jako mi se sviđa jer znam da je sve to zasnovano na entuzijazmu a to je ono što danas fali. Svi nešto jure neke novce a zaboravljaju one osnovne potrebe.

Maja Meganović MY PEOPLE | 61

AIR JORDAN III

62 | MY PEOPLE

1. DEO

MY PEOPLE | 63

Momci i devojke…Air Jordan III. Prvo samo da spomenem kako sam pre par dana počeo pisati uvodnu priču za ovo tako da sam probao nekako rezimirati te hektične godine u Nikeu od kraja 70ih do kraja 80ih. Nakon šta sam napisao nekoliko delova teksta, shvatio sam da sam totalno odlutao od samih Jordanki.

E pa ovako ćemo onda. Za svu ekipu što baš čita ovaj blog, a ne samo što gleda sličice, ta priča će ići u temi koja će biti uopšteno o Nikeu.

Iskreno nemam pojma kad. Nije mi problem to sastaviti, jer kad stignem uzmem sat vremena umesto da blejim po netu u prazno, radim na temi za blog. Ali sad već ima tema o Jordankama, pa sad ako uguram i Nike, malo će ispasti da je ovo u suštini Nike blog. A nije. Baš skroz.

Kako god bilo, odlučio sam da korporativni deo iza ovih Jordanki ne spada tu, nego spada u priču o Nikeu uopšteno. A za danas…tema je Air Jordan III, i najkraće bih je opisao kao Tinker + slonovi + vazduh + Jumpman x Mars. Ajmo.

Nakon ne baš veselog izleta sa drugim Jordankama, Nike nije valjda ni bio svestan koliko će ovo biti “treća sreća” za njih. Ali period nakon drugih Jordanki baš i nije to dao naslutiti.

Air Jordan dvojke nisu se nikako prodavale.

Tada Nike nije baš imao jasnu viziju šta želi od te linije. I makar to danas deluje neverovatno, unutar Nikea su bili pojedinci koji nisu previše podržavali Nike Jordan priču. Tu se možda najviše isticao Brendan Foster, podpredsednik marketinga u Nikeu i šef Evropskog dela firme.

Njegovo negodovanje oko promovisanja Jordanki je bilo donekle razumljivo, valjda. On je bio atletičar, trkač, a Nike je tada ipak bio najpoznatiji u atletici. Nije video smisla da se troši novac za reklamiranje Jordanki po Evropi, a nije baš bio ni za preterano promovisanje po Americi. Kad se doda manjak reklame sa činjenicom da su druge Jordanke koštale duplo više nego bilo koja druga patika po radnjama, nije teško zaključiti zašto su se druge Jordanke prodavale loše. A loša prodaja bila je argument da se Nike ne bi trebao previše baviti sa Jordanom. Tada su Air Max patike izašle i postale su instant hit.

Nakon nekoliko godina stagnacije, male kreativnosti i inovacija, konačno su na tržište došli sa nečim šta je opet postavilo trend.

U to vreme alfa i omega Jordanove linije u Nikeu bio je Rob Strasser. On je lobirao za Jordana, pokušavao dati dodatnu promociju za tu marku i borio se sa svim ljudima oko njega koji su smatrali da dugoročno od tog projekta neće biti ništa. Dogovorio je sastanak sa Jordanom i 64 | MY PEOPLE

njegovima u Charlottu. Strasser je tada izložio tri moguća plana za budućnost Jordana u Nikeu.

Prva je bila ona ziceraška – jednom u godini izbaciti jedne patike sa Wings logom, promeniti boje, izbaciti par novih majica i trenerki i to je to. Drugi plan je bio da se Jordan malo približi Nikeu, da promoviše i druge Nike linije koje su tada postojale i na taj način da postane glavni maneken Nikea, uopšteno, ne samo za košarku. Treći plan je bio da od Jordana naprave marku, stil za sebe. Da naprave nešto čega na tržištu nema. Da ne bude to samo roba za košarku. Neka bude i neka ležerna moda, za svaki dan. Za svakoga. I da marka Jordan bude košarkaški Ralph Lauren. Tada priču preuzima Moore. Spomenuo je kako svaki put kad neka marka menja logo, to bi trebala raditi ako se nešto menja unutar nje. I to je bio slučaj. Vreme za novi logo. Nešto profinjenije, nešto jednostavnije i elegantnije.

E sad prekidamo ovu priču sa konferencije i vraćamo se malo u rikverc. Da malo vidimo kako je nastao taj logo. Pre nego što je uopšte bio u NBA, Jordan je bio u igri za Olimpijadu u

Los Angelesu 1984. Za tu priliku, slikali su nekakav editorial za Life magazin, i Jordan je tamo izveo jedno od svojih zakucavanja. Ta fotografija poslužila je kao inspiracija za Moorea.

Pre nego što je Jordan uopšte zaigrao prvu NBA utakmicu, Moore je zakazao fotkanje za promo materijal Jordanki, usred nekog hood-a u Chicagu. Kad je sunce palo dovoljno da istakne siluetu Chicaga, nastala je fotka koja će kasnije postati globalna ikona. I nema se šta više tu pojašnjavati. Logo je bio već gotov čim je aparat okinuo, samo je trebalo izvući konture fotografije. Jedina stvar koju bi trebalo spomenuti je da kad je nastala ta fotka to nije bio logo niti je bilo u planu da bude. To je tada bila samo promo fotka koja je premijeru doživela na karticama koje su došle sa prvim Jordankama.

Sukob Interesa – odlazak bitnih ljudi Evo nas opet na sastanku u Charlottu. Pauzirali smo kad je Moore objašnjavao da se logo menja kad se menja politika onog što taj logo predstavlja. I to se i događalo Jordanovoj liniji.

