vkmin140 vujicic ostar start:vkmin133 crtez na dlanu.qxd 27.7.2010 11:36 Page 2
Ureðuje Predrag Markoviñ
Miña Vuji~iñ
Oãtar start Sudijska nadoknada vremena
Oprema Duãan Ãeviñ
Beograd 2010.
vkmin140 vujicic ostar start:vkmin133 crtez na dlanu.qxd 27.7.2010 11:36 Page 6
Senima vojvo|anskog pisca \ure \ukanova
Ja! – Te{ka re~, koja u o~ima onih pred kojima je kazana odre|uje na{e mesto, kobno i nepromenljivo, ~esto daleko ispred ili iza onog {to mi o sebi znamo, izvan na{e volje i iznad na{ih snaga. Stra{na re~ koja nas, jednom izgovorena, zauvek vezuje i poistove}uje sa svim onim {to smo zamislili i rekli i sa ~im nikad nismo ni pomi{ljali da se poistovetimo, a u stvari smo, u sebi, ve} odavno jedno. Ivo Andri}, Prokleta avlija
6
7
vkmin140 vujicic ostar start:vkmin133 crtez na dlanu.qxd 27.7.2010 11:36 Page 8
Tito u Mikinim espadrilama, ili: jedina striåeva saåuvana priåa Nikada ne}emo saznati u kom grobu po~iva stric Sima. Otac Blizanac uzalud }e pratiti njegove tragove, otiske ravnih tabana broj ~etrdeset sedam, i jo{ uzaludnije prebirati po lobanjama, traæe}i onu iz koje je delfin izbio zube dok su se veselo gnjurali u Kotoru. Trag }e voditi do Vukovara i tu }e magi~no nestati. Zapravo, mi nikada ne}emo saznati da li Sima uop{te negde po~iva ili }e se tek tako jednog dana odnekud pojaviti i re}i nam: „Ako sam ja æiv, koga ste vi onda zakopali?“ Zbog toga }e se do daljnjeg voditi kao nestalo lice, kao „nevina ærtva onog nacionalisti~ko-komunisti~kog ~udovi{ta od Milo{evi}a“, kako }e to ve} u svojim vatrenim govorima precizirati majka Mila. Otac }e nakon Siminog nestanka ste}i naviku da pri svakom ulasku u ku}u tiho kaæe: „Ja sam“, ra~unaju}i da izme|u njega i njegovog nestalog brata blizanca Sime nema ni najsitnije razlike, {to bi moglo delovati suvi{e potresno na nekoga ko se slu~ajno zatekne u ku}i. Uz to 8
9
vkmin140 vujicic ostar start:vkmin133 crtez na dlanu.qxd 27.7.2010 11:36 Page 10
„ja sam“, koje izgovara dok na patos u hodniku spu{ta najlonsku kesu sa hlebom i novom velikom sveskom na kvadrati}e, u tom uæasnom nedostatku i najmanje razlike izme|u mrtvog i æivog, bez najsitnijeg pe~ata na licu koji bi zamastio potvrdu o postojanju ili nestajanju, u o~eve nove navike ubrajaju se i brijanje u potpuno zamra~enom kupatilu, i naopako sedenje u frizerskom salonu „Brioni“, na {ta }e se brzo adaptirati i sam frizer, pa }e mu, ~im u|e u radnju, okretati stolicu za sto osamdeset stepeni. Naæalost, ni osamdesetogodi{nji deda Du{a ne}e mo}i da ra{~isti stvari u toj jezivoj igri identiteta. Jedini ~ovek koji bi mogao da vidi ili, ta~nije, da oseti razliku izme|u svojih sinova – da povu~e liniju izme|u æivota i smrti – sasvim je pome{ao ljude i svetove. Od onog dana kada je spakovao kofer, obukao sve~ano nedeljno odelo, stavio {e{ir i rekao: „Vodite me ku}i!“, od Du{e se sva{ta moglo o~ekivati. Ophrvan stara~kom demencijom, mog oca je mogao nazvati stri~evim imenom, ili je mogao razgovarati s njim sasvim siguran da se radi o nekom drugom, ali Du{a je i{ao i dalje od toga, govore}i u mnoæini, kao da pred njim uvek stoje obojica. Otac je u takvim prilikama skamenjeno stajao, ne znaju}i {ta da u~ini. Da li da ispravi Du{u, koga vi{e
niko ni u {ta nije mogao da ubedi, ili da prihvati njegovu igru, {to smo ina~e svi ~inili, podræavaju}i time dedinu sklerozu, stupaju}i u paralelni svet za koji je on ve} bio spakovao kofer.
