СЕПТЕМБАР 2015.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
стр. 4-5
Руско-српске односе треба модернизовати
стр. 9-10
ФОТО: МАКСИМ БЛИНОВ / РИА „НОВОСТИ“
Да ли ће Донбас завршити као Српска Крајина?
Неочекивани успех Србије на Армијским играма
Пратите:
Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу
ruskarec.ru/subscribe
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру! /ruskarec
/ruskarec
политика и друштво Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 29 новинских додатака у 26 земаља са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 22 сајта на 16 језика. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује штампани додатак „Р Магазин“ у „Недељнику“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH
2
JЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА заменик извршног уредника за Балкан ОЛГА АЗИМОВА уредник српске редакције RBTH БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије JУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH, извршни уредник за Европу
Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.
МИЛАН РАДОВАНОВИЋ језички уредник
ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.
Пише: Јарослав Николајев
Имигранти који имају професи оналну квалификацију у области медицине и инжењеринга, а такође одређену занатску квалификацију, могу да добију држављанство Русије у поједностављеној процедури.
С
Списак важних професија
писак садржи 74 професије, струке и звања. Међу њима су акушер, лекар опште прак се, терапеу т, заваривач, инже њер конструктор, медицинска сестра, дипломирани фарма цеу т, рендген техничар, машинбравар, геолошки техничар, технолог, стругар, апотекар, металостругар. На списку има и руководећих кадрова као штос у привредни директор, главни металург и главни пројектант, па чак и једна науч на професија – математичар. Већином су професије на овој листи везане за инду стријски сектор. Члан Експертског савета за развој кон куренције при Влади РФ Вадим Новиков каже да се на основу листе може рећи да
За добијање држављанства Руске Федерације по убрзаној процедури потребно је извадити визу чији је циљ кандидатура за држављанство Русије и могућност добијања боравка у РФ, с тим што се претходно не мора стећи право на привремени боравак. Раније је за добијање боравка било неопходно живети годину дана у Русији, а сада је у убрзаној процедури тај услов укинут.
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
ФОТО: АЛЕКСАНДАР РЈУМИН / ТАСС
Руско држављанство по убрзаној процедури
је приоритет Владе у овом тренутку раз вој тешке и средње индустрије, а такође и војне индустрије. Андреј Коротајев, експерт за демогра фију и макросоциолошку динамику, ис тиче да је листа направљена на основу података бироа за запошљавање. „Сада има доста слободних радних места упра во за те професије. Код нас факултете упис ује отприлике 83% свршених сред њошколаца узраста од 17 до 22 године. Нема довољно техничког персонала, за натлија и људи са средњим техничким образовањем“, коментарише експерт.
Привремена мера
Николај Волгин, први заменик генерал ног директора Сверуског центра за жи вотни стандард и руководилац научних пројеката Московског инстит ута за еко номију, политику и право, уверен је да у Русији има стручњака за поменуте обла сти, али је њихова квалификација недо вољна. „Чак и поједини врхунски профе сионалци немају квалификацију која је у наше време потребна. Страни стручњаци којима се поједностављује добијање др жављанства помоћи ће да се надокнади изгубљено време“, истакао је он.
Експерти су уверени да је ово само при времена мера, док се не измени сит уа ција на тржишту. Тада ће се појавити нова листа, и на њој ће бити неке друге професије. За припрему руских кадрова из ових области потребно је још најмање 3-5 го дина, будући да дипломирани стручњаци треба да стекну искуство. Према томе, очигледно се ради о привременој мери. А када се реши проблем са поменуте 74 професије, можда ће се појавити нова од лука Министарства рада са новим спи ском професија. 3
политика и друштво
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
Да ли ће Донбас зав као Српска Крајина Пише: Игор Греков
У августу се навршава 20 година од уништења Републике Српске Кра јине у Хрватској. Како те догађаје и улогу Русије у њима виде руски екс перти? У чему је суштинска разлика између Републике Српске Крајине и Чеченије? Хоће ли Донбас дожи вети „Олују“ и „Бљесак“? О свему томе поразговарали смо са нашим сталним експертом, др Петром Ис кандеровом, старијим научним са радником Инстит ута за славистику Руске академије наука.
K
аква је била улога Русије у догађајима везаним за пад Републике Српске Крајине? Да ли је тада Русија бар тео ретски могла да спречи кр вави сценарио?
Петар Искендеров: Догађаје везане за пад Српске Крајине 1995. године треба разма трати како у контексту опште сит уације на Балкану у том периоду, тако и у кон тексту интереса кључних актера на свет ској политичкој сцени. Одлучујући значај у том смислу имао је развој сит уације у Босни и Херцеговини, а такође позиција тадашњег руководства СРЈ и Русије. Пре свега, распад Југославије у првој половини 1990-их одвијао се у оквиру сценарија који је припремио Запад, а одо брило тадашње руководство Русије. Тај сценарио је предвиђао поделу Југосла вије у складу са границама које су у том тренутку постојале међу републикама. Таква одредба тада није била фиксирана на нивоу међународних споразума и пр ви пут је јасно формулисана тек у време каснијих преговора о Косову у виду три позната „не“ Контакт-групе („не“ по вратку на стање пре кризе, „не“ подели и „не“ припајању суседним државама). Водеће светске силе су у оквиру своје 4
политике према конфликтима у Хрват ској и Босни и Херцеговини 1991–1995. спроводиле управо ту линију, и због тога се ни од Вашингтона ни од Брисела, па ни од Москве није могло очекивати да прихвате самоопредељење Срба у Хрват ској. Исто тако је Хрватима и Србима у Босни и Херцеговини ускраћено потпуно самоопредељење. Очигледан „босански траг“ имао је и план „Загреб-4“ (Z-4) који је у јануару 1995. изнео тадашњи амерички амбаса дор у Хрватској Питер Галбрајт. Тај план је подразумевао аутономију Книнске Крајине и потпуно интегрисање запад не и источне Славоније са Хрватском. Ту се такође примећују јасне паралеле са каснијим босанским „дејтонским“ моделом. Тај план је теоретски имао шансе да успе, али само ако би светска заједница била доследна и одлучна у вршењу притисака и на Београд, и на Книн, и на Загреб. Ме ђутим, таквих притисака није било чак ни када су све стране дале до знања да су теоретски и уз извесне измене спремне да размотре план Z-4. Та сагласност је објек тивно отварала простор за преговоре уз међународно посредовање у формат у који је касније примењен у Дејтону. Ме ђутим, водеће светске престонице биле су сувише заузете око босанске кризе и нис у имале ни воље ни жеље да организу ју међународни формат за питања која су, по њиховом мишљењу, била мање важна
Распад Југославије у првој половини 1990-их одвијао се у оквиру сценарија који је припремио Запад, а одобрило тадашње руководство Русије
од етничког и грађанског рата који је тада беснео у Босни и Херцеговини. На крају су стране у конфликт у везаном за Репу блику Српску Крајину биле препуштене саме себи, и његов исход би био унапред познат чак и без војнотехничког садеј ства које је хрватској армији обезбедио НАТО. По мом мишљењу, сличан крај би доживела и Република Српска у Босни, само да у Дејтону није било постигнуто тражено решење о прекиду ватре и прин ципима послератног устројства Босне и Херцеговине. Међутим, проблем судбине Републике Српске Крајине има и ширу геополи тичку димензију, јер даје основа да се постави питање природе и извора ре гионалног и етничког сепаратизма у са временом свет у, а самим тим и унутра шњих и међународних механизама који могу бити примењени за решавање слич них конфликата. У том смислу, као најактуалније делују паралеле са развојем ситуације око
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
ФОТО: AP
вршити а?
(Загреб је 1995. године, објективно гле дано, био сигуран у успех). Да ли је могуће на међународном ни воу пронаћи заједнички приступ у оце њивању сличних конфликата? Или ће Запад у сваком случају подржавати очување територијалне целовитости појединих држава, рецимо Хрватске и Украјине, а истовремено ће подржава ти сваку иоле озбиљну сепаратистичку тенденцију у Србији и Русији? Имају ли руски експерти морално право да са једне стране осуђују дејства Хрватске и Украјине усмерена на успостављање територијалне целовитости, а са друге да оправдавају или сматрају легитим ним дејства Србије на Косову и Русије у Чеченији током деведесетих година?