I zato su trebali novi logo. Moore je uzeo fotku sa onog promotivnog slikanja u Chicagu, ocrtao je i nastala je silueta, logo pod imenom Jumpman. Jordanu se sviđala ideja, ali postojao je jedan problem, a to je progurati tu ideju preko svih prepreka, od ljudi poput Fostera

pa sve do šefa svih šefova, Knighta. Moore je insistirao na ideji o širenju Jordan linije, jer je smatrao da je Jordan jedini čovek sa kojim to mogu napraviti i zadati udarac konkurenciji. Lobiranje je krenulo. Prvo je Moore poslao dopis Knightu u kojem ga moli da razmotri ideju o Jordan liniji koja bi bila ne samo košarkaška, nego ležerna, svakodnevna sportska moda. Knight, u svom stilu, nije ni odgovorio na to. Par meseci kasnije Jordan je nenajavljen banuo na Nikeov sastanak da vidi kako napreduje situacija oko njegove marke. Knight je rekao njemu i Strasseru da ako to neće bit posao od 100 miliona dolara da Nike neće ni ulaziti u to. Strasser je

MY PEOPLE | 65

rekao da bi to mogao biti posao od 100 miliona. Knight je samo rekao “videćemo”. Kraj sastanka. Par dana nakon toga, Strasser je opet pokušao, opet je išao da lobira za Jordanovu marku, hteo je da to upali. Knight opet nije bio baš zainteresovan za to. Nakon ponovne epizode ignorisanja, Strasseru je prekipelo. U onom tekstu što sam najavio o Nikeu saznaćete detalje, ali generalno, između Strassera i Knighta odnos nije više bio prijateljski kao kad su počeli, i toliko se animoziteta skupilo, Strasser je bio u Nikeu samo jer je imao ogromnu veru da će ih Jordan, kojeg je on potpisao za Nike, lansirati tamo gde niko nije. Knight je to drugačije gledao, i nisu više bili na istoj frekvenciji.

Strasser je odlučio da ode iz Nikea. Kad je on otišao, za njim je otišao i njegov dobar prijatelj, Peter Moore. Razmišljali su da krenu u svoj posao, da pokrenu vlastitu firmu. Hteli su Jordana odvući sa sobom u to. Jordan nije mogao verovati da neko može odbiti tako visoku poziciju u firmi kao Nike i početi od nule. Ali isto tako je znao da Nike bez Strassera znači vrlo verovatno stavljanje Jordanove linije u drugi plan. Tada je već imao želju da pokrene vlastitu firmu. Taman se te godine njegov ugovor sa Nikeom ionako trebao produžiti…ili ne produžiti.

Njih trojica dogovorili su se da odlazak iz Nikea nije opcija, jer je Nike Jordanu dao puno i ne bi bilo fer da okrene leđa i igra u bilo kojim drugim patikama. Ali niko nije branio da on započne svoju marku odeće, koju bi Nike mogao i podržavati. Tu ideju su predložili Knightu, a on im je rekao da zaborave na njegovu podršku i da Jordan bez Nikea nema nikakvu težinu. Bez Nikeove podrške, Strasserova ideja nije mogla uspeti. I nisu mogli Jordanu ponuditi bolje uslove od Nikea. Da jesu, Jordan bi otišao kod njih. Ali nisu mogli.

Ime nove firme u koju je Jordan trebao prebeći iz Nikea? Van Grack. Van…jeeaa! Trajali su kratko, do ranih 90ih, ali već neko vreme vidim da im na stranici neka najava stoji za ovu godinu, pa ko zna, možda je vreme za renesansu Van kreka.

Ali odlazak iz Nikea je bio blizu, puno bliži nego što mislite. Koliko?

66 | MY PEOPLE

Zadnja Prilika – jednom nogom napolju Tinker Hatfield. Arhitekta koji se zaposlio u Nikeu i radio kao njihov industrijski dizajner. Air Max 1 je bio njegov prvi veliki projekt. Moore je par dana pre svog odlaska iz Nikea odšetao do Tinkera, predao mu svoje skice i rekao da on dovrši nove Jordanke na kojima je on radio.

Nije mu objasnio zašto, i onda par dana nakon toga je otišao iz Nikea. Pre nego što je krenuo u proces, Tinker se morao prvo upoznati sa Jordanom, jer se nisu pre toga nikad videli, a i morao je nekako shvatiti šta Jordan želi i očekuje za svoje nove patike. Nakon dva sastanka shvatili su i Tinker je rekao da će pokušati njegove ideje nekako sprovesti u delo. E sad, dizajn samih patika ide u sledećem delu priče – sad moramo preskočiti taj deo sve do dana kad je patika već bila završena i spremna za prezentaciju. Tinker se oberučke uhvatio posla na novim Jordankama, dok su se ostalii borili za svoje pozicije i smišljali vlastite planove.

Knight je sumnjao da li Jordan stvarno želi otići, a Strasser i Moore su verovali da će ga pridobiti. Imali su realno dobre adute na svojoj strani.

Strasser je potpisao Jordana u Nike, i lobirao za sve vezano za njegovu liniju u Nikeu jer je smatrao da to može nositi celu firmu na leđima.

Moore je pak sa Jordanom radio na prve dve Jordanke, na reklamama, na robi, svemu. Znali su kako on diše, znali su šta hoće i šta neće. I iskreno su verovali u to što rade. A onda kad su otišli iz Nikea, postojala je mogućnost da Jordanova linija prestane biti prioritet Nikea. Van Grack je bila realna opcija. Došao je dan da se nove Jordanke prezentuju. Tinker je isplanirao prezentaciju, Knight je došao da vidi da li će stvarno Jordan otići u Van Grack, i Jordanovi roditelji su bili tamo. Svi osim Jordana. On je igrao golf. Sa Strasserom i Mooreom. Čekali su ga. Jedan sat, dva sata, tri sata. Nakon 4 sata konačno i Jordan dolazi na prezentaciju vlastitih patika. Kad je banuo u prostoriju, bio je očigledno namrgođen…”ajde…da vidimo”.

