Русија и Србија #62

Марк Вој­но­вич, срп­ски хе­рој Цр­ног мо­ра

Ам­ба­са­дор Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Ру­си­ји Сла­вен­ко Тер­зић

Ср­би­ја че­ка ру­бљу

стр. 20-21 ФО­ТО: Ва­дим Са­виц­ки

Еги­пат же­ли да га Ру­си­ја шти­ти стр. 8-9 од Аме­ри­ке

стр. 13-15

ФО­ТО: kre­mlin.ru

у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, ДЕЦЕМБАР 2013.

Об­на­вља­ње вој­них кон­та­ка­та Ру­си­је и Ср­би­је Ми­ни­стри од­бра­не Ру­си­је и Ср­би­је, Сер­геј Шој­гу и Не­бој­ша Ро­дић, пот­пи­са­ли су 13. но­вем­бра у Бе­о­гра­ду ме­ђу­вла­дин спо­ра­зум на чи­јим осно­ва­ма ће се у на­ред­ним де­це­ни­ја­ма за­сни­ва­ти вој­на са­рад­ња из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­би­је

Реклама

Новости из Русије које можете увек понети са собом

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

RBTH for iPad Прилог на енглеском

twitter.com/ruskarec facebook.com/ruskarec

Преузмите нову верзију бесплатно

садржај

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

22

Ту-95, нај­буч­ни­ји сим­бол Хлад­ног ра­та

До­да­так „Ср­би­ја и Ру­си­ја“ фи­нан­си­ра и уре­ђу­је ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ (Мо­сква, Ру­си­ја). Срп­ска ре­дак­ци­ја „Rus­sia Beyond the He­a­dli­ nes“ (RBTH), ме­ђу­на­род­ног про­јек­та „Ро­сиј­ ске га­зе­те“, (1) уре­ђу­је Ин­тер­нет стра­ни­цу http://ru­ska­rec.ru, (2) уре­ђу­је и из­да­је штам­ па­ни до­да­так „Ру­ска реч“ у „По­ли­ти­ци“ и (3) уре­ђу­је штам­па­ни до­да­так „Ру­си­ја и Ср­би­ја“ у „Ге­о­по­ли­ти­ци“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НEГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ПА­ВЕЛ ГО­ЛУБ глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ генерални продуцент НИ­КО­ЛА ЛЕ­ЧИЋ го­сту­ју­ћи уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH ИРИ­НА РЕ­ШЕ­ТО­ВА веб-уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH Милан Радовановић, Бојана Мишковић, Миша Ђукановић, Ружица Радојчић, Ана Ацовић, Ивана Кнежевић преводиоци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ фо­то­гра­фи­је ЈУ­ЛИ­ЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА асистенти

ПОЛИТИКА И ДРУШТВО

07

Ру­си­ја по­ку­ша­ва да спре­чи гло­ри­фи­ка­ци­ју на­ци­зма

10

По­ли­тич­ки ислам по­стао део ру­ске ствар­но­сти

КУЛТУРА

24

Ан­дреј Ру­бљов, тво­рац ли­ко­ва не­бе­ске хар­мо­ни­је

26

Нео­бич­ни бо­го­тра­жи­тељ у во­зу Мо­сква-Пе­ту­шки

ПОГЛЕДИ

ПУТОВАЊА

16

О та­јан­стве­ном сми­слу спо­ме­ни­ка Је­го­ру Гај­да­ру

28

18

Шта зна­чи ка­да Аме­ри­кан­ци ка­жу да је Пу­тин „нај­моћ­ни­ји на све­ту“?

Зе­мља бли­ста­вих че­лич­них оштри­ца

Ин­тер­нет стра­ни­ца: ru­ska­rec.ru * Елек­трон­ска по­шта: edi­tor­@ru­ska­rec.ru * Те­ле­фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре­са: Ул. Прав­ды 24, д. 2, Мо­сква 125993, Рос­сия © 2013 СВА ПРА­ВА ЗА­ДР­ЖА­ВА ФГБУ „РО­СИЈ­СКА ГА­ЗЕ­ТА“ Тек­сто­ви из ру­бри­ке „По­гле­ди“ овог до­дат­ка иза­бра­ни су да пред­ста­ве ра­зна ста­но­ви­шта и не од­ра­жа­ва­ју ну­жно ста­но­ви­ште уред­ни­ка про­јек­та RBTH или ли­ста „Ро­сиј­ска га­зе­та“. Мо­ли­мо Вас да ша­ље­те пи­сма и ко­мен­та­ре уред­ни­ку на edi­tor­@ru­ska­rec.ru. ЛИ­КОВ­НО-ГРА­ФИЧ­КА ОБ­РА­ДА: „ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА ПРЕСС“

2

СПОРТ

34

Фуд­бал на пе­ску: ру­ски мом­ци са пла­же осва­ја­ју свет

НОВЕМБАР 2013.

Ауто­бус на пу­ту у око­ли­ни Ана­ди­ра, глав­ног гра­да Чу­кот­ског Ауто­ном­ног Окру­га. Днев­на тем­пе­ра­ту­ра у Ана­ди­ру из­но­си­ла -18 сте­пе­ни, а у то­ку но­ћи -20 сте­пе­ни Цел­зи­ју­са.

Не оба­зи­ру­ћи се на снег, ки­шу и хлад­но­ћу, љу­ди сто­је у ре­ду да уђу на из­ло­жбу „Мо­ја исто­ри­ја: Ро­ма­но­ви“, упри­ли­че­ној по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 400-го­ди­шњи­це ди­на­сти­је Ро­ма­но­вих на Ма­ње­жном тр­гу у цен­тру Мо­скве. Из­ло­жба об­у­хва­та тро­ди­мен­зи­о­нал­не ин­ста­ла­ци­је, ани­ми­ра­не ко­ла­же и ин­тер­ак­тив­ни са­др­жај.

Фо­то: AFP / East News, 14. но­вем­бар 2013.

Фо­то: Кон­стан­тин Ча­ла­бов / РИА „Но­во­сти“, 17. но­вем­бар 2013.

НОВЕМБАР 2013.

Же­на по­ла­же цве­ће ис­пред ула­за у ме­ђу­на­род­ни аеро­дром „Ка­зањ“ у спо­мен пут­ни­ка по­ги­ну­лих при­ли­ком не­у­спе­шног при­зе­мље­ња пут­нич­ког ави­о­на „Бо­инг 737“ ком­па­ни­је „Та­тар­стан“.

Фо­то: AFP / East News, 14. ок­то­бар 2013.

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Фо­то­: ИТАР-ТАСС, 18. но­вем­бар 2013.

месец у сликама

Му­зи­ча­ри ста­ро­се­де­лач­ке ет­нич­ке гру­пе Нив­ха у на­род­ној но­шњи по­ди­жу тра­ди­ци­о­нал­ни му­зич­ки ин­стру­мент „кал­ни“ по­во­дом до­че­ка олим­пиј­ског пла­ме­на на аеро­дро­му у Ју­жно-Са­ха­лин­ску, гра­ду на ру­ском остр­ву Са­ха­лин у Ти­хом оке­а­ну, 7309 km ис­точ­но од Мо­скве.

3

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи­ше: Ју­риј Га­ври­лов

4

Ми­ни­стри од­бра­не Ру­си­је и Ср­би­ је, Сер­геј Шој­гу и Не­бој­ша Ро­дић, пот­пи­са­ли су 13. но­вем­бра у Бе­о­ гра­ду ме­ђу­вла­дин спо­ра­зум на чи­ јим осно­ва­ма ће се у на­ред­ним де­ це­ни­ја­ма за­сни­ва­ти вој­на са­рад­ња из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­би­је. То је пр­ви та­кав до­ку­мент пот­пи­сан по­сле го­ то­во два­де­сет го­ди­на и на­кон пе­ри­ о­да у ко­ме је са­рад­ња две­ју зе­ма­ља би­ла на „не­при­стој­но ни­ском ни­ воу“, ка­ко се Шој­гу из­ра­зио. Шта овај до­ку­мент зна­чи за Ср­би­ју и ње­ не ору­жа­не сна­ге и шта мо­же би­ти сле­де­ћи ко­рак?

O

снов­ни прин­ци­пи на ко­ји­ма ће се у на­ред­ним де­це­ни­ја­ ма за­сни­ва­ти вој­на са­рад­ња из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­би­је де­ фи­ни­са­ни су ме­ђу­вла­ди­ним спо­ра­зу­мом ко­ји су у Бе­о­гра­ ду пот­пи­са­ли ми­ни­стри од­бра­на две­ју зе­ма­ља Сер­геј Шој­гу и Не­бој­ша Ро­дић. Тим до­ку­мен­том је вој­на са­рад­ња Ру­си­је и Ср­би­је по­диг­ну­та на но­ви, са­вре­ме­ни ни­во. По­ред то­га, знат­но је про­ши­ре­на сфе­ра вој­них кон­та­ка­та. Ра­ни­је су они би­ли про­пи­са­ни до­го­во­ри­ма ста­рим го­ то­во два­де­сет го­ди­на, с тим што је та­да парт­нер Ру­си­је би­ла Са­ве­зна Ре­пу­бли­ка Ју­го­сла­ви­ја. Шој­гу је у су­сре­т у са пре­ми­је­ром Ср­би­је Иви­цом Да­чи­ћем ре­као да је спо­ра­зум о

ФО­ТО: Ва­дим Са­виц­ки

Об­на­вља­ње вој­них кон­та­ка­та Ру­си­је и Ср­би­је по­сле 20 го­ди­на

вој­ној са­рад­њи са­мо је­дан од до­ку­ме­на­ та ко­ји су при­пре­мље­ни за по­след­њих не­ко­ли­ко ме­се­ци. „Ми­слим да ће­мо у нај­ско­ри­је вре­ме мо­ ћи да пот­пи­ше­мо и спо­ра­зум о вој­но­тех­ нич­кој са­рад­њи. Та­ко­ђе је ва­жан и спо­ра­ зум о за­шти­ти ин­те­лек­т у­ал­не имо­ви­не. Он увек иде уз спо­ра­зум о вој­но­тех­нич­ кој са­рад­њи, исто као и спо­ра­зум о чу­ва­ њу тај­не. До­ду­ше, на­зив овог по­след­њег је не­што дру­га­чи­ји, али то је у су­шти­ни ње­гов сми­сао“, ре­као је ми­ни­стар. Ства­ра­ју­ћи прав­ну осно­ву за ре­а­ли­за­ ци­ју бу­ду­ћих вој­них и вој­но­тех­нич­ких про­гра­ма, ру­ски и срп­ски ге­не­ра­ли ни­с у про­пу­сти­ли при­ли­ку да раз­мо­тре и кон­ крет­не про­јек­те. Ни­је тај­на да је срп­ска ар­ми­ја на­о­ру­жа­на пре све­га ру­ском бор­

бе­ном тех­ни­ком, али ту тех­ни­ку би тре­ ба­ло мо­дер­ни­зо­ва­ти. По­ред то­га, Бе­о­град би же­лео да ку­пи од Ру­си­је но­ви ар­се­нал. Вој­не де­ле­га­ци­је ни­с у са­оп­шти­ле о ко­јим кон­крет­но си­сте­ми­ма се ра­ди, али ка­ко са­зна­је до­пи­сник „Ро­сиј­ске га­зе­те“, срп­ ској ар­ми­ји су по­треб­ни мо­дер­ни си­сте­ ми про­тив­ва­зду­шне од­бра­не за за­шти­т у ва­жних вој­них и ин­ду­стриј­ских обје­ка­та од ва­зду­шних уда­ра, а ру­ске ра­ке­те С-300 и (у пер­спек­ти­ви) С-400 су нај­бо­ље на­ о­ру­жа­ње те вр­сте ко­је се мо­же на­ћи на тр­жи­шту. Ме­ђу­тим, ти си­сте­ми су ве­о­ма ску­пи и Бе­о­град би же­лео да их ку­пи на кре­дит. Са­мо је пи­та­ње хо­ће ли Мо­сква одо­бри­ти тај кре­дит парт­не­ри­ма, а о то­ме не од­лу­чу­је Шој­гу. Пла­ћа­ње мо­же би­ти про­блем и у слу­ча­ју ку­по­ви­не ави­о­на. Пре­ма не­ким ин­фор­ ма­ци­ја­ма, срп­ско рат­но ва­зду­хо­плов­ство би же­ле­ло да на­ба­ви лов­це МиГ-29М и да у ру­ским вој­ним фа­бри­ка­ма мо­дер­ни­зу­ је бор­бе­ни ави­он „Су­пер Га­леб“ до­ма­ће про­из­вод­ње. Мо­сква је спрем­на да раз­ мо­три и то пи­та­ње, као и фи­нан­си­ра­ње од­го­ва­ра­ју­ћих уго­во­ра. У ру­ско-срп­ским од­но­си­ма по­сто­је обла­ сти у ко­ји­ма са­рад­ња већ до­но­си кон­ крет­не ре­зул­та­те. То је, на при­мер, ху­ма­ ни­тар­ни цен­тар у Ни­шу, ко­ји је ство­рен на ини­ци­ја­ти­ву Ру­си­је и уз ње­ну по­моћ. „То је оно што смо дав­но за­по­че­ли и што се по­ка­за­ло као ефи­ка­сно за вре­ме ве­ли­ ких по­жа­ра у Ср­би­ји и окол­ним др­жа­ва­ ма“, ре­као је Шој­гу.

ФО­ТО: Ва­дим Са­виц­ки

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Срп­ској ар­ми­ји су по­треб­ни мо­дер­ни си­сте­ми про­тив­ва­зду­шне од­бра­не за за­шти­ту ва­жних вој­них и ин­ду­стриј­ских обје­ка­та од ва­зду­шних уда­ра, а ру­ске ра­ке­те С-300 и (у пер­спек­ти­ви) С-400 су нај­бо­ље на­о­ру­жа­ње те вр­сте ко­је се мо­же на­ћи на тр­жи­шту Ми­ни­стар ни­је пре­ци­зи­рао да је упра­во он, још као ми­ни­стар за ван­ред­не си­т у­а­ ци­је, учи­нио мно­го да се тај цен­тар осну­је. Ме­ђу­тим, Ср­би то до­бро пам­те, као што пам­те по­моћ на­ших ва­тро­га­са­ца и спа­си­

ла­ца. Још у ју­лу про­шле го­ди­не пред­сед­ ник Ср­би­је То­ми­слав Ни­ко­лић на­гра­дио је Сер­ге­ја Шој­гуа Ор­де­ном срп­ске за­ста­ве пр­вог сте­пе­на, а ове не­де­ље је лич­но уру­ чио ту на­гра­ду ру­ском ми­ни­стру.

Би­ланс пр­ве го­ди­не Сер­ге­ја Шој­гуа као ми­ни­стра од­бра­не Пи­ше: Је­ка­те­ри­на Ту­ри­ше­ва

Пре го­ди­ну да­на на од­го­вор­ну ду­ жност ми­ни­стра од­бра­не РФ сту­пио је нај­по­пу­лар­ни­ји ру­ски ми­ни­стар, Сер­геј Ка­жу­ге­то­вич Шој­гу. По ми­ шље­њу ана­ли­ти­ча­ра и вој­них екс­ пе­ра­та, нај­зна­чај­ни­ји до­га­ђа­ји у раз­во­ју Ору­жа­них сна­га то­ком про­ те­кле го­ди­не ти­чу се од­лу­ка о уво­ђе­ њу пу­ног жи­вот­ног ци­клу­са вој­не тех­ни­ке, по­вра­ћа­ју не­за­ко­ни­то про­ да­те вој­не имо­ви­не, по­ди­за­њу ни­воа ква­ли­те­та обу­ке вој­ске, као и раз­вој вој­не на­у­ке и обра­зо­ва­ња.

Ш

е­стог но­вем­бра се на­вр­ ши­ло тач­но го­ди­ну да­ на от­ка­ко је Вла­ди­мир Пу­тин раз­ре­шио ду­ жно­сти ми­ни­стра од­ бра­не Ана­то­ли­ја Сер­ дју­ко­ва и на то ме­сто по­ста­вио Сер­ге­ја Шој­гуа. Као нај­по­пу­лар­ни­ји и нај­пре­по­ зна­тљи­ви­ји ми­ни­стар у Ру­си­ји (пре­ма ан­ке­ти­ра­њи­ма гра­ђа­на), Шој­гу је на ту ду­жност био по­ста­вљен по­сле крат­ко­ трај­ног вр­ше­ња ду­жно­сти гу­бер­на­то­ра Мо­сков­ске Обла­сти. Пре то­га је ду­ги низ го­ди­на био на че­лу Ми­ни­стар­ства за ван­ред­не си­т у­а­ци­је (МЧС), ко­је је он и ство­рио.

Шој­гу­о­во по­ста­вље­ње на ме­сто ми­ни­стра од­бра­не од­и­гра­ло се у кон­тек­сту скан­ да­ла ко­ји је од­јек­нуо око фир­ме „Обо­ рон­сер­вис“, у ко­ме су фи­гу­ри­ра­ли љу­ди бли­ски прет­ход­ном ми­ни­стру од­бра­не, та­ко да се јед­на од пр­вих Шој­гу­о­вих од­лу­ ка на ње­го­вој но­вој ду­жно­сти од­но­си­ла на по­вра­ћај Ми­ни­стар­ству од­бра­не оних не­крет­ни­на ко­је су прет­ход­но би­ле про­ да­те уз на­ру­ша­ва­ње за­ко­на. По ми­шље­њу екс­пе­ра­та, Шој­гу се да­нас кон­стант­но за­ла­же за то да се Ми­ни­стар­ ство од­бра­не осло­бо­ди од еко­ном­ских функ­ци­ја ко­је за ово ми­ни­стар­ство ни­с у свој­стве­не, као што је на­при­мер фор­ми­ ра­ње це­на.

5

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

Екс­пер­ти сма­тра­ју да је Шој­гу за го­ди­ну да­на ус­пео да учвр­сти Ору­жа­не сна­ге РФ у чи­та­вом ни­зу пра­ва­ца

„Ини­ци­ја­ти­ве ру­ко­вод­ства Ми­ни­стар­ ства од­бра­не за де­ко­мер­ци­ја­ли­за­ци­ју ар­ми­је пре све­га има­ју ан­ти­ко­руп­циј­ски ка­рак­тер“, сма­тра Па­вел Верх­њац­ки, во­ де­ћи ана­ли­ти­чар Цен­тра за по­ли­тич­ке ин­фор­ма­ци­је. Још јед­но од Шој­гу­о­вих до­стиг­ну­ћа је­сте уво­ђе­ње си­сте­ма уго­во­ра пу­ног жи­вот­ ног ци­клу­са при ку­по­ви­ни на­о­ру­жа­ња и вој­не тех­ни­ке. Овај си­стем под­ра­зу­ме­ва да пред­у­зе­ће ко­је је Ору­жа­ним сна­га­ма про­да­ло од­ре­ђе­ни про­из­вод све вре­ме пра­ти овај про­је­кат од по­чет­ка из­ра­де до ути­ли­за­ци­је. Пре­ма пла­но­ви­ма вој­ног ре­со­ра, прак­тич­но сва пред­у­зе­ћа ОПК (од­брам­бе­но-ин­ду­стриј­ски ком­плекс) мо­ра­ју да обез­бе­де пу­ни жи­вот­ни ци­клус про­из­ве­де­ног на­о­ру­жа­ња и вој­не тех­ни­ке у на­ред­не три го­ди­не. Са до­ла­ском Шој­гуа на ду­жност ми­ни­ стра од­бра­не вој­ни ре­сор је об­но­вио прак­с у из­не­над­них кон­тро­ла ру­ске ар­ ми­је, ко­је омо­гу­ћу­ју објек­тив­ну про­це­ ну ни­воа бор­бе­не го­то­во­сти Ору­жа­них сна­га и прет­по­став­ке на­чи­на ре­ша­ва­ња по­сто­је­ћих про­бле­ма. Из­не­над­на кон­ тро­ла пр­ви пут је за 20 го­ди­на спро­ве­ 6

де­на сре­ди­ном фе­бру­а­ра ове го­ди­не у Цен­трал­ном вој­ном окру­гу, а за њом је усле­ди­ло још не­ко­ли­ко слич­них ме­ра, рад­њи и по­сту­па­ка раз­ли­чи­тог оби­ма у оста­лим вој­ним окру­зи­ма. Екс­пер­ти сма­тра­ју да из­не­над­не кон­тро­ ле у ру­ској ар­ми­ји не по­ма­жу са­мо да се са­гле­да ре­ал­на бор­бе­на го­то­вост Ору­жа­ них сна­га и да се утвр­ди те­сно са­деј­ство из­ме­ђу свих њи­хо­вих еле­ме­на­та, већ и да се при­пад­ни­ци вој­ске на свим ни­во­и­ма на­вик­ну да мо­мен­тал­но ре­а­гу­ју на мо­гу­ће опа­сно­сти. „Оно што је нај­о­снов­ни­је за Ору­жа­не сна­ге је­сте спрем­ност да се у би­ло ком мо­мен­т у сту­пи у бој. То­ком про­те­кле го­

ди­не у том сми­слу би­ло је ура­ђе­но ви­ше не­го то­ком прет­ход­них де­це­ни­ја“, из­ ја­вио је Вик­тор За­вар­зин, пр­ви за­ме­ник пред­сед­ни­ ка Ко­ми­те­та за од­бра­ну Др­жав­не ду­ме. Још јед­на но­ви­на ко­ју је Шој­ гу увео као ми­ ни­ стар од­бра­не од­но­си се на ини­ци­ја­ти­ву за ства­ра­ње та­ко­зва­них на­уч­них че­та, у чи­јем са­ста­ву шеф вој­ ног ре­со­ра же­ли да ви­ди та­лен­то­ва­не сту­ден­те ка­ ко за­јед­но са на­став­ни­ци­ ма вр­ше на­уч­но-тех­нич­ке ра­до­ве у ин­те­ре­с у вој­ног ре­со­ра. У овом тре­нут­ку фор­ми­ ра­не су већ две на­уч­не че­ те, до кра­ја го­ди­не тре­ба да их бу­де че­ти­ри. Прет­ по­ста­вља се да ће на­уч­ не че­те би­ти при­по­је­не струч­ним пред­у­зе­ћи­ма од­брам­бе­не ин­ду­стри­је и на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ ким ин­сти­т у­ти­ма.

