30 MaxMinus, second of the first electronic weekly journal for political satire, humor, cartoons and comics!
Ivan Karponai Horoz k´o žrtva Sidi tako Lale na drvenoj klupi, nos do zemlje a lice ko da mu piše romane. Nešto nije u redu, nešto ne valja. - Pa Lale koji ti je vrag? A jes`... izgledaš kao da ti je cio svit U Hrvatskoj je počeo lov na udovice. Valjda će se naći kakva imućnija propadel! - Ah! Još gore od toga, znaš da je Mudronja imao horoza... i za mene. - A jes`... imao horoza... kako imao? - Ma jebi ga, ode horoz pod nož, žrtvovali ga. I kad radim, opet gubim vrijeme. - Aha, znači biće horoz čorba za ručak, šta slave al´ je proštenje? - Ma kaki, nije proštenje, ona njegova ći, ona pečka se udala. Tako mladi, a već tako nervozni. - A jes´udala se, pa gde je tu belaj? - Ma znaš ono... znaš da so obesili čaršav... krv od horoza, grozno je bilo gledati... ma jebem ti svit! Sve je 5, samo je Renault ostao 4. - Pa zar ti se gadi od toga? - Ma ne gadi mi s... ali nešto u meni me jebe... a nisam ti ja taki! A to Tko prosi, taj i krade. me dira. Šta će narod o meni? - A jes`... jebiga, a šta te ono dira? Ne postoje ćelavi ljudi, samo što neki imaju više lica. - Ma nisam ti ja od onih, jes´ da sam je par puta naguzio... - Pa zar i ti brate brute? Ne čini sam ono što možeš prepustiti drugima. - A jes`... ali da sam promašio kad sam je opalio? Ma ne bi reka to! Nisam ti ja onaj koji odpozadi... Al žao mi je i horoza! Bilo nam je bolje kad nam je bi(l)o gore!
Dražen Jergović
Nekada sam bio ljudsko biće, a onda sam dobio internet... Tko pjeva – zlo ne misli, a tko misli – nije mu do pjesme. Samo jednom se ljubi, sve ostalo je brak. Tvrda stolica je stvar ukusa. Još uvijek postoji „srednji stalež“, ali taj nikako ne prima plaću. Ne pitajte kako smo, već na čemu smo. Ljepše je pogladiti dlakavu macu, nego ćelavu. I muškarci mrze kad su im dlake dulje od penisa. Kad se sa srcem kuha, meso ostane krvavo. Kretanjem do natečenih zglobova! Sportom protiv znanja! Tko se posla laća, povisi mu se plaća. Gubitak radnog mjesta je tek za kratko odgođena smrt.
Šegro - Ðe si mi Bravko a nisam te vidija već toliko vrimena? - Evo me, evo! A di si ti bija sunce ti tvoje? Jes` da je i Nena za tebe par puta pitala, nema skim piti onu rakiju… a ni kafu. - Bija sam ti kod onoga kasapina, znaš onog rođu od Mudronje, znaš žali se čovik na svog šegrta, glup ti je ko točak. - Ma kaki glup pa on učija za auto mehanika, a za to ti je potrebno i malo imati u glavi. - Jes` da se učio ali si nije naučio, natera ga gazda. - Jes` a šta bi gazdi kad ga natera? - Znaš Bravko, poslao gazda šegru da prebroji koliki ima točova na fići, pa šegro nije znao i eto ti belaja. Nabrojo ih ti je samo osam točkova, zaboravio je na rezervni. - Pa i nije to neki grih ako zaboravi baš rezervni točak, nije ti on ni tako važan. - Jes` da nije, ali slaba ti to je matimatka, reka je samo majstoru da ima dve desne, dve leve, dve spreda i dve od pozadi. - Pa šta onda? - Eto ti, pa on onda otiša kod kasapina da se uči. Da mu gazda malj u ruke, uhvati vola za rogove i kaže udari tačno u čelo. - Pa šta đe ti je tu problem? - Pa šegro pljune u ruke, zamahne, udari jedan put, vo stoji ni ne mrda, pljune u ruke, zamahne, udari šegro po drugi put, a vo kao vo, ti još uvek stoji ni očima ne trepće. - Pa šta onda? - Gazda popizdio, udari mu šamarčinu, pa će bisno na njega… „Mamu li ti tvoju ako me još jedanput pogodiš u čelo možeš ići pa se uči kod nekog drugoga.“
Nije loše, a nije ni ono drugo. ***
Besplatan primjerak,ako se drugačije ne naredi (free copy, if the order is not given differently)