Tinker je krenuo prvo sa pričom. Celo vreme je spominjao one ideje koje je mu je Jordan predlagao kad su prvi put razgovarali o novim patikama. Jordan je shvatio da je Tinker stvarno uzeo u obzir sve ono šta mu je pričao.

Nakon uvodnog govora, pokazao je prve skice i slike. Jordan je promenio gard iz “mrmlj” u “hmmmmm”. I onda je Tinker na kraju rekao usput – da je i patike doneo. Jordan je ostao zbunjen. Kako tako rano, kad pre? Tinker je

napravio sve što je mogao i znao da se uzorak patika završi u roku za tu prezentaciju. Stavio je patiku na sto i otkrio je. Oduševljenje je otprilike bila reakcija Jordana. Zgrabio je patiku sa stola, počeo odmeravati, vrteti, komentarisati, sugerisati moguće varijante boja… A posebno je ostao iznenađen kad je video logo. Jumpman. Tinker je iskoristio onu fotku iz 1984. koju je Moore samo skicirao kao mogući logo. Tinker je doradio skicu i bez da bilo koga pita i bilo kome šta govori, stavio je taj novi logo na patiku. Na stranama patika nije bio Swoosh. Jedino nazad, Nike AIR. Jordan je video da taj Tinker misli ozbiljno. I to je bilo to, odlučio je ostati u Nikeu. I zato najbolje da vidimo koja je to patika zbog koje se Air Van Grack nikad nije ostvario. (nastavak u sledećem broju)

MY PEOPLE | 67

Bane Sunshine – Ja sam pun životnih priča 68 | MY PEOPLE

U svakom čoveku ima crno i belo. Gledaš da održiš taj balans, da te crno ne odvede puno.

Kapiram kao muzičar, da što više saživljavaš tekstove, to publika oseti, onda se pravi ta jaka interakcija između benda i publike.

intervju

MY PEOPLE | 69

Ne znam kako bih počela, a da opet zadržim objektivnost i profesionalnost. Možda ni ne moram da se trudim, sa nekim ljudima je jednostavno tako. Osvoje vas i apsolutno je nemoguće da tu opčinjenost zadržite za sebe. Ovo nije moj prvi susret sa Banetom, poznajemo se, rekla bih dobro, nije ni prvi intervju koji sam radila sa njim i ono što je postalo simpotomatično za naše razgovore je činjenica koliko lepih stvari iz njega zrači, pa i kad se rastanemo danima nakon toga ja sam nasmejana. Neke sitne duše bi to pripisale mojoj slabosti prema njemu, obzirom da je moj prvi susret sa repom bio upravo preko grupe Sunshine i da je upravo ovaj bend i on kao frontmen moja prva rep ljubav, kako to volim da kažem.

Bane Sunshine, čovek sa nesvakidašnjom harizmom i životnom, pokretačkom energijom, entuzijasta, dečak u ranim četrdesetim, osoba puna optimizma i snage. Nakon višemesečne pauze od javnih nastupa, za My People govori o novim poduhvatima, planovima, ali i svojim pogledima na svet i rep scenu kod nas.

Imala sam prilike da čujem demo verziju novog Sunshineovog singla, ali hajde da to podelimo i sa čitaocima. O čemu je reč?

Rade se neke nove pesme, reč je o dve nove, jedna već postoji izvesno vreme, a drugu smo sada udarili i na nju se najviše palimo. U smislu da baš ima onu staru Sunshine energiju, sa malo modernizovanim zvukom, ali opet kažem sve je živo snimano, nismo išli nešto sint, đitra, to, sve se snimalo uživo i dali smo sve od sebe da pesme zvuče kao da su sa koncerta. Da ne radimo u sintetičkoj obradi, nego onako kako Sunshine zvuči live. To su pesme Arija M i Tebraksjon, trenutno što se dešava, što je bitno, aktuelno je saradnja sa režiserom Kostom Đorđevićem i film Skidanje, za koji oni žele da uradim singl. Oni hoće Ariju mi hoćemo Tebraksjon, videćemo šta će biti na kraju, ali u svakom slučaju će se te dve pesme pojaviti u toku godine. Videćemo kojim redos70 | MY PEOPLE

ledom, ali će se obe pojaviti.

Gledaćemo da i Arija bude što više živa kao i Tebraksjon, sa živom đitrom i dve bas linije, sa poluoktavom niže, što je neki trejdmark našeg basiste Vuka. Jednostavno da reži, ono kao što reži Rage ili Limp Bizkit. Ne u smislu da su nam oni neki uzori, ali imaju pravi zvuk. Gledamo da to zvuči ozbiljno i da napravimo ozbiljan kam bek.

Poslednjih godina ste izbacivali singlove, ali publika je željna albuma, jel ima neke naznake po pitanju toga?

To je tačno, imam dosta mlađih prijatelja koji su u fazonu kao kul su singlovi ali album je album. Gledaćemo da možda uradimo još nekoliko novih pesama, pa da to objedinimo sa ovim singlovima koji su izašli i ova dva koja treba da izađu, onda bi kao formirali album.

Prerano mi je da sad kao ložim i pričam ne znam šta, jer ja lično imam želju da bude kvalitetno i u smislu tekstova i muzički, a

sklopiće se kad tad. Ja se nadam tokom sledeće godine, mada ne želim da dajem neke šuplje priče, ono što je za sada sigurno su ova dva singla.

Doveo si me na probu grupe, jel se vi okupljate redovno ovako ili samo pred neke koncerte i nastupe?