10
11
**** Na svaki pomen stri~evog imena, majka Mila je osipala paljbu po politi~arima i dræala vatrene vatrene govore. A kada bi na kraju, ve} sasvim glasno i histeri~no, rezimirala situaciju i zaklju~ila „da je jedan sasvim nevin ~ovek, koji mrava ne bi zgazio, ubijen tamo negde u Hrvatskoj, gde su ga odveli iz kafane, najverovatnije pripitog, nesvesnog situacije, silom, jer ga nisu mogli namamiti svojim praznim patriotskim pri~ama, glume}i neke nove junake“ – govor bi se odjednom pretvarao u jecaj. Majka je nestajala u lavirintu stare porodi~ne ku}e. **** Dok je æiveo – a nije isklju~eno da i sada negde æivi – Sima je spavao u ku}ici od naboja pod starom lipom koju mu je u amanet ostavila baba Draginja. Naspram uku}anina od dva metra, koga su zbog visine i {trkljavosti odmila zva-
vkmin140 vujicic ostar start:vkmin133 crtez na dlanu.qxd 27.7.2010 11:36 Page 12
li Sima Dæamija, ku}a je bila mala; neko ko bi ga sa strane gledao kako ulazi sigurno bi se zapitao: „^ove~e, pa da li }e{ i ovog puta uspeti?“ Ali, bio je uveæban i spreman na manjak prostora moj stric, koji je Jugoslaviju pro{partao u fi}i, zavr}u}i volan sa zadnjeg sedi{ta. U baba Draginjinu ku}u stajao je nekim ~udom, bez obzira na to {to je neravni plafon bio niæi od Siminih dvesta centimetara visine. Tek, treba napomenuti i to da mu glava nikada nije virila iz odæaka, a ravni tabani broj ~etrdeset i sedam nikad nisu ispadali kroz kibicfenster.
spao kraj nje, glava do glave, tako da su svi vrisnuli kada su pro{li kroz polusru{ena vrata stare seoske ku}e i ugledali neobi~an prizor. ****
Stric je spavao sklup~an na malenom otomanu sa dlanovima pod glavom, ba{ onako kako smo ga zatekli i onog dana kad je baba Draginja umrla. Kad god je nekom bilo te{ko, ulazio je u Draginjinu ku}u kao u apoteku. Bilo je dovoljno da vam starica stavi dlan na ~elo ili da vas pogleda onim svojim bistrim plavim o~ima, pa da sve odjedared pro|e, ba{ kao {to je pro{lo i Mitu iz Melenaca. Izdahnula je na stri~evim rukama. On ju je spustio na krevet, stavio dlan na njeno ~elo i za-
Stric Sima je retko bio tuæan; svaka njegova pri~a bila je vesela. On i Miroslav Anti}, dva dobra druga, koja su se vi|ala retko ali ~esto, jer su vreme merili po svom satu, druga~ijem i ~udnom, obilazili su kafane, pili, pevali i hodali na rukama. Stric se gubio i nije ga bilo danima, a kada bi se pojavio, bio je veseo, pri~ao je glasno, mahao rukama i stalno ponavljao Mikin stih: „Ne grickaj kao mi{ dane, æivi“, ili tako ve} ne{to – savet koji mu je Anti} ispisao na zidu gostinske sobe u baba-Draginjinoj ku}i. I tako je æiveo sve dok do daljnjeg nije postao nestalo lice. Pio je, dok rakijom ne bi napunio svoja dva metra, lupao ~a{e, pa onda raskrvavljenim ravnim tabanima broj ~etrdeset sedam {etao po staklu, pevao dok zvu~nik ne bi produvao, kuvao paprika{ gladnim probisvetima po kafanama, kupao se sa delfinom dok mu ovaj u radosnoj igri nije izbio zube. Sve je po~eo, a ni{ta nije zavr{io. Mi smo zbog toga bili sigurni da se ne}e vratiti sa rati{ta,
12
13
****
vkmin140 vujicic ostar start:vkmin133 crtez na dlanu.qxd 27.7.2010 11:36 Page 14