По­ста­вља­ње Сер­ге­ја Шој­ гуа на ду­жност ми­ни­стра од­бра­не има­ло је не­ко­ли­ко па­ра­лел­них ци­ље­ва, сма­тра­ју екс­пер­ти Цен­тра за по­ ли­тич­ке ин­фор­ма­ци­је. Си­т у­а­ци­ја у ко­ јој се кра­јем 2012. на­шао ре­сор од­бра­не зах­те­ва­ла је хит­не ме­ре за ста­би­ли­за­ци­ју ста­ња и то­ком про­те­кле го­ди­не ми­ни­стру је по­шло за ру­ком да ре­гу­ли­ше си­стем­ски при­ступ ра­ду, као и да са­ста­ви пре­ци­зни план по­сту­па­ка за ре­ор­га­ни­за­ци­ју ар­ми­је. Игор Ко­рот­чен­ко, глав­ни уред­ник ли­ ста „На­ци­о­нал­на од­бра­на“, сма­тра да је Шој­гу за го­ди­ну да­на ус­пео да учвр­сти Ору­жа­не сна­ге у чи­та­вом ни­зу пра­ва­ца. „То је по­го­до­ва­ло да се у ви­со­ком сте­пе­ну про­ме­ни мо­рал­но-пси­хо­ло­шка кли­ма у ар­ми­ји“, твр­ди екс­перт.

Оно што је нај­о­снов­ни­је за Ору­жа­не сна­ге је­сте спрем­ност да се у би­ло ком мо­мен­ту сту­пи у бој. То­ком про­те­кле го­ди­не у том сми­слу би­ло је ура­ђе­но ви­ше не­го то­ком прет­ход­них де­це­ни­ја. Вик­тор За­вар­зин, Ко­ми­те­т за од­бра­ну Др­жав­не ду­ме

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Ру­си­ја по­ку­ша­ва да спре­чи гло­ри­фи­ка­ци­ју на­ци­зма Пи­ше: Ни­ко­лај Сур­ков

Ин­ци­дент са „Брон­за­ним вој­ни­ком“

Ру­си­ја је 12. ок­то­бра под­не­ла у УН Вла­да Есто­ни­је је 2007. од­лу­чи­ла да укло­ни спо­ме­ник по­све­ћен по­ги­ну­ли­ма у на­црт ре­зо­лу­ци­је Ге­не­рал­не скуп­ Дру­гом свет­ском ра­ту из цен­тра Та­ли­на. шти­не о не­до­пу­сти­во­сти гло­ри­фи­ 26. и 27. апри­ла 2007. ве­ли­ки број при­пад­ни­ка ру­ске ма­њи­не у Есто­ни­ји - ме­ђу ка­ци­је на­ци­зма. У са­ста­вља­њу овог њи­ма и мно­го мла­дих - по­ку­шао је да за­шти­ти спо­ме­ник. Естон­ска по­ли­ци­ја је до­ку­мен­та уче­ство­ва­ло је го­то­во бру­тал­но угу­ши­ла про­тест: је­дан чо­век је уби­јен, пре­ко 1000 љу­ди је ухап­ше­но, 40 др­жа­ва, а ме­ђу њи­ма су и Бе­ло­ ви­ше сто­ти­на пре­би­је­но, ви­ше сто­ти­на по­сла­то на суд, а де­се­ти­не су за­до­би­ле ру­си­ја, Ка­зах­стан и Си­ри­ја. Ко­а­у­ те­шке по­вре­де од ко­јих су се мно­ге за­вр­ши­ле ин­ва­ли­ди­те­том. то­ри на­цр­та ре­зо­лу­ци­је го­во­ре „о да­на­шњим ве­о­ма опа­сним по­ја­ва­ бо­рав, као и про­мо­ви­са­ња оних што су кјан­цев је апе­ло­вао на те др­жа­ве да пре­ ма“. Оче­ку­је се да ће до­ку­мент би­ти се бо­ри­ли на стра­ни фа­ши­зма про­тив и­спи­та­ју сво­ју по­зи­ци­ју и по­др­же ову ста­вљен на гла­са­ње до кра­ја го­ди­не. зе­ма­ља ан­ти­хи­тле­ров­ске ко­а­ли­ци­је као ини­ци­ја­ти­ву. уче­сни­ка на­ци­о­нал­но­о­сло­бо­ди­лач­ких по­кре­та“. „Тре­ба ли по­ми­ња­ти да та­кво де­ло­ва­ње вре­ђа уче­сни­ке ан­ти­фа­ши­стич­ког по­кре­ та и иде на ру­ку они­ма ко­ји се бо­ре за ‘чи­сто­т у ра­се’, за дис­кри­ми­на­ци­ју по ра­ сној или ет­нич­кој при­пад­но­сти, да и не

Ка­ко је са­оп­штио пред­став­ник Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, овај до­ку­мент је не­што из­ ме­њен у од­но­с у на про­шло­го­ди­шњи. На при­мер, до­дат је апел др­жа­ва­ма-чла­ни­ца­ ма да узи­ма­ју у об­зир ста­во­ве из ове ре­ зо­лу­ци­је при­ли­ком при­пре­ме из­ве­шта­ја о си­т у­а­ци­ји ве­за­ној за људ­ска пра­ва у од­ го­ва­ра­ју­ћим зе­мља­ма. Ру­ски ме­ди­ји ис­ти­чу да ће ре­зо­лу­ци­ја ко­ју пред­ла­же Ру­си­ја ве­ро­ват­но би­ти одо­ бре­на, јер се по­чев од 2005. већ де­ве­ти пут из­но­си на раз­ма­тра­ње у Ге­не­рал­ној скуп­шти­ни УН, и сва­ки пут је при­хва­ће­на, го­то­во увек са истим бро­јем гла­со­ва за и про­тив. Па ипак, ана­ли­ти­ча­ри на­ гла­ша­ва­ју да ре­зо­лу­ци­је Ге­не­рал­не скуп­шти­не УН не­ма­ју не­ки прак­ти­чан зна­ чај, јер ни­с у оба­ве­зу­ју­ће и не по­вла­че за со­бом ни­ка­ кве по­сле­ди­це. Пре­ма то­ме, у пред­сто­је­ћем гла­са­њу нај­ви­ше ин­три­ги­ра пи­та­ње ко­је зе­мље ће би­ти уз­др­жа­не или ће гла­са­ти про­тив на­цр­та ре­зо­лу­ци­је, и ка­ко ће обра­зло­жи­ти свој став. Кон­крет­ но, уз­др­жа­не су на­ци­је ко­је се по­себ­но че­сто оп­т у­жу­ју за гло­ри­фи­ка­ци­ју на­ци­ зма (пре све­га бал­тич­ке зе­мље), а оне ко­је гла­са­ју про­тив, као на при­мер САД, ка­жу да је ре­зо­лу­ци­ја „у су­прот­но­сти са прин­ ци­пи­ма сло­бо­де ми­шље­ња“. ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

Г

ри­го­риј Лу­кјан­цев, за­ме­ник стал­ног пред­став­ни­ка Ру­ске Фе­де­ра­ци­је у УН, при­ли­ком под­но­ше­ња тек­ста је на­гла­сио да се не сме до­пу­сти­ти пре­и­ спи­ти­ва­ње вред­но­ва­ња до­га­ђа­ ја ве­за­них за Дру­ги свет­ски рат. „На­жа­лост, ми и да­нас ви­ди­мо по­ку­ша­је фал­си­фи­ ко­ва­ња исто­ри­је и пре­и­спи­ ти­ва­ња три­јум­фа прав­де 1945“, ис­та­као је ди­пло­ма­та. „По на­шем ми­шље­њу, пот­ пу­но је не­до­пу­сти­во да се гло­ри­фи­ку­ју они ко­ји су уме­ша­ни у на­ци­стич­ке зло­ чи­не и да се у по­зи­тив­ном све­тлу при­ка­зу­ју бив­ши есе­сов­ци, на при­мер чла­ но­ви је­ди­ни­ца „Ва­фен-СС“ ко­је су уче­ство­ва­ле у уни­ шта­ва­њу ци­вил­ног ста­нов­ ни­штва“, ре­као је Лу­кјан­цев. По ње­го­вим ре­чи­ма, ко­а­ у­то­ри на­цр­та ре­зо­лу­ци­је го­во­ре „о да­на­шњим ве­о­ма опа­сним по­ја­ва­ма“ ко­ји­ма се мо­ра пру­ жи­ти от­пор ка­ко на на­ци­о­нал­ном, та­ко и на ме­ђу­на­род­ном ни­воу. Лу­кјан­цев је под­се­тио на слу­ча­је­ве „све­ ча­ног от­кри­ва­ња спо­ме­ни­ка на­ци­сти­ма, про­гла­ша­ва­ња да­на осло­бо­ђе­ња од оку­ па­ци­је да­ном жа­ло­сти, хап­ше­ња оних ко­ји се за­ла­жу да бор­ци про­тив на­ци­зма у Дру­гом свет­ском ра­т у не пад­ну у за­

го­во­ри­мо о то­ме ка­кав се при­мер ти­ме да­је мла­дим на­ра­шта­ји­ма“, на­гла­сио је ру­ски пред­став­ник. Про­шле го­ди­не је за слич­ну ре­зо­лу­ци­ју гла­са­ло 120 од укуп­но 193 зе­мље-чла­ни­ це УН. Про­тив ње­ног усва­ја­ња би­ле су де­ле­га­ци­је САД, Ка­на­де и Мар­шал­ских остр­ва, док је 57 зе­ма­ља би­ло уз­др­жа­но, а ме­ђу њи­ма и Укра­ји­на. Гри­го­риј Лу­

7

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Еги­пат же­ли да га Ру­си „стра­те­шког парт­не­ра“ Пи­ше: Игор Ро­зин

Еги­пат­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва На­бил Фах­ми: Ру­си­ја има пре­ве­ли­ку те­жи­ну да би би­ло ко­ме би­ла за­ме­на

Ми­ни­стри ди­пло­ма­ти­је и од­бра­не Ру­си­је и Егип­та по пр­ви пут су оба­ ви­ли пре­го­во­ре у фор­ма­т у „2+2“. Зва­нич­ни­ци Ка­и­ра ис­ти­чу да „од­ но­се са Мо­сквом же­ле да уз­диг­ну на ни­во из вре­ме­на Со­вјет­ског Са­ве­за“. Ка­и­ро, ме­ђу­тим, „не ви­ди ал­тер­на­ ти­ву за стра­те­шке од­но­се са САД“, диг­ну на ни­во из вре­ме­на Со­вјет­ског Са­ али би же­лео да ис­ко­ри­сти Мо­скву ве­за“, ме­ђу­тим Ру­си­ја као парт­нер Егип­та да се од­у­пре при­ти­ску Ва­шинг­то­на. „не­ће би­ти за­ме­на за САД“.

M

и­ни­стар спољ­них по­сло­ ва РФ Сер­геј Ла­вров и ми­ ни­стар од­бра­не РФ Сер­геј Шој­гу и њи­хо­ве еги­пат­ ске ко­ле­ге На­бил Фах­ми и Аб­дел Фа­тах ел Си­си су 15. но­вем­бра по пр­ви пут во­ди­ли пре­го­ во­ре у фор­ма­т у „2+2“. Зва­нич­ни­ци Ка­и­ра ис­ти­чу да „од­но­се са Мо­сквом же­ле да уз­

По­сле са­стан­ка у Ка­и­ру еги­пат­ски ми­ни­ стар спољ­них по­сло­ва На­бил Фах­ми дао је од­го­вор на глав­но пи­та­ње ко­је по­себ­но за­ни­ма све ко­ји пра­те ак­т у­ел­ни раз­вој ру­ско-еги­пат­ских од­но­са: да ли Мо­сква мо­же да за­ме­ни Ва­шинг­тон и да пре­у­зме уло­гу нај­ва­жни­јег парт­не­ра Егип­та. „Ру­ си­ја има пре­ве­ли­ку те­жи­ну да би би­ло ко­ме би­ла за­ме­на“, од­го­во­рио је еги­пат­ ски ми­ни­стар.

Ка­кву вој­ну тех­ни­ку би Еги­пат хтео да на­ба­ви од Ру­си­је? По­ред по­ли­тич­ке, Ка­и­ру је по­треб­на и вој­но-тех­нич­ка по­др­шка. Еги­пат је про­ бле­ме те вр­сте до­ста ду­го ре­ша­вао пре­ко САД. Мо­сква, са дру­ге стра­не, ни­ти мо­же ни­ти же­ли да из­два­ја ми­ли­јар­де до­ла­ра на парт­не­ра са Бли­ског ис­то­ка. Ру­си­ја сма­тра да је ис­прав­но да сво­је од­но­се са Егип­том гра­ди на ба­зи обо­ стра­не ко­ри­сти. Ка­и­ро је, на при­мер, тре­нут­но за­ин­те­ре­со­ван за са­вре­ме­не си­сте­ме про­тив­ва­зду­шне од­бра­не, за ави­о­не и за оруж­је ви­со­ке пре­ци­зно­ сти. Ру­ске ком­па­ни­је су спрем­не да их по­ну­де Егип­ту, али не као по­клон или као „спон­зор­ску“ по­моћ, већ на осно­ву уго­во­ра. Ми­ни­стар­ство од­бра­не РФ је исто та­ко спрем­но да у сво­јим ви­со­ко­школ­ским уста­но­ва­ма об­у­ча­ва еги­пат­ ске струч­ња­ке, али нај­пре тре­ба да се пот­пи­ше ме­ђу­др­жав­ни спо­ра­зум у вој­ној обла­сти. Тач­ни­је, да се при­пре­ми цео па­кет до­ку­ме­на­та ко­ји ће да­ти пу­ну прав­ ну осно­ву за од­брам­бе­ну и вој­но-тех­нич­ку са­рад­њу. Еги­пат­ска вој­ска по­се­ду­је до­ста на­о­ру­жа­ња и тех­ни­ке со­вјет­ске и ру­ске про­ из­вод­ње. Пре­ма по­да­ци­ма Цен­тра за ана­ли­зу стра­те­ги­ја и тех­но­ло­ги­ја (ЦАСТ), код си­сте­ма про­тив­ва­зду­шне од­бра­не, на при­мер, тај удео је чак 60%. Ве­ли­ки део тог ар­се­на­ла је за­ста­рео и те­шко да би уоп­ште мо­гао да се оса­вре­ме­ни. Ме­ђу­тим, не­што од то­га би мо­гло да се по­бољ­ша, а по­тре­бе еги­пат­ске вој­ске за си­сте­ми­ма про­тив­ва­зду­шне од­бра­не крат­ког и сред­њег до­ме­та мо­гле би да се под­ми­ре ру­ским си­сте­ми­ма „Тор-М2“, „Бук-М2“ и про­тив­а­ви­он­ским ра­кет­ното­пов­ским си­сте­ми­ма „Пан­цир-С“. Исто ва­жи и за лов­це МиГ-29 и Су-30, као и за дру­го на­о­ру­жа­ње и тех­ни­ку.

8

САД су у ок­то­бру на­ја­ви­ле сма­ње­ње за при­бли­жно че­твр­ти­ну од укуп­не го­ди­ шње вој­не по­мо­ћи Ка­и­ру, ко­ја је из­но­си­ ла око 1,4 ми­ли­јар­де до­ла­ра. То за­пра­во зна­чи да ће Еги­пат оста­ти без пар­ти­је хе­ли­коп­те­ра, ло­ва­ца и про­тив­брод­ских ра­ке­та ко­је му је Ва­шинг­тон обе­ћао. Ка­и­ро „не ви­ди ал­тер­на­ти­ву за стра­те­ шке од­но­се са САД“ и на­да се да ће их „уско­ро об­но­ви­ти“, али би же­лео да ис­ ко­ри­сти Мо­скву да се од­у­пре при­ти­ску Ва­шинг­то­на. Од ка­да је Са­у­диј­ска Ара­би­ја обе­ћа­ла да ће на­док­на­ди­ти фи­нан­сиј­ске гу­бит­ке Егип­ ћа­ни­ма, они го­во­ре о на­бав­ци но­вог на­ о­ру­жа­ња од Ру­си­је и о ре­мон­т у со­вјет­ске вој­не тех­ни­ке ко­ју по­се­ду­ју. Сер­геј Ла­вров је на­кон су­сре­та са еги­пат­ским ко­ле­гом по­твр­дио да је вој­но-тех­нич­ка са­рад­ња за­и­ста би­ла јед­на од глав­них те­ма раз­го­ во­ра. Еги­пат­ски ме­ди­ји су чак об­ја­ви­ли да ће тај уго­вор би­ти вре­дан 4 ми­ли­јар­де аме­рич­ких до­ла­ра, ме­ђу­тим пре­ма по­да­ ци­ма ли­ста „Ко­мер­сант“, за са­да ни­је би­ло ре­чи о са­мим усло­ви­ма уго­во­ра. Али је за­то су­срет ми­ни­стра од­бра­не РФ Сер­ге­ја Шој­гуа и ње­го­вог ко­ле­ге Аб­де­ ла Фа­та­ха ел Си­си­ја за­вр­шен до­го­во­ром о ор­га­ни­зо­ва­њу за­јед­нич­ких так­тич­ких ве­жби усме­ре­них на бор­бу про­тив те­

Зва­нич­ни­ци Ка­и­ра ис­ти­чу да „од­но­се са Мо­сквом же­ле да уз­диг­ну на ни­во из вре­ме­на Со­вјет­ског Са­ве­за“. Ка­и­ро, ме­ђу­тим, „не ви­ди ал­тер­на­ти­ву за стра­те­шке од­но­се са САД“, али би же­лео да ис­ко­ри­сти Мо­скву да се од­у­пре при­ти­ску Ва­шинг­то­на

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

ФО­ТО: Re­u­ters

и­ја шти­ти од при­ти­са­ка “

ро­ри­зма и пи­рат­ства, и о про­ши­ре­њу са­рад­ње из­ме­ђу ва­зду­хо­плов­них и по­ мор­ских сна­га две­ју зе­ма­ља. За Еги­пат је то по­себ­но ва­жно с об­зи­ром на от­ка­ зи­ва­ње ре­дов­них вој­них ве­жби „Bright Star“, што су САД у ав­гу­сту на­ја­ви­ле као ка­зну због свр­га­ва­ња пред­сед­ни­ка Му­ ха­ме­да Мур­си­ја. Еги­пат ис­ти­че да ће у ве­ћој ме­ри са­ра­ ђи­ва­ти са Ру­си­јом у ре­ги­о­ну. Го­во­ре­ћи о су­ко­би­ма у Си­ри­ји, Сер­геј Ла­вров је ре­као да је Арап­ска ли­га у по­след­ње две го­ди­не до­не­ла „не­ко­ли­ко ис­хи­тре­них од­лу­ка“. Еги­пат­ски са­го­вор­ни­ци ли­ста „Ко­мер­сант“ ме­ђу­тим твр­де ка­ко је на­ кон свр­га­ва­ња Му­ха­ме­да Мур­си­ја Ка­и­ро „у пот­пу­но­сти по­др­жао став Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на [по пи­та­њу Сирије], и увек га за­ сту­па у Арап­ској ли­ги јер сма­тра да се то пи­та­ње мо­ра ре­ша­ва­ти по­ли­тич­ким пу­ тем, у окви­ру кон­фе­рен­ци­је ‘Же­не­ва 2’“. „У овом тре­нут­ку је то став ко­ји за­сту­ па­ју све чла­ни­це Арап­ске ли­ге“, уве­ра­ва бив­ши еги­пат­ски ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва Му­ха­мед ел Ора­би.

Сер­геј Ла­вров је на­кон су­сре­та са еги­пат­ским ко­ ле­гом по­твр­дио да је вој­но-тех­нич­ка са­рад­ња за­и­ ста би­ла јед­на од глав­них те­ма раз­го­во­ра. Еги­пат­ ски ме­ди­ји су чак об­ја­ви­ли да ће тај уго­вор би­ти вре­дан 4 ми­ли­јар­де аме­рич­ких до­ла­ра, ме­ђу­тим пре­ма по­да­ци­ма ли­ста „Ко­мер­сант“, за са­да ни­је би­ло ре­чи о са­мим усло­ви­ма уго­во­ра Ми­ни­стри су се то­ком раз­го­во­ра до­та­ кли и еко­но­ми­је. До­не­та је од­лу­ка да се убр­за са­зи­ва­ње ме­ђу­вла­ди­не ко­ми­си­је за тр­го­вин­ско-еко­ном­ску и на­уч­но-тех­нич­ ку са­рад­њу, и да се у на­ред­ном пе­ри­о­ду уве­ћа про­мет ро­ба и услу­га. Из Ка­и­ра су по­зва­ли ру­ску кор­по­ра­ци­ју за ну­кле­ ар­ну енер­ги­ју „Ро­са­том“ да уче­ству­је на тен­де­ру за из­град­њу ну­кле­ар­не елек­тра­ не ка­па­ци­те­та до 1,65 ги­га­ва­та на оба­ли Сре­до­зем­ног мо­ра у вред­но­сти од пре­ко 3 ми­ли­јар­де аме­рич­ких до­ла­ра. Тен­дер, ко­ји је био од­ло­жен због ло­шег ста­ња у Егип­т у, би­ће рас­пи­сан у ја­ну­а­ру. Ком­

па­ни­је из Ки­не, САД, Фран­цу­ске, Ју­жне Ко­ре­је и Ја­па­на већ су из­ра­зи­ле же­љу да у ње­му уче­ству­ју. Сер­геј Ла­вров је пред од­ла­зак об­ра­до­вао еги­пат­ске уго­сти­те­ље ко­ји­ма су го­сти из Ру­си­је по­себ­но ва­жни. Ру­ски ми­ни­стар је „с об­зи­ром на уки­да­ње ван­ред­ног ста­ња“ обе­ћао да ће по по­врат­ку у Мо­скву раз­ мо­три­ти мо­гућ­ност опо­зи­ва пре­по­ру­ке за гра­ђа­не Ру­си­је да не пу­т у­ју у Еги­пат. Уоста­лом, ка­ко је сам при­знао, и без об­ зи­ра на пре­по­ру­ку Ми­ни­стар­ства спољ­ них по­сло­ва, из Ру­си­је сва­ког да­на сто­ ти­нак ави­о­на од­ле­ти за Еги­пат.

9

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

По­ли­тич­ки ислам по­ста Ра­ди­кал­ни исла­ми­сти по­ку­ша­ва­ју да пре­у­зму кон­тро­лу над му­сли­ман­ ским ре­ги­о­ни­ма Ру­си­је - упо­зо­ра­ва­ ју струч­ња­ци и при­пад­ни­ци тра­ди­ ци­о­нал­ног ру­ског муф­тиј­ства. Све су уче­ста­ли­ји по­зи­ви да се раз­ви­ја „ислам­ски ка­ли­фат у Ру­си­ји“, док ло­кал­ни по­сле­ни­ци упо­зо­ра­ва­ју да ве­ха­би­је све ви­ше про­ди­ру у по­слов­ не кру­го­ве и у др­жав­ни апа­рат.

