My People 23

1

MY PEOPLE MAGAZIN PREDSTAVLJA

SVI KAO JEDAN POSEBNO IZDANJE MAGAZINA POSVEĆENO SVI KAO JEDAN FESTIVALU

USKORO... www.mypeople.in.rs

2

3

SADRŽAJ UVOD ��������������������������������������������������������������������������05 INTERVJU • FTP! ��������������������������������������������������������06 REPORT • Meeting of Styles �������������������������������������10 RECENZIJE • Albumi �������������������������������������������������� 16 PRODUCENTI • Skubi �����������������������������������������������20 INTERVJU • Sick Touch ��������������������������������������������� 22 ABECEDA • Blokovski ������������������������������������������������ 31 RADIO SHOW • Beatdown ��������������������������������������� 32 BLOG • Vraćanje na pravo ��������������������������������������� 34 TEMA BROJA • Struka: videografija ����������������������� 36 MOJ UGAO ����������������������������������������������������������������� 49 GILJE • Air Jordan II ��������������������������������������������������50 PRVI • Seven �������������������������������������������������������������� 56 SCRATCH ART • DJ Rokam �������������������������������������� 58 INTERVJU • Dječaci ���������������������������������������������������60 REPORT • Rep Demo Liga 2 ������������������������������������ 63 RECENZIJE • Iskopano ��������������������������������������������� 64 INTERVJU • Jaaz �������������������������������������������������������� 66 RECENZIJE • Film ������������������������������������������������������ 70 DANCE ART • Bursa (Recognize Crew) ������������������ 72 INTERVJU • Naopak �������������������������������������������������� 76 DEVOJKE HOPA • Sasha ������������������������������������������� 81 REPORT • Hip Hop Kemp 2012 ������������������������������� 82 REPREZENT ���������������������������������������������������������������� 94 STREET ART • FYGS Crew ��������������������������������������� 97

4

UVOD Ne sećam se u poslednjih nekoliko brojeva da li smo neki broj ovoliko dugo spremali. I to bukvalno u završnoj fazi.

Toliko smo svi nekako lickali svoje tekstove, slike, prelome, da sam se u jednom trenutku osetio kao muzičar koji non stop nešto dodaje i sređuje na već završenom i savršenom albumu. E pa, mi smo odlučili da napravimo još savršeniji magazin, da ispravimo i najmanji delić koji se može ispraviti, unaprediti, popraviti... Da dobijemo nešto najbolje što se može čitaocu ponuditi.

I šta smo dobili... Dobili smo Maju koja je uhvatila dobar deo intervjua za ovaj broj. Dobili smo još jedan stil pisanja i pitanja što je definitivno osveženje u ovom broju... Dobili smo i novu rubriku, obišli smo neke festivale (uskoro i Specijal posvećen jednom od njih), dobili smo jedan od najdinamičnijih brojeva – barem nama a nadam se i vama.

Mnogo vremena je prošlo od broja 22 do broja 23, možda i previše, ali čekanje se isplatilo. Definitivno.

Dok vi ovo čitate i spremate se da uplovite u ovaj broj, mi već radimo punom parom na nekim novim stvarima koje ćete uskoro videti na sajtu ili u narednom broju magazina.

Pod parolom nema odmora dok traje obnova. Ali da ne otkrivamo previše... Uživajte u ovome što vas ovde očekuje, ima materijala da se čita i čita...

Do čitanja, Ivan Ristić - glavni urednik

Sve komentare, predloge i upite šaljite nam na mail:

My People magazin za promociju hip-hop kulture

Glavni i odgovorni urednik: Ivan Ristić Rista Grafički urednik: Teo Dragović Stick Saradnici: Darko Delić Darko Gavrić Luxus Bojan Isailović Nebojša Jakovljević Branimir Kovač Jovan Lazarević Maja Meganović Selena Petrović Jovana Petković Milan B Popović Milena Tomić Spasoje Veselinović Predrag Vukčević foto: Nenad Miljatović Miljana Vasiljević Adam Rakičević Filip Sholn Nemanja Maraš Miodrag Ignjatović web stranice: www.proveramikrofona.com www.trablmejker.com urbanourban.blogspot.com www.dnevnikkosarkasa.com www.b3oproduction.com

magazin.mypeople@gmail.com Kontakt: www.mypeople.in.rs facebook.com/mypeople.magazin twitter.com/mypeoplemagazin e-mail: redakcija@mypeople.in.rs gsm: +381 60 625 7475

/mypeople.magazin

@MyPeopleMagazin

5

INTERVJU

ftp!

Uraditi intervju sa Jovanom i Bogdanom za mene je bio pravi izazov! Znala sam da koliko god se budem pripremala za taj razgovor, ukoliko im budem toga dana antipatična, sve pada u vodu. Zato sam odlučila da ustvari ne zapišem ni jedno pitanje ( veoooooma neprofesionalno) nego da jednostavno sednem i proćaskam sa njima o raznim stvarima. Doduše, moju urednik nije sve želeo da prepusti slučaju i ishodu neformalnog razgovora, pa mi je spremio nekoliko osnovnih pitanja. U sredu popodne, na plus beskonačno, otišla sam u blok da se nađem sa njima. Odveli su me na njihovo omiljeno mesto za ispijanje kafa i čavrljanje, koje je, Hvala Bogu, klimatizovano. Već na putu do tog kafea smo se lepo ispričali: ko je gde, ko šta radi, tako da mi je sve izgledalo kao doba podloga za priču za Magazin. Iako sam ja tamo bila u ulozi novinara, nisu se libili da i oni meni postavljaju pitanja. I to direktna. Na primer pitali su me da li pretendujem da Risti preuzmem uredničko mesto. Nasmejala sam se tome, a onda rešila da i ja malo prorešetam pitanjima.

6

7

Pre nekoliko godina su gotovi svi reperi, što sa scene, što demo, vas karakterisali kao bend koji će danas da nosi scenu. Ali to se nije desilo, zbog čega?

BOGDAN: Zato što smo Luna Novi Sad. JOVAN: Pa ko pa uopšte nosi scenu? Ja bih tako počeo. Ko pa uopšte nosi scenu? Ko pa uopšte nosi ovo scenu?! Ne mislim, ako ste primetili mi smo se dosta ogradili od ove scene.

K’o Marčelo?

JOVAN: Kao Marčelo i mi bismo da zajedno sa Marčelom gradimo neku novu scenu, al nas ni on neće. I inace da, Kepa je rekao da neće da pušta naše pesme na radiju, jer je rekao na engleskom da mu se to ne sviđa.

Jovan: Zvali su nas dok su nam pesme stare bile aktuelne, evo sad imamo novi album, sad će da nas zovu. Evo na primer ti i ja kad smo se upoznali ti si mi rekla da nisi ni cula za FTP, a sada ti mene zoveš na intervju, vidiš kako se promenilo, pa kad sam ti rekao za Blok Bruklin ti si rekla, da znaš.

Jeste ja sam za vas čula prvi put kad sam čula pesmu Blok Bruklin. Mislim tad su ljudi širom Srbije i čuli za vas.

BOGDAN: Valjda ta brzalica i to. Čak sam čuo da na FDU u sklopu prijemnog imaju to kao brzalicu.

Pošto svi znaju da od vas u svakoj pesmi mogu očekivati neku zezanciju, kako uspevate da uvek ponudite slušaocima nešto novo?

BOGDAN: Najbolje uspevamo.

Kako je rekao?

JOVAN: Pa rekao je baš ko tinejdžerke: “ Me don’t like it.” Ne, neću to… Pozdrav Kepi. Mi smo tu demo scenu i nosili i ona je bila teška i taj teret nam je teško pao i posle nas je mrzelo da idemo dalje, a i šta ima da se ide dalje, šta se pa dobija da se ide dalje i ustvari super je ovako kako jeste. A i naša muzika nikada nije ni bila nešto za ono da to može da bude više od ovoga što sada jeste. Taman kolko imamo fanova, na kom smo mi mestu, tako lepo ide uz našu muziku.

Svi pričaju o tome kako se scena mnogo iskvarila, pao je kvalitet, a opet se i dalje ta nekvalitetna muzika stvara, više nego ikada, čini mi se.

JOVAN: Vezano za rep, kod nas nikada nije ni postojao kvalitet.

Jel možemo da kažemo da je ovde onda postojala scena ikada?

BOGDAN: Ne. Mozemo da kažemo da smo u nekoliko navrata imali po nekoliko njih koji rade nešto. To je bilo na primer u jedno isto vreme rade Gru, Belgrade Geto i onda posle su se pojavljivali Prti, Ajs i to i onda kao imaš da slušaš.

JOVAN: Ljudi naše pesme doživljavaju kao zezanciju, ali ja savaku nasu pesmu doživljavam kao svoje dete, a svoje dete niko ne moze da doživljava kao zezanciju, jer mene tata kao zezanciju nije došivljavao te ja moju decu, odnosno pesme, neću doživljavati kao zezanciju. Mislim da su nam pesme vrlo ozbiljne. Stvarno. Na primer ovaj album sada za koji će mnogi reći da je neozbiljan, ali sam naziv “Gej Romi Blizanci” oslikava probleme u društvu, na primer. Ja mislim da je svaka naša pesma dosta ozbiljna s novog albuma, vrlo ozbiljna i to bi trebalo ljudi malo ozbiljnije da slušaju, a ne da se smeju, ko da se smeju našoj deci. Niko ne bi voleo da se njihovoj deci neko smeje. Pazi sad muzika je postalo toliko odvratna, generalno, pogledaj ti našu scenu, bilo koju: rep, rok, pank, bilo koju. Mi smo pokazali da mozemo da banalizujemo muziku, bilo koju, našim pesmama i da to opet nekom bude kul.

Interesantna je odluka, niste okačili album na net nego pesmu po pesmu na You tube. Da li možda osluškujete koja će pesma najviše da se primi medju slušaocima?

BOGDAN: Samo pa i osluškujemo.

JOVAN: Ne, ne osluškujemo, mi smo odmah znali da ce FUDBAL s urbanim Vojketom iz Bleja Dab Pleja, biti hit, iako to nije naša najdraža pesma. Okačićemo ceo album za download.

Jel imate nekog domaćeg kog slušate trenutno?

JOVAN: Sad je super Sinovac. Konza Šnostra ovaj novi EP. Ali nama je dosadno da slusamo rep.

BOGDAN: Taj sam album eto preslušao ceo dva puta sto je odlično.

JOVAN: Ali je to na primer kvalitetan rep.

Nekako mi se čini da više volite da se držite po strani i da radite svoju muziku. Niste li mozda i previše po strani?

E pošto je to popularno, da kad se objavi album, onda se prave promocije, pa se štampaju diskovi, prodaju se tada, jel ste planirali vi tako nešto za ovaj vaš album? Diskovi, majce, bedzevi… neki suveniri za fanove?

BOGDAN: Mmmm… Možda one kecelje za kuvanje.

JOVAN: Za domaćice, dok kuvaju ručak da pevaju naše pesme.

Ima li šanse da FTP napravi pesmu koja će biti veća od Blok Bruklin?

BOGDAN: Sasvim smo dovoljno po strani BOGDAN: Sve su veće od Blok Bruklin.

JOVAN: Odgovor na prvo pitanje je ustvari i odgovor na drugo.

Jel vas zovu da radite koncerte?

BOGDAN: Samo nas po jednom pozovu, a sve se tu zakomplikuje. Slabo nas zovu.

8

JOVAN: Svaka nova je veća od prošle.

Inače, ovaj rep dvojac ima svog frontemena. To je Jovan. On je ovu titulu stekao iskljucivo odlukom fanova. Ispričali su mi kako je Jovan postao frontmen FTP- a. Naime, jednom prilikom su neki momci iz Bora, inace fanovi ovog sastava, sreli Bogdana i Jovana na ulici. Kasnije su rekli Bogdanu da

su ga videli u gradu, ali ih on nije video I da je bio u drustvu svog frontmena. Od tada Jovan ponosno nosi svoju frontmensku krunu, plašt i lentu.

Naravno Bogdanu to ne smeta, jer se njih dvojica druže jos od prvog razreda osnovne škole, te svaki frontemnov uspeh dozivljava kao lični, a i obrnuto. Pričali su mi o nekim svojim dogodovštinama iz detinjstva, ali o tome kada su krenuli da prave muziku.

imali smo jednu i po probu, imali smo i svirku.

JOVAN: Ima okačeno na jutjubu baš sa naše probe snimak, ima jedan super komentar , neko je napisao da je to pravi punk, da bude skoro neslušljiv.

Osim grupe “LJ“ postoji bend “NJ“, kažu da planiraju da izdaju album benda “NJ“ koji će biti isključivo namenjen za korišćenje kao soundtrack engleskih filmova.

JOVAN: Mi smo muziku poceli da radimo jos u petom razredu osnovne. Mislim 98. godine.

U toku ovog razgovra dotakli smo se raznih tema, pa smo pomenuli i…

BOGDAN: Off school. Da, 98. Ili 99. godine. Pank smo radili na sintisajzeru i akustičnoj gitari, snimali na kaseti rep. Imali smo ritam masinu yamahinu.

BOGDAN: I kraj sveta.

JOVAN: Imali smo gomilu pesama, koje su otišle kad je meni riknuo komp, pesme koje niko nikada nije čuo.

BOGDAN: ... Armagedon!

JOVAN: E da stvarno se uzdamo u taj…

Stvarno mislite da će se to desiti?

Pošto su kao klinci radili i punk, a i danas ga vole i slušaju moje pitanje je bilo zašto nisu oformili neki takav bend…

Iznenadila sam se činjenicom da iako su nama poznati kao reperi, njih dvojica imaju punk bend.

JOVAN: Imamo. Bend se zove LJ. BOGDAN: Imamo. On se raspao pre nego sto je oformljen,

BOGDAN: Pa možda i ne mislimo, ali se nadamo!

Pa što?

JOVAN: Neophodan je.

MAJA MEGANOVIĆ

9

MEETING OF STYLES “International Meeting of Styles” (MOS) je internacionalna mreža grafiti umetnika nastala u Wiesbadenu, u Nemačkoj 2002 godine. Organizacija MOS imala je za cilj uspostavljanje komunikacije među internacionalnom umetničkom zajednicom, radi razmene ideja, radova i veština. U duhu saradnje i promocije, od 2002. MOS je održao preko 75 događaja u 16 zemalja širom Evrope i Amerike. Ovi događaji su pomogli stotine grafiti umetnika širom sveta i vremenom privukli više od 100.000 učesnika.

Ove godine u Beogradu je održan treći MOS. Zid u dvorištu prve beogradske gimnazije oslikavalo je preko 20 domaćih i 3 strana crtača. U nameri da pružimo priliku i mlađima, postavili smo konkurs za crtače do 18 god. Ovaj dvodnevni događaj je realizovan uz pomoć „Beogradizacije Beograda“ i kompanije red bull.

Tema ovogodišnjeg mos-a je bila all in one, tako da su ostali elementi hiphop kulture bili logična nadogradnja na bazu koja je svakako crtanje grafita.

Oko 12 sati u subotu počeli su da se skupljaju prvi crtači, nešto malo kasnije na zidu su se našle i prve skice. Centralni događaj je počeo oko 17h kada je pristigla muzička podrška, DJ Vojkanskee i DJ Coldie. Nešto malo kasnije u priču su uleteli Bbojevi, Recognize Crew i nekolicina drugih, kao i gost iz Francuske, Skad. Nakon toga sledili su nastupi. Prvo gost iza Chikaga Dmnology, a zatim Grasshoper sa svojih par pesama i dugim fristajlom, a onda još pola sata fanka. Drugi dan je bio rasterećeniji, tako da je mural bio završen pre mraka.

Sve u svemu sjajna atmosfera. Hvala svima koji su podržali, vidimo se sledeće godine.

10

11

12

13

14

15

RECENZIJE

5. Stepen - Krematorijum Mnogo ranije su neki ljudi očekivali ovo izdanje, ali eto samo najednom ono se pojavilo. Drugi album grupe 5. stepen je tu.

Za one koji prate rad ove grupe i kojima je prvi album i dalje u pamćenju rećiću da ni drugi nije razočarao, štaviše čak i bolji od prvog. Akcenat je stavljen na samu grupu maltene bez gostiju na albumu, a za instrumentale su bili zaduženi Kris Kreativ, Đera Bg Vertigo, Coby, Džo Beatz, Big Boss, Cakone i Whyz Ruler. Album je izneo sve ono što se očekivalo od rada ove grupe, ulične priče, poruke i pouke mlađim naraštajima, shvatanje samog repa iz ugla onih koji taj rep konzumiraju i rade ga već duži niz godina. Izdvojio bih i trake kao što su “Doktore” na sjajan bit JanZoo-a i “Monopol” sa pričom oko razmaženih tatinih sinova čije dupe nije mrdnulo ali je zato tata iz tuđih usta dao njemu da se bahati, zatim još dve trake sa porukom i sjajnim bitovima “Žrtve” i “Priča o lutku”. Svaka traka uredno složeno, izgleda sa namerom da bi slušaoci ako slušaju redom trake utisnuli sebi poruke koje pred njih JanZoo, Dexstarr, Koperfild, S.Pro i Solow stavljaju. Peti stepen je tu, Krematorijum gori i dalje, skinite sa www.petistepen. com, i preslušajte ako vam ne smeta to što je tematika veoma slična u nekim pesmama i to što su poruke veoma jasne bez ulepšavanja. (Nebojša Jakovljević)

16

D Zoo - Welcome to D Zoo Debi album mladog subotičkog crossover hip hop benda D Zoo izašao je početkom juna. Na njemu se nalazi 14 pesama a od gostiju možemo zapaziti bend Iskaz, osiječkog MC-a Kandžiju, kao i lokalce Rajahman,OriginAll,Save Da Hood, na intru gostuju DJ BKO i DJ Godine. Album fino balansira između pesama socijalno-političke sadržine i onih ličnih prezentacionih pesama sa satiričnim osvrtom ponovo na društvo u celini. To se može zaključiti čak i iz naziva pesama.

Svirani deo bend je sjajno ispratio i pogurao dva MC-a Sajfa i Gregorija na trakama. Izdvojiću trake kao što su “Jeste!” sa Kandžijom, sjajna satira ovog modernog sveta, zatim “Mračno je” sa Rajahmanom – osvrt na mračne ulice, i decu posrnulog morala sa nejasnim vizijama. Takođe ni trake kao što su “Avers i Revers”i “Slepac prati slepog” sa jasnim direktnim rimama ka političkim situacijama, ili “Inkognito” sa Iskazom i “Muzika” sa Save Da Hood-om sa klasičnim reprezentom, i takođe odlična traka sa OriginAll-om “Top to the Bottom” i “Jedna misao” sa jasnim vizijama stvaralaštva. Sve u svemu kad se presluša, album ostavlja dosta dobar utisak obzirom na to da je ovo debi album. Bendu možemo zameriti ili preporučiti, da do sledećeg izdanja porade malo na produkciji, jer ima odudaranja na albumu. Ako vam se sviđa stil koji su započeli Sunshine,Straight Jackin,SKIDS a nastavili bendovi kao Iskaz,Marčelo i Filteri, onda idite na www.dzoo.rs, skinite album i preslušajte jasne poruke društvu kroz gitarske ritmove i hip hop rime. (Nebojša Jakovljević)

FTP! - Gej Blizanci Romi Ne znam kako da počnem uopšte ovu recenziju. Opisivati ovakav album, tj ludilo nije lako. FTP! je ponovo napravio vrhunsku satiru preko neuobičajnih instrumentala za žanr repa. A čim krene prva pesma koja ima istoimeni naziv shvatate o čemu se radi. S obzirom da je ceo album okačen na jutjub kanal pod imenom “mitar bjeloruski”, da je omot albuma urnebesno smešan, plus i sam naziv albuma šta možete drugo očekivati od ovakvih momaka. Na albumu se gostuje jedino Vojke iz Bleje Dab Pleje i to kao urbani Vojke na pesmi Fuuudbal, pesma koja može slobodno da ide kao himna igrača Pesa i Fife, onih koji su besni na reprezentaciju kao i sve obožavatelje fudbala. Između prve pesme i pesme o fudbalu nalazi stvar “Pas, rep, lav, lav” satirčni reprezent a četvrta stvar po redu na albumu jeste moj favorit “Život je jedna tombola” sa urnebesnim refrenom “Život je jedna tombola, da sam Maradona ja bi se tombolirao kao on!” i super instrumentalom. Da ne dužim recenziju oduševile su me i pesme “Bus plus”, koja je “pohvala” gradonačelniku Beograda, i još stvar “Mario”, omaž igranju na segi i sličnim konzolama 90ih i pesma “Zaraz” neka vrsta remiksa stvar “sa raaais”.

Mislim da je dovoljno rečeno, ukoliko volite od ranije FTP! i njihov rad obavezno na kanal koji je spomenut iznad u tekstu i preslušajte kako FTP! zvuči na drugačijim ne toliko tipičnim rep matricama. (Nebojša Jakovljević)

Konza Šnostra - Sledeću Davimo u Petak Iako je ovaj EP izašao još početkom godine, tek kada je dobio svoj vizuelni identitet, počeo je polako da otkriva svoj potencijal i svoju poruku. Ovde je reč o četiri spota koji zaista šalju neke skrivene poruke i dodatno približavaju atmosferu EPa. Uvek sam bio fan mračne i crne tematike i nije bilo baš mnogo bendova koji su uspeli tu atmosferu da prenesu. Ako mi je na prvo slušanje (negde u februaru) Sinovac možda bio i slab u pojedinim delovima kada je pokušavao da rimu što više zamrači, na prvo gledanje je svojim gestikulacijama itekako uspeo da prenese doživljaj. Prosto mi je bilo žao zašto od početka nije bilo ovde spota. Sledeću Davimo u Petak i Crna Hronika su naravno pokazale koliko je važno dobrim spotom podvući tekst pesme. Bekrija jako interesantna pojava na sceni a njegova Amerika govori ono o čemu svi već znamo ali nekako nećemo ili ne želimo da kažemo. Ali tako je. I tu je Brrrat, možda klasična bunt pesma, koja ima neverovatno upadljiv refren i prosto je u mene unela neku dozu unutrašnjeg bunta prema st(r)anju u kojem smo trenutno. Ovo je zaista odličan EP, sa odličnom mračnom atmosferom i čini mi se kao zaista skladna celina koja obrađuje teme koje nas okružuju i na koje svakog dana nailazimo ali ih verovatno ignorišemo. Prvi singl “Brrrat” i poslednji “Crna Hronika” ovog video EP-a ubedljivo pobeđuju. Rep za jako mali krug ljudi.

(Ivan Ristić)

17

Mikri i Bvana - 50 Evra Micc Kada su se pojavile Barabe nekako mi je Bvana tu izgledao kao da je pao sa Marsa. Izgledao je kao lik koji se šlepa, barem meni. Međutim, kako je vreme odmicalo tako je Bvana postao jedan od boljih domaćih MC-eva a svojim albumima dokazao i pokazao da je i po pitanju tema vrlo raznovrstan, a da ne pričamo o njegovim punk izletima... o mikriju neću trošiti mnogo reči, ali definitivno MC, koji je, slobodno mogu reći podigao Prti Bee Gee brend na lestvicu na koju niko nije mogao da pretpostavi. O njihovom zajedničkom albumu slušam već dve godine. Još na Bvaninom albumu je postalo kristalno jasno da ova dva MC-a moraju da snime zajednički album. I ne da su snimili, nego su razbili. Realno, svi smo znali šta možemo očekivati, i to smo i dobili. Odličan flow obojice, odlično dopunjavanje, bez praznih rima, album koji konstantno vozi, i album koji leži i prtijevcima i bedkopijevcima i supahausovcima i ne znam kome još. “50 evra mic, nije loše nego povoljno” je album koji je trebao da bude hit leta. U stvari nije trebao, to nije album koji je predodređen da osvaja, to je album koji će fanovi da slušaju i da slušaju. Album koji će dugo da se traži da se izvodi. I verujem da će dugo da živi.

Isto tako verujem da će ova dva kreativca u budućnosti još nečim ovakvim da nas obraduju. (Ivan Ristić)

18

Naopak - Spontano Oponašanje Spontanim oponašanjem, svojim albumom prvencem, Naopak je zakoračao van medijske anonimnosti. Iako su neke rep glave odavno slusale njegove demo stvari i pratili njegov rad godinama unazad, siroj javnosti se predstavio tek ove godine, tacnije u noci izmedju 8. i 9. marta, kada je podigao svoj sajt I na njemu okacio svoj album za download. Od trenutka kad kliknete play, pa do kraja preslušavanja, najmanja sto mogu reći je da necete skidati osmeh s lica. Nacin na koji nam Naopak kroz rime predstavlja svoju impresiju o zivotu i svetu, drustvu, okolini, obojen je humorom i vedrim pogledom na sve to. Doduse, kroz sav taj light pristup, upakovana je, reklo bi se, njegova ozbiljna strana, koja sugeriše, ali samo u naznakam na ono sto svakog mladog, svesnog čoveka moze da pomeri.

Primetićete da album počinje Outrom, a da je Intro na kraju.

Naravno, ovde je Naopak ostao dosledan svom umetnickom imenu, ali I samom pristupu. Ovo je potpuno autentičan projekat, sa rimama u kojima se provlace komični momenti, humor, ozbiljne teme, ljubav, seks , sa šarmom i optimizmom.

Jedan vedar, zanimljiv album, na kraju, toplo preporučujem da ga preuzmete sa sajta www.naopak.be. (Maja Meganović)

Voke - Ritam i Provizija Već viđeno! Već sam čula slične bitove, preko kojih idu rime o ispričanim pričama i ne jednom nego hiljadu puta do sada.