ali ni da ga mrtvog niko ne}e prona}i, te da }e tako i ceo njegov æivot ostati nedovr{en, izgubljen me|u kazaljkama upravo onog sata u koji su znali da gledaju samo on i njegov prijatelj – pesnik. (Deda Du{a je ovo pesnik izgovarao sa naro~itim ga|enjem.) **** Stric je bio golman fudbalskog kluba Delija iz Mokrina, ali je fudbal napustio usred prvenstvene utakmice, iako izmena nije bila planirana. Tek {to je odbranio jedanaesterac, skinuo je rukavice, a valja re}i da je bio potpuno trezan, bez bilo kakvog dopinga, i na zaprepa{}enje prisutnih – igra~a i publike koja je njegov spori hod pratila sa nevericom – prepe{a~io je teren, onako u sportskoj opremi, i zauvek ga napustio, ostavljaju}i za sobom skamenjene i doma}e i goste, sudijsku trojku, i jo{ delegata. Govorio je da je voleo klizanje i njihao se na klizaljkama dok je æiveo u Beogradu, kao nesvr{eni student geografije, psihologije i ko zna jo{ ~ega sve. Ali nakon jednog incidenta zauvek se oprostio od ledenog sporta. Ruku oteæalih od jesenjeg utovara stajskog |ubriva u Mokrinu, stric Sima je nekoliko dana kasnije u Beo14
gradu, na ledu, malo ja~e zanjihao partnerku koja se dotad, odvojena od zemlje, ponosno dizala nad njegovom glavom. Da, i tim rukama, u kojima nije bilo nikakvog ose}aja, bacio je divnu i neænu damu u tribine. Bilo je te{ko poverovati da se jednom u Rovinju toliko napio da se nije se}ao ko ga je onako tre{tenog odveo u cirkus Europa i ugurao u drveni sanduk, upravo onaj u koji je ma|ioni~ar stavljao pomo}nike koje }e pred zabezeknutom publikom sabljom prese}i na pola, da bi ih opet sastavio. Ni~ega se nije se}ao, ali je tom prilikom dobro pro{ao, nastranu to {to je ponekad ose}ao kao da mu noge nisu ba{ najbolje spojene sa ki~mom. „Iza|em iz fi}e, zalupim vrata, a noge mi jo{ uvek ~epaju gas.“ **** „Kneæe“, govorio mu je ~esto Mika Anti}, „ti si pisac!“ I mi smo, zaista, svi uvek strica zami{ljali kao pisca, bez obzira na to {to ga nikada nismo videli da pi{e, niti smo bilo {ta njegovo pro~itali. Ali, kad god je bio u ve} poprili~no oronuloj baba-Draginjinoj ku}i, i kad god je bio u stanju koje je deda Du{a nazivao svesnim, stric je 15
vkmin140 vujicic ostar start:vkmin133 crtez na dlanu.qxd 27.7.2010 11:36 Page 16
~itao, leæe}i sasvim opruæen na kratkom krevetu sa kog su mu visile noge, ogromni ravni tabani veli~ine ~etrdeset sedam, okrunjeni duga~kim prstima, koji su redovno virili iz pocepanih i rasparenih ~arapa. Svakog dana ku}a je bivala sve manja i neurednija, sve ispunjenija knjigama (i praznim fla{ama). Ipak, na policama koje je skrojio otac, knjige su bile pore|ane u savr{enom redu, na koji je Sima opsesivno pazio. Tek kada je nestao i kada je baba-Draginjina ku}a ostala prazna, po~eo sam da kvarim savr{en red i da tragam za ne~im {to ni sam nisam znao {ta je. Ku}a tada ve} be{e sasvim oronula, i svako ko bi u nju u{ao morao je znati da mu se plafon moæe da sru~i na glavu. U ulozi detektiva, moæda podsvesno misle}i da bih me|u knjigama mogao prona}i nekakav trag koji bi me odveo do strica, u po~etku sam pregledao naslove, traæio pravilo po kom su knjige bile uredno pore|ane u celom tom ku}nom neredu, a onda danima otvarao prve stranice i ~itao posvete koje su Simi ispisivali autori. Kada se igra zavr{ila, pre{ao sam na jednu drugu, koja me je sasvim op~inila. Prelistavaju}i neku od knjiga, prona{ao sam ra~un za struju kojim je stric najverovatnije bio zabeleæio stranicu do koje je stigao. Za ~as se na linoleumu
