Русија и Србија #75

МАЈ 2015.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Генадиј Сисојев

Петар Искендеров

Србија жртвује ­ центар у Нишу ради Европске уније?

стр. 6-7

Злослут­ни „Кон­дор“ ­ кру­жи над Цр­ном Го­ром ­ и Укра­ји­ном стр. 7-8

70 ГО­ДИ­НА

ФО­ТО: РИА „НОВОСТИ“

Со­вјет­ски Са­вез ни­је сво­јом во­љом ушао у Дру­ги свет­ски рат, а из ње­га је иза­шао као по­бед­ник, али са огром­ним гу­би­ци­ма – не­у­по­ре­ди­во ве­ћим од гу­би­та­ка за­пад­них зе­ма­ља. И по­ред то­га, по за­вр­шет­ку ра­та За­пад је тре­ти­рао СССР као не­при­ја­тељ­ску зе­мљу, а и да­нас су че­сти по­ку­ша­ји да се ре­ви­ди­ра ње­го­ва уло­га и зна­чај у по­бе­ди над фа­ши­змом.

вој­не и мо­рал­не по­бе­де

Пратите:

Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу

ruskarec.ru/subscribe

Све о Великом отаџбинском рату и прослави 70. годишњице Победе – на сајту Руске речи! http://ruskarec.ru/veliki_otadzbinski_rat

70 година победе Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH об­ја­вљу­је 29 но­вин­ских до­да­та­ка у 26 зе­ма­ља са укуп­ном ме­сеч­ном чи­та­лач­ком пу­бли­ком од 33 ми­ли­о­на љу­ди, а та­ко­ђе одр­жа­ва 22 сај­та на 16 је­зи­ка. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec. ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НЕ­ГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ПА­ВЕЛ ГО­ЛУБ глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH

2

JЕКАТЕРИНА ТУ­РИ­ШЕ­ВА за­ме­ник из­вр­шног уред­ни­ка за Бал­кан ОЛ­ГА АЗИ­МО­ВА уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH БО­ЈА­НА МИ­ШКО­ВИЋ, МА­ЈА ЈОН­ЧИЋ, РУ­ЖИ­ЦА РА­ДОЈ­ЧИЋ, ИВА­НА КНЕ­ЖЕ­ВИЋ пре­во­ди­о­ци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ уред­ник фо­то­гра­фи­је JУЛИЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ ге­не­рал­ни про­ду­цент RBTH, из­вр­шни уред­ник за Бал­кан

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

МИ­ЛАН РА­ДО­ВА­НО­ВИЋ глав­ни пре­во­ди­лац

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

Пи­ше: Вла­ди­мир Пу­тја­тин

Со­вјет­ски Са­вез ни­је сво­јом во­љом ушао у Дру­ги свет­ски рат, а из ње­ га је иза­шао као по­бед­ник, али са огром­ним гу­би­ци­ма – не­у­по­ре­ди­во ве­ћим од гу­би­та­ка за­пад­них зе­ма­ља. И по­ред то­га, по за­вр­шет­ку ра­та За­ пад је тре­ти­рао СССР као не­при­ја­ тељ­ску зе­мљу, а и да­нас су че­сти по­ ку­ша­ји да се ре­ви­ди­ра ње­го­ва уло­га и зна­чај у по­бе­ди над фа­ши­змом.

Д

ру­ги свет­ски рат је умно­го­ме био пред­о­дре­ђен спе­ци­фич­ но­шћу ме­ђу­на­род­ног по­рет­ка на­ста­лог по­сле Пр­вог свет­ ског ра­та. По­ја­ви­ле су се но­ве сло­вен­ске зе­мље (Ју­го­сла­ви­ја и Че­хо­сло­вач­ка), ко­је су има­ле не­ре­ше­ на те­ри­то­ри­јал­на пи­та­ња прак­тич­но са свим су­сед­ним др­жа­ва­ма. По­ред то­га, у зе­мља­ма Цен­трал­не и Ју­го­и­сточ­не Евро­ пе акут­ни про­блем би­ло je пи­та­ње на­ци­ о­нал­них ма­њи­на, и тај про­блем су има­ле све зе­мље у ре­ги­о­ну. Ово пи­та­ње је би­ ло суд­бо­но­сно за Че­хо­сло­вач­ку, ко­ја је 1938. го­ди­не по­ста­ла жр­тва Мин­хен­ског спо­ра­зу­ма. По­ме­ну­ти спо­ра­зум је у су­шти­ни пот­пу­ но ану­ли­рао на­по­ре Мо­скве усме­ре­не на ства­ра­ње де­ло­твор­ног си­сте­ма ко­лек­тив­ не без­бед­но­сти, а и без то­га су ње­ни на­ по­ри би­ли оте­жа­ни дис­кри­ми­на­ци­о­ном по­ли­ти­ком пре­ма Не­мач­кој и Со­вјет­ском Са­ве­зу, ко­ју су 20-их и 30-их го­ди­на 20. ве­ка спро­во­ди­ле Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и Фран­цу­ска. Ре­зул­тат та­кве по­ли­ти­ке у из­ве­сном сми­слу је био и со­вјет­ско-не­ мач­ки спо­ра­зум Мо­ло­тов–Ри­бен­троп о не­на­па­да­њу, пот­пи­сан 23. ав­гу­ста 1939. го­ди­не. Тај пакт је у по­след­ње вре­ме по­ стао оми­ље­на те­ма мно­гих ди­ску­си­ја, али се нај­че­шће пре­ви­ђа да је то био из­ну­ђен ко­рак, бу­ду­ћи да се Со­вјет­ски Са­вез фак­ тич­ки на­шао у ме­ђу­на­род­ној изо­ла­ци­ји. У су­шти­ни, Ен­гле­ска, Фран­цу­ска и САД су у ве­ли­кој ме­ри са­ме под­ста­кле фа­ши­ стич­ку Не­мач­ку на агре­си­ју, док је, са дру­ге стра­не, Со­вјет­ском Са­ве­зу ус­кра­ ће­но са­ве­зни­штво. Ме­ђу­тим, упра­во је СССР-у би­ло су­ђе­но да по­ста­не кључ­ни про­тив­ник Не­мач­ке у Дру­гом свет­ском ра­т у. Пре­лом­ни тре­ну­так у ра­т у и по­бе­да ко­ја је усле­ди­ла би­ли су ре­зул­тат ре­ор­га­

Не­ком рат, не­ком брат ни­за­ци­је еко­но­ми­је, не­ве­ро­ват­них на­по­ра и ма­сов­ног хе­рој­ства со­вјет­ског на­ро­да. Со­вјет­ски Са­вез је из ра­та иза­шао са нај­број­ни­јом ар­ми­јом у Евро­пи (око 11 ми­ли­о­на вој­ни­ка) и про­ши­ре­ним гра­ни­ ца­ма, али и са нај­ве­ћим и не­по­врат­ним де­мо­граф­ским гу­би­ци­ма (број­ке ва­ри­ ра­ју од 26 до 38 ми­ли­о­на, што се мо­же по­ре­ди­ти са укуп­ним ста­нов­ни­штвом да­на­шње Пољ­ске). Нај­ве­ће гу­бит­ке је под­не­ло ци­вил­но ста­нов­ни­штво. Са­мо је оп­са­да Ле­њин­гра­да од­не­ла пре­ко 600 000 жи­во­та, a од то­га је 97% љу­ди умр­ло од гла­ди. Ра­ди по­ре­ђе­ња, Не­мач­ка и ње­ни са­те­ли­ти су у ра­т у из­гу­би­ли око 12 ми­ ли­о­на ста­нов­ни­ка, САД су има­ле 405 000 жр­та­ва, а Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја 350 000. Те број­ке до­вољ­но све­до­че не са­мо о до­при­ но­с у СССР-а за­јед­нич­кој по­бе­ди, не­го и о зна­ча­ју ко­ји Дру­ги свет­ски рат има за са­вре­ме­ну Ру­си­ју и дру­ге зе­мље бив­шег

Со­вјет­ског Са­ве­за. Ис­точ­ни фронт је био глав­но по­при­ште кон­фрон­та­ци­је у Дру­ гом свет­ском ра­т у.

Cui pro­dest?

Ако по­гле­да­мо ко­ја зе­мља је би­ла у нај­ по­вољ­ни­јем по­ло­жа­ју по­сле Дру­гог свет­ ског ра­та, ви­де­ће­мо да су то Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве. У рат­ним го­ди­на­ма, еко­ном­ски по­тен­ци­јал САД уве­ћан је за 50%. Са­мо је ин­ду­стриј­ска про­из­вод­ња уве­ћа­на 2,5 пу­та у од­но­с у на прет­ход­но ста­ње, и 5 пу­та у од­но­с у на СССР. Го­ди­не 1948. у САД је би­ло кон­цен­три­са­ но пре­ко 55% укуп­не ин­ду­стриј­ске про­ из­вод­ње ка­пи­та­ли­стич­ког све­та и го­то­во 75% свет­ских ре­зер­ви зла­та. Пре­и­мућ­ ство САД по­твр­ђе­но је но­вим си­сте­мом ме­ђу­на­род­них мо­не­тар­них од­но­са. На­и­ ме, 1944. су осно­ва­ни Ме­ђу­на­род­ни мо­ не­тар­ни фонд (ММФ) и Ме­ђу­на­род­на

ФО­ТО: ТАСС

ГЕОПОЛИТИКА МАЈ 2015.

бан­ка за ре­кон­струк­ци­ју и раз­вој. Чла­но­ ви ММФ-а су фик­си­ра­ли па­ри­те­те сво­јих на­ци­о­нал­них ва­лу­та у од­но­с у на до­лар и ни­с у их мо­гли ме­ња­ти без до­зво­ле ру­ ко­вод­ства ММФ-а, у ко­ме су од­лу­чу­ју­ћу уло­гу има­ли пред­став­ни­ци САД. СССР и ње­го­ви са­ве­зни­ци уоп­ште ни­с у уче­ство­ ва­ли у тим ор­га­ни­за­ци­ја­ма. По­сле ра­та су САД и да­ље има­ле нај­ја­чу мор­на­ри­цу и ави­ја­ци­ју на све­т у. Шта­ви­ ше, 1945. го­ди­не је Аме­ри­ка има­ла ну­кле­ ар­но оруж­је, а то је осет­но ути­ца­ло на раз­вој ме­ђу­на­род­них од­но­са у по­сле­рат­ ним го­ди­на­ма. У де­цем­бру 1945. го­ди­не у Аме­ри­ци је чак са­ста­вљен план бом­бар­ до­ва­ња ин­ду­стриј­ских цен­та­ра СССР-а и Тран­сси­бир­ске ма­ги­стра­ле ну­кле­ар­ним бо­је­вим гла­ва­ма. По­че­так Хлад­ног ра­та про­у­зро­ко­вао је тр­ку у на­о­ру­жа­ва­њу и кон­фрон­та­ци­ју две­ју су­пер­си­ла, уме­сто да се ме­ђу њи­ма 3

70 година победе ус­по­ста­ви са­рад­ња на обо­стра­но за­до­ вољ­ство. Та­ко је већ 19. де­цем­бра 1945. го­ди­не пред­сед­ник Тру­ман у обра­ћа­њу аме­рич­ком кон­гре­с у из­ја­вио: „Сви­ђа­ло се то ва­ма или не, сви ми мо­ра­мо при­ зна­ти да је по­бе­да ко­ју смо из­во­је­ва­ли до­не­ла аме­рич­ком на­ро­ду трај­но бре­ме од­го­вор­но­сти за ру­ко­во­ђе­ње све­том“.

политика и друштво Пи­ше: Ри­на Би­ко­ва

Ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва и европ­ских ин­те­гра­ци­ја Цр­не Го­ре Игор Лук­шић из­ја­вио је у Бер­ли­ну да Ру­си­ја вр­ши при­ти­сак на Цр­ну Го­ру и да сво­јом про­па­ган­дом де­ста­ би­ли­зу­је си­т у­а­ци­ју у зе­мљи. „Ру­ска реч“ је за­мо­ли­ла струч­ња­ке за Бал­ На­лич­је по­бе­де Цр­ве­на ар­ми­ја је осло­бо­ди­ла соп­стве­ну кан да про­ко­мен­та­ри­шу ову из­ја­ву, зе­мљу, а по­ред ње пот­пу­но или де­ли­мич­ бу­ду­ћи да су те ре­чи има­ле ве­ли­ког но још три­на­ест зе­ма­ља Евро­пе и Ази­ од­је­ка у ру­ским ме­ди­ји­ма.

је. Ту осло­бо­ди­лач­ку ми­си­ју жи­во­том је пла­ти­ло пре­ко ми­ли­он со­вјет­ских вој­ни­ ка чи­је ко­сти по­чи­ва­ју у Пољ­ској (пре­ ко 600 000), Ма­ђар­ској (пре­ко 140 000), Че­хо­сло­вач­кој (око 140 000), Не­мач­кој (102 000), Ру­му­ни­ји (69 000), Аустри­ји (26 000), Ки­ни (9 300), Ју­го­сла­ви­ји (8 000), Нор­ве­шкој (3 400), Бу­гар­ској (977 љу­ди) и Се­вер­ној Ко­ре­ји (691 вој­ник). Ме­ђу­ тим, ка­да се да­нас у по­је­ди­ним др­жа­ва­ ма Ис­точ­не Евро­пе го­во­ри о со­вјет­ској оку­па­ци­ји, а не о осло­бо­ђе­њу тих зе­ма­ља од фа­ши­стич­ког јар­ма, нај­че­шће се за­бо­ ра­вља це­на ко­ја је пла­ће­на за сва­ки ме­тар осло­бо­ђе­не те­ри­то­ри­је. Осим то­га, у по­след­ње вре­ме се не го­во­ри са­мо о под­ви­зи­ма Цр­ве­не ар­ми­је, не­го че­ сто и о не­га­тив­ним епи­зо­да­ма ко­јих има у сва­ком ра­т у: о слу­ча­је­ви­ма зло­ста­вља­ ња, пљач­ка­ња и уби­ја­ња ци­ви­ла. И по­ред то­га што ар­хив­ски до­ку­мен­ти по­твр­ђу­ју да су та­кви слу­ча­је­ви би­ли рет­ки и да су вој­не вла­сти стро­го ка­жња­ва­ле по­чи­ни­ о­це, по­не­кад и стре­ља­њем, на ту те­му се ипак стал­но по­ја­вљу­ју спе­ку­ла­ци­је ко­је се по­не­кад гра­ни­че са про­па­ган­дом. Са дру­ге стра­не, ни­ко и не по­ми­ње ру­ ски оби­чај да се ука­зу­је по­што­ва­ње чак и по­бе­ђе­ном про­тив­ни­ку, а по­го­то­во осло­бо­ђе­ном ста­нов­ни­штву. Тај оби­чај во­ди по­ре­кло још из цар­ског пе­ри­о­да. Узми­мо, ре­ци­мо, по­ход ру­ске ар­ми­је у Евро­пу по­сле ра­та са На­по­ле­о­ном, или ру­ско-тур­ски рат 1877–1878. То сво­је на­сле­ђе де­мон­стри­ра­ла је и са­вре­ме­на ру­ска ар­ми­ја 2008. го­ди­не за вре­ме кон­ фли­ка­та у Аб­ха­зи­ји и Ју­жној Осе­ти­ји, а та­ко­ђе у ми­ров­ним ми­си­ја­ма на Бал­ка­ну, где су се ру­ски ми­ров­ња­ци бо­ри­ли про­ тив бу­ја­ња кри­ми­на­ла и где су уче­ство­ва­ ли у чи­шће­њу те­ре­на од ми­на. Кроз ру­ску вој­ну бол­ни­цу, ко­ја је на Ко­со­ву ра­ди­ла под за­ста­вом Цр­ве­ног кр­ста, про­шло је пре­ко 15 000 па­ци­је­на­та, ве­ћи­ном ме­шта­ на. Да ли та­ко из­гле­да пор­трет бру­тал­ног „со­вјет­ског оку­па­то­ра“?