Nemam loše komentare generalano, svako može danas da repuje i objavi album, ali opet, pitam se gde je autentičnost i želja da budeš prepoznatljiv, ne samo zbog boje glasa, već zbog toga o čemu pričaš. Iskreno, nisam bila ni na koji način zaintrigirana ovim muzičkim ostvarenjem. Ja stvarno ne želim da budem neko ko podcenjuje nečiji rad i trud, ali Voke sa svojim albumom „ Ritam i provizija“ defintivno nije „moja šolja čaja“. Ipak, ima nekih zanimljivih momenta. U nekoliko pesama se kao prateći vokala prožima glas Tijane iz Sajsi Crewa, koji zaista oplemenjuje te pesme. Meni se lično dopala matra na traci sa Voxom, a oduševio me je i DJ Coldie, kao i stvar sa Balkan G- em. Voke mi se dopao solo u pesmam Bože moj“ i „Kada ne mogu više“, nekako mi te dve pesme deluje kao najiskrenije i kao prava priča iz njegovog života. Iz poštovanja prema domaćaj sceni i poštovanja prema nečijem zalaganju i ulaganju u nju ( a Voke je svakako dao svoj doprinos sceni), ja predlažem da preslušate album. Ubeđena sam da će biti potpuno drugačijih doživljaja u odnosu na moj. Voke je specifična pojava na sceni koja će ili da legne i naćićete se u njegovim pesmama i stilu, ili jednostavno neće leći i album ćete jednostavno preskočiti.Ipak je on jedna od najneshvaćenijih glava u nas. (Maja Meganović)

Samo Lagano Kompilacija Završena je i treća sezona serijala emisija “Samo Lagano Radio Show”. Pored standardnog voditeljskog tandema - Supreme i Blokovski, u ovoj sezoni pojavljuje se treći voditelj, takođe jedan od Rezača, The Easst. Iz nedelje u nedelju mogli ste da pratite aktuelnosti na domaćoj hip hop sceni, kroz prizmu tekućih događaja poput Evropskog Prvenstva u fudbalu ili kamenih somova sa Ade Ciganlije. Demo top 5 lista na kojoj su se ređali razni neafirmisani emsijevi ponovo je ovekovečena kompilacijom “Treća Sezona”, koju možete besplatno downloadovati sa zvaničnog sajta emisije, gde ujedno možete i preslušati sve emisije emitovane do sada. NA kompilaciji se pojavljuju Grasshopper, Mrdak, Šošim, Bekrija, Coa Smor, Needle, Mateo i mnogi mnogi drugi. Kompilacija Samo Lagano nastavlja da otkriva neafirmisane izvođače, kao nekada davno neke druge akcije koje su sprovodili brojni izdavači.

Možda jedino mesto gde slušamo kvalitetan pravi demo rep.

19

SKUBI PRODUCENTI

20

KAD BEOGRAD ZAPLAČE Mislim da sam sempl za ovu stvar dobio od SkajDžhokera (sada Komplex), jer je i on gostovao na tom albumu BG Kulta. Čak je i trebao na toj stvari da repuje, al je posle snimio strofu za pesmu “Sine”, gde je matricu radio Big Boss.

E sad, matrica je totalno atipična za mene, a i za rep matre uopšte, pa je ispala kao “šlager” pesma na kraju, pogotovu jer je Marko Delač odradio takav refren preko.

nalazi koliko je kul pesma. A Srki je čovek ono, retko piše tekstove, al zato kad napiše, to je remek delo. Priča (Srki) kako mu je često to kao domaći zadatak kad piše rep. Al ovo ga je tolko udarilo, da je pre završio strofu za “Šećerni Rep” za koju i nije “planiran” da gostuje, nego što je napisao svoj već započeti tekst za solo stvar na “AE”. Prejaka pesma, kažu, najbolja sa tejpa.

CARSKI KOBAZZ KOSMOS Au ta matra je čučala, baš dugo dugo, svi su nešto hteli, pa onda nisu, jedini je Srki (The Easst) imao hrabrosti da je razvali. A to je bilo da kažem “Zlatno Vreme” mog bitmejkinga kad sam pravio 4 matre dnevno, ono faks varijanta, kad ne učim kopam semplove i probam, brišem, pa ajd opet. Verovatno se ovaj sempl našao u nekom od krcatih foldera fanka, ne sećam se stvarno. Trebao sam lepo da zapisujem od čega sam šta secnuo. E da, mislim da je i Žozi Žo (tada Scarface peony sa radivizija foruma) hteo ovaj bit, al se od toga ništa nije desilo. I onda sam Srkiju pustio bit pred ispraćaj ortaka za vojsku, i tu se oduševio. Snimili smo u “Kriku”, dodali Gospodara Vremena na refrenu (imao sam gomilu njegovih vokala snimljenih kod mene 2003. posle Pablik Enemi koncerta), ja sam tu uleteo sa BE O G R A D i CAP! Pesma je na kraju odlično legla na Rez 1. kompilaciju, a uvek je jako dobro dočekana od strane publike na nastupima.

FUNK SOUL BROTHER Teo sam Il Džhija na kompilaciji, kasnije nazvanom “AE”, sa jednom pesmom, i onda ga pitam šta kako, na koji fazon, a tad smo baš ispirali sami sebi mozgove sa Cool Kidz-ima i eto. Ne znam da li je Miloš (DJ Rokam) ili Dži rekao kao, e mogao bi da secneš Lil Vejna i da to ubacimo u pesmu, pa je to ispala sjajna ideja. Sećam se kad smo je snimili u CRZ studiju, kako smo svi bili oduševljeni, pa je Dži pričao kako bi bilo strava da je takav život, samo snimaš rep, živiš od toga, bole te brige... a bio je i presunčan dan tad, pa se sve složilo.

Bat, pesma nije završila na tejpu, nego je služila da, uz “Ime Mog DJ-a je ...”, bude start za rad na albumu “Šta Ima?!”.

Napravljena da bude himna skejterima, našla se kao saundtrek dok Paja (Dj Kobazz) vozi skejt u filmu “10 Godina”.

Mauzer je stvarno kvalitetno ispratio tekstom sve skejterski što se treba ispratiti, pa smo pesmu objavili i kao Carski Rez singl. Ovo je još jedna matra od stotine koje sam tako samo “štancovao” bez ikakvog cilja, ekperimentisao, pa tako matra ima dve teme, neku publiku iza, ma svašta se dešava. Baš mi je strava sad kad je pustim, mislim pesmu. To.

NEMOJ PEŠKE Ovde sam bio jako zabrinut da li ću ikad više napraviti dobar bit. Tj. da li ću više ikad napraviti bit uopšte. Preselio sam se u Dubai, mislio sam da će sve da mi se promeni u životu, pa i stvari oko muzike. Al nije tako. Uopšte. Kopo, kopo, kopo semplove, i naletim na ovaj. Pritom sam nabavio i sluške dobre da mogu da šljakam i kad je cimer tu, a instalirao sam i neke nove plaginove, i kliktam tako jedno sat vremena po kjubejzu i, malo odmorim, pustim opet matru i JES! I od te matre pa do danas sve glat vezano za bitmejking.

E sad, oduvek sam hteo da radim sa Đusom, pa je “BAOS” kompilacija bila idealna prilika da ga iscimam za gostovanje.

Pritom sam i ranije imao pohvale od Đusa za miks koji sam radio za Virov tejp “#1”, pa sam ga pitao (Vira) da mu prosledi par matri da čekira da li mu se nešto sviđa, i dal je uopšte voljan da radi za moj tejp. Par dana kasnije sam dobio pozitivan odgovor i isčekivao sam vokale. Što bi moj ortak Boća reko - ispoštovao Đus! Na prvo slušanje mi je bilo kao VAU! Mislim, nije pesma neka mudrost, al ima nešto, baš je onako eksplozija, sve se slaže.

OPET SAM DOŠO ŠEĆERNI REP Neam ja baš u startu ideju ko će na kojoj matri da bude, mislim, danas ih radim najčešće namenski, kad mi neko traži, a ranije sam se nekako plašio da li ću ikad napraviti sledeći bit, pa sam tako sam sebe uveravao da mogu, pa onda opet i opet i opet. I ovo je bila “samo” jedna od matri koju sam puštao reperima, ne bi li se koji upecao i rekao da mu se sviđa i da će da snima. Ustvari, ja imam želju da mi na tejpu bude taj, taj i taj reper, jer su mi il drugari, il dobri reperi, i onda tako dam sve što imam u ponudi od bitova, pa šta bude.

Kruks je imao zapravo neki drugi bit za “AE” kompilaciju i kao sve kul, al sam nešto bio oduševljen ovim bitom, nemam pojma što, pa sam mu pred jedan od CRZ nastupa, ispred “Batler”-a pustio ovaj bit na sluške, čak sam i namenski poneo sluške samo radi toga, i kao uuu, to je to, ovaj mi je bolji, ovaj radimo! A pazi sad!

Dođe Kruks sa himnom o slatkišima u CRZ studio, snimi je, razbije refren, a tu bio Srki (The Easst). I on ne zna gde se

Kako se bre nikom ne sviđa ova matra. Stvarno. Stoji mi sto godina na hardu, Vir mi je samo jednom rekao kad je svratio da je predobra i - ništa. Išla je kao redovna ponuda uz ostale matre kad sam cimo repere za “BAOS” al niko da je pomene. Baš mi je strava onako, vozi matra.

I Trajal (props za Tabu iz edesija koji me je upoznao sa njim) mi kaže kako je sreo Bvanu u Bigzu, i da ga je pitao da li i on ima stvar na mom tejpu, na šta je Bvana reko da nema, al da bi rado snimio kad bih ga pitao. Ne čekam ja tu ništa, pošaljem par matrica Bvani, i nemam nikakav odgovor par dana, i odjednom, gotova pesma, vokali, info stvar, sve okačeno, izvolte. Pustim ja info verziju - NE VERUJEM! Ne samo da je on snimio predobru strofu, nego je i Mikri odradio rep! Puštam opet, ne znam de sam! Uzeo odmah da miksam, ajde ajde, što pre da dovedem kompilaciju kraju. To je bukvalno bila poslednja pesma koja je uletela na tejp. Nekoliko dana kasnije smo objavili tejp za fri daunload na Carskom Rezu.

21

INTERVJU

sick touch Negde na betonu novobeogradskih blokova, oni nisu pikali basket (dobro, možda i jesu ponekad). Oni su bacali rime i razmišljali kako da svoju repčugu izdignu iznad solitera. Oni nas nisu savetovali kako bi trebalo da živimo i budemo kul, nisu filozofirali o besmislu života i nas samih, nisu pričali mlake priče o nesrećnim ljubavima, nisu nam objašnjavali šta je gengsta stajl sa sve nabudženim kolima i nafuranim devojkama u home made spotovima, nisu kukali o tome što je u zemlji odavno mnogo toga otišlo dođavola… Cobran i Mlata su nam jednostavno pričali o svom kraju, o Novom Beogradu, o svojim danima koje provode tamo…

22

23

Evo možda tako i da počnemo ovaj razgovor. Šta mislite da je uticalo na to da vas ljudi iz drugih gradova toliko favorizujuiI da se bilo gde u Srbiji za vaš nastup traži karta više?

COBRAN: Nebitno da li ti ljudi žive u Beogradu u bilo kom delu grada ili u bilo kom delu Srbije, oni osećaju to, mislim žive taj život isto kao i mi. To je slična priča bez obzira na različite delove naše države.

MLATA: Zakazaćemo promociju, gde će ljudi moci da kupe originalni disk, a nakon promocije će moći da kupe disk i ovako.

COBRAN: U suštini ljudi prvo imaju prilike da čuju album i onda ukoliko žele da podrže nas doćiće na promociju i kupiti disk. U svakom slučaju će biti okačen album, ovako bolje da ga mi okačimo.

Hoćemo da pomenemo ljude koji su radili na albumu?

MLATA: Verovatno mogu da se poistovete sa nekim stvarima o kojima pričamo, prepoznaju da je isto kao I kod njih u kraju.

Ono o čemu se mesecima unazad pričalo, konačno je ugledalo svetlost dana. Izašao je vaš prvi zajednički album “Sick Touch Era”. Ajde malo nam pričajte o tome.

MLATA: To je naš prvi zavanični zajednički album i odprilike ja taj album Sick Touch era kapiram kao neki seldeći nivo svega. Ljudima koji su slušali naše demo pesme kojih ima na internetu, mislim da će im se ovo svideti baš.

COBRAN: Ovo jeste prvi zvanični album, mada mi smo na početku radili neki prvi album, ali nikada nije izašao, mada smo i Malta i ja ponosni na ono što smo tada radili, na te pesme zbog kojih smo i dobili publiku. Ovo je nešto ozbiljnije jer prošle su godine, imamo tu neku publiku, tu neku podlogu, ne očekujemo sada avione, kamione, ali očekujemo da će, pošto se nama pesme sviđaju,baš ono baš, i kod ljudi da prođe odlično. Takođe se od tih ranijih pesama ove sada razlikuju i po tome što su to ranije radila dvojica drugara, a sada ima više, različitih ljudi.

COBRAN: Mi smo najavili za septembar, i evo ga. Prvo smo isplanirali da okačimo pesme na yt, na download, a onda kad ljudi čuju pesme, napravićemo promociju.

24

COBRAN: Kruks, Smek iz Bauk Squada, Mlata, Sale Loznica Mlata: Žozi Žo, Masta, Đera, ima Činčila, Cobi MLATA: Od gostiju su Marlnon Brutal, THCla Familija, Sick Touch Crew.

Ja sam bila u prilici da čujem demo verziju nekih novih stvari, neću da komentarišem, , ali možete da kažete vas dvojca kakvi su komentari onih koji su čuli stvari pre izlaska?

MLATA: Odprilike od tih nekoliko ljudi koliko ih je čulo, dobio sam baš lude reakcije, svđa im se. Baš sam dobio lude reakcije, kapiram da je bukvalno ono. Šta misliš kakva će biti reakcija šire javnosti sada kada je izašao album?

MLATA: Pa ne znam sada šta da mislim, šta da očekujem.

Očekujem stvarno da tada počne ST era. To je to.

COBRAN: Mogu da kažem da se nama baš sviđaju pesme i da je to najbitnije, a i ljudi koji su čuli, videli smo njihove iskrene reakcije, tako da sam siguran da će se ljudima svideti. Možda ljudi očekuju da smo sad otišli u neki drugi fazon, neko ludilo novo, ali smo mi kolko tolko ostali u nekom sličnom fazonu ali sve to mnogo ozbiljnuje, ja mislim da će

dobro proći, verujem u to. Da neko ne skapira da tripujemo da smo ovo ili ono, jednostavno verujemo u to što radimo, ne bi ni objavljivali da ne verujemo.

Vas dvojica više niste klinci, potpuno je besmisleno da kažemo da se muzikom bavite, eto tek tako, imate vremena i tako dalje, zato se nameće pitanje šta očekujete i čemu se nadate po pitanju toga, mislim, onako narodski da vas pitam, jel ima leba od toga?

raznovrsne MC-eve i jako dobre trake različitih stilova i tekstova. U međuvremenu i dalje nismo dobili od Sick Toucha ono sto su oni možda obećavali. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

MLATA: Ja bih voleo najviše, možda više od svih ljudi isto kao fan i kao njihov drugar da Sale RDZ koji je ono koji reper, uradi svoj album.

A šta se dešava?

MLATA: Ovo do sada što smo uradili nismo napravili neke pare ali smo se povezali sa dosta ljudi, sada ćemo da probamo da vidim da li će to biti dobro, ne u nekom smislu da se materijalizuje, ali dad a li će dobro proći.

COBRAN: Moraš da imaš dobre pesme koj će ljudi da slušaju, ako se ljudima bude svidelo, ako nas budu zvali da radimo nastupe, to je to, nikada mi nećemo da uzimamo ne znam koje pare, mislim ne živimo od toga, nema para, ali verovatno će moći lepo da ide. Šta radi Sick Touch Crew?

COBRAN: Na to pitanje ne znam šta bih ti odgovorio, tu smo nas trojica i to je to.

MLATA: Pa koliko ja znam nas dvojica radimo nastupe, album, Žuti piše svaki dan, on možda trenutno od nas najviše i radi, Sale RDZ piše i briše, piše al ne snima, Dača to malo ređe, a Tatiša trenutno nije tu.

COBRAN: Kum Majk nešto priprema, al ja ne bih u njegovo ime da pričam, Žuti je spremio album, izlazak je najvljen za septembar takođe, septembar, oktobar, ne drži me za reč.

Izdaće ga za Basiviti digital.

Sick Touch je pre godinu, dve, tri sebe iskristalisao kao ekipu koja mnogo obećava, pravi odličnu atmosferu, ima

MLATA: Dešava se sada trenutno da nemamo studio već ne znam koliko, a kada imaš studio onda tu svi dolaze i snimaju se stvari, pesme, ovako sedimo svi i piše svako svoje.

Cobrane kako ti komentarišeš?

COBRAN: To je neozbiljnost. Taj Sale Loznica, ja dok nisam mogao da sastavim dva reda, on je kidao, pre sto godina još. Što kaže Niške, ja bih voleo možda više od svih fanova da on izbaci album. Dača Optimus je pričao da će da uradi ovo ili ono, ništa od toga, i ST album koji smo najvljivali ništa za sada od toga.

Ko je sve prošao kroz Sick Touch? Koliko je bilo nekih uticaja ljudi sa strane ( a koji su u tom trenutku bili možda deo ekipe ) na samo delovanje grupe? Bio je tu Flash, Bole… možda još neko ko više nije deo Sick Touch priče.

MLATA: Da to je bilo ranije. Odrilike ova ekipa sada koja je u ST to je to, mislim mi dok smo snimali neke ranije stvari nismo ni znali neke repere da postoje. Odprilike svi slušamo različitu vrstu repa, pa onda razmenjujemo mišljenja stavove, svoje vidjanje.

COBRAN: Bilo je uticaja u samoj grupi ono što nam se svidja, da nazovemo to razmena mišljenja i iskustva. Dok smo imali studo mi smo se 4, 5 puta nedeljno okupljali tamo i sn25

26

27

28

imali, snimali, tada je nastalo mnogo stvari, tako smo i stekli publiku.

MLATA: Mi smo imali smernicu da svako bude to što priča u pesmama.

Sick Touch je u početku imao neki grupni stav “I don’t Give a Fuck”, kao da su pre živeli neki reperski film nego svoj film. Koliko je bilo potrebno da se sazri, odraste na bini i sa binom, a sa druge strane koliko je kasnije bilo teško izboriti se za novo poštovanje među publikom i kolegama?

COBRAN: Pa ne znam brate iskreno, nismo se borili ni za čije poštovanje, radili smo te pesme.

MLATA: Ja iskreno kad sam video da malo više ljudi to sluša malo sam se da ne kažem uozbiljio, ali sam počeo da obraćam pažnju. Šta je sa Brigadom?

COBRAN: Brigada je ekipa od koje je publika i isto tako i mi kao sami članovi iste očekivali baš dosta toga,odrađen je skoro ceo album,izbašen je spot za pesmu Deo Sam Klana koji je prošao i više nego dobro i onda je malo posle toga nekako sve stalo,ne bih da obećavam ništa kao što smo pre radili al neka se ljudi nezbune ako se pojavi pesma (album) od Brigade ili eventualno neki spot za neku od pesama koje stoje u studiju i čekaju da ugledaju svetlost dana.

Malopre sam pomenula Mlatin solo album, koji je odlično prihvaćen I prosto je od samog početka svrstan među najbolja rep izdanja u Srbiji, kako ti to komentarišeš?

MLATA: Pa hvala, ali nisam očekivao da će to uopšte takav odjek da ima i zbog matrica da će da skapira određen krug ljudi. Mislim nije to otišlo ne znam dokle, ali kolko sam čuo od ljudi iskreno zgranut sam bio malo da se ljudima sviđa takav fazon muzike, repa, malo je sporiji. Mislim ja sam ga slušao I danas ga slušam i volim ali nisam uopšte očekivao, nisam mislio da će to tako biti.

Cobrane, da li planiraš I ti neki samostalni projekat?

COBRAN: Ne verujem da ću raditi nešto ozbiljnije, možda neki Žobla fazon, hahahahahaa, šalim se, ne znam, nešto će biti sigurno, možda do nove godine, možda sledeće godine, ne bih da pričam. U poslednje vreme razmišljam o nekom solo izdanju, ali za sada još ništa konkretno po tom pitanju.

Kada album izađe, očekuje vas mnogo nastupa, još kreće i sezona koncerata, baš nekako sve u pravo vreme. Neću da vas pitam koji su planovi, ali moram da pitam kada će Unezverijada broj 3?

COBRAN: Album nam je prioritet, da odradimo sve što treba oko toga. Oko izdavanja, oko omota, promocije… Unezverijada na zimu MLATA: Pa eto u septembru naša promocija, promocija Žutog, videćemo, zima, proleće MAJA MEGANOVIĆ

29

ABECEDA

BLOKOVSKI A B C Č Ć D Dž Đ E F G H I J K L LJ M

rhitekti – grupa uz koju sam proveo najbolje rep dane

eograd – ništa ko kad dođeš u Beograd grad

arski rez – mnogo dobra muzika. naša. eška – znaju drugari sa Hip Hop Kempa...

ulibrk – Mile.

inosaurus – ponekad se osetim kao

abe – ni kod babe nema džabe

ubre – “idi baci đubre”, to sam mrzeo ko mali

yedea – omiljen mi emsi. rip.

udbal – dobar fudbal kao dobra muzika, uvek može. I dobar burek. uzice – i sise, leto je

ip Hop – jea

zbor – kad na glupa slova nemaš šta, a na dobra biraš između pet stvari astuk – spavanje, nesanica, planovi

uer – najbolji srpski bitmejker

aptop – moj dobar drug, krezavi

udi – zajebana vrsta

edved – beli. Da mogu da biram, rodio bih se kao beli medved, njima je zezanje

30

N NJ O P R S Š T U V Z Ž

ezasit – padne mi na pamet svaki put kad se dohvatim novog projekta amb – kao predstavnik hrane, jer njema reči na nj za ovu listu

blak – sve je mnogo bolje uz oblake

arma – kad sednem za manager, vreme mi stoji. baš mi dobro stoji anac – neizbežna oprema svakog pravog emsija

amo lagano – prvi album sa suprimom, radio show abandžović – Stojanović, Marović, Najdoski, Belodedić, Jugović, Binić, Mihajlović, Prosinečki, Savićević, Pančev

ridesete – život počinje u tridesetim

pornost – se ne isplati uvek, nekad te jednostavno usere

reme – kad ti najviše treba, najbrže prolazi

latibor – moja planina od malena, odatle i pišem ovo

vazbuka – žvaka u tubi

31

RADIO SHOW

beatdown Bdat Džutim i Phillie P su dvojac koji ste zapamtili i verovatno čuli uživo ako ste ikada u pretklih nekoliko godina posetili klub gde se tradicionalno vrti hop. Pre par godina, da nije bilo njih ne bi bilo mesta gde bi se mogao čuti rep. Danas je situacij amalo drugačija, skoro svaki dan se ima gde izaći. Sada su prešli na radio. Svakog četvrtka od ponoći, na B92 radiju, sat vremena je rezervisano za “Beat Down”.

Za slučaj da nemate običaj da slušate radio, možete na B92FM kanalu preslušat sve dosadašnje epizode. Pričamo sa Timbetom (Bdat Džutim), jednom polovinom emisije “Beat Down”.

Kako se javlja ideja za emisiju?

Koliko vas ljudi sluša i kakve su reakcije?

Ideja je tu godinama, ja sam imao emisiju na radio SKCu i kad se to raspalo desila se ta praznina,volim da radim na radiju.

Nemam tačnu informaciju koliko ljudi strimuje sluša uživo, na http://www.b92.fm/channel/Beatdown/ mogu da se čuju sve emisije, ljudi sa radija kažu da se sluša, koliki je to broj ne mogu tačno da kažem.

Koliko vremena oduzima priprema i realizacija emisije?

Trenutno ništa,leto je i nekako smo usporili pa ćemo od septembra da krenemo ozbiljnije,inače oduzima dosta,treba preslušati sve a to zna da bude mučno jer je kvalitet muzike dosta opao, moraš biti u toku, ne mogu sad da puštam klasike iz 90-ih i kao to je emisija.

Šta želite da postignete ovim?

Voleli bi da prođe puno ljudi kroz emisiju, da postoji neka izvođač publika interakcija koja nije lajkovanje statusa i linka, nažalost trenutno nemamo uslove za tako nešto ali i to će se rešiti brzo nadam se.

Najbrojte mi koliko znate hip hop radio/internet emisija?

Da li je Beatdown na neki način i borba protiv vetrenjača?

Tu već nisam u toku, znam da se emisije i te internet radio stanice pojavljuju i nestaju. Znam za Samo Lagano, za sve ostalo nisam siguran da još uvek ide.

Pozicioniranje radio emisija, koliko su one danas bitne i važne?

Radio kao medij je postao prilično nebitan, ljudi slušaju radio na šljaci ili u kolima, nekad si imao samo radio, bežalo se četvrtkom sa zadnjeg časa da se stigne na Geto, danas je sve pred nosom, pokušavaćemo, pričaćemo sa izvođačima da neke stvari i informacije dobijamo prvi, pokušaćemo da dignemo to na viši nivo.

32

Ne bih to tako nazvao,već sam rekao da je radio kao medij izgubio uticaj pa je možda sam rad na radiu borba protiv vetrenjača, mislim da ćemo raditi dobro i da ćemo skupiti ekipu koja će nas slušati i to je to..

Iako još uvek pričamo o ovom koraku, koji je plan za neki naredni korak?

Radimo polako, videćemo, nećemo otvarati izdavačku kuću itd, ostaćemo radio emisija..

IVAN RISTIĆ

33

BLOG

VRAĆANJE NA PRAVO MAMA, JEL TO ONAJ BEOGRAD O KOME PRIČALA SI? Ne znam kako se ovoga nisam setio ranije.

Nema veze, sad kad sam se setio – reći ću vam da uvek postoje te neke pesme, neke numere koje ljudi vezuju za određeni grad, pa onda kažu da neke pesme najbolje opisuju neki grad, atmosferu, preovlađujući duh itd. Neki se ne bi složili, pre svega zato što različiti ljudi imaju različita očekivanja i doživljaje od nekih gradskih sredina, ali nema sumnje da postoje muzičke numere koje dobro mogu uhvatiti i napipati trenutni duh vremena nekog grada.

Kako „napipati“?

Pa napipati na taj način što u sebe sažimaju ideje, dileme, htenja, želje nekog dela populacije, tako što ih stavljaju u stihove (dakle usitnjavaju i prave opipljivu celinu), tako što to čine preko odgovarajuće muzičke podloge i onda, ako je proces bio uspešan – dobar deo populacije („tagovan“ kroz numeru ili ne) oseća da ima neko svoje mesto u pesmi, pozitivno ili negativno određeno.

Hip-hop je, stoga, jedan muzički žanr koji je najpodobniji za ovu vrstu namere. Pre svega, zbog svog fokusa na „lokalnost“ – na grad, na lokal, na duh ekipe, na bleju i na te niti koje povezuju pojedince i čine ekipe. Ovde hoću da sparim dve numere, u tom pogledu, koje na nivou forme dosta liče.

Prva je saradnja tehno DJ-a Dejana Milićevića i Une Senić, jedne polovine nekadašnjeg kultnog dua „Bičarke na travi“ – „Samo hard, samo tvrdo“, druga je saradnja Ivane Rašić (Sajsi) i tehno DJ-a Damjana Eltecha „Mama“.

Zašto ove dve?

Zato što su obe saradnja tehno dj-a i ženskog emsija, obe se obraćaju i bave se gradskim iskustvom iz naizgled suprotstavljenih uglova, mestom koje devojke ili žene zauzimaju u savremenom Beogradu itd. Krenimo od skorijeg, dakle od „Mame“.