Da sam sad ja pravi muzičar i da bih ti dao ispravan odgovor trebalo bih da ti kažem da imamo redovno probe, ali bih lagao. Prvo mene lično mrzi da imamo probe kad nema koncerta, a kada imamo , mislim ceo život sam i u školi bio kampanjac. Ovaj bend već dugo postoji, skoro smo menjali bubnjara, i okupili smo se u fazonu bez obzira što nemamo koncerte čisto da vidimo kako nam ide. Novi bubnjar je dobio aranžmane da se pripremi. Stvarno mi je zadovoljstvo jer on od prvog dana zna aranžmane tako da sve pršti. Nije frka ovako, ali je pred koncert neophodno da se to malo uozbilji.

Poslednja turneja nam je bila

2011. godine, imali smo mnogo koncerata tada, a inače kažu da jedan koncert menja deset proba. Volim da imam probe da se viđam sa drugovima iz benda, ali mi se viđamo i mimo proba, najviše se sada viđamo u smislu studijske varijante i pravljenja pesama.

Pošto sam imala privilegiju da prisustvujem njihovoj probi, nisam mogla da odolim a da ne zatražim mikrofon i odrepujem neke od dobro poznatih pesma uz koje sam ja, ali i gomila generacija odrastala. Zajedno sa Banetom, Cvikom, Iskazom, Vukom, Mićkešom, Vojinom i novim bubnjarem, osetila sam se kao deo njihovog kruga.

Ulogu jednog dinamičnog mca kakav je Bane, olako sam shvatila, ali kada sam na refrenu počela da gubim dah jer nisam mogla da skačem i bacam rime tim tempom, skontala sam da je za onakav nastup na koji smo navikli kada je Sunshine u pitanju osim treninga potrebno i mnogo više od toga. Neiscrpna energija, konstantna.

Bane: Ne bih hteo da sada zvučim kao neki egocentrik, ali mislim da sam tu neku energiju nasledio od oca. On je mene i mog starijeg brata vodio na rvanje, mene i deo Sunshine ekipe. Dreja i mene. On i ja smo išli na takmičenja, možda još neko iz 37-og bloka. On je uvek kupio zlata, ja sam jedva mogao da uzmem bronzu ili srebro. Konkretno što se tiče energije to je neka, kako kažu harizma, koju sam nasledio od oca, jer on ima taj momenat, kad priča, kad se upali da se ne gasi. Samo genetika, čista genetika.

sada da sedim ovde sa tobom, pričamo i da divljam. Ali muzika koju radim, radim iz srca i duše i sa ljudima sa kojima stvaram, tu nema predrasuda, nema kočnica, puštaju se absovi, ručna, pustiš dušu na volju, onda može da izlazi malo animalno iz tebe. Kapiram kao muzičar, da što više saživljavaš tekstove, to publika oseti, onda se pravi ta jaka interakcija između benda i publike.

Dok razgovaramo miran si, na bini si potpuno drugi čovek, iz tebe tada izbija sva ta strast, energija...

Kako nemate?

Bane: Pa to je dokaz da sam udvojena ličnost. To znači da mogu da se smeškam i da ti zabodem nož u leđa. Šalim se.

Nije nego jednostavno kada izađem na binu, ponese me to, kada pričamo ovako to je neko kućno vaspitanje. Ne mogu ja

Nije. Zvanično ste tada izdali album.

Zašto niste obeležili dvadeset godina postojanja Sunshinea?

Pa nemamo još 20 godina.

Bane: Kuku jebote.. Pa brate, za dve godine će biti.

Bane: Aha, pa dobro 20 godina od kada postoji, kada je nastala prva studijska pesma, 15.

Septembra 1993. godine.

MY PEOPLE | 71

Jel ćete da obeležite to?

Bane: Pa ko zna, nije ti loša ideja, mada zvuči kao da smo mnogo stari. Kao da smo Riblja Čorba, mislim nemam ništa protiv Riblje Čorbe, nego mnogo mi staro to deluje. S druge strane moram i da prihvatim to. U principu od objave prvog albuma je prošlo sedamnaest, osamnaest godina.

Sećam se imala sam deset godina kada sam prvi put videla vaš spot.

Bane: Uticali smo da budeš uspešna ličnost, prodorna, da se boriš za život i to.

Jel si svestan toga da si institucija na sceni, ono kad se kaže Bane Sunshine da je to bukvalno institucija?

Bane: Pa hvala ti na tome. Daleko od toga, ono što mi je sada interesantno, da dok sam se dogovorao sa režiserom Kostom Đorđevićem koji režira film „ Skidanje „ za koji smo mi uradili pesmu, je da smo jednog trenutka u toku razgovora potpuno skrenuli s teme i počeli da pričamo o scenariju za neki novi film. Koji bismo radili zajedno. Gde bi ubacio neku priču, jer sam ja pun tih životnih priča, što ličnih, što iz okruženja. U jednom času smo provalili da nam je zanimljivije da pričamo o tome, nego o pesmi i spotu što je razlog naše priče. Drago mi je da se kapiram sa ljudima, ja volim kreativce, pozitivce, ne volim kritičare, ne u smislu da ja ne trpim kritiku.

Pa ti ni sam nisi kritičar, kroz muziku, tekstove, kritiku okoline i sveta, neki potpuno drugačiji iznosiš to.

72 | MY PEOPLE

čak ni daješ ali na način

Bane: Smatram da je kritiku bolje prebaciti u konstataciju. U zavisnosti iz kog stava gledaš. Ako gledaš iz kritike, gledaš iz negativnog stava, a ljudi obično kritikuju kada su nezadovoljni nečim i onda pljuju po nečemu, ustvari reflektuju sebe, svoje negativne stavove, neuspehe. Ovako brate. Šta god da je bedak, konstatuješ.