4

М

и­ни­стар спољ­них по­сло­ва и европ­ских ин­те­гра­ци­ја Цр­не Го­ре Игор Лук­шић у су­сре­т у са ше­фом не­мач­ке ди­пло­ма­ти­је Франк-Вал­те­ ром Штајн­ма­је­ром у Бер­ ли­ну из­ја­вио је да Ру­си­ја „вр­ши при­ти­сак на Цр­ну Го­ру“ пре­ко Ру­ске и Срп­ске пра­ во­слав­не цр­кве, опо­зи­ци­о­них пар­ти­ја и дру­штве­них ор­га­ни­за­ци­ја. Лук­шић је ис­ та­као да Ру­си­ја углав­ном ко­ри­сти про­па­ ган­ди­стич­ке ме­то­де и ак­ци­је про­тив­ни­ка сту­па­ња у НА­ТО, а пре­ма по­да­ци­ма Ми­ ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва Цр­не Го­ре, већ две тре­ћи­не гра­ђа­на по­др­жа­ва ула­ зак зе­мље у Али­јан­с у. Не­мач­ки ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва сло­жио се са цр­но­гор­ ским ко­ле­гом да Ру­си­ја вр­ши при­ти­сак на дру­ге зе­мље, кон­крет­но на Мол­да­ви­ју, Гру­зи­ју, бал­тич­ке и бал­кан­ске зе­мље. По ми­шље­њу ста­ри­јег на­уч­ног са­рад­ни­ка Ин­сти­т у­та за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­ је на­у­ка Пе­тра Ис­кен­де­ро­ва, Лук­ши­ће­ва из­ја­ва је по фор­ми ан­ти­ру­ска, а по са­др­ жа­ју не од­го­ва­ра исти­ни, и то је још је­дан до­каз да вла­сти Цр­не Го­ре по­ку­ша­ва­ју да ис­фор­си­ра­но „уву­ку“ зе­мљу у евро­а­ тлант­ску ор­би­т у. „Објек­тив­на ана­ли­за на­ме­ће за­кљу­чак да шеф цр­но­гор­ске ди­пло­ма­ти­је све­сно об­ ма­њу­је до­ма­ћу и ме­ђу­на­род­ну јав­ност. Ма ка­ко цр­но­гор­ске вла­сти же­ле­ле да про­ бле­ме у зе­мљи при­пи­шу `не­ви­дљи­вој ру­ ци Мо­скве`, ствар­но ста­ње је та­кво да све ду­бља по­ли­тич­ка кри­за у Цр­ној Го­ри и

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

У Цр­ној Го ру­ка Мо­ск рас­кол ме­ђу при­ста­ли­ца­ма и про­тив­ни­ ци­ма ула­ска у НА­ТО има­ју уну­тра­шње раз­ло­ге. Кри­за је иза­зва­на ти­ме што зна­ тан део дру­штва не при­хва­та јед­но­стра­ни евро­а­тлант­ски курс Под­го­ри­це, по­мо­ћу ко­га је она већ ус­пе­ла да у ве­ли­кој ме­ри по­ква­ри од­но­се са Мо­сквом“, об­ја­шња­ва Ис­кен­де­ров. По ње­го­вим ре­чи­ма, кључ­ни мо­мен­ти тог кур­са су ства­ра­ње пре­пре­ка за ула­зак ру­ских бро­до­ва у цр­но­гор­ске лу­ке и ко­ри­шће­ње ад­ми­ни­стра­тив­них по­ лу­га про­тив опо­не­на­та вла­да­ју­ћег „тан­де­ ма“ – пред­сед­ни­ка Фи­ли­па Ву­ја­но­ви­ћа и пре­ми­је­ра Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа. „У са­мој Цр­ној Го­ри су вла­сти сво­јом по­ ли­ти­ком ис­про­во­ци­ра­ле кон­фрон­та­ци­ју ко­ја је на по­ли­тич­кој сце­ни већ по­че­ла да уби­ра сво­је кр­ва­ве пло­до­ве: у Бу­дви је уби­јен Са­ша Мар­ко­вић, до­след­ни опо­ нент евро­а­тлант­ског кур­са. Де­ста­би­ли­ за­ци­ја си­т у­а­ци­је у Цр­ној Го­ри за­и­ста је у то­ку, али је про­у­зро­ко­ва­на по­ли­ти­ком цр­но­гор­ских вла­сти ко­је се без­ре­зер­вно ори­јен­ти­шу на се­ди­ште ЕУ, и по­себ­но на се­ди­ште НА­ТО-а“, ре­зи­ми­ра Ис­кен­де­ров. Што се ти­че Лук­ши­ће­ве тврд­ње да, на­вод­ но, две тре­ћи­не Цр­но­го­ра­ца по­др­жа­ва ула­ зак зе­мље у НА­ТО, она се, по ре­чи­ма Пе­тра Ис­кен­де­ро­ва, не мо­же ни­чим пот­кре­пи­ти. „Не­за­ви­сне ан­ке­те све­до­че да је си­т у­а­ци­ја упра­во су­прот­на. Пре­ма до­ступ­ним по­да­ ци­ма, за сту­па­ње Цр­не Го­ре у НА­ТО из­ја­ шња­ва се са­мо че­твр­ти­на ста­нов­ни­штва зе­мље. Ве­ро­до­стој­ност тих по­да­та­ка по­ твр­ђу­је се ре­зул­та­ти­ма ан­ке­та о сту­па­њу у Европ­ску уни­ју, на че­му цр­но­гор­ско ру­ ко­вод­ство та­ко­ђе вр­ло ак­тив­но ра­ди. ЕУ ни­је НА­ТО, али и ула­зак у ту ор­га­ни­за­ци­ју по­др­жа­ва ма­ње од по­ло­ви­не ис­пи­та­ни­ка (од 40% до 45%)“, на­во­ди ру­ски екс­перт.

„Из Лук­ши­ће­вих ре­чи фак­тич­ки про­из­и­ла­зи да у Цр­ној Го­ри не по­сто­ји тра­ди­ци­о­нал­но ру­со­фил­ско рас­по­ло­же­ње, не­го по­сто­ји са­мо Пу­ти­но­ва про­па­ган­да“ Ни­ки­та Бон­да­рев, ста­ри­ји на­уч­ни са­рад­ник Ру­ског ин­сти­ту­та за стра­те­шке сту­ди­је

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

о­ри про­на­ђе­на „не­ви­дљи­ва кве“

ФО­ТО: RE­U­TERS

Ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва и европ­ских ин­те­гра­ци­ја Цр­не Го­ре Игор Лук­шић

„Ма ка­ко вла­сти Цр­не Го­ре то же­ле­ле, ве­ћи­на ста­нов­ни­ка још увек не при­хва­та иде­је евро­а­тлан­ти­зма. Због то­га вла­да и мо­ра да тра­жи не­ко оправ­да­ње и да се по­зи­ва на фа­мо­зну `не­ви­дљи­ву ру­ку Мо­скве`. Те оп­т у­жбе су пот­пу­но у ду­ху са­да­шње по­ли­ти­ке Бри­се­ла. Оне, ме­ђу­ тим, не­ће по­мо­ћи да се ре­ше ствар­ни про­бле­ми у зе­мљи. На­про­тив, са­мо ће још ви­ше по­ди­ћи тен­зи­ју“, за­кљу­чу­је Ис­кен­де­ров. По ми­шље­њу ди­рек­то­ра Ин­сти­т у­та за на­ци­о­нал­ну енер­ге­ти­ку Сер­ге­ја Пра­во­ су­до­ва, обич­ни Цр­но­гор­ци и да­ље су тра­ди­ци­о­нал­но при­ја­тељ­ски на­стро­је­ ни пре­ма Ру­си­ји, и по­ред то­га што Цр­на Го­ра ак­тив­но де­мон­стри­ра сво­ју при­вр­ же­ност по­ли­тич­ком кур­с у ЕУ и САД. „Ве­о­ма мно­го не­крет­ни­на у Цр­ној Го­ри при­па­да Ру­си­ма. У ту зе­мљу до­ла­зе мно­ ги ту­ри­сти из Ру­си­је. Ис­па­да да Цр­на Го­

ра у еко­ном­ском сми­слу мно­го за­ви­си од Ру­си­је. То, ме­ђу­тим, не зна­чи да Ру­си­ја вр­ши би­ло ка­кав по­ли­тич­ки при­ти­сак на њу. Јед­но­став­но се си­т у­а­ци­ја од­ви­ја та­ко да се Цр­ној Го­ри ис­пла­ти по­др­жа­ва­ње при­ја­тељ­ских од­но­са са Ру­си­јом, али се то не до­па­да ли­де­ри­ма ЕУ и САД. У то­ме ле­жи кључ ан­ти­ру­ских из­ја­ва ру­ко­вод­ ства Цр­не Го­ре“, сма­тра екс­перт. Јед­ном не­ин­те­ли­гент­ном фра­зом Лук­ ши­ћу је прак­тич­но по­шло за ру­ком да пре­цр­та исто­ри­ју ру­ско-цр­но­гор­ских од­но­са ду­гу 300 го­ди­на, сма­тра Ни­ки­ та Бон­да­рев, ста­ри­ји на­уч­ни са­рад­ник Ру­ског ин­сти­т у­та за стра­те­шке сту­ди­је. „Из Лук­ши­ће­вих ре­чи фак­тич­ки про­из­ и­ла­зи да у Цр­ној Го­ри не по­сто­ји тра­ ди­ци­о­нал­но ру­со­фил­ско рас­по­ло­же­ње, не­го по­сто­ји са­мо Пу­ти­но­ва про­па­ган­да. Све што нас је сје­ди­ња­ва­ло то­ком ве­ко­ ва са не­ве­ро­ват­ном ла­ко­ћом је ба­че­но

на ђу­бри­ште исто­ри­је, са­мо ра­ди јед­не Штајн­ма­је­ро­ве по­хва­ле. Као да не­ма ни­ ти је би­ло бра­ти­мље­ња вла­ди­ке Да­ни­ла Ње­го­ша са им­пе­ра­то­ром Пе­тром I, као да ни­је би­ло Са­ве Ра­гу­зин­ског, бли­ског при­ја­те­ља им­пе­ра­то­ра Пе­тра I, ни­ти суб­ вен­ци­ја ко­је је им­пе­ра­тор Па­вле I сва­ке го­ди­не да­вао Цр­ној Го­ри. Као да ни­је би­ ло ру­ског кон­зу­ла­та у Ко­то­ру и за­јед­нич­ ких бор­бе­них деј­ста­ва Ру­си­је и Цр­не Го­ре 1806. го­ди­не“, чу­ди се Бон­да­рев. „Ко је пред­ло­жио иде­ју о сла­ве­но­срп­ском цар­ству под же­злом ру­ског мо­нар­ха – Пе­тар I Пе­тро­вић Ње­гош или Пу­ти­но­ва про­па­ган­да? И за­што се нај­ва­жни­ја ру­ска све­ти­ња – де­сни­ца Јо­ва­на Кр­сти­те­ља – на­ла­зи у Цр­ној Го­ри, и за­што Ру­си­ја чак ни не раз­ми­шља да је тра­жи на­зад? Је­с у ли и то ин­три­ге Ру­ске и Срп­ске пра­во­ слав­не цр­кве, о ко­ји­ма го­во­ри Лук­шић?“ пи­та се екс­перт.

5

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

ФО­ТО: AP

Ср­би­ја жр­тву­је цен­тар у Н

Пи­ше: Ге­на­диј Си­со­јев, Ко­мер­сант

Средином априла Ср­би­ја је по­ста­ ла 33. чла­ни­ца Ме­ха­ни­зма ЕУ за ци­вил­ну за­шти­т у и са­мим тим је до­би­ла иста пра­ва и при­ви­ле­ги­је у тој обла­сти као и дру­ге пу­но­прав­ не чла­ни­це Европ­ске уни­је. Срп­ске вла­сти твр­де да се то ни­ка­ко не­ће од­ра­зи­ти на са­рад­њу из­ме­ђу Бе­о­ гра­да и Мо­скве у окви­ру за­јед­нич­ ког ху­ма­ни­тар­ног цен­тра у Ни­шу. Па ипак, по све­му су­де­ћи, са­да мо­ же­мо за­бо­ра­ви­ти пла­но­ве о ши­ре­ њу овог цен­тра и до­де­љи­ва­њу по­ себ­ног ста­т у­са ру­ском пер­со­на­лу, на че­му Мо­сква ак­тив­но ра­ди већ ду­же вре­ме.