- Крајем 1998. и почетком 1999. није постојао комплекс међународних спо разума везаних за сит уацију на Косову. Споразум о размештању Косовске вери
Ако говоримо о ставу власти у Кијеву, оне свакако посматрају дејства хрватске армије 1995. године искључиво са гледишта војног успеха, и то их побуђује да праве сличне сценарије ДНР и ЛНР. Украјинске власти не скри вају да би радо спровеле „Олују“ или „Бљесак“ у Донбасу...
- Ту треба имати у виду неколико мо мената. Ако говоримо о ставу власти у Кијеву, оне свакако посматрају дејства хрватске армије 1995. године искључиво са гледишта војног успеха, и то их побу ђује да праве сличне сценарије. Уједно треба имати у виду и то да је ору жана операција Загреба подржана и тиме што није постојао јасан споразум између сукобљених страна, који би био постиг нут под контролом и уз гаранције међу народне заједнице. Када је реч о Донба су, такав комплекс споразума постоји у виду „Минска 1“ и „Минска 2“. Оружана операција Кијева против ДНР и ЛНР у директној је супротности са духом и сло вом тих споразума, а они су потписани уз непосредно учешће Русије, Француске и Немачке. Ова околност је важан фактор који обуздава власти у Кијеву, напоредо са чињеницом да оне нис у сигурне у по вољан исход евент уалне војне операције
фикационе мисије ОЕБС-а није ни бли зу Дејтонског споразума, а преговарачки процес у Рамбујеу саботирале су пре све га саме западне силе. Обе ове околности су такође допринеле ескалацији оружа ног конфликта на Косову, као и интер венцији НАТО-а. И обрнуто. Када је реч о Македонији, 2001. је потписан Охридски мировни споразум, и он је објективно у извесној мери послужио као фактор који је спре чио да локални етнички конфликт пре расте у сукоб ширих размера, и то чак није зависило од конкретних одредби дотичног документа. У вези са тим има основа да се изведе закључак по коме постојање споразума, потписаног уз ме ђународно учешће или под међународ ним притиском, објективно служи као озбиљан фактор обуздавања свих страна у постојећим и потенцијалним конфлик тима. И то треба да буде свеобухватни споразум који пропис ује принципе (пре) уређивања државно-административних структ ура, а не уопштени договор о раз двајању сукобљених страна и размешта
њу мировњака (такви механизми су по стојали 2008. године у Грузији, али они нис у зауставили њеног тадашњег пред седника Михаила Сакашвилија). Други кључни фактор од кога зависи раз вој сит уације у земљама где постоје сепа ратистички покрети јесте углед дотичне државе на светској економској и поли тичкој сцени. Управо због тога је Запад, у целини гледано, веома уздржан поводом дејстава руских власти у Чеченији, а уздр жава се и од активнијег мешања у сепара тистички настројена подручја Кине (ауто номни ујгурски регион Синђанг и Тибет). Још један важан фактор су и интереси суседних земаља, као и прис уство ме ђународних терористичких структ ура. Русија је прилично успешно скренула па жњу светске заједнице управо на терори стичку позадину догађаја у Чеченији, и та околност је у знатној мери нивелисала активну антируску пропаганду коју су ширили чеченски сепаратисти и њихови истомишљеници на Западу. Тај фактор нис у искористиле власти СРЈ када је реч о Косову. Српска пропаганда није успела да превазиђе оквире модела конфронта ције између централних власти и етнич ких албанских сепаратиста. А тај модел, објективно гледано, није могао добити подршку на међународној сцени, с об зиром на антисрпску политику Запада током претходних година, која је вођена и у светским медијима. Најзад, важан фактор је и способност централних власти дотичне „заинтересо ване“ државе да реши проблем сузбијања сепаратистичког п окрета на својој тери торији у најкраћем могућем року и са нај мањим могућим скретањем пажње међу народних организација. Није реч само о роковима и војнотехничкој ефикасности саме операције, него и о добро одабра ном тренутку, а, у случају потребе, и уз истовремену операцију пропагандистич ког „покривања“ те акције. У догађајима везаним за Републику Српску Крајину такво прикривање у договору са запад ним престоницама било је објављивање сателитских снимака који наводно сведо че о масовном убијању цивила у Сребре ници. Та „информација“ је била убачена у светске медије управо у време одлучујуће припреме и извођења операције „Олуја“, у првим данима августа 1995. године. То је омогућило да се операција реализује фактички у светском медијском вакууму, за разлику, рецимо, од дејстава српских власти на Косову 1998–1999. 5
политика и друштво
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
Хоће ли „азилан остати ФОТО: REUTERS
азиланата“, и одлазе у та козване „отворене центре за пријем избеглица“. По сле тога многи од њих јед ноставно нестају у правцу Западне Европе. Мађарске власти су 2014. године већ примиле око 50 000 молби за пружање азила, док им је 2013. године пристигло све га 18 900 таквих молби. Пракса коју спроводи Ср бија фактички доприноси сталном повећавању броја имиграната. Ако имигранти поднес у молбу за азил у Србији, они добијају сертификат који им омогућава слободно кретање кроз Срби ју у току 72 часа, што је теоретски гледано довољно да стигну до препуних центара за смештај избеглица у Мађарској, или чак, ако Мађарска подигне зид, до Хрват ске и Румуније. Засада свако вече грани цу између Македоније и Србије илегално пређе од 1000 до 1500 људи. Најмање исто толико свакодневно пристиже у Бугар ску. Не треба губити из вида да је превоз миграната уносан посао за кријумчаре из Турске, балканских земаља и Мађарске, и да они у просеку зарађују на хиљаде евра по човеку, тако да су слабе шансе да ће неко од њих одбити понуду.
Пише: Петар Искендеров
Неконтролисани прилив избегли ца и нелегалних имиграната из Се верне Африке и земаља Блиског и Средњег Истока у Србију и друге европске земље попримио је послед њих недеља размере „елементарне непогоде“.
Европа пред новим искушењем
E
вропска бирократија се показала као неспособна да колико било реши проблем нелегалне имигра ције на општеевропском нивоу, и зато је кренула линијом најма њег отпора, тј. поделила је квоте са бројем имиграната који свака чланица Европске уније треба да прими. Друштво је свесно чињенице да су те квоте намет нуте и да је то тек почетак, тј. да тек следи ескалација међунационалне напетости и криминала, и уопште знатно заоштравање политичке и економске сит уације, нарочи то у земљама где је степен незапослености висок у однос у на просек Европске уније. Уз све то, не види се никаква јасна ко ординација напора између бриселске би рократије и националних влада чланица Европске уније. Најупечатљивије се та 6
околност испољила у одлуци мађарске владе да подигне зид на граници са Ср бијом, што је изазвало шок у Београду. Мађарска је од краја 2014. године постала „капија“ за све оне који желе илегално да уђу у Европску унију. Мађарски градови на граници са Србијом, попут Сегеди на, постали су права жаришта на европ ској карти миграционих токова. Главну мас у миграната који теже да тим путем продру у Европску унију чине житељи Авганистана и Сирије, а такође балкан ских земаља. Избор миграната је пао на Мађарску из безбедносних разлога. Наи ме, средоземни путеви су опасни по жи вот, а у Мађарској мигранти само чекају да их похапси мађарска полиција, затим „попуњавају молбу за добијање стат уса
Ако говоримо о ставу Европске уније према Србији, можемо рећи да ни Европска комисија ни поједине чланице Европске уније не журе да пруже Србији битнију помоћ у прихватању и размештању избеглица, иако је управо активно мешање Европске уније (као и САД) у конфликте у Северној Африци и на Блиском истоку (укључујући и Сирију) изазвало дестабилизацију ситуације у том региону
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
нти“ заувек и у Србији? У Србији се већ налазе десетине хиљада избеглица. Међутим, судећи по све већој дестабилизацији читавог региона Блиског истока у најширем смислу тог појма, као и по све активнијем увлачењу нових актера (а међу њима и Турске) у геополитичку игру, рекло би се да је то тек почетак Руководство Европске уније покушава да ублажи сит уацију и журно ради на идеји стварања „Центра за пријем иле галних имиграната“ који може да прими 400 000 људи. Тај центар би се налазио у Јужној Европи. Конкретно место за сада није одређено, али српски медији готово свакодневно плаше читаоце гласинама да тај камп може бити направљен у Србији.