Treba posmatrati sopstvene misli, postati samosvestan, aha sad sam nervozan, što si nervozan, zbog toga, a jel mogu ja da budem, a da ne budem nervozan? I onda sam sa sobom kontriram da sam u pozitivi, radiš na sebi. E sad to što ti sada ja govorim da radim je nešto što radim unazad deset godina, ranije sam bio proizvod sredine i sve sam radio po inerciji, to je bila moja deviza. To je kod većine ljudi tako. I sada kao ti imaš svoj stav, ustvari stav ti se slaže sa okolinom, jer živiš kao deo okoline i prihvataš kao da je to tako, ustvari to je stav tvog društva u kome si trenutno. Da bi ti došao do buđenja trebalo bi da stvari posmatraš i iz drugog ugla. Da izađeš, da posmatraš svoje misli mirno.

Ima jedna stvar, svakom normalnom čoveku svašta može da padne napamet, ali normalan čovek prihvata normalne misli, a nenormalne odbacuje.

Mogu da širim priču, ne znam na šta da se usmerim. Ima još jedna stvar, kada čoveku padne nešto napamet ne znači da je njemu palo, možda je uhvatio tuđu misao. Jel se tebi desi da pomisliš na nekoga i da ti tada zazvoni telefon?

Ima jedna interesantna stvar, Nikola Tesla je svojevremeno napravio jednu spravu, pošto ljudski mozak radi na određenim frekvencijama, kao što oko vidi na određenim frekvencijama, kao što mi čujemo. E ta sp-

rava koju je on napravio je trebalo da šalje samo pozitivne misli celom svetu, da ne bude mržnje, ratova, klanja, svih tih loših stvari nego da ceo ljudski rod uđe u ljubav. Priča Abramovića iza AGAPE je kao da se Tesli javio neki glas, javilo mu se da već postoji jedna viša sila koja drži balans i da ne treba niko sem te više sile tj. Boga se meša u to. Zato kažem treba da pratiš svoje misli, da prikočiš i da praštaš.

Svakodnevno se srećem sa situacijama na koje bi stari Bane mnogo drugačije reagovao, ali ako tako razmišljaš izgorećeš.

Onda kažem sebi, šta kao ti si savršen. Ako ja grešim, kako mogu da budem ljut na druge i da sudim drugima. U svakom čoveku ima crno i belo. Gledaš da održiš taj balans, da te crno ne odvede puno. Radostan um to ti je mazivo za telo, radosne misli. Kad se probudiš da kažeš volim brate ovaj dan, Bogu hvala da sam zdrav i idem dalje.

Sunshine se slušao mimo granica Srbije.

Bane: Svojevremeno smo i mi dobijali te informacije, pogotovo neposredno nakon raspada prve postave, negde 2001. godine, ali džaba kada smo mi bili aktuelni u to doba je sve bilo još uvek sveže nakon rata i tada se nije išlo.

Jel postoji neki novinar koji te nije pitao zašto se raspao Sunshine?

Bane: Brateeee.... Dobra mi je jedna Bogijeva konstatacija, a to je da nismo umeli da se nosimo sa slavom. Pola nas nismo muzičari, već ekipa iz bloka, jednostavno došli smo do vrhunca i tad je prslo, nije moglo više. Bilo je suđeno da se

raspadne. Došlo je do pauze onda duge, ali uvek kada sam sretao ljude davali su mi podršku, govorili da nastavim dalje.

Mnogi su imali loše komentare na novu postavu, meni se čini da je ovo jedan novi talas, lepši.

Bane: Pa kažem ti mi smo iz starog sastava uglavnom drugari sa strunjače, sa rvanja, rvali smo se, blok 37. Ima jedna interesantna priča, kada smo svirali 99 u Brčkom, bila neka konferencija za štampu, to se završilo i onda smo otišli na bazen, a organizatori ispraznili ceo bazen da bi mi mogli da se tu kupamo. I sad dolazimo mi, dolaze kao neki telohranitelji i sada ono skidamo se mi, i onda oni kao kažu brate ko će ovde koga kao da čuva. To sam zapamtio. Čak i Staća koji nije bio rvač, je ono ogroman.

Bane: Tapkamo u mestu brate, ništa se ne dešava. Ne znam šta da ti kažem.

Koliko si svestan svoje moći koju imaš obzirom na to da si javna ličnost i koliko imaš potrebu da utičeš na javno mnjenje?

Bane: Kapiram te skroz. Neka osnova rokenrola jeste bunt i revolt. Ali nisam u fazonu, mis-

lim, kako da ti kažem... Znaš kako... Prvo što sam spoznao je da sam počeo da korigujem pre slobodne tekstove. Zato što možda ne znaš koliko ih nosiš na duši, ljudi se poistovećuju sa tekstovima, ako su tvoji tekstovi destruktivni. Vidi, svaka reč i svaka misao ima neku svoju frekvenciju, što ti više ponavljaš to realizovaće se. Kao što je molitva kod vernika, ili meditacija. E sad, ako ti i kroz pesmu ponavljaš negativne misli i negativne stvaove, ti činiš od ljudi da budu destruktivni. A ako ipak daš neki hepi end, onda im ipak da

Sunshineova muzika koja je rađena i pre gotovo dvadeset godina i danas je tematski aktuelna, kako to komentarišeš?

MY PEOPLE | 73

joj su se možda našli, i to je ona osnova ja ne mogu baš sada da napravim ili kada radim sa ljudima da uradim pesmu gde su sad cveće, ljubičice, a jer ipak živimo teško, ali mi je poenta da ima hepi end, u svemu, u pesmi i u spotu. Znači izlaz. Jer šta znači kad se pesma završi u mraku. Pa kao to je realno. Pa brate znaš, šta me briga ako je realno. Ja znam da je to realno, ali daj mi izlaz iz te priče.. To mi je poenta svega. Tako da bilo koja pesma koju radimo treba da ima neki hepi end. Koja god da je tematika jeste da na kraju bude izlaz iz neke situacije u kojoj bilo ko može da se poistoveti sa tekstom, dal’ je gudra u pitanju ili bilo koji drugi porok ili smor sa devojkom...