Д

а је Ср­би­ја са­да „за ко­рак бли­ жа по­ро­ди­ци европ­ских на­ро­ да“ – са тим се сла­же и Ја­дран­ ка Јок­си­мо­вић, ми­ни­стар­ка без порт­фе­ља за­ду­же­на за европ­ске ин­те­гра­ци­је. Тај ко­ рак је био „под­ма­зан“ са 60,2 ми­ли­о­на 6

евра по­мо­ћи из Фон­да со­ли­дар­но­сти ЕУ ко­ју је Бе­о­град до­био по­сле пот­пи­си­ва­ња спо­ра­зу­ма. За­ни­мљи­во је да је Бри­сел ве­о­ма бр­зо, са­мо не­ко­ли­ко ме­се­ци на­кон под­но­ше­ња мол­бе, одо­брио при­дру­жи­ва­ње Бе­о­гра­ да Ме­ха­ни­зму ЕУ за ци­вил­ну за­шти­т у. Срп­ски ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва за­хва­лио се ви­со­ким европ­ским го­сти­ма за та­кву опе­ра­тив­ност. Екс­пер­ти су тај убр­за­ни по­сту­пак од­мах до­ве­ли у ве­зу са те­жњом да се не до­зво­ли ши­ре­ње де­ лат­но­сти ру­ско-срп­ског ху­ма­ни­тар­ног цен­тра ко­ји је 2012. го­ди­не отво­рен у Ни­шу и ко­ји Евро­пља­ни и Аме­ри­кан­ци тре­ти­ра­ју као прет­ход­ни­цу ру­ске ба­зе на Бал­ка­ну. При­ли­ком по­се­те пред­сед­ни­ка РФ Вла­ ди­ми­ра Пу­ти­на Бе­о­гра­ду у ок­то­бру про­ шле го­ди­не би­ло је пред­ви­ђе­но да се пот­ пи­ше ме­ђу­вла­дин спо­ра­зум о усло­ви­ма при­с у­ства, при­ви­ле­ги­ја­ма и иму­ни­те­т у за­по­сле­них у ни­шком цен­тру, али то се ни­је до­го­ди­ло. Срп­ска стра­на је бу­квал­ но у по­след­њем тре­нут­ку ин­си­сти­ра­ла на ски­да­њу овог пи­та­ња са днев­ног ре­да Пу­ти­но­ве по­се­те.

Ка­ко су об­ја­сни­ли Ко­мер­сан­то­ви из­во­ ри бли­ски Vлади Ср­би­је, „тај до­ку­мент пред­ви­ђа да­ва­ње ве­ћих при­ви­ле­ги­ја цен­ тру и по­себ­ног ста­т у­са ње­го­вом пер­со­ на­лу, а он се мо­же тре­ти­ра­ти као ди­пло­ мат­ски, што је но­ви ка­мен спо­ти­ца­ња у од­но­си­ма из­ме­ђу Бе­о­гра­да и За­па­да, ко­ји је тим по­во­дом у ви­ше на­вра­та ста­вљао озбиљ­не при­мед­бе“. Ко­мер­сан­то­ви са­ го­вор­ни­ци твр­де да европ­ске ди­пло­ма­те у Бе­о­гра­ду го­то­во у сва­ком кон­так­т у са срп­ским зва­нич­ни­ци­ма да­ју до зна­ња да има­ју не­га­ти­ван став пре­ма иде­ји о ши­ ре­њу цен­тра у Ни­шу и „те­жњи Ру­са да га по­диг­ну на ни­во ре­ги­о­нал­ног цен­тра“. Шеф срп­ске ди­пло­ма­ти­је Иви­ца Да­чић је по­ку­шао да „спу­сти лоп­т у“, убе­ђу­ју­ћи европ­ске парт­не­ре да по но­вом спо­ра­зу­ му са Ру­ском Фе­де­ра­ци­јом „Ру­си у Ни­шу не­ће има­ти ди­пло­мат­ски, не­го ад­ми­ни­ стра­тив­но-тех­нич­ки ста­т ус“, али они тај ста­т ус већ има­ју. У ру­ско-срп­ском до­ ку­мен­т у, пот­пи­са­ном 2012. го­ди­не при­ ли­ком осни­ва­ња цен­тра, ка­же се да др­ жа­вља­ни Ру­си­је ко­ји ра­де у том цен­тру „има­ју прав­ни ста­т ус ко­ји је екви­ва­лен­ тан ста­т у­с у ад­ми­ни­стра­тив­но-тех­нич­ког

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

Ни­шу ра­ди Европ­ске уни­је? осо­бља ам­ба­са­де РФ“, и да те­рет ко­ји се до­ста­вља у цен­тар не мо­же би­ти кон­тро­ ли­сан, екс­про­при­сан или кон­фи­ско­ван, ни­ти мо­же по­ста­ти обје­кат суд­ских и ад­ ми­ни­стра­тив­них од­лу­ка. Из то­га сле­ди да но­ви ру­ско-срп­ски спо­ ра­зум о цен­тру у Ни­шу, ко­ји на кра­ју ни­је пот­пи­сан (ни сам текст спо­ра­зу­ма ни­је обе­ло­да­њен), пред­ви­ђа у нај­ма­њу ру­ку пре­ци­зи­ра­ње овла­шће­ња и ста­т у­са ру­ ских др­жа­вља­на за­по­сле­них у цен­тру. Ру­ ски ди­пло­мат­ски из­вор је за Ко­мер­сант по­твр­дио да Мо­сква за­и­ста по­ку­ша­ва да за сво­је др­жа­вља­не ко­ји ра­де у ни­шком цен­тру из­деј­ству­је ста­т ус екви­ва­лен­тан ди­пло­мат­ском, „као што је слу­чај са за­ пад­ним ба­за­ма“. По­сле пот­пи­си­ва­ња спо­ра­зу­ма са ЕУ, ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Ср­би­је Не­бој­ша Сте­фа­но­вић је од­го­ва­ра­ју­ћи на ди­рект­но пи­та­ње уве­ра­вао но­ви­на­ре да Европ­ска уни­ја не по­ста­вља Бе­о­гра­ду ни­ ка­кав услов у ви­ду зах­те­ва да се пре­ки­не са­рад­ња са РФ ве­за­на за ру­ско-срп­ски цен­тар у Ни­шу. „Пот­пу­но је ја­сно да је наш пут – пут ка ЕУ... То не ис­кљу­чу­је

За­ни­мљи­во је да је Бри­сел ве­о­ма бр­зо, са­мо не­ко­ли­ко ме­се­ци на­кон под­но­ше­ња мол­бе, одо­брио при­дру­жи­ва­ње Бе­о­гра­да Ме­ха­ни­зму ЕУ за ци­вил­ну за­шти­ту на­шу са­рад­њу са дру­гим парт­не­ри­ма, укљу­чу­ју­ћи и Ру­ску Фе­де­ра­ци­ју“, из­ја­ вио је срп­ски ми­ни­стар. Екс­пер­ти ко­ји­ма се Ко­мер­сант обра­тио за ми­шље­ње сма­тра­ју да се Бе­о­град мо­ жда и не­ће од­лу­чи­ти за га­ше­ње цен­тра у Ни­шу, али ће на све на­чи­не из­бе­га­ва­ти ње­го­во ши­ре­ње ка­ко но­ви спо­ра­зум са ЕУ не би био до­ве­ден у пи­та­ње. Пре­ма то­ ме, те­шко да има сми­сла оче­ки­ва­ти до­де­ љи­ва­ње ви­шег ста­т у­са пер­со­на­лу ни­шког цен­тра. „Пи­та­ње цен­тра у Ни­шу од са­мог по­чет­ка је иза­зи­ва­ло по­ле­ми­ку. А по­

што су од­но­си Ру­си­је и За­па­да у озбиљ­ ној кри­зи, он­да све што се да­нас де­ша­ва у од­но­си­ма из­ме­ђу Бе­о­гра­да и Мо­скве или за­пад­них пре­сто­ни­ца иза­зи­ва по­зор дру­ге стра­не“, об­ја­сни­ла је за Ко­мер­сант Алек­сан­дра Јок­си­мо­вић, ди­рек­тор­ка бе­ о­град­ског Цен­тра за спољ­ну по­ли­ти­ку. „Те­шко да ће Ср­би­ја по­сле пот­пи­си­ва­ња спо­ра­зу­ма са ЕУ на­пу­сти­ти не­у ­трал­ну по­зи­ци­ју. Ве­ро­ват­но ће по­ку­ша­ва­ти да са­ра­ђу­је и са јед­ном и са дру­гом стра­ном, док ће и јед­на и дру­га стра­на чи­ни­ти све да се Бе­о­град при­дру­жи ње­ном бло­ку“. Но­ви сиг­нал да се тре­ба кре­та­ти у за­пад­ ном сме­ру Бе­о­гра­ду је сти­гао из Ва­шинг­ то­на. Већ су­тра­дан по­сле пот­пи­си­ва­ња спо­ра­зу­ма о ци­вил­ној за­шти­ти са ЕУ др­ жав­ни се­кре­тар САД Џон Ке­ри је пред­ сед­ни­ку Ср­би­је То­ми­сла­ву Ни­ко­ли­ћу упу­тио пи­смо у име Ба­ра­ка Оба­ме. Ка­ко је са­оп­ште­но у ад­ми­ни­стра­ци­ји срп­ског пред­сед­ни­ка, у пи­сму се на­гла­ша­ва да су аме­рич­ко-срп­ски од­но­си на уз­ла­зној пу­ та­њи, а САД по­здра­вља­ју од­луч­ност Ср­ би­је да по­др­жи прин­ци­пе из Хел­син­ки­ја и то­ком пе­ри­о­да укра­јин­ске кри­зе.

Зло­слут­ни „Кон­дор“ кру­жи над Цр­ном Го­ром и Укра­ји­ном Пи­ше: Петар Искендеров

Уче­ста­ла уби­ства по­зна­тих лич­но­ сти, ко­ја не­с ум­њи­во има­ју по­ли­тич­ ку по­за­ди­ну, по­тре­сла су про­те­клих да­на Ис­точ­ну Евро­пу.

У

Цр­ној Го­ри је из ауто­ма­та уби­ јен Са­ша Мар­ко­вић, бив­ши по­ сла­ник цр­но­гор­ске скуп­шти­не и члан не­ка­да­шњег Ли­бе­рал­ног Са­ве­за Цр­не Го­ре, а у Укра­ји­ни су уби­је­ни Олег Ка­ла­шњи­ков, бив­ши по­сла­ник Вр­хов­не ра­де и ак­ти­ви­ ста опо­зи­ци­о­не Пар­ти­је ре­ги­о­на, и не­за­ ви­сни пу­бли­ци­ста и пи­сац Олес Бу­зи­на. Шта је за­јед­нич­ко овим уби­стви­ма? Пре све­га, осе­ћај ап­со­лут­не не­ка­жњи­во­сти уби­ца. Зло­чи­ни су из­вр­ше­ни усред бе­ла

да­на и очи­глед­но су сра­чу­на­ти да иза­зо­ву страх. Та­ква прак­са је обич­но свој­стве­на си­ла­ма ко­је има­ју по­кро­ви­те­ље на ви­со­ ким по­ло­жа­ји­ма. На­ме­ћу се па­ра­ле­ле са кр­ва­вом опе­ра­ци­ јом „Кон­дор“, ко­ју су 1970-их и 1980-их го­ди­на спро­ве­ле вла­сти не­ко­ли­ко др­жа­ва Ла­тин­ске Аме­ри­ке на чи­јем че­лу су та­ да би­ли фа­ши­стич­ки и про­фа­ши­стич­ки ре­жи­ми. Та­да су у раз­ли­чи­тим зе­мља­ма (укљу­чу­ју­ћи и САД), уз по­др­шку аме­ рич­ких спе­ци­јал­них слу­жби, си­сте­мат­ ски уби­ја­ни ка­ко ак­ти­ви­сти опо­зи­ци­је и но­ви­на­ри, та­ко и љу­ди ко­ји су пре до­ ла­ска фа­ши­ста на власт би­ли на ви­со­ким др­жав­ним функ­ци­ја­ма – на при­мер, Ор­ лан­до Ле­те­ли­јер, бив­ши чи­ле­ан­ски ми­ ни­стар спољ­них и уну­тра­шњих по­сло­ва и од­бра­не у вла­ди Сал­ва­до­ра Аљен­деа,

ко­ји је уби­јен 1967. го­ди­не у Ва­шинг­то­ну. Ор­га­ни­за­то­ри по­ли­тич­ких уби­ста­ва у Цр­ној Го­ри и Укра­ји­ни има­ли су и дру­ ги, ни­шта ма­ње ва­жан, а мо­жда и ва­жни­ ји циљ – фи­зич­ко укла­ња­ње кон­крет­них пред­став­ни­ка опо­зи­ци­је или не­за­ви­сних по­кре­та ко­ји на не­ки на­чин угро­жа­ва­ју ак­т у­ел­ну власт. Са тог гле­ди­шта, све три жр­тве су објек­ тив­но ста­ја­ле на пу­т у вла­сти­ма у Под­ го­ри­ци и Ки­је­ву. Са­ша Мар­ко­вић је раз­ от­кри­вао на­ме­ре вла­сти да фор­си­ра­ју „увла­че­ње“ Цр­не Го­ре у НА­ТО за­о­би­ ла­зе­ћи ре­фе­рен­дум и дру­ге нео­п­ход­не про­це­ду­ре, и за­ла­гао се за ја­ча­ње ве­за са Ру­си­јом. Он је пре две го­ди­не дао сле­де­ ћу из­ја­ву: „Аме­ри­ка је оку­пи­ра­ла Цр­ну Го­ру. За са­да је то де­фак­то, а де ју­ре ће би­ти ка­да нас си­лом уву­ку у НА­ТО“. По 7

погледи

При­се­ти­мо се да је опе­ра­ци­ја „Кон­дор“ у Чи­леу, Ар­ген­ти­ни, Бра­зи­лу, Уру­гва­ју, Бо­ли­ви­ји и Па­ра­гва­ју ре­а­ли­зо­ва­на уз по­ др­шку ЦИА. Што се ти­че Оле­са Бу­зи­не, ко­ли­ко год да је он кон­тро­верз­на лич­ност, јед­на ње­го­ва иде­ја је не­с ум­њи­во аутен­тич­на, и упра­ во је она про­тив­ре­чи­ла кон­цеп­ци­ји др­ жав­ног устрој­ства Укра­ји­не, по­сма­тра­ног кроз при­зму на­ци­о­на­ли­стич­ке, про­фа­ши­ стич­ке и ан­ти­ру­ске „вла­сти Мај­да­на“. То је иде­ја тро­је­дин­ства ру­ског на­ро­да кроз три ње­го­ва са­став­на де­ла – Ве­ли­ко­ру­се, Ма­ло­ру­се и Бе­ло­ру­се. Са та­квих по­зи­ци­ја је Олес Бу­зи­на у сво­јим јав­ним на­сту­пи­ма кри­ти­ко­вао на­ци­о­на­ли­сте са обе стра­не укра­јин­ских ба­ри­ка­да, за­ла­жу­ћи се кон­ крет­но за нео­п­ход­ност брат­ских од­но­са из­ме­ђу Ки­је­ва, До­њец­ка, Лу­ган­ска и Мо­ скве. Ме­ђу­тим, чак и та­кве иде­је су да­нас смр­то­но­сни иза­зов за ки­јев­ске вла­сти... У опе­ра­ци­ји „Кон­дор“ уби­је­но је нај­ма­ње 60 000 љу­ди ко­ји су сме­та­ли фа­ши­стич­ ким ли­де­ри­ма ла­ти­но­а­ме­рич­ких др­жа­ва и њи­хо­вим по­кро­ви­те­љи­ма у Ва­шинг­то­ ну. Пре­ма по­да­ци­ма ме­ђу­на­род­них ор­ га­ни­за­ци­ја за за­шти­т у људ­ских пра­ва, ту опе­ра­ци­ју је кон­тро­ли­сао лич­но аме­ рич­ки др­жав­ни се­кре­тар Хен­ри Ки­син­ џер, ко­ји је да­нас је­дан од иде­о­ло­га укра­

