voĐa i Gospodar
- Knez Miloš (1780-1860), vojvoda iz Prvog i vođa Drugog srpskog ustanka, osnivač je dinastije Obrenović. Oružanu borbu za obnovu državnosti Srbije zamenio je diplomatijom i lukavstvom. Istorija mu na teret stavlja odluku o ubistvu vožda Karađorđa, vođe Prvog srpskog ustanka. Zahvaljujući monopolu nad izvozom, bio je jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu. Vladao je Srbijom u dva navrata. Iako autokrata i nepismen trgovac, smatra se jednim od najumnijih i najumešnijih vladara u modernoj srpskoj istoriji. Počiva u Sabornoj crkvi u Beogradu. mu ne kvari gradnju. u njegovoj topčiderskoj rezidenciji prvi put na jednom mestu našla se celokupna srpska uprava – kneževska, crkvena i vojna. rezidencijalni kompleks obrenovića obuhvatao je ne samo konak nego i crkvu, vojne kasarne, radionice, kafane, konjušnice, kuhinje, šumsku kuću za čuvara lovišta... GRAD U MALOM istoričari umetnosti kažu da je topčider iz vremena kneza Miloša bio, u neku ruku, grad u malom. Brinući se o ekonomskom razvoju Srbije, knez je tu podigao i ogledna dobra, ekonomije, staklenu baštu sa retkim biljem, ribnjake, svilaru, vinograde, rasadnike za celu Srbiju, poljoprivrednu školu, te kazneni zavod, kako bi obezbedio radnu snagu za ta dobra. kazneni zavod i topčiderska ekonomija između dva svetska rata u 20. veku pretvoreni su u kasarne i vojne ustanove. Smenom dinastija na srpskom prestolu, 1903. topčider je dat na lično uživanje kralju petru prvom karađorđeviću, koji ga je već naredne 1904. pro-
glasio za narodno dobro. kralj petar je kraj života dočekao u vili na Senjaku, a njegov sin i naslednik na prestolu kralj aleksandar prvi ujedinitelj, dvorski kompleks dinastije karađorđević podigao je u „komšiluku“ – na otkupljenim i od Srpske pravoslavne crkve dobijenim parcelama na dedinju. u međuratnom razdoblju u topčideru su sagrađeni letnjikovac za beogradsku decu, kompleks zgrada i bazena za bolešljivu gradsku omladinu, od kojih su sačuvani samo lekarska kuća i trpezarija. konak kneza Miloša je zgrada na dva sprata, sa prostranim tremovima i „divanhanom“ – zastakljenim balkonom sa zlata vrednim pogledom na park. prema nacrtima nikole hadži Živkovića, sagradili su je za tri godine majstori janja Mihailović i nikola Đorđević. prema podacima iz knjige „Finasije i ustanove obnovljene Srbije do 1842“, kneza je dvorski kompleks u topčideru koštao 76.283,13 groša. Bogata unutrašnja dekoracija plafona, zidova i niša dobrim delom je sačuvana do danas. knez se u svoj konak (ženi i deci konake je sagradio u beogradskoj varoši), uselio 3. maja 1860. godina. tokom prve vladavine (1815-1839) povremeno je boravio u topčideru. kad se vratio na vlast 1858, konak je postao dvor kneževine Srbije, u njemu je zasedala Velika skupština i tu su doneti svi važniji zakoni. knez Miloš je u topčideru proveo poslednje dve godine života i preminuo 14. septembra 1860. godine. tu je osam godina kasnije održana i Velika narodna skupština posle ubistva kneza Mihaila, na kojoj je odlučeno da na presto, posle punoletstva, stupi knez, a potom i prvi kralj obnovljene srpske države Milan obrenović. konak sa dvorišne strane čuva jedan od najstarijih i najlepših platana u evropi. Zaštićen je kao
prirodna retkost: visok je 34 metra, obim stabla mu je nešto manji od sedam i po metara, a raspon krošnje 49 metara. do drugog svetskog rata ispod platana stajao je knežev mermerni sto, na kojem je bilo urezano „M.o. 1860“, a danas je tu kamen „binjektaš“, koji mu je olakšavao da se popne na konja. dvorska kapela svetog petra i pavla i crkveni konak sagrađeni su između 1830. i 1832. na mestu, na kojem je, kako se veruje, posle svađe među prvacima prvog srpskog ustanka Milošu pošteđen život.. na Đurđevdan 6. maja u topčider se ide na uranak, a na slavu –petrovdan, 12. jula, u porti se održavaju tradicionalni vašari. dvorski park u topčideru je prvi park u Srbiji uređen po engleskim principima, sa spomen-obeležjima i ukrasnim parkovskim skulpturama. delo je inženjera i profesora liceja atanasija nikolića. u parku se nalaze dva paviljona: jedan iz vremena kneza Miloša, drugi je sagradio knez Mihailo 1865, u čast 50-godišnjice takovskog ustanka. tu su i tri spomenika. obelisk, rad kamenoresca Franca lorana, postavljen 1859. u čast povratka kneza Miloša na vlast. Skulptura Žetelica, rad bečkog vajara Fidelisa kimela, postavljena je 1852. i predstavlja boginju zemljoradnje Ceceru. Spomenik arčibaldu rajsu, švajcarskom kriminologu i velikom srpskom prijatelju, rad Marka Brežanina, postavljen je 1931. u blizini rajsove vile „dobro polje“. park je za javnost otvoren 1903, devet godina pošto je uprava beogradske varoši uvela električni tramvaj „topčiderac“ koji je povezivao terazije i topčider. konak kneza Mihaila, koji je sada privatna zgrada, nalazi se preko puta konaka kneza Miloša i topčiderske crkve. Sagrađen je između 1835. i 1840, kao mitropolitova rezidencija, ali je 1860.
A detail from the Residence of Prince Miloš
BelGuest Proleće | SPring 2011
11