Ne treba da ti je devojka kriva ako te je prevarila, treba da si ti sam svestan sa kojom si devojkom i čemu je ona sklona, tako da, dobro je imati i malo samokritike i smosvesnosti.

Zašto?

Javnosti je poznata priča kako si ti počeo da se baviš rep muzikom, ali jel’ smatraš da je hip hop kultura?

Jel misliš da rep ima najjače sečivo kada je u pitanju kritika društva u kome živimo?

Bane: Ja pod broj jedan to najviše volim i poštujem uz neki tvrđi zvuk, bio sam panker isključivo, e onda kad je krenuo brejkdens onda sam ušao u hip hop. Prvo sam brejkovao kao klinac, da budem iskren prvi mi je Andrej skrenuo pažnju da brejkdens nije muzika nego da je to hip hop. I onda mi je skrenuo pažnju na Fet Boyse na LL Cool J-a i tako već ne znam... i sa njim sam najviše voleo da slušam tu muziku, da brejkujemo... Međutim, ono što mi je bilo jako čudno što sam uvideo i tokom 2011. godine, kada smo imali nebrojeno nastupa, najviše sujete ima kod hip hopera.

74 | MY PEOPLE

Bane: E to ne znam. Ja sam se najviše radovao kada je bio festival Svi kao jedan, na svim ostalim koncertima kada su bile kao grupovne svirke bendova koje uopšte nisu u hip hopu, mi smo imali extra interakciju sa publikom, što uopšte nije tako kod hip hopera. Kad sam jednu mlađu osobu pitao što je to tako, rečeno mi je da je klincima kao bitno šta nose i sve im je smor. To mi je bilo čudno, prosto mi je neverovatno jer ono gde sam ja kapirao da smo najbliži, tom hip hopu, jesmo mi krosover, ali u nekoj osnovi rep, doživim najveći smor. Ali ja gledam njih kako reaguju i sa drugim bendovima, znači oni ćute, stoje, pa malo skaču, pa onda gledaju onako ko da ih je blam da se opuste. Dok u bilo kojem drugom okruženju ja shvatim da nas više gotive.

Bane: Pa u principu definitivno najviše je u tom smislu uradio Public Enemy. Rep je predstavio sliku svakodnevice.

Negde kroz neko svoje životno iskustvo kapiram da koliko god je neka priča teška da treba da postoji neki hepi end.

Jel pratiš domaću scenu?

Bane: Iskreno, većina mi zvuči isto, to me je smorilo. Gledao sam na Metropolisu svi imaju isti rajm stajl, stalno o nekom smoru se priča, stalno se isto navija, ali ima nekoliko njih koji su štrčali, bili su mi interesantni jer nisu jednolični. Ali ima jedna stvar, volim sve koji postoje, jer bolje da se bave hip hopom nego narodnjacima. Drago mi

je što postoje, to što sam ja konstatovao neke stvari je činjenica, ali opet kažem, drago mi je da postoje.

Kada porediš sada , jel bilo teško kada se scena gradila, nekada?

Bane: Stvarala se neka scena tada, pre nas su jedino postojali Badvajzeri koji su bili u nekom starom pank fazonu iz osamdesetih, ja sam ih gotivio.

Onda smo izleteli mi i tada je nastajala neka scena, izašao je Gru, Robin Hood, Who is the best, Rhytm Attack, Vudu Popaj, CYA, Straight Jackin, možda još neki, bedak ako ne mogu da se setim još nekoga, ali ja inače lično, samoinicijativno sam u to vreme najviše slušao CYA-u, pesme „Kao Bomba“, „Metak“, „Sam protiv svih“ su mi ono da ne verujem šta su uradili, danas kada slušam ono malo mi je bedak što vuku malo na tamnu stranu.

Volim ih, imaju dobre rime u tom prvom albumu i reže dok repuju. Kada ih slušam daju mi energiju.

Uz najavu da će u vremenu koje je pred nama publiku obradovati plodovima zajedničkog rada sa Kizom iz Robin Hooda, Bane poručuje čitaocima: Samo opušteno i sve će doći na svoje mesto, treba biti strpljiv, praštati i imati ljubavi, samo pičiš, energija, i ideš dalje. Ima jedna priča koja kaže da nije najveća poenta u životu zadavati udarce nego je jak onaj koji može da izdrži jake životne udarce, a da nastavi da ide napred.

Na moje poslednje pitanje kako bi opisao šta je SUNSHINE, on odgovara: Sunshine je strast, uzbuđenje, oduševljenje, zadovoljstvo, nada, najveći, najlepši oblik ljubavi koji odoleva svoj (svakoj) ozlojeđenosti negativizma od početka, od nastanka sveta je uvek bila prisutna borba svetlosti i tame sve je samo naš izbor, kojoj si se ti strani priklonio, otklonio i ipak na pravi put izašao, a svi smo mi živa bića od krvi i mesa i kad god se okliznemo, samo je fazon što pre ustati iz blata što pre očistiti se i ići dalje, sve je ljudski, svakom normalnom čoveku svašta prođe kroz glavu, ali normalan zadržava zdrave misli, ne normalne odbacuje, normalan čovek se ne poistovećuje sa svim svojim mislima, već samo sa zdravim,

pune ljubavi i jake energije da voli druge, da ljubav pršti iz njega, jer na kraju se uvek svodi na staro sveto pravilo: “ono što daješ, to i primaš” izbor je naš, dajemo ljubav, ljubav nam se vraća, izbor je naš, daješ mržnju, zavist i zlobu, dobijaš mrak!! Samo od nas zavisi koje vibracije puštamo, na koje frekvencije se kačimo i šta na kraju oko nas privlačimo.. duša je svetlost, a telo je elektromagnetno polje, kako zračimo, takvu okolinu oko sebe stvaramo. Naš je izbor i uvek je samo naš izbor, svaka reč, svaka misao, svaka vibracija!! Sunshine nije ime grupe, Sunshine nije jedna ličnost, Sunshine je ona svetlost iz dubine svih nas koja nas spaja, Sunshine je gotiva, praštanje i samo gotiva, Sunshine nije kritika, Sunshine je konstatacija, Sunshine nema ogovaranja, podmuklih i neg-