“Mama” je pokušaj Ivane Rašić da zada smrtonosni udarac (pretpostavljam) onome što je iz njene tačke gledišta – “gradska malograđanština”. Iz te vizure “normalnih ljudi” (odakle gleda Ivana) - ljudi koje zanima skupa garderoba, lagodan život, koje ne zanima ko je napisao “Teoriju moći” (a napisao ju je Wright-Mills), ljude koje ne zanima da veruju da je skromnost neka vrlina koju naročito treba gajiti - e pa takvi ljudi su “površni seljaci”. Naprimer. To je neki stari stav, ista tema se još osamdesetih razrađuje u hitu “Zlatni papagaj” grupe Električni Orgazam gde Gile pajdoman, iz perspektive 34

rok-raspada, napada bogatašku decu beogradskih funkcionera (tadašnje “šminkere”) i optužuje ih za “snobizam”. Da ironija bude jača, ploču mu finansiraju očevi te iste dece koju on osporava, no da ne idemo tuda. Ali ako namerno odem tuda, videću da su se tu muvali i riječki Termiti singlom “Ko vas jebe, šminkeri”, sa stihovima kao što su “Cipele kupovati, lakirane na špric - i voziti se, karati svaki drugi dan”. Jebote, kao da je nešto suštinski loše sa tim da imaš aspiraciju da se voziš i karaš svaki drugi dan. Nejasno skroz. Trebao bi da budeš lud, ispran i skucan pa da kažeš – “Ne, ja imam suštinski drugačije zahteve od sebe i od ljudi kojima sam okružen. Mi sedimo kući, pijemo vince, jedemo sir, gledamo filmove i diskutujemo na nivou o svetskim pitanjima i umetnosti”.

Na slične mete se okomila i Ivana, naravno sa tom malom modifikacijom što su sada na dnevnom redu dizel-ribe, ili prosto imućne ribe za koje se u pesmi tvrdi da su bahate, drske, nadmene, da šikaniraju ljude koji su siromašniji itd.

Niko, baš niko, ovo ne može da potvrdi. Ja, kao dete dvoje radnika koje živi o državnom trošku, ne mogu da kažem da sam ikad šikaniran, niti da sam ikad prisustvovao šikani kojoj je bio izložen neko ko slabije stoji novčano od strane nekog bogataša. To što naši roditelji nisu uspeli da nam obezbede opremu itd – to je na nama da regulišemo nekim od ponuđenih načina. Jedan je krađa, drugi je dilovanje, treći je legalno rmbanje, četvrti je možda i revolucija. Nikad ne znaš. Jedino što znam provereno jeste da su se imućni ljudi štekali kad su imali. To je bio jedini greh. Ali o tome se ne pravi pesma.

Ne, realno – Sajsi je odlučila da odglumi tu nekom moralnu policiju preuzimajući ulogu te neke zamišljene bogatašice Tifani koja valjda ide u III gimnaziju (ako se ne varam) i tu se okliznula.

Prvo, celu njenu monodramu je pojeo Eltech zaraznim bitom i refrenom koji je postao hit upravo među populacijom čije je životne navike i ambicije Sajsi želela da ismeva. Refren u kome se Eltech obraća svojoj (našoj) mami i pita je “jel to onaj svet o kome pričala si?” i konstatacija da “sad kad smo zreli greh nas krasi” – pričamo o istom grehu koji Sajsi pokušava da parodira svojom recitovanom monodramom.

“Greh” gradskog života – kola, droge, obuća, odeća, kafići, ono što je Monogamija sjajno zipovao u formulu “duvanješmrkanje-šetnja-piće-smaranje-Porsche-BMW-357-karanje”; da li o tome pričamo ? Ako pričamo o tome, to je Beograd o kome ja volim da pričam i to je Beograd koji mene fascinira kao detence. Bojim se da je Eltech, svesno ili ne, svojoj saradnici izvukao čitav tepih pretencioznosti ispod nogu, a da je pesma zasluženo postala himna ljudi koji vole Beograd

zbog onoga zbog čega ga neki ne vole – grad zabave i celog tripa koju bi moralisti raznih tipova ograničavali, ismevali ili zabranjivali. Ti moralisti su, od strane ljudi koji su ovu pesmu usvojili kao svoju, označeni kao “Tadžikistanci”. Možda smo i mi bili ti “Tadžikistanci”, dok smo bili “zeleni i slepi”, ali sa zrelošću – dolazimo tamo gde treba. A gde treba ? Pa da se spustimo sa svojim lošim sobom (kao što kaže James Brown), da prestanemo da iracionalno mrzimo imućne ljude, da gledamo kako se zabavljaju i naučimo po neku caku, koje hvatamo i sa luksuznih američkih pornića. To je jak flip, taj momenat gde se “zrelost” dovodi u vezu sa eskcesivnim ponašanjem, dok u svakoj “normalnoj” (moralno poželjnoj) predstavi - uvrežen put je taj koji vodi od ekscesivnosti u mladosti, pa do kasnijeg smirivanja i regulisanja kroz brak, posao i porodični život.

E da - i još jedna mala primedba kad su u pitanju domaće stvari koje su kod nas trebale da prozivaju “seljake sa splavova” i sl. Zapravo, ta grupa ljudi je vrlo raznorodna i uopšte nije tako jedinstvena: ima tu studenata iz Crne Gore koji mahom cepaju FON i Fakultet bezbednosti, ima ljudi iz provincije koji dolaze da osete grad (za razliku od Marčela), ima ljudi koji štede 3 nedelje za jedan taj vikend itd. Danas je ta populacija kojoj kao “Mama” treba da se obrati jako široka i njeni kulturni u muzički ukusi nisu tako laki za brzu identifikaciju.

Prva takva numera koju znam je bio pokušaj domaćih glumaca oko ezoterika kakav je Dragan Jovanović, projekat zvani Kuguars. Njihova “Zidareva ljubav” je doživela istu sudbinu kao i ovaj projekat. Autori obe “sprdnje” su se kasnije žalili kako su ljudi koji su trebali da budu “mete” ove numere legitimno slušali i veselili se u njih.

Da li onda može neko da mi objasni o kojoj pretencioznosti ovih ljudi pričamo, jer se za ove ljude klasično vezuje neka drskost, prekost, nadrkanost itd.? Stvar je prosta, naime – ljudi su previše Party People da bi se osvrtali na nečije opaske o manjku inteligencije u ukusa i jebe im se da li je nešto upereno protiv njih ako ih vozi. To je to.

La gente esta muy loca.

E tu dolazimo do opakosti kakva je saradnja jednog Dejana Milićevića sa hipsterskijom polovinom Bičarki.

Ipak, ja nisam taj koji će biti nešto preterano oštar prema Uni Senić. Devojka je imala svoje mesto u celoj priči i iako nije dizel-riba ili sponz ili navijačica ili bilo šta slično - Una je riba koja je kapirala čitav taj sistem, čitav taj gas i pristupila mu je otvoreno, što je jako važno. Čak i kad je bila ironična prema ribama koje su svoju seksualnost koristile otvoreno, Una je (u nedostatku drugih) pričala najotvorenije o takvim

ženama: o sređenim sponz-ribama, o pajdomankama koje ga duvaju za paket, o krajevskim kurvama itd. Dakle, o svim ženama koje volimo a naučeni smo da se pretvaramo da ih mrzimo jer su se Jebale. Nekad malo ironično, nekad malo štreberski, ali Uni Senić niko ne može da ospori status koji je sama sebi uzela i iskoračila (doduše, nije da joj pomaže kad se zatekne u ekipi nekih robota kao što su Luna Lu ili Maja Uzelac, no takav je život).

I sada ta i takva Una Senić biva ubačena preko rasturajućeg Milićevićevog bita sa tekstom: “Ti znaš moj glas, uvek kada gruva bas, sada krećem da te gazim, nisam nešto u fazonu da se sada s tobom mazim / Hoću hard, samo tvrdo, hoću tvoga keša brdo, tolko vredi moje grlo, pa mi ništa nije trulo”.

Realno, znači realno gledano – čeka se nešto na srpskohrvatskom od strane neke žene koja će nadvisiti ovaj nivo zabadanja u glavu bez kompromisa. Kad bi ovde bilo više teksta, poenta bi bila izgubljena – ovo je idealna mera u kojoj je apsolutno sve rečeno, označeno, pomenuto i naglašeno.

“Kada gruva bas” – elektronska žurka “Krećem da te gazim, nisam u fazonu da se mazim” – nemirna ženka A ovaj deo oko “keša brdo” i “tolko vredi moje grlo” – ništa sem testosterona u facu.

Da, i sve to se zatvara sa tim ultimativnim strahom građanskih čistunaca bilo koje provinijencije – “Pa mi ništa nije trulo”.

Znači nema - kraj svake granice, predstave o moralu, o zadrškama, o kontroli – to je taj “raspad sistema vrednosti” koji svi i toliko priželjkujemo i volimo da mu sudimo. Što se mene tiče, ceo trip Beograda od kada je on počeo da živi životom modernog grada od nekih šezdesetih naovamo, cela stvar, ceo trip, celo ishodište je u tome “PA MI NIŠTA NIJE TRULO”. To je grad, to je poenta života sa još 2 miliona ljudi, to je poenta života u modernom dobu, sa pornićima koji iz godine u godinu dižu granice prihvatljivog u seksu i gde gudre postaju sve jače, barem tako kažu – a luksuzna kola postaju još luksuznija. To je taj momenat kad vam neki vladika sa zlatnom kapom kod hrama Sv. Save čita nešto na staroslovenskom, a vi ceo povod koristite da dođete do patika i do nove odeće. Kao i to da opušteno uživate u nekoj pesmi koja vas kao treba da ismeje i označi kao manje vredne. Dakle, ništa vam nije trulo. Niste opterećeni i to je to. Ne jebe vam se, samo se ide dalje. Tako ulica prevazilazi ograničenja i predrasude.

To je Beograd, a ne neki tamo boemi, pesnici, umetnici i nevladine organizacije. (www.dizelgorivo.blogspot.com) 35

TEMA BROJA

36

IZA KAMERE

STRUKA - VIDEOGRAFIJA

37

38

BEEF

OČI U OČI

Beef je bio Oneya feat Struka i Demijan. To je bio drugi singl sa mixtape. Radio ga je Džima koji je radio i većinu Bassivity spotova. Rađen je na senjaku u nekom tunelu kroz koji prolaze vozovi, kod Ikca u kraju. Sećam se da kada sam došao da sam bio skeptičan, kada sam video kako to izgleda. To je bila mala improvizovana bina, skelica, jako ograničen budžet, samo mi i ekipa i statisti, koji su bili klinci i fanovi koji su tada pratili Bassivity. Napravljena je dobra fora sa svetlom jer je faktično korišćeno svetlo koje dolazi iz pravca tunela usmeravano ka nama. Kada sam video šta je to Džima napravio, to je sve delovalo mnogo skuplje neko što zaista jeste. Delovalo je jako dobro jer je slika bila odlična, sjajno je smontiran spot, postprodukcija je bila odlična. I dobio si spot koji nema neku konkretnu radnju, ali koji ima dobru energiju, dinamiku i super fotografiju i boju. Inače imaš momente u spotu gde se vidi voz koji prolazi kroz tunel, tako da nismo prekidali snimanje kada su prolazili vozovi. I to je bila dobra fora. Taj spot nastaje u nekim počecima Bassivitija kada nije bilo još toliko para, ali je bilo dosta ideje, energije, volje, saradnji i pomoći od raznoraznih ljudi tako da smo izvukli maksimum iz onoga čime smo raspolagali. Ne mislim samo na taj spot nego generalno na sve spotove iz tog perioda. Hvala Bogu pa smo imali Džimu u tom trenutku koji zna da izvuče maksimum iz onoga čime barata. Taj mi je spot zajedno sa „3,2,1“ i „Stara Škola Nova Škola“ bio odskočna daska.

To je već ozbiljno snimanje. Inače prvi spot sa mog albuma uopšte nije trebao da bude „Oči u Oči“, trebao je da se radi spot za „Drolje“. Neki ljudi su isplaili pa smo se odlučili za „Oči u Oči“. I ja mislim i dan danas da je „Oči u Oči“ koliko god da je dobra pesma, možda nije bio baš najbolji izbor, jer sam imao pesme koje su mnogo popularnije nego „Oči u Oči“. „ Oči u oči“ je klupski džoint, možda ne lirički nego po gruvu koji nosi. Imao je taj neki jako dobar bit. Spot je sniman u garaži kod Genexa. Mnogo ljudi je tada radilo na spotovima.

Imali smo ljude koji su birali lokaciju i bili su zaduženi za njenu pripremu. Oni su prvo našli lokaciju, pa su onda videli na kom spratu mogu da snimaju, pa onda su čistili đubre, pa su farbali u razne boje, onda je došla devojka koja se bavi enterijerom koja je gledala gde će da stavi koje predmete jer je to trebalo da oda utisak neke velike gajbe. Prvo se radilo na tome par dana. Jako ozbiljna kamera, mnogo skupa rasveta, šina, kran... Da ne pričam koliko je ljudi učestvovalu u samom snimanju. To je, mislim, jedan od najozbiljnijih domaćih hip hop spotova do dana današnjeg, a pogotovo u ono vreme. Mislim da iako ta pesma možda nije bila najkomercijalnija i najbolji izbor, da je u kombinaciji sa tim spotom bila pun pogodak. Sve vreme dok se snimao spot sam imao osećaj kao da sam na nekoj žurci. Jer bilo je dosta ljudi, dosta riba. A bilo je i dosta naporno. Tražili su od mene baš dosta da se angažujem, trčao sam tamo, vamo, jer spot zahteva neku dinamiku. U celom spotu, polučučim, trčim, skačem. Reditelj je tražio od mene da dam sve od sebe da bi se ta energija prenela na spot. Bilo je iscrpljujuće, ali da nije bila takva atmosfera, kakva je bila, kao da sam na žurci, ne znam kako bih izdržao. Masa ljudi je radila na spotu, ideji, radnji. Ja sam se samo pojavio na određenom mestu, u određeno vreme i to je to. Ja sam se iznenadio kada sam video kako će to da izgleda. I to je trebalo drugačije da izgleda, da se snima u klubu i da bude neka fora sa laserima koji su počeli masovno da se koriste u američkim spotovima. Reditelju se svideo Usherov spot „Yeah“ koji ima tu foru sa laserima. Ali smo odustali od te ideje u procesu, ali je i ovaj urađen na foru tadašnjih spotova, Sean Paul je imao onaj spot kada u podrumu pravi žurku. Mislim da je reditelj i taj spot koristio kao neki reper kada je razmišljao o tome kako je želeo da spot izgleda.

MI CASA

TAJNE

Upoznao sam ljude koji su radili taj spot preko drugara moje tadašnje devojke. To je neki drugar njenog drugara, maltene poznanik, koji je Kanađin i koji je, igrom slučaja, ovde došao zbog neke devojke sa kojom je i napravio studio za video dizajn. Rekao sam kako hoću da radim novi spot, on mi je rekao da poznaje njih i kako oni rade te animirane spotove.

Meni se to učinilo interesantnim, upoznali smo se, dao sam im disk da preslušaju disk i da odluče za koju pesmu da radimo spot, jer ja nisam znao za koju bih pesmu radio. Tačnije znao sam, ali sam za svaki slučaj dao njima disk da poslušaju ne bi li oni imali možda neku bolju ideju za neku drugu pesmu.

Ja sam poprilično otvoren po tom pitanju jer ako ti možeš da pružiš svoj maksimum na nekoj drugoj pesmi, a ne na onoj koju sam ti ja dao, hajde da radimo za tu. Njima se svidela „Mi Casa“. Ja sam tada bio mlad i nisam bio imun na kritike, a tada su krenule one kritike „Komercijala“, a uvek sam bio lik iz stare škole koji gotivi hard core rep, a ljudi su brzo zaboravili moje radove iz Supa House dana. I bio sam iz fazona ako hoćete tvrdo, daću vam tvrdo, evo vam nešto da vas podseti ko sam, šta sam radio, šta sad radim i šta ću uvek moći da radim ako budem želeo. I nekako mi je bilo logično da to bude „Mi Casa“ jer je to bila najsirovija pesma na albumu.

Snimali smo u blokovima na Novom Beogradu, snimano je na Voždovcu. Faktički je snimljen ceo spot kamerom, a kasnije je spot crtan. Ima nešto što su oni docrtavali, izbacivali na svoju ruku jer su u procesu rada na spotu shvatili da bi bilo dobro dodati ovo, dodati ono, skinuti nešto, kako bi zaokružili celu priču kako bi dobila smisao. 99% spota je bilo snimljeno kamerom pa preko toga crtano. To su oni urtadili nešto na svoju ruku i nisam u to zalazio. Volim da ljudima sa kojima radim dam punu slobodu jer samo tako oni mogu da pruže svoj maksimum. Ne volim da ih ograničavam nekim sopstvenim stavovima i ukusima. Inače, ja uopšte nisam imao predstavu kako će to da izgleda dok me oni nisu pozvali da mi pokažu prvih par sekundi kao preview spota. Znao sam da se oni bave animacijom i hteo sam da to radimo samo zbog toga da to bude drugačije i samim tim što je to bilo neuobičajeno mi je bila dovoljna motivacija da se odlučim za tako nešto. Kada su mi pokazali šta rade i koliko su talentovani za to šta rade, shvatio sam da je to ono što želim.

„Tajne“ radi ista ekipa koja je radila „Mi Casa“. „ Tajne“ su navodno trebale da budu neka vektorska grafika, ne znam šta su mi sve napričali. Snimanje tog spota je od starta pratio maler. Pare nismo mogli da dobijemo pa smo nekako povuci, potegni uspeli da izvučemo neku lovu i oni su kasnije bankrotirali, praktično smo izvukli lovu u poslednjem trenutku. Pa je Bassivity bio u frci, pa su te pare trebale da budu preusmerene na nešto drugo. Pa smo se onda međusobno popičkali oko toga. Pa su ipak ostavili pare za budžet za moj spot. Snimali smo u nedelju u studiju i kamera se pokvarila. Jedva smo uspeli da nađemo drugu kameru i u celom tom procesu smo izgubili pola termina. I kada smo došli do kamere bilo je samo snimaj, snimaj jer ističe vreme za studio,a taj studio je bio jako skup i ne bismo imali para da dođemo sutra da snimamo i sve smo morali da završimo u tom terminu. Onda je tu zbrda, zdola to urađeno, a i oni u realizaciji su bili krajnje nemaštoviti za razliku od „Mi Case“. „Tajne“ su bile spot samo da bi bio spot – spot zbog spota. Nije ga ni bilo nešto mnogo na TV-u, jer neće ljudi da vrte ako im to nije intersantno. „Oči u Oči“ se nije skidao sa TV-a, „Mi Casa“ se vrtela iako je bila tvrda pesma, ali je spot bio intersantan pa se puštao. „Tajne“ sa cenzurom je potpuno druga pesma, jer kad kažeš bembala to više nije to isto. Mogu opušteno da kažem da smo omanuli sa tim spotom i da je to spot kojim uopšte nisam zadovoljan.

39

1001 PLAN

SEKUND, MINUT, SAT

To je moj najeftiniji spot do dana današnjeg. Mi tada nismo imali nikakav budžet. Javio mi se tada Aleksandar Hadži Đurović zvani Esla koji je bio tada student režije na BK i koji je tada faktički bio fan i javio se i rekao da bi voleo da mi snimi spot. Što se spotova tiče tada je situacija bila nikad gora, nije bilo love, sponzora ni na vidiku, jako je bilo skupo iznajmiti dobru kameru. On se pojavio, javio i bio sam iz fazona hajde da radimo, nemamo šta da izgubimo, ako spot bude sranje nećemo ga pustiti. Međutim, on se stvarno iscimao oko tog spota. Taj spot u tehničkom smislu možda i nije Bog zna šta, ali je imao dobru priču koja je pratila pesmu i tačno je pogodio momenat. Ironično je, ali to je moj najeftiniji, ali i najgledaniji spot. On ima preko milion pregleda na youtube-u.

Obrnuto proporcionalno novcu koji smo imali. Ponosan sam na taj spot jer smo sa tim spotom napravili super stvar kada pogledam sa čime smo raspolagali. I Đura se tu baš pokazao.

Spot je sniman u Sremskoj Mitrovici u zatvoru. Bilo je jako čudno jer smo snimalu u tom Paviljonu 2 gde su baš hard core krimosi, počinioci najtežih krivičnih dela. Ali smo se dosta zgotivili sa ekipom, čak dosta njih tamo sluša rep. Ima jedan momak koji crta i crtao je slike Bigija i Paka. Dosta ekipe je tamo već znalo za nas pa smo im mi kasnije slali diskove. Čak su mi neke moje kolege sa pravnog fakulteta koji su tamo išli rekli da im je plejlista u sobi gde slušaju muziku i gledaju tv samo Bassivity. Bio je tamo, dok smo snimali, malo čudan trip.

Na moje prijatno iznenađenje, bili smo super prihvaćeni, niko nije bio iz fazona da nas gleda kao šta mi tu glumimo ili kako već. Naprotiv, momci su bili baš otvoreni, komunikativni, šalili smo se, pričali viceve... Imao sam neki pozitivan utisak. Nama su pokazali maksimum respekta što radimo to što radimo, što tom pesmom pokušavamo da prenesemo ljudima van zatvora, koji nikad nisu bili u zatvoru, kako je ljudima koji su tamo.

Taj spot je korišćen kao špica za seriju „Dosije Zatvor“ koja se emitovala na RTS-u.

Mnogo je lakše razmišljati i odlučivati kada nemaš pare. Bio sam is fazona da je potpuno svejedno šta ću izabrati. Išao sam po principu rep stvar, ubica, možda i najbolje prihvaćena pesma sa tog albuma, najlogičnije da snimamo za nju. Ispostavilo se da smo bili u pravu. Aleksandar Hadži Đurović je dosta sugerisao u tom smislu. On je rekao da bi voleo da snimi spot za tu stvar. Ceo spot je sniman u Rakovici, u krugu moje ulice. Sportski centar, Dom zdravlja, železnička stanica, stara samousluga, parkić... Tad smo Relja i ja faktički ponovo počeli da sarađujemo i da se družimo, jer se od kraja 2006 i raspada Bassivity-a pa do jeseni 2007 praktično nismo ni čuli niti videli.

40

OČI NE VIDE PRAVDU

BEZ GRANICA

Za „B92 istražuje“ smo uradili takođe špicu koja se u segmentima koristila. Kasnije je napravljen i spot od toga za „Oči Ne Vide Pravdu 1 i 2“ . Ovaj Kec nikada nije do kraja izmontiran i okačen, on je korišćen u sekvencama u toj emisiji. A drugi je takođe korišćen u sekvencama, ali je on kasnije izmontiran i okačen na internet i njega ljudi mogu da nađu na youtube-u. Nigde nije puštan, što je i logično jer da je negde puštan to bi bilo isključivo na B92, a on ga je koristio za potrebe emisije. Ali većina tih spotova od „1001 Plan“ pa do „Bez Granica“ su spotovi koji su nastali u nekom periodu koji ja nazivam bukvalno tamnim dobom videografije srpskog hip hopa. Nije bilo budžeta, svi spotovi su snimani pomoću štapa i kanapa. Ranije smo imali izdavačku kuću pa je to ispadalo kvalitetno jer se iscima 100 ljudi koji učestvuju u tome. A ovde je sve bilo na nama izvođačima. Faktički zlatno doba počinje tek sa ovim 5D kamerama. U toj eri su nastali meni najdraži spotovi. U stvari ne najdraži, ali sigurno najkreativniji, tehnički najosmišljeniji.

Bela pozadina, par dobrih riba, šaka novčanica i mi koji tu repujemo. Par animacija... Taj spot je bio urađen iz fazona ajde da radimo spot jer moramo da uradimo jedan spot. Situacija je bila takva kakva je ali hajde da se potrudimo da uradimo nešto. Ako mene pitaš ti spotovi nisu igrali neku značajnu ulogu u promociji naše muzike, nisu se puštali na televiziji. To su više bili youtube spotovi koji su možda pušteni na nekoliko lokalnih TV stanica. Realno, ti spotovi i nisu zadovoljavali neke standarde u tom momentu. Bili su low budget spotovi.

“Bez granice” je režirao i snimao Aleksandar Hadži Đurovic, isti momak koji je radio i spot za “1001 plan”. To je bio prvi singl sa mog i Ludovog zajedničkog albuma “Monopol”. I pesma i spot odskaču od našeg fazona i zato mi je to snimanje bilo posebno interesantno.

41

42

KEŠ KLIJENTELA

KAO SAN

To je spot koji je snimao Sima Snima još ranije. Ali to je izmontirano samo od dela materijala, jer smo jednu celu kasetu izgubili. Taj spot je sniman još u periodu prvog albuma ali nikada nije pušten niti okačen na internet. I onda sam ga ja iskopao. Ideja je davno bila da se radi spot za „Keš Klijentelu“, da se tako Lud prvi put predstavi publici i da se napravi uvod u njegov solo album, ali smo odustali od te ideje. I pet godina nakon toga ja pronalazim taj spot, pogledam kasetu i vidim da i nije to tako loše, nije za TV, ali može da se okači na internet. Kontaktiram Đuru, dam mu materijal, kažem mu da se potrudi da malo tu nešto nabudži, on je ubacio nekoliko animacija i ispadne skroz kul spot za youtube. Bilo je dobro da se pokrije taj prostor, čisto da se nešto dešava, da se vidi da nešto radimo. Nisu to ko zna kako kvalitetni spotovi, ali ipak da se popuni praznina. I 50 Cent ima gomilu takvih spotova.

On je za drugi album na vrhuncu karijere uradio spot za skoro svaku pesmu, i imao je 5 skupih spotova i 10 ovakvih low budget. Kapiram da je to markentiški dobra fora, jer kakav god da je spot, više će ljudi to pogledati nego običan audio snimak sa slikom. Više će ljudi tako upoznati pesmu. Kuvamo nešto ozbiljnije, ali evo vam nešto da se zanimate u međuvremenu.

I to je bila funkcija tih spotova.

