SVOJOJ ŠKOLE ZA REGAL ZA 50. ROJENDAN ZBIRKA ČAKAVSKIH STIHOVA UČENIKA OŠ VIKTORA CARA EMINA
Va Lovrane 25. otobra 2017.
MOJA PLESNA ŠKOLICA
Va mojin razrede smo tri miće curice. Tancamo i vrtimo se kako škveri na urice.
Pjaža nan se tancat na pjesmi i noti. Meštrica nas vadi kako stat, ruki i nogi namestit i zdricat.
Kad smo na pozornice, mirakuli se pozabe. Aš mi smo vele balerine, tri miće curice ke tancaju kako škveri na urice.
Franka Ivović, 3. A
ŠKOLA
Ča je to škola? To je saki dan štorija nova.
Tu se igramo, tu se svadimo i saki dan neš novo navadimo.
Ča je to škola? Red broji, red slova, meštrica i nas dvajset i jedan skupa sreći je puna saka klupa.
Maria Perišić, 2. A
ZAČ?
Ki je videl poć va školu saki dan?! Neš ćeš navadit!- rekla je nona. Zač? Ma ja već pisat znan. Samo govore: Vadi, vadi, A mane meštrica malo jadi. Moran sedet, moran mučat I saki dan zadaću pisat. Ni mi lahka, brižna ja. Ma, ki je taj? Zač je školu zmislel?
Ema Paola Tači, 3. A
NA MATEMATIKE
Ivan baš i ni bil za matematiku, ma se j' volel hvalit. Jedan dan, pokle ča j' zračunal račun na ploče, pun sebe pital je meštra: - Meštre, zač nam davate tako lahki računi ča su i za oni mići s prvega razreda? Meštar se j' nasmel i rekal: - Upravo zato, Ivane, ti dobivaš takve zadatke! Rino Bašić, 6. MD
MOJA ŠKOLA
Treći razred je skoro pasal, A mane se pari Kako da sam čera tuka prišal.
Kumpanija moja, neki novi, neki stari, I muški i ženske pravi smo kumpari. Nekad zijamo dokle meštrica poveda, Ma, zadnja vavek bude njija beseda.
Moja škola već je stara šinjora, Mane je takova baš fora.
Tomas Jurinjak, 3. A
PRVA ŠKOLA VA LOVRANE
Kad j' moja nona mića bila, na Dobreć je va džilo hodila. Onda ni ceste, ni svetla, ni auta ni bilo, po usken putiće se va školu hodilo.
Meštrica ih je vadila talijansku abecedu: „A, bi, či, di...“ i tako po redu.
Pokle j' škola bila va lovranskoj kule, a danas se spreda, na samje prodavaju naranči i kapule.
Tomas Jurinjak, 3. A
OPUKA NA OPUKU
Opuku na opuku zidari su slagali i škola j' narasla.
Moj nonić je povedal: „Lovran san va školu šal.“
Nona je rekla: „Dva razreda daje od tebe san bila.“
I moji mat i otac va istu školu su hodili.
Lepu školu ima Lovran ja se š njun štiman.
Vadit se mora to znan da ne buden zgubidan.
Lorena Kalčić, 7. A
MOJA ŠKOLA VIKTORA CARA
Moja je škola Viktora Cara, vela zgrada skrivena va grme od javoriki.
Va njoj se puno vadi i zbraja i stalno se neš dogaja. Z lapišun smo celi libar napisali i još malo zakantali.
Od sega ča se va škole zbiva, veli odmor najviše mi štima.
Lovro Mihalić, 2. A
PEDESET LET
Moja škola ima pedset let, za me j' to celi jedan vek. Moja nona i mama tu su se vadile, s kumparih se veselile i svadile.
Dobar školan mama je bila, ma j' zato nona više okol školi hodila.
Kad sedin va školsku klupu danas, pari mi se da su i one tuka i da s manun ponavjaju na sav glas.
Tomas Jurinjak, 3. A
MOJ BREČIĆ
Zove se Lili I nikada ne cvili. Ona j' bela i ni jako vela. Voli se igrat balicun, A more i s kakovun palicun. Na posteje spi, glad ne trpi. Poji i mojga pol obeda, i fanjska je Kad se od zada gjeda.
Filip Borojević 5. B
PASIĆ BOBI
Jedan dan va našu kuću pasić je prišal, ni rabil ostat pul nas, ma ipak je ostal.
Si smo ga jako voleli i kokolali. Vaveki korak – dva pred nami je bil z repun vajer je hodil, kako da se ničega ne boji!
Na kurjeru vaje va Lovran za nami bi šal. Da ne sme, dobro je znal, pa bi se zada dreva skrival.
Ki zna ako sada z repun vajer po nebe hodi moj dobri pasić Bobi?
Melani Rumac, 8. A
MOJ BREK ROKO
Kafen, s črnin repun, mići kako kunelić moj je brek Roko.