ativnih vibracija, borbe ega, fazon ja sam ovo ja sam ono, veličina čoveka nije koliko ima para, već koliko ima iskrenih prijatelja, zato je sunshineova publika najjedinstvenija još od samog početka, još od prvih koncerata, i pankeri i metalci i rege braća, svi smo mi braća, jer Sunshine je upravo ta vibracija, pozitiva i samo pozitiva iznad svog mraka pa čak i onog kojeg u sebi nosi, jer niko nije čist, onaj koji priča da jeste taj laže, ali stremiti ka svetlosti, je put svih nas , nas sunshineovaca. Sunshine je sagorevanje negativne energije u pozitivnu energiju.

Maja Meganović MY PEOPLE | 75

76 | MY PEOPLE

MY PEOPLE | 77

STREET ARTnm

NAME:

HROM & PROTO

78 | MY PEOPLE

Hrom graffiti shop je isto kao i Writers Corner. Tu se sastaju crtači, reperi razni slični ljudi, tu možeš da vidiš šta se dešava u gradu u državi, na Balkanu.

Proto Svet želi grafite i trebaju mu grafiti na mnogo načina

COUNTRY:

Macedonia - Poland MY PEOPLE | 79

Koliko dugo crtaš I odakle dolaziš?

PROTO: Crtam preko 18 godina, počeo sam da crtam kad sam bio baš dosta mlad.

Dolazim iz Poljske, iz malog grada blizu Poznana.

U Poljskoj je vrlo popularno crtanje po vozovima?

PROTO: Da, imamo nekoliko ekipa koje nisu više u tom gasu ali i dalje imamo jako dobre borce. Postaje sve teže i teže crtati po vozovima. Imamo mnogo gostiju iz drugih država koji dolaze kod nas da crtamo.

Najčešće ekipe iz Nemačke.

Dolaze u naše jardove i bombujemo zajedno.

Možeš li da opišeš svoj stil?

PROTO: Volim kada je crtež prost i jednostavan. Ne uživam više samo da bombujem kao 80 | MY PEOPLE

ranije zato što sam se tokom godina razvio kao crtač, imam poštovanje prema nekim mestima, a takođe imamo i mnogo drugih legalnih mesta za crtanje. Kada pričamo o stilu, mogu da bombujem, zašto da ne, uvek ću izabrati bombu nego legalan rad.

Koliko dugo radi Graffiti shop u Skoplju, kako ide ?

HROM: Od 2010 od avgusta, evo već više od dve godine sam ovde. Scena se gradi, stvari su se smirile i definitivno mislim da svaki grad mora da ima graffiti shop, jer scena se razvija samo ako ima u blizini grafiti shopova. Može neko da me shvati pogrešno, ali graffiti shop je isto kao i Writers Corner. Tu se sastaju crtači, reperi razni slični ljudi, tu možeš da vidiš šta se dešava u gradu u državi, na Balkanu itd.

Prvi put sam u Skoplju i primetio sam puno raznih imena ispisanih po zidovima, šta se dešava ?

HROM: Postoji puno različitih scena, na primer Zagreb. Zagreb funkcioniše kao centar grada, u njemu možeš da vidiš stvarno dobre hardkor crtače, ljude koji su izgradili imena, ljude koji još crtaju, neki povremeno, a ovde to nije tako.

Ovde svako ima svoju slobodu, ako hoćeš da crtaš u centru grada ako imaš muda, uradi to.

To često rade klinci, ali to je to, svi smo nekad bili klinci. Postoji respekt prema starijim crtačima, kao u Beogradu, u Sofiji, svuda na Balkanu ali ovde ima dosta prostora i za mlađe da pokažu šta mogu i to je to.

Pratimo Beograd, jer mislim da Beograd i Sofija su na Balkanu u ovom trenutku najsređeni, najizbombani.

Primetio sam da sarađuješ sa ljudima iz Beograda ?

HROM: Poslednji put sam bio u Beogradu pre 6-7 meseci ali nisam crtao, putovao sam za Bratislavu pa sam iskoristio trenutak da vidim prijatelje.

Crtači sa kojima radim povremeno su Hope, Rage, Brada, Piros, Taz, Dart još dosta njih, znam većinu, ljude iz raznih ekipa i svi su mi super. Drash i Macka su skoro bili u Pančevu na nekom festivalu, Ruki znam da je crtao sa Hope-om u blokovima, nisam jedini koji sarađuje sa crtačima iz Srbije.

Kakva je stvarno scena u Skoplju, koji su to crtači najaktivniji ?

HROM: Scena je počela sredinom 90-ih godina, za razliku od Beograda koja je grafiti duh primila preko Jensa, mi smo najveći uticaj imali iz

Budimpešte. Kao klinci smo putovali na Ziget festival tada smo više poštovali skejt scenu i tada smo počeli da eksperimentiramo sa bojama po zidovima, nešto malo vlakove ali mogu da kažem da su kod nas vlakovi najslabija tačka, ali eto tako je krenulo. SPred mene to bi bili Strajk, Drash, Machka, Srk, Name, možda sam nekoga izostavio ali ovo su najaktivniji..

Tagiraš kao HROM, kad si počeo?

HROM: Moj prvi tag je BNE, ali poslednje tri godine tagiram HROM od kad imam dućan, promocije radi. Možda zvuči malo komercijalno, ali samo ime je nastalo zbog naselja iz kog dolazim, a zove se Hrom.