To je moj povratak. Ljudi su bili is fazona imao sam dobre spotove, sad imam ove jeftine, šta se dešava. Ja sam iskreno i digao ruke od toga. I dolazi Relja iz Njujorka i govori mi da je snimao spot foto aparatom. Ja bio is fazona da me čovek zajebava i mislim se kakav je to spot koji se snima sa foto aparatom. A paralelno sa tim meni Rale (Sima Snima) rekao da hoće da mi snimi spot sa foto aparatom, a ja sam bio jako skeptičan na šta će to da liči. Uopšte da li to da radim. I meni Relja pokaže spot, i ja sam bio u fazonu da me zajebava da je to rađeno aparatom. I odmah pozovem Raleta i kažem mu da mi je sad Relja pokazao spot koji je radio aparatom i da ovo do jaja izgleda, a Rale mi kaže „Pa rekao sam ti, a ti mi ne veruješ“. I bukvalno dan, dva nakon toga je bilo zakazano snimanje spota „Kao San“. Ono je unapred bilo zakazano, ali ja nisam bio siguran kako će da izgleda. Međutim kada sam video kako to izgleda, oduševio sam se i odmah smo ubrzali i krenuli da snimamo. „Kao San“ ima tu La Haine estetiku.

Sveden je spot minimalno gde je akcenat upravo na fotografiji i lokacijama. Mnogo je lokacija bilo, kadrovi u garaži su snimani u Belvilu, stadion na Tašu, deca na Tašu, devojka na Banovom Brdu, grafiti, zgrade na Voždovcu, zgrade u Vojvode Stepe. Ceo grad smo uzduž i popreko prešli... ima i nekoliko umetničkih kadrova koji šalju tu neku dublju poruku, gde moraš malo da uključiš mozak. Recimo, deca su tu dovedena i snimana su u tom okruženju stadiona na Tašu gde je sve polupano, flaše razbijene, igle, kondomi, gde dolazi ta neka ekipa koja se gudrira i oličenje nečega što je nekada bilo slavno i veliko, a sada je totalno zapušteno i tu vidiš koliko je država i društvo u problemu i onda vidiš tu dečicu koja rastu u tom okruženju, ali su i dalje nasmejana i šalju neku pozitivnu poruku. Predstavljaju faktički stanje hip hopa u to vreme, gde su izdavačke kuće propale, sponzora nema jer niko nema para da uloži u tu muziku. Ali i dalje hip hop ima svoju lepotu i samo se čekalo kad će ponovo da zasija i to se desilo te 2010 nakon perioda stagnacije. Tada je gomila ljudi izdala svoje albume. Koncepcija spota je bila Raletova ideja koji je reditelj spota. On je hteo da to tako izgleda kao La Haine, ja sam se složio jer i ja jako volim taj film.

HVALA NA SVEMU Ne znam sad tačno čija je to ideja, da li je Rale nešto bocnuo ili ja, ali u svakom slučaju finalnu koncepciju smo zajedno smislili. Krenuli smo da pričamo... Ja sam u jednom momentu bio iz fazona da napravimo starenje, da napravimo priču gde ću ja da se brijem, da imam bradu pa da budem golobrad.

Složili smo se oko te ideje, pa smo onda odustali od toga, u stvari ja sam odustao jer mi je u jednom trenutku izgledalo kretenski. Čak smo imali i tu ideju da različite boje prate to sazrevanje, zelena, pa žuta, pa crvena. Pa sam bio opet is fazona kako će to da izgleda, da li će nam poći za rukom. I na kraju nekako prelomio, rekao ajde da radimo. Čak smo se Rale i ja u jednom treutku i pokačili jer smo se bili prvo nešto dogovorili, pa sam ja rekao da neću to da radim, a onda je on bio iz fazona, ok ja neću to da snimam. Jedno veme uopšte nismo pričali o spotu i onda smo rekli ajde da radimo pa kako ispadne. I ispalo je super, možda i najbolji moj spot. U svakom slučaju najživopisniji i jedan od najoriginalnijih. Brada nema neke veze sa omotima albuma, kako su neki zaključili, jer ja sam i na prvom albumu imao bradicu. Brada više ima veze sa nekim fazama kroz koje sam prolazio i da prikaže odrastanje i sazrevanje. Kroz te faze svi mi prolazimo, ne samo ja kao muzičar. Imaš tu i položaj Sunca. Poslednja scena je snimana prva, na Kalemegdanu u 6 ujutro. Srednja scena je druga, a prva smena je snimana poslednja i tu je Sunce na zalasku. Što opet ima neku simboliku, jer taman kada se spot završava, Sunce izlazi. Sam kraj ne mora da znači da je kraj, jer izlazak

Sunca simboliše početak novog dana. Na gledaocima je to da protumače kako žele. Moraš da poslušaš ceo album da bi skapirao kompletnu simboliku. Lokacije na kojima je snimano su meni lično najinteresantnije lokacije, Kalemegdan, Pajsijeva ulica, tramvajski most, koji su meni od posebnog značaja zbog mog odrastanja u Beogradu. Blejali smo na Kalemegdenu, svaki put kad smo išli na splavove na rep žurke prelazili smo tramvajski most, Pajsijeva je uvek bila tu negde između, nisi nikako mogao da je zaobiđeš. Zato su baš te tri lokacije u spotu. U spotu se pojavljuju DJ Raid koji je skrečovao na refrenu, Bvana sa kojim sam počeo da repujem, Marvel producent iz Zagreba, tu je moja ekipa sa kojom se družim i sa kojom sam repovao Lud, Bone, debeli Šime jedan od mojih najboljih drugara, moj rođeni brat – njih četvrica su na prvoj sceni. U drugoj su Raid, Bvana, Mrzovoljno Oko, a na kraju sam samo ja. To su ljudi koji su moji bliski prijatelji i moji saradnici i želeo sam da baš oni budu tu jer su oni deo mog života i moje muzičke karijere. Dok smo snimali spot nismo menjali koncept, znači on izgleda baš onako kako smo ga zamislili.

E sad, dok se snima spot, nikad ne možeš da znaš kako će to da izgleda dok ne vidiš finalni produkt. Ono što jeko zanimljivo, a šta nisam mogao da znam za vreme snimanja je to koliko će boje biti moćne. A boje su dale takav šmek tom spotu i neko značenje. Boje života, životnih faza. I tek kada sam video posle projekcije kako to izgleda bio sam iz fazona da je to bomba.

43

44

SVI PSI IDU U RAJ

IGRA JE KURVA

Njega je radio Igor Vuković koji je sigurno jedan od najvećih i najbolji direktor fotografije, koji je trebao da mi radi spot „Igra je Kurva“ još 2005. godine, ali se i to izjalovilo. On je nakon toga bio u inostranstvu, nismo se videli 100 godina, i kad smo se ponovo videli odlučili smo se za „Svi Psi Idu u Raj“ i to obećava da postane moj najpopularniji spot. Ti view-ovi su relativna stvar, ali mislim da je taj spot jedno umetničko delo.

Prvo ima priču koja je detaljno razrađena, drugo ima sjajnu glumu (Bojan Krivokapić koji je glumio u Montevideo Bog te Video), kapiram da njegovo vreme tek dolazi, a ja sam bio presrećan kako je on to odglumio. Fotografija je vrhunska.

Tako profesionalno snimljen spot, svetlo, kamera, šminka, lokacije... Ogledalo je snimljeno u jednom hangaru kod 29.

Novembra, snimano je u BIGZ-u, jedan deo u Pajsijevoj, jedan deo u prolazu između Balkanske i Terazija, jedan deo u tunelu u Brankovoj ulici, snimano je po Paliluli, kasarna u Rakovici. Izbor lokacija je napravio Igor Vuković, a svi koji su učestvovali na njemu su popisani na kraju spota. Marko Sopić je režirao, smislio je priču, a lokacije i ceo vizuelni imidž spota je osmislio Igor Vuković. Tu je i Aleksandar Đorđević, on je bio organizator. Dosta ljudi je radilo na ovom spotu i on je praktično timski. Svako je dao neki svoj doprinos i neku ideju.

Bilo mi je jako teško da zamislim kako će to da izgleda, jer je dosta atipičan, više je filmski. Ja sam i očekivao super spot, ali sam bio zaista prijatno iznenađen kada sam video kako to izgleda. Taj spot je prvi i jedini moj spot koji je bio broj 1 na MTV Top Listi i ušao na godišnju listu najboljih spotova u regionu. I to je opravdano tamo ušao. Sve vreme u glavi zamišlajm kako će to da izgleda, ali hvala Bogu uvek ispadne mnogo bolje nego što očekujem.

Taj spot je trebao da se radi još 2005. godine. Oduvek sam želeo da snimim spot za tu pesmu. Tad je trebao u njemu da glumi Gordan Kičić. To je bila priča jer se ekipa iz Soul Flowera družila sa njim, i hteli su njega kao nekog detektiva i ceo spot je zamišljen kao neko ispitivanje gde sam ja sa lisicama, jedan sto, lampa, pandur, detektiv i ja samo sedim i obraćam se njemu. To je bila super ideja, međutim to nije realizovano tada. I dešava se to da meni Rale ispriča celu priču za „93“ i ja kažem to je „Igra Je Kurva“. On je imao ideju da napravi film i onda smo praktično film i spot radili u isto vreme. Radimo film i spot na tu temu. Spot i kratki film. To je ispalo super jer koliko si puta mogao da vidiš spot i onda odeš na related video i vidiš kratki film na istu temu. Baš mi je drago što je ta pesma napokon dobila spot kakav zaslužuje. Tu je sjajna glumačka ekipa. Glavni deo gde mi stojimo u krugu je snimanu u parku kod SKC-a, Manjež park. Tu sam okupio ekipu: moj brat koji se često pojavljuje u mojim spotovima, Ill G, DJ Rokam, DJ Laki koji su tu kao ekipa čiji rad jako poštujem, onda je tu moja ekipa Bone, Lud. Ne znam da li sam nekoga izostavio.

I tu je masa ljudi koji se pojavljuju u filmu, najrazličitiji ljudi.

Komentarisao sam sa nekim o spotu i pesmi. 2003 je snimljena ta pesma kada se pojavljuje na „Ulicama“, i pustim je danas 2012 i kažem da ova pesma i dalje udara, i dalje je ispred svog vremena. Ja imam tu teroriju da je većina klasika, da su to debi albumi kada se oseća ta glad u pesmama. Ne kažem da je „Ipak se Obrće“ moj najbolji album, možda jeste, a možda i nije, ali je definitivno album na kojem sam bio najgladniji, i to se oseća.

PLATINASTI STATUS

TAMNA STRANA

Snimano za vreme festivala Svi Kao Jedan. To je bila jako intersantna priča. Na samom festivalu pričao sam sa Acom Đorđevićem o tome kada ćemo nešto da snimamo, mogli bi da snimamo neki novi spot, i on je više iz zezanja rekao „Pa hajde sad“. I onda je shvatio koliko je to izvodljivo, imamo publiku, odličnu opremu, odličnu lokaciju. I onda smo se pogledali i bili smo iz fazona, pa hajde da radimo. Za koju ćemo pesmu, pa hajde Platinasti Status jer mi je nekako battle pesma, nekako mi najviše priliči atmosfera za tu pesmu. Odmah je otišao na internet, skinuo pesmu na telefon, stavio mi slušalice i rekao mi je repuj, idi kroz masu, a mi ćemo posle to da sredimo. I dan danas mi Aca Đorđević govori kako je taj spot mogao da ispadne još bolje da sam ja hteo malo više da se iscimam. Oni su hteli da baš odem u publiku da napravimo ludilo. A ja sam bio u fazonu da neće biti izvodljivo snimati kroz masu. Nisam bio siguran koliko možemo da kontrolišemo masu, da njihovo ponašanje usmerimo u pravcu koji nama odgovara i koji nam je potreban za snimanje spota.

On i dalje govori kako je spot super ispao, ali da je mogao biti još bolji da smo se još malo više iscimali. Ali eto, došao je spot ni od kuda, i to je baš dobar spot, pravi rep spot. I boje te plave koje su izvučene i tačno se na spotu oseća ta atmosfera i energija koja je tamo bila... Kidanje, kidanje. Mi smo tamo imali nekoliko tih 5D aparata, imali smo sve uslove da napravimo dobar spot i to smo i uradili.

Tamna Strana je snimana u Cirihu kada smo imali koncert tamo. Imali smo kod sebe i kameru i onda smo tamo to snimili. U tom momentu je tamo bilo svetsko takmičenje u crtanju grafita i Komplex nas je odveo u taj deo grada i oduševili smo se kakve smo grafite tamo videli. Ono što je u spotu je samo deo grafita. Jedan deo je sniman u Sarajevu jer smo odmah posle toga leteli za Sarajevo i zapravo ceo spot prati to proputovanje, jer imaš momente na aerodromu, avionu, onda dolazimo u Sarajevo i tamo imamo nastup... Bili smo iz fazona, ok, pričamo o tome, šta gledaoci vide i kako to zapravo jeste, tj ono što oni ne vide. Oni vide samo glamur, dobra kola, drugari su tu doterali jaguara i hamera. To je onaj hip hop kliše koji se koristi, svi gurnu dobra kola, sise i dupeta u prvi plan, a iza toga uopšte nije tako glamurozno kao što izgleda. Sve je to šarena laža i to je poenta. Ljudi ne treba bezuslovno da veruju u ono što im se svakodnevno servira kroz muziku. To ima i svoju tamnu stranu. Spot smo snimali Lud i ja uz pomoć Komplexa. Snimali smo taj spot, seli smo Ludog i zajedno smo ga montirali i zajedno smo uradili boju. On je bio zadužen za kompjutere i te programe jer sam ja malo operisan od toga, ali smo kreativno učestvovali 50:50. Jako sam zadovoljan obzirom da je to bukvalno moj prvenac gde sam ja učestvovao i u snimanju i montiranju, postprodukciji. Hvala Bogu da danas imamo tu tehnologiju koja nam je dostupna.

45

ŽIVOT JE KOCKA Ovo smo ostavili za kraj. Možda najluđi spot u srpskom hip hopu u smislu lokacija na kojima je sniman. Spot je snimljen u Las Vegasu koji je snimio najbolji prijatelj mog pokojnog starijeg brata, Darko Nikolić, koji je bukvalno kao moj brat, ja njega mnogo volim, jako smo bliski i on je faktički kao deo porodice. On živi u Las Vegasu sa ženom i detetom od 95, 96-e, i ima svoju video produkciju, a između ostalog radi za ABC kao direktor fotografije. Ima mnogo zajebanu opremu. Videli ste kakav je spot. Fora je što ljudi misle da smo ukrali neke delove spota, na primer ono iz helikoptera, misle da je to isečeno iz nekih špica. Ne, to je on snimao iz helikoptera ABC televizije za koju radi i on ima ogromnu bazu podataka video zapisa, Las Vegas iz vazduha, pustinja... Tako da faktički sav materijal koji smo snimili, polažemo autorska prava na njega, autentičan je, autorski materijal. Sve što se vidi u tom spotu je naše, ništa nije kradeno. Žuta korveta je od mog drugog drugara iz Las Vegasa, Nešketa. Spot je sniman duž Las Vegas Bulevara, u Freemont ulici. Imali smo mnogo kadrova koje smo izbacili. Čak mi je žao što neki kadrovi nisu iskorišćeni.

Pritom, montirano je u Americi, ja nisam mogao ni da prisustvujem, ali ja sam vrlo zadovoljan kako je sve ispalo. Žao mi je što nismo koristili recimo kadrove iz pustinje. Moćno izgledaju kadrovi u pustinji, njih nismo iskoristili, ali dobro, koncepcijski je ovako skladniji spot. Na spotu je takođe učestvovao Daba. Ali u Vegasu je svuda strogo zabranjeno snimanje, i mi na svakoj lokaciji nismo mogli dugo da se zadržavamo. Znači bilo je snimaj, snimaj, dolazi obezbeđenje, pakuj opremu i pali

46

dalje. Čak nam je i policija dolazila za vreme snimanja spota jer je obezbeđenje hotela videlo kako montiramo stalak za kameru, obavestilo policiju i policija je bila tu u roku od par minuta. Morali smo da se pomerimo. Tako da smo imali jako nezahvalne uslove za snimanje tog spota i vrlo često smo menjali lokacije. Bilo je, ajde rokamo tu, snimamo, žurimo, pa cemo se vratiti ponovo za 10-ak minuta, postajemo sumnjivi...

Sa onim ludačkim scenama sa kolima gde me faktički snima Daba iz kola pored, gde Dare vozi i drži Dabu, a on visi kroz prozor i snima. Napravili su ludnica spot ali sve na iskustvo. U Vegas sam inače otišao kod Dareta jer se nismo videli, više drugarski smo planirali i da uradimo spot. On je mene zvao i rekao dođi ti kod mene u Vegas da ti ja uradim spot. Mislim da je stvarno uradio sjajan posao. Snimano je 5D Cannonom jer je on najpraktičniji i privleči najmanje pažnje. Mogli smo da isteramo šta je god trebalo, ali to privlači pažnju i bili bi u problemu. Bio je jako mali broj lokacija na kojima nismo morali da razmišljamo o policiji i obezbeđenju. Posle je rađen HDR efekat, tako se zove ta strip estetika. Neki ljudi su zamerili na tome i kažu da su boje previše agresivne, ali meni se sviđa zato što to jeste Las Vegas i mislim da je pun pogodak zato što su se opredelili za takvu estetiku. Imamo kadrove u hotelu, u hotelskoj sobi, ali nismo hteli te kadrove da ubacujemo zato što se koncepcijski nisu uklapali u priču jer smo se držali eksterijera. Bila je tu i pustinja, ruralno pa urbano, enterijer pa eksterijer. I onda smo odlučili, ajde da cepamo samo urbanu sredinu, eksterijer. Jer nismo hteli da napravimo

kupus, i zato nije uletela ni pustinja, ni hotelska soba, ni lobi hotela i gomila nekih drugih kadrova. Imali smo i dnevnu i noćnu varijantu ali noćna je bila malo zajebana jer smo imali minimum rasvete. I onda smo morali da se opredelimo. Vegas treba videti noću, kada sve šljašti, a danju nije ni upola tako imponzantan kao noću, ali smo danju imali bolje tehničke uslove. Ista oprema je korišćena kao i za „Kao San“, „Hvala Na Svemu“... samo što smo imali divlju lokaciju koja ima svoje prednosti i svoje mane. Prednost je ta što je takva kakva je, a mana je to što si na svakom koraku pod kamerama i nekom prismotrom. Sve vreme nas je držao neki ludački adrenalin.

To mi je bilo najzabavnije snimanje ikad. Snimaj, idemo, evo je murija, evo tamo obezbeđenje, kako ćemo ovo da izvedemo, kako ćemo sada, a pri tome svuda oko tebe je masa ljudi.

Ja repujem, a u tom trenutku me gleda skoro 500 ljudi, koji stanu, gledaju, pa slikaju, snimaju... Nema tamo ono kao bedak mi je gledaju me ljudi. Nego snimaj dok još možemo, dok nas neko nije pomerio. Tako da je bilo baš zabavno, Dare i Daba su neviđene face. Kada je izašao spot mnogi ljudi nisu ni verovali da je snimljeno u Vegasu. Kada pogledaš komentare, masa je bilo da je to montaža. Nemoguće je izvesti da ja šetam po gradu ili vozim kola u studiju i kasnije to tako uklopiti. U stvari moguće je sa nekom jako zajebanom opremom i neviđenom montažom ali bi to tako izašlo skuplje nego otići tamo i snimiti spot. Bilo mi je jako smešno što je ljudima bilo teško da poveruju da je to zaista snimano tamo. A možda je tu uticaj imao i taj HDR efekat pa su ljudi mislili ta je

to nešto kompjuterizovano... Mada, koliko znaš ljudi odavde da je snimalo spot u Las Vegasu? Jako malo. Ja sam imao tu ludačku sreću da dobijem priliku i da odem i snimim spot tamo. I taj spot je jedan od najmanje gledanih mojih spotova.

Neki ljudi kažu da je to zbog pesme. Mnogo ljudi ne može da skapira taj fazon koji radi Maraquja, a to je meni nešto najbolje što se desilo našoj muzici u poslednjih nekoliko godina.

Ta pesma ima taj fazon i daje taj neki vibe, a ljudi to nisu prepoznali i zato mislim da ta pesma nema toliko pregleda koliko zaslužuje jer mislim da je to jedan od najboljih mojih spotova.

Ali ljudi se ipak ovde prvenstveno vezuju za pesmu, a pesmu nisu prepoznali.

Voleo bih da snimim neki jako napucan spot za „Spusti je Dole“ gde će sve da seva od dupeta i mislim da bi to bio apsolutni hit. Mislim da ta pesma ima apsolutni potencijal, a sa druge strane jako bih voleo da snimim spot za „Ubistvo u Klubu“. Ali da bude totalno filmska scena sa pucnjavom, lomljenjem flaša, vrištanje, bežanje. Više „Ubistvo u Klubu“ jer „Spusti je Dole“ uvek može da se snimi. Za to ti treba samo rasveta. „Ubistvo u klubu“ je pesma koja je tako dobro prošla i prihvaćena je. To je na Ludovom albumu, ali obojica smo tu, to je naša pesma. Nikada nismo snimili spot za nju, a oduvek smo želeli. Nismo baš iz tog razloga što ne vidim kako bi taj spot mogao da se snimi sa nekim „smrtničkim“ budžetom. To je, da kažem, neostvarena želja.

47

48

Piše: Milena Tomić

I

pak, jednu stvar nisam mogla a da ne primetim... Postoji razlika. Ne znam da li je samo generacijska ili ipak ne, ali oseća se neka suptilna razlika između izvođača. To nije samo vizuelni dojam – gotovo svi mlađi izvođači (čast izuzecima) obučeni su u neke trenerke koje me podsećaju na vreme mog tinejdžerstva. Svi su u najkama. Nije kao da imam nešto protiv, ali ne mogu da ne primetim. Isto tako, tekstovi...njihova tematika je gotovo skroz različita od tematike izvođača koji su svoj rep započeli pre deset i više godina. Tu se nacionalizam (ljubav prema domovini, svom narodu i kulturi) već pretvorio u ksenofobiju (mržnji prema drugačijem). Osetila sam, tokom nekih nastupa, neke negativne emocije, mnogo besa (ne konstruktivnog, već destruktivnog). Ima tu i kvalitetnih matrica, dobrih vokala, ali meni jednostavno sve manje prija taj hejt. Volim kritiku, kada je osnovana, volim socijalne teme, ali isto tako osetim kada nečija priča kao pozadinu ima znanje i razumevanje stvari, a kada ne. Ako, nedajbože, ovako nešto kažeš, dobijaš packu da si „liberal“ i slično, iako prezireš svaku politčku opciju, i to je jedna sitna, ali važna stvar koja je meni pokvarila jedan od tri dana festivala. I još jedno pitanje imam: gde su sve te stare „rep glave“ da dođu i podrže festival? A posle kukaju kako se u gradu „ništa ne dešava“...

49

GILJE 50

AIR JORDAN II

DNKO AKADEMIJA D

rugi čas Air Jordan akademije počinje. Air Jordan II. Prošli čas imali ste jednu, pa onako, opširnu pričicu o Jedinici, ali i o celoj pozadini dovođenja Mikea u Nike.

Dvojka nema baš toliki ” film” iza sebe, ali da stvar bude gora – i u kolekcionarskim krugovima ovaj model je, blago rečeno, šikaniran. Tiho su došle, još tiše otišle a ni dan danas nisu postigle neku retro-slavu. Dvojke su pravi underdog među Jordankama.

Ali, kako god bilo, priča oko AJ II ide ovako. Nakon debitovanja prvih Jordanki u sezoni ’84.-’85. i uprkos neočekivano odličnim rezultatima prodaje, Air Jordan u to vreme u Nikeu ne drži neku težinu i ne dobija adekvatan tretman u promociji, pogotovo zbog određenih ljudi unutar firme koji reklamiranje Nikea kroz košarku doživljavaju samo kao nepotreban teret.

Ta politika je dovela do toga da je Jordan kasnije skoro napustio Nike – ali taj deo priče je više vezan uz Air Jordan III, znači o tome ćemo sledeći put. Ali svakako atmosfera unutar firme tada nije bila bajkovita.

Pa kako to već ide kad krenu pehovi, Jordan u trećoj utakmici svoje druge NBA sezone, protiv Warriorsa, lomi čunastu kost levog stopala i doktori procenjuju da će izostati celu sezonu sa parketa.

Nakon 5 meseci pauze, kako se oporavak bližio kraju, Jordan nagovara novog gazdu kluba, Reinsdorfa, da ga pusti da igra bar tih zadnjih nekoliko utakmica, i tako se Jordan, iako ga doktori upozoravaju da postoje male šanse da opet slomi tu istu kost, pridružuje Bullsima u zadnjih 15 utakmica sezone. Playoff je nekako zgrabljen, zadnje mesto, i Bullsi igraju protiv Celticsa u prvom krugu. U već opevanoj seriji, Jordan zabija 49 u prvoj utakmici, i postavlja NBA rekord u drugoj, sa 63 koša. Ali uprkos svemu tome, Bullsi gube glatkih 3-0 od Bostona i druga sezona odlazi u istoriju.

Zbog te povrede i izostanka sa terena, Nike te sezone nije radio ništa novo oko Air Jordan linije. Ali sa početkom sezone ’86.-’87. Nike kreće u projekat Jordanki #2. To je bio dosta simboličan proces – kad su se slova na papiru o patikama sa potpisom košarkaša počeli pretvarati u stvarnost.

Air Jordan II je bio Nikeov industrijski projekt. To znači da Jordan (opet) nije imao svojih sugestija u dizajnu patika, nego je samo dobio gotov proizvod. I ovo je još jedan od razloga za nesuglasice unutar Nikea koje sam spomenuo par redova pre. Ali otom potom.

Za dizajn Dvojke odgovorni su Peter Moore, koji je i Jedinice izveo, i Bruce Kilgore. Kilgore bi trebalo biti ime poznato svakoj Nike glavi koja imalo drži do sebe i do tradicije i istorije te firme. Zašto? Zato što su Air Force 1 njegovo delo. U dizajnu ovih Jordanki takođe je bio uključen i kultni italijanski dizajnerski studio Pininfarina. Kao šta su prve Jordanke bile prerađene Dunkice, i ove su takođe na sebi nosile pečat srodnih Nike dotičnih dizajnera, samo u manjoj meri. Ovaj put Kilgore je bio taj koji je pozajmljivao ideje, pa tako ove Jordanke i njegove Air Force II imaju neke sličnosti. Isto kao i druge po redu Jordanke, i Air Forcice broj 2 nisu nikad uhvatile popularnost svojih prethodnika, i moje mišljenje je da su Air Force II kriminalno diskriminirane u poređenju sa recimo neuporedivo popularnijim AF1.

Ali ono što razlikuje ove Jordanke od bilo kojih drugih je činjenica da su ovo bile prve Nike patike uopšte bez vidljivog Swoosha spolja. Nike je bio istaknut samo tipografski, iznad pete. Glavni naglasak u dizajnu ovih patika je bilo kombinovanje sportskog i luksuznog, pa su na stranicama patika delovi sa imitacijom krokodilske kože. Jordanova molba da se patike naprave od kože koja se neće morati razgaziti pre igranja se ostvarila. Patike su dolazile u krilatoj kutiji u obliku Air Jordan logoa. Jordan ih je počeo nositi sa početkom sezone ’86.-’87.

