preparat - pČelar se i da se brzo razlaže, da se ne lageruje u vosku (Klaus Vallner-1999), a i u ljudskom i životinjskom organizmu i da se potpuno izbacuje prirodnim izlučevinama. Prema tome, za sada nema nijednog pouzdanog elementa koji bi ga svrstao pod klasifikaciju IARC ili EU da je kancerogen, mutagen ili teratogen. Nema takođe još ni izražene rezistencije na mnoge vrste insekata i grinja, pa i na V. destructor. Da li u poljoprivredi i veterinarstvu zabraniti upotrebu amitraza i njegovih preparata za suzbijanje veoma opasnih štetočina: Psylla piri, P. pirisuga, P. mali kao i šuge na domaćim životinjama i demigikoze pasa, a šta je alternativa? U mnogim zemljama se intezivno i pametno koristi (Francuska, Portugalija, Grčka, Slovačka, Češka i dr). Data je puna sloboda svakoj članici EU da sama određuje da li će ovaj preparat koristiti u zaštiti voća i vinove loze u skladu sa svojim potrebama. Isti je slučaj i sa drugim A. Materijama i njihovim preparatima, da se u jednoj članici koriste, a u drugoj nema potrebe. Na primer: brompropilat za zaštitu pasulja, jabučastog voća, vinove loze, limuna, koristi se u Belgiji, Italiji, Španiji; dalapon se koristi samo u Italiji, za zaštitu pirinča itd. U Švedskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Švajcarskoj ga nema, jer njima nije ni potreban. Hrvatska ga je pre nekoliko godina povukla sa tržišta da bi se nekom dodvorila, ali je bila primorana da ga ponovo uvede zbog nerešivih problema na svojim plantažama voća i vinove loze. Takav jedan preparat na bazi amitraza se ponovo nalazi na njihovom tržištu pod imenom TRONIC. Tako je i u pčelarstvu gde ga pametno koriste Francuzi, Česi, Slovaci, Rusi, Grci i dr. van medobranja i normalno svoj med plasiraju na svoje (članica EU) i ostala tržišta Evrope i Afrike. Francuzi su svoj preparat na bazi amitraza nudili i našoj delegaciji na Apimondiji u Dablinu. Zar bi svi oni koristili sumnjive, „kancerogene“ preparate i uništavali svoju decu i ostalo stanovništvo? Na kraju, ko bi im tako nešto dozvolio? Ali, zato oni imaju pčele i razvijeno pčelarstvo. A šta je s drugima? Oni nemaju pčele i masovno uvoze med.
Nije čudno što već godinama amitraz spasava naše pčele i naše pčelarstvo od Varoe destructor i pored „epohalnih“ otkrića novih lekova. To se pokazalo naročito poslednjih godina, primenom organskih kiselina (mravlja i oksalna) jer same nisu rešenje, kao što je bilo i ove godine. Druga je stvar što mnogi „stručnjaci“, a i sami pčelari, zloupotrebljavaju njegove dobre osobine, što ga koriste za vreme medobranja (naročito posle bagremove paše), čak 10-15 puta u toku jedne godine. Neadekvatna primena samo amitraza u raznim prekoračenim dozama i neprimerenim metodama i aparatima može naneti štetu samim pčelama i ostaviti rezidue u košnici. Mnogi ne znaju da je A. Materija AMITRAZA u čvrstom kristalnom stanju, da se rastvara sa KSILENOM (organski rastvarač), koji je mnogo toksičniji za pčele i ljude od samog amitraza. Primenom jedne elegantne metode zadimljavanja pčela (avgustseptembar), uz prethodno otparavanje rastvarača (pustiti da se listić osuši nakon nakapavanja), nema nikakve opasnosti ni za pčele, ni za ljude. Treba ograničiti i broj tretiranja na 3-4 puta godišnje i samo ga koristiti kad je najcelishodnije u sklopu drugih kompleksnih mera radi suzbijanja Varoe destructor. Zbog neadekvatne primene šteta može biti samo na pčelama, rezistentnosti i reziduama, a nikako nije reč o kancerogenosti, mutagenosti ili teratogenosti. Prema tome, AMITRAZ treba što duže sačuvati kao spas, jer pčelari danas nemaju mnogo izbora i efikasnih lekova za suzbijanje VAROE na svojim pčelama. da li je pesticid bauk
553