Ljudi koji cu ostavili najveći pečat ovde dolaze iz tog naselja i zbog respekta prema tome, a i zbog boje hroma odnosno Silver koja je old skul. A tagi-

ram od 1996, znači nekih 16-17 godina ali sa prekidima. Ovde na Balkanu, konstantni crtač, to je baš retko.

Proto, koji brend boje najviše voliš?

PROTO: Najjeftiniji je najbolji. Mnogo eksperimentišem, i zato je jeftiniji sprej dobar za mene. Neću sada da pravim reklamu nekih brendova, tako da ću samo reći da su oni jeftiniji meni najbolji.

Da li planiraš da posetiš Beograd?

PROTO: Da, Hrom i ja smo baš pričali o toj temi. Samo ne znam da li ću doći sad ili za nekoliko meseci. Imam informacije od Hroma, imamo i kontakte tamo. Upravo je rekao da je njegov grafiti shop nešto kao writers corner. To je mesto za mene, možeš da dobijaš MY PEOPLE | 81

informacije bukvalno svakog dana po ceo dan, ljudi dolaze ovamo, pričamo, stalo im je do mene. Vrlo prijatno mesto.

Da li znaš nešto o sceni u Beogradu?

PROTO: Znam, imam Balkan Round magazin i scenu sam upoznao preko slika. Bio sam u Beogradu ali sam uglavnom prolazio kolima i samo sam video neke grafite blizu autoputa.

To je sve što znam. Ali sam vrlo zainteresovan za arhitekturu na Balkanu, tako da ću sigurno doći u Beograd što je pre moguće.

Da li si razmišljao o tome koliko ćeš dugo crtati grafite?

PROTO: Nikad nisam ni pomislio da ću prekinuti svoju vezu sa sprejevima.

82 | MY PEOPLE

Mislim da će to biti još dugo pričana priča.

Da li je moguće živeti od grafita?

PROTO: Vrlo teško pitanje.

Moraš biti na vrhu, imati najbolje ideje. Ako si najbolji, bez sumnje možeš živeti od toga.

Svet želi grafite i trebaju mu grafiti na mnogo načina. Kada uporedimo prošlost i sadašnjost, sada je mnogo teže uraditi grafite, postoji mnogo zabranjenih mesta, i moderni svet ne voli grafite nego žele da naprave takozvani čisti svet sa čistim ulicama. Na primer, u Berlinu kada vidiš grafit na nekoj novoj zgradi, momentalno se ta zgrada kreči i čisti.

To je nova čista zgrada i tako joj cena raste. Grafiti su tako ponovo odgurani na marginu.

Uprkos svemu, grafiti su popularniji nego ikad. Kako to objašnjavaš?

PROTO: Na primer, u mom gradu, mogu reći da scena raste i da se grafiti razvijaju. Imamo veliki bum imamo mnogo crtača, mnogo njih se pojavilo ali je malo ostalo aktivno do danas. U stvari, mnogo novih crtača koji zaista naprave nešto novo ili drugačije, vrlo brzo nakon svega par crteža, prosto nestanu. Nema ih više na sceni...

Da li je moguće legalizovati grafite?

PROTO: Ja sam onaj protivnik sistema i mislim da to nije moguće. Vrlo interesantan ugao gledanja je šta bi se desilo kada bi zaista legalizovali grafite. Nikad nisam razmiš-

lajo o tome na taj način i šta može biti legalno a šta ne.

Svako može da uzme sprej i da šara. I da li je to onda legalno.

Ako jeste, hajde da išaramo ceo svet. Neće se baš to tako desiti. Ko hoće da radi, može i sada, just do it. Šta misliš, koliko tvoj rad vezan za grafite doprinosu razvoju u regionu uopšte?

HROM: Pa pazi, razgovarao sam sa ljudima, sa prijateljima koji su malo bolje kotirani, malo glupo zvuči, ali neka velika imena u ovom graffiti svetu, oni to kažu: grafiti su kao trčanje maratona, nije to trka na 100 metara, za godinu dana ispucaš 100 grafita i posle ti je kao dosadno, imaš curu, nemaš keša za boje, ne, za mene je to kao maraton. Dobra stvar je kad postoji graffiti shop ili

writers corner, ako se demotiviraš dođeš tu, upoznaš neke nove likove, čuješ neke nove priče. Scena na Balkanu ide dva koraka napred pa jedan korak nazad pa onda opet, 6 meseci crta se turbo pa onda vidiš neko zatišje, ne znam, mrzi me, bolje mi je da blejim sa ortacima cugam pivo... Skoro su nam bili neki bomberi iz Bugarske, ja sam se iznenadio kad sam čuo da neki od njih urade 250-300 piseva za godinu dana, onda sam ja rekao: Proto ajde da mi uradimo 50 piseva ove godine, zašto da ne. Ja ne verujem, mislim sviđa mi se poenta na grafiti da vidiš na internetu šta se dešava, da vidiš ko, šta, kako, ko je aktivan i to. Ako me neko nešto pita za srpsku scenu, ja tačno znam ko crta, kako crta, sa kim bih se i kako uklopio. Recimo , hoću da me znaju svi, da se

čuje moje ime onda crtam sa MOFOS, hoću da blejim sa dobrim drugarima onda idem sa HOPE i oldskulerima, hoću da radim karaktere i nešto interesantno da me cimaju dizajneri onda radim sa JUNK, neki bombing nešto klasično u kraju, onda radim sa TAZom, Dartom ili nekim drugim. To je super, znam sa kim bih šta radio u BG-u. Svako je na svoj način drugačiji, svako ima neki svoj film i pored toga radi još nešto kreativno, evo npr Piros on radi dizajn i radi video igrice, Rage on radi arhitekturu... sa svakim bih mogao da se uklopim.

Bojan Isailovic MY PEOPLE | 83

84 | MY PEOPLE

MY PEOPLE | 85

............................................................................ magazin za promociju hip-hop kulture

www.mypeople.in.rs 86 | MY PEOPLE