Русија спремна да помогне
Може ли Русија да пружи озбиљнију по моћ Србији у овој сит уацији? Руско-српски хуманитарни центар у Нишу брзо се одазвао на заоштравање проблема и помогао српској влади у по дизању кампова за привремени боравак избеглица. Конкретно, центар је предао влади Србије 20 шатора М-30 (за три десет особа), 10 шатора М-10 (за десет особа), агрегате, пећи, кревете и покри ваче за опремање кампова у Прешеву и Кањижи довољне да се збрине 1000 људи. Што се тиче конс ултативне помоћи, тре ба истаћи да је руско искуство у раду са илегалном имиграцијом велико (Ру сија је 2013. године имала 11 милиона имиграната, и по том показатељу је била на другом месту у свет у, после САД, на чијој територији се тада налазило 45,8 милиона имиграната). Међутим, тешко да се та помоћ може окарактерисати као релевантна и релативно успешна. Ср бија је за избеглице из Јужне Африке и са Блиског истока углавном транзитна
земља, док је Русија за своје „радне ими гранте“ најчешће коначно одредиште. То се пре свега тиче имиграната који долазе из бивших совјетских република Сред ње Азије. У питању је читава армија га старбајтера и сезонских радника, али и нерегистрованих имиграната. Због тога је ово пре свега социјално-економски проблем и он се решава углавном рад ним ангажовањем имиграната у оним сферама где постоји објективна неста шица људских рес урса, а то су грађе вина, трговина и сектор комуналних услуга. Слична је сит уација и са избеглицама из Украјине. По неким проценама, њих је већ више од милион. Њихова даља суд бина у знатној мери зависи од развоја си туације у Украјини. Ево како је званично оценио сит уацију шеф Федералне мигра ционе службе Русије Константин Ромо дановски: „Данас се на територији Русије налази 2,6 милиона Украјинаца. Они се могу поделити у четири категорије. То су пре свега људи који долазе код својих ро ђака у приватну посет у. Друга категорија су они који долазе код нас на привреме ни рад. Трећа су житељи Украјине који су побегли од мобилизације у учешћа у борбеним дејствима. И последња катего рија су избеглице са југоистока Украјине. Ових четвртих у Русији има већ преко милион! То је око 40% свих грађана који су допутовали из Украјине и у овом тре нутку се налазе у нашој земљи.
Те категорије свакако треба да имају различит третман. Сматрамо да треба задржати повластице за људе са југои стока Украјине који траже привремени азил, стат ус избеглице или дозволу за привремени боравак. И нема сумње да треба пролонгирати либералнији режим за ову категорију грађана (он важи од 1. августа 2014. године – П. И.). Ако се бор бена дејства не обнове, све остале грађа не Украјине који долазе третираћемо као и друге грађане из Заједнице независних држава, тако да ће за њих важити зајед ничка правила“. Треба имати у виду да избеглице из Укра јине, а такође и из Молдавије, и у знат ној мери дошљаке са Јужног Кавказа и из Средње Азије, за Русију везује читав комплекс историјско-култ урних особе ности које произилазе из дугог периода заједничког живота у истој држави. Њи хова способност за интегрисање у руско друштво, па чак и асимилацију са њим, далеко је већа него код имиграната из Северне Африке и Блиског и Средњег истока који долазе у Србију и друге бал канске земље. Додуше, то не важи само за Балкан, него и за земље Европске уније које се придржавају политике мултикул турализма, а не интеркулт урализма (ово друго, стицајем историјских околности, више одговара руским условима). Ако говоримо о ставу Европске уније према Србији, можемо рећи да ни Европ ска комисија ни поједине чланице Европ ске уније не журе да пруже Србији бит нију помоћ у прихватању и размештању избеглица, иако је управо активно ме шање Европске уније (као и САД) у кон фликте у Северној Африци и на Блиском истоку (укључујући и Сирију) изазвало дестабилизацију сит уације у том реги ону. „Ми схватамо да се од Србије сада тражи да уложи огромне напоре, и од лучили смо да пружимо помоћ. Надамо се да ће Србију подржати и међународне организације, а такође они који су иза звали тај неукротиви хаос, због кога је и дошло до сеоба становника из тог реги она“, изјавио је у вези са тим амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин. У Србији се већ налазе десетине хиља да избеглица. Међутим, судећи по све већој дестабилизацији читавог региона Блиског истока у најширем смислу тог појма, као и по све активнијем увлачењу нових актера (а међу њима и Турске) у геополитичку игру, рекло би се да је то тек почетак. 7
погледи
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
„Кога да назовем кад пожелим Пише: Владимир Јакуњин
Европа гради нови „берлински зид“, али не сопственом вољом, него по пројект у и нацртима прекоокеан ских политичара. Вршећи притисак на Русију, Европска унија сама себи наноси велику штет у, јер „батина има два краја“.
8
ФOTO: ДМИТРИЈ ДИВИН
„К
ога да назовем када по желим да разговарам са Европом?“ – тако се иронично питао Хенри Кисинџер, тражећи др жавника који би могао изразити гледиште европског континента. Неоспорно је да „систем једног прозора“ има многе предности, и да савез сувере них држава попут Европске уније пружа много позитивних могућности за развој економије. Сваки заинтересовани посма трач ће видети да се унутар Јединствене Европе наставља дијалог ради достизања заједничких циљева. Утолико је већа недоумица када видимо како Јединствена Европа, која је пребро дила толико економских криза, срља у са моуништење, у исцрпљивање сопствене економије, и опредељује се за зависност од спољних услова, с тим што нис у европски политичари ти који те услове диктирају. Нама, пословним људима који нис у упло вили у велику политику, чини се да међу народном сарадњом управљају само по литичари, и да од бизнисмена мало тога зависи. Ја сам, међутим, уверен да данас управо бизнис, као страна која највише трпи од такозваних „санкција“, треба да скрене пажњу европских политичара на контрапродуктивност донетих одлука. Употребио сам реч „санкције“, јер се она одомаћила у датом дискурс у, иако при тисак који се сада врши на Русију излази изван граница међународног права, за разлику од правих санкција, које може да уводи само УН. Те „санкције“, усмерене против Русије, имају исто толико нега тиван утицај и на економију европских земаља. Политичари су навикли да размишљају глобално. Међутим, ако они само накрат ко сиђу са пиједестала власти и окрену се своме народу, који их бира, својим очима
Јединствена Европа, која је пребродила толико економских криза, срља у самоуништење, у исцрпљивање сопствене економије
ће се уверити у којој мери су те њихове „санкције“ батина која има два краја. На пример, не прође ни једна недеља да у Европи не протестују пољопривредници, који траже повећање откупних цена и могућност ширења тржишта за пласман производа, пре свега могућност извоза у Русију. Русија је била принуђена да уведе узврат не мере. У контактима са својим послов
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
м да разговарам са Европом?“ ним партнерима, видим да они имају за то разумевања. Али њима је тешко да схвате због чега се сада повлачи та незамислива линија раздвајања између Русије и Европе. Сада европско и, конкретно, француско друштво и пословни кругови виде да нови „берлински зид“ прети да одвоји Русију од Европе, и да се он гради по пројект у и на цртима прекоокеанских политичара. Шеф америчке аналитичке компаније „Stratfor“ Џорџ Фридман једном приликом је рекао да би помисао на економско уједињење Русије и Немачке, тј. на уједињење европ ских технологија и руских сировина, био прави кошмар за Америку, јер би она тако добила врло моћну конкуренцију. Током протеклих пет година америчке банке су знатно одмакле европским кон курентима по обиму тржишне капита лизације и вредности акција. Од 2010. године хартије од вредности највећих финансијско-кредитних организација САД у просеку су поскупеле за 45%, док су се њихове европске колеге суочиле са падом вредности својих акција у просеку за 17%. Тамо где су европске банке све мање прис утне, све прис утније су аме ричке. И ова неприродна ограничења, која је Европа сама себи увела као нека кву епитимију, само ће допринети јачању америчке економије.