јин­ског „Мај­да­на“, као и евро­а­тлант­ског век­то­ра у по­ли­ти­ци бал­кан­ских зе­ма­ља. Ни­је ни­ма­ло слу­чај­но што је ми­ни­стар од­бра­не Ру­си­је Сер­геј Шој­гу ових да­на на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ђу­на­род­ну без­бед­ ност, одр­жа­ној у Мо­скви, ока­рак­те­ри­сао до­га­ђа­је у Укра­ји­ни као „нај­ве­ћу тра­ге­ ди­ју у ни­зу обо­је­них ре­во­лу­ци­ја“. По ње­ го­вим ре­чи­ма, „у те­жњи да уву­ку Ки­јев у сво­ју ор­би­т у, Аме­ри­ка и ње­ни нај­бли­жи са­ве­зни­ци пре­шли су све­мо­гу­ће гра­ни­це“. Исто се то мо­же ре­ћи и за вла­сти Цр­не Го­ре, ко­је се у са­ве­зу са САД и НА­ТО-ом кре­ћу у прав­цу пре­ки­да тра­ди­ци­о­нал­ них ве­за са Ср­би­јом и Ру­си­јом, та­ко да су при­зна­ле са­мо­про­гла­ше­ну не­за­ви­сност Ко­со­ва и на све на­чи­не се тру­де да на те­ ри­то­ри­ју сво­је зе­мље до­ве­ду вој­не ба­зе НА­ТО-а. Та­квим вла­сти­ма, ка­кве су да­ нас у Ки­је­ву и Под­го­ри­ци, за­и­ста не тре­ ба­ју не­за­ви­сни по­ли­ти­ча­ри и но­ви­на­ри (по­го­то­во ако по­се­ду­ју и до­ку­мен­те ко­ји ком­про­ми­т у­ју „евро­а­тлан­ти­сте“). А оне ко­ји су пре­ви­ше твр­до­гла­ви „Кон­дор“ од­ но­си у сво­је пре­ко­о­ке­ан­ско гне­здо. Пе­тар Ах­ме­до­вич Ис­кен­де­ров је док­тор исто­риј­ских на­у­ка, ста­ри­ји на­уч­ни са­рад­ ник Ин­сти­ту­та за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­ де­ми­је на­у­ка.

ИЛУ­СТРА­ЦИ­ЈА: АЛЕК­СЕЈ ИОРШ

ње­го­вим ре­чи­ма, три че­твр­ти­не пар­ла­ мен­тар­них пар­ти­ја увла­че Цр­ну Го­ру у НА­ТО, док се три че­твр­ти­не ње­них ста­ нов­ни­ка про­ти­ви то­ме. Ја­сно је да слич­не кон­ста­та­ци­је по­ни­шта­ва­ју про­на­тов­ску ре­то­ри­ку цр­но­гор­ских вла­сти, на че­лу са пре­ми­је­ром Ми­лом Ђу­ка­но­ви­ћем, ко­ ји је као свој глав­ни по­ли­тич­ки пра­вац про­мо­ви­сао се­вер­но­а­тлант­ску ин­те­гра­ ци­ју Цр­не Го­ре, упр­кос ми­шље­њу ве­ћи­не су­на­род­ни­ка. Исто је то­ли­ко био опа­сан за те­о­ре­ти­ча­ ре и прак­ти­ча­ре евро­а­тлан­ти­зма бив­ши укра­јин­ски по­сла­ник Олег Ка­ла­шњи­ков. Пре­ма до­ступ­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма, он је још као офи­цир у Глав­ној оба­ве­штај­ној упра­ви Укра­ји­не при­ку­пио ма­те­ри­јал ко­ ји ком­про­ми­т у­је са­да­шњег ше­фа Слу­жбе без­бед­но­сти Укра­ји­не Ва­лен­ти­на На­ли­ вај­чен­ка. До­ку­мен­ти су се кон­крет­но ти­ца­ли мо­гу­ћих окол­но­сти у ко­ји­ма је На­ли­вај­чен­ка вр­бо­ва­ла ЦИА. Ва­лен­тин На­ли­вај­чен­ко је да­нас јед­на од кључ­них фи­гу­ра у Ки­је­ву, и упра­во он се за­ла­же за вој­но ме­ша­ње Ва­шинг­то­на у кон­фликт на ис­то­ку Укра­ји­не. И Мар­ ко­вић и Ка­ла­шњи­ков су за­пра­во до­ве­ли у сум­њу кључ­ни фак­тор спољ­не по­ли­ти­ ке сво­јих зе­ма­ља – њен про­а­ме­рич­ки и исто­вре­ме­но ан­ти­ру­ски век­тор.

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

8

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

Те­ш ко но­в и­н а­р и­м а кад их ОЕБС чу­в а Пи­ше: Игор Гре­ков

Са­мо ме­сец да­на пре уби­ста­ва по­ зна­тих но­ви­на­ра Оле­са Бу­зи­не и Сер­ге­ја Су­хо­бо­ка у Укра­ји­ни, и Са­ше Мар­ко­ви­ћа у Цр­ној Го­ри, у Бе­о­гра­ду је одр­жа­на ме­ђу­на­род­на кон­фе­рен­ци­ја ОЕБС-а, по­све­ће­на бри­зи о без­бед­но­сти но­ви­на­ра. Ме­ ди­ји, ме­ђу­тим, ни­с у по­ми­ња­ли све де­та­ље ве­за­не за очи­глед­ну по­ли­ тич­ку ан­га­жо­ва­ност чи­та­вог ску­па. На­и­ме, европ­ски функ­ци­о­не­ри су се по­све­ти­ли на­па­ду на „Char­lie Heb­ do“ и звер­стви­ма „Ислам­ске др­жа­ ве“, али се ни­с у оба­зи­ра­ли на уби­ ства но­ви­на­ра у Укра­ји­ни и са­мо су се­лек­тив­но ко­мен­та­ри­са­ли уби­ства на те­ри­то­ри­ји бив­ше Ју­го­сла­ви­је.

Н

а кон­фе­рен­ци­ји ОЕБС-а о без­ бед­но­сти но­ви­на­ра, одр­жа­ној у Бе­о­гра­ду 26. и 27. мар­та, ру­ ска де­ле­га­ци­ја је под­не­ла из­ве­ штај о зло­чи­ни­ма при­пад­ни­ка укра­јин­ских ору­жа­них фор­ ма­ци­ја. Из­ве­штај је при­пре­мио Мак­сим Гри­гор­јев, ди­рек­тор Фон­да за ис­тра­жи­ ва­ње про­бле­ма де­мо­кра­ти­је. Збор­ник ма­те­ри­ја­ла са­др­жи, из­ме­ђу оста­лог, до­ ку­мен­то­ва­на све­до­чан­ства оче­ви­да­ца о му­че­њу за­ро­бље­ни­ка и о то­ме ка­ко је ар­ ти­ље­ри­ја уни­шта­ва­ла стам­бе­не че­твр­ти, као и кон­крет­не при­ме­ре му­че­ња ко­ји­ма су при­пад­ни­ци укра­јин­ских ору­жа­них фор­ма­ци­ја под­вр­га­ва­ли за­ро­бље­ни­ке, а ме­ђу њи­ма и но­ви­на­ре. Пер­со­нал­ни при­ме­рак из­ве­шта­ја уру­ чен је Ду­њи Ми­ја­то­вић, пред­став­ни­ци ОЕБС-а за­ду­же­ној за сло­бо­ду ме­ди­ја.

Ме­ђу­тим, функ­ци­о­не­ри ОЕБС-а ни­с у по­ми­ња­ли тај ма­те­ри­јал, ни­ти су од­го­ во­ри­ли на „не­при­јат­на“ пи­та­ња ве­за­на за по­ги­би­ју ру­ских но­ви­на­ра у Укра­ји­ни. Ди­ску­си­ја о уби­стви­ма но­ви­на­ра све­ла се на упад у ре­дак­ци­ју „Char­lie Heb­do“, и са­мо је по­ме­ну­то да је про­шле го­ди­не на те­ри­то­ри­ји зе­ма­ља чла­ни­ца ОЕБС-а по­ ги­ну­ло се­дам ре­пор­те­ра. Ни­је, ме­ђу­тим, пре­ци­зи­ра­но да су го­то­во сви они по­ги­ ну­ли у Укра­ји­ни. У пи­та­њу су до­пи­сни­ци Ру­ске др­жав­не ра­дио-те­ле­ви­зи­је (ВГТРК) Игор Кор­не­љук и Ан­тон Во­ло­шин, фо­ то-ре­пор­тер Ан­дреј Сте­њин и сни­ма­тељ Пр­вог ка­на­ла Ана­то­лиј Кљан. Ру­ска де­ле­га­ци­ја је у окви­ру „окру­глог сто­ ла“ да­ла реч ре­пор­те­ри­ма из Мо­скве да са­ ми ис­при­ча­ју у ка­квим усло­ви­ма они са­да ра­де у Ки­је­ву. Ре­пор­тер­ка ка­на­ла Li­fe News Жа­на Кар­пен­ко ис­при­ча­ла је о на­па­ди­ма „Де­сног сек­то­ра“, о то­ме ка­ко су екс­тре­ми­ сти ки­ди­са­ли на те­ле­ви­зиј­ску еки­пу у Ки­ је­ву, раз­би­ли ка­ме­ру и ру­ској но­ви­нар­ки од­у­зе­ли мо­бил­ни те­ле­фон. Ме­ђу­тим, Кар­ пен­ко­вој ни­је до­зво­ље­но да на кон­фе­рен­ ци­ји ОЕБС-а ис­при­ча цео слу­чај. Шта­ви­ ше, по­сле ње­ног на­сту­па ор­га­ни­за­то­ри су од­лу­чи­ли да из­ме­не на­ја­вље­ни план ра­да и спи­сак го­вор­ни­ка, због че­га Ма­рат Сај­ чен­ко, сле­де­ћи ре­пор­тер Li­fe­News-а са тог спи­ска, ни­је мо­гао да на­сту­пи са сво­јим из­ве­шта­јем, по­све­ће­ним ње­го­вом бо­рав­ ку у за­ро­бље­ни­штву у укра­јин­ским ору­ жа­ним фор­ма­ци­ја­ма, у ма­ју 2014. го­ди­не. „То је, на­жа­лост, про­па­ган­ди­стич­ки рат у ко­ме но­ви­на­ри не би тре­ба­ло да уче­ству­ ју. Због то­га сам ве­о­ма кри­ти­чан пре­ма си­т у­а­ци­ји у Укра­ји­ни. Знам да ру­ски но­ ви­на­ри та­мо не мо­гу да до­би­ју акре­ди­та­ ци­ју, и да су не­ки од њих чак и уби­је­ни“, из­нео је сво­је ми­шље­ње Ро­ман Бер­нер,

ФО­ТО: МСП РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СР­БИ­ЈЕ

политика и друштво

но­ви­нар из Швај­цар­ске, у ко­мен­та­ру ко­ји је дао те­ле­ви­зиј­ској еки­пи ВГТРК. Ко­ли­ко год су мо­гли, мо­де­ра­то­ри кон­ фе­рен­ци­је су за­кла­ња­ли укра­јин­ску де­ле­га­ци­ју од не­у­год­них пи­та­ња ко­ле­ га, по­зи­ва­ју­ћи да се го­во­ри „уоп­ште о но­ви­на­ри­ма, без ве­зи­ва­ња за Ру­си­ју и Укра­ји­ну“. Ме­ђу­тим, тај апел ипак ни­је уро­дио пло­дом, јер је укра­јин­ска стра­ на ко­ри­сти­ла сва­ку при­ли­ку за бу­са­ње у пр­са по­во­дом до­стиг­ну­ћа Мај­да­на, као и за нео­сно­ва­не оп­т у­жбе упу­ће­не ру­ским но­ви­на­ри­ма због „ме­диј­ске агре­си­је“ на Укра­ји­ну, због њи­хо­вог то­бо­жњег уче­ шћа у рат­ним деј­стви­ма на стра­ни „те­ ро­ри­ста“ и му­че­ња (!) ко­ји­ма су под­вр­ га­ва­ли укра­јин­ске вој­ни­ке. „У рат­ним усло­ви­ма до­но­се се раз­не од­лу­ ке, а ми смо са­да у ра­т у са Ру­си­јом. Укра­ јин­ски ме­ди­ји су за­пра­во ве­о­ма сло­бод­ни и ра­де у сло­бод­ним усло­ви­ма“, из­ја­ви­ла је Ми­ро­сла­ва Гон­гад­зе, во­ди­тељ­ка укра­ јин­ског про­гра­ма ра­дио-ста­ни­це „Глас Аме­ри­ке“, ко­мен­та­ри­шу­ћи за­бра­ну ра­да ру­ских ТВ ка­на­ла у Укра­ји­ни и ус­кра­ћи­ ва­ње акре­ди­та­ци­је ру­ским но­ви­на­ри­ма. „Ми­слим да то не­ма ни­ка­кве ве­зе са де­мо­кра­ти­јом ка­да не­ка зе­мља за­тва­ра свој ме­диј­ски про­стор, уто­ли­ко пре то­ ком кон­флик­та, ка­да љу­ди тре­ба да има­ју увид у раз­ли­чи­та ми­шље­ња о оно­ме што се до­га­ђа“, про­ко­мен­та­ри­са­ла је Ели­сон Ма­кен­зи, бив­ша ди­рек­тор­ка На­ци­о­нал­ ног ин­сти­т у­та за но­ви­нар­ство и кон­с ул­ тант за ме­ди­је у Аустри­ји. По­сле кон­фе­рен­ци­је ОЕБС-а, ње­ни уче­ сни­ци су још јед­ном на­бро­ја­ли стан­дард­ не пре­по­ру­ке ко­је ина­че упу­ћу­ју вла­да­ма у ве­зи са за­шти­том но­ви­на­ра, и ко­је, као што је још јед­ном по­твр­ђе­но са­мо ме­сец да­на ка­сни­је, ни­с у има­ле ни­ка­квог ефек­та.