Nije mogao baš previše birati boje i kombinacije – naime ove Jordanke su napravljene u uverljivo najmanje (OG) varijanti od svih Jordanki ikad. U dve. Ukupno su postojale 4 – 2 visoke (belo/crvena i belo/crveno/crna) i iste te 2 boje samo niske. Na takmičenju u zakucavanju 1987. u Seattleu, Jordan upravo u ovim patika izvodi svoje prvo kucanje sa slobodnih na ovom takmičenju i dolazi do svoje prve Slam Dunk titule.

Kao i prve Jordanke, i ove su prvo provele pola godine samo na Jordanovim nogama da bi tek na pola 1987. krenule u prodaju. Imale su jaku pozadinu u smislu Jordanovih NBA postignuća te sezone u ligi. Te godine je eksplodirao: • prvi (i još uvek jedini) igrač nakon Wilta sa preko 3000 koševa u sezoni, 3041 • 37.1 koš po utakmici • 3 ukradene lopte po utakmici • 1.5 blokada po utakmici • prvi bek u istoriji lige sa 200 ukradenih i 100 blokada u jednoj sezoni • 36 utakmica sa preko 40 koševa • 9 utakmica zaredom sa preko 40 koševa 51

Pobednik takmičenja u zakucavanju, All Star utakmica, prva NBA petorka…zvuči kao dobra preporuka za patike, plus Air tehnologija, Made in Italy žig, Pininfarina, interesantna kutija, krokodilka…a cena?

Opet je Nike napravio presedan – 3 cifre. I to je bio prvi put da se neko usudio takvu cenu staviti na patiku. Sto dolara.

Sve druge patike tada su koštale oko 40, 50 dolara, prva Jordanka je tu već odskakala sa 65. Druga je stigla na 100. Ako uzmete u obzir onaj deo gde sam napisao da određeni ljudi u Nikeu nisu baš ulagali u promociju Air Jordan linije, lako je zaključiti da je prodaja ovih Jordanki bila jako loša.

Da spase situaciju sa lošom prodajom, ove Jordanke doživele su platnenu AJKOverziju. Danas ih je skoro pa nemoguće pronaći.

Kad su krenule prve retro Jordanke, 1994., Nike je i ove retroficirao. Ima jedna glasina da je originalni kalup za ovu patiku ukraden, pa je verzija iz1994. malo drugačijeg oblika od originala, ali to je slučaj sa svakim retrom, jer nikad se ne rade 100%-tne replike originala. Naravno da je i CDP imao svoju Dvojku, zajedno sa 21-icom. Ali čak ni retro iz 1994. se

52

nije nikako prodavao i većina ih je završila na rasprodajama za 20 dolara.

W+K je bio zadužen za reklamu, Joe Pytka, koji je za Nike režirao stvarno brdo legendarnih reklama pa i Space Jam, je radio i na ovoj. Reklama je, kao i patika, minimalistička. Jordanov “trademark” dunk Rockababy je i naziv reklame koja se počela vrteti na jesen 1987.

Danas pronaći original Dvojke u urednom stanju je skoro pa nemoguće. Ali skoro, jer ako ste dovoljno uporni nalete ćete na par tu i tamo, ali morate znati da ako je original kutija u pitanju i kartica, cena vrlo lako može doći do 1000 dolara ako ne i više. Zbog poliuretana u peti ova patika neće baš najbolje reagovati na eventualno šetanje, jer čvrstoća tog materijala tokom godina jako popusti, a boga mi 22 godine je dovoljno vremena da popusti, i izgleda će sve fino dok je patika u kutiji ili na polici, ali kad ju stavite na nogu i napravite prvi korak sa njom šanse da se peta raspadne su 99,9543243435% – naučno dokazano.

Zato su na raspolaganju retro verzije, iz 1994., iz 2004. i iz 2008. Abominaciju Dvojke pod imenom Nu’Retro iz 2003. ću

samo kratko spomenuti da je što pre zaboravim. Postoji još nekoliko verzija u raznim bojama od kojih je možda najzanimljivija “The Way I Am” serija koja se izbacila prošle godine za promociju istoimene Eminemove knjige. Area code/pozivni broj Detroita je 313, pa su te Jordanke napravljene u 313 primeraka, što bi značilo da im je sad cena poprilična. Takođe se može doći do nekoliko PE verzija, od Carmela,Hamiltona, Richardsona itd.

I to je više manje to. Do sledećeg puta, salutiram, i vas, i ovu nepravedno zapostavljenu patiku koja nikad nije dočekala svoju (zasluženu) slavu. www.dnevnikkosarkasa.com

53

54

55

PRVI...

SEVEN Prvi kontakt sa hip-hopom?

Prvi kupljeni rep album?

Nam Opremljen Hajtek tehnologijom”. Ali šalu na stranu to je bilo prdenje u čabar, mada znalo je da bude i kvaliteta iz takvog studia. Ali ako baš mora prvi profi studio onda je to bilo kod Leke na B. Brdu gde je gospodin Bane Sanšajn tada snimao “S.H.G.T.M”. Tu sam imao prilike malo više da se družim sa iskusnijim beatmakerima i sounddesignerima kako se to danas popularno zove.

Upravo taj “Home Invasion”

Prvi bitmejker?

Prvi posećeni rep koncert?

Ja lično.

Strani ili domaći... Ako je strani onda nema zabune, Cypress Hill na Exitu , jedan od najboljih prvih i najnezaboravnijih.

Prvi nastup?

U Osnovnoj sam cepao Ice T i Cypress konstantno na walkmen-u, stoga mora biti 93-a kada je mislim, izašao “Home Invasion” od Ice T-a

Prve široke pantalone?

U trećem osnovne imali smo rep grupu Strah, izvodili smo pesmu koja se zvala “Mala Bala”, o jednoj maloj iz odelenja, pred punom salom matoraca.

South Pole

Prvi album?

Prvi kačket?

Ovo baš nisam razumeo ali mislim da kapiram pitanje , moj prvi album se zvao “Bez Zla” mislim da smo ga pre tačno 10 dina štampali na cd - romove i delili po žurkama. Mislim da je podeljeno svih 200 komada, ali druga su vremena bila , više se cenio rep i na sceni su bili samo real plejeri - oni sa mudima od čelika.

La Dodgers Black Prva napisana rima?

Pičim Daun Da Strit Gladan Nisam Sit , Gica Me Snimi Madafaka Shit!!!

Prva snimljena pesma?

Melodije Džeza, sa Tadašnjom Grupom Skilla Hill, i sa , tad ortakom, Wiklerom

Prvo razočarenje?

Upravo kada sam video u kom pravcu gura ova naša kvazi scena, puna kretena, maminih sinova i velja, sve u stihu sve u prozi nosićete svi satić rozi itd. Fensiraja Ringeraja Prva kinta od repa?

Prva kolabo pesma?

56

Ima tu svašta, teško mogu prve da se setim, ali kao odgovor bi mogao da posluži i dotični iznad

Klub BUS 2001 godine kada sam i sam organizovao jedan od prvih većih koncerata Bad Copy-a. Uzeli smo svi po 50 kerma

Prvi studio?

Prvi idol?

Prvi studio moj studio gajbi. Ko što bi rekle Barabe” Studio

Jedan jedini Nepobedivi ICE-T

57

SCRATCH ART

dj rokam

58

Kako ulaziš u svet DJ-inga? Kada odlučuješ da će gramofon biti tvoj instrument?

ozbiljnije obratio pažnju na skrečeve i zainteresovao se da saznam više i o samoj DJ kulturi.

Jos u trećem osnovne su me stariji iz kraja naložili na metal tako da sam jako rano krenuo da sakupljam audio kasete.

Sećam da je Alice Cooper-ov album “Tresh “ bila prva kaseta koju sam tada kupio kod Skc-a(smeh). Oduvek je postojala ta ljubav prema muzici i kolekcionarstu tako da je verovatno i logično što sam se u nekom trenutku zainteresovao i za DJ-ing.

Sa samim DJ-ingom sam međutim krenuo poprilično kasno, negde sa 22-23 godine i pored toga što sam se tada već desetak godina unazad zaluđivao rapom. U celu priču ulazim nekako istovremeno kao i dva ortaka koje danas ljudi znaju kao DJ Laki I DJ Phaty, sa kojima sam kasnije i osnovao kolektiv pod nazivom PitchwizeDjz. Sećam se da sam gramofone i mixetu (onako zajedno kao dj setup) prvi put uživo video u Kobazz shopu da bi kasnije Paja (Dj Kobazz) tu opremu prodao Lakiju, tako da sam igrom slučaja na njoj kod Lakja gajbi i zavrteo svoju prvu ploču. U tom nekom periodu odlazim da živim u Nemačku pa sam tamo radeći razne posliće uspeo sebi da priuštim i svoju prvu opremu. Za mene je verovatno kao i za većinu drugih DJ-eva koji su odrastali 90tih na rap muzici jedan od glavnih uticaja zašto sam se odlučio baš za gramofone bio DJ Premier. Slušajući Gangstarr prvi put sam

DJ je jako bitna karika u muzičkom svetu. Kako ti gledaš na položaj DJ-a sada, nekada i koliko je on bitan na razvoj muzike i publike?

I pored toga što danas više nego ikad ranije imamo mnoge DJ-eve koji uživaju statuse super zvezda, mislim da je cela priča poprilično izgubila dušu i smisao. Ranije je dosta stvari bilo drugačije što naravno ne znači da je sve bilo i nužno bolje, ali je još uvek imalo nekog smisla.

Danas su svi neki DJ-evi i taj apsurd ide dotle da čak i MCjevi postaju DJ-evi. Can’t knock the hustle, ali brateee … Sve se svelo na hajp dobar marketing i uglavnom 0% skilova.

Tehnologija je došla dotle da ortaci i ortakinje tripuju da su DJevi tako što pritiskaju sync dugmiće koji umesto njih miksaju pesme a pri tome ne kapiraju da ne postoji ni jedno dugme koje će preko noći od njih napraviti nešto za šta je potrebno uložiti godine vežbe i truda. Podržavam i nemam ništa protiv razvoja tehnologije da neko ne istripuje da sam u nekom amiš fazonu (smeh), ali upravo taj razvoj tehnologije u DJ-ingu je doprineo tome da danas imamo mnogo više puštača muzike nego pravih DJ-eva. Laptop i kontroler ne znače da si DJ.

Ako ne znaš da skrečuješ i džagluješ tj ako ne vladaš bar nekim osnovama turntablism-a i jedini skil ti je da umiksaš dve pesme, onda nisi DJ. Naravno pričam o hip hopu mada bi po meni to možda trebalo da bude i neko generalno pravilo koje se odnosi na sve DJ-eve… What is a DJ if he cant scratch??

Kažu da si ti jedan od najboljih domaćih DJ-eva. Zašto i na osnovu čega? Ko je po tebi najbolji domaći DJ? Zahvalan sam na svakoj pohvali i podršci ali biti među najboljima u nečemu što i nije baš toliko dobro u suštini i nije neki uspeh. Kod nas ima par dobrih party DJ-eva koji su tehnički jako slabi a isto tako ima i par dobirh turntablist-a koji se ne snalaze u klubovima ili ih puštanje muzike ne zanima.

Nedostaje mi da vidim kombinaciju dobrog turntablist-e koji kida žurku. To je upravo i suština onoga na čemu svakodnevno radim i što bih voleo da postignem jednog dana Postoji mnogo tehnika i veština koje DJ-evi praktikuju.

Mene stvarno zanima kako se procenjuje čiji je trik bolji, kako se dobijaju ili gube bodovi na DJ takmičenjima, kako se procenjuje ko je bolji a ko lošiji DJ? Za takmičenja DJ-evi spremaju takozvane rutine koje traju od 3 do 6 minuta. Ocenjuje se celokupna rutina počevši od toga kako je ona sastavljena, njena originalnost i kreativnost, zatim koje su tehnike i koji trikovi korišćeni, njihova preciznost i kako su oni kombinovani. Najbitnije od svih je DMC takmičenje I osvajanje DMC titule je najveći uspeh koji jedan DJ može da ostvari u svojoj karijeri.

Kada pogledaš na evropskom nivou, svetskom pa i kod nas, kako su se elementi hip hop kulture razvili, koji element misliš da je najdalje otišao a koji ima još mnogo prostora za nadogradnju?

Kada uporedim našu i svetsku scenu, mislim da smo prilično dobro pokriveni što se tiče svih elemenata i da ni malo ne zaostajemo ni u jednom segmentu osim kada je DJ-ing u pitanju. Razlog tome je što DJ-ingom ne možeš da počneš da se baviš ako nisi u mogućnosti da izdvojiš kintu za opremu.

Klinci preko su tu dosta u prednosti zbog bolje finansijske situacije. Oni su u mogućnosti da mnogo ranije sebi priušte opremu i kada dođu recimo u godine u kojima sam ja tek počinjao, oni imaju već desetak godina iskustva za gramofonima, koliko ja ni dan danas nemam. Potrebno je vremena da se scena digne na viši nivo i nadam se da će nove generacije koje dolaze dosta doprineti tome. Voleo bih da vidim da u neko skorije vreme Srbija dobije i svog prvog predstavnika na DMC takmičenju. To bi bio ogroman korak napred.

DJ-ing – posao, hobi ili ljubav? Da li možeš da napraviš razliku između ta tri?

Hobi je nešto što voliš da radiš za sebe u svoje slobodno vreme, a posao je na žalost u većini slučajeva nešto što moraš da radiš da bi preživeo. Najbolje šta može da ti se desi jeste da živiš od nečeg što voliš da radiš. Za mene je DJ-ing odavno postao mnogo više od hobija a polako prerasta i u nešto što bih možda u skorije vreme mogao da nazovem i poslom. To bi svakako bilo ispunjenje svih mojih snova. Sa druge strane DJ-ing je za mene prvenstveno ljubav jer iskreno ni na samom početku nisam bio iz fazona kao e bolje bi bilo da mi se ovo isplati. To je jednostavno nešto čime ću se baviti bez obizira na to da li ću od toga zarađivati ili ne.

Sve više i više su popularni Jam-ovi, možemo to nazvati Block Party. Da li to vraćanje osnovama u stvari po tvom mišljenju najviše pomaže u kompletnoj promociji hopa?

Bitno je vraćati se osnovama poznavati istoriju i znati kako je sve počelo ali isto tako ne treba biti zarobljen u prošlosti i biti ogorčen na sve što se danas dešava. Jamovi su odlična stvar ali kod nas ne doprinose mnogo samoj promociji i širenju hip hopa jer su u na žalost u većini slučajeva jako slabo posećeni.

Dokle god ne bude postojala ozbiljnija podrška medija teško da će bilo šta biti bolje. Evo ljudi su se icimali i napravili trodnevni hip hop festival sa celodnevnim programom a o tome nisi mogao ništa da vidiš ili da pročitaš u medijima.

Da li si se nekad latio spreja, mikrofona ili pokušao da napraviš neki bboy potez?

Kidam u freestylu i često betlujem sa Ill G-em i drugarom Sholimom kada nam je dosadno(smeh). Znam i odlično da nacrtam Wu Tang znak.

Koje DJ-eve danas gledaš i skidaš njihove poteze, i koji su DJ-evi „bitni“ što si ti danas tu gde jesi?

Jazzy Jeff, Roc Raida(RIP), Cash Money, Atrak, Craze…

Ponekad se osećam kao najveći bajter (smeh) ali skidanje tuđih poteza je jednostavno neizbežna faza u procesu učenju.

Na kraju dana je najvažnija kreativnost da od svih tih tehnika i fora koje si naučio skidajući tuđe poteze nađeš svoj stil i napraviš nešto svoje.

Izbacio si svoje mixtape-ove, da li planiraš i dalje to da radiš?

Prošle godine sam izbacio svoj prvi oficijalni mixtape Super Dynamite Soul vol. 1 na kome su se našli soul i funk klasici. Retko kada mogu da kažem da sam baš 100% zadovoljan svojim radom ali je ovaj tejp jedna od stvari na koje sam ponosan. Nastavak koji će se tematski razlikovati od prvenca bi trebao najkasnije do kraja oktobra da se nađe na netu .

U planu je već i trojka sa kojom ću verovatno i zaokružiti tu celu priču što naravno ne znači da ću prestati da izbacujem mixtejpove.

Svi koji tebe zovu u svoje pesme obavezno stavljaju feat DJ Rokam. Da li na taj način želiš da istakneš sebe u toj pesmi, da li se tako malo više stavlja pažnja ljudi na rad i dostignuće samog DJ-a u pesmi?

Nikada nisam tražio niti bilo koga uslovaljvao da me potpiše kao feat u pesmi, tako da veliko poštovanje za sve koji su to ipak samoincijativno učinili. Drago mi je što je to kod nas na neki način postala praksa ne samo kada sam ja u pitanju nego i kolege DJ-evi. To u suštini nije ništa drugo nego pokazatelj da neko ceni tvoj rad i da te stavlja u ravnopravan položaj.

Mc-evi i DJ-evi su oduvek i bili nerazdvojni delovi jedne velike celine tako da ne vidim razlog zašto DJ ne bi bio potpisan.

Kako biraš sa kim ćeš da radiš?

Domaću scenu čini mali krug ljudi u kome se svi međusobno manje ili više poznaju pa je i većina mojih saradnji proistekla pre svega iz nekog druženja. U suštini nema tu neke velike filozofije ako mi se svidi nečiji rad otvoren sam za saradnju.

IVAN RISTIĆ 59

Da povučemo parelelu, koliko su Dječaci sada stariji i iskusniji u odnosu na debi album? Mislim pre svega u kreativnom smislu ali i u smislu što sada znate kako mašinerija funkcioniše?

ZONDO: Čovjek se sa godinama u svemu što radi poboljšava, ukoliko to radi sa interesom i voljom. Reko bih da smo točno 3 godine stariji i iskusniji u odnosu na debi album. Vidio sam i prije kako mašinerija funkcionira, samo tada nije funkcionirala za nas.

SIVO: Luđi sam nego na debi albumu, svaki dan života na ovoj planeti sve sam luđi.

VOJKO: Još uvek se zovemo Dječaci, e sad koliko nismo dječaci u nekom drugom smislu. Malo više znam scenu, svi traže pare. Što se nas tiče, mi znamo bolje pisati rime, bitove, ne zamaramo se nekim stvarima. Koncentrisani smo više na to što radimo.

Na “Dramu” su mnogi obratili pažnju zbog rime o Sanaderu. Takvih rima ima i na “Istini” (kerum konkretno) ali nisam primetio da su se te rime izdvajale iz konteksta. Da li to možda znači da konačno kritika i publika sluša Dječake ili je nešto drugo po sredi?

ZONDO: Dok su ljudi pisali o našem prvom singlu DALMACIJA, itekako su izdvajali Ivin stih “pogledaj gradonačelnika, biće ti jasno”. Ne bih reko da se išta promjenilo u tom pogledu.

INTERVJU

SIVO: Istina je da veći broj publike i kritike sluša dječake, međutim usmjerenje prema senzacionalizmu koje prevladava u svim mainstream medijima će i dalje ostat na snazi.

Rasprodati tiraži, redovni koncerti, bukirani čak i nekoliko vikenda unapred... Da li možemo reći da ste o ovome maštali kada ste počinjali da se bavite hopom?

ZONDO: Oduvijek sam htio da budemo veliki i da nam to donosi neki novac, samo tada nisam imao nikakvu predodžbu šta to sve nosi sa sobom, a nosi doista puno obaveza i u poslovnoj i u promotivnoj strani, sve to uzima puno previše vremena i nosi sa sobom previše stresa.

SIVO: Kako sam uvijek pesimističan tako nisam ni za muziku koju radimo mislia da će nas dovest do ovog krasnog mjesta na kojem se sad nalazimo. Međutim, sad kad sam tu, sad želim ić još dalje. Još, još, još. Uvijek želim što veće pozornice, što više publike. unatoč stresu kojeg zondo spominje, sretan zbog svega što se događa, otkad je ISTINA izašla, život mi je još zabavniji nego prije.

Znali ste da će Lovrinac biti zabranjen ali u nekom smislu je i te kako donelo popularnosti same pesme i benda. Koliko je to urađeno svesno?

VOJKO: Mi smo znali da će biti zabranjeno na radiju i televiziji jer su tamo svi stari ljudi. Ali taka pesma je takva kontroverzija da oni to zabranjuju a mi smo tu medisjki iskoristili da je napravljen kontraefekat. Sama ta pompa je proizvela da pes-

dječaci

60

ma bude toliko slušana. E sad, ja tu pesmu nisam pisao da bi ona medijski postala to što jeste, ja sam je pisao iskreno iz straha od ljudi koji pucaju po ulici. Ali sam kasnije skontao koliki je njen medijski potencijal, i to smo iskoristili.

Primetio sam da kritika skoro da nije imala nikave zamerke na ovaj album. U kojoj meri slušate kritike i ispravljate greške i čije mišljenje cenite - ko je onaj ko vas natera da nešto zaista preispitate?

traci.

Interesantno je da ste se preko interneta probijali i probili i tako došli do glavnih izdavača, a sada se svi izvođači sve više okreću internetu. Da li ste zbog tog iskustva možda u nekoj blagoj prednosti u odnosu na druge grupe koji danas tek otkrivaju “čari” interneta i takve vrste konekcije sa publikom?

ZONDO: U prednosti smo ispred svakoga ko ne zna šta radi.

ZONDO: Ne znam koje si recenzije čitao, ali imam osjećaj da je od strane kritičara album gotovo potpuno neshvaćen. Nije da me to nešto puno iznenađuje. Dobar je osjećaj kad netko tekstualno inteligentno analizira naše djelo iz svoje perspektive, što je gotovo potpuno izostalo za ISTINU, ali nije da će to utjecati na buduće pjesme. Jedino cijenimo mišljenja ljudi iz naše unutrašnje skupine koja se daju tokom izrade nekih pjesama i jedino to može utjecati na te pjesme.

SIVO: Ne slušam kritike iz razloga šta su većina kritičara u hrvatskoj stari seronje koji drkaju na ry cooder-a i uopće nemaju receptore za osjetit našu svježinu. Kad bi išli slušat njihove kritike samo bi napravili lošije nego što smo radili dosad.

Aktivni ste i van grupe, koliko ste Dječaci na solo radovima?

SIVO: Da nema interneta sumnjam da bi Dječaci postojali danas, ali internet sam po sebi nije dovoljan. Prvenstveno moraš ljudima ponudit dobru pjesmu. Jednom kad imaš kvalitetu za ponudit, internet će učinit sve za tebe.

Vaša “Istina” i “Krš i Drača” od Who See-a su obeleženi kao najkreativniji albumi u poslednje vreme. Da li pomorci trenutno prave najbolji rep?

SIVO: Pa ne bih volio tako generalizirat, geografski. Kreativnost je posljedica nečije individualnosti i ona se može razvit na bilo kojem prostoru u bilo koje vrijeme, čovjek samo treba imat malo sreće i okružit se s pravim ljudima, koji će ga tjerat da bude bolji nego što već jest i koji mu neće dat da odustane.

ZONDO: Sve je to isto sranje.

IVAN RISTIĆ SIVO: Ma da, samo kad radiš solo možeš povuć u bilo koju stranu koliko god želiš, ne moraš se usklađivat s ostalima na

61

62

REP DEMO LIGA 2 Rep Demo Liga 2 je ispunila očekivanja. Namerno krećem sa ovom rečenicom, jer svako ko je bio nije se loše proveo. Gomila komentara pohvale na račun organizacije, ali i iznošenja mišljenja o tome ko je trebalo da pobedi, naterali su nas da stvorimo utisak da smo ipak napravili nešto veliko i nešto o čemu se priča, iako je poseta bila u kategoriji osrednjih. Pa da krenemo: Ceo događaj otvorili su prošlogodišnji pobednici I.R.S., i svojim nastupom zagrejali publiku u Feedback-u. Zatim su na scenu izašli Andy i Rexma, a potom su se takmičari ređali po abecednom redu do Yape koji je zatvorio prvi krug. Bilo je tu svačega, reprezenta, priča o životu, šaljivih pesama, opuštenih traka, ali i ozbiljnih tema, kao i Belletijev poziv na skakanje.

Joker i Timbe nisu imali lak posao, ali su se odlučili da u drugi krug pošalju: Andy Frerea i Rexmu, Belletija i Pipkea, Dno Dna. Fresha i Shikku, Eli Džejn, Morfa, Tik Tak i SH1. To je pokazalo da je RDL takmčenje na kome je sve moguće i da ponekad i favoriti svojim izlaganjem ne mogu da zadovolje kriterijum žirija u trenutku. Drugi krug je protekao slično kao i prvi, mnoštvo fantastičnih pesama, takmičari koji daju sve od sebe. Žiri je odlučio da u polufinale idu: Andy Frere & Remxa iz Kruševca, Eli Džejn iz Prokuplja, mešovita ekipa iz Grdelice i Leskovca Fresh & Shikka kao najmlađi polufinalisti, i SH1 uslovno rečeno “domaći” takmičar.

Nakon njihovog izvođenja, na scenu su stupili Mlata i Cobran iz novobeogradske ekipe Sick Touch i dodatno zagrejali već usijanu atmosferu u Feedbacku.

Zatim su takmičari saznali da je nagrada za pobednika snimanje spota što ih je dodatno motivisalo za finale.

U finalu su se našli grupa Andy Frere i Rexma i jedina dama na ovom takmičenju Eli Džejn. Iako je bila i borba za treće mesto, žiri je odlučio da isto podele najmladji takmičari i jedini preostali Nišlija. Bacao se novčić, i Eli džejn je odlučila da prvo nastupi ona. Opuštena i zadovoljna činjenicom da nastupa u finalu, za kraj je ostavila najopušteniju traku koju je imala. Bez bek vokala, bez problema je plovila kroz matricu, i sjedinjavla se s njom kao da u svakodnevnoj konverzaciji ima matru u pozadini. Zatim su nastupili Kruševljani, inače povratnici na Rep Demo Ligu.

Fantastično izvođenje, glas, jasnoća, način plovidbe kroz pesmu, bio razlog zašto su ovi takmičari bili u finalu, ali bih pohvalio posebno SH1 kome je zamalo izmaklo finale, ali i Fresha I Shikku koji su prvi put imali priliku da nastupaju. Nakon završetka finala, na scenu je izašao Bdat Džutim i na sebisvojstven način objavi pobednika, ili bolje rečeno pobednicu festivala ELI DŽEJN iz Prokuplja. Nadamo se da je Eli Džejn konačno postala svesna da je pobedila, jer je cele noći bila u šoku. Čestitamo Ela! MIHAILO RISTOVIĆ 63

ISKOPANO

XXL - Sve(T) ili... (1998.)