У дугорочној перспективи ЕУ ризикује да изгуби 90 милијарди евра и 2,2 милиона радних места Управо у том кључу треба посматрати политички притисак који се сада врши на Русију. Европљани се приморавају да се крећу у том смеру и да тако пре свега сами себи одузму снагу. Данас се стране компаније суочавају са озбиљним потешкоћама приликом по словања у Русији. На пример, немогуће је пребацити новац из руских компанија у европске, а не обрнуто! То није само стратегија протеривања европских ком панија са руског тржишта, него и стра тегија доласка америчких компанија на њихово место. И поред привременог „затезања каише ва“, које је понегде неопходно, у блиској будућности ће вештачка ограничења, на крају крајева, допринети напредовању многих сектора руске економије. Људи моје генерације већ имају то искуство и одлично га памте... А где ће и са ким ће бити Јединствена Европа, која је тако брзо
и самоуверено испољила свој „санкција шки“ порив? Водећи светски истраживач ки инстит ути објављују податке о економ ским губицима које ће имати Европска унија. На пример, према оценама Аустриј ског инстит ута за економска истражива ња (WIFO), услед ограничења која је увела Европска унија и узвратних мера које је увела Русија, у дугорочној перспективи ЕУ ризикује да изгуби 90 милијарди евра и 2,2 милиона радних места. Бивши председник Француске Валери Жискар д’Естен, кога веома ценим, у мају ове године одржао је предавање на Московском државном универзитет у, и изнео отприлике исту мисао. Он сматра да је Запад погрешио када је одлучио да врши притисак на Русију, уместо да води са њом дијалог. Па ипак, господин Жи скар д’Естен је изразио наду да ће се За пад окренути позитивном политичком курс у према Русији и истакао да је при мена персоналних санкција против поје диних руских политичара и бизнисмена у супротности са европским вредностима. Кога, дакле, да назовем кад пожелим да разговарам са Европом? Аутор је руски друштвени радник и менаџер, до августа 2015. био је директор компаније РЖД („Руске железнице“).
Руско-српске односе треба модернизовати Пише: Дарја Басова
вљамо вам мишљење младог бал култ урном јединству које повезује два канолога Дарје Басове које је она словенска народа. На пример, у Декла рацији о стратешком партнерству изме објавила у свом личном блогу.
Акт уелни модел односа између Ру сије и Србије подразумева ослања политичком дискурс у како ру ње на духовну, култ урну и исто ског, тако и српског друштва од ријску блискост наших народа. носи између Русије и Србије су Међутим, у условима глобалних и уобличени као „традиционал регионалних геополитичких тран ни”, историјски, пријатељски и сформација неопходно је створити братски. Руководиоци и многи модернистички модел, заснован на политичари обеју земаља често у својим прагматичном приступу. Предста јавним наступима говоре о духовном и
У
ђу Руске Федерације и Републике Србије, потписаној 24. јуна 2013 године у Сочију, наведено је да се обе стране „ослањају на дубока узајамна пријатељска осећања, ви шевековну историју међусобних односа, језичку традицију, духовну и култ урну блискост братских народа двеју земаља...” Па ипак, стратешко руско-српско парт нерство још увек нема својства прагма
9
погледи
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
тичне кооперације и „старт-ап” пројекта захваљујући коме би се наши билатерал ни односи развијали узлазном линијом у дугорочној перспективи. Другим речима, модел сарадње између Србије и Русије реализује се у оквиру старе парадигме, која не одговара савременим изазовима. Како се тај „стари модел” одражава на спољну политику? Прво, у политичком простору Русије и Србије преовладава „традиционални дискурс”, тј. ми и даље користимо рето рику на коју смо сви навикли и баратамо класичним симболима и представама. То се односи на елементе дискурса као што су православље, византијско наслеђе, сло венство, узајамна историјска помоћ, итд. Друго, Србија није успела да се коначно определи када је реч о спољнополитич ким векторима. Уместо тога, она покуша ва да балансира између евроинтеграције и очувања економских веза са Русијом. Тако је дошло до сит уације у којој Срби
Украјини је испољио разилажење између двеју земаља када је реч о интерпретаци ји територијалне целовитости, а питање уласка Крима у састав Русије изазвало је мноштво недоумица у погледу Косова. Према томе, акт уелни модел односа из међу Србије и Русије не одговара у пот пуности савременим реалијама и посте пено губи свој потенцијал. У условима глобалних и регионалних (балканских) геополитичких трансформација, све ве ћих међународних ризика и све веће не извесности у погледу светског развоја
ја тежи да привуче руски капитал и да развија заједничке пројекте са Русијом (углавном у области енергетике и енер гетске безбедности), али је често прину ђена да се повинује захтевима Брисела, чиме се анулира већина достигнућа ве заних за јачање веза са Русијом. Треће, чињеница да обе земље не призна ју независност Косова и даље има улогу кохезионог фактора. Такође, обе земље на међународној политичкој сцени тврде да су привржене нормама међународног права. Међутим, фактор Косова све ви ше прелази у раван унутрашње политике Србије и прераста у нескривено поли тичко ценкање. Поред тога, конфликт у
нови модел руско-српских односа постаје императив. Другим речима, да би Русија и Србија могле успешно да се супротста ве глобалним изазовима на међународ ној политичкој сцени, а да при томе не одбацују своје виђење развоја државе, неопходно је да пронађу нову формулу и нове темеље (па чак и симболе) своје са радње. Није реч о томе да се забораве или одбаце традиционалне представе и сим боли, који прате билатералну политику двеју земаља, него о томе да у њиховим односима доминирају „модернистички” елементи. У вези са тим основне препо руке за конструисање новог модела уза јамних односа могу бити следеће:
Да би Русија и Србија могле успешно да се супротставе глобалним изазовима на међународној политичкој сцени, а да при томе не одбацују своје виђење развоја државе, неопходно је да пронађу нову формулу и нове темеље (па чак и симболе) своје сарадње
ИЛУСТРАЦИЈА: ДМИТРИЈ ДИВИН
1. Највећу пажњу је потребно посвети ти прагматизму. То значи да треба вео ма широко промовисати инвестиционе, грађевинске и друге пројекте у којима учествују Србија и Русија; 2. Русија треба да прихвати политику Србије усмерену на евроинтеграцију као чињенично стање, и да гради билатерал ну сарадњу полазећи од те чињенице. То би омогућило да се избегне разочарање до кога долази због претерано великих очекивања која руско и српско друштво међусобно гаје; 3. Контакти на друштвенокулт урном плану треба да буду интензивнији. Савре мену Русију треба открити Србима. И обрнуто: грађани Русије треба да упознају са времену Србију. 4. Потребно је створити формат за кооперацију Ср бије са структ урама све ак туелније интеграционе за једнице каква је Евроазијска економска унија. Ови предлози омогућавају да се тек оцртају конт уре моде ла сарадње између Русије и Србије. Свакако је неопход на и друштвено-политичка дискусија поводом основних компонената таквог модела. И поред раз мимоилажења која постоје између Русије и Србије, обе земље схватају да је боље за једничким снагама управљати садашњим стањем, исправљајући грешке наслеђене из прошлости, и предвиђати будућност, него се препуштати диктат у споља. У вези са тим преиспитивање билатералних од носа има потенцијал који може да учвр сти отпорност наших државних модела и вредности у толико несталној и про менљивој спољнополитичкој сит уацији.
10
Аутор је аналитичар Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО).
репортажа
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
Незадрживи пробој у вечност Пише: Владимир Дмитријев
Посада је свесно кренула у сигур ну смрт и за сва времена оставила пример како гину најбољи синови Отаџбине! Наш дописник је прошао путем продора који је у окупираном Минску седмог дана од почетка Ве ликог отаџбинског рата извршио совјетски тенк Т-34.
ФОТО: АРХИВА РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ
14.