9

70 година победе

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

Пи­ше: Александaр Ши­ро­ко­рад, Не­за­ви­си­мое во­ен­ное обо­зре­ние

Још од почетка Другог светског рата Лондон, Вашингтон и Ватикан су припремали савез источноевропских земаља (Балканско-подунавску конфедерацију) са циљем да он ступи у војни сукоб са СССР-ом. План је осујећен великим победама Црвене армије, великом проницљивошћу совјетских вођа и способном тајном службом, уз важну улогу РПЦ.

У

2015. Русија слави 70 година победе у Великом отаџбинском рату. Славећи своје велике победе присећа се свакако и улоге савезника са којима се ујединила у борби против Хитлера, а чији су поступци у руским министарским кабинетима изазвали огромну љутњу и бес. Вин­стон Чер­чил је не­ко­ли­ко пу­та ре­као: „Не сме­мо до­зво­ ли­ти Со­вје­ти­ма да уђу у до­ли­ну Ду­на­ва и на Бал­кан“. „Сва­ки пут ка­да би ен­гле­ски пре­ми­јер ин­си­сти­рао на ин­ва­зи­ји пре­ко Бал­ка­на, сви­ма при­с ут­ни­ма је би­ло са­свим ја­сно шта он же­ли. Он би хтео да се као клин за­ри­је у Цен­трал­ну Евро­пу ка­ко би спре­ чио Цр­ве­ну ар­ми­ју да уђе у Аустри­ју и Ру­му­ни­ју, па ако је мо­гу­ће – чак и у Ма­ ђар­ску“, го­во­рио је Френ­клин Ру­звелт свом си­ну Ели­о­т у. То­ком 1940. Чер­чил је уз по­др­шку САД из­нео сво­ју иде­ју о ства­ра­њу Бал­кан­скопо­ду­нав­ске кон­фе­де­ра­ци­је – бло­ка бал­ кан­ских и по­ду­нав­ских зе­ма­ља ко­ји би био окре­нут про­тив Со­вјет­ског Са­ве­за. У са­став те фе­де­ра­ци­је тре­ба­ло је да уђу Бу­гар­ска, Ју­го­сла­ви­ја, Тур­ска, Грч­ка, Ал­ ба­ни­ја и Ма­ке­до­ни­ја. Та фе­де­ра­ци­ја би би­ла са­мо­стал­на др­жав­на је­ди­ни­ца ко­јом би ру­ко­во­ди­ла Ен­гле­ска.

Пр­ви ко­ра­ци: Пољ­ска и Че­хо­сло­вач­ка, Ју­го­сла­ви­ја и Грч­ка

Нео­би­сти­ње­не Чер­чи­ло­ве же­ље: гра­ђа­ни Со­фи­је 15. сеп­тем­бра 1944. по­здра­вља­ју тру­пе Цр­ве­не ар­ми­је

Тре­ћи свет­ски Ду­на­ва и Бал­к Је­дан од пр­вих ко­ра­ка у фор­ми­ра­њу ан­ ти­со­вјет­ског бло­ка би­ла је при­вре­ме­ на „Пољ­ско-че­хо­сло­вач­ка фе­де­ра­ци­ја“ ство­ре­на у но­вем­бру 1940, по­сред­ством еми­грант­ских вла­да тих зе­ма­ља у Лон­ до­ну. По­сле ра­та у са­став по­ме­ну­те фе­де­ра­ци­је Ен­гле­ска је пла­ни­ра­ла да укљу­чи Ру­му­ни­ју, Ма­ђар­ску, а мо­жда и Аустри­ју. Дру­ги ко­рак у ства­ра­њу ан­ти­ со­вјет­ског бло­ка био је по­ли­тич­ки са­вез скло­пљен у ја­ну­а­ру 1942. од стра­не грч­ ке и ју­го­сло­вен­ске вла­де у из­гнан­ству.

Па­па Пи­је XII био је не­по­ко­ле­бљи­ви ан­ти­ко­му­ни­ста и ру­со­фоб. Он је отво­ре­но по­др­жа­вао на­пад Не­мач­ке на Со­вјет­ски Са­вез. Чер­чи­ло­ву иде­ју Бал­кан­ско-по­ду­нав­ске кон­фе­де­ра­ци­је Пи­је XII је при­мио са оду­ше­вље­њем.

10

Исто­вре­ме­но је у Лон­до­ну пот­пи­сан и пољ­ско-че­хо­сло­вач­ки спо­ра­зум о осни­ ва­њу дру­ге фе­де­ра­ци­је – Цен­трал­ноевроп­ске уни­је. Од­мах на­кон по­чет­ка Ве­ли­ког отаџ­бин­ ског (Дру­гог свет­ског) ра­та, со­вјет­ска вла­да се обра­ти­ла Чер­чи­лу са пред­ло­гом опе­ра­ци­је ко­јом би се кре­ну­ло у на­пад про­тив Не­мач­ке. Нај­бо­љи на­чин да се од­ ву­че део ди­ви­зи­ја Вер­мах­та са Ис­точ­ног фрон­та би­ло би бри­тан­ско ис­кр­ца­ва­ње у Фран­цу­ској. Бри­тан­ци би мо­гли да се ис­кр­ца­ју и у Нор­ве­шкој, ко­ја је би­ла под не­мач­ком оку­па­ци­јом. Има­ју­ћи у ви­ду над­моћ Бри­та­на­ца на мо­ру и ге­о­граф­ски по­ло­жај Нор­ве­шке, Лон­дон је имао ве­ли­ ке шан­се за успех. Бри­тан­ци су то­ком 1942. по­че­ли да при­ пре­ма­ју опе­ра­ци­ју „Ју­пи­тер“ – ин­ва­зи­ју Нор­ве­шке. Чер­чил је ра­чу­нао да ће ус­ пе­ти да пре­ва­ри и Хи­тле­ра и Ста­љи­на.

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

и рат са ка­на? На­рав­но да ни­је са­мо за­слу­га­ма тен­ки­ста и мор­на­ра по­ста­вљен крст на Бал­кан­ско-по­ду­нав­ску кон­фе­де­ра­ци­ју, не­го и уз по­моћ на­ших ди­пло­ма­та и оба­ве­шта­ја­ца. Ме­ђу­тим, Ста­љин је од­луч­но од­био да тај план узме у раз­ма­тра­ње. Ствар је у то­ме што је Ста­љин, за раз­ли­ ку од Хи­тле­ра, знао за дру­гу опе­ра­ци­ју под на­зи­вом „Торч“. У Нор­ве­шку су би­ли усме­ре­ни ско­ро сви ве­ли­ки бро­до­ви Не­ мач­ке рат­не мор­на­ри­це и сто­ти­не те­шких

ФО­ТО: РИА „НО­ВО­СТИ“

ФО­ТО: РИА „НО­ВО­СТИ“

Цр­ве­на ар­ми­ја у Со­фи­ји. По­сле ра­та у са­став по­ме­ну­те фе­де­ра­ци­је Ен­гле­ска је пла­ни­ра­ла да укљу­чи Ру­му­ни­ју, Ма­ђар­ску, а мо­жда и Аустри­ју.

при­о­бал­них то­по­ва. А са­ве­знич­ке сна­ге су се ис­кр­ца­ле у Се­вер­ној Афри­ци. И то ни­је би­ла стра­те­шка гре­шка – на­про­тив, то је био пр­ви ко­рак у ви­ше­фа­зној опе­ ра­ци­ји за оства­ри­ва­ње свет­ске до­ми­на­ ци­је САД и Ен­гле­ске. На­кон за­у­зи­ма­ња Се­вер­не Афри­ке би­ло је на ре­ду за­у­зи­ ма­ње Си­ци­ли­је, а за­тим и ка­пи­т у­ла­ци­ја Ита­ли­је, што би за­тим би­ло са­вр­ше­но по­ла­зи­ште за ин­ва­зи­ју на Бал­кан. То­ме су та­ко­ђе до­при­не­ли и двор­ски пре­вра­ ти у Ита­ли­ји, Ма­ђар­ској, Бу­гар­ској и Ру­му­ни­ји. Ко­ме је био упу­ћен пап­ски бла­го­слов? Ве­ли­ку уло­гу у пла­но­ви­ма ства­ра­ња Бал­ кан­ско-по­ду­нав­ске кон­фе­де­ра­ци­је имао је Ва­ти­кан. Па­па Пи­је XII био је не­по­ко­ ле­бљи­ви ан­ти­ко­му­ни­ста и ру­со­фоб. Он је отво­ре­но по­др­жа­вао на­пад Не­мач­ке на Со­вјет­ски Са­вез. Чер­чил је ову иде­ју Бал­кан­ско-по­ду­нав­ске кон­фе­де­ра­ци­је Пи­ја XII при­мио са оду­ше­вље­њем. Пре­ ма ста­ву па­пе, Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква је тре­ба­ло да до­ми­ни­ра у упра­вља­њу том фе­де­ра­ци­јом. Нео­гра­ни­че­ни вла­дар Ма­ђар­ске, ре­гент Ми­клош Хор­ти, кра­ јем 1942. сту­па у пре­го­во­ре са Ве­ли­ком Бри­та­ни­јом и САД о из­ла­ску из ра­та, а 30–31. ја­ну­а­ра 1943. у гра­ду Ада­ни (Тур­ска) одр­жан је са­ста­нак Вин­сто­на Чер­чи­ла са тур­ским пред­сед­ни­ком Ине­ ни­јем, ко­ји је, пре­ма ре­чи­ма ма­ђар­ског ам­ба­са­до­ра у Ан­ка­ри Ино­ша Верн­леа,

Остав­ши без свог упо­ри­шта на Апе­нин­ском по­лу­о­стр­ву, Чер­чил и Пи­је XII, ме­ђу­тим, ни­су од­у­ста­ли од иде­је о осни­ва­њу Бал­кан­ско-по­ду­нав­ске кон­фе­де­ра­ци­је. Али он­да је на сце­ну сту­пи­ла Цр­ве­на ар­ми­ја: 31. ав­гу­ста 1944. ру­ски тен­ко­ви су ушли у Бу­ку­решт, 16. сеп­тем­бра – у Со­фи­ју, 20. ок­то­бра – у Бе­о­град, а 13. фе­бру­а­ра 1945. – у Бу­дим­пе­шту. по­твр­дио Чер­чи­ло­ву иде­ју о ства­ра­њу „бал­кан­ске фе­де­ра­ци­је“.

Про­јек­ти по­сле­рат­ног устрој­ства Евро­пе

Чер­чил је са­мо у оп­штим цр­та­ма го­во­ рио о то­ме да ће по­сле за­вр­шет­ка ра­та ве­ро­ват­но би­ти фор­ми­ра­не три гру­пе зе­ ма­ља: бал­тич­ка, цен­трал­но­е­вроп­ска и ју­ жно­е­вроп­ска (план Бе­не­ша). По­ли­циј­ску уло­гу у тим обла­сти­ма има­ла би огром­на ен­гле­ско-аме­рич­ка ва­зду­хо­плов­на фло­та (го­во­ри­ло се о 50 000 ави­о­на). По­след­њи де­таљ се та­ко­ђе сви­део Тур­ци­ ма по­што је Чер­чил го­во­рио о за­штит­ној уло­зи фло­те у слу­ча­ју про­до­ра Ру­си­је на Бал­кан. План је био вр­ло бли­зу да се оства­ри већ пре сеп­тем­бра 1943. За­у­зи­ма­ње ве­ћег де­ла Ита­ли­је мо­гло би да иза­зо­ве пре­ ла­зак вла­да Ма­ђар­ске, Бу­гар­ске, Ру­му­ ни­је, Ал­ба­ни­је, а мо­жда и Ју­го­сла­ви­је, на стра­ну за­пад­них са­ве­зни­ка. Ја­сно је да би ства­ра­ње но­ве са­ни­тар­не ба­ри­је­ре (фр. „cor­don­sa­ni­ta­i­re“) озбиљ­но оте­жа­ ло да­ље на­пре­до­ва­ње Цр­ве­не ар­ми­је. Ни­је био ис­кљу­чен као мо­гућ­ност ни про­бој те ба­ри­је­ре, што би до­ве­ло до су­ко­ба из­ме­ђу зе­ма­ља ан­ти­хи­тле­ров­ске ко­а­ли­ци­је. За­што се ни­је оства­рио ви­ше­фа­зни план Чер­чи­ла и Пи­ја XII? Без­у­слов­на ка­пи­т у­ ла­ци­ја Ита­ли­је про­гла­ше­на је 8. сеп­тем­ 11

70 година победе бра 1943. Краљ се пре­дао са­ве­зни­ци­ма. Ба­та­љон не­мач­ких па­до­бра­на­ца је исто­ вре­ме­но за­у­зео глав­ни штаб ита­ли­јан­ ске Вр­хов­не ко­ман­де. А три да­на ка­сни­је осло­бо­ђен је дик­та­тор Бе­ни­то Му­со­ли­ ни ко­ји је до та­да био за­тво­рен. Не­мач­ке тру­пе су за не­ко­ли­ко да­на без бор­бе за­у­ зе­ле ско­ро це­лу Ита­ли­ју. Остав­ши без свог упо­ри­шта на Апе­ нин­ском по­лу­о­стр­ву, Чер­чил и Пи­је XII, ме­ђу­тим, ни­с у од­у­ста­ли од иде­је о осни­ва­њу Бал­кан­ско-по­ду­нав­ске кон­ фе­де­ра­ци­је. Али он­да је на сце­ну сту­ пи­ла Цр­ве­на ар­ми­ја: 31. ав­гу­ста 1944. ру­ски тен­ко­ви су ушли у Бу­ку­решт, 16. сеп­тем­бра – у Со­фи­ју, 20. ок­то­бра – у Бе­о­град, а 13. фе­бру­а­ра 1945. – у Бу­дим­пе­шту.