stvorila mala gomila raznovrsnih papiri}a kojima su stric i oni kojima je knjige pozajmljivao ozna~avali mesta na kojima su prekidali ~itanje. Stari, poæuteli recept koji je seoski doktor Mi{a prepisao deda Du{i, ispisan krasnopisom, i par~e papira sa ko zna ~ijim brojem telefona, koji – proverio sam – vi{e nije bio u funkciji. Jedan od papira o~igledno je predstavljao par~e turisti~ke ponude, otkucane na pisa}oj ma{ini: „Sastanak na aerodromu Beograd, me|unarodni terminal u 15.00 sati, poletanje posebnog aviona na liniji JR 4404 u 16.45 sati, dolazak na aerodrom Gerona u 19.15 sati, transfer do hotela, ve~era, no}enje“, i tu se put, bar na ovom mestu, prekidao. Iscepkani programi iz RadioTV revije, obra~uni, iz Zabavnika ise~en ~lanak na ~ijim su marginama bile neke stri~eve bele{ke, ~ak i poneka ~itulja – sve se to moglo na}i me|u koricama biblioteke. Naravno i fotografije æena, koje je bez predaha menjao, recept za francuske krempite, vizit-karte ljudi kojih vi{e nema, brojevi telefona na koje se vi{e niko ne javlja, a jedna od najdragocenijih stvari kojima je zabeleæena ~itala~ka pauza bila je ulaznica sa fudbalske utakmice Crvena zvezda – Bajern, na koju smo zajedno bili oti{li „nas trojica mu{karaca“, Siminim belim fi}om. Pomislio sam da bih ulaz-
16
17
vkmin140 vujicic ostar start:vkmin133 crtez na dlanu.qxd 27.7.2010 11:36 Page 18
nicu mogao odneti ocu, ali sam, i bez pitanja, bio siguran da je on ve} ima u nekoj od velikih svezaka na kvadrati}e, gde je ~uva pedantno upresovanu u beskrajnom fudbalskom herbarijumu, zajedno sa statistikama koje su obuhvatale golove, izvedene kornere... – ciframa koje je podvla~io i uporno analizirao, time ~esto pla{e}i majku. Najzagonetnija je, pak, bila razglednica sa Kor~ule. Na njenoj pole|ini, stric Sima je flomasterom napisao ne{to nalik kratkoj bele{ci: „Za Titanik, citat – V. Hristi}“, a zatim prepisao nekoliko stihova koje je verovatno namenio nekom svom nestalom rukopisu. „I svakog trenutka ja moram da vidim svoju smrt/ U o~ima, kao ogledalima koja jedno drugo iscrpljuju/ Izme|u kojih raste jedan transcendentalni prostor/ I stvarnost se rastapa na ljuske svojih senki.“ Kada sam zavr{io pretragu, spustio sam se na stari krevet, isti onaj na kojem je umrla baba Draginja, na kom je spavao stric Sima, napominju}i da se ni na jednom drugom mestu ne sneva tako lepo i mirno. Mir u snovima pripisivao je baba-Draginjinim magi~nim sposobnostima. Spustiv{i pogled sa neravnog plafona, nasmejao sam se kada sam video da mi je krevet kra}i ta~no onoliko koliko je bio kra}i stri-
cu i da mi noge vise u prazno isto onoliko koliko su visile njemu, dok je opruæen ~itao. „Kneæe, ti si pisac“, ~uo sam Anti}ev glas, i video kako rukom snaæno udara strica po le|ima.
