vor svoje prijateljice slikarke mađarskog porekla princeze Ljvov-Parlag, Tesla je pristao da početkom 1916. godine pozira u njenom ateljeu u Njujorku. Portret je bio izložen u njenoj rezidenciji 1. marta, a u članku u „Njujork tajmsu“, objavljenom narednog dana, novinar piše da je portret nastao i bio izložen pod specijalnim severnim svetlom. Kako u slikarkinom ateljeu nije bio prirodnog svetla, Tesla je finansirao ugradnju svetla koje je slikarima najpogodnije za rad, severnog hladnog, što je postignuto tako što je jaka svetlost filtrirana kroz plavo staklo. Od tog teksta za pomenuti portret vezuje se plava boja, pa je on nazvan „Plavi portret“. Deo tog portreta pojavio se dva puta, ali kao crno-bela ilustracija, 1919. godine u časopisu „Elektrikal eksperimenter“, a potom povodom Teslinog 75. rođendana, 20. jula 1931. godine, na naslovnoj strani nedeljnika „Tajm“, što mu je donelo svetsku slavu. Portret je poslednji put viđen na aukciji koja je organizovana posle slikarkine smrti 1924. godine. Potom je misteriozno nestao.
zadužbinu. Na aukciji 1924. godine Nisen je otkupio veći broj slika princeze Ljvov-Parlagi. Prvi put posle više od 90 godina portret je izložen u Nordze muzeju, od 29. marta do 14. juna 2009. godine na izložbi „Mit, moć i princeza slikar“. Ispostavilo se da portretom ne dominira plavi kolorit, kako je njegov naziv sugerisao.
PRINCEZA I TESLA zanimljiva izložba „Tesla – Plavi portret“ bila je prilika da i naša publika prvi put vidi kopiju portreta vernu originalu. Čitava priča upotpunjena je kompletnom arhivskom građom koja se čuva u Muzeju „Nikola Tesla“ vezanom za njegov nastanak i delovima prepiske slikarke i njenog Poster of the Nikola Tesla Museum čuvenog modela. Predstavljen je i deo kolekcije godina nakon njegovog otvaranja, prilikom slika Vilme Ljvov-Parlagi, koja se čuva u Usumu. I detaljnog pregleda muzejskog fundusa, pažljivom sama princeza bila je izuzetno zanimljiva ličnost. oku gospodina Šteknera nije promakao portret Ekstravagantna aristrokratkinja bila je vrlo uspešan levog poluprofila muškarca sa brkovima. Prepoznao portretista, ovenčana sa čak dve nagrade na Svetskoj je u njemu čuvenog naučnika i ustanovio da je izložbi u Čikagu, 1893. godine, za autoportret i „Portret muškarca“ zapravo čuveni „Plavi portret“, portret mađarskog revolucionara Lajoša Košuta. IZNENADNO OTKRIĆE Prodornost i titula princeze očigledno U samom Muzeju u Beogradu već su joj otvarale mnoga vrata, a slava odavno su znali gotovo sve o tom se potom širila. Portretisala je mnoge jedinom portretu koji je načinjen kraljeve i značajne ljude, među njima za Teslinog života i za koji je lično nemačkog cara Vilhelma II, engleskog pozirao. Postojala je prepiska koju kralja Edvarda VII, srpskog kralja Petra je Tesla vodio sa princezom na I Karađorđevića, američkog predsedengleskom i nemačkom jeziku od nika Teodora Ruzvelta, nemačkog 1913. do 1922. godine. Jedan njen kancelara Bizmarka i mnoge druge. deo odnosio se na izradu portreta Ipak u žižu interesovanja vratio ju je Copyright © - Nikola Tesla Museum, a cheque Nikola Tesla - S. Biancardi Inc. i pripremu njegovog predstavljanja Teslin „Plavi portret“. Veliki istraživački javnosti. Bili su tu i drugi dokumenti koji su uka- za kojim se tako dugo tragalo. Posle toga bilo je posao krunisan tom izložbom bio je poveren zivali na Teslino finansiranje osvetljenja u ateljeu lako povezati sve delove priče. Muzej je smešten istoričarki umetnosti Dragani Maskareli. i uređenja princezine rezidencije, među njima i u kući njujorškog trgovca dijamantima Ludviga Pronalaskom „Plavog portreta“ i njegovim ček na 172,50 dolara. Bio je to priličan iznos u Nisena, koju je svom rodnom mestu ostavio kao izlaganjem završeno je tek jedno poglavlje u času kada je Tesla bio u velikoj finansijskoj krizi. istraživanjima vezanim za Nikolu Teslu. Ova priča Ni tri nedelje nakon izložbe morao je zvanično da navodi direktora Muzeja Vladimira Jelenkovića da odgovara zbog toga što nije platio porez. se nada i drugim otkrićima o Tesli. Jedno od njih Vreme je prolazilo, a kako se nije znala sudbina je pronalaženje tonskog zapisa glasa Nikole Tesle: portreta – misterija je rasla. Onda je iznenada, „Verovatno u nekom tonskom ili filmskom arhivu, kao da je sam Tesla umešao prste, njeno odgonbar na deliću snimka nekog poznatog događaja etanje počelo elektronskim putem. Nemački iz Teslinog vremena, kome je i sam prisustvovao, istoričar umetnosti dr Kornelijus Štekner se u maju postoji i njegov glas – zabeležen, decenijama 2007. godine obratio elektronskim pismom direkskrivan od javnosti.“ Jelenković smatra da je gototoru Muzeja „Nikola Tesla“ Vladimiru Jelenkoviću vo nemoguće da prilikom jedine Tesline posete pitanjem da li je zainteresovan za podatke o porBeogradu, 1892. godine, nije načinjen baš nijetretu Nikole Tesle i o autorki koja ga je načinila. dan fotografski snimak, i veruje da će se negde Ispočetka nepoverljiv, Jelenković je ubrzo shvatio pojaviti fotografije sa tog događaja. Kada, na to da je na pragu dugoočekivanog odgonetanja misniko ne može tačno odgovoriti. Kada je u pitanterije. Čuveni „Plavi portret“ nalazio se sve vreme ju bavljenje životom i delom velikog naučnika, u Usumu, malom primorskom mestu na severonestrpljenju mesta nema. zapadu najsevernije nemačke federalne države Jovo Anđić Šlezvig-Holštajn. Tokom priprema za otvaranje Zahvaljujemo se Muzeju Nikola Tesla obnovljenog Nordze muzeja, 2007. godine, 70 Poster from the exhibition in Husum, 2009 BelGuest Proleće | SPring 2011
33