има на­ме­сни­ка у Цр­кви?“ био је вр­ло за­па­жен на За­па­ду и иза­звао је ре­ак­ци­је у вер­ским и по­ли­тич­ким кру­го­ви­ма. У свом тек­сту па­три­јарх Сер­ги­је је ис­та­ као да је и са­ма по­ми­сао на би­ло ка­кво на­ме­сни­штво у Цр­кви не­за­ми­сли­ва и бо­го­хул­на. На По­ме­ном са­бо­ру 6. фе­бру­а­ра 1945. оштро је кри­ти­ко­ван пред­лог Пи­ја XII о „ме­ком“ ми­ру са Не­мач­ком. Ру­ска пра­во­слав­на цр­ква је 1944–1946. во­ди­ ла озбиљ­не раз­го­во­ре са ру­ко­вод­ством пра­во­слав­них цр­ка­ва у зе­мља­ма ко­је би тре­ба­ло да бу­ду део Бал­кан­ско-по­ ду­нав­ске кон­фе­де­ра­ци­је, а по­себ­но са срп­ском, ру­мун­ском и бу­гар­ском. Кра­ јем 1944. ру­ко­вод­ство РПЦ је по­кре­ ну­ло ства­ра­ње „си­сте­ма пра­во­слав­ног

Чер­чил је уз по­др­шку САД из­нео сво­ју иде­ју о ства­ра­њу Бал­кан­ско-по­ду­нав­ске кон­фе­де­ра­ци­је – бло­ка бал­кан­ских и по­ду­нав­ских зе­ма­ља ко­ји би био окре­нут про­тив Со­вјет­ског Са­ве­за. У са­став те фе­де­ра­ци­је тре­ба­ло је да уђу Бу­гар­ска, Ју­го­сла­ви­ја, Тур­ска, Грч­ка, Ал­ба­ни­ја и Ма­ке­до­ни­ја. Та фе­де­ра­ци­ја би би­ла са­мо­стал­на др­жав­на је­ди­ни­ца ко­јом би ру­ко­во­ди­ла Ен­гле­ска.

Ру­ску мор­на­ри­цу је за­у­ста­ви­ло са­мо на­ре­ђе­ње из Мо­скве

Кра­јем ав­гу­ста 1944. со­вјет­ска Ду­нав­ска фло­ти­ла кре­ну­ла је уз Ду­нав и уз бор­ бу про­шла кроз Бе­о­град, Бу­дим­пе­шту, Бра­ти­сла­ву и Беч. На­рав­но да ни­је са­мо за­слу­га­ма тен­ки­ста и мор­на­ра по­ста­вљен крст на Бал­кан­ско-по­ду­нав­ску кон­фе­де­ ра­ци­ју, не­го и уз по­моћ на­ших ди­пло­ма­та и оба­ве­шта­ја­ца. Тре­ба под­се­ти­ти и на уло­гу Ру­ске пра­ во­слав­не цр­кве (РПЦ). По­чет­ком ра­та со­вјет­ске вла­сти су за­у­ста­ви­ле кри­ти­ ко­ва­ње Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве од стра­не со­вјет­ске штам­пе. Мо­сква је на­пра­ви­ ла низ ко­ра­ка у су­срет Ва­ти­ка­ну. Ме­ ђу­тим, на­по­ри Ва­ти­ка­на усме­ре­ни на уре­ђе­ње за­себ­ног ми­ра и ус­по­ста­вља­ње Бал­кан­ско-по­ду­нав­ске кон­фе­де­ра­ци­је ни­с у мо­гли а да не ути­чу на став Кре­ мља. „Пр­ви пло­т ун“ по Ва­ти­ка­ну упу­ти­ ло је ру­ко­вод­ство РПЦ. По­чет­ком 1944. у „Жур­на­лу Мо­сков­ске па­три­јар­ши­је“ об­ја­вљен је текст па­три­јар­ха Сер­ги­ја усме­рен про­тив Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве. Чла­нак под на­зи­вом „Да ли Хри­стос 12

погледи

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

је­дин­ства“ ко­је је пред­ви­ђа­ло ве­о­ма бли­ску са­рад­њу по­ме­сних пра­во­слав­ них цр­ка­ва. Не­по­сред­но по­сле Кон­фе­рен­ци­је у Јал­ ти, где је ко­нач­но пре­ва­зи­ђе­на иде­ја о Бал­кан­ско-по­ду­нав­ској кон­фе­де­ра­ци­ ји, Мо­сков­ска па­три­јар­ши­ја је об­ја­ви­ла из­ја­ву па­три­јар­ха Алек­си­ја, у ко­јој он из­ра­жа­ва „нај­ве­ће за­до­вољ­ство и ра­ дост“ ис­хо­дом кон­фе­рен­ци­је: „За­ло­же­на је чвр­ста осно­ва бу­ду­ћег ми­ра у це­лом све­т у. То је упра­во оно за шта се Цр­ква не­пре­ста­но мо­ли – `за мир у це­ло­ме све­ ту’ – ко­ји се на­зи­ре у бли­ској бу­дућ­но­ сти. Ко­нач­но ће би­ти сло­мљен и скр­шен `маљ це­ле зе­мље’ (Прор. Је­ре­ми­ја 50, 23) – стра­шан и раз­о­ран не­мач­ки фа­ши­зам – не са­мо си­лом хра­брих вој­ни­ка са­ве­ знич­ких др­жа­ва, не­го и му­дро­шћу на­шег ве­ли­ког Ста­љи­на и ше­фо­ва вла­да на­ ших са­ве­зни­ка. Све ово са си­гур­но­шћу про­из­и­ла­зи из чвр­стих и ја­сних од­лу­ка на Кон­фе­рен­ци­ји ко­ја је се­би по­ста­ви­ ла за циљ да `о­бе­збе­ди та­кве усло­ве да љу­ди у свим зе­мља­ма мо­гу да про­жи­ве цео свој жи­вот не зна­ју­ћи за страх и за не­ма­шти­ну’“.

Аме­ри­ка ј од Ср­би­је Пи­ше: Кон­стан­тин Ка­ча­лин, ИА Рег­нум

Ју­го­сла­ви­ја је по­слу­жи­ла као екс­пе­ ри­мен­тал­на и ге­о­по­ли­тич­ка ме­та­ фо­ра за ве­ће игре са Ру­си­јом.

С

је­ди­ње­не Др­жа­ве су још 1977. по­че­ле да раз­ми­шља­ју о „бу­ дућ­но­сти Ју­го­сла­ви­је“. Би­ ло је ја­сно да ће по­сле смр­ти мар­ша­ла Ти­та Мо­сква же­ле­ти да се при­бли­жи но­вом ру­ко­ вод­ству у Бе­о­гра­ду и да се­би омо­гу­ћи при­ступ на Бал­кан и на Ја­дран­ско мо­ре. ЦИА је раз­ра­ди­ла план за при­пре­му и фи­нан­си­ра­ње опо­зи­ци­је и ди­си­де­на­та „ан­ти­ко­му­ни­стич­ке ори­јен­та­ци­је“. Пред­сед­ник САД Ро­налд Ре­ган је 1987. осно­вао „Ко­ми­тет за пру­жа­ње по­мо­ћи де­мо­крат­ским ди­си­ден­ти­ма Ју­го­сла­ви­ је“, ко­ји је иза­брао оне „нај­до­стој­ни­је“: Али­ју Изет­бе­го­ви­ћа из Бо­сне и Хер­це­ го­ви­не и Фра­њу Туђ­ма­на из Хр­ват­ске. Они су до­би­ли за­да­так да се „ба­ве де­ цен­тра­ли­за­ци­јом“ СФРЈ. До­ла­ском на власт бив­ших ди­си­де­на­та Изет­бе­го­ви­ћа и Туђ­ма­на, на Бал­ка­ну је по­чео рат. Ју­ го­сла­ви­ја се рас­па­ла на ма­ле др­жа­ве под кон­тро­лом Ва­шинг­то­на. „Ју­го­сло­вен­ски сце­на­рио“, ко­ји су са­ста­ ви­ле ЦИА и Бе­ла ку­ћа, под­ра­зу­ме­вао је огром­ну фи­нан­сиј­ску и вој­ну по­моћ Са­ ра­је­ву и За­гре­бу, ко­ји су тач­но пра­ти­ли сва упут­ства „мен­то­ра из Ва­шинг­то­на“. Дру­ги ва­жан за­да­так био је ме­диј­ски рат про­тив Ср­би­је. Од Ср­ба је тре­ба­ло на­ чи­ни­ти „глав­не крив­це“ за све бал­кан­ ске не­сре­ће. Иде­о­ло­шка и про­па­ганд­на ма­ши­не­ри­ја За­па­да је из да­на у дан свом ста­нов­ни­штву пу­ни­ла гла­ве, по­на­вља­ју­ ћи: „Ср­би за­слу­жу­ју да бу­ду ка­жње­ни“. У по­сао су се укљу­чи­ли сви: и пред­сед­ ни­ци, и пре­ми­је­ри, и но­ви­на­ри. Срп­ски но­ви­на­ри су на то под­се­ти­ли ових да­на на сај­т у In­ter­ma­ga­zin.rs. Ево не­ко­ли­ко „нај­и­скре­ни­јих“ из­ја­ва: „Тре­ба­ло би да бом­бар­ду­је­те Ср­бе“, из­ ја­вио је па­па рим­ски Јо­ван Па­вле II, обра­ћа­ју­ћи се аме­рич­ком пред­сед­ни­

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

ИЛУСТРАЦИЈА: АЛЕКСЕЈ ИОРШ

је рат про­тив Ру­си­је по­че­ла

ку Клин­то­ну за вре­ме јав­ног на­сту­па у Ден­ве­ру. „Ср­би су на­род без за­ко­на и ве­ре. То је на­род раз­бој­ни­ка и те­ро­ри­ ста“, из­ја­вио је пред­сед­ник Фран­цу­ске Жак Ши­рак у ју­ну 1995. „Мо­лим се да се ва­тра не­бе­ска об­ру­ши на Ср­бе“, из­ ја­вио је отац Пјер, по­зна­ти све­ште­ник у Фран­цу­ској. „Што се ти­че Ср­ба... То је је­дан бо­ле­стан на­род“, из­ја­вио је ге­не­рал Жак Кот, бив­ши ко­ман­дант Ун­про­фо­ра у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, у Па­ри­зу 1997. „Ср­бе тре­ба ба­ци­ти на ко­ле­на“ – Кла­ус Кин­кел, ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Не­ мач­ке у ма­ју 1992. „Ср­би су зло­чи­нач­ки ду­пе­глав­ци“ – Ри­чард Хол­брук, спе­ци­ јал­ни пред­став­ник пред­сед­ни­ка САД Би­ ла Клин­то­на у Ју­го­сла­ви­ји, 6. но­вем­бра 1995. за „NewYor­ker“. „За­у­ста­ви­те Ср­бе. Од­мах. За­у­век“ – Мар­га­рет Та­чер, бив­ша пре­ми­јер­ка Ве­ли­ке Бри­та­ни­је за „New York Ti­mes“ у ма­ју 1994. „Не­ка се Ср­би по­да­ве у соп­стве­ном смра­ду“ – Хел­мут Кол, кан­це­лар Не­мач­ке, по­чет­ком 1998. „Рат про­тив Ср­ба ни­је ви­ше са­мо вој­ни су­коб. То је бит­ка из­ме­ђу до­бра и зла, из­ ме­ђу ци­ви­ли­за­ци­је и вар­вар­ства“ – То­ни Блер, пре­ми­јер Ве­ли­ке Бри­та­ни­је за вре­

ме НА­ТО агре­си­је про­тив Ср­би­је 1999. „Ср­би спро­во­де те­рор и си­лу­ју ал­бан­ску де­цу“ – Бил Клин­тон, пред­сед­ник САД, на про­сла­ви 50-го­ди­шњи­це НА­ТО-а у Ва­шинг­то­ну, 225. апри­ла 1999. „Про­шле не­де­ље има­ли смо де­ве­то­ро уби­је­них Ср­ ба. Ове не­де­ље осмо­ро. То је ја­сан на­пре­ дак“ – Бер­нар Ку­шнер, шеф ми­си­је УН на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји за про­грам ТВ ка­на­ла „Fran­ce 2“ у мар­т у 2000. „Би­ло је вре­ме да се на­пад­не Ју­го­сла­ви­ја, на­дам се да ни­ је су­ви­ше ка­сно!“ – до­бит­ник Но­бе­ло­ве на­гра­де за књи­жев­ност Гин­тер Грас, 26. мар­та 1999, два да­на на­кон што је по­че­ло бом­бар­до­ва­ње Ју­го­сла­ви­је. Би­ло је ја­сно да Ју­го­сла­ви­ја тре­ба да по­слу­жи као екс­пе­ри­мен­тал­на и ге­о­

Западни медији су убедљиво добили медијски рат против Србије и обичних Срба, а онда су одлучили да се на томе не зауставе

по­ли­тич­ка ме­та­фо­ра за ве­ће игре са Ру­си­јом. Др­жав­ни се­кре­тар САД Џејмс Беј­кер је у Ли­са­бо­ну 24. ма­ја 1992, отво­ре­но из­ја­вио о пла­но­ ви­ма Ва­шинг­то­на: „... Же­ли­мо да у Ру­си­ји бу­де ве­ли­ки број др­жа­ва. На при­мер, на Ура­ лу, у Си­би­ру и на Да­ле­ком ис­то­ку“. По­зна­ти аме­рич­ки по­ли­ти­ко­лог Збиг­њев Бже­ жин­ски је сил­но при­жељ­ ки­вао да про­функ­ци­о­ни­ше план пре­ма ко­јем би Ру­си­ју чи­нио ве­ли­ки број кон­фе­ де­рал­них др­жа­ва, чи­је би „им­пе­ри­ја­ли­стич­ке те­жње би­ле сла­би­је из­ра­же­не“. Бже­жин­ски је чвр­сто уве­ рен да Аме­ри­ка тре­ба да по­ др­жи се­па­ра­ти­зам у Ру­си­ји. За­пад­ни ме­ди­ји су убе­дљи­ во до­би­ли ме­диј­ски рат про­тив Ср­би­је и обич­них Ср­ба, а он­да су од­лу­чи­ли да се на то­ме не за­ у­ста­ве. На­кон што су на Бал­ка­ну ис­про­ба­ли нај­но­ви­је про­па­ганд­не тех­но­ло­ги­је, од­лу­чи­ли су да кре­ну да­ ље – на Ру­си­ју. Ми то ни­смо од­мах схва­ ти­ли. Ду­го смо ве­ро­ва­ли у при­ја­тељ­ство са ЕУ и Аме­ри­ком. На свим фе­де­рал­ним ТВ ка­на­ли­ма смо гле­да­ли хо­ли­вуд­ске ак­ ци­о­не фил­мо­ве и са­пу­ни­це. На­да­ли смо се да Ва­шинг­тон во­ли Ру­се и да је спре­ ман да им у све­му по­мог­не. Али уза­луд. Нај­но­ви­ји до­га­ђа­ји у Укра­ји­ни су по­ка­ за­ли да су се Аме­ри­кан­ци и Евро­пља­ни јед­но­став­но при­пре­ма­ли да Ру­си­ју ба­це на ко­ле­на и да учи­не исто што су учи­ ни­ли са не­ка­да сна­жном и на­пред­ном Ју­го­сла­ви­јом. До­бро је да смо ко­нач­но „про­гле­да­ли“ и да сад зна­мо да је „ју­го­ сло­вен­ски сце­на­рио“ био са­мо увер­ти­ра. Би­ла је то са­мо при­пре­ма за „кр­ста­шки по­ход“ про­тив Ру­си­је, про­тив ко­је се во­ ди отво­рен ин­фор­ма­ци­о­ни и еко­ном­ски рат. Бже­жин­ски је одав­но ре­као сво­јим га­зда­ма: „Ру­си­ја је наш глав­ни про­тив­ ник и тре­ба по­сти­ћи да она ви­ше ни­ка­да не сме­та Аме­ри­ци да кон­тро­ли­ше цео свет. Сло­ми­ли смо Ју­го­сла­ви­ју. Ред је на Ру­си­ју“. Константин Качалин је руски експерт за Балкан.