18
19
**** Zaista, Simo, da li si ti bio pisac? Deda Du{a je uvek govorio da }e te ubiti alkohol i da }e{ jednog dana, kada na dnu ~a{e bude{ ugledao svoj lik, halapljivo potegnuti i popiti samog sebe. Ili su te, Simo, pojele anegdote. ^esto si govorio, kada bi te alkohol ve} uveliko uzeo pod svoje, da te grizu vicevi i da te æderu anegdote. A najvaænije je presko~iti anegdotu. Ispri~ati pri~u i ni{ta vi{e. Vikao si, pijan, da je anegdota najve}i neprijatelj pri~e i da pisac mora odoleti njenoj sladunjavosti, a drugi su te belo gledali, nemaju}i pojma o ~emu pri~a{. Anegdota je vic, sirova, glupa, banalna, providna, crkla anegdota – najve}i neprijatelj pripoveda~a. Ona te mami, slatka je, {e}erlema, a onda se za ~as istopi u ustima i ho}e{ da svisne{ od mu~nine. Kad je pro~ita{, sve {to zapo~ne{ izgleda ti banalno. Pisac treba da skine ljusku, da skine omota~, da pi{e o sebi. A æivot te satka da bude{ od anegdote. Da
vkmin140 vujicic ostar start:vkmin133 crtez na dlanu.qxd 27.7.2010 11:36 Page 20
se svi smeju tvojim dogodov{tinama. Baci te u vodu sa delfinom, a ti posle treba da se osu{i{ od anegdote i da pi{e{. I to ti ne ide, jer ti sve deluje prozai~no, glupo, {mrljavo za papir, dobro tek da nasmeje{ dru{tvo u kafani. Pisac sa sobom od po~etka nosi kofer. U njemu su spakovani doæivljaji koji mu se stalno nude kao dobar materijal za pri~u. A nikada to ne postanu. Kad god ih izvu~e, vidi da su to nekakvi dronjci, iævakani i nikakvi, nekakva magla koja te gu{i i stalno ti odvla~i paænju. Vu~e{ taj kofer na le|ima kao magarac, a da nikakve koristi od njega nema{. I zato cepa{ svaku stranu ve} posle druge ili tre}e re~enice, pali{ roman, dodaje{ benzin da se {to bolje razgori. Pojela te anegdota. Ni{ta od tebe nije ostalo. Nisi, kneæe, na vreme ispraznio kofer i goli{av u{ao u ku}u da pi{e{. Na vratima je trebalo re}i: „Ja sam.“ Glasno. Ja sam, a ne onaj kog nosim u ovom ofucanom koferu. Anegdota je korov. Zarastao sam u tu travuljinu, i zato se od mene ne vidi pisac. Nemam ni{ta. Nemam ~ak ni kraj. Ili moæda jedino to imam. Moæda }e najbolje i najmanje banalno biti da nestanem. Zamisli, kneæe, gluplji kraj od onog – da me ubiju na rati{tu. Nisam gledao Dnevnik poslednjih dvadeset godina. Bio sam pijan kad sam se po-
peo da okrenem antenu i propao sam kroz krov, u baba-Draginjinu gostinsku sobu. Od tada ne razumem {ta se de{ava. I treba da nestanem. U ku}i od naboja nije bilo pi{tolja. Sad neko od mene traæi da pi{tolj, kojeg uop{te nije bilo – opali. To bi bio epilog. E, ako to napi{em, poje{}u papir, neka ga kiselina satre. Jebem ti æivot kad je tako sirov! Pisac mora da bude iznad svega toga. A mene je æivot uvukao u sebe, nosio kao bujica i udavio me. Natopljen sam sirovim, banalnim, nagutao sam se anegdota i od njih grcam. Kad bolje razmislim, vidim da ja uistinu i nisam pisac, ve} anegdota. Ja sam materijal za lo{eg pisca. Na sre}u, uni{tio sam sve {to sam napisao. Ostala je samo jedna pri~a koju ne mogu da na|em. U stvari, ostala je jedna anegdota. Ti si mi uvek govorio: „Kneæe, ti si pisac!“ Uje{}e{ se za jezik zbog toga, jednog dana. Jednog dana, kad neko prona|e tu pri~u. Ja ni tada ne}u biti pisac, a ti }e{ biti moj junak. Ti }e{ biti nestvaran, ne}e{ postojati; ja }u biti nestvaran, traæi}e me i ne}e mi na}i. Mene je pojela anegdota. Ni{ta nije ostalo.
21