T

е­ро­ри­стич­ки на­пад у Вол­го­гра­ду, по­гро­ми у Бир­ју­љо­ву, за­у­зи­ма­ње џа­ми­ја од стра­не ра­ ди­кал­них исла­ми­ста и њи­хо­во не­ка­жње­но ди­ вља­ње ауто­мо­би­ли­ма по Ка­за­њу са за­ста­ва­ма Ал Ка­и­де и по­ру­ка­ ма „Смрт не­вер­ни­ци­ма!“ ства­ра­ ју све ве­ћу за­бри­ну­тост због опа­ сно­сти од ши­ре­ња ра­ди­кал­ног исла­ма у Ру­си­ји. Све су уче­ста­ли­ји по­зи­ви на му­ сли­ман­ским по­ли­тич­ким оку­ пља­њи­ма у Ка­за­њу, у Ма­хач­ка­ли, у Је­ла­бу­ги, па чак и у Санкт Пе­ тер­бур­гу и Тју­ме­њу, да се раз­ви­ја „ислам­ски ка­ли­фат у Ру­си­ји“. „Мо­ра­мо да схва­ти­мо да ће ислам­ ски свет ићи ка ка­ли­фа­т у. Не тре­ ба се то­га пла­ши­ти. За му­сли­ма­не је ка­ли­фат удру­жи­ва­ње у брат­ ско је­дин­ство у ве­ри. Не­што као Европ­ска уни­ја, али у му­сли­ман­ ском све­т у“, ка­же Ва­дим Си­до­ров, или „Ха­рун Ру­си­је“ (рус. „Ха­рун ар-Ру­си“), са­мо­про­гла­ше­ни емир На­ци­о­нал­не ор­га­ни­за­ци­је ру­ских му­сли­ма­на (НОРМ). О пер­спек­ти­ва­ма мир­не ин­те­гра­ци­је „ру­ског ка­ли­фа­та“ у бу­ду­ћу „му­сли­ман­ ску Европ­ску уни­ју“ Си­до­ров го­во­ри са ва­тре­ним оп­ти­ми­змом. Је­ди­ни про­блем је то што је емир, или ка­ко га след­бе­ни­ ци зо­ву „Ха­рун све Ру­си­је“, по­бе­гао из зе­мље. Раз­лог је јед­но­ста­ван: два са­рад­ ни­ка Ха­ру­на Си­до­ро­ва, во­ђе сан­ктпе­ тер­бур­шког огран­ка НОРМ-а Мак­сим 10

Бај­дак (Сал­ман Се­вер) и Гри­го­риј Ма­ вров (Амир Хам­да­ни ел Ма­ли­ки), ухап­ ше­ни су. Про­гла­сив­ши се за „ин­тер­нет-има­ме“, они су на тај на­чин ско­ро 5 го­ди­на по­ зи­ва­ли Ру­се да пре­ђу у ислам „ка­ко би кон­тро­ла над ру­ском ‘умом’ пре­шла у ру­ ке пра­вих ари­је­ва­ца“ [арап. um­ma или um­met – за­јед­ни­ца ислам­ских верника]. Ма­да су на вр­ло чу­дан на­чин по­зи­ва­ли дру­ге да сле­де њи­хов при­мер: об­ја­вљи­ ва­ли су сним­ке ко­ји ве­ли­ча­ју те­ро­ри­сту Ша­ми­ла Ба­са­је­ва и „цр­не удо­ви­це“ ко­је су по­ги­ну­ле при­ли­ком те­ро­ри­стич­ких на­па­да у мо­сков­ском ме­троу.

је при­мио ислам у скла­ду са ве­ха­биј­ским убе­ђе­њи­ма и при­дру­жио се „Уља­нов­ском џeмату“ (за­јед­ни­ци). До­спев­ши у за­твор бр. 2 у Уља­нов­ској Обла­сти, пре­тво­рио га је у цен­тар за ре­гру­то­ва­ње бо­ра­ца за те­ро­ри­стич­ку ор­га­ни­за­ци­ју „Има­рат Кав­каз“. Осно­вао је у ње­му „бај­т ул­мал“ – ислам­ску бла­гај­ну ко­ју пу­не „бра­ћа“ са сло­бо­де и „шу­ру“ – не­што по­пут ислам­ ског за­твор­ског пар­ла­мен­та. „Прет­ња за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност ни­је са­мо ши­ре­ње иде­о­ло­ги­је ислам­ског фун­ да­мен­та­ли­зма ме­ђу ру­ским за­тво­ре­ни­ци­ ма и кри­ми­нал­ци­ма – са­да се пре­ла­зи на но­ве на­чи­не вр­бо­ва­ња. Све је ви­ше се­зон­ ских рад­ни­ка из Сред­ње Ази­је и Нај­ве­ћу за­бри­ну­тост код струч­ња­ка иза­зи­ва си­ту­а­ци­ја Ка­зах­ста­на ко­ји пот­па­да­ју под у Та­тар­ста­ну и ства­ра­ње „ве­ха­биј­ског хол­дин­га“ ути­цај ве­ха­би­ја не у ме­сти­ма из ко­јих по­ти­чу не­го упра­во у Ру­ си­ји, где се ислам­ски фун­да­мен­ та­ли­зам лак­ше рас­про­стра­њу­је. Про­блем је што то ма­ло ко раз­ у­ме и уоп­ште же­ли да схва­ти“, упо­зо­ра­ва Ра­ис Су­леј­ма­нов, ру­ ко­во­ди­лац При­во­ло­шког цен­тра Ру­ског ин­сти­т у­та за стра­те­шка ис­тра­жи­ва­ња (РИ­СИ). Ро­ман Си­лан­тјев, до­цент Мо­ сков­ског др­жав­ног лин­гви­ стич­ког уни­вер­зи­те­та (МГЛУ), ука­зу­је на то да се због не­смо­ тре­но­сти дру­штва у Ру­си­ји по­ ја­ви­ла „ве­ха­биј­ска ин­тер­на­ци­ о­на­ла“ – са­вез кри­ми­на­ла­ца, на­ци­о­на­ли­ста свих вр­ста, вер­ ских фа­на­ти­ка и нео­фи­та. „То омо­гу­ћа­ва да се цен­тар вер­ског екс­тре­ми­зма по­ла­ко пре­ме­шта са Кав­ка­за у По­во­лож­је, на Урал, у Си­бир, а за­тим и на све стра­не. Под­руч­је по­ја­ча­не те­ро­ри­стич­ ке ак­тив­но­сти по­но­во се про­ ши­ру­је на це­лу зе­мљу, до­брим де­лом и због то­га што ра­ди­кал­ Ин­тер­нет-има­ме са­да че­ка за­твор­ска ка­ ни ислам има мо­ћан ло­би у струк­т у­ра­ма зна за јав­но оправ­да­ва­ње те­ро­ри­зма. Ме­ вла­сти“, сма­тра струч­њак. ђу­тим, ак­тив­но­сти ра­ди­кал­них исла­ми­ Нај­ве­ћу за­бри­ну­тост код струч­ња­ка иза­ ста не сво­де се са­мо на про­по­ве­ди пре­ко зи­ва си­т у­а­ци­ја у Та­тар­ста­ну и ства­ра­ње „ве­ха­биј­ског хол­дин­га“. Та­кав на­зив су Ин­тер­не­та. Они пре све­га ко­ри­сте кри­ми­нал­не кру­ да­ли та­тар­стан­ски муф­ти­ја Ил­дус Фај­зов го­ве на осно­ву ко­јих фор­ми­ра­ју „ислам­ и ње­гов за­ме­ник Ва­ли­у­ла Ја­ку­пов. Они ску гар­ду“. Пра­ви при­мер је Ва­ле­риј Иљ­ одав­но упо­зо­ра­ва­ју да ве­ха­би­је све ви­ше мен­де­јев, Чу­ваш по на­ци­о­нал­но­сти, ко­ји про­ди­ру у по­слов­не кру­го­ве и у др­жав­ ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

Пи­ше: Вла­ди­мир Је­ме­ља­нен­ко, „Ру­ски ре­пор­тер“

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

ао део ру­ске ствар­но­сти Те­ро­ри­стич­ки на­пад у Вол­го­гра­ду, по­гро­ми у Бир­ју­љо­ву, за­у­зи­ма­ње џа­ми­ја од стра­не ра­ди­кал­них исла­ми­ста и њи­хо­во не­ка­жње­но ди­вља­ње ауто­мо­би­ли­ма по Ка­за­њу са за­ста­ва­ма Ал Ка­и­де и по­ру­ка­ма „Смрт не­вер­ни­ци­ма!“ ства­ра­ју све ве­ћу за­бри­ну­тост због опа­сно­сти од ши­ре­ња ра­ди­кал­ног исла­ма у Ру­си­ји ни апа­рат, и да та­мо на­ла­зе по­др­шку и по­кро­ви­те­ље. Чи­ње­ни­цу да је до­шло до „по­ве­зи­ва­ња по­је­ди­них зва­нич­ни­ка и ло­ кал­них при­вред­ни­ка са ве­ха­би­ја­ма“ при­ знао је и ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Ре­пу­бли­ке Та­тар­стан Ар­тјом Хо­хо­рин. Али пре­ка­сно: по та­тар­ском узо­ру „ве­ ха­биј­ски хол­дин­зи“ су пу­сти­ли ко­ре­не бу­квал­но у свим му­сли­ман­ским ре­пу­бли­ ка­ма и у нај­ва­жни­јим гра­до­ви­ма у зе­мљи. Пи­ше: Ари­ад­на Ро­ко­сов­ска

Не­ре­ди на ули­ца­ма Вар­ша­ве, из­ме­ ђу оста­лог и ис­пред згра­де ам­ба­са­де Ру­си­је, ко­ји су се до­го­ди­ли на Дан не­за­ви­сно­сти Пољ­ске 11. но­вем­бра, иза­зва­ли су нај­о­збиљ­ни­је по­ли­тич­ ке по­сле­ди­це. Пре­ма ре­чи­ма ам­ба­ са­до­ра Ру­си­је у Вар­ша­ви, на­пад на ам­ба­са­ду је нај­но­ви­је про­ја­вљи­ва­ње ан­ти­ру­ског рас­по­ло­же­ња у Пољ­ској, ко­је „под­сти­чу по­ли­тич­ке сна­ге и ме­ди­ји“ у овој зе­мљи.

Д

ан по­сле на­па­да на ру­ску ам­ба­са­ду у Вар­ша­ви то­ком про­сла­ве Да­на не­за­ви­сно­сти у Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва Ру­си­је по­зван ам­ ба­са­дор Ре­пу­бли­ке Пољ­ске у Мо­скви Вој­цех За­јон­чков­ски. Ка­ко је са­оп­ште­но из ру­ског ди­пло­мат­ског ре­со­ ра, ње­му је из­ра­жен „од­лу­чан про­тест“ у ве­зи са не­ре­ди­ма ис­пред ру­ске ам­ба­са­де у Вар­ша­ви ко­је је ор­га­ни­зо­ва­ла гру­па од ви­ше хи­ља­да агре­сив­но на­стро­је­них уче­ сни­ка та­ко­зва­ног „Мар­ша не­за­ви­сно­сти“. „У овом ин­ци­ден­т у ди­пло­мат­ска ми­си­ја

У ле­то 2012. на Ва­ли­у­лу Ја­ку­по­ва је из­ вр­шен атен­тат на­кон ко­јег је он пре­ми­ нуо. Био је то пр­ви на­пад на јед­ног од ис­так­ну­тих му­сли­ман­ских во­ђа нај­ве­ћег ру­ског муф­тиј­ства. Уме­ша­ност ве­ха­би­ја ни­је од­мах уоче­на, али је на­кнад­но ипак утвр­ђе­на. У Ни­жње­кам­ској ме­дре­си „Ри­ са­ља“ муф­ти­ја Фај­зов и ње­го­ви са­рад­ни­ ци про­на­шли су ве­ха­биј­ске про­по­ве­ди, ли­те­ра­т у­ру и упут­ства, на при­мер, ка­ко

„пра­вил­но“ од­се­ћи гла­ву не­вер­ни­ку. Ка­ да су про­ба­ли да вра­те ме­дре­с у [исламска сред­ња школа] у окви­ре тра­ди­ци­о­нал­ног исла­ма, по­ку­ша­ли су да их уби­ју. Са­да сви ко­ји про­ђу кроз „Ри­са­љу“ до­ла­зе у ру­ске џа­ми­је не са­мо са зна­њем ка­ко се др­же про­по­ве­ди. У де­цем­бру 2011. та­тар­ске ве­ха­би­је су за­ у­зе­ле џа­ми­ју у Аљ­ме­тјев­ску (Та­тар­стан), а пре то­га – у Кра­сно­у­фим­ску (Свер­длов­ ска Област), у Бу­гу­ру­сла­ну и у Аб­ду­ли­ну (Орен­бур­шка Област). Има­ми-екс­тре­ ми­сти пре­у­зи­ма­ју све у сво­је ру­ке док се муф­ти­је ко­ји про­по­ве­да­ју тра­ди­ци­о­нал­ ни ислам про­те­ру­ју. По при­зна­њу Фа­ри­ та Сал­ма­на, муф­ти­је Ја­ма­ло-Не­нец­ког Ауто­ном­ног Окру­га, ве­ха­би­је све че­шће до­ла­зе у џа­ми­је са оруж­јем ка­ко би та­мо­ шњем има­му ста­ви­ли до зна­ња да, уко­ ли­ко их бу­де осу­ђи­вао, ла­ко мо­же би­ти при­до­дат спи­ску од ше­зде­сет уби­је­них му­сли­ман­ских во­ђа.

Не­за­ви­сност са ка­ме­ни­ца­ма је пре­тр­пе­ла ма­те­ри­јал­ну ште­т у, а ње­но нор­мал­но функ­ци­о­ни­са­ње је би­ло бло­ки­ ра­но на не­ко­ли­ко ча­со­ва, што пред­ста­вља нај­гру­бље кр­ше­ње Беч­ке кон­вен­ци­је о ди­ пло­мат­ским од­но­си­ма од стра­не пољ­ских вла­сти“, са­оп­ште­но је из Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва Ру­си­је. Под­се­ћа­мо да је у по­не­де­љак у Вар­ша­ви одр­жан „Марш не­за­ви­сно­сти“, ко­ји је већ по­стао тра­ди­ ци­о­на­лан. Пре­ма по­да­ци­ма град­ских вла­ сти, у ње­му је уче­ство­ва­ло до 20 хи­ља­

Кул­ми­на­ци­ја „Мар­ша не­за­ви­сно­сти“ у Вар­ша­ви био је на­пад уче­сни­ка на ам­ба­са­ду Ру­си­је

да љу­ди. Уче­сни­ци мар­ша су та­ко­ђе по тра­ди­ци­ји уни­шта­ва­ли све пред со­бом. По­ли­ци­ја је мо­ра­ла да упо­тре­би гу­ме­не пен­дре­ке, су­за­вац и оруж­је за оне­спо­со­ бља­ва­ње. При­ве­де­на су 72 уче­сни­ка не­ ре­да. Град­ске вла­сти су већ об­ја­ви­ле да ште­та на­ста­ла то­ком мар­ша из­но­си 120 хи­ља­да зло­та (пре­ко ми­ли­он ру­ба­ља). По­ вре­ђе­но је 19 љу­ди, од то­га 12 по­ли­ца­ја­ца. Ме­ђу­тим, кул­ми­на­ци­ја „мар­ша“ не­с ум­ њи­во је био на­пад уче­сни­ка на ам­ба­са­ду РФ. Ху­ли­га­ни су, уз­ви­ку­ју­ћи ан­ти­ру­ске па­ро­ле, ба­ца­ли ка­ме­ње и пе­тар­де на те­ ри­то­ри­ју ди­пло­мат­ске ми­си­је и спа­ли­ли стра­жар­ску ку­ћи­цу. Ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Пољ­ ске Бар­тло­меј Сен­ке­вич је у ин­тер­вјуу за ра­дио-ста­ни­цу „Pol­skie Ra­dio“ из­ја­вио: „То­ком 24 го­ди­не по­сто­ја­ња не­за­ви­сне Пољ­ске ис­пред ам­ба­са­да су се од­ви­ја­ле 11

политика и друштво раз­ли­чи­те ма­ни­фе­ста­ци­је, али ово је пр­ви пут да се су­о­ча­ва­мо са фи­зич­ким на­па­дом на те­ри­то­ри­ју стра­не ди­пло­мат­ске ми­си­је. Та­кво вар­вар­ство до­сад ни­је ви­ђе­но. Ни­ко ни­је мо­гао да пред­ви­ди да ће­мо има­ти по­ сла са та­квим ди­вља­штвом.“ Шеф пољ­ског Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва Ра­до­слав Си­кор­ски на­пи­сао је на Тви­те­ру: „Бан­да на­ци­о­на­ли­ста, ко­ја на­ру­ша­ва не­при­ко­сно­ ве­ност ам­ба­са­да, до­во­ди нас у си­т у­а­ци­ју да се сти­ди­мо пред це­лим све­том. То је зло­чин и сра­мо­та, а не па­три­о­ти­зам.“ Пу­та­ња мар­ша је би­ла ис­пла­ни­ра­на та­ко да је ам­ба­са­да Ру­си­је би­ла окру­же­на са три стра­не. У екс­клу­зив­ном ин­тер­вјуу за „Ро­сиј­ску га­зе­т у“ ам­ба­са­дор Ру­си­је у Пољ­ској Алек­ сан­дар Алек­се­јев из­ја­вио је да од­ре­ђе­не по­ли­тич­ке сна­ге за­и­ста под­гре­ва­ју ан­ти­ ру­ско рас­по­ло­же­ње: „Не мо­гу да ка­жем да је то јед­но­став­но из­гред по­је­ди­нач­них ху­ли­га­на. Пр­во, пу­та­ња мар­ша би­ла је ис­пла­ни­ра­на та­ко да су уче­сни­ци мар­ша окру­жи­ли ам­ба­са­ду са три стра­не. То је са­мо по се­би нео­бич­но. Пре то­га смо сви би­ли све­до­ци под­сти­ца­ња ан­ти­ру­ског рас­ по­ло­же­ња, на­ро­чи­то у ме­ди­ји­ма. Узми­мо са­мо слу­чај „спо­ме­ни­ка“ со­вјет­ском вој­ ни­ку ко­ји си­лу­је труд­ну По­ља­ки­њу, ко­ји

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Бан­да на­ци­о­на­ли­ста, ко­ја на­ру­ша­ва не­при­ко­сно­ве­ност ам­ба­са­да, до­во­ди нас у си­ту­а­ци­ју да се сти­ди­мо пред це­лим све­том. То је зло­чин и сра­мо­та, а не па­три­о­ти­зам. Ра­до­слав Си­кор­ски, ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Пољ­ске Ди­пло­мат­ска ми­си­ја је у та­квим слу­ча­ је­ви­ма обич­но огра­ђе­на спе­ци­јал­ним по­ли­циј­ским шти­то­ви­ма, али то у овом слу­ча­ју ни­је учи­ње­но. За­то је при­ступ на­ шој ам­ба­са­ди био пот­пу­но сло­бо­дан. Ни­ је би­ло до­вољ­но по­ли­ца­ја­ца око згра­де ам­ба­са­де, а ако го­во­ри­мо о озбиљ­ни­јим сна­га­ма прав­ног по­рет­ка, оне су сти­гле на ме­сто до­га­ђа­ја око по­ла са­та по по­ чет­ку не­ре­да.

је не­за­ко­ни­то по­диг­нут у Гдањ­ску. Пра­во да вам ка­жем, ово што се до­го­ди­ло за нас ни­је би­ло нео­че­ки­ва­но – ми смо се при­ пре­ма­ли за то да ће до­ћи тре­ну­так ка­да ће све то пре­ра­сти у ова­кву ак­ци­ју.“ Да ли је обез­бе­ђе­ње ам­ба­са­де би­ло по­ја­ча­но с об­зи­ром на то да се пу­та­ ња мар­ша зна­ла уна­пред? То је ипак ду­жност пољ­ске стра­не.

Алек­сан­дар Алек­се­јев: Да, али тре­ба има­ ти у ви­ду да то ни­је би­ла ма­ла гру­па љу­ ди. У тој ма­ни­фе­ста­ци­ји су уче­ство­ва­ле де­се­ти­не хи­ља­да љу­ди, и за­то се то по­ја­ ча­ње мо­же сма­тра­ти сим­бо­лич­ним. За­и­ ста, пре­ма од­ред­ба­ма Беч­ке кон­вен­ци­је о ди­пло­мат­ским од­но­си­ма они су ду­жни да нам оси­гу­ра­ју без­бед­ност.

Да ли је то био ху­ли­ган­ски из­гред, или је ствар по ва­шем ми­шље­њу озбиљ­ни­ја?

Алек­сан­дар Алек­се­јев: Ја ми­слим да то ни­је обич­но ху­ли­ган­ство. Ми­тин­га­ши су по­ку­ша­ли да упад­ну на те­ри­то­ри­ју ам­ ба­са­де, глав­на ка­пи­ја је рас­кли­ма­на, си­ стем за сиг­на­ли­за­ци­ју је по­ква­рен – ми са­да све по­пра­вља­мо. Ту је пу­но ства­ри ко­је иза­зи­ва­ју чу­ђе­ње. Обра­ти­те па­жњу: у по­след­ње вре­ме ам­ба­са­да Ру­си­је је на­ пад­ну­та са­мо у Ли­би­ји. А са­да у Пољ­ској. Да ли је са ва­ше тач­ке гле­ди­шта ан­ ти­ру­ско рас­по­ло­же­ње у пољ­ском дру­ штву да­нас ја­ко?

Алек­сан­дар Алек­се­јев: Чи­ни ми се да га под­сти­чу по­ли­тич­ке сна­ге и ме­ди­ји.

ФОТО: Reuters

Ка­кве ће би­ти да­ље ак­тив­но­сти ру­ске стра­не?

Не мо­гу да ка­жем да је то јед­но­став­но из­гред по­је­ди­нач­них ху­ли­га­на. Пу­та­ња мар­ша би­ла је ис­пла­ни­ра­на та­ко да су уче­сни­ци мар­ша окру­жи­ли ам­ба­са­ду са три стра­не. Алек­сан­дар Алек­се­јев, ам­ба­са­дор Ру­си­је у Пољ­ској 12

Алек­сан­дар Алек­се­јев: Пла­ни­рам по­ се­т у пољ­ском Ми­ни­стар­ству спољ­них по­сло­ва, где ћу из­ра­зи­ти на­ше ми­шље­ ње о овом гну­сном слу­ча­ју. Зах­те­ва­ће­мо зва­нич­но из­ви­ње­ње, ком­пен­за­ци­ју ма­те­ ри­јал­не ште­те и, оно што је нај­ва­жни­је, пред­у­зи­ма­ње ме­ра ка­ко се ни­шта слич­но убу­ду­ће не би мо­гло по­но­ви­ти. Шта ми­сли­те, да ли ће ово што се до­го­ ди­ло де­ло­ва­ти отре­жњу­ју­ће на уси­ја­не гла­ве?