јула 1941. године у америчком часопи су „Time“ појавио се чланак „Трећа недеља рата – у потрази за новом снагом“. Пас ус посвећен Минску и дан данас потреса до дубине душе... „Руси су својом фантастичном храбро шћу изненадили нацисте. Немачки ре портери описују незадржив напад једног руског тенка током уличне битке за Минск. Он је грабио напред као диносау рус, не осврћући се ни на шта. Пројекти ли немачког противтенковског наоружа ња су избушили његову куполу, али тамно чудовиште је наставило да се котрља, пуцајући у свим правцима. На крају Нем ци су успели да га запале. Посада је изго рела заједно са тенком...“ Овај тенк се на тргу испред Дома вла де, у самом центру окупираног Минска, појавио негде око 28-30. јуна 1941. годи не. Преплашени Немци су одмах поку шали да га зауставе. Тукли су из топова, бацали гранате... Узалуд. Окренувши се на тргу, ломећи и разгрћући мотоцикле и аутомобиле, непокорни тенк је поју рио у правцу истока, по главној градској улици. Тада се она звала Совјетска. После рата је променила име у Стаљинов проспект, затим у Лењинов, а затим у Проспект
Франциска Скорине. Данас је то Про спект независности, по којем лагано ко рачамо моја ћерка и ја. Многе грађевине на нашем пут у памте последњи херојски напад „тридесетчетворке“... Град је врвео од фашиста, али је тенк успео да се пробије све до Комаровског трга, где је заустављен и спаљен. Поса да је изгинула. Све до далеког пролећа 1944. године дот учени „оклопник“ је ста јао на месту где је страдао. У Минску се још увек прича да су Немци сахранили совјетске војнике као хероје, а немачки официри су тенк показивали својим мла дим, тек регрутованим војницима, исти чући им руске војнике као узор. Историја није сачувала имена чланова јуначке посаде. Али сачуван је велики број фотографија тенка који је три го
дине стајао на Комаровском тргу као споменик ратном подвигу. Официри и војници Вермахта су се радо фотогра фисали испред њега. Измерили смо растојање које је Т-34 про шао путем до бесмртности. Совјетском улицом до Комаровског трга (данас Трга Јакуба Коласа).
3200 метара
74 године касније корачамо по овој светој траси. Становници Минска седе у кафе има, смеју се, склањају се од изненадног пљуска, љубе се. Војници, стојећи под настрешницом, лижу сладолед, онако клемпави и кратко подшишани. Веро ватно су исти такви момци некада гле дали овај диван град кроз прорезе свога тенка у пламену, и не помишљајући да се предају... 11
војска Пише: Татјана Русакова
У подмосковском насељу Алабино 15. августа су завршене Међународ не армијске игре. Русија је победила у укупном пласману, освојивши ве ћину медаља. На другом месту је Ки на, а на трећем Белорусија. Србија је освојила бронзу у тенковском биа тлону, иначе најатрактивнијој ди сциплини Армијских игара. „Војна олимпијада“ је обухватила 14 специ фичних дисциплина, а такмичења су одржавана на 10 полигона руских војних округа.
M
еђународне армијске игре су први пут одржане ове годи не. Екипе су се такмичиле у популарним примењеним војним дисциплинама као што су „тенковски биатлон“, „авио-пикадо“ и „каспијски куп“. Такми чења у овим дисциплинама су одржавана и раније. На Међународним армијским играма учествовало је 57 екипа из 17 зе маља Европе, Азије, Африке и Латинске Америке.
Тенковски биатлон
Тенковски биатлон је био најпопуларнија и најатрактивнија дисциплина Армиј ских игара. Видео снимци тенковског „дрифта“, прелажења водених препрека и ефектно превртање екипе из Кувајта на Т-72Б (срећом без последица по тенк и посаду) брзо су постали популарни у друштвеним мрежама. Руси су победили у појединачној трци. Добро су се пока зали Кинези. Они су једини наступали на својој техници. Кинески тенкови Type 96A ове године нис у непријатно изнена дили своје такмичаре као прошле године, када је њиховом тенку усред трке спала гусеница, али је Кина ипак ове године морала да се задовољи сребром. Неоче кивани успех је постигла Србија. Она је освојила бронзу у тенковском биатлону победивши екипу Казахстана у финал ном кругу.
Суворовски јуриш и Отворена вода
На подмосковском полигону Алабино одржане су и трке борбених машина пе шадије под називом „Суворовски јуриш“. Припадници мотострељачких јединица 12
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
Неочекивани у на Армијским и из Русије, Кине и Венецуеле такмичили су се вештини управљања борбеним во зилима пешадије. Они су током такмиче ња савлађивали препреке на траси дугој скоро 22 км. Прво место су освојили Ру си, друго Кинези, а треће такмичари из Венецуеле. Ефектно је било и такмичење инжење ријских јединица под називом „Отворе на вода“ у граду Мурому на реци Оки. У овом такмичењу су учествовале екипе из Русије, Белорусије и Кине. Задатак учесника је да се у ограниченом вре мену организује превоз технике и ра њеника уз помоћ понтонских мостова, и све то под „бомбама“ и „нападима“ условног непријатеља. У финалу је пр во место заузела Русија, друго Кина, а треће Казахстан.
Авио-пикадо, Мајстори ваздушног боја и Каспијски куп
„Авио-пикадо“ је такмичење у коме се демонстрира обученост пилота, и ту није било никаквих изненађења. Руски пилоти су освојили злато у свих 10 но минација: јуришна авијација, ловачка авијација, тактичка бомбардерска ави јација, копнена авијација транспортноборбених хеликоптера, копнена авија ција борбених хеликоптера, стратешка авијација, војно-транспортна авијација, авијацијска група за акробатско летење, акробатско летење појединачних поса да, и од ове године – најбољи струч њак инжењеријско-авијацијске групе. Друго место у укупном пласману осво јио је Казахстан, а треће екипа Кине,
која је током такмичења једно време држала водећу позицију. У дисциплини „Мајстори зенитне бор бе“ поред руске екипе учествовало је још пет екипа (из Венецуеле, Кине, Па кистана, Белорусије и Египта). Борбене зенитне посаде су се такмичиле у бр зини постављања оруђа и прецизности погађања циљева. Време такмичења је било ограничено. Имали су 15 секунди да припреме системе за бој и да погоде мет у (мета је била ракета противави онског система „Стрела“). Руске про тивваздушне екипе су показале најбо ље време и најбољу прецизност, док
Према подацима Министарства одбране, у Међународним армијским играма учествовало је укупно 279 јединица наоружања, војне и специјалне технике Оружаних снага РФ, и 158 јединица Народноослободилачке армије Кине
успех Србије играма
су екипе из Кине и Белорусије заузеле друго и треће место. „Каспијски куп“ је такмичење у коме се показује обученост поморских посада бродова. И ту је Русија однела победу. За време такмичења бродови су мане врисали и примењивали артиљеријско наоружање, и то у тешким временским условима. Прво место је заузео мали ракетни брод Каспијске флотиле Ратне морнарице Русије „Град Свијашск“. Сре бро је отишло Ратној морнарици Казах стана, а бронза морнарима Азербејџана.
Најбољи војни извиђачи и Мајстори артиљеријске ватре
Русија није била неприкосновена у свим дисциплинама. У многим такмичењима је Кина постигла боље резултате. На при мер, после упорне борбе у дисциплини „Најбољи војни извиђачи“, где учесни ци показују вештину руковања падобра нима и стрељачким оружјем, и вешти
ФOTO: РИА „НОВОСТИ“
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
би отвориле ватру. Зато је Русија заузела друго место, а Белорусија треће.
