vašim prihodima, statusu, profesiji, ličnosti i mnogim drugim stvarima. Ljudi mogu dosta reći o nama samo pri pogledu na ono što smo izabrali da obučemo. Čak i kada samo nešto 'navučemo' na sebe u najvećoj žurbi odeća piše tomove o nama. Ništa ne vredi da drugima pokušavamo da nametnemo utisak da znamo dosta o modi ili da smo bogati ako to ne podržava naša garderoba. Ona će nas zasigurno odati. Odeća, naravno, može biti kategorisana na mnogo načina, ali jedna osnovna razlika je da li je formalna ili neformalna. Formalna odeća znači mnogo više od smokinga i večernje haljine. Uključuje i razne vrste uniformi, pa čak i odelo jednog biznismena. Školske kecelje mogu se smatrati formalnom odećom. Danas neformalna garderoba podrazumeva 'džemper i farmerke', košulje otkopčanog okovratnika, bilo kakve pantalone ili šorc... Žene takode mogu da nose sve što je već navedeno, kao i suknje i haljine raznih vrsta. Opšte uzev, formalna garderoba je mnogo zastupljenija na poslu, a neformalna u slobodno vreme, ali mi imamo tendenciju da biramo ono što ćemo obući prema udobnosti, ili prema pristojnosti, ili prema onome što prikazuje naše telo onako kako želimo da ga drugi vide. Takode moramo uzeti u obzir i opšta pravila o prihvatljivosti. Mnogi klubovi, pa čak i barovi i restorani neće da vas usluže ukoliko, ako ste muškarac, nemate kravatu i sako. Obrnuto se može primetiti na plažama tokom leta, gde će se žene osećati neprijatno ako na sebi imaju vise od bikinija. Moda je posebno uticajna u odlučivanju šta će nostiti mladi ljudi, iako danas ne postoji samo jedan trend koji mora da se prati. Tako da moda vise nije uticaj koji nas ograničava u izboru kao što je nekada bila. Nakit i drugi ukrasi kompletiraju efekat odeće. Ne smemo zanemariti efekat siluete tela u odeći. Naša tela mogu uticati na mnogo vise od broja košulje ili haljine. Savet punačkima, na primer, je da češće nose tamnije boje na donjem delu tela, a svetlije na gornjem, kao i da radije nose vertikalne a ne horizontalne pruge i si. Čini se da čak i debljina može biti prikrivena, pa da se i tako može uticati na osvajanje dobrog prvog utiska.
MORAMO IMATI STILA Jasno je, onda, da odeća, pošto se njome može manipulisati, postaje važan element u načinu na koji komuniciramo. Naš izbor odeće govori drugima ko smo, ili im bar govori o tome kako sami sebe vidimo. Ističe našu jedinstvenost, ili ako nosimo uniformu, našu sličnost drugima. Pokazuje im kako gledamo na svoju ličnost. To se često prenosi bojom, tako da nešto introvertniji ljudi biraju mirnije i nejasnije boje, a oni otvoreniji svetlije, pa čak i kontrastne boje. Naša odeća će ukazati na naše godine i pol, obično, a može čak i da ukaže na našu socijalnu klasu, status i profesiju. Koliko prenosimo drugima našom garderobom zavisi i od toga koliko želimo da prenesemo. To može biti ograničeno našom građom. Teško je obući se kao medunarodni džet-set plejboj ako imate pedeset godina i imate sto dvadeset kila. Na to takode može da utiče i naše raspoloženje u torn trenutku. Ponekad želimo da budemo upadljivi (na primer, na nekoj svečanosti) a ponekad želimo da se utopimo u gomilu. U zavisnosti od promene svih ovih faktora mi menjamo garderobu, sasvim nezavisno od aspekta lične higijene. Čini se da neki ljudi non-stop nose isti džemper i farmerke, dok se drugi presvlače nekoliko puta dnevno. Pojava nam, tako, daje neke korisne informacije o ljudima koje upoznajemo po prvi put. Zbog toga se prodavci ili ljudi koji se bave odnosima s javnošću trude da izgledaju lepo. Ponekad preteraju pa izgledaju previse ugladeno, bezbojno, servilno. Cilj je samo ne prelaziti granicu konvencije i izbegavati previse dodataka, kao što su rupice za dugmad, svilene maramice, previše parfema i si. Neke interesantne studije su pokazale da stepen u kome će studenti prihvatiti ono što profesor govori umnogome zavisi od profesorove pojave. Oni koji se oblače relativno ozbiljno i konvencionalno pre će biti prihvaćeni kao eksperti, nego oni koji se oblače neformalno ili preterano obično. Većina profesora je izgleda nesvesna ove činjenice, pa ne pazi preterano na pojavu. Ponekad treba da odvojimo na stranu pojavu i gradu i da proniknemo u pravu poruku koja nam je upućena. Ne smemo dozvoliti da medijum postane poruka. Ono što nam se poručuje važnije je od načina na koji se poručuje, ukoliko uspemo da dodemo do toga. To nije tako lako kao što zvuči. Pojava utiče čak i na porotu. Dobro 52