Алек­сан­дар Алек­се­јев: Мо­ра де­ло­ва­ти. Та­кве ства­ри се не сме­ју до­пу­шта­ти. Уко­ ли­ко се си­т у­а­ци­ја са без­бед­но­шћу ди­пло­ ма­та у Пољ­ској по­гор­ша, то ће го­во­ри­ти ве­о­ма ло­ше о По­ља­ци­ма.

историја

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Марк Вој­но­вич, срп­ски хе­рој Цр­ног мо­ра Иван Ај­ва­зов­ски: Че­смен­ска бит­ка (1848). Ај­ва­зов­ски је на овом плат­ну пред­ста­вио јед­ну од глав­них би­та­ка Пр­ве ар­хи­пе­ла­шке екс­пе­ди­ци­је (1769-74), у ко­јој се Марк Вој­но­вич про­сла­вио као ка­пе­тан бро­да „Ауза“

Пи­ше: Ми­ха­ил Ва­шчен­ко

Мар­ко Во­ји­но­вић (Марк Ива­но­вич Вој­но­вич, 1750-1805), је­дан од по­то­ ма­ка срп­ског кра­ља Сте­фа­на Де­чан­ ског, био је ру­ски ад­ми­рал и је­дан од осни­ва­ча Цр­но­мор­ске фло­те. Дао је огро­ман до­при­нос у бор­би Ру­си­је са Тур­ском: уче­ство­вао је у нај­ве­ћим по­мор­ским бит­ка­ма тог вре­ме­на, оп­са­ди Беј­ру­та, ру­ској ко­ло­ни­за­ ци­ји оба­ла Ка­спиј­ског је­зе­ра; био је вој­ни пе­да­гог и ка­пе­тан лич­ног бро­да Ка­та­ри­не Ве­ли­ке. „Ру­ска реч“ пред­ста­вља би­о­гра­фи­ју овог ве­ли­ ког чо­ве­ка.

П

о­зна­то је да је ме­ђу ру­ским вој­ско­во­ђа­ма и по­мор­ским за­по­вед­ни­ци­ма, чи­је је име за­бе­ле­же­но у исто­ри­ји Ру­ си­је и ве­за­но за ру­ске рат­не по­бе­де, би­ло и при­пад­ни­ка срп­ског на­ро­да, као што је, на при­мер, ру­ски ге­не­рал из 19. ве­ка Ми­ха­ил Ми­ло­ ра­до­вич. Ме­ђу­тим, рет­ко ко од тих љу­ди има да­нас по­зна­те жи­ве по­том­ке, а још ма­ње та­кве ко­ји су по­ста­ли слав­ни као и њи­хо­ви пре­ци. Је­дан од та­квих „ру­ских Ср­ба“ био је Мар­ко Во­ји­но­вић (у Ру­си­ји по­знат као Марк Ива­но­вич Вој­но­вич), ру­ски ад­ми­рал и је­дан од осни­ва­ча Цр­ но­мор­ске фло­те. Срп­ски род Во­ји­но­ви­ћа у сред­њем ве­ку је осно­вао Во­јин, ужич­ки кнез, вој­во­да и је­дан од нај­у­глед­ни­јих вел­мо­жа срп­ског кра­ља Сте­фа­на Де­чан­ског. Во­јин је имао три си­на, али је­ди­но нај­мла­ђи, Во­ји­слав, имао је по­том­ство. Та­ко је мно­го го­ди­на ка­сни­је, 1750, у Хер­цег Но­вом на свет до­ шао и наш бу­ду­ћи ад­ми­рал. Вој­но­вич је у ру­ску слу­жбу сту­пио као два­де­се­то­го­ди­шњак, ка­да је 1770. до­пу­ то­вао у Санкт Пе­тер­бург. У то вре­ме се на те­ри­то­ри­ји са­вре­ме­не ју­жне Укра­ји­не, Мол­да­ви­је, на Цр­ном и Сре­до­зем­ном мо­ ру во­дио ру­ско-тур­ски рат (1768-74). Ру­

Мар­ко Во­ји­но­вић, је­дан од по­то­ма­ка срп­ског кра­ља Сте­фа­на Де­чан­ског, био је ру­ски ад­ми­рал и је­дан од осни­ва­ча Цр­но­мор­ске фло­те. Дао је огро­ман до­при­нос у бор­би Ру­си­је са Тур­ском: уче­ство­вао је у нај­ве­ћим по­мор­ским бит­ка­ма тог вре­ме­на ској мор­на­ри­ци је био по­тре­бан ве­ћи број про­фе­си­о­нал­них по­мо­ра­ца. Упра­во у то вре­ме се за пло­вид­бу у Сре­до­зем­но мо­ре при­пре­ма­ла ру­ска еска­дра под ко­ман­дом ад­ми­ра­ла Спи­ри­до­ва. У ње­ном са­ста­ву био је и но­ви брод „Све­ти Ге­ор­ги­је По­ бе­до­но­сац“ са 66 то­по­ва, на ко­јем се као члан по­са­де на­шао и срп­ски мич­ман (ста­

ро зва­ње ру­ске мор­на­ри­це, у то вре­ме у ран­гу по­руч­ни­ка ар­ми­је) Марк Вој­но­вич. Грб по­ро­ди­це Во­ји­но­вић. Из­вор: Ро­до­ слов­не та­бли­це и гр­бо­ви срп­ских ди­ на­сти­ја и вла­сте­ле, прир. Алек­са Ивић, Ду­шан Мр­ђе­но­вић, Ду­шан Спа­сић, Алек­ сан­дар Па­ла­ве­стра, Бе­о­град, 1987. Мла­ди Вој­но­вич се та­ко на­шао у тзв.

13

историја

Грб по­ро­ди­це Во­ји­но­вић. Из­вор: Ро­до­слов­не та­бли­це и гр­бо­ви срп­ских ди­на­сти­ја и вла­сте­ле, прир. Алек­са Ивић, Ду­шан Мр­ђе­но­вић, Ду­шан Спа­сић, Алек­сан­дар Па­ла­ве­стра, Бе­о­град, 1987.

Пр­вој ар­хи­пе­ла­шкој екс­пе­ди­ци­ји (под овим на­зи­вом се под­ра­зу­ме­ва­ју вој­ни по­ход и стра­те­шка деј­ства ру­ске Бал­тич­ ке фло­те у Сре­до­зем­ном мо­ру 1769-74, чи­ји се глав­ни део од­ви­јао у Егеј­ском мо­ру; Егеј­ско мо­ре се у то до­ба че­сто на­зи­ва­ло „грч­ки ар­хи­пе­лаг“, од че­га је и по­те­као на­зив це­ло­куп­не екс­пе­ди­ци­је). За при­вре­ме­ну ба­зу еска­дре ода­бра­но је грч­ко остр­во Па­рос у Сре­до­зем­ном мо­ру. У зи­му 1771. Мар­ку Вој­но­ви­чу је по­ве­ре­на ко­ман­да над бро­дом „Ауза“ са 12 то­по­ва. Вој­но­вич је био та­ко успе­шан за­по­вед­ ник да је, ка­ко бе­ле­жи пре­ре­во­лу­ци­о­ нар­ни исто­ри­чар Алек­сан­дар Со­ко­лов, при­ву­као па­жњу не са­мо сво­јих не­по­ сред­них над­ре­ђе­них, не­го и са­ме Ка­та­ ри­не Ве­ли­ке. Он је у јед­ној по­мор­ској би­ци за крат­ко вре­ме за­ро­био 20-ак тур­ ских бро­до­ва са то­ва­ри­ма хра­не, ду­ва­на и ар­ти­ље­риј­ске му­ни­ци­је. Вој­но­вич је за­то убр­зо био уна­пре­ђен у чин лајт­нан­ та (што је у оно вре­ме од­го­ва­ра­ло чи­ну ка­пе­тан-по­руч­ни­ка ар­ми­је) и по­ве­ре­на му је ко­ман­да над фре­га­том „Сла­ва“ са 16 то­по­ва, са ко­јом је Вој­но­вич од­нео ве­ли­ки број по­бе­да. Из­ме­ђу оста­лог, осво­јио је твр­ђа­ву Ми­ти­ле­на на остр­ву Ле­збос. Већ 1772. Вој­но­вич је до­био Ор­ден св. Ге­ ор­ги­ја IV ре­да (Вој­но­вич је ина­че био но­ си­лац пет ру­ских од­ли­ко­ва­ња). Уче­ство­ 14

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Ру­ска фло­та осва­ја Ми­ти­ле­ну. Кар­та кне­за Ју­ри­ја Дол­го­ру­ко­ва. Из­вор: За­пи­ски Ю.В. Дол­го­ру­ко­ва 1767-1784 гг. Ар­хи­пе­лаг­ская эк­спе­ди­ция (1840)

вао је у нај­ве­ћим по­мор­ским бит­ка­ма, као што је бит­ка у Па­тра­ском за­ли­ву, у ко­јој је уни­ште­на чи­та­ва тур­ска еска­дра. Еска­дра ад­ми­ра­ла Спи­ри­до­ва, у ко­јој је био и Марк Вој­но­вич, 1773. је кре­ну­ла ка оба­ла­ма да­на­шње Си­ри­је и Ли­ба­на, где је из­био уста­нак про­тив Ту­ра­ка. Вој­но­вич је уче­ство­вао у оп­са­ди Беј­ру­та, ко­ји су Тур­ци на­кон то­га на­пу­сти­ли и пре­да­ли га Дру­зи­ма (ре­ли­гиј­ско-ет­нич­ка за­јед­ни­ца у Си­ри­ји). Ка­да је рат за­вр­шен, Вој­но­вич је био уна­ пре­ђен у чин ка­пе­тан-лајт­нан­та, а не­ко­ ли­ко го­ди­на ка­сни­је, по­што се вра­тио са Сре­до­зем­ног мо­ра на Бал­тик, до­жи­вео је из­у­зет­ну по­част: име­но­ван је за за­по­ вед­ни­ка лич­ног бро­да Ка­та­ри­не Ве­ли­ке

„Сре­ћа“ (рус. „Сча­стье“), на ко­јем је пло­ вио до 1780. Исте го­ди­не је по­ста­вљен за за­по­вед­ни­ка Ка­спиј­ске фло­ти­ле и пре­ ма на­ред­би ру­ског ге­не­рал-фелд­мар­ша­ ла кне­за По­тем­ки­на за­по­чео је осни­ва­ ње ру­ске ко­ло­ни­је на пер­сиј­ској оба­ли Ка­спиј­ског је­зе­ра (на те­ри­то­ри­ји ко­ју су још у вре­ме Пе­тра Ве­ли­ког Пер­си­јан­ци усту­пи­ли Ру­си­ји, али ко­ју до та­да ни­ка­да ни­је за­по­се­ла ру­ска вој­ска). Циљ ко­ло­ни­ је је би­ло раз­ви­ја­ње тр­го­вин­ских ве­за са Ин­ди­јом. На ме­сту где су се ру­ски мор­ на­ри ис­кр­ца­ли осно­ва­но је тр­го­вин­ско на­се­ље, ко­је је оп­ста­ло све до 1921, ка­да су га бољ­ше­ви­ци пре­да­ли Пер­си­јан­ци­ма, не же­ле­ћи да на­ста­ве по­ли­ти­ку ко­ју је Ру­ска Им­пе­ри­ја во­ди­ла у овом ре­ги­о­ну.

Вој­но­вич је још јед­ном по­ка­зао сво­је спо­соб­но­сти као по­мор­ски за­по­вед­ник, та­ко што је код остр­ва Фи­до­ни­си по­ра­зио тур­ску еска­дру. Би­ло је то „ва­тре­но кр­ште­ње“ се­ва­сто­пољ­ске еска­дре, око­сни­це Цр­но­мор­ске фло­те. Ње­го­вим ус­пе­си­ма ди­ви­ла се и Ка­та­ри­на Ве­ли­ка, ко­ја је у пи­сму По­тем­ки­ну на­пи­са­ла: „Успех се­ва­сто­пољ­ске фло­те ме је ве­о­ма об­ра­до­вао. Го­то­во је не­ве­ро­ват­но да смо са та­ко ма­лом сна­гом уз Бож­ју по­моћ по­ра­зи­ли моћ­но тур­ско на­о­ру­жа­ње!“

Жи­вот Мар­ка Вој­но­ви­ча ипак су нај­ви­ ше обе­ле­жи­ли и про­сла­ви­ли до­га­ђа­ји из 1783. Ца­ри­ца Ка­та­ри­на је та­да пот­пи­са­ ла указ ко­јим је осно­ва­на Цр­но­мор­ска фло­та, на­кон че­га је за­по­че­ла из­град­ња бро­до­ва у гра­ду Хер­со­ну. Марк Вој­но­ вич је име­но­ван за ко­ман­дан­та хер­сон­ ске лу­ке и по­ве­ре­на му из­град­ња бро­да „Сла­ва Ка­та­ри­не“. Све ове оба­ве­зе из­ вр­шио је са успе­хом. Од 1786. био је на че­лу се­ва­сто­пољ­ске еска­дре Цр­но­мор­ ске фло­те. На­ред­не го­ди­не за­по­чео је но­ви рат из­ ме­ђу Ру­си­је и Ото­ман­ског цар­ства, ко­ји је тра­јао од 1787. до 1791. Вој­но­вич је још јед­ном по­ка­зао сво­је спо­соб­но­сти као по­мор­ски за­по­вед­ник, та­ко што је код остр­ва Фи­до­ни­си по­ра­зио тур­ску еска­дру. Би­ло је то „ва­тре­но кр­ште­ње“ се­ва­сто­пољ­ске еска­дре, око­сни­це Цр­ но­мор­ске фло­те. Ње­го­вим ус­пе­си­ма ди­ви­ла се и Ка­та­ри­на Ве­ли­ка, ко­ја је у пи­сму По­тем­ки­ну на­пи­са­ла: „Успех се­ ва­сто­пољ­ске фло­те ме је ве­о­ма об­ра­до­ вао. Го­то­во је не­ве­ро­ват­но да смо са та­ко ма­лом сна­гом уз Бож­ју по­моћ по­ра­зи­ли моћ­но тур­ско на­о­ру­жа­ње! Шта ми­слиш, ка­ко да об­ра­ду­јем Вој­но­ви­ча?“ Вој­но­

вич је „об­ра­до­ван“ Ор­де­ном св. Ге­ор­ги­ја III ре­да. Ме­ђу­тим, Вој­но­вич је 1790. По­тем­ки­но­вом од­лу­ком сме­њен са по­зи­ци­је ко­ман­дан­та Цр­но­мор­ске фло­те (на ње­го­во ме­сто је до­шао чу­ве­ни ру­ски по­мор­ ски за­по­вед­ник Фјо­ дор Уша­ков) и по­но­во име­но­ван за ко­ман­дан­ та Ка­спиј­ске фло­ти­ле. Вој­но­вич ни­је мо­гао да под­не­се та­кво „по­ни­ же­ње“ и од­лу­чио је да на­пу­сти слу­жбу у мор­на­ри­ци. Пет го­ди­на је про­вео у Тр­ сту на оба­ли Ја­дран­ског мо­ра да би 1796. при­мио по­зив на нај­ви­шем ни­воу да се вра­ти у Ру­си­ју, где га је но­ви цар Па­вел I ср­дач­но до­че­као. На­ред­не го­ди­не Марк Вој­но­вич је по­стао члан Цр­но­мор­ске ад­ми­ра­ли­тет­ске упра­ве и уна­пре­ђен је у ви­це­ад­ми­ра­ла, а 1801. у ад­ми­ра­ла. Исте го­ди­не је име­но­ван за пр­вог ди­рек­то­ра Цр­но­мор­ске по­мор­ске шко­ле и по­след­ње го­ди­не жи­во­та по­све­тио је обра­зо­ва­њу

Вла­ди­мир Пу­тин пре­да­је др­жав­ну на­гра­ду Вла­ди­ми­ру Вој­но­ви­чу, по­том­ку Мар­ка Вој­но­ви­ча (12. јун 2001)

ФО­ТО: kre­mlin.ru

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

мла­дих по­мо­ра­ца. Из слу­жбе се по­ву­као 1805. и две го­ди­не ка­сни­је пре­ми­нуо у Ви­теб­ску (у да­на­шњој Бе­ло­ру­си­ји). Пре не­го што за­вр­ши­мо при­чу о Мар­ ку Вој­но­ви­чу, ре­ћи ће­мо по­не­што и о со­вјет­ском и ру­ском пи­сцу Вла­ди­ми­ру Вој­но­ви­чу, ње­го­вом нај­по­зна­ти­јем да­нас жи­вом по­том­ку. Вла­ди­мир Вој­но­вич се про­сла­вио још 1960-их пе­смом „14 ми­ ну­та пре стар­та“, ко­ја је по­ста­ла оми­ ље­на ме­ђу со­вјет­ским ко­смо­на­у ­ти­ма и ко­ју је ци­ти­рао сам Ни­ки­та Хру­шчов на јед­ном од су­сре­та са њи­ма. Ме­ђу­тим, нај­по­зна­ти­је ње­ Иван Аjвазовс­ки: го­во де­ло је ро­ман „Жи­вот и Ру­ска еска­дра на пу­ту при­кљу­че­ни­ја вој­ни­ка Ива­ у Се­ва­сто­пољ (1846) на Чон­ки­на“, у ко­јем исме­ва со­вјет­ску ар­ми­ју и со­вјет­ску ствар­ност уоп­ште. Као ди­си­ ден­т у, од­у­зе­то му је со­вјет­ско др­жа­вљан­ство, по­сле че­га је ду­го жи­вео у Не­мач­кој. Др­ жа­вљан­ство је по­но­во до­био 1990, на­кон че­га се вра­тио у СССР. Ако по­но­во по­гле­да­мо би­о­ гра­фи­ју ње­го­вог чу­ве­ног пре­ тка, ви­ди­мо да је у исто­ри­ји ру­ске мор­на­ри­це, и по­себ­но у на­стан­ку Цр­но­мор­ске фло­ те, Марк Вој­но­вич од­и­грао из­у­зет­но зна­чај­ну уло­гу. По­ то­мак ста­ре срп­ске пле­мић­ ке по­ро­ди­це сво­ју слу­жбу у Ру­си­ји је за­по­чео као оби­чан по­руч­ник, и, иако је био стра­ нац, ус­пео је да на­пре­ду­је до чи­на ад­ми­ра­ла, до­био је ви­ше ру­ских од­ли­ко­ва­ња. Сто­га не­ ће­мо пре­те­ра­ти ако ка­же­мо да је Марк Вој­но­вич дао ве­ ли­ки до­при­нос ја­ча­њу ру­ске др­жа­ве.

15

погледи

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Ка­ри­ка­ту­ра: Дан По­тоц­ки

О та­јан­стве­ном сми­слу спо­ме­ни­ка Је­го­ру Гај­да­ру Пи­ше: Та­тја­на До­ги­ље­ва

Спо­ме­ник не­ка­да­шњем вр­ши­о­ цу ду­жно­сти пре­ми­је­ра РФ Је­го­ру Гај­да­ру, ко­ји је не­дав­но от­кри­вен у Мо­скви, иза­звао је до­ста од­је­ка у јав­но­сти. „Ру­ска реч“ пре­но­си ка­ рак­те­ри­стич­но ми­шље­ње Та­тја­не До­ги­ље­ве, по­зна­те со­вјет­ске и ру­ске Украт­ко, ка­да сам схва­ти­ла да су ме из­ глу­ми­це и на­род­не умет­ни­це Ру­ске ра­ди­ли, по­ди­гла сам са штед­не књи­жи­це Фе­де­ра­ци­је, ко­ја је ре­фор­ме Гај­да­ пре­о­ста­ле ру­бље, а оне су у том тре­нут­ ро­ве епо­хе пре­жи­ве­ла слич­но као и ку вре­де­ле 100 аме­рич­ких до­ла­ра. А мо­ја ве­ћи­на гра­ђа­на на­ше зе­мље. мај­ка је оста­ла без ијед­не ко­пеј­ке. Тре­ба

О

т­куд сад спо­ме­ник Је­го­ру Гај­ да­ру? Без ша­ле, не раз­у­мем чи­ме је он то за­слу­жио. Мо­ жда ће не­ко да ми об­ја­сни? Да ли ти­ме што је опљач­као ми­ ли­о­не љу­ди, па и ме­не? Ка­да је по­чео да упра­вља фи­нан­си­ја­ма ове зе­мље, ја сам би­ла при­лич­но имућ­на. Бар сам има­ла та­кав ути­сак. Ин­тен­зив­но сам глу­ми­ла у фил­мо­ви­ма и за оно вре­ ме сам до­бро за­ра­ђи­ва­ла. Вр­ло пе­дант­но сам по­што­ва­ла све за­ко­не. Ре­че­но је да се не тре­ба ве­зи­ва­ти за де­ви­зе, јер за­кон то за­бра­њу­је, и ја се ни­сам ве­зи­ва­ла. Та­да се ни­с у про­да­ва­ли ни ста­но­ви ни ви­кен­ ди­це, и ја сам, као и мно­ги дру­ги, чу­ва­ла сво­ју уште­ђе­ви­ну у „Збер­ка­си“. И не са­мо ја, не­го и мо­ја мај­ка. Она је та­ко­ђе одва­ја­ ла по­ма­ло за „цр­не да­не“, ка­да до­ђу ста­ рост и бо­ле­сти, и за бо­ле­сног си­на ко­ји је жи­вео од ин­ва­лид­ске пен­зи­је. Цр­ни да­ни су на­ста­ли ка­да је Гај­дар от­по­ чео сво­је ре­фор­ме. Са­мо што ми то ни­смо схва­ти­ли, јер нам ко­мер­ци­ја­ла ни­је ја­ча стра­на. Та­да смо пр­ви пут и чу­ли за курс ру­бље и до­ла­ра. Па ипак, ја ни­сам ве­ро­ва­ ла да др­жа­ва мо­же тек та­ко окре­ну­ти ле­ђа сво­јим гра­ђа­ни­ма (са­да не са­мо да ве­ру­јем, не­го и знам да ће им си­гур­но окре­ну­ти ле­ ђа) и ни­сам по­ди­за­ла уште­ђе­ви­ну. Све сам ми­сли­ла да ће се убр­зо не­што из­ме­ни­ти.