13

70 година победе

ФО­ТО: РИА „НО­ВО­СТИ“

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

Мо­сква у ши­ње­лу Ве­ли Пи­ше: Ки­ра Је­го­ро­ва

ФО­ТО­: LO­RI / LE­GION-ME­DIA

Мо­сква је пу­на успо­ме­на на Ве­ ли­ки отаџ­бин­ски рат: на мо­би­ ли­за­ци­ју у ју­ну 1941, на го­то­во не­пре­кид­не ва­зду­шне на­па­де и ева­ку­а­ци­ју, али и на по­вла­че­ње не­при­ја­те­ља и по­вра­так вој­ни­ка са фрон­та. Јед­на од нај­у­пе­ча­тљи­ ви­јих успо­ме­на је пр­ва Па­ра­да по­бе­де одр­жа­на у ју­ну 1945.

14

У

ма­ју 2015. на Цр­ве­ном тр­ гу у Мо­скви би­ће одр­жа­ на вој­на па­ра­да по­во­дом 70-го­ди­шњи­це По­бе­де над фа­ши­змом. Ме­ђу­тим, Па­ ра­да ни­је је­ди­но под­се­ћа­ ње на Ве­ли­ки отаџ­бин­ски рат. „Ру­ска реч“ сво­јим чи­та­о­ци­ма пред­ла­же по­ себ­ну ту­ри­стич­ку мар­шру­т у по нај­зна­ чај­ни­јим ме­сти­ма ве­за­ним за Ве­ли­ки отаџ­бин­ски рат, где се Мо­сква ви­ди очи­ма обич­них гра­ђа­на ко­ји су ме­се­ ци­ма жи­ве­ли под бом­ба­ма и жељ­но иш­че­ки­ва­ли по­бе­ду.

Бе­ло­ру­ска же­ле­знич­ка ста­ни­ца

Ов­де ста­је елек­трич­ни воз „Аеро­ек­ спрес“ ко­ји са аеро­дро­ма Ше­ре­ме­тје­во пут­ни­ке пре­во­зи до цен­тра Мо­скве. Згра­да же­ле­знич­ке ста­ни­це по­диг­ну­ та је још 1912. го­ди­не, у вре­ме цар­ске Ру­си­је. За вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та ода­тле су еша­ло­ни кре­та­ли на фронт, а Мо­ско­вља­ни су ис­пра­ћа­ли вој­ни­ке на пе­ро­ни­ма же­ле­знич­ке ста­ни­це. На Бе­ло­ру­ској же­ле­знич­кој ста­ни­ци је 26. ју­на 1941, че­ти­ри да­на на­кон на­па­да Не­мач­ке на СССР, пр­ви пут из­ве­де­на пе­ сма „Све­ти рат“ („Свя­щ­ен­ная во­й­на“), ко­ја је по­ста­ла не­зва­нич­на рат­на хим­на це­лог со­вјет­ског на­ро­да. У знак се­ћа­ња на овај до­га­ђај, на згра­ди же­ле­знич­ке ста­ни­це по­ста­вље­на je спо­мен-пло­ча. На ову же­ле­знич­ку ста­ни­цу је 1945. сти­ гао пр­ви воз Бер­лин–Мо­сква ко­ји су сви жељ­но оче­ки­ва­ли, јер су се њи­ме вра­ћа­ ли вој­ни­ци-по­бед­ни­ци.

Ста­ни­ца ме­троа „Ма­ја­ков­ска“

Да би­сте са Бе­ло­ру­ске же­ле­знич­ке ста­ ни­це сти­гли до ста­ни­це ме­троа „Ма­ја­

ФО­ТО­: ТАСС

и­ког отаџ­бин­ског ра­та ФО­ТО­: LO­RI / LE­GION-ME­DIA

ФО­ТО­: LO­RI / LE­GION-ME­DIA

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

15

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

ФО­ТО­: LO­RI / LE­GION-ME­DIA

70 година победе

ков­ска“, уђи­те у ме­тро на ста­ни­ци „Бе­ло­ ру­ска“ и си­ђи­те на дру­гој ста­ни­ци. „Ма­ја­ков­ска“ је отво­ре­на још 1938. го­ ди­не, пре Дру­гог свет­ског ра­та. Исте го­ ди­не про­је­кат ове ста­ни­це је на­гра­ђен гран-при­јем на ме­ђу­на­род­ној из­ло­жби у Њу­јор­ку. То­ком ра­та „Ма­ја­ков­ска“ је, као и оста­ле ста­ни­це мо­сков­ског ме­троа, слу­жи­ла као скло­ни­ште за вре­ме бом­бар­ до­ва­ња гра­да. Упра­во ов­де је 6. но­вем­бра 1941. го­ди­не Ста­љин из­го­во­рио чу­ве­ну ре­че­ни­цу: „Мо­сква ни­је па­ла, на­род Со­ вјет­ског Са­ве­за ни­је по­ра­жен!“ То ње­го­во обра­ћа­ње пре­но­ше­но је пре­ко ра­ди­ја у це­лој зе­мљи. За вре­ме ра­та у мо­сков­ском ме­троу гра­ ђа­ни су мо­гли да до­би­ју хра­ну и ле­кар­ску по­моћ, па чак и да по­гле­да­ју не­ки филм. На ста­ни­ци „Кур­ска“ (на пла­вој ли­ни­ји ме­троа) би­ла је при­вре­ме­но отво­ре­на чи­ та­о­ни­ца Ле­њи­но­ве би­бли­о­те­ке (чу­ве­не 16

„Ле­њин­ке“, да­нас Ру­ске др­жав­не би­бли­о­ те­ке). То­ком ин­тен­зив­ног бом­бар­до­ва­ња гра­да у мо­сков­ском ме­троу је, у ви­ше на­ вра­та, скло­ни­ште на­шло 15 ми­ли­о­на љу­ди, а за вре­ме ва­зду­шних опа­сно­сти у ме­троу је ро­ђе­но 150 но­вих жи­те­ља пре­сто­ни­це.

Спо­ме­ник мар­ша­лу Ге­ор­ги­ју Жу­ко­ву на Ма­ње­жном тр­гу

До спо­ме­ни­ка мар­ша­лу Жу­ко­ву ће­те сти­ћи ме­тро­ом ако се од „Ма­ја­ков­ске“ во­зи­те још две ста­ни­це, до ста­ни­це „Те­ а­трал­на“ или „Охот­ни рјад“. Спо­ме­ник се на­ла­зи на Ма­ње­жном тр­гу, крај са­мог ула­за на Цр­ве­ни трг. Ге­ор­гиј Жу­ков је по­ти­цао из се­љач­ке по­ ро­ди­це и ни­је био ви­со­ко­о­бра­зо­ван, али је због сво­јих рат­них за­слу­га до­био чин мар­ ша­ла Со­вјет­ског Са­ве­за, а у на­ро­ду је по­ сле ра­та до­био на­ди­мак „Мар­шал По­бе­де“. Упра­во је Жу­ков по­чет­ком Ве­ли­ког отаџ­

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

„Веч­ни пла­мен“ у Алек­сан­дров­ском пар­ку

Од спо­ме­ни­ка мар­ша­лу Жу­ко­ву кре­ни­те Ма­ње­жним тр­гом и на­и­ћи ће­те на стра­

жар­ско ме­сто бр. 1, ле­во од ула­за у Алек­ сан­дров­ски парк. Стра­жар­ско ме­сто бр. 1 на­ла­зи се крај Гро­ба не­зна­ног ју­на­ка. Ру­си га јед­но­став­ но зо­ву „Веч­ни пла­мен“. По­сле Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та ова­кви ме­мо­ри­јал­ни ком­плек­си су по­диг­ну­ти у свим ру­ским гра­до­ви­ма у знак се­ћа­ња на по­ги­ну­ле вој­ни­ке. На стра­жар­ском ме­сту бр. 1 ис­под зи­ди­на мо­сков­ског Кре­мља крај „Веч­ног пла­ме­на“. сва­ко­днев­но, без об­зи­ ра на вре­мен­ске при­ли­ке, сто­ји по­ча­сна стра­жа, од 8.00 до 20.00 ча­со­ва. Гар­ди­сти елит­ног Пред­сед­нич­ког пу­ка сме­њу­ју се на сва­ки сат, уз се­ва­ње бли­це­ва фо­то­а­па­ ра­та број­них ту­ри­ста. Гар­ди­сти на стра­ жи сто­је та­ко не­по­мич­но, да ту­ри­сти и про­ла­зни­ци че­сто по­же­ле „да их по­кре­ ну“ и на­сме­ју. Не­ки ту­ри­сти пра­ве раз­не гри­ма­се, ис­пу­шта­ју нео­бич­не зву­ке, или при­ча­ју вој­ни­ци­ма ви­це­ве.

Ме­мо­ри­јал­ни ком­плекс на По­кло­ној го­ри

До По­кло­не го­ре мо­же­те сти­ћи ме­тро­ ом. Од ста­ни­це „Ар­бат­ска“ (на ар­бат­скопо­кров­ској пла­вој ли­ни­ји) во­зи­те се још три ста­ни­це до „Пар­ка По­бе­де“. При­пре­ ми­те се за ду­гу шет­њу. Ме­мо­ри­јал­ни ком­плекс је отво­рен 1995. по­во­дом 50-го­ди­шњи­це По­бе­де. Глав­на але­ја, на­зва­на „Рат­не го­ди­не“, на­ла­зи се ис­пред Цен­трал­ног му­зе­ја Ве­ли­ког отаџ­ бин­ског ра­та, а кра­се је број­не фон­та­не. Пет го­ди­на ра­та сим­бо­ли­зу­је пет ка­ска­да са 225 фон­та­на, јер је то­ли­ко не­де­ља тра­ јао рат за со­вјет­ски на­род. У Пар­ку По­бе­де је на отво­ре­ном по­ ста­вље­на је­дин­стве­на из­ло­жба вој­не тех­ни­ке и ин­же­њер­ско-фор­ти­фи­ка­циј­ ских обје­ка­та из Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та. Ов­де се на­ла­зи пре­ко 300 при­ме­ ра­ка вој­не тех­ни­ке СССР-а и ње­го­вих са­ве­зни­ка, а та­ко­ђе Не­мач­ке и ње­них са­ве­зни­ка. По­ред то­га, Парк По­бе­де је од­ли­чан ре­кре­а­тив­ни цен­тар и иде­ал­ но ме­сто за ве­чер­ње шет­ње по ле­пом вре­ме­ну.

ФО­ТО­: LO­RI / LE­GION-ME­DIA

бин­ског ра­та за­у­ста­вио не­мач­ку офан­зи­ву на­до­мак Мо­скве и та­ко по­ква­рио Хи­тле­ ров план, по ко­ме је у му­ње­ви­том на­па­ду не­мач­ких тру­па СССР тре­ба­ло да пад­не за две не­де­ље. „Ка­да ме пи­та­ју че­га се нај­ви­ ше се­ћам из про­те­клог ра­та, увек ка­жем: бит­ке за Мо­скву“, го­во­рио је Жу­ков. Спо­ме­ник Ге­ор­ги­ју Жу­ко­ву је на Ма­ ње­жном тр­гу по­ста­вљен 1995. по­во­дом 50-го­ди­шњи­це По­бе­де над фа­ши­змом. Мар­шал Жу­ков је при­ка­зан на ко­њу јер је, на Ста­љи­нов пред­лог, ја­шу­ћи из­вр­ шио смо­тру со­вјет­ских је­ди­ни­ца на пр­ вој Па­ра­ди По­бе­де 1945. Са­вре­ме­ни­ци се се­ћа­ју да су пет да­на ши­ром зе­мље тра­ жи­ли од­го­ва­ра­ју­ћег ко­ња за мар­ша­ла. Ода­бран је коњ сре­бр­но-си­ве дла­ке по име­ну Ку­мир. Жу­ков га је ја­хао ме­сец да­на пре па­ра­де.

17

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

Глас ко­ји је Хи­тлер нај­ви­ше мр­зео Пи­ше: Ол­га Бе­ле­њиц­ка

Спи­кер Све­са­ве­зног ра­ди­ја Ју­риј Ле­ ви­тан из­ве­шта­вао је о нај­ва­жни­јим до­га­ђа­ји­ма у СССР-у сре­ди­ном 20. ве­ка. Пре све­га, оба­ве­шта­вао је слу­ ша­о­це о то­ку Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та. Хи­тлер је Ле­ви­та­на сма­трао лич­ним не­при­ја­те­љем, и за ње­го­ву гла­ву је рас­пи­сао на­гра­ду од 250 000 ма­ра­ка (те­шко је по­ве­ро­ва­ти да Ста­ љин ни­је био пр­ви на Хи­тле­ро­вом спи­ску не­при­ја­те­ља).