Победничка техника за извоз
На Међународним армијским играма није било техничких новитета који при влаче пажњу на војним изложбама. Све екипе (изузев кинеске) наступале су на руској војној техници коју већ дуго ко ристе оружане снаге Русије, али ипак су стране земље и за такво оружје показале интересовање. Русија у суштини пока зује како изгледа њена роба у примени и немилосрдно тестира своју технику рачунајући на то да ће заинтересовати и потенцијалне купце. И заиста у томе успева. То потврђују и изјаве чланова војних команди појединих земаља (на пример Никарагва је најавила куповину тенкова Т72Б, а Венецуела се интерес ује за инжењеријску технику). У целини гледано, Армијске игре 2015. су се показале као згодна прилика за про дубљивање војно-техничких веза између земаља учесница. Током игара екипе су усавршиле своје борбено мајсторство. Оно ће им затребати и у следећој спорт ској сезони. Армијске игре се у овом фор мат у одржавају први пут, али по речима
„Данас, када сумирамо резултате и награђујемо победнике, ми још једном желимо да кажемо: сви су нам драги гости – свако ко дође код нас у миру, свако ко дође на оваква такмичења. Ми бисмо веома желели да вас све видимо управо овде, на овим полигонима, на овим спортским бојним пољима, и ни на каквим другим.“ Сергеј Шојгу, министар одбране РФ ну кретања по неприступачном терену, екипа Кине је у последњем час у преотела Русима медаљу, тако да се Русија морала задовољити сребром, док је бронза оти шла Белорусији. Кина је освојила злато и у такмичењу по сада минобацача под називом „Мајстори артиљеријске ватре“. Победу је Кинезима донело њихово самоходно артиљеријско оруђе PPL-05 класе „минобацач хауби ца“. Самоходно оруђе није било потребно истоваривати и постављати на позици ју, а техника такве класе омогућава да се отвара ватра практично без припреме. Остале екипе су превозиле своје мино бацаче и морале су да их истоварају како
министра одбране РФ Сергеја Шојгуа, никако не и последњи пут. Поред тога, Русија очекује да ће круг учесника овог јединственог такмичења у примењеним војним спортовима са временом бити све већи. „Данас, када сумирамо резултате и награ ђујемо победнике, ми још једном желимо да кажемо: сви су нам драги гости – свако ко дође код нас у миру, свако ко дође на оваква такмичења. Ми бисмо веома же лели да вас све видимо управо овде, на овим полигонима, на овим спортским бојним пољима, и ни на каквим другим“, рекао је Шојгу на церемонији затварања Армијских игара. 13
историја
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
„Јуриш мртваца“: Стогодишњица подвига бранилаца тврђаве Осовец Пише: Владимир Василик, православие.ру
Шестог августа се навршило 100 го дина од „Јуриша мртваца“ – догађаја без преседана у историји ратовања. Реч је о контранападу 13. чете 226. Земљанског пука после тровања га сом приликом напада немачке вој ске на тврђаву Осовец. Одбрана Осовеца се по показаном јунаштву може поредити са одбраном Бре стовске тврђаве и Севастопоља у Другом светском рат у.
У
току је била друга година Пр вог светског рата. Сит уација на Источном фронт у није била повољна по Русију. Немци су 1. маја 1915. извршили хемијски напад код Горлице и успели да пробију руске положаје. Тада је отпоче ла велика офанзива немачких и аустриј ских трупа. Руси су се повукли из Пољ ског краљевства, Литваније, Галиције, дела Летоније и Белорусије. Заробљено је милион и по војника руске император ске армије, а укупно је током 1915. године убијено, рањено и заробљено око 3 ми лиона руских војника. Руска војска се повлачила јер није имала довољно муниције и топова. На сто немач ких пројектила руска артиљерија је могла да испали само десет. План снабдевања ру ске армије артиљеријом није реализован. Уместо планираних 1500 стигло је само 88 топова. Али чак и без пројектила и муни ције, Руси су у повлачењу задавали тешке ударце немачким и аустријским трупама, чији су укупни губици током 1915. године износили око 1,2 милиона људи. Тврђава Осовец налазила се свега 23 километра од границе са Источном 14
Пруском. По речима учесника одбране Осовеца С. Хмељкова, главни задатак тврђаве био је „да прегради непријате љу најкраћи и најлакши пут на Белосток /.../ да непријатељ дуго држи тврђаву под опсадом или да тражи заобилазне путеве и тако у сваком случају изгуби време“. Бе лосток је пут за Вилно (Вилњус), Гродно, Минск и Брест, тј. пут за Русију. Први напади Немаца уследили су већ у септем бру 1914. године, а од фебруар а 1915. су почели плански јуриши, који су одбијани током 190 дана, и поред велике техничке моћи коју је поседовала Немачка. Стигле су чувене „Дебеле Берте“, хаубице за опсаду калибра 420 мм, чији су пројек тили били тешки 800 кг и проламали су челичне и бетонске преграде дебеле два метра. Ти пројектили праве јаме дубоке 5 метара и широке 15 метара. На Осовец су послате четири „Дебеле Берте“ и 64 друга моћна оруђа за опсаду – укупно 17 батерија.
Браниоци Осовеца замољени су да издрже бар 48 часова, а они су издржали 190 дана Најтежи артиљеријски напад извршен је на самом почетку опсаде. „Непријатељ је 25. фебруара на тврђаву отворио ватру ко ја је 27. и 28. фебруара прерасла у ураган ску паљбу, и тако је Осовец бомбардован до 3. марта“, сећао се С. Хмељков. Према његовим прорачунима, за тих недељу дана језивог бомбардовања на тврђаву је испа љено 200 000-250 000 тешких пројектила, а 400 000 је испаљено током целе опсаде. Браниоци Осовеца замољени су да издр же бар 48 часова, а они су издржали 190
дана, и успели су да униште две „Берте“. Видевши да артиљерија не постиже же љени резултат, Немци су почели да при премају хемијски напад. Немачки хе мијски напади у Првом светском рат у били су претеча гасних комора у Другом светском рат у. Први хемијски напад на Руском фронт у био је изведен у зиму 1915. године. Он је био неуспешан, јер је температ ура била сувише ниска. Касније су гасови (пре свега хлор) постали поу здани савезници Немаца. Тако је било и код Осовеца у августу 1915. године. Немци су овај хемијски напад пажљи во припремали. Стрпљиво су чекали да ветар дуне у одговарајућем смеру. По ставили су 30 хемијских батерија са не колико хиљада боца, и 6. августа у 4 часа ујутру према руским положајима крену ла је тамнозелена магла од смеше хлора и брома, и стигла је до њих за 5-10 ми нута. Слој гаса био је висок 12-15 мета ра и широк 8 километара, а продро је 20 километара у дубину руске територије. Браниоци тврђаве нис у имали гас-маске. „Све живо на отвореном ваздуху на под ручју тврђаве било је смртно отровано“,
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
„Јуриш мртваца“. Уметник: Јевгениј Пономарјов.
ец. рђаве Осов ославие.ru. Гарнизон тв рав П а т ј са са а Фотографиј
сећао се учесник одбране. „Све зеле нило у тврђави и околини, куд год је прошао гас, било је уништено. Лишће на дрвећу је пожутело, скупило се и опало, трава је поцрнела и полегла, латице су опале са цвећа. Сви бакарни предмети на подручју тврђаве, било да су делови топова и пројектила, или уми ваоници, резервоари и остало – све је било покривено дебелим слојем оксида хлора. Намирнице нис у биле херметички затворене, тако да су месо, маст, сланина и поврће били затровани и нис у више били за употребу“. Немачка артиљерија је поново отво рила интензивну ватру, и одмах после баражне ватре и облака отровног гаса 14 батаљона ландвера (а то је најмање 7 000 пешадинаца) кренуло је у јуриш на ист урене руске позиције. Речено им је да неће срести никога осим мртваца. Учесник одбране Осовеца Алексеј Лепјо шкин сећао се: „Нисмо имали гас-маске, и зато су гасови наносили ужасне озледе и хемијске опекотине. Приликом дисања чуло се шкрипање и из плућа је на уста излазила крвава пена. На рукама и ли
међу њима и тринаеста чета, тј. то што је остало од ње. Чет у је повео потпоруч ник Владимир Карпович Котлински. У сусрет Немцима кренули су „живи мр тваци“, са лицима умотаним у крпе. Нис у имали снаге да вичу „Ура!“, тресли су се од кашља. Многи су пљували крв и ко маде плућа. Један очевидац је изјавио за лист „Ру ско слово“: „Не могу да опишем гнев и злобу са којом су наши војници ишли на Немце, своје троваче. Ови су отворили снажну ватру из пушака из митраљеза, али ни густа киша куршума није могла да заустави јуриш разгоропађених вој ника. Измучени отровом, они су трчали само са једним циљем – да згазе Немце. Нико није заостајао, никога нис у морали пожуривати. Ту није било појединачних хероја. Чете су јуришале као један чо век, надахнуте само једним циљем, јед ном мишљу: погинути, али се осветити подлим тровачима“. Положај је повраћен и успостављено је претходно стање. Тај успех је скупо пла ћен – у јуришу је погинуло 660 људи. Већ крајем августа више није имало никаквог смисла држати Осовец, јер се фронт преселио далеко на исток. Тврђава је евакуисана. Непријате љу није остављено ништа: ни топ, нити пројектил или метак, па чак Не Фотографи мачка хемијска бат ер ја са сајта Православ ија. ие.ru.