16

ли да се за­хва­лим Гај­да­ру за оно што је учи­нио мо­јој мај­ци? Хва­ла Бо­гу, још сам има­ла сна­ге да ра­ дим. Ни­сам глу­ми­ла у фил­мо­ви­ма, јер је филм­ска ин­ду­стри­ја та­да већ би­ла про­па­ла, али ме је спа­сло ан­га­жо­ва­ње у при­ват­ном по­зо­ри­шту, та­ко да сам мо­гла по­ма­га­ти мај­ци и бра­т у. Ни­сам са­мо ја би­ла то­ли­ко глу­па. Ве­ли­ки ру­ски глу­мац Јев­ге­ниј Јев­стиг­ње­јев та­ко­ ђе је чу­вао сву уште­ђе­ви­ну на штед­ној књи­жи­ци. Он је умро, а ка­да је „отво­ре­ но“ на­след­ство, тј. по­ла го­ди­не ка­сни­је, ру­бље ко­је је он го­ди­на­ма ште­део ни­с у ви­ше има­ле ни­ка­кву вред­ност. То ми је ис­при­ча­ла ње­го­ва удо­ви­ца Ира. И са­да се том Гај­да­ру по­ди­же спо­ме­ник?

Гај­дар је сво­јим де­ло­ва­њем по­гу­био мно­го љу­ди и упро­па­стио жи­во­те мно­ги­ма, и ни­је се сти­део да ка­же ка­ко ће би­ти бо­ље уко­ли­ко што ви­ше пен­зи­о­не­ра по­мре, јер ће дру­штво по­ста­ти мо­бил­ни­је

Ко то ра­ди? Ње­го­ви ро­ђа­ци или град Мо­сква? И за чи­ји но­вац? Ни­је ваљ­да опет за мој но­вац, тј. од по­ре­за ко­је пла­ћам? Ја не же­лим да се том чо­ве­ку по­ди­же спо­ ме­ник у мом гра­ду и у мо­јој зе­мљи. Он је сво­јим де­ло­ва­њем по­гу­био мно­го љу­ди и упро­па­стио жи­во­те мно­ги­ма, и ни­је се сти­део да ка­же ка­ко ће би­ти бо­ље уко­ ли­ко што ви­ше пен­зи­о­не­ра по­мре, јер ће дру­штво по­ста­ти мо­бил­ни­је (мо­жда ци­ тат ни­је баш до­сло­ван, али то је ре­као). Ње­гов ор­так Чу­бајс мно­го пу­та је из­ја­ вљи­вао да је Гај­дар спа­сао зе­мљу и да са­ мо иди­о­ти то не схва­та­ју. Хте­ла бих лич­ но Чу­бај­с у да вра­тим ва­у­чер ко­ји је он сми­слио и тра­жи­ла бих му да ми до­де­ли део бо­гат­ста­ва Отаџ­би­не на ко­ји ми тај па­пир да­је пра­во. Тај ри­ђи по­ли­ти­чар се чак ни­је ни из­ви­ нио због тих ва­у­че­ра! Бар да ка­же „зна­те, до­шло је до не­спо­ра­зу­ма“, да ка­же „из­ви­ ни­те“. Не, они су из­над све­га то­га, они осе­ћа­ју сво­ју ве­ли­чи­ну и не­за­хвал­ност „го­ми­ле“. Они се уна­пред до­го­ва­ра­ју са ва­ја­ри­ма да их бу­ду­ћа по­ко­ле­ња не за­ бо­ра­ве кроз ве­ко­ве. До­ду­ше, по­ко­ле­ње мо­је ћер­ке ни­ка­да не­ ће ни са­зна­ти ко­ме је по­диг­нут спо­ме­ник ис­пред Би­бли­о­те­ке стра­не ли­те­ра­т у­ре, ни­ти ће зна­ти ко­ји је чи­ка та­мо из­ли­вен у брон­зи и због че­га је из­ли­вен. А ја јој не­ћу ре­ћи. Та­тја­на До­ги­ље­ва је со­вјет­ска и ру­ска по­зо­ри­шна и филм­ска глу­ми­ца, на­род­на умет­ни­ца Ру­ске Фе­де­ра­ци­је.

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Да ли су се Са­у­диј­ска Ара­би­ја и Тур­ска озбиљ­но на­љу­ти­ле на САД? У сеп­тем­бру и ок­то­бру је до­шло до од­ре­ђе­них про­ме­на у аме­рич­кој по­ ли­ти­ци пре­ма Бли­ском и Сред­њем Ис­то­ку. Пре све­га, ра­ди се о од­у­ ста­ја­њу САД од вој­не ин­тер­вен­ци­ је у Си­ри­ји (за са­да) и о из­ве­сном убла­жа­ва­њу од­но­са пре­ма Ира­ну. Те про­ме­не су иза­зва­ле не­га­тив­ну ре­ак­ци­ју код нај­ва­жни­јих аме­рич­ ких са­ве­зни­ка – Са­у­диј­ске Ара­би­је и Тур­ске.

С

а­у­диј­ска Ара­ би­ја се­бе сма­ тра пред­вод­ни­ ком су­нит­ског ислам­ског све­ та. Та зе­ мља је од 2011, тј. од по­чет­ка „арап­ског про­ле­ћа“, пру­ жа­ла по­др­шку су­нит­ским по­кре­ти­ма ко­ји су у мно­ гим зе­мља­ма до­шли на власт. Од по­чет­ка су­ко­ба у Си­ри­ји Ри­јад је отво­ре­ но по­др­жа­вао на­о­ру­жа­ну су­нит­ску опо­зи­ци­ју. Што се ти­че од­но­са пре­ма ши­ит­ском Ира­ну, Са­у­диј­ ска Ара­би­ја, као и дру­ге за­лив­ске мо­нар­хи­је об­је­ ди­ње­не у Са­вет за са­рад­ њу арап­ских зе­ма­ља Пер­ сиј­ског за­ли­ва (ССАЗПЗ), ви­ди опа­сност у Ира­ну још од вре­ме­на Иран­ске ре­во­лу­ци­је 1979. Тур­ска умно­го­ме има исти став као и Са­у­диј­ ска Ара­би­ја у по­гле­ду си­риј­ског кон­флик­та и ства­ра­ња бло­ка су­нит­

Укла­ња­ње Аса­до­ве вла­де, са­ве­знич­ки на­стро­је­не пре­ма Ира­ну, тре­ба­ло је да омо­гу­ћи да се из­ве­де ко­на­чан уда­рац по иран­ским ну­кле­ар­ним објек­ти­ма, да се угу­ши ли­бан­ски ши­ит­ски по­крет „Хе­збо­лах“ ко­ји по­др­жа­ва Си­ри­ју, и да се ума­њи иран­ски ути­цај у Ира­ку ских др­жа­ва. Уз то, део тур­ског ру­ ко­вод­ства ко­ји про­по­ве­да иде­о­ло­ги­ ју „нео­о­сма­ни­зма“ не за­бо­ра­вља да је Си­ри­ја 400 го­ди­на би­ла део Осман­ске Им­пе­ри­је.

Што се ти­че по­ли­ти­ке пре­ма Ира­ну, Тур­ ска се са њи­ме над­ме­ће за во­де­ћу уло­гу у ре­ги­о­ну, та­ко да сла­бље­ње Ира­на, си­риј­ ског са­ве­зни­ка, сва­ка­ко од­го­ва­ра спољ­ ним ин­те­ре­си­ма Тур­ске. „Опу­сти се, чо­ве­че“

Ка­ри­ка­ту­ра: Кон­стан­тин Ма­лер

Пи­ше: Бо­рис Дол­гов, ga­ze­ta.ru

17

погледи Зна­чај­ну уло­гу у по­ли­ти­ци Са­у­диј­ске Ара­би­је и Тур­ске пре­ма Ира­ну игра и фак­тор су­нит­ско-ши­ит­ског кон­флик­ та, ко­ји се по­ја­чао од по­чет­ка си­риј­ских су­ко­ба. Од­нос Са­у­диј­ске Ара­би­је и Тур­ске пре­ма Си­ри­ји и Ира­ну у ве­ли­кој ме­ри се по­кло­ пио са стра­те­ги­јом САД, њи­хо­вих са­ве­ зни­ка из НА­ТО-а и Изра­е­ла. Упра­во би укла­ња­ње Аса­до­вог ре­жи­ма, са­ве­знич­ки на­стро­је­ног пре­ма Ира­ну, омо­гу­ћи­ло да се из­ве­де ко­на­чан уда­рац по иран­ским ну­кле­ар­ним објек­ти­ма, да се угу­ши ли­ бан­ски ши­ит­ски по­крет „Хе­збо­лах“ ко­ји по­др­жа­ва Си­ри­ју, и да се ума­њи иран­ски ути­цај у Ира­ку. Пла­ни­ра­ни аме­рич­ки вој­ни на­пад на Си­ ри­ју имао је за циљ да раз­би­је си­риј­ску ар­ми­ју, да иза­зо­ве пад Аса­да и да до­ве­ де на власт су­нит­ску опо­зи­ци­ју, пре­ма оче­ки­ва­њи­ма ње­них при­пад­ни­ка, као и Са­у­диј­ске Ара­би­је и Тур­ске ко­је их по­ др­жа­ва­ју. Са­у­диј­ска Ара­би­ја и по­је­ди­не

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Што се ти­че Тур­ске, пла­ни­ра­на на­бав­ка са­вре­ме­них си­сте­ма про­тив­ва­зду­шне од­ бра­не ду­гог до­ме­та од Ки­не за из­ве­стан број струч­ња­ка та­ко­ђе пред­ста­вља сво­ је­вр­стан де­марш са ње­не стра­не. Ипак, ра­но је го­во­ри­ти о зна­чај­ни­јим про­ме­на­ма. До слич­них за­хла­ђе­ња у са­ве­ знич­ким од­но­си­ма до­ла­зи­ло је и ра­ни­је. За вре­ме арап­ско-изра­ел­ског ра­та 1973. Са­у­диј­ска Ара­би­ја је ко­ри­сти­ла наф­т у као оруж­је та­ко што је знат­но сма­њи­ла снаб­де­ва­ње за­пад­них зе­ма­ља енер­ген­ ти­ма. Тур­ска је, на при­мер, огра­ни­чи­ла са­рад­њу са НА­ТО-ом у вре­ме за­о­штра­ва­ ња грч­ко-тур­ских од­но­са због ки­пар­ског про­бле­ма. Са дру­ге стра­не, обе зе­мље су у по­ли­тич­ ком и вој­ном сми­слу по­ве­за­не са САД и За­па­дом, и у ве­ли­кој ме­ри и да­ље за­ви­се од њих. САД су га­рант без­бед­но­сти за Са­у­диј­ску Ара­би­ју и за оста­ле чла­ни­це ССАЗПЗ-а. У Ба­хре­и­ну се на­ла­зи ба­ за 5. аме­рич­ке фло­те. Мно­ги пред­став­

Из­ве­сне про­ме­не у аме­рич­ким од­но­си­ма пре­ма Ира­ну и Си­ри­ји, као и не­го­до­ва­ње Ри­ја­да и Ан­ка­ре у ве­зи са тим, не зна­че и да је до­шло до пот­пу­не про­ме­не по­ли­ти­ке и стра­те­шких ци­ље­ва САД на Бли­ском и на Сред­њем ис­то­ку чла­ни­це ССАЗПЗ-а би­ле су чак спрем­не и да по­кри­ју тро­шко­ве аме­рич­ког на­па­да на Си­ри­ју. Од­у­ста­ја­ње САД од вој­не ин­тер­вен­ци­је у Си­ри­ји по­ре­ме­ти­ло је те пла­но­ве. На­ по­ре­до са ти­ме до­шло је и до из­ве­сног смек­ша­ва­ња од­но­са САД пре­ма Ира­ну на­кон из­бо­ра но­вог иран­ског пред­сед­ ни­ка Ха­са­на Ру­ха­ни­ја и ње­го­вих из­ја­ва да је спре­ман да са­ра­ђу­је са За­па­дом по пи­та­њу иран­ског ну­кле­ар­ног про­гра­ма. Про­ме­не у аме­рич­кој по­ли­ти­ци пре­ма Си­ри­ји и Ира­ну иза­зва­ле су раз­о­ча­ра­ње и не­за­до­вољ­ство пре све­га у вр­ху Са­у­ диј­ске Ара­би­је, али и Тур­ске. Очи­гле­дан де­марш Са­у­диј­ске Ара­би­је је­сте од­би­ја­ње пред­ло­га да по­ста­не при­вре­ме­на чла­ни­ца Са­ве­та без­бед­но­сти УН. Мно­ги ме­ди­ји су пре­не­ли на­во­де на­чел­ ни­ка оба­ве­штај­них слу­жби Са­у­диј­ске Ара­би­је Бан­да­ра бин Сул­та­на да би та зе­мља мо­гла да пре­и­спи­та и да огра­ни­чи сво­ју са­рад­њу са САД у по­гле­ду на­бав­ке на­о­ру­жа­ња и ис­по­ру­ке енер­ге­на­та, и да у не­што ма­њој ме­ри ускла­ди са САД сво­ју по­ли­ти­ку пре­ма Си­ри­ји.

18

ни­ци при­вред­не, по­ли­тич­ке и фи­нан­ сиј­ско-еко­ном­ске ели­те, укљу­чу­ју­ћи и чла­но­ве вла­да­ју­ћих ди­на­сти­ја чла­ни­ца ССАЗПЗ-а, по­слов­но су ве­за­ни за САД и За­пад. По­ла­зе­ћи од то­га, те­шко је за­ми­сли­ти да би Са­у­диј­ска Ара­би­ја мо­гла да во­ди пот­ пу­но не­за­ви­сну по­ли­ти­ку у ре­ги­о­ну, или чак усме­ре­ну про­тив аме­рич­ких ин­те­ре­ са. Ка­да је реч о збли­жа­ва­њу Тур­ске и Ки­ не, оно је мо­гу­ће, али ће се нај­ве­ро­ват­ни­је за­др­жа­ти на еко­ном­ским окви­ри­ма. За не­ку озбиљ­ни­ју са­рад­њу Тур­ска и Ки­на ско­ро да и не­ма­ју за­јед­нич­ке стра­те­шке ци­ље­ве, а спољ­но­по­ли­тич­ки при­о­ри­те­ти су им ису­ви­ше раз­ли­чи­ти. Пре­ма то­ме, из­ве­сне про­ме­не у аме­рич­ ким од­но­си­ма пре­ма Ира­ну и Си­ри­ји, као и не­го­до­ва­ње Ри­ја­да и Ан­ка­ре у ве­зи са тим, не зна­че и да је до­шло до пот­пу­не про­ме­не по­ли­ти­ке и стра­те­шких ци­ље­ва САД на Бли­ском и на Сред­њем ис­то­ку. Бо­рис Дол­гов је по­ли­ти­ко­лог и ви­ши на­ уч­ни са­рад­ник Ин­сти­ту­та за ори­јен­ тал­не сту­ди­је Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка.

Шта зна­чи да је Пу­ти Пи­ше: Јев­ге­ниј Ше­ста­ков

Од­лу­ка аме­рич­ке ре­дак­ци­је ча­со­ пи­са „Форбс“ да пред­сед­ни­ка Ру­ си­је Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на про­гла­си за нај­у ­ти­цај­ни­јег чо­ве­ка пла­не­те 2013. до­не­та је под ути­ца­јем чи­та­ вог ком­плек­са раз­ли­чи­тих фак­то­ ра: не­ја­сне ме­ша­ви­не при­зна­ва­ња сла­бо­сти кон­ку­ре­на­та, не­ми­нов­ног при­зна­ва­ња но­ве сна­ге ру­ске спољ­ не по­ли­ти­ке и (не­вољ­ног) при­зна­ња Пу­ти­на као нај­не­за­ви­сни­јег свет­ ског по­ли­ти­ча­ра.

Т

е­шко је ре­ћи у ко­јој ме­ри су у пра­ву они екс­пер­ти ко­ји твр­де да је Пу­ти­но­вом успе­ху у очи­ ма „Форб­са“ нај­ви­ше до­при­нео ње­гов по­ло­жај нај­не­за­ви­сни­јег свет­ског по­ли­ти­ча­ра ко­ји има мо­гућ­ност да са­мо­стал­но од­ре­ђу­је шта ће го­во­ри­ти и ра­ди­ти. Ме­ђу­тим, та не­за­ви­ сност са­ма по се­би не мо­же обез­бе­ди­ти по­е­не по­пут пр­вог ме­ста на ли­сти нај­у­ ти­цај­них љу­ди Пу­ти­но­во пр­во ме­сто је пре све­га ре­зул­ тат очи­глед­не сла­бо­сти по­зи­ци­је пред­сед­ ни­ка САД Ба­ра­ка Оба­ме, про­шло­го­ди­ шњег ли­де­ра ове ли­сте. Шеф Бе­ле ку­ће се 2013. за­гли­био у пре­го­во­ри­ма са Кон­гре­ сом за вре­ме бу­џет­ске кри­зе и ума­ло ни­је иза­звао бан­крот Аме­ри­ке. По­ред то­га, на­ шао се у клоп­ци па­ле­стин­ско-изра­ел­ских пре­го­во­ра ко­ји те­ку спо­ро и не мо­же се ре­ћи да су пре­те­ра­но успе­шни. Ни­је по­ сти­гао ни­ка­кав на­пре­дак ни у ре­гу­ли­са­њу си­риј­ске кри­зе. Са дру­ге стра­не, Мо­сква је убе­ди­ла си­риј­ског пред­сед­ни­ка Ба­ша­ ра Аса­да да се од­рек­не хе­миј­ског оруж­ја и да об­ја­ви од­лу­ку о ње­го­вом пот­пу­ном уни­ште­њу под кон­тро­лом УН. Ве­ро­ват­но је има­ло зна­ча­ја и то што су оста­ли кан­ди­да­ти за зва­ње нај­у ­ти­цај­ни­ јег по­ли­ти­ча­ра пред крај го­ди­не до­спе­ли у сла­би­ју по­зи­ци­ју или су се ба­ви­ли ре­ ша­ва­њем уну­тра­шњих пи­та­ња. Кан­це­ лар­ка Не­мач­ке Ан­ге­ла Мер­кел мо­гла би

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Ка­ри­ка­ту­ра: Ни­јаз Ка­рим

и ка­да Аме­ри­кан­ци ка­жу ин „нај­моћ­ни­ји на све­ту“?

да бу­де кон­ку­рен­ци­ја Пу­ти­ну, али је она ве­ли­ки део по­ли­тич­ке се­зо­не по­тро­ши­ла на пар­ла­мен­тар­не из­бо­ре. Ње­на пар­ти­ја је по­бе­ди­ла, али ни­је мо­гла са­мо­стал­но да фор­ми­ра вла­ду. Дру­ги мо­гу­ћи кан­ди­дат за пр­во ме­сто „Форб­со­вог“ спи­ска је Си Ђин­пинг, ко­ ји је 2013. по­стао пред­сед­ник На­род­не Ре­пу­бли­ке Ки­не, али се он у ве­ћем де­лу по­ли­тич­ке се­зо­не ба­вио ре­ор­га­ни­за­ци­ јом др­жав­ног апа­ра­та и ни­је по­кре­тао ве­ли­ке по­ли­тич­ке ини­ци­ја­ти­ве, та­ко да је остао у сен­ци. У та­ко сла­бој кон­ку­рен­ци­ји Пу­тин је са­ свим оче­ки­ва­но до­спео на пр­во ме­сто, ако се уоп­ште мо­гу при­ме­њи­ва­ти так­ ми­чар­ски тер­ми­ни ка­да се ра­ди о ли­де­ ри­ма свет­ске по­ли­ти­ке. Са ста­но­ви­шта Кре­мља, ре­ци­мо, „Форб­со­во“ ве­штач­ко ран­ги­ра­ње ру­ко­во­ди­ла­ца др­жа­ва по сте­

пе­ну њи­хо­вог ути­ца­ја у су­прот­но­сти је са основ­ним прин­ци­пи­ма ру­ске спољ­не по­ли­ти­ке о фор­ми­ра­њу ви­ше­по­лар­ног све­та. До­ду­ше, Пу­ти­нов успех у „Форб­со­вој“ ранг-ли­сти не мо­ра се ту­ма­чи­ти као по­ бе­да јед­ног ли­де­ра у так­ми­че­њу са дру­ ги­ма, не­го као по­зи­тив­на оце­на ко­ју су аме­рич­ки са­ста­вља­чи ранг-ли­сте да­ли ру­ској спољ­ној по­ли­ти­ци, за­сно­ва­ној на по­што­ва­њу су­ве­ре­ног пра­ва дру­гих др­ жа­ва да по­се­ду­ју соп­стве­ни, ван­бло­ков­ ски став пре­ма про­це­си­ма ко­ји се од­ви­ ја­ју у све­т у. Свој до­при­нос Пу­ти­но­вом пр­вом ме­сту дао је и од­бе­гли агент ЦИА Едвард Сно­ у­ден. Ње­го­во из­но­ше­ње у јав­ност ма­те­ ри­ја­ла ко­ји рас­крин­ка­ва­ју Аген­ци­ју за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност САД иза­зва­ло је кри­зу по­ве­ре­ња у Аме­ри­ку чак и ме­ђу

зе­мља­ма НА­ТО-а. До­ку­мен­ти ко­је је об­ на­ро­до­вао Сно­у­ден при­мо­ра­ли су мно­ ге зе­мље и ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је да оп­т у­же Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве за то­тал­но пра­ће­ње и за­ди­ра­ње у лич­ни жи­ вот гра­ђа­на. Скан­дал око Сно­у­де­но­вог раз­гла­ша­ва­ ња по­вер­љи­вих ин­фор­ма­ци­ја сва­ка­ко је осла­био ути­цај Оба­ме у све­т у и при­мо­ рао пред­сед­ни­ка САД да јав­но при­зна ка­ко де­ло­ва­ње оба­ве­штај­не слу­жбе ни­је би­ло у пот­пу­ном скла­ду са аме­рич­ким прин­ци­пи­ма. У том кон­тек­сту спољ­на и уну­тра­шња по­ли­ти­ка ру­ског пред­сед­ни­ка из­гле­да­ла је до­след­ни­је и кон­струк­тив­ни­је. Због то­ га је Вла­ди­мир Пу­тин за аме­рич­ке са­ста­ вља­че „Форб­со­ве“ ранг-ли­сте 2013. био нај­у­бе­дљи­ви­ји кан­ди­дат за пр­во ме­сто ме­ђу нај­у ­ти­цај­ни­јим ли­де­ри­ма у све­т у.

