Pcelar Januar 2012

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

Ja se lič­ no ni­ sam ose­ ćao go­stom, jer sam i ra­ni­je bio u dru­štvu sa pče­la­ri­ma Cr­ ne Tra­ve, i sva­ki put mi je bi­ la že­lja da dam svoj do­pri­nos u ostva­ri­va­nju nji­ho­vih ci­lje­va i ak­tiv­no­sti. U tom ci­lju, ra­do sam pri­stao da im da­nas, pot­ pu­no bes­plat­no, de­mon­stri­ ram prak­tič­nu pri­me­nu ok­sal­ ne ki­se­li­ne u su­zbi­ja­nju va­roe.

Isto­vre­me­no, za­do­volj­stvo mi je bi­lo obi­ći pče­li­nja­ke, po­ me­nu­tog Ra­do­va­no­vi­ća, u Te­ go­šni­ci i Gor­njem Ora­hu, ko­ ji po­red ove dve lo­ka­ci­je ima pče­le i u Kal­ni i Kri­vom De­ lu, sa ukup­no 60 Da­dan-Bla­ to­v ih ko­šni­ca. Pre­d­nost dr­ža­ nja pče­la na vi­še lo­ka­ci­ja, Ra­ do­va­no­v ić vi­di u raz­lo­gu da ne­ma uslo­va za se­lid­bu pče­la, ali za­to ova­kvom dis­per­zi­jom ko­šni­ca ostva­ru­je vi­še ba­gre­ mo­v ih pa­ša, tj. jed­nu ba­gre­ mo­vu pa­šu ko­ju ko­ri­sti u raz­ li­či­to vre­me.

Ni­je ovo je­di­na ra­ci­o­na­li­ za­ci­ja ko­ju sam pri­me­tio kad na­šeg do­ma­ći­na Ra­do­va­no­vi­ ća. Za­pra­vo, ko­ri­sno je is­ta­ći da Ra­do­va­no­vić u svo­joj teh­ ni­ci pče­la­re­nja, po­red osta­log, pri­hra­nu še­će­rom za­vr­ši naj­ ka­sni­je do 15. av­gu­sta, po­ga­ če uop­šte ne do­da­je, a ma­ti­ce me­nja sva­ke dru­ge go­di­ne. Ra­ do­va­no­vić raz­re­ša­va, još jed­ nu, ve­či­tu di­le­mu kod pče­la­ ra, jer dr­ži gor­nja le­ta na plo­ di­štu, ve­li­či­ne 6 do 8 cen­ti­me­ ta­ra, dr­ži ih otvo­re­nim pre­ko ce­le go­di­ne i, ka­ko ka­že, ne­ma pro­ble­ma sa vla­gom u ko­šni­ci.

To­kom mog bo­rav­ka, 10. de­ cem­bra 2011, iako je bio zim­ ski dan, tem­pe­ra­tu­ra oko po­ dne­va bi­la je oko 13 ste­pe­ni, a

pče­le su ma­sov­no iz­le­ta­le, baš na tom gor­njem le­tu. U to­ku glav­nog me­do­bra­nja za me­di­ šta ko­ri­sti jed­na­ka te­la kao i za plo­di­šta dva­na­e­sto­ram­ne DB ko­šni­ce. Po­red osta­log, vi­so­ki ra­mo­vi u me­di­štu omo­gu­ću­ju mu da obez­be­di do­bar broj ra­ mo­va sa me­dom, ko­je po po­ tre­bi do­da­je u plo­di­šte, kod za­ zi­mlja­va­nja. Pri­me­tio sam ov­ de još ne­ko­li­ko mo­me­na­ta u teh­ni­ci pče­la­re­nja Ra­do­va­no­ vi­ća, za ko­je se mo­že re­ći da pred­sta­vlja­ju svo­je­vr­snu ra­ci­ o­na­li­za­ci­ju i spe­ci­fič­nost.

Da se za­i­sta ra­di o vred­nim pče­la­ri­ma iz ovog kra­ja po­tvr­ đu­je i sa­zna­nje da ve­li­ka ve­ći­ na njih sa­ma iz­ra­đu­je ko­šni­

53

ce. Na­rav­no, i Ra­do­va­no­v ić je je­dan od njih. Ali, i tu je se­ bi do­zvo­lio iz­ve­sne ino­va­ci­je za ko­je sma­tra da su ko­ri­sne i da pred­sta­vlja­ju iz­ve­sno po­ bolj­ša­nje. Jed­na od njih je da je pod­nja­ča kod nje­ga ma­njih di­men­zi­ja u od­no­su na plo­di­ šno te­lo za po 10 mm po du­ ži­ni i ši­ri­ni, ta­ko da je sa plo­ di­šnim te­lom na­pra­v io svo­ je­v r­snu okap­ni­cu te je ta­ko pod­nja­ča za­šti­će­ni­ja od pro­ pa­da­nja usled kva­še­nja. Sve su pod­nja­če vi­si­ne 80 mm, sa ži­ča­nom mre­žom i fi­o­kom.

Gor­nja stra­na po­le­talj­ke je ob­ra­đe­na pod ko­si­nom, ka­ ko se ne bi vla­ga za­dr­ža­va­la na njoj.