цу су искочили пликови. Нис у помагале крпе ко јима смо омотали лица. Међутим, руска артиље рија је почела да дејству је, испаљујући из зеленог облака хлора пројектил за пројектилом у правцу Пруса. Тада командир другог одељења одбране Осо веца Свечников, трес ући се од језивог кашља, викну промуклим гласом: „Дру гови моји, нећемо ваљда да умремо као бубе од отрова! Него да им покажемо, па да памте за сва времена!“ И подигоше се они који су још могли хо дати после страшног хемијског напада, а
ни конзерва. Ноћу уочи 24. августа ру ски минери су дигли у ваздух остатке одбрамбених објеката и отишли. Немци су се тек 25. августа одважили да уђу у рушевине... 15
историја
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
Обелодањени тајни докум Другог светског рата Разговор водила: Марина Обраскова
Писац и историчар специјалних слу жби, пензионисани пуковник Алек сандар Бондаренко, објавио је књигу о Павлу Фитину, шефу Спољне оба вештајне службе СССР-а у Другом светском рат у, кога још зову и со вјетски Валтер Шеленберг. О свом јунаку, о совјетској обавештајној служби и њеном утицају на ток рата, као и о стварању совјетске нуклеар не енергетике, аутор књиге разгова ра са дописником „Руске речи“.
M
Александар Бондаренко: Одавно имам контакте са информативним бироом Спољне обавештајне службе, па смо од лучили да поводом 70. годишњице По беде објавимо књигу о живот у незаслу жено заборављеног Павла Фитина. Из поверљивих извора сам сазнао да је један познати аутор, који пише о обавештајној служби, заплакао када је сазнао да сам ја написао такву књигу. Заплакао је јер се није сам сетио да обради ову тему. Фи тин је крајње занимљив лик, али је јед ноставно заборављен, као што се код нас то често дешава. Рекли сте да сте имали неколико ва ријанти у избору јунака Ваше књиге...
- Све су то били јунаци обавештајне слу жбе. Још су остале неке биографије које нис у толико познате, и ја ћу им се врати ти у догледној будућности. То су Хероји Совјетског Савеза који су руководили илегалом и командовали партизанима. А свима њима је руководио Фитин. Када сам почео да пишем, питали су ме: „А ко је он?“ Одговарао сам да је то совјетски Шеленберг, и тада би сви схватили о коме се ради. Шеленберг је био шеф војне оба вештајне службе Трећег рајха, а у Русији 16
ФОТО: ЈУРИЈ МАШКОВ / ТАСС
арина Обраскова: Шта Вас је побудило да пишете о Фитину?
је постао познат захваљујући легендар ној серији „17 тренутака пролећа“ („17 мгновений весны“). Постао је познатији од свога совјетског колеге, тј. од шефа наше обавештајне службе. Да ли је његова биографија и данас актуелна?
- Да. У књизи се преиспит ује веома ва жна тема: узајамни односи Спољне оба вештајне службе, и уопште обавештајне службе, са једне стране, и руководства државе са друге. Раније се нешто о Спољ ној обавештајној служби могло сазнати из „Прегледа историје Спољне обаве штајне службе“ („Очерк об истории вне шней разведки“), издатог 1960-их. Тамо се ова служба приказује са гледишта ге нералног секретара ЦК КПСС Никите
Хрушчова, који се трудио да се огради од Стаљиновог режима. Данас је Фити ново име рехабилитовано и о њему се већ говори. Он је први, преко Берије, писао Стаљину извештаје о великој вероватно ћи напада Немачке на Совјетски Савез, али су његови извештаји игнорисани... Чини ми се да је веома драгоцен и при мер Фитиновог напредовања у каријери, и то нарочито у условима данашњег ка дровског дефицита. Почео је као сеоски дечак са Урала и све је сâм постигао. Завршио је Тимирјазевску академију и радио је у издавачкој кући која је обја вљивала књиге за село. Са тог радног ме ста је прешао у службу безбедности. Тада су државне органе потресале репресије и било је неопходно да се одабере око 800 младих људи са високим образовањем.
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
менти из Наш јунак је био један од најмлађих који су позвани у Народни комесаријат уну трашњих послова (НКВД), у обавештај це. Само после годину дана службовања постао је начелник обавештајне службе. Увек ме је фасцинирало колико је он до бро организовао рад службе и како је налазио заједнички језик са „ветерани ма“. У мојој књизи је описана епизода о томе како је он помогао породици једног младића који је био иза линије фронта. Његова породица се нашла у позадини у врло тешкој сит уацији. Чим је Фитин за то сазнао, муњевито је решио то питање. Породици је пронађен стан и обезбеђена су јој средства за живот, што је у ратно доба имало непроцењиву вредност. Колико је Фитин тада имао година?
- Он се прихватио места начелника слу жбе када је имао 31 годину. Био је млад и видео је велике перспективе за њен раз вој. Он је фактички створио обавештајну службу у њеном садашњем облику. И ту се не ради само о обавештајној служби. Чувени стратешки затворени градови, где су били смештени важни погони и где се, између осталог, радило на нукле арним пројектима – то је такође његова идеја. Он је први схватио перспективе нуклеарног пројекта и убедио је руко водство да обрати пажњу на тај пројекат. Захваљујући Фитину совјетска атомска бомба се појавила убрзо после америчке. Он је организовао информациони посао који је помагао руководству да доноси одлуке. Сада је тај правац један од нај важнијих у служби. Да ли су у књизи коришћена доступна документована сведочанства?
- У њој су коришћени само званични до кументи. Има и оних докумената са којих
је печат државне тајне скинут само ради ове књиге. Информативни биро Спољ не службе безбедности помогао ми је да прикупим информације и да их правил но интерпретирам. Са којих докумената је скинут печат државне тајне?
- Са оних где се говори о нуклеарном про јект у. О томе како су власти наше земље уз помоћ обавештајне службе обратиле пажњу на развој нуклеарне енергетике. А да ли се из књиге могу сазнати но ве чињенице о Другом светском рату?
- Ново је то што можемо на основу доку мената и сећања очевидаца да се уверимо у игнорантски однос државног руковод ства према подацима који су пристизали из обавештајне службе. Крајње драгоцени Фитинови подаци уопште нис у озбиљно разматрани. Да су они били другчије третирани, можда би се могле избећи огромне људске жртве.
Фрагмент књиге Александра Бондаренка „Фитин“ Уз љубазну сагласност редакције издавачке куће „Молодаја гвардија“ („Молодая гвардия“), објављујемо фрагмент књиге Александра Бондаренка, „Фитин“, где се говори о пројек тима стварања нуклеарног оружја и о шпијунској операцији „Енормоз“ у Другом светском рату. <…> Ми знамо да је 22. децембра 1942. године из Лондона стигао у Москву детаљан реферат о радовима који се спро воде не само у Енглеској, него и у САД. Из добијених доку мената се види да су Американци већ претекли Енглезе у изради оне бомбе. И још знамо да је у обавештајној служби покренута операција која је добила звучан назив „Енормоз“ (није чудо што је одељење за научно-техничку обавештајну службу било у саставу Петог одељења, англо-америчког), што је руска транскрипција речи „Enormous“, а она се са енглеског језика преводи као „огроман“, а са америчког сленга као „монструозан“, „ужасан“. Међутим, нас из неког разлога нису обавестили када је та операција званично почела... Академик Игор Курчатов познат је као „отац совјетске атомске бомбе“ (управо он је одржавао везу између двеју „структура“). Он је у марту 1943. године писао народном комесару Лаврентију Берији: „Размотрио сам материјал и дошао до закључка да он има огроман, непроцењив значај за нашу државу и науку... Ма теријал даје могућност да се добију веома важни оријентири за наше научно истраживање, да се заобиђу многе веома мукотрпне фазе бављења овим проблемом и да се стекну сазнања о новим научним и техничким путевима његовог решавања“. Убрзо после тога Берија је постао надзорник „нуклеарног пројекта“.