19

економија

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Ам­ба­са­дор Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Ру­си­ји Сла­вен­ко Тер­зић го­во­ри за „Ру­ску реч“

Пи­ше: Ири­на Фур­со­ва

У Мо­скви је не­дав­но одр­жа­на ве­ли­ ка ру­ско-срп­ска по­слов­на кон­фе­рен­ ци­ја „Ин­ве­сти­ци­о­ни по­тен­ци­ја­ли Ср­би­је“, ко­ју су за­јед­но ор­га­ни­зо­ ва­ле При­вред­на ко­мо­ра Ср­би­је и Тр­го­вин­ско-ин­ду­стриј­ска ко­мо­ра Ру­си­је. О раз­во­ју са­рад­ње из­ме­ђу две­ју зе­ма­ља за „Ру­ску реч“ го­во­ри ам­ба­са­дор Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Ру­си­ ји Сла­вен­ко Тер­зић.

Г

о­сти из Ср­би­је су на ве­ли­кој ин­ве­сти­ци­о­ној кон­фе­рен­ци­ји „Ин­ве­сти­ци­о­ни по­тен­ци­ја­ли Ср­би­је“ 30. ок­то­бра у Мо­скви ру­ским пред­у­зет­ни­ци­ма пред­ ста­ви­ли ста­ње у срп­ској еко­но­ ми­ји и ин­ве­сти­ци­о­ну кли­му у зе­мљи, као и ме­ре Вла­де Ср­би­је усме­ре­не ка сти­му­ ли­са­њу стра­них ула­га­ња. Ру­ске ком­па­ни­је са ин­ве­сти­ци­о­ним про­јек­ти­ма у Ср­би­ји пред­ста­ви­ле сво­је ис­ку­ство са Бал­ка­на. Г. Тер­зи­ћу, за­што је од­лу­че­но да ин­ве­ сти­ци­о­ни по­тен­ци­јал Ср­би­је бу­де пред­ ста­вљен баш у Ру­си­ји?

Сла­вен­ко Тер­зић: Од­но­си из­ме­ђу Ср­би­ је и Ру­си­је, из­ме­ђу на­ших два­ју на­ро­да тра­ди­ци­о­нал­но су већ ве­ко­ви­ма при­ја­ тељ­ски. У ма­ју ове го­ди­не пред­сед­ни­ци То­ми­слав Ни­ко­лић и Вла­ди­мир Пу­тин у Со­чи­ју су пот­пи­са­ли Де­кла­ра­ци­ју о стра­те­шком парт­нер­ству, ко­ја под­ра­зу­ ме­ва ин­тен­зи­ван раз­вој са­рад­ње у свим обла­сти­ма. Од­лич­не по­ли­тич­ке од­но­се тре­ба да пра­ти исти та­кав ни­во еко­ном­ ске са­рад­ње. Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја је је­дан од на­ших стра­те­шких и еко­ном­ских парт­ не­ра. Ср­би­ја је ве­о­ма за­ин­те­ре­со­ва­на за уче­шће и ула­га­ње ру­ског ка­пи­та­ла у ње­ну еко­но­ми­ју, као и за при­ва­ти­за­ци­ју срп­ских ком­па­ни­ја. Ру­си­ја је од 2002. до 2011. (пре­ма ру­ским из­во­ри­ма) у Ср­би­ји ин­ве­сти­ра­ла око 2,5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра; 20

Ам­ба­са­дор Сла­вен­ко Тер­зић: Ср­би­ја је ве­о­ма за­ин­те­ре­со­ва­на да уче­ству­је на ру­ском тр­жи­шту, пре све­га у сфе­ри про­да­је ро­бе и услу­га

пре­ма по­да­ци­ма На­род­не бан­ке Ср­би­је, обим ин­ве­сти­ци­ја је не­што ма­њи. Пред на­ма је ре­а­ли­за­ци­ја ве­ли­ког енер­ гет­ског про­јек­та „Ју­жни ток“, ко­ји је у Ср­би­ји про­гла­шен за про­је­кат од на­ци­ о­нал­ног зна­ча­ја и ко­ји ће на­шој са­рад­њи да­ти још је­дан под­сти­цај. Ми смо и да­ље отво­ре­ни за зна­чај­ни­је ру­ске ин­ве­сти­ци­ је, не са­мо у обла­сти енер­ге­ти­ке, не­го и у сфе­ри пре­ра­ђи­вач­ке ин­ду­стри­је, по­љо­ при­вре­де, ин­фра­струк­т у­ре, те­ле­ко­му­ни­ ка­ци­ја, ту­ри­зма итд. Ме­ђу тр­го­вин­ским парт­не­ри­ма Ср­би­је Ру­си­ја не за­у­зи­ма пр­во ме­сто. У Ру­си­ју од­ла­зи око 7,5% срп­ског из­во­за. Удео РФ у срп­ском уво­зу из­но­си 10,9%. Шта је по­треб­но учи­ни­ти у по­сло­ва­њу обе­ју зе­ ма­ља ка­ко би се ови про­цен­ти по­ве­ћа­ли?

Сла­вен­ко Тер­зић: У срп­ском из­во­зу Ру­ си­ја је на пе­том ме­сту, а по оби­му уво­за у

ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

Ср­би­ја че­ка ру­бљу Ср­би­ју ру­ски про­из­во­ди за­у­зи­ма­ју дру­го ме­сто. То је по­сле­ди­ца за­ви­сно­сти Ср­би­ је од енер­гет­ских ре­с ур­са, чи­ји је удео у уво­зу из Ру­си­је око 65%. По­ве­ћа­ње оби­ма еко­ном­ске раз­ме­не би­ло би ве­о­ма по­жељ­ но, по­себ­но ако се ови по­да­ци упо­ре­де са оби­мом еко­ном­ске са­рад­ње Ру­си­је са дру­гим европ­ским зе­мља­ма. Ме­ђу­тим, у еко­но­ми­ји Ру­си­је до­ми­ни­ра­ју нафт­на ин­ ду­стри­ја и ин­ду­стри­ја за пре­ра­ду наф­те, хе­миј­ска ин­ду­стри­ја и ме­та­лур­ги­ја, чи­ји је ве­ли­ки ка­пи­тал не­до­вољ­но за­ин­те­ре­со­ ван за „ма­ле про­јек­те“, ка­кве ну­ди срп­ско тр­жи­ште. Ве­ће ин­те­ре­со­ва­ње мо­гу по­ка­ за­ти ру­ска ма­ла и сред­ња пред­у­зе­ћа, али њи­хов си­стем још ни­је до­вољ­но раз­ви­јен. Због то­га је број по­тен­ци­јал­них ин­ве­сти­ то­ра из Ру­си­је огра­ни­чен. Ме­ђу­тим, мо­же се опа­зи­ти на­пре­дак. У бан­кар­ству Ср­би­је да­нас ра­де две ве­ли­ ке ру­ске фи­нан­сиј­ске ин­сти­т у­ци­је ВТБ и Збер­бан­ка, а На­род­на бан­ка Ср­би­је увр­ сти­ла је ру­бљу ме­ђу ва­лу­те ко­ји­ма се тр­ гу­је на срп­ском де­ви­зном тр­жи­шту, што та­ко­ђе све­до­чи о ја­ча­њу са­рад­ње. Ни­је бе­зна­чај­но ни то што је ме­ђу на­шим зе­ мља­ма на сна­зи без­ви­зни ре­жим. Ср­би­ја је ве­о­ма за­ин­те­ре­со­ва­на да уче­ ству­је на ру­ском тр­жи­шту, пре све­га у сфе­ри про­да­је ро­бе и услу­га. Због до­бро по­зна­тих до­га­ђа­ја на те­ри­то­ри­ји Ју­го­сла­ ви­је, ви­ше­го­ди­шњих санк­ци­ја и ем­бар­га пре­ма срп­ској еко­но­ми­ји, ми смо из­гу­ би­ли бар јед­ну де­це­ни­ју, док је све ве­ћа кон­ку­рен­ци­ја учи­ни­ла ру­ско тр­жи­ште ве­о­ма зах­тев­ним у по­гле­ду ква­ли­те­та и

„Од­лич­не по­ли­тич­ке од­но­се тре­ба да пра­ти исти та­кав ни­во еко­ном­ске са­рад­ње. Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја је је­дан од на­ших стра­те­шких и еко­ном­ских парт­ не­ра. Ср­би­ја је ве­о­ма за­ин­те­ре­со­ва­на за уче­шће и ула­га­ње ру­ског ка­пи­та­ла у ње­ну еко­но­ми­ју, као и за при­ва­ти­за­ци­ју срп­ских ком­па­ни­ја“ Терзић

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

це­на. Та­ко­ђе, Спо­ра­зум о сло­бод­ној тр­ го­ви­ни, пот­пи­сан 2000, не функ­ци­о­ни­ше до­вољ­но ефи­ка­сно. С дру­ге стра­не, Ср­би­ја мо­же да по­ну­ди ши­рок спек­тар за­ни­мљи­ве ро­бе и услу­га. Ра­ди се о по­љо­при­вред­ној про­из­вод­њи и ту­ри­стич­ким услу­га­ма. Срп­ске гра­ђе­вин­ ске ком­па­ни­је су ви­со­ко це­ње­не у све­т у и мо­гле би има­ти мно­го ве­ћи удео у ру­ском тр­жи­шту. Оне су би­ле не­до­вољ­но ан­га­ жо­ва­не при­ли­ком из­град­ње ин­фра­струк­ тур­них обје­ка­та за Зим­ску олим­пи­ја­ду у Со­чи­ју и спрем­не су да на­док­на­де про­пу­ ште­но за вре­ме при­пре­ма РФ за Свет­ско пр­вен­ство у фуд­ба­лу 2018. Ко­ји прав­ци са­рад­ње су нај­пер­спек­ тив­ни­ји? Да ли пред­у­зет­ни­ци из Ср­би­је уче­ству­ју у ин­ве­сти­ци­о­ним про­јек­ти­ма у Ру­си­ји?

Сла­вен­ко Тер­зић: Срп­ске ком­па­ни­је „Син­те­лон“ (да­нас „Тар­кетт“) из Бач­ке Па­лан­ке и „Хе­мо­фарм“ из Вр­шца су нај­ ве­ћи срп­ски ин­ве­сти­то­ри на те­ри­то­ри­ји РФ. „Син­те­лон“ је отво­рио фа­бри­ку за про­из­вод­њу под­них обло­га у Ру­си­ји (ин­ ве­сти­ци­ја од око 250 ми­ли­о­на до­ла­ра), а „Хе­мо­фарм“ пред­у­зе­ће у Об­нин­ску у Ка­луш­ској обла­сти (32 ми­ли­о­на до­ла­ра). И дру­ге срп­ске ком­па­ни­је ула­жу сред­ства у ру­ску еко­но­ми­ју. По­след­њих го­ди­на са­рад­ња у обла­сти по­љо­при­вре­де је зна­чај­но на­пре­до­ва­ла. Обим роб­не раз­ме­не 2012. је из­но­сио око 250 ми­ли­о­на до­ла­ра, а у на­ред­них не­ко­ли­ ко го­ди­на мо­гао би се удво­стру­чи­ти. Ус­ по­ста­вље­ни су ди­рект­ни кон­так­ти из­ме­ђу ве­те­ри­нар­ских и фи­то­са­ни­тар­них слу­жби. Ру­ска стра­на је за­ин­те­ре­со­ва­на за ор­ган­ ску по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу. Из­воз по­љо­при­вред­них про­из­во­да чи­ни 14,3% укуп­ног из­во­за Ср­би­је у Ру­си­ју. Отва­ра­ње ди­стри­бу­тив­ног цен­тра срп­ских про­из­ во­да у Мо­скви или Мо­сков­ској обла­сти мо­гло би до­при­не­ти по­ве­ћа­њу ис­по­ру­ка по­љо­при­вред­них про­из­во­да у Ру­си­ју. Срп­ски по­љо­при­вред­ни про­из­во­ђа­ чи ре­дов­но уче­ству­ју на мо­сков­ском сај­му „Про­дек­спо“. А да ли ру­ски ин­ ве­сти­то­ри по­ка­зу­ју ин­те­ре­со­ва­ње за тр­жи­ште по­љо­при­вред­них про­из­во­да у Ср­би­ји?

Сла­вен­ко Тер­зић: На­ша зе­мља по­се­ду­је огро­ман по­љо­при­вред­ни по­тен­ци­јал. У Ср­би­ји, као што је по­зна­то, зе­мљи­ште је плод­но и по­год­но за про­из­вод­њу ква­ ли­тет­них пре­храм­бе­них про­из­во­да. У окви­ру Ме­ђу­др­жав­ног ко­ми­те­та функ­

ци­о­ни­ше и срп­ско-ру­ска гру­па за пи­та­ња по­љо­при­вре­де. На су­сре­т у пот­пред­сед­ ни­ка Вла­де, ми­ни­стра спољ­не и уну­тра­ шње тр­го­ви­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Ра­си­ма Ља­ји­ћа са ми­ни­стром по­љо­при­вре­де РФ Ни­ко­ла­јем Фјо­до­ро­вом у мар­т у ове го­ди­ не ру­ска стра­на је из­ра­зи­ла спрем­ност да раз­мо­три мо­гућ­но­сти и пред­ло­ге за са­рад­њу и ин­ве­сти­ра­ње у аграр­ни сек­тор Ср­би­је. Ру­ским ком­па­ни­ја­ма су већ упу­ ће­ни по­зи­ви за уче­шће у при­ва­ти­за­ци­ји на­ших по­љо­при­вред­них пред­у­зе­ћа. Ср­би­ја гра­ђе­ви­нар­ство ви­ди као област ко­ја би мо­гла да при­ву­че ру­ ске ин­ве­сти­ци­је. Ме­ђу­тим, у сту­ди­ји Свет­ске бан­ке „Do­ing Bu­si­ness“ Ср­ би­ја и РФ су по ефи­ка­сно­сти из­да­ва­ ња гра­ђе­вин­ских до­зво­ла ран­ги­ра­не ве­о­ма слич­но и за­у­зи­ма­ју 176. и 178. ме­сто. Те­шко да ће се ин­ве­сти­тор из Ру­си­је од­лу­чи­ти да сред­ства уло­жи

пре­храм­бе­них про­из­во­да Ср­би­ја ну­ди 8 про­је­ка­та. Ме­ђу­тим, ве­ћи­на пред­ло­ га се од­но­си на ме­та­ло­пре­ра­ђи­вач­ку и елек­трон­ску ин­ду­стри­ју, хе­миј­ску, фар­ ма­це­у т­ску ин­ду­стри­ју и гра­ђе­ви­нар­ство. У обла­сти ту­ри­зма и из­град­ње ту­ри­стич­ ких обје­ка­та би­ће по­ну­ђе­но 16 ин­те­ре­ сант­них про­је­ка­та. Оче­ку­је­мо да ова­ко ра­зно­вр­сна по­ну­да иза­зо­ве ве­ли­ко ин­ те­ре­со­ва­ње ру­ских ин­ве­сти­то­ра. Из­ме­ђу Ца­рин­ске уни­је и Ср­би­је на сна­зи је ре­жим сло­бод­не тр­го­ви­не. Ка­ко се то од­ра­жа­ва на обим роб­не раз­ме­не Ср­би­је са Ка­зах­ста­ном и Бе­ло­ру­си­јом?

Сла­вен­ко Тер­зић: Ре­жим сло­бод­не тр­ го­ви­не, уве­ден 2000, до­пу­њен је Про­то­ ко­лом из­ме­ђу вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и Ру­ске Фе­де­ра­ци­је о из­у­зе­ци­ма из ре­жи­ма сло­бод­не тр­го­ви­не и пра­ви­ли­ма о по­ре­ клу ро­бе од 22. ју­ла 2011. У про­из­во­де

„По­след­њих го­ди­на са­рад­ња у обла­сти по­љо­при­вре­де је зна­чај­но на­пре­до­ва­ла. Ру­ска стра­на је за­ин­те­ре­со­ва­на за ор­ган­ску по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу. Из­воз по­љо­при­вред­них про­из­во­да чи­ни14,3% укуп­ног из­во­за Ср­би­је у Ру­си­ју. Отва­ра­ње ди­стри­бу­тив­ног цен­тра срп­ских про­из­во­да у Мо­скви или Мо­сков­ској обла­сти мо­гло би до­при­не­ти по­ве­ћа­њу ис­по­ру­ка по­љо­при­вред­них про­из­во­да у Ру­си­ју“ Терзић та­мо где су би­ро­крат­ске про­це­ду­ре исто та­ко сло­же­не и не­е­фи­ка­сне као и код ку­ће. Чи­ме Ср­би­ја пла­ни­ра да при­ву­че ру­ске ин­ве­сти­то­ре у обла­сти гра­ђе­ви­нар­ства?

Сла­вен­ко Тер­зић: Ре­фор­ме ко­је се спро­ во­де у Ср­би­ји, као и у РФ, има­ју циљ да олак­ша­ју до­ла­зак стра­них ин­ве­сти­ци­ја. Ме­ђу­тим, очи­глед­но је да овај про­цес не иде глат­ко. Ми ипак ве­ру­је­мо да по­сто­ји по­вољ­но ин­ве­сти­ци­о­но окру­же­ње за ру­ ске ин­ве­сти­то­ре. На ин­ве­сти­ци­о­ној кон­ фе­рен­ци­ји у Мо­скви Ср­би­ја jе пред­ло­жи­ ла 71 ин­ве­сти­ци­о­ни про­је­кат. Пред­ло­зи су вр­ло ра­зно­вр­сни. Та­ко се 15 про­је­ка­та од­но­си на област енер­ге­ти­ке и за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не. Ту спа­да­ју и ве­ли­ки про­јек­ти , чи­ја вред­ност се про­це­њу­је на 1,5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, као што је, на при­мер, из­град­ња га­сних ко­тлар­ни­ца у Бе­о­гра­ду, Но­вом Са­ду, Ни­шу и Пан­че­ву. У сфе­ри агро­ин­ду­стри­је и про­из­вод­ње

ко­ји су ис­кљу­че­ни из ре­жи­ма сло­бод­не тр­го­ви­не, тј. за ко­је се при из­во­зу у РФ пла­ћа ца­ри­на, спа­да­ју: сир, ше­ћер, пе­ну­ ша­во ви­но, ета­нол, ци­га­ре­те, пут­нич­ки ауто­мо­би­ли, ком­пре­со­ри за рас­хлад­не уре­ђа­је, пре­ди­во, па­муч­не тка­ни­не итд. У Ср­би­ји се, та­ко­ђе, при уво­зу из РФ ца­ри­ на на­пла­ћу­је за од­ре­ђе­не вр­сте трак­то­ра, пут­нич­ких ауто­мо­би­ла, те­рет­них мо­тор­ них во­зи­ла, ауто­мо­бил­ских гу­ма итд. У то­ку 2012. обе стра­не су по­кре­ну­ле ини­ ци­ја­ти­ву да се у Про­то­кол из 2011. уве­ду из­ве­сне из­ме­не, ко­је би се ти­ца­ле укљу­ чи­ва­ња у спи­сак или ски­да­ња са спи­ска не­ких про­из­во­да, али пре­го­во­ри о то­ме још ни­с у по­че­ли. Ср­би­ја је пред­ло­жи­ла да се уве­де пун ре­жим сло­бод­не тр­го­ ви­не, ба­рем у окви­ру од­ре­ђе­них кво­та. Ре­ша­ва­ње ових пи­та­ња зах­те­ва кон­с ул­ та­ци­је са оста­лим чла­ни­ца­ма Ца­рин­ске уни­је, што, без сум­ње, ути­че на бр­зи­ну и ефи­ка­сност до­но­ше­ња од­лу­ка.

21

наука и техника Пи­ше: Ан­тон Ва­ла­гин

Но­вем­бра 1952. свој пр­ви лет из­ вр­шио је Ту-95, пр­ви со­вјет­ски ин­ тер­кон­ти­нен­тал­ни бом­бар­дер и по­ след­њи ави­он ко­ји је на­пра­вљен по на­ре­ђе­њу Јо­си­фа Ста­љи­на. Осим глав­ног за­дат­ка - бор­бе­ног де­жур­ ства и спрем­но­сти да пред­во­ди на­пад на САД пре­ко Се­вер­ног по­ла - овај је­ ди­ни се­риј­ски тур­бо­е­ли­сни бом­бар­ дер ба­цао је тер­мо­ну­кле­ар­не бом­бе и пла­шио аме­рич­ке но­са­че ави­о­на.

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Ту-95, нај­буч­ни­ји Хлад­ног ра­та

К

а­да је Ту-95 тек по­чи­њао да се пра­ви, раз­ма­тра­не су ва­ ри­јан­те о то­ме да се бом­бар­ дер опре­ми и тур­бо­е­ли­сним и мла­зним мо­то­ри­ма, или да има шест мла­зних. На пр­ вом про­то­ти­пу, „про­из­во­ду 95/1“ би­ло је угра­ђе­но осам тур­бо­е­ли­сних мо­то­ра, ко­је су окре­та­ле ели­се са че­ти­ри пе­ра­ја про­ мен­љи­вог ко­ра­ка од 5,6 ме­та­ра и има­ле ре­корд­ни ко­е­фи­ци­ент ко­ри­сног деј­ства у свим ре­жи­ми­ма ра­да. Кон­струк­ци­ја ових ели­са и ве­ли­ка сна­га мо­то­ра чи­ни­ли су да је Ту-95 по­стао је­дан од нај­буч­ни­јих ави­о­на на све­т у – ње­га де­тек­т у­ју чак и хи­дро­а­ку­стич­ки си­сте­ми под­мор­ни­ца. Исто­вре­ме­но, Ту-95 је нај­бр­жи ели­сни ави­он на све­т у и је­ди­ни се­риј­ски тур­бо­ е­ли­сни бом­бар­дер. Сла­ву не­бе­ске ду­го­ веч­но­сти де­ли са аме­рич­ким B-52: оба ави­о­на су по­ле­те­ла 1952. и на­ста­вља­ју да се про­из­во­де до да­на­шњег да­на. Укуп­но је у чи­та­вој исто­ри­ји Ту-95 би­ло на­пра­вље­но ви­ше од 20 мо­ди­фи­ка­ци­ја. По­ред то­га, на осно­ву ње­га је Оглед­нокон­струк­тор­ски би­ро „Ту­по­љев“ од­мах на­пра­вио не­ко­ли­ко дру­гих ави­о­на. Та­ ко је 1957. свој пр­ви лет из­вр­шио Ту116 – ави­он за ме­ђу­на­род­не по­се­те ру­ ко­вод­ства СССР-а. Он је у це­ли­ни био на­пра­вљен од Ту-95; раз­ли­ка се са­сто­ја­ла

То­пли оброк У ави­о­ни­ма Ту-95 пр­ви пут у СССР-у по­ја­ви­ле су се ми­кро­та­ла­ сне пећ­ни­це, ка­ко би се по­са­ди ла­ко обез­бе­ђи­вао то­пли оброк.