Ј

у­риј Ле­ви­тан, син кро­ја­ча и до­ ма­ћи­це, по за­вр­шет­ку де­ве­тог раз­ре­да до­ла­зи из Вла­ди­ми­ра у Мо­скву, са же­љом да се ба­ ви глу­мом и по­ста­не ве­ли­ки умет­ник. По­што на По­зо­ри­шни ин­сти­т ут ни­је при­мљен због про­вин­ци­ јал­ног на­гла­ска, упи­с у­је се на гру­пу за спи­ке­ре, ко­ју је во­дио по­зна­ти глу­мац Ва­си­лиј Ка­ча­лов. Да­љи жи­вот­ни пут 19-го­ди­шњег спи­ке­ ра-по­чет­ни­ка уско­ро је био де­фи­ни­тив­но од­ре­ђен. У ја­ну­а­ру 1934, ка­да је пре­ко ра­ ди­ја чуо Ју­ри­јев глас, Ста­љин је те­ле­фо­ ни­рао пред­сед­ни­ку Ра­диј­ског ко­ми­те­та и за­тра­жио да убу­ду­ће тај спи­кер пре­ко 18

ра­ди­ја чи­та ње­го­ве го­во­ре. Та­ко је ста­жи­ ста Ју­риј Ле­ви­тан, за­хва­љу­ју­ћи из­ра­жај­ но­сти и рет­кој бо­ји гла­са, по­стао глав­ни спи­кер Со­вјет­ског Са­ве­за.

„Па­жња! Го­во­ри Мо­сква!“

У ра­но ју­тро 22. ју­на 1941. те­ле­фон у Ра­ диј­ском ко­ми­те­т у је не­пре­ста­но зво­нио. До­пи­сни­ци из Ки­је­ва и Мин­ска су из­ве­ шта­ва­ли о нео­че­ки­ва­ном на­па­ду фа­ши­ стич­ке Не­мач­ке. Ма­да се Мо­сква при­ бо­ја­ва­ла про­во­ка­ци­ја, Ју­риј Ле­ви­та­на је за сва­ки слу­чај по­зван да до­ђе на рад­но ме­сто. Уско­ро је ку­рир из Кре­мља до­нео ко­ве­рат у ко­ме су на па­пи­ру би­ла ис­пи­са­ на са­мо два ре­да. Ју­риј је про­чи­тао на­ја­ ву: „Да­нас у под­не би­ће об­ја­вље­но ва­жно са­оп­ште­ње вла­де Со­вјет­ског Са­ве­за“. „Па­жња! Го­во­ри Мо­сква! Гра­ђа­ни Со­ вјет­ског Са­ве­за! Пре­но­си­мо са­оп­ште­ње со­вјет­ске вла­де. Да­нас у че­ти­ри са­та ују­ тру, без прет­ход­них зах­те­ва од Со­вјет­ског Са­ве­за и без об­ја­ве ра­та, не­мач­ка вој­ска је на­па­ла на­шу зе­мљу“, об­ја­вио је Ју­риј Ле­ви­тан. Ре­чи „Го­во­ри Мо­сква“ Ле­ви­тан је од је­ се­ни 1941. из­го­ва­рао на­ла­зе­ћи се у Свер­ длов­ску. Се­ди­ште ра­ди­ја је пре­ме­ште­но по­што су сви ра­дио-ре­пе­ти­то­ри у Под­ мо­ско­вљу мо­ра­ли да бу­ду де­мон­ти­ра­ни, јер су их Нем­ци ко­ри­сти­ли као ори­јен­

ФО­ТО: ТАСС

70 година победе

ти­ре при­ли­ком бом­бар­до­ва­ња гра­да. На­ ред­бе вр­хов­ног ко­ман­дан­та и оба­ве­ште­ ња со­вјет­ског Ин­фор­мби­роа Ле­ви­тан је до­би­јао те­ле­фо­ном из Мо­скве. У мар­т у 1943. го­ди­не он од­ла­зи у Куј­би­шев, где је прет­ход­но већ био сме­штен Ра­диј­ски ко­ми­тет. Ме­ђу­тим, гра­ђа­ни Со­вјет­ског Са­ве­за су до кра­ја ра­та ве­ро­ва­ли да је Ле­ви­тан све вре­ме у Мо­скви. Ин­фор­ма­ ци­ја да је Ју­риј Ле­ви­тан то­ком ра­та био пре­ме­штен у Свер­дловск обе­ло­да­ње­на је тек че­тврт ве­ка ка­сни­је. Ју­риј је 9. ма­ја 1945. по­зван у Кремљ, где је до­био текст са­оп­ште­ња вр­хов­ног ко­ ман­дан­та о по­бе­ди над фа­ши­стич­ком Не­мач­ком. Имао је све­га 35 ми­ну­та да се вра­ти у сту­дио и про­чи­та ра­до­сну вест. На по­врат­ку у сту­дио мо­рао је да пре­ђе пре­ко Цр­ве­ног тр­га ко­ји је био пре­пун љу­ди. Ле­ви­та­нов при­ја­тељ, пу­бли­ци­ста Ју­риј Бел­кин у сво­јим за­бе­ле­шка­ма на­во­ ди ње­го­ва се­ћа­ња за тај дан: „Дру­го­ви“, ви­као сам „пу­сти­те нас да про­ђе­мо, жу­ ри­мо на по­сао!“ Љу­ди су на то од­го­ва­ ра­ли: „Ма ка­кав по­сао, са­да ће Ле­ви­тан пре­ко ра­ди­ја да про­чи­та са­оп­ште­ње о по­ бе­ди. Ста­ни­те ту и слу­шај­те!“ Ле­ви­тан је мо­рао хит­но да се вра­ти у Кремљ, ко­ји је имао сво­ју ра­дио-ста­ни­цу. У 21:55 отво­ рио је за­пе­ча­ће­ни ко­ве­рат и про­чи­тао: „Го­во­ри Мо­сква! Фа­ши­стич­ка Не­мач­ка је уни­ште­на и по­бе­ђе­на!“ То­ком ра­та, од 1941. до 1945, чу­ве­ни спи­ кер је про­чи­тао 2000 оба­ве­ште­ња со­вјет­ ског Ин­фор­мби­роа. Та­да ра­дио-еми­си­је ни­с у сни­ма­не, па је 1950-их го­ди­на Ју­риј Бо­ри­со­вич за­мо­љен да по­но­во про­чи­та део тих са­оп­ште­ња, и то је сни­мље­но на маг­не­то­фон­ску тра­ку и са­чу­ва­но.

Не мо­гу да из­не­ве­рим на­род

Ле­ви­тан је пр­ве ср­ча­не те­го­бе осе­тио 1945, док је пре­ко ра­ди­ја чи­тао по­дат­ ке о кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру Аушвиц. Умро је од ин­фарк­та че­тр­де­сет го­ди­на ка­сни­је, у 83. го­ди­ни, за вре­ме про­сла­ве го­ди­шњи­це Кур­ске бит­ке у Про­хо­ров­ки. То­ком свог рад­ног ве­ка, по­ред број­них из­ве­шта­ја из Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та, глав­ни спи­кер свих ра­дио-ста­ни­ца Со­ вјет­ског Са­ве­за про­чи­тао је још мно­го са­оп­ште­ња вла­де и ре­пор­та­жа са Цр­ве­ ног тр­га, а из­ве­шта­вао је и о ле­т у Ју­ри­ја Га­га­ри­на у ко­смос. Пред од­ла­зак у Про­ хо­ров­ку Ју­риј Ле­ви­тан се при­ја­те­љи­ма по­жа­лио на бол у гру­ди­ма, али је на све њи­хо­ве мол­бе да не кре­ће на пут ла­кон­ ски од­го­ва­рао: „Не мо­гу да из­не­ве­рим на­род. Сви ме оче­ку­ју“.

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

Од­ли­ко­ва­ња Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та на­ла­зе сво­је хе­ро­је Пи­ше: Игор Ро­зин

Мно­ги бор­ци ко­ји су од­ли­ко­ва­ни у Ве­ли­ком отаџ­бин­ском ра­т у ни­с у до­ жи­ве­ли да им ор­ден или ме­да­ља бу­ ду уру­че­ни. Он­лајн про­је­кат „Зве­зде По­бе­де“ омо­гу­ћа­ва ве­те­ра­ни­ма или њи­хо­вим по­том­ци­ма да на­кнад­но до­би­ју по­твр­ду о од­ли­ко­ва­њу.

С

о­вјет­ски учи­тељ Ва­си­лиј Ма­ сљен­ков је са фрон­та по­слао пре­ко 150 пи­са­ма, али се из ра­ та ни­је вра­тио су­пру­зи и ћер­ ки. По­ги­нуо је у ав­гу­сту 1943. код Смо­лен­ска (400 км од Мо­ скве). Ње­го­ва ћер­ка Та­ма­ра Ма­сљен­ко­ва, та­ко­ђе учи­те­љи­ца, тек 2015. је са­зна­ла да је њен отац по­смрт­но од­ли­ко­ван Ор­де­ ном Отаџ­бин­ског ра­та II сте­пе­на, пре­ко по­себ­не он­лајн ба­зе по­да­та­ка „Зве­зде По­бе­де“. Уз по­др­шку Ми­ни­стар­ства од­ бра­не РФ ова он­лајн ба­за је на ру­ском је­ зи­ку об­ја­вље­на на сај­т у „Ро­сиј­ске га­зе­те“ (http://rg.ru/zvezdy_po­bedy/). За не­што ма­ње од че­ти­ри го­ди­не Ве­ли­ ког отаџ­бин­ског ра­та, од 1941. до 1945, вој­ни­ци­ма Цр­ве­не ар­ми­је до­де­ље­но је 38 ми­ли­о­на раз­ли­чи­тих од­ли­ко­ва­ња. На­ жа­лост, мно­ги од­ли­ко­ва­ни бор­ци ни­с у до­жи­ве­ли да им ор­ден или ме­да­ља бу­ду уру­че­ни. За­хва­љу­ју­ћи про­јек­т у „Зве­зде По­бе­де“ ве­те­ра­ни и њи­хо­ве по­ро­ди­це са­да мо­гу да са­зна­ју ви­ше о они­ма ко­ји су по­ги­ну­ли пре уру­че­ња од­ли­ко­ва­ња. Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА • LE SOIR, БЕЛГИЈА • NEDELJNIK И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, FOREIGN POLICY И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • TAGEBLATT И LE JEUDI, ЛУКСЕМБУРГ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI

„Дра­га мо­ја! Рас­та­ли смо се пре ско­ро 11 ме­се­ци, а до­бро се се­ћам ко­ли­ко нам је обо­ма би­ло те­шко да бу­де­мо раз­дво­је­ ни и на не­ко­ли­ко са­ти“, пи­сао је Ва­си­лиј Ма­сљен­ков су­пру­зи. Се­ћа­ње на хра­брог учи­те­ља још увек жи­ви у ње­го­вим пи­ сми­ма са фрон­та и на пред­рат­ним фо­то­ гра­фи­ја­ма ко­је Ва­си­ли­је­ва ћер­ка Та­ма­ра бри­жљи­во чу­ва.

Фо­то­гра­фи­ја из лич­не ар­хи­ве

Од за­вр­шет­ка Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­ та про­шло је 70 го­ди­на, а мно­ги ње­го­ви уче­сни­ци и њи­хо­ви по­том­ци да­нас жи­ве ши­ром све­та, да­ле­ко од до­мо­ви­не. Ре­дак­ ци­ја „Ру­ске ре­чи“ се на­да да ће про­је­кат „Зве­зде По­бе­де“ мно­ги­ма од њих би­ти ко­ри­стан и ин­те­ре­сан­тан. Ако има­те при­ја­те­ље Ру­се ко­ји жи­ве у Ср­би­ји, ако сте ру­ски еми­грант или по­ то­мак еми­гра­на­та, а зна­те да су ваш отац, мај­ка, де­да или ба­ба уче­ство­ва­ли у ра­т у од 1941. до 1945, по­се­ти­те сајт „Ро­сиј­ске га­зе­те“ и про­ве­ри­те да ли је и њи­хо­во NEWSPAPERS, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • THE NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД. Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

име мо­жда на спи­ску оних ко­ји­ма ни­је уру­че­но за­слу­же­но од­ли­ко­ва­ње. „Ру­ска реч“ ће сво­јим чи­та­о­ци­ма пре­ не­ти се­ћа­ња рат­них ве­те­ра­на са ко­ји­ма је ре­дак­ци­ја ус­пе­ла да сту­пи у кон­такт пре­ко про­јек­та „Зве­зде По­бе­де“. Ако же­ ли­те да са на­ма по­де­ли­те сво­је успо­ме­не ве­за­не за Ве­ли­ки отаџ­бин­ски рат и ње­го­ ве хе­ро­је, пи­ши­те нам на: in­fo­@rbth.com. Чи­та­о­ци су нам по­мо­гли да са­зна­мо шта се до­го­ди­ло са не­ко­ли­ко же­на чи­ја се име­на на­ла­зе у по­ме­ну­тој он­лајн ба­зи или да про­на­ђе­мо њи­хо­ве по­ро­ди­це. На сај­т у „Ро­сиј­ске га­зе­те“ јe спи­сак од 8200 од­ли­ко­ва­них бо­ра­ца, а ме­ђу њи­ма је са­ мо 5 же­на. На­жа­лост, пре­ма ва­же­ћим за­ко­ни­ма РФ, од­ли­ко­ва­ње из вре­ме­на Ве­ли­ког отаџ­ бин­ског ра­та мо­же да бу­де уру­че­но са­мо од­ли­ко­ва­ном ли­цу. Уко­ли­ко је од­ли­ко­ва­ ни бо­рац по­ги­нуо, не­стао или пре­ми­нуо по за­вр­шет­ку ра­та, а тек са­да се са­зна­ло да му од­ли­ко­ва­ње ни­је уру­че­но, ње­го­ ва де­ца или брач­ни друг има­ју пра­во да до­би­ју по­твр­ду о од­ли­ко­ва­њу, уко­ли­ко по­се­ду­ју од­го­ва­ра­ју­ћа до­ку­мен­та. Чак и ако име­на сво­јих нај­бли­жих не про­на­ђе­те у он­лајн ба­зи „Зве­зде По­бе­ де“, 70-го­ди­шњи­ца по­бе­де над фа­ши­змом је до­бар по­вод да се за­јед­но при­се­ти­мо под­ви­га на­ших пре­да­ка, да ве­те­ра­ни­ма Дру­гог свет­ског ра­та у чи­та­вом све­т у че­ сти­та­мо овај ве­ли­ки ју­би­леј, и по­мог­не­ мо дру­гим по­ро­ди­ца­ма да са­зна­ју ви­ше о сво­јим хе­ро­ји­ма. Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР Весна Станиславов, Дистрибуција Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

ФО­ТО: ТАСС

Русија у сликама

Ру­ска реч ru­ska­rec.ru rs.rbth.com

Бла­го­дат­ни огањ у Ср­би­ји Русија је ове године донела Благодатни огањ у братску Србију. Велика хришћанска светиња из Јерусалима је достављена у Београд на иницијативу руских добротворних организација Фонд Светог Василија Великог, Центар националне славе и Фонд Андреја Првозваног.