*** Тешка срца се уздржавамо од детаљног описа ангажо вања совјетских обавештајаца око пројекта „Енормоз“, јер је тај посао био само посредно везан за јунака наше књиге. Међутим, све је почело управо захваљујући Фитину. По мишљењу стручњака, да Фитин није обратио пажњу најпре на саопштење о лондонским, а затим и о америчким ис траживањима, све би остало „у фиоци“. У ратним годинама никоме није било до тога. Тада је њему поверено да руководи тим послом и да га као шеф обавештајне службе усмерава. Он је своје људе слао преко мора и океана са конкретним задацима. У обавештај ној служби, као и у животу, свако има своју улогу. Прецизираћемо само да се у посао везан за „нуклеар ни пројекат“ ускоро укључила и наша војна обавештај на служба. Са њом је на своју иницијативу успоставио везу Клаус Фукс, немачки комуниста и научник светског гласа који је добио британско држављанство. Међутим, Државни комитет за одбрану донео је 1943. године одлу ку у складу са којом је главни задатак војне обавештајне службе био да дође у посед војнополитичких планова Немачке, док су научнотехничка питања била искључиво у надлежности научнотехничке обавештајне службе На родног комесаријата државне безбедности (НКГБ). Фукс је био пребачен на везу са резидентуром Спољне обаве штајне службе... О размерама и правцима радова на „нуклеарном пројекту“ могло се судити и по „строго поверљивом“ плану који је на правио Павел Фитин 5. новембра 1944. године. 17
ФОТО: ALAMY / LEGION-MEDIA
путовања
Сочи после Олимпи спортски рај за тур Пише: Светлана Латишева
Сочи је након Зимских олимпиј ских игара, одржаних 2014, остао град спорта захваљујући савреме ној олимпијској инфраструкт ури и пријатној клими. Многи становни ци Сочија прате нови тренд: посећу ју спортске објекте и рекреативно се баве трчањем, брзим ходањем и ски јањем. По завршетку Олимпијских игара спортски туризам у Сочију и околини је све развијенији.
Н
аравно, ретко ко ће се усудити да заплива када је температ у ра мора испод 12 степени. Зато бројни хотели и санаторијуми имају топле базене са морском и слатком водом. Једнодневна или вишедневна улазница за базен може да се купи чак и у мањим хотелима. Сочи је окружен планинама, али у граду ипак има пуно стаза погодних за трчање. Једно од омиљених места житеља Сочи 18
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
ја је широки кеј реке Сочи, који почиње од главне градске пијаце и протеже се све до морске обале. Многи радо трче обалом у центру града или олимпијским булеваром дугим пет километара, који се налази у Имеретинској долини. У парковима и на градским трговима по стављени су тренажери за вежбање. На пример, у Фрунзеовом парку у пријатној хладовини дрвећа можете посматрати море док радите вежбе. Идеално место за све љубитеље брзог ходања је „Стаза здравља“, која прола зи кроз брдовити и шумовити део града. Ако желите да побољшате здравље и стекнете кондицију током лета, одабе рите неку од пешачко-планинарских путања у Красној Пољани, у бањским одмаралиштима „Роза Хутор“, „Лаура Гаспром“ и „Горки град“. Пешачке стазе кривудају падинама планина Псехако и Аибга. Можете уживати у погледу са не ког видиковца или се одмарати на клу пама крај стаза. Најдужа пешачка стаза има пет километара и преко целе годи не је погодна за брзо ходање. Налази се
у Хостинском рејону и протеже се дуж морске обале, од централног градског стадиона до бање Мацесте. Дуж реке Сочи направљене су бицикли стичке стазе, од тржног центра „Море Мол“ до морске обале, у Навагинској улици, на Имеретинском кеју. Из годи не у годину у граду је све више пункто ва за изнајмљивање бицикала. Највише их је у Олимпијском парку, што знатно олакшава и убрзава обилазак спортских знаменитости Сочија. У Красној Пољани постоје посебне маршруте за вожњу брд ских бицикала, а бициклистичке стазе су на надморској висини изнад 1000 метара. Ту ће сви љубитељи бициклизма прона ћи одговарајућу трас у, како рекреативци, тако и професионални монтибајкери. Лети у Сочију, рано ујутру и увече, мо жете да вежбате јогу у природи, на спе цијалним подијумима у парку Ривијера, на истоименој плажи, као и у планинском делу града, у Красној Пољани, далеко од градске вреве. У спортско-туристичком комплекс у „Горна Карусел“, у тишини шу ме, постављен је посебан шатор за јогу.
Када је време лепо, у Красној Пољани се можете опробати у нордијском ходању. У зимском центру и одмаралишту „Роза Хутор“ инструктори ће вас на шумским стазама научити основама нордијског ходања, које је у Русији све популарније. Туристи у Сочију могу да се баве ко њичким спортом уколико посете неку од школа јахања које раде преко целе Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку до даци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА • LE SOIR, БЕЛГИЈА • NEDELJNIK И ГЕОПО ЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, FOREIGN POLICY И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • TAGEBLATT И LE JEUDI, ЛУКСЕМБУРГ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI
NEWSPAPERS, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КО РЕЈА • THE NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД. Електронска пошта српске редакције RBTH: EDITOR@RUSKAREC.RU Више информација на http://RUSKAREC.RU „Геополитику“ издаје и штампа предузеће ИП „Геополитика пресс д.о.о.“ Адреса редакције: Мурска 1/4, 11000 Београд Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 geopolitika@sbb.rs, www.geopolitika.rs
тати са места на место попут ходача по жици, алпиниста или Тарзана. Препо ручујемо „Панда парк“ у одмаралишту „Роза Хутор“. Преко целе године у Сочију можете да клизате у олимпијској дворани „Ајзберг“. Клизалиште на коме су тренирали вр хунски руски клизачи Јевгениј Плушчен ко и Јулија Липњицка, као и клизачки пар Максим Трањков и Татјана Волосо жар, сада је отворено за све грађане Со чија и бројне туристе. У „Скај парку“ у Сочију љубитељи адре налина могу да се пењу по великој ве штачкој стени или да опробају живце у банџи-џампингу. У Дагомис у и на пла нини Ахун постоје терени за пејнтбол, а реке Мзимта и Шахе лети нуде одличне ДЕЈЧЕВ /ТАСС
ијаде – ристе
године, на пример, школу „Кентаур“ у бањи Мацести, или школу „Добежини“ у Хосту. У Дагомис у, насељу у близини Сочија, налази се клуб за мини-голф и терен са осамнаест стаза. Терен за мини-голф направљен је и у Олимпијском парку, преко пута ледене дворане „Ајзберг“, где се налазе и терени за одбојку, мали фудбал и кошарку, а недавно је отворен и скејт парк. Ако волите ауто-трке, обавезно посетите аутодром на коме је 2014. први пут у Ру сији одржана етапа Гран-прија „Формуле 1“. У такозваном „тркачком таксију“ про фесионални возачи „Формуле 1“ ће вас на сувозачевом седишту провозати ауто мобилима Mazda MX5 Aori, Lamborghini Gallardo и Ferrari F430 чији мотор V8 има 510 коњских снага. Сочи је родни град по знатих руских тенисера Јевгенија Кафељнико ва и Јелене Весњине, која је као шестогоди шња девојчица поче ла да тренира на тени ским теренима у парку Ривијера. Ови терени су сада отворени за све љубитеље тениса. Те ниски терени постоје у улици Чајковског и Ви ноградној улици, у Даго мис у, Адлеру и у многим санаторијумима. Ако желите да искусите несвакидашњу авант уру, посетите током летње сезоне у Красној пољани неки од авант ура-парко ва, где су међу стаблима високог дрвећа разапета ужад и друге препреке по ко јима се можете пентрати или чак преле
ФОТО: СЕРГЕЈ ФА
ФОТО: ВАЛЕРИ
Ј МАТИЦИН /Т
АСС
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.
могућности за рафтинг. У Сочију гото во целе године траје обука у алпинизму и параглајдингу. Сваки од ових спор това може постати део вашег одмора у овом сада већ чувеном руском олимпијском граду. Слободан Ерић, директор и главни и одговорни уредник Александар Драгутиновић, уредник фотографије Ирена Милић, оглашавање и ПР Весна Станиславов, Дистрибуција Катарина Бунтић-Марковић, пословно-технички секретар Ликовно-графичка обрада „Геополитика пресс“
Руска реч ruskarec.ru rs.rbth.com
ФОТО: АЛЕКСЕЈ НИКОЛСКИ / РИА „НОВОСТИ“
Русија у сликама
Председник на дну мора Председник Русије Владимир Путин спустио се у батискафу на дно Црног мора до лађе потону ле у 11. веку. Експедиција је организована поводом 170. годишњице Руског географског друштва.