Kućica mu j' mića, tepla, puna sena, storena baš njemu na meru.
Zato on rado va njoj spi, a po dane samo leži i čeka mane da pridin z školi i š njin vragan.
Vavek sam mislel da Roko bez mane s kućice svoje ne beži. Kako sam krivo mislel, čera san videl.
Nona je na Roketa zijala aš je bez pišćenca ostala. Tekal je za njin kako da je balun.
A ja san bil dišperan. Zač me ni čekal da se š njin poigran? Leonardo Rubinić, 6. MD
OREBAC
Doletel je jedan orebac drito na naš žlebac. Skočil je moj mačak, visoko, visoko na žlebac. Obeda ni bilo. Pobegal je orebac.
Anton Brumnić, 2. PŠ Brseč PETEH
Zbudil me j' sitra moj mladi peteh. Zbudil me j' i čera jutro. I jutre rano će veselo kukurikat pa ću se morat rano stat.
Daniel Načinović, 2. PŠ Brseč
ŠENCI
Judi moji! Šenci su nas napali. Od glavi do peti su skakali. Zjidali su nas i česali. Od jenega do drugega va škole su pohajali. Doma su se si za glavu ćapali!
Anton Brumnić, 2. PŠ Brseč
VALENTINOVO
Va jenu divojku san se zajubil, i va obraz ju bušnul.
Ona se j’ začrjenela I mi se nasmela.
Buke san joj dal I su jubav njoj pokazal.
Benjamin Popeškić, 5. A
PJEŽA MI SE JEDNA MALA
Pježa mi se jedna mala, ka ni Lovranka prava, ma se j' celo leto s nami va kompanije igrala.
Kad j’pul mane pasala, nanke me ni abadala. Srce mi j' saki put jače zatuklo i skoro delat prestalo.
Va nju san se namoral i za Valentinovo si šoldi potrošil za regal.
Loren Negrić, 5. A
ONA ME J' ZMUTILA
Va vižite pul mane je bila i celega me zmutila.
Lepa j' bila i kako sunce j' svetila. Mozak mi j' zmešala i zajik zmotala.
Ona me j' gjedala pa se smela i smehun svu sreću na me lela.
Kada j' pala škura noć, Ona j' doma morala poć. Nikad mi se više ni javila, A morda me j' i pozabila.
Dario Dujmović, 5. MD
PADA SNEG
Pada sneg, pada sneg, pokril je breg. Deca se po snege igraju i okol snješkota vragaju.
Stari judi pul ognja sede i z ust njih štorije lete. A skroz poneštru vidi se kako žliti lete i deca na njimi sede.
Pada sneg, pada sneg, se j belo i grad i selo. Pahujice pokrile su moj kraj pa j’ sada sada kako beli raj.
Lea Gržeta, 5.A
SNEG VA LOVRANE
Sneg je pal i zabelil Lovran. Deca su se veselila i snješka storila.
Sreća dugo durala ni, sunce zasvetilo i sneg otopilo.
Dobro da j’ nedeja brzo prišla pa su sa deca na Ušku žlitat se šla.
Benjamin Popeškić, 5.A
SNEG
Zima j', oblaki beli se šumi, počel je sneg. Pahujice jedna za drugun padaju Kako da se love.
Krovi su već lepo beli, A cesta se ledi.
Judi brzo doma beže Da jih sneg ne zamete.
Se skupa ni čuda duralo aš prišal je daž i pahujice rastiral. Do drugega jutra, sneg je pasal.
Lucija Žiganto, 8. A
BELA UŠKA
Jako j' zagrmelo kako da j' strela pukla zemja se j' zatresla. Sneg se parićuje.
Šumpraha pomalo pada, a sneg dohaja.
Uška se j' zabelela, sneg se spušća na naša sela mića.
Mateo Mandić, 8. A
DAŽJENI GRADIĆ
Črni oblak.
Spravja se daž. Uška j' već črna, aš daž od zgora prihaja.
Se bliže j' mojmu gradiću, aš već lepo diši. Jače i jače čuju se kapi Ke kako orehi Na cestu padaju.
Potok već šumi i po ceste leti, Judi beže da ih daž ne zaleje. Krovi se luštre I fanj zvone.
Drva stoje, ma grani ne, one se namešćaju da ih boje opere.
More se j' jako razjadilo, Aš ga je daž z sna zbudil.
Se skupa ni dugo duralo, aš sunce zada oblaka ni zduralo
i se j' brzo pokazalo.
Lucija Žiganto, 8. A
PUST VA MOJIN SELE
Kada se va mojIn sele Zdigne pust na pal, Pošnu maškare I va Lovrane karneval.
Kada armunika zasope, Pošne fešta va sele.
Va to vreme tuge ni, Tako će bit do pusne sredi.
Kad se po kućah hodi, Fešta do kasna dura, Čak i onda va posteju ne rabi poć.
Na pusnu sredu pust se kala s pala I do drugega leta puno van hvala!