у те­рет­ном од­се­ку, где је сме­ште­на хер­ме­ тич­ка ка­би­на са две про­сто­ри­је за 20 љу­ ди, ку­хи­њом и слу­жбе­ним про­сто­ри­ја­ма. Не­што ка­сни­је по­че­ла је и се­риј­ска про­

Глав­ни по­сао за Ту-95 у со­вјет­ско вре­ме би­ло је бор­бе­но де­жур­ство и спрем­ност да се по по­тре­би на­не­се удар по стра­те­шким објек­ти­ма мо­гу­ћег про­тив­ни­ка. Прет­по­ста­вља­ло се да ће удар на­но­си­ти нај­кра­ћим пу­тем, пре­ко Се­вер­ног по­ла. У том ци­љу су на плу­та­ју­ћим ле­де­ним по­љи­ма би­ли на­пра­вље­ни аеро­дро­ми за по­др­шку 22

из­вод­ња пут­нич­ког Ту-114 – то је ду­ го­ли­ниј­ски ави­он за ко­ји је као осно­ва по­слу­жио опет Ту-95. По­што су ле­то­ви би­ли ду­ги, у ави­о­ну су би­ли пред­ви­ђе­ни ку­пеи са ме­сти­ма за спа­ва­ње, ку­хи­ња, а у са­став по­са­де оба­ве­зно је ула­зио ку­вар.

Цар-бом­ба и оста­ли екс­пе­ри­мен­ти За вре­ме те­сти­ра­ња Ту-95 је до­ста­вљао ну­кле­ар­ну и тер­мо­ну­кле­ар­ну му­ни­ци­ ју на по­ли­го­не, а на бо­је­вом де­жур­ству ави­он у те­рет­ном од­се­ку има „до­бош“лан­сер са шест кр­ста­ре­ћих ра­ке­та Х-55. По­ред те­рет­ног од­се­ка, Ту-95 мо­же да но­си де­сет ра­ке­та ис­под кри­ла. За те­сти­ра­ње си­сте­ма АН602 сна­ге 60 ме­ га­то­на, ко­ји је до­био на­ди­мак Цар-бом­ба, био је на­пра­вљен је­дан је­ди­ни при­ме­рак ави­о­на Ту-95В. Бом­ба са па­до­бран­ским

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

и сим­бол

„До­би­ја­мо за­да­так: у Атлан­ти­ку, на не­ким ко­ор­ди­на­та­ма при­ме­ћен је но­сач ави­о­на. По­ле­ће­мо. До­ста пре ци­ља спу­шта­мо се на не­ких 200 ме­та­ра, да нас ра­дар не би при­ме­тио, и при­бли­жа­ва­мо се. Пре­ле­ће­мо па­лу­бу, фо­то­гра­фи­ше­мо, а и раз­не ге­сто­ве по­ка­зу­је­мо... пре­те­ће“, при­ча Ви­та­лиј Вол­ков, ве­те­ран да­ле­ко­мет­не ави­ја­ци­је

Де­жур­ство за на­пад пре­ко Се­вер­ног по­ла

ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

Кон­струк­ци­ја ели­са и ве­ли­ка сна­га мо­то­ра чи­ни­ли су да је Ту-95 по­стао је­дан од нај­буч­ни­јих ави­о­на на све­ту – ње­га де­тек­ту­ју чак и хи­дро­а­ку­стич­ки си­сте­ми под­мор­ни­ца

Иска­ка­ње без ка­та­пул­та Из­ба­ци­во се­ди­ште (за ка­та­пул­ти­ра­ње) у Ту-95 ни­је пред­ви­ђе­но, у ван­ред­ним си­ту­а­ци­ја­ма по­са­да на­пу­шта ави­он кроз обич­ни отвор сме­штен иза пред­ње но­ге стај­ног тра­па. Из­ме­ђу се­ди­шта је сме­штен тран­спор­тер ко­ји по­кре­ће ин­же­њер ле­та. Пи­ло­ти, на­ви­га­то­ри и ин­же­ње­ри пре­ме­шта­ју се са сво­јих се­ди­шта на тран­спор­тер и иду ка из­ла­зу, а стре­лац у ре­пу са­мо­стал­но на­пу­шта бом­бар­дер.

си­сте­мом би­ла је те­шка пре­ко 27 то­на и ни­је мо­гла да ста­не у те­рет­ни од­сек, због че­га је на ави­он угра­ђен јак др­жач, ски­ну­ те су руч­ке са отво­ра за бом­бе, а кор­пус по­кри­вен бе­лом флу­о­ре­сцент­ном бо­јом. Ка­да је Цар-бом­ба екс­пло­ди­ра­ла на по­ли­ го­ну на арк­тич­ком ар­хи­пе­ла­гу Но­ва Зе­ мља 30. ок­то­бра 1961, Ту-95В се на­ла­зио на ра­сто­ја­њу од 39 ки­ло­ме­та­ра. Ка­да је сле­тео, при тех­нич­ком пре­гле­ду је уста­ но­вље­но да су те­ло ави­о­на и кри­ла до­ста на­го­ре­ли и да су се алу­ми­ни­јум­ски де­та­

љи ис­то­пи­ли или де­фор­ми­са­ли. По­са­да ави­о­на на че­лу са Ан­дре­јем Дур­нов­це­вом би­ла је срећ­на што тог пу­та ни­је од­лу­че­но да се при­ме­ни тре­ћи сте­пен бом­бе ко­ји по­ве­ћа­ва ње­ну сна­гу до 100 ме­га­то­на. Са истом по­са­дом Ту-95В је 1962. уче­ ство­вао у још не­ко­ли­ко тер­мо­ну­кле­ар­них екс­пе­ри­ме­на­та. Ави­он је још јед­ном при­ ме­њен 1970-их, ка­да је из Мо­скве хит­но тре­ба­ло до­ста­ви­ти пла­нер Ту-144 у Но­во­ си­бирск. На­ка­чи­ли су га на исти др­жач на ко­је је би­ла при­чвр­шће­на и Цар-бом­ба.

Глав­ни по­сао за Ту-95 у со­вјет­ско вре­ме би­ло је бор­бе­но де­жур­ство и спрем­ност да се по по­тре­би на­не­се удар по стра­те­ шким објек­ти­ма мо­гу­ћег про­тив­ни­ка. Прет­по­ста­вља­ло се да ће удар на­но­си­ти нај­кра­ћим пу­тем, пре­ко Се­вер­ног по­ла. У том ци­љу су на плу­та­ју­ћим ле­де­ним по­љи­ма би­ли на­пра­вље­ни аеро­дро­ми за по­др­шку. Два Ту-95 су се 1958. го­ди­не успе­шно спу­сти­ла на та­кву плат­фор­му, а те­шко­ће су се по­ја­ви­ле тек при­ли­ ком ко­че­ња на ле­ду. Али ка­да се по­че­ ло са до­пу­ња­ва­њем го­ри­ва у ва­зду­ху, ни­је би­ло ви­ше по­тре­бе за плу­та­ју­ћим аеро­дро­ми­ма. Из­ме­ђу оста­лог, у за­дат­ке бом­бар­де­ра на де­жур­ству спа­да­ло је и за­стра­ши­ва­ ње аме­рич­ких но­са­ча ави­о­на. „До­би­ја­мо за­да­так: у Атлан­ти­ку, на не­ ким ко­ор­ди­на­та­ма при­ме­ћен је но­сач ави­о­на. По­ле­ће­мо. До­ста пре ци­ља спу­ шта­мо се на не­ких 200 ме­та­ра, да нас ра­ дар не би при­ме­тио, и при­бли­жа­ва­мо се. Пре­ле­ће­мо па­лу­бу, фо­то­гра­фи­ше­мо, а и раз­не ге­сто­ве по­ка­зу­је­мо... пре­те­ће“, при­ча Ви­та­лиј Вол­ков, ве­те­ран да­ле­ко­ мет­не ави­ја­ци­је. „Јед­ном, исти­на, ума­ло да на­стра­да­мо: са но­са­ча ави­о­на ‘Аме­ ри­ка’ код Азор­ских остр­ва по­ди­гла су се че­ти­ри ло­вач­ка ави­о­на, сти­сли су нас и усме­ри­ли пре­ма САД. Ко­ман­дир се по­ве­зао са ба­зом и ра­пор­ти­рао. Ба­за је на­ре­ди­ла про­бој. Ми ту на­га­зи­смо гас и – пра­вац у обла­ке...“

„Ме­двед“ Јав­на де­мон­стра­ци­ја бом­бар­де­ра одр­жа­на је у ле­то 1955. у Мо­скви, то­ком па­ра­де у част Да­на ави­ја­ци­је. Стра­ни струч­ња­ци су ви­со­ко оце­ ни­ли Ту-95, а НА­ТО му је до­де­лио код­ни на­зив Be­ar („ме­двед“).

23

култура

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Света Тројица, 1425-1427. (Третјаковска галерија)

Рождество Христово (Благовештенски храм Московског кремља)

Спаситељ у силама, 1408. (Саборна црква Успења Пресвете Богородице у граду Владимиру)

Ан­дреј Ру­бљов, тво­рац ли­ко­ва не­бе­ске хар­мо­ни­је Пи­ше: Ири­на Ја­зи­ко­ва, Не­скуч­ни сад

У ка­лен­да­ру Ру­ске пра­во­слав­не цр­ кве има до­ста ико­но­пи­са­ца, али нај­чу­ве­ни­ји је, на­рав­но, Ан­дреј Ру­ бљов. У на­шој зе­мљи је то име ве­ро­ ват­но сви­ма по­зна­то, па чак и они­ма ко­ји ни­с у мно­го обра­зо­ва­ни. Оно је до­бро по­зна­то и ван Ру­си­је, на­ро­чи­ то по­сле фил­ма Ан­дре­ја Тар­ков­ског. Шта ми, ме­ђу­тим, за­и­ста зна­мо о ве­ ли­ком ико­но­пи­сцу?

Ро­ђен под срећ­ном зве­здом

M

о­же се ре­ћи да је Ан­дреј Ру­бљов ро­ђен под срећ­ ном зве­здом. Још за жи­ во­та је по­стао чу­вен, по­ ми­ње се у ле­то­пи­си­ма и жи­ти­ји­ма све­тих, кне­зо­ви и ма­на­сти­ри су на­ру­чи­ва­ли да им сли­ ка ико­не, ра­дио је у Мо­скви, Вла­ди­ми­ ру и Зве­ни­го­ро­ду. Ни по­сле смр­ти ни­ је за­бо­ра­вљен – сла­ва Ан­дре­ја Ру­бљо­ва као пр­вог ру­ског ико­но­пи­сца тра­ја­ла је ве­ко­ви­ма. Сто­гла­ви са­бор (1551) пр­о­ гла­сио је ње­го­ве ико­не ета­ло­ном за све ико­но­пи­сце.

24

Ру­бљо­ва су ве­о­ма це­ни­ли и ста­ро­о­бред­ни­ ци, а ко­лек­ци­о­на­ри су се тру­ди­ли да на­ба­ ве ње­го­ва де­ла, јер је у њи­хо­вим очи­ма он био ова­пло­ће­ње ка­нон­ског ико­но­пи­са и древ­не по­бо­жно­сти. Због то­га је име ико­ но­пи­сца-под­ви­жни­ка би­ло ета­лон цр­кве­ не умет­но­сти чак и у 19. ве­ку, ка­да се чи­ Вазнесење Господње, 1408. (Третјаковска галерија)

ни­ло да ико­но­пис већ при­па­да пр­о­шло­сти. У со­вјет­ско до­ба је име Ан­дре­ја Ру­бљо­ ва би­ло сим­бол ста­ро­ру­ске кул­т у­ре. Од­ лу­ком УНЕ­СКО-а је 1960. орга­ни­зо­ва­на свет­ска пр­о­сла­ва 600-го­ди­шњи­це ро­ђе­ ња Ан­дре­ја Ру­бљо­ва. У Мо­скви је отво­ рен му­зеј ста­ро­ру­ске кул­т у­ре „Ан­дреј Ру­бљов“, а ње­го­ва де­ла, ко­ја се ве­ћи­ном чу­ва­ју у Тре­тја­ков­ској га­ле­ри­ји, при­ву­кла су ве­ли­ку па­жњу на­уч­ни­ка.

Зр­но по зр­но – жи­ти­је

О Ан­дре­ју Ру­бљо­ву је на­пи­са­но мно­штво књи­га и чла­на­ка, а ње­го­ва де­ла су из­у­че­ на до де­та­ља. Ме­ђу­тим, ако се за­пи­та­мо шта ми зна­мо о ње­го­вом жи­во­т у, ви­де­ ће­мо да су би­о­граф­ски по­да­ци крај­ње оскуд­ни, та­ко да се ње­го­во жи­ти­је мо­ра са­ста­вља­ти бу­квал­но зр­но по зр­но. Ро­ђен је 1360-их. Те­шко је пре­ци­зни­је од­ ре­ди­ти да­т ум ње­го­вог ро­ђе­ња, док је да­ тум ње­го­ве смр­ти по­знат: 29. ја­ну­ар 1430. То су би­ла стра­шна вре­ме­на. Та­та­ри су бу­квал­но жа­ри­ли и па­ли­ли Ру­си­јом: уни­ шта­ва­ли су гра­до­ве, пљач­ка­ли хра­мо­ве и ма­на­сти­ре, и од­во­ди­ли љу­де у роп­ство. Уз све то, кне­зо­ви су не­пре­кид­но ра­то­ва­ ли јед­ни пр­о­тив дру­гих, пре­тен­ду­ју­ћи на ти­т у­лу ве­ли­ког кне­за. Епи­де­ми­ја ку­ге је

за­хва­ти­ла Мо­скву и Ни­жњи Нов­го­род у то­ме да је он та­да већ био вр­ло по­што­ван два на­вра­та: 1364. и 1366. Мо­сква је 1365. мај­стор, а то што је ње­го­во име на тре­ћем би­ла у пла­ме­ну, 1368. се на­шла на уда­ру ме­сту зна­чи да је Ан­дреј био нај­мла­ћи ли­тван­ског кне­за Ол­гер­да, а 1371. је у њој ме­ђу по­ме­ну­тим ико­но­пи­сци­ма. за­вла­да­ла глад. Ру­бљов је био цр­но­ри­зац, тј. мо­нах. И Усред тог ха­о­са и по­мет­њи ра­стао је и вас­ име Ан­дреј, по све­му су­де­ћи, ни­је до­био пи­та­вао се бу­ду­ћи тво­рац ли­ко­ва не­бе­ске на ро­ђе­њу или кр­ште­њу, не­го на мо­на­ше­ хар­мо­ни­је. На­жа­лост, не­ма­мо њу. За­мо­на­шио се нај­ве­ро­ват­ ни­ка­квих по­да­та­ка ни о ње­го­вим Јован Претеча, 1408. ни­је у Тр­о­јиц­ком ма­на­сти­ру, ро­ди­те­љи­ма, ни о сре­ди­ни из ко­ за вре­ме Ни­ко­на Ра­до­ње­шког, је је по­те­као. До­ду­ше, пре­зи­ме уче­ни­ка и на­след­ни­ка пре­по­ мо­же да ука­же на не­ки траг. У то доб­ног Сер­ги­ја Ра­до­ње­шког. О до­ба су пре­зи­ме­на има­ли са­мо то­ме по­сто­је за­пи­си у ру­ко­пи­ љу­ди ви­со­ког ро­да. По­ред то­га, си­ма из 18. ве­ка. Са Тр­о­јиц­ким оно мо­жда ука­зу­је на на­след­ни ма­на­сти­ром ће би­ти ве­за­ни и за­нат ко­јим се ба­вио ње­гов отац мно­ги ра­до­ви Ан­дре­ја Ру­бљо­ или не­ки да­љи пре­дак. Пре­зи­ме ва. За­тим је жи­вео у Спа­со-Ан­ Ру­бљов нај­ве­ро­ват­ни­је по­ти­че дро­ни­ко­вом ма­на­сти­ру, ко­ји је од ру­ског гла­го­ла „ру­би­ть“ („се­ та­ко­ђе осно­вао уче­ник све­тог Сер­ги­ја, пре­по­доб­ни Ан­дро­ ћи“), или од ре­чи „ру­бе­ль“, ка­ко се на­зи­ва­ла ду­гач­ка мот­ка или ник. У тој оби­те­љи је он и умро. ва­љак за об­ра­ду ко­же. Не­ма по­да­та­ка ни о то­ме ка­да је Ета­лон цр­кве­не умет­но­сти Ан­дреј Ру­бљов по­чео да се ба­ви ико­но­пи­сом, ни где и код ко­га је Дру­ги пут се име Ан­дре­ја Ру­ учио тај за­нат. Не зна­мо ни­шта бљо­ва по­ми­ње у Ле­то­пи­с у под 1408. го­ди­ном у ве­зи са осли­ ни о ње­го­вим пр­вим ра­до­ви­ма. Ру­бљов се пр­ви пут по­ми­ње у ка­ва­њем Ус­пен­ског са­бор­ног Ле­то­пи­с у под 1405. го­ди­ном, где се ка­же хра­ма у гра­ду Вла­ди­ми­ру. Ру­бљов је осли­ да је по на­руџ­би­ни ве­ли­ког кне­за Ва­си­ли­ ка­вао храм за­јед­но са ико­но­пи­сцем Да­ни­ ја Дми­три­је­ви­ча осли­ка­на Бла­го­ве­штен­ лом Чор­ним, за ко­га се ка­же да је ње­гов ска са­бор­на цр­ква Мо­сков­ског кре­мља, „при­ја­тељ и са­по­сник“. Да­нил је та­ко­ђе и да ју је осли­ка­ла гру­па ико­но­пи­са­ца био мо­нах, мо­жда Грк или Ср­бин, о че­му на чи­јем че­лу су би­ла три мај­сто­ра: Те­ го­во­ри на­ди­мак Чор­ни (Цр­ни, тј. там­но­ о­фан Грк, ста­рац Пр­о­хор из Го­ро­де­ца и пу­ти). Ле­то­пи­сац по­ми­ње Да­ни­ла на пр­ цр­но­ри­зац Ан­дреј Ру­бљов. Чи­ње­ни­ца да вом ме­сту, што зна­чи да је он по уз­ра­сту је Ру­бљо­вље­во име по­ме­ну­то го­во­ри о или чи­ну био ста­ри­ји од Ру­бљо­ва. Са њим Апостол Павле из деисиса, 1410-те (Третјаковска галерија)

Преображење, прва четвртина 15. века (Третјаковска галерија)

Спо­ме­ник Ан­дре­ју Ру­бљо­ву у Вла­ди­ми­ру

Фо­то­: Pe­tr Adam Dohnálek

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

ће би­ти по­ве­зан чи­тав ка­сни­ји жи­вот Ан­ дре­ја Ру­бљо­ва, до са­ме смр­ти. Ус­пен­ски са­бор­ни храм у гра­ду Вла­ди­ми­ ру сма­тран је са­бор­ним хра­мом чи­та­ве Ру­ске цр­кве, та­ко да је ње­го­во осли­ка­ ва­ње би­ло од­го­во­ран по­сао. Храм је са­ гра­ђен у 12. ве­ку, али су му фре­ске уни­ ште­не 1238, за вре­ме та­тар­ско-мон­гол­ске на­је­зде. По­но­во је осли­кан по на­руџ­би­ни ве­ли­ког кне­за Ва­си­ли­ја Дми­три­је­ви­ча. Сре­ди­ном 1420-их Ан­дреј Ру­бљов и Да­ нил Чор­ни ру­ко­во­де ра­до­ви­ма у хра­му Све­те Тр­о­ји­це у Тр­о­ји­це-Сер­ги­је­вом ма­на­сти­ру. Фре­ске ни­с у са­чу­ва­не, али је до нас до­шао ико­но­стас. За исти храм пре­по­доб­ни Ан­дреј сли­ка сво­ју чу­ве­ну ико­ну „Све­та Тр­о­ји­ца“, у ко­јој је три­ни­ тар­ни дог­мат до­био сво­је нај­у­зви­ше­ни­је сли­кар­ско ова­пло­ће­ње. Пре­ма Ле­то­пи­с у, ико­ну Све­те Тр­о­ји­це на­ру­чио је Ни­кон Ра­до­ње­шки „за по­мен и по­хва­лу пре­по­ доб­ном Сер­ги­ју“.

Уни­вер­зал­ни мај­стор

Ру­бљо­ву се при­пи­с у­ју и ми­ни­ја­т у­ре у књи­га­ма, на при­мер ли­сто­ви и ви­ње­те Хи­тро­вог је­ван­ђе­ља. Ста­ро­ру­ски умет­ ни­ци су ве­о­ма че­сто илу­ми­ни­ра­ли књи­ ге. Пре­пи­си­ва­ње и укра­ша­ва­ње књи­га би­ло је јед­но од нај­че­шћих мо­на­шких по­слу­ша­ња. И ина­че је књи­шка кул­т у­ра ста­ро­ру­ских мај­сто­ра би­ла из­у­зет­но ви­ со­ка, а шти­во та­да­шњих мо­на­ха је би­ло ве­о­ма ра­зно­вр­сно. Ан­дреј Ру­бљов је та­ ко­ђе био по­све­ћен књи­зи, вр­ло на­чи­тан и ве­о­ма обра­зо­ван за сво­је вре­ме. По­след­ње го­ди­не Ру­бљо­вље­вог жи­во­та ве­за­не су за Спа­со-Ан­дро­ни­ков ма­на­ стир. На­жа­лост, ни­с у са­чу­ва­не фре­ске Спа­ског хра­ма ко­је је он на­сли­као. Већ у 15. ве­ку, од­мах по­сле смр­ти, пре­ по­доб­ни Ан­дреј-ико­но­пи­сац по­чи­ње да се по­шту­је у Тр­о­ји­це-Сер­ги­је­вом и Спа­со-Ан­дро­ни­ко­вом ма­на­сти­ру, где је мо­на­хо­вао. Ру­ска пра­во­слав­на цр­ква је ка­но­ни­зо­ва­ла Ан­дре­ја Ру­бљо­ва 1988.