Vrlo neprospavan album od većine ljudi u to doba. Album je izašao 1998. godine pod etiketom Jugodiska ali dve pesme sa ovog albuma su se našli i na kompilaciji Yu Hip-Hop iz 1996. godine. Zoran Kuzmanović poznatiji kao Q-zma iliti XXL je poznat još sa albuma Black in Soul-a gde je bio producent. Na ovom solu albumu, gde nema gostiju, iskazao se i kao vrlo solidan mc. Satirične rime u pesmama sa tematikom opisa situacija oko sebe jasno izražavaju da XXL ostao dosledan svom stilu old skul fanki matrica. Možemo izdvojimo trake O, Dijana satričina traka o ciganskom prevoznom sredstvu popularnoj “dijani” a kroz anlogoiju sa ženskim imenom daje veoma dobru predstavu šta ovaj album predstavlja. Tu si i trake kao što su Cure anđeoske i Kraljice noći omaž sponzorušama, i devojkama koje vole da posle jednog pića odu u krevet (otuda spominjanje sinonima kao što su drolje,droce itd). A ponovo tu su i malo mekše trake kao što su Voli me i Opusti se. Topla preporuka kao niste preslušali tad (ovo važi za starije ljubitelje hip-hopa) da sad bacite uvo, a isto tako i za one koji nikad nisu slušali iako album ima samo 8 traka.

64

Crno na belo kompilacija (1999.)

Ponovo jedna kompilacija na koju nije obraćano puno pažnje iako se ne može reći da je loša. Ova Be-Bop kompilacija jednostavno je izbačena u nezgodno vreme, u godini bombardovanja i na prekretnici pre drugog talasa u srpskom hip-hopu. Na kompilaciji se pojavljuju Parlament, Soul Food iz Novog Sada, Neighbourhood, Johnny, Pro-ya, Deez Wax, De-Coy, Freeze, Uzy i C-YA kao i grupa Boys from da hood i DJ Munja naravno kao gost na više traka gde god se čuo skreč. Izdvojio bi trake kao što su Pad od Johnny, jedna anti-herion pesma, poznata old skul glavama, zatim traka Dama Blama kolaboracija Uzy, momka iz Bijelog Polja i CYAe, Daj vutru od Parlmaneta kao traka Cop Kilaking od DeCoya koja se takođe pojavila i na kompilaciji Rap.a.racija.

Na kompilaciji imamo i mešavinu hip-hopa i hardcorea kod grupe Deez Wax kao fine dve fanki trake od Soul Food-a. DJ Munja je odlično kao i svaki put dosad odradio posao oko skrečovanja na ovom albumu. Ako ste čuli od ranije trake kao što su Pad i Daj vutru poslušajte i ostatak kompilacije, ako ništa poslušajte ono što vam najviše leži jer dosta stilova se provlači kroz ovu kompilaciju.

65

66

INTERVJU

jaaz Hajde, Jaaz, objasni ti nama jesi li reper, bitmejker, ili producent? Ili tri u jedan? U čemu najvise uživaš?

Pa, sada sam svakako i jedno i drugo i treće, iako sam, pre desetak godina kada sam počinjao, želeo samo da budem reper. Nikada me zapravo nije interesovala ta druga strana, hteo sam samo da pišem i repujem, ali obzirom da je u to vreme bilo svega 3, 4 čoveka koji su čukali beatove, i 2, 3 studija koji su znali da usnimavaju i mixaju rep, jednostavno sam morao da proširim svoja interesovanja. Pre svega na beatove, a posle i na studijski rad. Sada, posle već ozbiljnog radnog staža, mogu da kažem da najviše uživam u poziciji producenta, a pod time podrazumevam zapravo pravljenje bitova i poklapanje istih sa adekvatnim artistom uz celokupan rad na toj pesmu. Jednostavno - produciranje dobre muzike. Činjenica je da su producenti I bitmejkeri u senci repera, a bitni su za kvalitet jedne pesme i albuma isto koliko i sam izvođač. Kakvo je tvoje mišljenje o tome, i da li te možda to demotiviše nekad?

Apsolutno istinito, i demotiviše možda i češće nego što bi trebalo, ali to je situacija samo u našoj zemlji, jer ovde ljudi znaju šta im omiljeni izvođač jede za ručak, s kim je u beefu i sa čijom je ribom spavao, al’ ne znaju ko sve stoji iza njegove muzike. Da ne znaju sve te trivijalne stvari, onda ne bi bilo toliko tužno što ne znaju ko je proveo sate i sate čineći te pesme da zvuče kako zvuče. Naravno, tu postoji i problem što većina izvođača ne daje dovoljno znacaja svojim producentima, te ih s toga ne promoviše dovoljno, al to je vec individualno, i zavisi od toga ko je kakav čovek. Mislim da bi i sami beatmakeri/ producenti trebalo više da se eksponiraju i da budu više samostalni, da rade na svojim projektima i promociji svog rada, a ne da se kriju iza izvođača i da kukaju.

Reci nam nešto više o svom studiju.

Prvi studio koji je nosio ime Beatblokz otvoren je pre 5, 6 godina u jednoj garaži na Novom Beogradu, i u originalnom sastavu držali smo ga moj brat Skipper i ja. Posle par godina, zbog nekih privatnih stvari, morao sam da izađem iz te priče i taj studio više nije nosio to ime. Posle određenog vremena, studio je i zatvoren, a ja sam rešio da ponovo pokušam, te sam ovog puta otvorio novi studio pod istim imenom, na drugoj lokaciji, i ovog puta sam. Na tom mestu, pod tim imenom, studio radi već 2, 3 godine, i mogu reći jako uspešno. Za sada su studio posetili i koristili mnogi afirmisani i neafirmisani izvodjači, neki od izvođača koji su snimali, ili i dalje snimaju,

izdvojio bih Kentvejta, Struku, Rexxxonu, Hartmanna, Arafata, Flip-Flopa, Frku, mada ima jos jako mnogo sjajnih izvođača.

Obično ljudi s kojima se brzo skapiram ostanu stalni klijenti, a većina njih su mi van muzike postali dobri drugari, jer je ipak ovo posao u kome je najbitnija stvar da se obe strane dobro razumeju, da budu upoznate sa radom ovog drugog i da pre svega ne bude tenzije, da sam rad pričinjava zadovoljstvo. To je nekako recept za uspešan rad i kvalitetan proizvod.

Koji bit bi voleo da si ti uradio?

Prvo što mi pada na pamet od domaćih beatova je “Igra je kurva” koji je radio Oneya, ili “Od nule” koji je radio Marvel.

Od stranih beatova mi prvi na pamet padaju “Who Got Gunz” od DJ Premiera i “Breath” od Just Blazea. Mada postoji gomila fantastičnih beatova i kod nas i u svetu koje bih voleo da sam ja potpisao, ovo mi je prvo palo na pamet.

Koji album bi voleo da si ti producirao?

Od albuma sa naših prostora to bi sigurno bio album “Vrucina gradskog asfalta” grupe Tram 11 iz Hrvatske, a od stranih “Endangered Species” od Big Pun-a.

Da li produciraš samo rep muziku, ili se baviš i još nekim pravcem?

Iako mi je rep prva ljubav, mnogo eksperimentišem van repa, i mada se to uglavnom svodi na neki mekši, odnosno komercijalniji house, grime, glich ili neki d’n’b, mada nikad zapravo nije potpuno definisano žanrom, jer više ni sam ne razaznajem te podele, a i ne cimam se da znam sve dok me „vozi”. Na svom albumu, koji trenutno spremam, ima mnogo živih instrumenata i pevanja i ceo projekat ima neki soul-funk-jazz-bluesnešto-nešto prizvuk, cak na nekoliko traka ima i pravih, živih, bubnjeva, što je danas u repu, pogotovo kod nas, nezamislivo. Pored toga, radio sam i muziku za neke kratke filmove, reklame, sajtove, džinglove, a trenutno sve više naginjem ka nekom komercijalnijem klupskom zvuku. Sve u svemu, moglo bi se reći da dosta šaram i da sam dosta kreativan.

Sa kojim reperima najviše voliš da radiš?

To su uglavnom ljudi sa kojima se najviše kapiram van muzike, najviše momci iz moje ekipe, Daz, Chakar, Phile, Skipper, Rezhim, Gras, jer to je neki drugi trip, to je rad sa puno smeha, puno pozitivne energije, bleje i kreativnosti. S druge strane, tu su recimo Struka, Kendi i Flip-Flop s kojima mi rad predstavlja 67

zadovoljstvo i izazov, uvek su tu neke sveže i originalne ideje, uvek nešto na šta sam kasnije ponosan.

Koji reper je najzahtevniji, najveći perfekcionista?

Pa, mislim da tu Struka i Eeva dele prvo mesto, iako Eeva ne repuje, oboje su poprilično zahtevni. Struka je veliki perfekcionista, što ga je, kapiram, delom i dovelo do ovde gde je. Kad radimo na pesmi, u stanju smo da na istu potrošimo sate tražeći savršeni snimak, počevši od dikcije, preko flowa i deliveryja, do aranžmana i ideje miksa. S druge strane, tu je Eeva koja ima glas od milion dolara, a opet perfekcionista kao i Struka, te dosta vremena trošimo na odabir savršenog snimka i na aranžmanski deo. Naravno, sve to uvek vredi kada čujemo finalni proizvod.

Da li radiš sa ljudima čija ti se muzika ne dopada?

Nažalost da, jer kada si vlasnik i radiš u komercijalnom studiju, i kada ti je to posao za koji si se školovao, onda si i na to prinuđen, pogotovo ako sagledamo finansijsko stanje u zemlji i u ovoj muzici, i kad pogledamo ko sve predstavlja ovu muziku. Ali, cak ni to nije uvek negativno, jer nekada upoznaš i gotivne ljude, a nekada nekome pomogneš da mu muzika bude bolja, nekako i to ima svoje.

Da li bi producirao album Jeleni Karleuši, da ti ponudi mnogo para?

Naravno da bih, dokle god bih imao svoju kreativnu slobodu kakvu uglavnom imam i sada u repu. Shvatam u potpunosti ovo pitanje, i ne stidim se svog odgovora, jer ljudi su kod nas, pogotovo u repu, jako licemerni, stalno govore kako rade muziku “iz ljubavi” i “za sebe” što je u 99% slučajeva, apsolutna laž kada istu čuješ. Kapiram da bi brdo mojih kolega iz nekih svojih razloga mozda i odbilo gore navedenu ponudu, ali kada čujem razloge tipa “nisam na prodaju” ili “nema tih 68

para”, dođe mi da se smejem, jer isti ti prodaju beatove ortacima, koji preko njih kenjaju, ili ih na drugi način skrnave, a ovo im je kao loše, ma daj… Pritom te kod nas reperi pljuju kako si se prodao ako uzimaš novac za beatove koje praviš, jer nećeš da im pokloniš iste, a vreme, oprema i novac koje godinama ulažeš da bi bio bolji i da bi ti zvuk bio bolji, to niko ne vidi niti ceni. Posle ovoliko godina “u igri”, muziku smatram poslom i hobijem koji volim i u kom uglavnom uživam, i ne vidim zašto ne bih zarađivao i živeo od toga, a ako me to žini prodanim ili izdajicom, ponosno ću nositi tu etiketu.

Ima li između bitmejkera i između producenata ljubomore i nadmetanja, kao što je slučaj sa reperima?

Ovo je Balkan, ovde ljubomore ima u svemu, tako da ima i tu. Donekle dosta manje nego među reperima, ali opet ima.

Uglavnom su to smešne priče, tipa: ortaci kriju koje programe i plug in-ove koriste, ili na kojoj opremi rade. Postoje te neke stvari koje se smatraju “poslovnim tajnama”, ako se tako mogu nazvati, tipa: odakle čupaš semplove i to, al’ je to sve generalno smešno i karakteristično za ove prostore.

Dosta radim sa strancima, i tamo je manje više sve na izvol’te, svi pričaju i razmenjuju iskustva u cilju ličnog napredovanja. Šteta je što je kod nas takva situacija, jer imamo baš puno kvalitetnih beatmakera/producenata. Trudim se da sa svima budem u dobrim odnosima, ne iz koristi, vec iz poštovanja i uvažavanja uzajamnog rada, i sa mnogo njih i sarađujem i družim se, al nisu ni baš svi normalni, ako me kapiraš.

Sviraš li neki instrument?

I da i ne, odnosno, sramota bi bilo da kažem da sviram klavir, jer imam drugara koji je sa 21 godinom završio postdiplomske na muzičkoj akademiji, i sada je dobio stipendiju na Berkliju, ali recimo da sviram dovoljno za ono što meni trenutno treba, pored toga gajbi sviruckam usnu harmoniku i lozim se da naučim da sviram bass.

Na čemu radiš i sa kim najviše trenutno sarađuješ?

Trenutno radim na gomili projekata, baš ovih dana završavamo Kendijev novi mixtejp, pre neki dan smo završili Needleov album, Flip-Flop i Panča rade álbum, pa i tu ima posla, Daz i ja završavamo naš EP “Pseći dani”, Hartmann snima novi album, ja spremam već pomenuti solo album “Duša i ljubav”, a pored toga spremam i pravi mixtape, gde sam sa druge strane kao producent, dok po mojim bitovima praše neki od najpoznatijih domaćih izvođača. U principu, svašta se kuva, samo polako.

Skoro si napisao esej o hip hop kulturi, kako se gleda na hip hop kada u jednom momentu uđeš toliko u njegovu srž?

Pa da, to mi je bilo nešto kao diplomski. Nije mi se pogled nešto mnogo promenio, jedino je počela da me cepa neka nostalgija, jer se ceo život ložim na sve ovo, i to ne samo na muziku, već na sve elemente koji čine hip hop kulturom. Ranije sam čak i crtao grafite, neuspešno pokušavao da brejkujem, sad skoro i da sam DJ, tako da nekako veći deo života živim to, i dok sam radio esej i dok sam kopao po knjigama, dokumentarcima i sajtovima, nekako sam se rastužio što se sve to kod nas nije nikada tako dešavalo, niti se tako gledalo na sve to, s te neke strane hip hopa kao kulture i pokreta.

Mada imamo jako plodno tlo, a da svi elementi budu maksimalno razvijeni i ujedinjenji, fali nam onaj mir (peace) i ona ujedinjenost (unity) iz slogana kulture (peace, love, unity and having fun).

Da li možda razmišljaš na temu edukacije publike kroz radionice, predavanja, tribine?

To bih jako voleo, i mislim da bih to odlično radio, jer mi i onako svi skreću pažnju na to da mnogo pametujem, filozofiram i propovedam. Čak bih to radio za dž, odnosno, ne bih ništa tražio za uzvrat. Samo ne znam koliko bi to kod nas urodilo plodom, i koliko bi se ljudi odazvalo, što zbog mene, što zbog

cele ideje. Jedino što bi se sigurno našao neko pametan da me ispravi i da mi objasni kako on zna bolje, to je jedino što može biti loša strana.

Kada pogledaš celokupni domaći hip hop kao pokret, kako ti on izgleda (i svaki element pojedinačno, i svi zajedno)?

Mislim da sam delimično već odgovrio na to pitanje, generalno, slika nije sjajna, kada pogledamo ceo prokret, jer nam fali to jedinstvo i prožimanje elemenata kroz druge elemente.

Posmatrajući elemente odvojeno, deluju mi sjajno, mozda ne baš razvijeno kao u nekim drugim zemljama, ali svakako sjajno. Imamo neke od najluđih writera u Evropi, što po talenovanosti, što po egzibicijama, imamo predobre DJeve, i one koji kidaju kako grebu i one koji prave show na žurkama, imamo i odlične MC-jeve, raznolike, neke dosta potcenjene, ali generalno odlične, e jedino nam je ta break scena u nekoj senci, iako su možda oni najviše “real” kada je taj duh kulture u pitanju. Ima stvarno klinaca koji odlično đuskaju i čini mi se da se i to nekako vraća i podiže na viši nivo. Jedino je problem što nismo baš ujedinjeni za neki viši cilj.

Kakvi su ti dalji planovi što se tiče muzike?

Generalno, dosta drugačiji u odnosu na neke od pre par godina, u planu mi je da završim sa repovanjem, odnosno da snimim to što sam započeo i da svoje repovanje zabatalim, odnosno, da mu se manje posvetim, ako me nešto provoza odrepovacu, ako ne, neću, bez pritiska. Takođe, to radim da bih mogao više da se posvetim sviranju i i miksanju, jer planiram da malo menjam žanr na nešto što je više za đuskanje i više pozitivno, ali nastaviću da čukam bitove paralelno s tim. Mislim da ću se više eksponirati kao neko ko je sa druge strane mikspulta, negó kao izvođač.

SELENA PETROVIĆ FOTO: NEMANJA MARAŠ 69

FILM

D

o The Right Thing je prvi veliki film Spajka Lija (Spike Lee). No, ono što je za razumevanje samog filma važno i što predstavlja okruženje tog filma, jeste period 1987-1993, jedan šestogodišnji intermeco u kome se činilo da crni ljudi u Americi idu ka nekom krupnijem političkom rešenju svog pitanja. Naravno, rep muzika bila je integralni, ako ne i najveći, deo ovog kulturno-političkog talasa koji se razbio aprila 1993-e u Los Anđelesu i pobunama koje su usledile.

Tokom čitavih osamdesetih, Njujork su potresala ubistva crnaca i ti događaji su, na ovaj ili onaj način, dotaknuti u filmu: 1983. na jednoj metro-stanici na Menhetnu je udavljen Majkl Stjuart, dečko koji je zaskočen od strane policije jer je crtao grafite na stanici. Pretučen i davljen, umro je 13 dana kasnije dok je bio u komi, dok su policajci optuženi za delo (svi beli) oslobođeni optužbe od strane porote (u celosti bele).

1984. u Bronksu je ubijena Elenor Bampers, žena od 64. godine sa psihičkim problemima. Na dan kad je trebala da bude hospitalizovana, policijska patrola je primila obaveštenje da se baka nalazi iza vrata sa kuhinjskim nožem. Nakon što ih je napala i oborila jednog policajca, dobila je 2 metka u grudi iz sačmare krupnog kalibra. Policajac koji ju je upucao je oslobođen.

1986. u Hauard Biču, u njujorškoj opštini Kvins, u naselju dominantno naseljenom belcima – 3 mlada crnca su stala da poprave kola. Pored njih su prošla kola sa belim mladićima i nastalo je međusobno dobacivanje. Uskoro su se belci vratili sa još sedam ili osam ortaka i nastala je jurnjava u kojoj su dvojica crnaca izgubil život. Za ovo delo je 4 belaca dobilo teške kazne, a 6 dobilo drugostepene kazne. Jedan od njih, sin njujorškog policajca, je dobio lakšu kaznu od 6 meseci sa društvenokorisnim radom.

1987. Tavana Brauli je optužila najmanje 4 muškarca (od kojih je jedan policajac) za seksualno maltretiranje, u gradiću Vapingers Fols, u državi Njujork. Na njenom telu su, kada je nađena, bile ispisane reči “KKK”, “Kučka”, “Čamuga”.

Niko nije optužen, u slučaju koji je bio jako težak i obiman

70

– špekulisalo se i tome da je devojka sve izmislila da bi se spasila svog očuha koji je bio sklon nasilju.

Ovi događaji (koji nisu bili jedini, bili su samo najzvučniji) su celu osmu dekadu punili i bojili besom, ali i potrebom da se takvo stanje stvari, takav tretman okonča. Uostalom, sama rep muzika, ceo hip-hop izraz jeste odgovor u velikoj meri na stanje u koje je obojenu populaciju stavio američki sistem, dominantno reprezentovan belim ljudima.

Takođe, druga polovina osamdesetih je bila poprište nacionalno-kulturnog buđenja crne Amerike, i nakon 25 godina učestvovanja u obrazovnom sistemu te zemlje, crna srednja klasa (profesori, umetnici, režiseri, muzičari...) počela je da opet oživljava duh kraja ‘60-ih, period koji je turbulencijama doneo crnim ljudima jedan značajan korak u emancipaciji od dana kada su bili svedeni na prosta oruđa. Kasnih osamdesetih, crna Amerika (sa sedištem u Njujorku i Čikagu, pre svega) počinje da promoviše afro-centrizam, afričko kulturno nasleđe, da se opet zanima za društvena i politička pitanja svoje istorije. Samim tim, počinju da propituju svoje aktuelno (tadašnje) stanje, i upravo je ovo period i okruženje unutar kojeg počinje da cveta politički angažovan hip-hop tog doba, baziran oko Public Enemya (ubedljivo najvažnije grupe ovog doba), KRS Onea, Ice Cubea, X Clana, ali i jedna drugačija linija, linija inteligentnog, pomalo eksperimentalnog hip-hopa sa naglašenim afrocentričnim fokusom među grupama okupljenim oko kolektiva Native Tongues.

Spajk Li je svakako jedan autor koji se razvija u ovom novom, raširenom afro-centričnom duhu koji dominira Njujorkom u to vreme i njegovi prethodni filmovi („She’s Gotta Have It” i “School Daze”) su se takođe relativno eksplicitno ticali pozicije crnih ljudi unutar američkog društva nasuprot turbulentnim događajima koji su krajem osamdesetih bili značajni za crnu zajednicu: sve izraženija popularnost rep muzike i hip-hop kulture, ‘aparthejd’ režim u Južnoj Africi, sveopšta politizacija crne zajednice na čelu sa figurama kao što su Al Šarpton, Luis Farakan, Džesi Džekson, ali i ogromna stopa nezaposlenosti, porast kriminala, pad stambenog standarda, porast zločina crnaca nad crncima itd.

Otprilike u to vreme (krajem osamdesetih) na američkim univerzitetima stasala je i ustoličila se druga generacija intelektualaca i profesora koji su se bavili „kulturnim studijama“ ili „studijama rase“. Uvođenje ovih studijskih programa bila je direktna tekovina oružanih borbi Partije Crnih Pantera koje su se dešavale kasnih šezdesetih i ozbiljno pretile da ugroze američki sistem. Serijom raznih udara (ubistvima, hapšenjima, suđenjima, kontraobaveštajnim radom itd.) američke policijske snage uspevaju da do 1972. razoružaju Crne Pantere, ali na univerzitete širom zemlje ulaze studijski programi koji se bave istorijom crne populacije u Americi: istorijom, kulturom, običajima, osobenostima itd. Taj sloj ljudi (intelektualno-profesorsko-autorski) i jeste dobrim delom stvorio duh „novog afrocentrizma“, jednu atmosferu koja je iznedrila pre svega grupe okupljene oko Native Tongues ekipe – ATCQ, De La Soul i Black Sheep. Public Enemy i KRS One su takođe bili snažno pod uticajem ovih revitalizovanih tema bivanja Crnom Osobom u Americi i uopšte crnim društvenim iskustvom.Spajk Li je prvi režiser koji na tom talasu “novih crnih umetnika” izlazi na američku i svetsku scenu. „Do The Right Thing“, kao film sniman 1989. godine nije mogao stoga biti tempiraniji, ako imamo sve ovo gore u vidu. Godinu i po dana nakon što su „It Takes A Nation of Million To Hold Us Back“ i „By All Means Necessary“ na hip-hop scenu doneli skoro pa političke zahteve. Ne bih nužno iz ove projekcije isključio i značaj koji je imao debi NWA „Straight Outta Compton“ iz 1988., ali je činjenica da je pravac repa Zapadne obale u tom momentu bio unekoliko drugačiji od predominantne agende Istoka tada.

U principu, „Do The Right Thing“ je odraz nemoći crne zajednice da artikuliše šta je žulja i šta je problem, ali je i problem toga – ko su vođe ovog perioda i ko treba da preuzme odgovornost, kao što je Guru pitao u numeri „Who’s Gonna Take The Weight“ dve godine nakon ovog filma. To je bilo suštinsko pitanje: da li su to trebali da budu reperi ? Da li su to trebali da budu religijski lideri ? Da li je to trebala da bude Nacija Islama koja je u tom periodu prolazila period velike renesanse ? Da li je trebala da se pravi nova Partija

Crnih Pantera ? Da li je gangsterizam bio jedan od odgovora ? Ko od belaca je saveznik ? Ova pitanja su izjedala crnu zajednicu i ne mali deo ove dileme je sjajno obrađen u Čengovoj „Neće da stane, ne može da stane“ u delu koji se bavi očekivanjima koja su tada bila stavljena pred Public Enemy i Chuck D-a, pre svega.

Jasno je, onda, da je numera „Fight the Power“ pravljena specijalno za ovaj film i da je kultni spot za ovu kultnu pesmu režirao Spajk Li, dosta pre izlaska albuma „Fear Of The Black Planet“. „Fight The Power“ je svakako najblistaviji momenat tog perioda, perioda koji je puno obećavao, a malo iznedrio radi nedostatka političke forme koja bi ga obuhvatala. „Do The Right Thing“ nam lepo pokazuje kako je 1988-a za crne ljude u Americi lako mogla biti i 1965-a, jer slične dileme su aktivirane – dileme oko pitanja „Koji je najbrži put za naše samooslobođenje ?“. „Uraditi pravu stvar“ u ovom smislu je doneti pravu odluku, napraviti najbolju analizu – što je jako teško, teže nego razumeti Gradonačelnikovu poruku Mukiju na sredini filma „Uvek uradi pravu stvar“. Na kraju filma imamo citate i Martina Lutera Kinga i Malcolm X-a, što govori o skoro dvodecenijskom zakočenju i stagnaciji pitanja emancipacije crnih ljudi u Americi. “Uraditi pravu stvar” znači napraviti smisao od ta dva mišljenja, ta dva puta - odlučiti se zašto jedan, a ne drugi - a pritom ne zažaliti.

U tom smislu, nema puno svrhe prepričavati režiserske cake Spajk Lija ili dobre role ovih ili onih ljudi.

U pitanju je možda prvi savremeni hip-hop film, film sa tematikom koja će očigledno sa nama biti još neko vreme, film koji nam približava Njujork neposredno pre bum-bep ere maskirnih pantalona, timberlendki, vijetnamki i kapuljača, Njujork na vrhuncu „Zlatnog doba“ hip-hopa pre nego što je Tim Dog oglasio gong jednog drugog doba i jedne druge ere. Svakako film koji mora biti deo arsenala svakog iole zainteresovanog za hip hop kulturu, geto kulturu, politiku itd.

DARKO DELIĆ 71

DANCE ART

72

bursa recognize crew

Kada ulaziš u bboy vode i zašto?

Prvi put sam imao kontakt sa domaćom bboy scenom leta 2001. godine kada sam bio na 2-3 treninga kod “Break Zone Crew”-a, čiji sam član kasnije i postao, ali za 2-3 treninga i ne može nešto mnogo da se nauči, tako da moj stvarni početak je 2002. godine kada se nas nekoliko početnika okupilo i našlo svoj prostor za trening...i ostalo je istorija.