Antonio Polegubić, 6. B
ZVONČARIĆ
Klobuk. Mići, zvonejski. Zvoni i riva se. S baltun se va kolo stišće.
Mattea Marković, 3. MD
JA SAN ZVONČAR
Bivan va Mošćenicah, ma san zvonejski zvončar aš mi je tata Zvonećan. Zgora maji iman kožu od jančića. Najlepši mi je klobuk pun rožic. Rožice su od karti, a storile su ih moja nona i mat. Na njin su četire šibe, šparožina i lepi fijok.
V ruke iman baltu, a okol pasa tri zvonca. Najviše ih je čut kad se stišćemo va kolo.
Ian Stipanić, 1. MD
PUSNO VREME
Novo leto j' pasalo i Antonja j' tu. Pusta se zdiguje kuhano vino po grle zbršnjuje.
Prišlo j' to vreme, za tanac i nemotarije. Si smo veseli i piturani, a neki su i znutri maškarani.
Lepo j' ovo vreme kada si pozabimo na brigi veselimo se i kantamo, po ceste zijamo i kramamo.
Veselimo se judi, aš se ča j' lepo brzo pasa. Bi rekal moj kujin: Dokle j' pusta situacija ni gusta!
Pepelna sreda će brzo prit Pusta ćemo zapalit. Parićevat ćemo se za Vazanj i
Boga molit da ča prvo pasa noveh leto dan.
Laura Negrić, 8. A
MAŠKARE
Na pusnu nedeju san se maškarala I šla pobirat jaja. Bilo j' jako čuda judi I si su bili ludi.
Muzika j' sopla Ja san tancala. Vino su pili I malo se napili.
Frituli smo jili I veseli bili. Zijali, kričali I z majun mahali.
Jako smo kantali: „Maškare, ča moru maškare...“
Drugo leto ću se još boje maškarat I još više ćemo tancat.
Laura Jedretić, 5. MD ŠPARUGA
Zelena debela Preko graji j' narasla, Komać san ju pobrala. Sa san se razgrebla Ma njoj nisan gušta dala.
Ema Rubinić, 1. B
FRITAJA OD ŠPARUG
Mesec je april, Lovran se j' zbudil, fešta prihaja čeka se fritaja od šparug i jaja.
Snetil se j' oganj, tepli se padela,
Adrijano se j' pruntal, s fritajun je puno dela.
Jaja su se stukla, očistila se j' šparuga, se se j' zmešalo, va padelu je komać stalo.
Fritaja se j' pojila, na kraje ni niš ostalo, si su se najili, skoro j' bilo i malo.
Deborah Peršić, 6. A
ULIKA Pred kućun va lehe čuda stabal ulik raste. Tu su se poštivale i naslagale: lenčino, pendolino, buža, drobnica, belica … Neke su vele, neke miće. Moj nono je rekal da su kako fameja. Kad proleće pride, nono njin kumpaniju dela i saki dan š njimi ćakula. Ovu da treba ostrić, ovu nahranit, pa onda okopat, pošpricat, kolac njoj stavit da drito raste… Na kraj maja, kada ulike procvatu, kako da se va beli merlić obuču. Čelice onda pridu, s cveta na cvet lete i jako se vesele. Kad leto pasa, više ni cveti ni čelic. Na granah bobice kot rećini vise. Neke su zelene, neke modre. Kako da su rikamane. Nono onda reče da ulike treba pobrat, va toš zapejat, uje storit i za
zdravje zaslužit. A na kraje i kakovu medaju dobit. Ivana Marković, 6. MD
ČREŠNJA
Posadili smo miću črešnju, Va jenu miću lešicu. Rasla j' i rasla, i bila j' se veća i veća, Bila j' puna belega cveta. Cvetići su pali, Mići plodići su ostali. Bili su se veći i veći črjeneji i slaji. Mi dečica smo se prtili i črešnjice zobali. Prišla je jesen rana i sva zelena vešta s črešnji j' pala. Prišlo je proleće, Ma na črešnji ni bilo veja, ni cvetića, posahnula je naša črešnja, ni bilo više veselja. Ta je brižna šla, ma je brzo va lešicu druga prišla.
Manuela Stipetić 5. B
POSTOLAR
Na škambjice sedi, popravja postoli. Batić, makina za šit i poplat, na kopite sav alat. Špigeti, cinturini i broki. Saki dan novi žoki.
Antea Jurić, 3. MD
TU MIRA NIKAD NI
Va našoj kuće mira nikad ni, ma ne more ni bit aš imamo dva sopca.
Armuniku rastežu po celi dan, moj brat i otac kako ki j' ćapan!
Mat se jadi aš... bi rabilo ča i okol kući storit, brižna ona su će ju zmutit!
Ma kade se sope, tu j' veseja i jubavi, judi moji, neka smo mi živi i zdravi! Adrian Sirotnjak 6. B