13. GOVOR TELA NA POSLU Sada smo razmotrili sve glavne aspekte govora tela i njegove upotrebe u susretima sa drugima. Sada ćemo pažnju skrenuti na praktičnu primenu ovog znanja, u svrhu popravljanja našeg načina korišćenja govora tela u specifičnim kontekstima. Počećemo, u ovom poglavlju, tako što ćemo istražiti kako ga možemo efektnije koristiti na poslu. Poglavlja koja prate će razmatrati njegovu upotrebu u svakodnevnim susretima, u intimnim vezama i razvijanju boljih odnosa sa drugima. Profesije u kojima je govor tela najvažniji su one u kojima postoji komunikacija licem u lice sa javnošću. U takve profesije možemo uključiti i medicinsko osoblje, televizijsko intervjuisanje, sve vrste poslovnih aktivnosti i podučavanje. Za sve moguće aspekte govora tela na poslu koje treba uzeti u obzir, razmatraćemo njihovu upotrebu na sastancima, u ukazivanju stavova svojim kolegama, u industrijskim odnosima, u motivisanju drugih da sastavljaju radne timove.
PROFESIONALNI GOVOR TELA U profesiji medicinskih sestara govor tela je važan jer ljudi kojima se sestre bave, osim što su bolesni, mogu da brinu zbog operacije, ili da brinu da li je sve u redu kod kuće i si. Oni će posebno tražiti utehu i razuveravanje. Efektivan govor tela za medicinske sestre uključivaće i pojačano korišćenje kontakta očima, smešenja i ostalih pozitivnih izraza lica, klimanje glavom pri slušanju, otvorene gestove, naginjanje unapred, smanjivanje razdaljine i direktno usmerenje, povećan kontakt telom u znak podrške (držanje za ruku, grljenje oko ramena, blago grljenje i si.), urednu pojavu, obraćanje pažnje na sinhronizaciju pri razgovoru sa pacijentima i korišćenje ohrabrujućih vokalizacija (korišćenje 'a-ha', 'da' i si.). Televizijski novinari moraju da koriste vise kontakata očima nego obično jer imaju ulogu slušaoca. Izrazi lica treba da se koncentrišu na pokazivanje zainteresovanosti i treba da obilato koriste klimanje glavom iz istog razloga. Naginjanje glave u stranu takođe može biti korisno. Gestove treba smanjiti na minimum jer oni mogu da ometu govornika. Držanje treba da se fokusira na naginjanje unapred ili asimetrično naginjanje unazad, u skladu sa tim da li je dominantni zahtev pokazivanje interesa ili smirivanje nervoznog ispitanika tako što ćete stvoriti nešto opušteniju atmosferu. Razdaljinu treba da diktira osećaj prijatnosti ispitanika, iako su ljudi obično zbijeni vise nego što je normalno zbog zahteva kamere. Indirektno usmerenje se iz tih razloga vise koristi. ObiČno nema telesnog kontakta, a većina ljudi koji se pojavljuju na televiziji žele da izgledaju najbolje što mogu. Verovatno zato što će na njihov javni imidž mnogo uticati to kako na njih milionska publika odreaguje. Pažnja posvećena sinhronizaciji biće važna i neverbalni aspekti govora biće korišćeni da bi se razgovor produžio do kraja predvidenog vremena, koje je obično prekratko za pažljivo ispitivanje teme. S druge strane, novinari koji intervjuišu ponekad žele da uznemire ispitanika tako što će im odbiti kontakt očima, imati lcden izraz lica, neće klimati, gestikuliraće često čak i kada ispitanik govori, usvojiće previše krut ili previše opušten položaj ili direktno ili potpuno odvraćeno usmerenje. Takode će često prekidati novim pitanjem pre nego što je odgovoreno na prethodno. Poslovnim ljudima je potrebna druga vrsta govora tela. Kontakt očima treba da bude dominantan a ne ponizan. Izrazi lica treba da budu neutralni, iako se osmesi pojavljuju pri pozdravljanju i rastajanju. Pokreti glavom će takode biti sputani, sa klimanjem i naginjanjem glave u stranu suptilnije nego obično. Razlog za to je verovatno zato što poslovni ljudi i žene često moraju da drže karte sakrivene. Pošto govor tela može Iako da oda stvari, važno je da pokušaju da ih kontrolišu što je vise moguće. Jedna od najvažnijih lekcija koje poslovni čovek mora da nauči je da treba da prilagodi svoj govor tela onome sa kim posluje. Ono što je u prethodnom poglavlju rečeno o kulturološkim razlikama treba posebno uzeti u obzir. 71