A zašto sam počeo...hm...pa uvek sam se kao klinac ložio da nešto skačem, trčim, stojim na rukama, da naučim salta i onda sam jedno vreme vozio roške međutim kako moji nisu imali finansija da nastavim sa in-line skejtingom morao sam da nastavim sa nečim drugim što ne zahteva novac već samo dobru volju i dobro društvo,a to je bio brejk, a i sve vreme sam bio povezan sa hip hop kulturom, slušao sam tu muziku družio se sa tim ljudima tako da se bboying nekako sam nametnuo. Na početku su me privukli svi ti zanimljivi i ekstremni pokreti, ali ono što me je zadržalo jesu ljudi koje sam upoznao i sva ta pozitivna energija koja se širila oko svega toga što smo radili i koja je i dan danas prisutna tako da imam osećaj kao da sam juče počeo da đuskam. Šta je za tebe brejk ili bboying? Sport ili ples?

Definitivno nije sport već ples koji ima svoje osnove kao i drugi plesovi, ima svoj rečnik, ima sve što imaju i ostali plesovi, ali ima i nešto više od toga, bboying nema granice! Često se dešava da na takmičenjima publika negoduje odluke sudija jer je neko uradio mnogo teži trik a ipak izgubio betl, dok je pobednik radio mnogo lakše pokrete ali su bili na muziku i mnogo čistiji i kreativniji, naravno to iskusne sudije vide ali ne i publika, ali i publika se vremenom edukuje.

U suštini za mene bboying nije ni sport ni ples nego način života!

Da li imaš neki omiljeni pokret?

Pa omiljeni pokreti su mi oni koje sam sam kreirao,ne bitno da li je u pitanju top rock, footwork, power move ili neki freez. Najviše volim da “fristajlam” pa šta ispadne, naravno imam svoj arsenal i znam veliki broj osnova ali najviše volim da uradim ono što mi dođe u datom trenutku i onako kako me muzika ponese.

Da li možeš da nam nabrojiš neke osnovne pokrete u footworku pa da ljudi potraže tutoriale po jutjubu?.

drugačiji od kalupa i da ne pratim trendove u svetu brejka.

Jednostavno da u datom trenutku odplešem onako kako se meni pleše a ne kako drugi očekuju od mene, i radim ono što se meni radi a ne ono što mi treba da bih zadivio sudije na takmičenju i osvojio betl. Meni je mnogo važno kako se ja osećam dok igram i ako se ja osećam u datom trenutku dobro,makar uradio najednostavniju stvar i to svima izgledalo bezveze, mene to ne zanima jer je meni osećaj nikad bolji...ali retko kada će i drugima izgledati loše jer ako se ja osećam dobro to se vidi i u mom pokretu i mom plesu samo nekada jednostvano ljudi ne razumeju u datom trenutku šta sam uradio (nekad i ja ne razumem) ali shvatiće kad-tad.

Bboying, Poppin, Lockin, Hip Hop Dance – razlike, sličnosti, mišljenje o svakom pojedinačno?

Za bboying, poppin i lockin razlika je jednostavna jer to su različiti plesovi, a sličnost im je što su to sve “ulični plesovi”.

A što se tiče hip hop plesa, to je malo komplikovano jer za mene lično to ne postoji, to jest postoji ali ne pod tim imenom, jer su sad smuljali sve iz svakog plesa po malo i dali mu ime hip hop dance! Za mene je brejk ples hip hopa. Sada drugi je problem što je danas sve postalo hip hop samo da bi moglo da se proda, danas svaka plesna škola ima časove hip hopa iako nemaju pojma šta je hip hop i onda deci pokazuju neke koreografije koje su videli u filmovima i tripuju se da je to to i naravno uče decu pogrešno, što je još gore ne samo decu jer tu ima i dosta starijih. U redu je učiti koreografije kada se spremaš za neko takmičenje ali nije u redu da ne znaš osnove tog plesa ali zato znaš koreografije i misliš da si dobar hip hop plesač! Mislim to je danas generalno problem u celom svetu.Tako da bih poručio onima koji tek počinju da obrate pažnju gde i kod koga uče da đuskaju, jer i kod nas ima i dobrih i loših trenera (da tako kažem), i ima plesača koji rade koreografije i pravih plesača koji znaju i osnove a samim tim znaju i da naprave bolje koreografije! P.S. Freestyle je keva!

Uz koju pesmu najviše voliš da brejkuješ?

Nemam omiljenu pesmu i na treningu slušamo dosta ranovrsnu muziku, jer tako se bolje i razvija ples, neke korake kreiraš uz sporiju muziku neke uz bržu, neke uz funk, neke uz rap, neke uz disco, neke uz narodnjake (smeh) i tako dalje...

Kakva je generalno domaća bboy scena?

Osnova ima veoma mnogo ali evo nabrojaću šta mi padne na pamet sada. Samo mora se uzeti u obzir da se nekad desi da jedan isti pokret ima više različitih imena, jer kako se brejk širio po svetu tako se dešavalo da se negde promeni i sam naziv,ali danas uz pomoć interneta sve se to menja i ljudi lakše dolaze do originalnih naziva.

Evo nekih imena za osnove u footworku: cc (si-si), zulu spin, six step, five step, four step, three step, two step, front sweep, back sweep, knee spin, double knee spin, helicopter, kick out, figure four, knee drop, front shuffle, side shuffle, back shuffle... Mislim da je ovo dovoljno za početak.

Samo ako traže na youtube-u neka obavezno ukucaju bboy pored imena koraka koje traže.

Po čemu je tvoj stil jedinstven?

Možda po tome što je moj (smeh). Ne bih znao to bi trebao da pitaš ostale bboys-e zašto, jer ne mogu baš ja da pričam o svom stilu.

Ali jedinstven sam po tome što se trudim da budem svoj i

Domaća bboy scena po mom mišljenju je dosta slabija nego ranije,mislim na scenu a ne na kvalitet igranja, jer pre par godina je skoro svaki grad imao ekipu koja je rokala i trudila se da nešto postigne, dok danas nije tako. Danas imamo više kvalitetnih igrača ali je zato sve manje ekipa na sceni.

Ranije nije bilo toliko jam-ova i betlova kao danas, ali je bilo moguće organizovati betl ekipa protiv ekipe samo sa ekipama iz Srbije. A danas osim nas iz Recognize Crew-a ima još par ekipa koje imaju vrlo malo članova pa ili retko idu na betlove kao ekipa ili se svi spajaju u jednu ekipu. Mi se veoma trudimo i zalažemo za jačanje i širenje domaće bboy scene kao i generalno hip hop kulture, ali se takođe trudimo da budemo što jači na svetskoj sceni. Organizujemo razne radionice, jam-ove, betlove, seminare i pokušavamo da edukujemo kako mlade tako i starije plesače što više možemo, takođe već skoro godinu dana držimo besplatne treninge i radionice u Beogradu. Sve u svemu trudimo se da ojačamo domaću scenu jer ako je scena dovoljno jaka onda smo 73

i mi još jači, jer svi mi činimo tu scenu! Mada u poslednje vreme dosta brejkera juri neku zamišljenu slavu i gleda svoj lični interes a ne interes cele scene,tako da to dosta loše utiče na scenu i nekako je truje i mislim da je zbog toga scena dosta oslabila i dosta ljudi je prestalo da đuska ne zbog toga što im se smučio ili dosadio brejk već zbog loših ljudi na sceni,ali na kraju krajeva vreme će pokazati svoje.

Uglavnom dok Recognize Crew postoji - postojaće i scena, kakva takva ali će postojati, naravno najviše bih voleo da dođe mnogo novih klinaca koji će za koju godinu da nas razbiju po takmičenjima i preuzmu scenu i samim tim je učine još jačom!

Koliko je kroz brejk uspela da se promoviše hip hop kultra, i obrnuto?

Brejk je deo hip hop kulture, promovišući brejk promoviše se i hip hop, promovišući pravi hip hop promoviše se i brejk, iako se ponekad u nekim sferama razdvoji, jedno bez drugog ne može.

Ali voleo bih da citiram jedan natpis sa majica koje proizvodi jedna hip hop robna marka iz Ukrajine, a to je: “Real Hip Hop still livin’ in Bboying!”.

Da li si ikad pokušavao da se „odmetneš“ u neki drugi element hip hop kulture?

Da li sam pokušao? Pa stalno se “odmećem” ne ja nego svi koji su stvarno u hip hop kulturi, verovatno ima dosta grafitera, DJ-eva ili repera koji probaju da se bacakaju po podu... nisu profi u tome ali imaju “having fun”! Tako i ja nažvrljam 74

grafit neki iz sprdnje koji izgleda očajno, al meni lepo radio sam iz zadovoljstva, ili često na trenignu ili posle treninga ili kad god mi dođe bacam neke rime, lupetam pa se smejem ili kad naiđem na nekog ortaka DJ-a uzmem tripujem se da skrečujem malo...ma sve je to hip hop! Najvaznije je, po mom mišljenju, imati taj “having fun”, na kraju krajeva svi smo počeli jer nam je bilo zanimljivo i imali smo dobru sprdnju pa tako treba i da ostane.

Kakve su reakcije i kakva je posećenost otvorenih treninga? Odakle ta ideja?

Još uvek nismo imali negativne reakcije i mislim da ih neće ni biti. Svima koji čuju se sviđa ta ideja otvorenih treninga a neki roditelji se često začude kada im kažemo da su ti otvoreni treninzi koje držimo potpuno besplatni, ili nekad skupljamo neku smešnu kintu ako nam treba za nešto u sali, ali to je retko. Sve u svemu samo pozitivne reakcije!

Ideja se rodila tokom raznih putovanja po Evropi i svetu, jer tamo svaki veći grad pa čak i manji gradovi imaju takvo neko mesto gde može da dođe da đuska ko hoće, negde je besplatno negde nije ali ipak postoji. Ta ideja je dosta stara ali nikako nismo uspeli da je sprovedemo u delo dok najzad nismo dobili prostor za trening od Kulturnog Centra BIGZ koji nismo morali da plaćamo, i onda smo počeli sa otvorenim treninzima za sve! Tako da ako je neko zainteresovan može da dođe svakog utorka i četvrtka u KC BIGZ i i da đuska sa nama, takođe ako nekom treba još neka informacija može da nam se obrati na facebook.com/recognizecrew

Kakve su reakcije ljudi iz nekih drugih sfera na hip hop kulturu?

Pa znaš kako, po mom mišljenju, reakcije ljudi iz drugih sfera na hip hop kulturu zavise od samih ljudi koji predstavljaju tu hip hop kulturu. Jer ako nešto predstaviš u lošem svetlu i ako si loš u tome a tripuješ se da si odličan i reakcije će biti loše ma koliko to nešto bilo dobro i pozitivno. Mi smo jednostavno tim ljudima prikazali hip hop kulturu ne u dobrom svetlu već u pravom svetlu, a svi mi koji smo stvarno u hip hop kulturi znamo da je to nešto veoma pozitivno i dobro, tako da su reakcije ljudi iz drugih sfera, naravno pričam za ljude koje ja poznajem, veoma dobre i pozitivne. Usput se naravno trudim i da ih edukujem o samoj hip hop kulturi, jer ti ljudi vide hip hop samo na TV-u i ne znaju pravu suštinu naše kulture jer nemaju direktan dodir sa njom. Naravno ima i toga što nismo više neki klinci koji se tu nešto vrte na glavi, već smo malo stariji i malo ozbiljniji i imamo dobre rezultate iza sebe, pa nas ljudi dosta ozbiljnije shvataju. Sve u svemu reakcije su pozitivne.

Kakve su reakcije bile na pozorišnu predstravu (mislim i na publiku koja ne zna šta je hip hop, ali mislim i na hard core repere)?

Pa ovde bih morao da te pitam na koju predstavu misliš,jer smo ih radili mnogo više od jedne i još uvek ih radimo... Svejedno reakcija publike je bila odlična za svaku predstavu koju smo radili što se može zaključiti po broju pozorišnih festivala na kojima smo nastupali po zemlji i inostranstvu.

A reakcije hard core repera i brejkera su takođe bile dobre i pozitivne. Međutim ranije reakcije nekolicine brejkera su bile loše, verovatno iz zavisti. Kada smo Luka i ja uradili predstavu “OH,NO”, sa našom poznatom koreografkinjom Dalijom Acin, putovali smo po celoj Evropi i veoma lepo zarađivali i tada su ti neki brejekri pričali u fazonu: “... pa da oni putuju sa predstavom...oni iz Recognize Crew-a nisu real kao mi...oni žive od pozorišta, a ne od brejka...i bla bla” pričali su razne gluposti iz ljubomore, a nisu shvatali da zahvaljući nama ljudi iz pozorišnog sveta su počeli mnogo više da poštuju i bboying i hip hop kulturu. I što je još gore danas isti ti koji su tako pričali se trude da nekako uđu i da zaigraju u pozorištu i pokušavaju da postignu ono što smo mi odavno postigli. Naravno prepoznaće se sami u ovom tekstu ali svejedno želim im svu sreću i samo napred!

Obzirom da u mnogim plesnim školama postoji i bboying, kada ćemo dobiti školovanog bboya po tvom mišljenju?

Mislim da će se to teško desiti, jer bboy ne možeš da budeš samo na treningu ili u plesnoj školi, moraš da ideš i podržavaš jam-ove, moraš da se betlaš, moraš da podržavaš scenu, a ne samo dođeš i naučiš da đuskaš i to je to, jednostavno to moraš da živiš. Citiraću PoeOne iz Style Elements Crew-a “... možemo uzeti nekog baletana i za 6 meseci, godinu dana naučiti ga da igra brejk...ali to ne znači da je on postao bboy”.

Postoji u nekim zemljama gde može da se završi kurs i kao posle toga dobiješ sertifikat da možeš da držiš časove brejka, ali to je samo formalnost.

IVAN RISTIĆ 75

76

INTERVJU

naopak Ovako je započeo razgovor kada smo se dogovarali kada nam odgovara da sednemo i uradimo intervju.

Ej će radimo naravno, samo što sam ja imao jednu zajebanu nezgodu. Bio sam na fudbalu preksinoć i gurne me lik slučajno i ja padnem. Distorzija skočnog zgloba, doktori pričaju te pukla fibula, te nije pukla... Pravac rendgen. Kažu nije, al’ bila na ivici. Ćuti, dobro sam prošao. Jes’ da mi stopalo izgleda k’o panj ili bolje reći trupac, ali bar nemam gips.

Posedim par dana kući, bacim neke bajate filmove na torent i sve će da bude kao bog.

Dobro, znači možemo sad da radimo? Šta sad? Sve ovo da staviš u intervju Dobro, staviću...

Moderna tehnologija ponovo je pokazala svoju dobru stranu, eto i ovom u slučaju mog razgovora sa Naopakim za My People. Lepo smo ko moderni, urbani ljudi, koji koriste prednosti savremenog življenja, seli, svako za svoj računar, ulogovali se na facebook i ćaskali ko da smo jedno preko puta drugog.

Naopak je jedan od onih ljudi kojima odlično ide da sve ozbiljno kažu na neozbiljan način, da pritom zasmeju druge, a opet da ih nateraju indirektno na razišljanje. Takve su mu rime, a takav je bio i u odgovrima na pitanja koja sam mu postavljala tokom ovog online intervjua.

Hoćeš li imati neke nastupe? Izdao si album, bio malo tamo ovamo, nastupao, promovisao i odjednom zatišje, zbog čega?

Pa zato što je malo ko čuo za mene. Ili to, ili su čuli pa im se ne sviđa. Niko ne zove. Oni što zovu ‘oće da radim za džabe, a ja im kažem da ne ide to tako, oni onda kažu da sam ja uobražen i da sam se mnogo dig’o, ja im onda kažem da su seljaci koji bi tuđi leb da jedu, oni prestanu da se interesuju i tako se sve završi. Ako neko ozbiljan ima želju da ga ja zabavljam, neka se javi preko mog sajta www.naopak.be i sve se lako dogovorimo. Samo ako je čovek ozbiljan, ako nije da rasturam i ne radim.

Dobro, to je što se tiče drugih, mislim ovih što organizuju evente. Ali apsolutno mi i ti sam deluješ kao da si se ulenjio, kao da se nešto mnogo ni ne trudiš da oni koji nisu čuli, čuju za tebe. Prosto gledam šta rade drugi, kako se samopromovišu, a bilo bi bezveze da tvoj album prođe nezapaženo.

Ne trudim se mnogo da gledam druge, al’ ne mogu da ne primetim kad se pojavim negde pa kad počnu da mi puštaju svakakve pizdarije na jutjubu. Ja sam rek’o da svako radi kako misli da treba. Jednog dana kad pogleda šta je radio biće mu jasno dal’ je srljao iz greške u grešku ili je išao pravim putem. Što se mene tiče, istina je da se nisam iscimao kol’ko sam mogao. Kao zvanično izdanje, kao nije, trt mrt, da l’ da radiš diskove ili ne... na kraju se ispostavi da ja pare za te diskove nemam. Mulj’o. Traži nešto da radi honorarno, ovamo onamo, na kraju završim na Kritu gde je nikad gora sezona u istoriji grčkog turizma i vratim se kući pre nedelju dana s minusom od 7 glave evra. Tako da, treba mi debeli finansijski špric da me počupa iz čamotinje, pa da pričamo kao ljudi. Ovako se sve svodi na to da ne ostaneš gladan, a za ostala cimanja tu je vikend. I to ako stigneš Dobro, muzika nije jedina stvar koju možeš da radiš, oni koji ne znaju ti si diplomirao Turizmologiju? MC Akademski građanin Pa da, vukao sam se po faksu od šestice do šestice, ali završio sam ga na kraju. Doduše nisam master, treba da dam još 8 ispita i jedno soma do soma i po evra, pa da kažem da sam iole ozbiljan igrač. Ovako, moram da se dokazujem svakome, da ljubim dupeta, da se smejem veštački, da se brijem svaki dan i tako još dosta gluposti da radim. Ne sviđa mi se to, baš da ti pravo kažem, pa mi zato tu često manjka elana. ‘Oću posao, il’ na binu il’ na njivu. To me privlači.

Znači imaš dva puta, jednim od njih koračaš dugo, i vrlo stabilno, čak i to što kažes da mnogi nisu čuli za tebe, ne utiče na kvalitet onoga što šaljes u etar. Ono što se primećuje je da ostaješ apsolutno dosledan stvarima koje te isključivo okružuju, nema priče o nekim geto temama, što je danas moderno, izbegao si sve te stvari, koliko god tvoje pesme deluju da kažem šaljivo, ustvari poenta je da si se vešto poigrao rečima i da ustvari pesme nose neku ozbiljnu notu.

Pa ne znam sad. Ne razmišljam o tome. Meni je trip da preneseš sebe na traku. Ako nisi ti sam po sebi zanimljiv tip, ne možeš da budeš ni zanimljiv MC. Ljudi svašta rade dok ne pronađu svoj stil. Imitiraju druge, nameštaju glas ovako, onako i to je sve super, ali poenta je da to budeš ti, a ne neki srpski DMX ili srpski B-Real. To je sranje. I ljudi koji se lože na te prizemne forice su sranje, jer ne znaju dovoljno. Ono o čemu ja razmišljam dok čukam bit ili pišem tekst je to kako će ljudi da se osećaju kad se završi stvar. Kako ćeš ti da utičes na njih? Da li će kad odslušaju tvoju stvar da se nasmeju i da se osete bolje ili će da ustanu, će odvale tarabu i komšiji razvale 77

78

79

šoferšajbnu. To je bitno.

Upravo sam u glavi zamislila scenu odvaljivanja tarabe i razvaljivanje šoferšajbne.

Nema šta da zamišljaš, samo pogledaj kroz prozor.

Tvoj album je odavno bio najavljivan, dugo se spremao, zašto baš toliko dugo?

Pa zato što sam hteo da ga uradim ljudski, a kad ga radiš ljudski trebaju ti ljudi, a kad radiš s ljudima finiširanje se konstantno prolongira. Neminovno. To tako funkcioniše. Ili je to ili pa ja ljudima delujem neozbiljno. Možda je ipak to. U suštini, ja delujem kao tip kog zabole uvo za sve, pa kad bude bude.

Ne delujem kao neko ko ima gomilu neostvarenih želja. Treba da budem brži i oštriji, to je definitivno. Mnogo klatim muda ni oko čega. Da l’ je bolje ovako ili onako... Mora da se stvori kontinuitet, vakumu meste biti ne sme.

Da pomenemo te ljude sa kojima si radio na albumu.

Uvek zaboravim nekog, mnogo ih ima... Od emsijeva tu su : Marconiero, Desibe, Joker, Bmc, I.Bee i Trip-R; na bitovima su : Naopak, Marconiero, Baqn, I.Bee, Baqn, Upperslice, Makanidja; sviraju : Miodrag Branković Tjale, Rista Trajković, Željko Ljubić Piti, Bojan Bojković, Damir Ilić, Radivoje Mijačić; zapevuju ga po malko : Nebojša Prvulović Archi, Miodrag Branković Tjale, Milica Jovanović; mix i master : Marconiero.

Svima im mašem sada sa prozora svoje sobe uz debeli čunak spreman za loženje.

Ložis čunak na preko plus trideset? Slošiće ti se.

Ne bre, taman me lepo ohladi, podesi mi pritisak na normalu

pokraj nje. Rastemo. Ove jeseni će nam drvo biti dovoljno jako da izdrži sve majmune koji će se o isto vešati želeći da dohvate najveću stereo bananu. Mi nismo škrti, delimo svima. Nešto vanvremenski i toliko ozbiljno da te bude strah da uveče sam spavaš kući pa zoveš drugaricu da dođe. Hteli, ne hteli, mi dolazimo, a vi vidite šta ćete.

Dopada mi se ovaj stav da dolazite bez obzira na sve.

Više nije bitno godišnje doba i vazdušni pritisak. Ništa ne može da ga pojede. Ovo smo sklepali da se ljudi malo popale, ali glavno jelo čuvamo, to tek kad budete dovoljno gladni.

Pa dobro, pripremi nas malo, kada da očekujemo to?

Au, nemoj o terminima molim te. To nikad nije kad kažeš.

Ja bih voleo da bude za mesec, dva, ali pitanje je. Treba da se odradi dosta stvari. Album je najmanji problem. Treba se snime spotovi, treba ovo, treba ono... opet čekaš ljude... na jesen bi trebalo da sve to grune, a onda krećemo lagano ali sigurno. Kom opanci, kom obojci.

Jel imaš nešto da nam saopštiš, nešto što te ja nisam pitala, a na primer trebalo bi da se pomene i kaže?

Imam. Kupite klimu ako imaš uslova, mnogo vredi. Samo, nemoj je stavljati na ispod 20 na ove vrućine, ‘će kolabirate.

Ja nemam klimu, tako da se u gluvoj sobi zimi smrzavam, a leti preznojavam. Čitajte dobre knjige. Je l’ mislite da je slučajno Vujošević odveo neiskusan tim na final four Evrolige kad su se svi čudili kako su uspeli da dospeju u 4 najboljih u Evropi. Čitanje adekvatne literature je jedini način da mali pobedi velikog. Radujte se, al’ nemoj da glumite da se radujete jer to mnogo glupo izgleda. Samo iskrene emocije. Naterajte sebe da pobeđujete, ali nemojte da omalovažavate protivnike. Ja poštujem svoje protivnike, jer oni imaju isti cilj kao i ja.

Ako ti kažeš... Kakvi su planovi za dalje?

Planove ne otkrivam jer sam sujeveran madafaka. Zato sam i skrenuo temu na početku nadajući se da nećeš ponovo to da me pitaš. Imam velike planove, da promenim svet. Sad kako ću to da izvedem nisam ni ja sasvim siguran, a i da jesam nisam sigran da bih ti rekao. Verovatno bih ti rekao nešto, a ono glavno bih prećutao. Kad uspem da sebi obezbedim uslove da mogu da radim nesmetano i brzo, onda ću ti kažem šta su mi planovi. Za sada se samo razvlačim preslušavajući stare matre i sklapajući nove tekstove. ‘Će bude svašta. To da znate. Nemoj posle da bude kao niko nam nije rekao.

Stiže Stereo Banana. Ceo album, mnogo je lep. Svaki dan ga preslušavam, mislim kad mi Nemus da, jer je mnogo rigorozan, ‘oće da bije. S njim samo lagano. Znači, to se čeka. Ja bih voleo da nam daju mnogo para kad izbacimo album. Nadam se tome i sve zamišljam kako ljudi skidaju i oduševljavaju se a nama pare izlaze iz monitora.

Znači ovaj naš intervju se svodi na moj pokušaj ozbiljnosti i tebe koji vešto manipulišeš time što možeš da uveseljavaš ljude. Lepo što si pomenuo Stereo Bananu. U stvari, prvo bih volela da predstaviš širokom auditorijumu Stereo Bananu.

Stereo Banana je voćka čudnovata. Nema je na kvantaškoj pijaci. Raste samo u durlanu. U drugim područijima teško uspeva, mada u svojoj čarobnoj kugli vidim mnoštvo herbalista diljem meridijana koji seme Stereo Banane sade u svom dvorištu i meditiraju kad nikne mlada stabiljka tu odmah, 80

Kad si pomenuo da ljudi čitaju knjige šta im ti preporučuješ, šta da čitaju, šta slušaš ovih dana? Šta preporučuješ ili neki dobar film?

Pa ljudi koji su uvek namršteni i koji se trude da uvek deluju ozbiljno treba da pročitaju knjigu Danila Harmsa koja se zove “Nula i Ništa”. Što se mene tiče, sad dok sam bio na Kritu, s obzirom da nije bilo šta da se šljaka, prazni restorani i to, ja uredno sačekam da se sunce obori malo, odem oko šestice na plažu, zalegnem na pesak, založim ćunak, gledam u horizont i mislim kako je tamo negde durlan. Kad me mnogo uhvati nostalgija ja onda otvorim knjigu koja se zove “Sloboda” i krenem. To je zbirka kratkih priča koje su napisane u čast opšte deklaracije o ljudskim pravima. Milina. Dobro mi je poslužila i kao podmetač za netbuk, da se ne pregreje. Filmove gledam na angro. Gledajte Amadeus, Seconds, Dr. Strangelove, Burn After Reading... ima ih mnogo. Šta slušam ovih dana? Slušam komšiju kako diže krov pa me zvuk bušilice budi svakog jutra oko 7, onda ustanem, pristavim za čaj i biram. Uglavnom neki rege dok se rasanim, Queen Sparrow, The Abyssinians... Posle se prešaltujem na fank, džez, pa onda rep i šta god uleti. Skinite kompilaciju exyu fanka koju je sklopio niški DJ Funky Junkie. Kompilacija se zove “Idi, igraj!” I ima tri dela. Preslušajte to što rade Nemus i Spirko, DJ Mithja, Stameni, Navta Krijetiv Kru i 5% kritične mase. Dobro dođe na ovu vrućinu.

MAJA MEGANOVIĆ FOTO: MIODRAG IGNJATOVIĆ

DEVOJKE HOPA

SASHA E

mina Petković aka S.A.S.H.A je rođena 01.04.1988. godine u Novom Sadu. Zanimanje za muziku se javilo ranijih godina međutim prvi put staje za miks pult 2011. godine i otkriva još jedan način na koji može pokazati svoju ljubav prema muzici. Inspiraciju nalazi u nekim od svetskih zvezda kao što su: Major Lazer, Yasmin, Chase and Status, Rusko, Caspa, Nero, Rudimental,Redlight, Shortee, Rahmanee, Mista Jam, Skream...Najvažnije od svega joj je dobar bass. Prvi nastup je imala u Cactus bar-u gde je i sada možete čuti sredom. Oktobra 2011. godine je izabrana za jednu od 5 „Grazia Super Ona Dj-ica“ i nastupala je na „Grazia Shoping Night-u“ u Beogradu. Krajem 2011. godine počinje da se bavi produkcijom.

81

HIP HOP KEMP 2012

82

83

Prvo veče

smo jedva stigli na Dope DoD negde pred kraj. Prvi put čuo za njih kad sam video najavu za ovogodisnji Kemp, pogledao na youtube spotove i dobri su...i spotovi i oni, imaju jak nastup i bitove i ludo izgledaju. Očekivao sam uživo da bude isto tako ludo i bilo je. Bitovi udaraju, oru baš, čulo se još na onom putu do Kempa. Nastup jak, skaču, deru se, dižu masu odlično, a i pesme su im takve.

Holanđani su, ali na engleskom rep, ne znam kako je sad ali tamo se ranije repovalo samo na engleskom. Kasno stigao pa i nemam previše utisaka sem da su razbili, a vidim i ostale srbende sve oduševljene njima. Posle toga Danny Brown koji ne verujem da će se mnogima svideti, ali meni je car veliki od tih novijih i zbog repa, ali i zbog pojave, glasa i ponašanja. Ne znam koliko je bitno čitaocima našim ali nije izvodio ni novu pesmu “Black Brad Pitt” koju je izbacio nedelju dana pred Kemp, ni “Grwon Up” što ima poslednji spot, ni “Exotic” meni najbolju sa albuma... Ne znam što tako, ali eto to mi jedina zamerka. Svaki čas se plezio, silazio do publike par puta, a još dok smo bili u foto pitu neki lik iz prvih redova preskočio ogradu, proleteo pored nas i krenuo na binu, ali dok se peo obezbeđenje primenilo rvački zahvat i izbacilo ga posle iz foto pita. Prvi dan kratak baš bio, već u 11 se završili nastupi na mejnu, mislim da smo pre 1 svi već bili u hostelu Štandova sa hranom je inače mislim bilo više nego ikada.

Tripujem da će za par godina Kemp postati festival hrane na kome ima i neke muzike onako usput. Možeš da biraš od celog sveta... Ima najviše girosa, kebaba, ali imaš i kineze, meksičku, naravno pizze, hot dogove, sladolede, pljeskavice...ma sve. Mislim da se vrteo i deo nekog praseta ili tako nečega na ražnju.

84

85

Drugi dan

Prvi nastup na koji smo stigli je Madlib. Lepo je što on ima super matrice i to, i razumem da je DJ, ali je ipak smorilo jer je stao za miksetu tamo duboko u sceni, puštao tako matre sa nekim prelazima i radio sem toga ništa. Dva puta digao ruke i napravio neku facu. Freddie Gibbs je izašao posle 15-20 minuta i ok je on tu nastupao, repovao, ali ja sam očekivao više od Madliba. Znam, DJ je, ali Shadow je imao onu kuglu u na koju projektuje nešto svašta. Skrillex nesrećni mali, aj što đuska dok radi i penje se na miksete i tako non stop se lomi, nego i skače u publiku i napravi nastup iako je DJ. Čak i ovaj Mr Len koji je bio DJ kod Jean Grae je izlazio i sa onim pištoljem na vodu se šetkao i prskao. Nastupao što se kaže... Posle toga Foreign Beggarsi, na kojima mi deluje da je masi bilo dobro. Muzika im je i đuskačka pa se lakše ljudi pokrenu. Bila je i ta jedna baklja upaljena, ali meni svejedno bili bolji prošli njihovi nastupi. Sad mi malo i dosadno bilo.

86

Čini mi se bolji izbor pesama pre da je bio. Miljana reče da su im ovo novije i da jedva neku staru da su izvodili. Jedino “Contact” naravno, njihov super mega hit. Na EXIT-u su recimo rekli publici da se podeli na dva dela i onda je krenula ludnica kad je krenula pesma i ta dva dela počeli da uleću jedan u drugi, šutke, trka frka i sve. Ovde tako nekih akcija mislim da nije bilo... Tako da, meni nije bilo nešto, znam za bolje njihove nastupe, ali moguće da je većini bilo dobro, super čak. Valjda i za tu baklju upaljenu treba neka emocija da te ponese. Ne znam, nisam palio baklje. Posle toga Dilated Peoples, šta znam, ok nastup. Ja nešto nisam lud za njima, čak mi i Evidence solo nekad zanimljiviji, ali ok je bilo. Radio Evidence i neke stvari sa svog albuma. Bilo par ljudi u publici sa pločama koje su držali u vazduhu, ali ih sve pokopala Anja iz publike koja je naslikala Evidence-a... Da, slika baš, ne fotka. I dala mu sliku, pa je on pozdravljao sa bine i sve to.

87

88

89

90

Treći dan

smo svratili u toku dana i to da vidimo i pokrijemo i opet smor fotografski, zakasnili na rat paradajzom. Završilo se malo pre nego što smo došli. Kad smo stigli gomila paradajza i ovi čiste unutar tog ringa, a letelo dosta vidim i van mreže. Možda bi mi nastradao i aparat, ali svejedno se smorio što sam propustio. Ima sve više i tih zabavnih nemuzičkih dnevnih sadržaja. Bazen, onda neki uski dugački bazenčić-slajd sa vodom gde se voze one mini surf daske, na nekoliko mesta balansiraju na daskama, ona rampa da skačeš na ogroman dušek, bio je neki rat vodenim pištoljima gde je cilj na glavi ovaj papir u okviru što imaju da se okvasi toliko da pukne i tad si ubio protivnika, rampa za skejt/bmx... U VIP delu bila posebna mala bina, lejzi begovi, mislim i ekran za praćenje nastupa, dva stola za masažu, dva frizera za šišanje i svašta nešto.

Prvi nastup, po danu bio, Jean Grae i Mr. Len. Fin nastup bio meni, iako ni ona nije izvodila najbolju mi pesmu. Nije statična, mrda, đuska stalno, pokazuje srednji prst, ispriča se lepo između pesama, fino sa publikom komunicira, nije samo rep i ćao. Imala i te akcije gde govorila publici ajde đuskajte sada ovako, ajde ovako ruke u vazduh, pa pred kraj koncerta zvala neke tri devojke pored bine što su stajale, na ulazu u foto pit, da dođu na binu da đuskaju sa njom. Tu je bilo jedno od onih nesrećnih pokazivanja obezbeđenja koliko mozga im fali. Ova zove devojke preko mikrofona, ceo festival čuje, krenu njih tri na binu, moron iz obezbeđenja neće da ih pusti jer nemaju akreditacije za backstage, vip ili šta god. Pita jedan pa šta se dešava gde su devojke, nisu se valjda uplašile, kad vidiš njih odozdo javljaju neće da nas puste... A ova prava ona crnkinja iz hood-a u fazonu nigga what? Pa došla na ivicu bine da kaže idiotu od obezbeđenja da ih pusti gore.

Posle nje smo otišli sa festivala, pa se vratili i stigli na sam kraj onih PSH slovaka, čeha šta su već. Izgleda kao neka fensi verzija đusa, plus ih dvojica. Neki fensi dizelaški rep, nemam pojma, ali su užasno popularni tamo, prilično puno je bilo, svi pevaju, srećni, vidiš da im super. Ono što mi prvo smešno i čudno bilo je da su, kako se nastup završio, svi živi krenuli da odlaze sa mejn stejdža, kao na domaćem repu kad dođe liku ekipa iz kraja, njih 10 u prvom redu prave atmosferu i kad se završi nastup odu, a onda sledećem liku opet dođu ortaci i tako u krug, samo što je ovde bilo mnogo više ljudi.

A posle njih nastupa Macklemore i onda Mos Def i nije mi jasno bilo, pa gde će ti ljudi koji kurac sad, kao da kod nas dođeš na VIP, a posle toga neki Amer poznat i ti odlaziš negde. Posle skapiram da ekipa koja sluša te PSH koji repuju o odlasku u klub i afterpartiju verovatno ne sluša Macklemora

koji repuje o basket patikama, ircima, đuskanju i pune pesme emocija nekih ili Mos Defa posebno u ovoj Yasiin reinkarnaciji.

Posle toga ovaj Macklemore za koga isto nisam čuo do kempa, ali kad sam jutjubovao pre puta, zvučao skroz okej. Par pesama čak i više nego okej. Rekoh baš da vidim kako će biti, možda bude dobar nastup, kad čovek otkinuo nastup.

Meni je to najbolji Kemp nastup ove godine, a i uopšte jedan od najboljih nastupa koje videh u poslednje vreme. Jedan od retkih gde kad sam izašao iz foto pita nisam imao potrebu da nastavim da fotkam, nego samo da gledam/ slušam nastup. To mi se retko dešava. Ajde što mi se sviđa njegov rep, nego za vreme nastupa bukvalno ne staje. Prepun energije lik, trči non stop, skače, presvlačio se u neku teksas jaknu sa Dejvid Bouvijem valjda zbog pesme o osamdesetim, pa posle periku stavljao i presvukao se i bio ceo dejvid bouvi ili tako već neki lik. Ovaj crnja njegov sa trubom isto non stop đuska, skače, lomata se, baš pokrenu ljude. Silazio u publiku dva puta, drugi put sva trojica mislim sišla sa bine. Tad se desilo da valjda ovog drugog lika, Rajana Luisa, kad je krenuo da se vraća na binu obezbeđenje vraća kao gde si pošao ti, ne možeš na binu.... Znači moroni. posle par sekundi ga pustili, ovaj Macklemore se smeje, a realno je za plakanje. Publika zajedno sa njim luduje, znaju ga izgleda tamo dosta, prvi redovi pevaju pesme, vidim na youtube ima milione pregleda, ali ne znam nekako ne naleteh nikad na njega pre. Car! Obično kad nekog vidim uživo, nemam neku posebnu želju opet da idem, ali na ovoga bih otišao i danas da nastupa opet. Posle njega Mos Def u svojoj novoj Yasiin Bey fazi, gde je nastup bio kako je i Steva predvideo pre Kempa, većinom laganije pesme sa pevušenjem. Ne verujem da su reperi nešto oduševljeni. I meni je smor što nije izvodio neke 2-3 od ovih više rep pesama koje se meni sviđaju, ali uopšte se ne bi uklopile u koncept nastupa. Radio je i starije pesme, ali i to su bile lagane, recimo “Umi Says”. Bilo mi ok da ispratim, ali nisam sad baš oduševljen, a kapiram da većina repera još manje. Pre bi se svideo nastup devojkama nekim, verovatno čak i koje ne slušaju rep. Spasao je fotografe malo kad je krenuo dim iz onih dim mašina, rekao čovek samo “no smoke please” i nisu više puštali. Taj dim jebeni je pola festivala izlazio, povremeno praćen laserima i tako malo kičasto mi to izgledalo, ali recimo ide uz onaj PSH dizelaški nastup gde je refren stiska u disko, afterpaaaartiii. Čini mi se po ljudima, a i izvođačima, najslabiji Kemp do sada.

Onaj mejn stejdž prostor nikad nije baš pun bio. i kad su hedlajneri bili, publike bilo kao da neko osrednji nastupa, nekad i kao da se završava festival, toliko proređeno. Neke stvari su iste kao i pre par godina, neke stvari su se promenile. Sve u svemu, interesantna avantura.

91

92

Tekst i foto: NENAD MILJATOVIĆ & MILJANA VASILJEVIĆ

93

REPREZENT

UNDER THE HILL FRONTMEN Kragujevački hip-hop sastav Frontmen je nastao 2011. godine i čine ga Gile Rakić a.k.a. Hila i Mladan Dangubic a.k.a. Djo el Virtuozo. Grupa od svog osnivanja pa do danas radi na svom debitantskom albumu “Hemp hop” koji će predsaviti publici na proleće 2013. godine. Album se snima u studiju “Recorda me” a producent celog projekta je Djo el Virtuozo, pored njega za za bitove na albumu su zaduženi i Vladimir Ðordević a.k.a. Professah beats i Željko Vimić a.k.a. Click. Uskoro počinje i snimanje spota za prvi singl sa albuma “Hemp hop” za pesmu na kojoj su se našli i neki zanimljivi gosti.

Grupa Frontmen iza sebe ima brdo koncerata u Kragujevcu, Beogradu, Banja Luci, Požarevcu, Kraljevu i Gornjem Milanovcu, a nastupali su i kao predgrupa mnogim poznatim grupama i MC-jevima kao što su: Bad Copy, V.I.P., Juice, Ajs Nigrutin. Frontmen se našao i na ovogodišnjem festivalu Svi Kao Jedan u okviru dnevnog programa.

94

Under the Hill je Vršacka hip hop grupa i sastoji se iz tri člana Marčić Borislav Mare (Rema), Vučković Nikola (Volk) i Stanivukov Ivan (Koma) Rema i Volk su 2010. godine prvo osnovali grupu pod imenom RVC, da bi se krajem 2011. godine grupi pridružio Koma, i tada grupa dobija novi pravac kao i novo ime UTH (Under The Hill). Prva pesma snimljena je u BG-u, u Studiu Stress, kod Seky-a, koji je producent većine naših pesama. Grupa UTH je ostvarila dosta uspešnih saradnji, neki od njih su DT Crew, ESB, Seky, T-mana, Dea, Flash, Didi, Njami, Nix, Korleone itd. Produkciju za pesmu “Ponekad” radio je Bajke iz Počasne Legije, sa kojima takođe imamo neke planove u narednom periodu. Prvi spot snimljen je za pesmu “013” u saradnji sa Flashom, a montažu je odradio Rema. Trenutno se rade dve pesme “Pobednik” i “Gledaj istinu u oči” za koje će se raditi i spotovi. A nakon toga počinjemo sa laganim pripremama za album, koji će najverovatnije izaći krajem ove godine. facebook.com/ispodbrda youtube.com/RVCompany10

NEZNAMO ZA NIŠTA Nekada čopor od četrnaestoro i vulkan raznoraznih talenata, sada samo muzička formacija od troje ljudi – NZN. Grupu čine Cvetković Jovan a.k.a. Jova, Mladen Babić a.k.a. Maki i verovatno najniži reper na sceni, Ognjen Vitić a.k.a. Gio. Pun naziv grupe je ‘Neznamo Za Ništa’. Odakle to? Pa, recimo da je nastalo vrlo spontano, a i dalje je postojano zato što smeta publici, i zato što volimo da nas ljudi ispravljaju, zanimljivo nam je, pošto smo, jelte, nepismeni.

Svi smo rođeni 1995. u dragom nam Kraljevu. Aktivni smo članovi grupe, odnosno pokreta ’36 SOMA’, bez čijih nosioca i naše ‘starije braće’ ( Krleta - Mlađeg Referenta i Reme (Luda Kuća)), verovatno nikada ne bismo bili ovo što sada jesmo, pre svega gledano sa karakterne strane, a naravno i sa muzičke.

Određene tematike nema, pišemo ono što doži-vljavamo u trenutku u okruženju koje je takvo kakvo je, i sa kojim se suočavamo svakog dana.

Od “projekata”, kako je moderno reći, iza sebe imamo nezavršeni zajednički EP “Iznad Situacije”, Giov solo EP “Drugari U Glavi”, Jova polako završava svoj solo EP “Rođeni’” Maki radi na svom solo EP-ju.

KSOA Nenad Aksić poznatiji kao KSOA, je mladi MC iz Svilajnca.

Rep sluša baš od malena s obzirom da ima tek 16 godina.

Piše tekstove od petog razreda,a prvi put ušao u studio 2010. godine gde je snimio prvu pesmu. Sada nam se predstavlja sa novim albumom pod imenom KOCKA JE BAČENA koji će se uskoro naći na internetu. Na albumu od beatmaker-a gostuju Morbid, Mixla, DJ Silent i J-1. A od MC-jeva tu su SQ (Ekipa88), Prorok (Daj Nam Opijate), i KaZa. Sada se trenutno završava produkcija albuma, tako da se izlazak albuma očekuje vrlo brzo. Na albumu ima 12 pesama,različitih po karakteru i tematici,tako da će moći svako da se pronađe.

Od reprezenta,preko laganih blejačkih priča, do tvrdog mračnog underground repa. Zatim kreće promocija albuma,prvo po Svilajncu pa onda po ostalim mestima Centralne Srbije,pa ako uspemo da organizujemo i nešto dalje.

Osim svog albuma, pomaže i Ekipi88 oko njihovog albuma,gostuje na njihovoj pesmi U KRAJU za koju se uskoro radi spot. youtube.com/znachiTEBRA

95

96

STREET ART

FYGS CREW 97

Kako ste krenuli sa crtanjem, zašto baš vozovi, odakle ta inspiracija?

GTR: To ni meni nije jasno, to smo se jednom u kolima zapitali, nešto smo se sprdali, vozali se po gradu i tu smo se zapitali šta nas vuče na voz, ni sad ne znam, ali verovatno ta želja, neki adrenalin ...

SPLIF: Ma meni nije adrenalin, znaš kakav je sistem u ovoj zemlji, ovde imaš par mesta gde možeš da crtaš, ostalo je ako te usere da voz stoji, to mi je kao da sam kod kuće, znam gde mi stoje papuče, tako i ovde, a adrenalin je više iz neke neizvesnosti.

Kako birate mesto?

GTR: Beovoz je malo komplikovan, zbog onih izbočina, dole je zavijutak, pa imaš vrata mala na početku, pa velika na sredini. Ovi putnički su druga priča, ali oni ne idu kroz centar grada, nego piče svuda, vide ih i babe i dede i ovce.. i teretnjake kad crtaš, oni odu i do švedske. Tako da stil zavisi od mesta, voza i drugih stvari.

Kakav je vaš osećaj kad znate da se vaši grafiti kreću svuda?

GTR: Pazi, da me ne shvatiš pogrešno, nije sad da ja hoću da budem fejmus, ali to me nekako vuče, ja sad mislim kako će taj grafit negde da ode, pa da se vrati, pričam za teretni voz, on tako putuje. A beovoz, meni je već drugačiji trip, kad stanem na stanicu ili kad sam u suprotnom vozu pa vidim svoj pis, to mi je to.

GTR: Pa biramo voz koji će da ide, to je poenta..

A kakav je osećaj crtati za novaka?

SPLIF: Ja sam zbog repa počeo da crtam grafite, to me je oduvek privlačilo, al nije to ona glupa priča, zato što slušam rep zato crtam grafite, nego eto kad sam bio klinac svidelo mi se šta oni pričaju, kakvu politiku vode, i to me je uvek ložilo, najviše sam voleo da vidim u sivoj Srbiji nešto šareno na vozu.

GTR: End to end smo radili za novaka, super je osećaj, Splif, Ximo i ja smo radili. Počeli smo negde oko pola 12, ali železničar nas je prekinuo, međutim brzo je otišao pa smo nastavili, i tu smo bili 45 minuta sa tom novom godinom, a oko nas vatromet, super osećaj.

Da li crtate samo na vozovima ili?

Gde ste sve bili preko?

GTR: Pa ja umem i na drugi način, mislim zavisi od društva, kad se okupimo, okrečimo zid, izbacaju se stilovi, lupimo iz glave, al nekako mi je najinteresantniji bombing.

SPLIF: Meni su samo vozovi, da ne računam taging po gradu.

Kako furate vaš stil?

SPLIF: Potpuno drugačije to doživljavamo ti i ja, ti crtaš na zidu i imaš drugačije uslove, ti gledaš da upeglaš linije i sve ostalo, ja se trudim da to razvijem drugačije, da toga bude što više, ne sad da bi se to videlo, nije to ona kompleksaška priča, nego...mi to radimo. U Srbiji sam znaš kakvi su uslovi, ne možeš lako da kupiš 5 kila kreča i crnu i da crtaš, a za legitiman grafit na vozu ti treba minimum 6 kenova, možeš ti da nacrtaš beli hajlajt, beli sekend, srebro crna i pozadina, ali to bi izgledalo oskudno, tako da nije ni jeftino, moraš da se iscimaš na celu noč, moraš obaveze da uskladiš.

98

GTR: Bio sam u par zemalja, al ni u jednoj nisam crtao nešto, ali Danska mi je ostavila najbolji utisak, tamo je sve bilo išarano, taj Kopenhagen je sav bio u grafitima, pored pruge je svaki zid bio popunjen, a mislim da je tek sad ludnica, sad je ceo grad išaran onaj free zone, tamo zgrada od 5 spratova ima grafite svih 5 spratova.

SPLIF: Ja sam ukupno bio u 5 zemalja, a crtao sam u par, u Budimpešti, u Baru i u Atini, al u Atini sam crtao na zidu. Zato sam u Budimpešti uradio metro, intercity, al S-train nisam, zbog toga bih se ubio.

Morate da mi kažete, ko je crtao onu svinju što prdi i FYGS ispisano u oblačićima na tramvaju?

GTR: Haha, ja sam crtao sa Alle, al to je sprdnjica bukvalno, video si kako izgleda, nije specijalno nešto. Primetio sam da

ljudi gledaju, obraćaju pažnju, i onda se smejem i ne verujem da je ipak privuklo pažnju. Al vidiš nisu to obrisali, mada tagove su nam skinuli, možda misle, ko zna šta misle, dal je nešto politički, al crtež i dalje stoji.

Da li smatrate da je ovo što vi radite umetnost?

GTR: Znaš kako, mislim da imamo različita mišljenja, dosta smo o tome pričali...po meni je to ipak zanat. Ne može svako da se bavi grafitima, samo onaj ko je rođen sa tim, ko to ima u ruci, mislim mogu grafiti da se nauče, al svoj stil da razviješ, ipak je to u glavi. Treba ti dosta godina da ti izvežbaš ruku, ipak kad se neko pojavi sa strane ko ne crta, odmah pita jel vi to radite preko šablona, nije im jasno da mi to radimo slobodnom rukom. Mogu da kažem da je to umetnički, ali sve se nekako svodi na zanat. Nekako su mi grafiti to što jesu, taj smer, taj pravac, jebiga to je to, teško da to možeš drugačije da nazoveš.

odrastalo u srbiji i to sve, nismo ni bogati i lepi, a kad vas ima trojica-četvorica sličnih interesovanja, slušamo istu muziku, spradamo se, svašta radimo zajedno. Onda smo nacrtali grafit, odma tu posle prvog pisa se videlo ko crta dalje a ko ne. Tu su najveći problem bile pare, to je bilo 2004e, za užinu sam dobijao 20-3’ dinara, a hepi je koštao 130, dve nedelje sam skupljao da bih nacrtao srebro-crna grafit. Retko smo crtali, moralo je uvek nas više da se skupi da bi nacrtali pis.

Kako ste došli do vaših alijasa?

GTR: Obozavam sportske i tunirane automobile, tako da tag potice od Nissan-ovog modela Skyline GTR., jedan od omiljenih.

SPLIF: Tagirao sam se razno, al nikad mi to nije bilo toliko bitno, retko kad crtam ime, a Splif, sma reč govori.

Kako je nastao FYGS, koje su sve ekipe tu?

SPLIF: Zavisi šta smatraš pod umetnošću, ako radiš onako kako ti misliš, onda jesu grafiti umetnost. Ja ih ne doživljavam kao umetnost, ja ih isto doživljavam kao zanat. Ali eto, grafiti, nikako drugačije ne mogu da ih svrstam.

Kako ste počeli sa crtanjem?

GTR: Evo ja odmah mogu da kažem 2006e, pošto se iz hobija bavim farbanjem burago automobila, i tako mi gajbi bleji Cosmos beli i plavi sprej, meni su uvek grafiti bili na papiru, bukvalno od šestog osnovne, al u glavi mi je bilo nekako da sam još mali za grafite. Uvek mi je bilo na pameti da su crtači stariji, da nema nikoga ispod 25 godina. Bio sam drugi srednje, imam sprejeve kući, sišo sam u kraj i nacrtao sam grafit.

Od uvek su me zanimali grafiti, al nekako sam imao dojam da ne mogu mladji da crtam grafite. Imao sam ja dosta problema sa roditeljima, bio sam primoran da prekinem, sve sam bacio, sprejeve, kapice, sve kontakte izbrisao. Mesec dana sam se iskulirao, ali nisam mogao više, jednostavno sam morao da nacrtam ponovo grafit i od tada nisam stao.Sad je ok, roditelji su mi se pomirili sa time. Tada je to bilo normalno, imao sam manje od 18, roditelji su se pribojavali, ali sada je ok, sad si svoj, odgovaraš za svoje postupke.

GTR: Ja crtam u WDS, mogu da kažem da je to bilo prvo neko ozbiljnije cimanje, počeli smo na tramvajima. Na vozove smo krenuli kasnije sa Riletom kad nas povede,kasnije smo se upoznali sa njima starijima, pa je počelo crtanje na beo vozu.

Kasnije upoznajem Splifa ali preko Slow-a, a oni su bili OHS u Pančevu i isto su se cimali oko vozova i teretnjaka i kasnije smo zajedno počeli da crtamo OHS-WDS. Pa je posle bilo sa PHLS, PDFS...

SPLIF: Od ekipa su tu WDS, OHS, PHLS, UES, TRU, UBK, PDFS, CLM. Imamo Belgijanca u ekipi, i svaka ekipa po dvoje, ima nas 16-17. Od toga nas desetak aktivno crtamo, a po meni uspevamo jako dobru kvotu da ispunimo od nekih 4-5 grafita mesečno što je jako dobro s’ obzirom da živimo u ovakvoj zemlji.

Kažite mi ko sve crta u FYGS-u?

SPLIF: Bak, Riks, Cruel, Prime, Line, Slow, Depsa, Luck, Cesta, Paul, Vent, Auwe, Ker, Over, Gtr i ja.

BOJAN ISAILOVIĆ

SPLIF: Kod mene je slično, društvo je uticalo, znaš kako se

99

100

101

102

103

104

105

106

107

108