25

култура

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Нео­бич­ни бо­го­тра­жи Мо­сква-Пе­ту­шки И сви они су мо­жда у пра­ву, као што че­ сто би­ва са ве­ли­ким књи­га­ма. .Код Је­ро­фе­је­ва за­и­с та сви пи­ју мно­го и че­сто. Ско­ро на сва­кој стра­ни­ци. Нај­ по­зна­ти­ји ци­тат из ове књи­ге је: „И све по­пи из цу­га“. На­рав­но, он је­сте мар­ги­нал­на лич­ност ко­ја бе­жи од ствар­но­сти. Та­кав чо­век се не укла­па ни у ко­му­ни­стич­ко, ни у ка­пи­ та­ли­стич­ко, ни­ти у би­ло ка­кво дру­штво. За­то је то мо­жда и бо­го­тра­жи­ла­штво. Ве­њич­ка не­пре­кид­но раз­го­ва­ра са ан­ђе­

Пи­ше: Јан Шенк­ман

Ј

е­ро­фе­је­ва ни­је мо­гу­ће од­го­ нет­ну­ти. На пр­ви по­глед ни­ шта по­себ­но: пи­јан чо­век се­да у воз 1969. и кре­ће да по­се­ти сво­ју во­ље­ну, и ус­пут не пре­ ста­је да пи­је, лу­пе­та, ша­ли се и раз­го­ва­ра са оста­лим пут­ни­ци­ма. А на кра­ју га за­ко­љу. То је це­ла при­ча. И све то на 187 стра­ни­ца џеп­ног из­да­ња. Али то је би­ло до­вољ­но да Је­ро­фе­је­ву обез­бе­ди ме­сто у пан­те­о­ну ве­ли­ких пи­са­ца. По­сле овог ре­мек-де­ла Је­ро­фе­јев је жи­вео још три­де­сет го­ди­на, а да го­то­во ни­шта ни­је на­пи­сао. Јед­на књи­га му је би­ла до­ вољ­на да се убро­ји ме­ђу кла­сич­не пи­сце. До­ду­ше, сва­ко га раз­у­ме­ва на свој на­чин. Не­ки „тре­зве­њак“ би ре­као да су то све не­бу­ло­зе ал­ко­хо­ли­ча­ра и про­би­све­та. Мар­ги­нал­не лич­но­сти и нон­кон­фор­ми­ сти до­жи­вља­ва­ју књи­гу као апо­ло­ги­ју мар­ги­нал­них лич­но­сти и нон­кон­фор­ ми­ста. Кри­ти­ча­ри ка­жу да је то пр­во де­ ло ру­ског пост­мо­дер­ни­зма. За оне ко­ји тра­же сми­сао жи­во­та то је ва­жна ду­хов­ на ли­те­ра­т у­ра. Не­ко је чак у тој књи­зи ви­део по­бу­ну про­тив со­вјет­ске вла­сти. На­вод­но, бо­ље је пи­јан­чи­ти, не­го во­ди­ти пот­пу­но ве­штач­ки и не­сло­бо­дан жи­вот, про­жет „роп­ском иде­о­ло­ги­јом“.

26

Фо­то­гра­фи­ја из лич­не ар­хи­ве Ср­ђа­на Си­ми­ча

Пре 75 го­ди­на из­над Се­вер­ног по­лар­ ног кру­га ро­дио се Ве­не­дикт Је­ро­фе­ јев, је­дан од нај­за­го­нет­ни­јих ру­ских пи­са­ца, аутор по­е­ме „Мо­сква-Пе­ ту­шки“. Сма­тра се да је он не­пре­во­ див, јер је у ње­го­вим де­ли­ма мно­го „ру­ског“: и пи­јан­ства, и бо­го­тра­жи­ тељ­ства, и ци­та­та из кла­сич­не ру­ске књи­жев­но­сти. Је­сте не­пре­во­див, али је ипак пре­ве­ден на де­се­ти­не је­зи­ка. За хи­ља­де љу­ди у раз­ли­чи­тим зе­мља­ ма „Мо­сква-Пе­т у­шки“ је књи­га ко­ја се увек чи­та. Та­кви за се­бе ка­жу: „И ја сам исти као Ве­њич­ка!“.

Ср­ђан Си­мић у мо­но­спек­та­клу „Мо­сква-Пе­ту­шки, 14 ста­ни­ца“, ре­жи­ра­ном пре­ма ро­ма­ну Ве­не­дик­та Је­ро­фе­је­ва

ли­ма, а ма­ли, за­ба­че­ни град Пе­т у­шки, он до­жи­вља­ва ско­ро као Град Бож­ји. Бо­жан­ ско на стра­ни­ца­ма Је­ро­фе­је­вље­ве по­е­ме при­с ут­но је бар ко­ли­ко и ал­ко­хол. Има ту и пост­мо­дер­ни­зма. Ци­та­ти са­мо вр­ца­ју, пре­пли­ћу се, из­вр­ћу се... Кла­си­ке марк­си­зма он са ла­ко­ћом ме­ша са кла­ си­ци­ма ру­ске и свет­ске књи­жев­но­сти, а фи­ло­зоф­ске мак­си­ме са ба­нал­ним со­вјет­ ским кли­ше­и­ма и па­ро­ла­ма. По­ред све­га, тај Ве­њич­ка је и дир­љив и не­жан. Он ни слу­чај­но ни­је бо­рац. Ни­је

агре­сив­ни нон­кон­фор­ми­ста, ни­је ан­ти­со­вјет­ски на­стро­јен. Он је нај­ви­ше за­не­сен људ­ском ду­шом, ње­ним стра­да­њи­ма, ње­ним успо­ ни­ма и па­до­ви­ма. Она је за ње­га из­над сва­ке иде­је, из­над сва­ке дру­штве­ не фор­ма­ци­је. За­то се ње­гов го­вор час сро­за­ва на пи­ја­но лу­пе­та­ње, час уз­но­си у мо­ли­тву. Да, у то­ме за­и­ста има мно­го „ру­ског“. Али ис­по­ста­вља се да и у дру­гим зе­мља­ма има мно­го љу­ди са Ве­њич­ки­ном ду­шом. Сва­ ко је у ње­му про­на­шао не­што сво­је.

Срп­ске Ве­њич­ке

За­то је „Ру­ска реч“ пи­та­ла глум­ца и по­зо­ри­шног ре­ди­те­ља Ср­ђа­на Си­ми­

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

и­тељ у во­зу

ФО­ТО: Pho­toX­Press

Јед­на књи­га је Ве­не­дик­ту Је­ро­фе­је­ву би­ла до­вољ­на да се убро­ји ме­ђу кла­сич­не пи­сце

Ве­не­дикт Је­ро­фе­јев, Мо­сква-Пе­ту­шки, „Брат­ство-је­дин­ство“: Но­ви Сад, 1985.

ћа да об­ја­сни ка­ко „Мо­сква-Пе­т у­шки“ из­гле­да у срп­ским очи­ма. „То је јед­на од мо­јих нај­дра­жих књи­га. Ни­сам имао ми­ра док је ни­сам пре­то­чио у мо­но­дра­му (мо­но­спек­такл). Играм је већ пу­них де­сет го­ди­на, на срп­ском је­ зи­ку. С том пред­ста­вом сам пр­ви пут до­шао у Мо­скву, на фе­сти­вал ‘Злат­ни ви­тез’. По­сле сам је играо још мно­го пу­ та, а гле­да­ли су је и чла­но­ви нај­у­же по­ ро­ди­це Ве­не­дик­та Је­ро­фе­је­ва... ре­кли су ми, по­сле пред­ста­ве, да би се мо­ја из­вед­ ба си­гур­но до­па­ла Ве­њи, да је мо­гао да је гле­да... пла­кат и афи­ша те пред­ста­ве на­ла­зе се у Му­зе­ју Је­ро­фе­је­ва... не знам шта бих ви­ше мо­гао да по­же­лим... сре­ћан сам што сам, ипак, смо­гао хра­бро­сти да је

За­то је то мо­жда и бо­го­тра­жи­ла­штво. Ве­њич­ка не­пре­кид­но раз­го­ва­ра са ан­ђе­ли­ма, а ма­ли, за­ба­че­ни град Пе­ту­шки, он до­жи­вља­ва ско­ро као Град Бож­ји. Бо­жан­ско на стра­ни­ца­ма Је­ро­фе­је­вље­ве по­е­ме при­сут­но је бар ко­ли­ко и ал­ко­хол

по­ста­вим на сце­ну, што ни­је би­ло ла­ко, по­себ­но не као мо­но­дра­му. „За ме­не је та књи­га, а по­сле и пред­ста­ва по њој, пу­то­ва­ње у сре­ди­ште ру­ске ду­ше, али и сво­је вла­сти­те... ро­ње­ње ду­бо­ко... Во­лим та­кве иза­зо­ве. Уоп­ште, Је­ро­фе­јев је је­дан од мо­јих оми­ље­них пи­са­ца. Мно­ го во­лим и ‘Вал­пур­гиј­ску ноћ’ (‘Ша­ги ко­ ман­до­ра’). Али, њу је те­шко по­ста­ви­ти на сце­ну, зах­те­ва ве­ли­ки ан­самбл, ко­ји ја тре­нут­но не­мам у свом ма­тич­ном Ка­ мер­ном пу­т у­ју­ћем те­а­тру (Ка­ПуТ). „Лич­но знам да је та књи­га, ка­да се по­ја­ ви­ла на срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку (још је по­сто­ја­ла Ју­го­сла­ви­ја), би­ла вр­ло по­пу­ лар­на и чи­та­на, по­себ­но ме­ђу на­ма, мла­ ди­ма. Ишла је из ру­ке у ру­ку, и ја сам је пр­ви пут до­био од при­ја­те­ља с пре­по­ру­ ком ‘оба­ве­зно про­чи­та­ти’. И она ме осво­ ји­ла на­мах, не знам ни сам ко­ли­ко сам је пу­та про­чи­та­вао, опет и опет... Сло­бод­ но мо­гу да ка­жем, да је, за нас, то би­ла култ­на un­der­gro­und књи­га... Ци­ти­ра­ли смо по­је­ди­не фра­зе, сме­ја­ли се кок­те­ли­ма и ‘гра­фи­ка­ма’... Мо­жда је ни­смо до кра­ја раз­у­ме­ли, али смо је осе­ћа­ли као сво­ју... ипак смо сви ми Сло­ве­ни, бра­ћа по ду­ши. „И, не­ка­ко баш у то вре­ме, на­ша зе­мља се рас­па­да­ла, по­чео је гра­ ђан­ски рат, из­бе­гли­штво, ту­га... би­ли смо из­гу­бље­на ге­не­ра­ци­ја, мно­го смо пи­ли, бар мо­је дру­ штво, а ту је би­ло и вр­ло ин­те­ ли­гент­них љу­ди, пи­са­ца, умет­ни­ ка... Сва­ко од нас је мо­гао би­ти је­дан ма­ли бал­кан­ски Ве­њич­ка, ра­њен у ср­це. Ве­ћи­на нас уоп­ште ни­је схва­та­ла шта се зби­ва, ми мла­ди ни­смо хте­ли тај рат, гур­ ну­ли су нас... рас­т у­ри­ли смо се, раз­ бе­жа­ли, мно­ги ни­с у ни пре­жи­ве­ли тај ха­ос... по­че­ла је ин­ди­ви­ду­ал­на по­тра­га за ‘Пе­т у­шкам’, за из­гу­бље­ним ра­јем... по­сле та­ко шо­кант­но пре­ки­ну­те мла­до­сти, мо­ ра­ла је да до­ђе или ду­хов­на об­но­ва или то­тал­на про­паст. „По­сле не­ког вре­ме­на, об­рео сам се у Је­ ру­са­ли­му (де­си­ло се да сам жи­вео та­мо го­ди­ну и по да­на), и на Via Do­lo­ro­sa осе­ тио на ко­ји на­чин тре­ба да ‘от­кљу­чам’ ро­ман-по­е­му Је­ро­фе­је­ва, да бих на­пра­ вио мо­но­дра­му. За­то текст пред­ста­ве и но­си на­зив ‘Мо­сква-Пе­т у­шки, 14 ста­ни­ ца’. То­ли­ко има ста­ни­ца Хри­сто­вог стра­ да­ња на Via Do­lo­ro­sa. Кад сам се вра­тио у Ср­би­ју, об­но­вио сам пред­ста­ву у Кул­т ур­ ном цен­тру Но­вог Са­да. Оста­ло је исто­ ри­ја. И Ру­си­ја. А Ру­си­ја... е, то је већ ја­ко ши­ро­ка при­ча...“ 27

путовања

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Зе­м ља бли­с та­в их че­л ич­н их оштри­ц а Пи­ше: Иван Де­мен­ти­јев­ски

У ста­ра вре­ме­на Да­ге­стан су на­зи­ ва­ли „ко­вач­ни­цом оруж­ја“ Кав­ка­за. При­мер­ци хлад­ног и ва­тре­ног оруж­ја да­ге­стан­ских мај­сто­ра су пра­ва умет­ нич­ка ре­мек-де­ла. Њи­хо­во оруж­је је нео­дво­ји­ви део на­ци­о­нал­не но­шње, ко­ри­сти се у тра­ди­ци­о­нал­ном кав­ ка­ском пле­с у, а кав­ка­ски гор­шта­ци се од ње­га ни­ка­да не одва­ја­ју. На­жа­ лост, мо­де­ли ста­рог оруж­ја до да­нас се ни­с у са­чу­ва­ли у ве­ћем бро­ју.

Д

а­ге­стан­ски ору­жа­ри су од дав­ни­на би­ли чу­ве­ни по сво­јим про­из­во­ди­ма на­ме­ ње­ним ра­то­ва­њу. Ка­ко и не би, ка­да су у ову зе­мљу до­ ла­зи­ле и кроз њу про­ла­зи­ле мно­ге вој­ске. Био је чак из­гра­ђен, а и до да­нас по­сто­ји, си­стем ку­ла, из­ме­ђу ко­јих 28

се у ни­зу бр­зо пре­но­си­ла вест: „До­шли су нам го­сти!“. И док се не­при­ја­тељ при­ бли­жа­вао не­кој ве­ли­кој на­се­о­би­ни, же­не и де­ца су мо­гли да се скло­не у пла­ни­не, а на­па­да­че би до­че­ки­ва­ла на­о­ру­жа­на на­ род­на вој­ска и рат­нич­ка дру­жи­на. Оруж­ је је ов­де увек би­ло це­ње­но и то не са­мо као сред­ство за са­мо­од­бра­ну, за­шти­т у или на­пад, не­го и као знак му­шко­сти. Оруж­је је нео­дво­ји­ви део на­ци­о­нал­не

но­шње Да­ге­ста­на. Кав­ка­ски гор­шта­ци се од ње­га ни­с у одва­ја­ли, из­у­зет­но су га по­што­ва­ли и ни­с у ште­де­ли сред­ства на ње­го­во укра­ша­ва­ње. Због по­себ­не уло­ге ко­ју је оруж­је игра­ло у жи­во­т у гор­шта­ка, уме­ће ње­го­ве из­ра­ де и укра­ша­ва­ња у Да­ге­ста­ну је би­ло на по­себ­ној це­ни. На­жа­лост, мо­де­ли ста­рог оруж­ја до да­нас се ни­с у са­чу­ва­ли у ве­ћем бро­ју, ка­ко због

Ка­ко сти­ћи до Да­ге­ста­на Лет од Мо­скве до Ма­хач­ка­ле тра­је не­што ду­же од два са­та. Са аеро­дро­ма по­ ла­зи ве­ли­ки број так­си­ја, ко­ји вас мо­гу до­ве­сти пра­во до тра­же­ног се­ла. Ако же­ли­те, мо­же­те нај­пре од­се­сти у гра­ду, а за­тим обич­ним или ли­ниј­ским так­си­ јем на­ста­ви­ти пу­то­ва­ње по ре­пу­бли­ци. Овај об­лик са­о­бра­ћа­ја је ве­о­ма раз­ви­ јен у Да­ге­ста­ну. Ли­ниј­ски так­си ов­де, за раз­ли­ку од Мо­скве, из Ма­хач­ка­ле во­ зи и до де­сти­на­ци­ја уда­ље­них не­ко­ли­ко са­ти во­жње. На тај на­чин мо­же­те оби­ћи ве­ћи део Да­ге­ста­на. Ако на­ме­ра­ва­те да по­се­ти­те ову ру­ску ре­пу­бли­ку, са­ве­ту­ је­мо вам да пу­то­ва­ње пла­ни­ра­те за крај ле­та или по­че­так је­се­ни, ка­да вру­ћи­не по­пу­сте и ка­да у овим кра­је­ви­ма поч­не да до­зре­ва ра­зно­вр­сно во­ће.

Фо­то: Иван Де­мен­ти­јев­ски

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

оруж­ја да се њи­хо­ва сла­ва ши­ри­ла да­ ле­ко из­ван гра­ни­ца Да­ге­ста­на. Нај­бо­љи мај­сто­ри су од­ла­зи­ли да ра­де у дру­гим гра­до­ви­ма по чи­та­вом Кав­ка­зу. Та вре­ме­на су одав­но про­шла, али у Да­ге­ ста­ну ве­шти мај­сто­ри се и дан да­нас ба­ве про­из­вод­њом оруж­ја. И с об­зи­ром да оно да­нас има ви­ше де­ко­ра­тив­ни ка­рак­тер не­го не­ка­да, мај­сто­ри ви­ше па­жње по­ кла­ња­ју тех­ни­ка­ма укра­ша­ва­ња. Не мо­же се ре­ћи да у Да­ге­ста­ну по­сто­ји је­дан цен­ тар, не­ко ме­сто на ко­јем се оруж­је нај­ви­ ше про­из­во­ди. Пре би се мо­гло ре­ћи да се овим за­на­том ба­ве по­је­ди­ни мај­сто­ри ши­ром ре­пу­бли­ке, у сво­јим ку­ћа­ма и ра­ ди­о­ни­ца­ма. Обич­но мај­сто­ри има­ју ше­гр­ те, или си­но­ве, ко­ји усва­ја­ју тај­не за­на­та или, пак, што је мно­го ре­ђе, овим за­на­том по­чи­ње да се ба­ви и не­ки при­до­шли­ца.

Да­ге­стан­ско оруж­је да­нас има ви­ше де­ко­ра­тив­ни ка­рак­тер не­го не­ка­да, па мај­сто­ри ви­ше па­жње по­кла­ња­ју тех­ни­ка­ма укра­ша­ва­ња

ло­ших усло­ва чу­ва­ња, та­ко и због то­га што је исто оруж­је ко­ри­шће­но кроз ви­ше ге­не­ра­ци­ја, па је у усло­ви­ма не­до­стат­ка ма­те­ри­ја­ла од ста­рог оруж­ја че­сто пра­ вље­но но­во. Нај­ве­ћи део оруж­ја ко­је је до­шло до нас (пу­шке и пи­што­љи, са­бље и кин­џа­ли) по­ти­че из пе­ри­о­да од дру­ге по­ло­ви­не 18. ве­ка до 20. ве­ка. Сма­тра се да је нај­ра­спро­стра­ње­ни­је хлад­но оруж­је на Кав­ка­зу кин­џал. Он се ко­ри­стио и као оруж­је, и као пред­мет за сва­ко­днев­ну упо­тре­бу, за раз­ли­чи­те по­ сло­ве у до­ма­ћин­ству, као што су се­че­ње су­вог гра­ња, кла­ње сто­ке или по­сло­ви у по­љу. Кин­џал је био оба­ве­зан ре­кви­ зит и при­ли­ком про­сла­ва и свад­би, а ко­ри­сти се и у тра­ди­ци­о­нал­ном кав­ка­ ском пле­с у. У Да­ге­ста­ну му­шкар­ци су, по­чев од адо­ле­сцент­ног до­ба, кин­џал стал­но но­си­ли уза се. За­то се у дру­гој по­ло­ви­ни 19. ве­ка про­из­во­ди­ло мно­го ви­ше кин­џа­ла не­го дру­гих вр­ста хлад­ног оруж­ја.

У ста­ра вре­ме­на Да­ге­стан су на­зи­ва­ли „ко­вач­ни­цом оруж­ја“ Кав­ка­за. Мно­ге на­се­о­би­не у Да­ге­ста­ну ба­ви­ле су се из­ ра­дом оруж­ја. Не­ке за­на­тли­је су се спе­ ци­ја­ли­зо­ва­ле за из­ра­ду хлад­ног оруж­ја, а дру­ге за из­ра­ду ва­тре­ног. У не­ким аули­ма (аул – се­о­ско на­се­ље на Кав­ка­зу и у Цен­ трал­ној Ази­ји) про­из­во­ди­ло се и хлад­но и ва­тре­но оруж­је, све у за­ви­сно­сти од са­мих мај­сто­ра. Не­ки аули су би­ли то­ли­ ко по­зна­ти по про­из­вод­њи ква­ли­тет­ног

Ако се да­на­шње ста­ње упо­ре­ди са про­ шлим ве­ко­ви­ма, мо­же­мо сва­ка­ко ре­ћи да се мно­го то­га из­ме­ни­ло. Са­бље се ви­ше не ко­ри­сте у бор­би, а и кул­т ур­не од­ли­ке на­ро­да су се знат­но про­ме­ни­ле. Оруж­је ове вр­сте да­нас је уни­кат­на ро­ ба, ко­ја се обич­но на­ру­чу­је и из­ра­ђу­је у јед­ном при­мер­ку и, ма­да му је се­чи­ во оштро као и не­ка­да, оно има пре све­га де­ко­ра­тив­ну на­ме­ну. По­ред то­га, не­ки мај­сто­ри су се про­чу­ли не са­мо у Да­ге­ста­ну, не­го и ши­ром Ру­си­је. Они уче­ству­ју на раз­ли­чи­тим из­ло­жба­ма и љу­ди њих и њи­хо­ве про­из­во­де мо­гу упо­зна­ти на не­кој ма­ни­фе­ста­ци­ји у Мо­ скви или Санкт Пе­тер­бур­гу, а тек за­тим, по уна­пред скло­пље­ном до­го­во­ру, до­ пу­то­ва­ти код њих у го­сте. Ста­нов­ни­ци Да­ге­ста­на су из­у­зет­но го­сто­љу­би­ви и не­ма сум­ње да ће­те се, ка­да их по­се­ти­те, за­др­жа­ти ду­же не­го што сте пла­ни­ра­ли, ка­ко би­сте ис­пи­ја­ју­ћи чај ужи­ва­ли у за­ ни­мљи­вим при­ча­ма из све­та бли­ста­вих че­лич­них оштри­ца.

29

путовања

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Спек­та­ку­лар­не ш Пи­ше: Све­тла­на Си­ње­по­сто­ло­вич

Ђа­во­ља ка­пи­ја у На­ва­ли­шчен­ској кли­су­ри

Со­чи, град ко­ји спек­та­ку­лар­но об­ је­ди­њу­је пал­ме и зим­ске те­ре­не има јед­на­ко спек­та­ку­лар­ну око­ли­ну. Упо­знај­те Ђа­во­љу ка­пи­ју, ре­ликт­не суп­троп­ске шу­ме, Агур­ске во­до­па­де и Ђа­во­љу кр­сти­о­ни­цу, Ор­ло­ве сте­не и Во­рон­цов­ске пе­ћи­не.

Ђа­во­ља ка­пи­ја у На­ва­ли­шчен­ској кли­су­ри

30

Ахун

и“ ФOTO: РИА „Новост

ФО­ТО: Lo­ri / Le­gion Me­dia

У

сред жи­во­пи­сног сте­но­ви­тог пеј­за­жа пла­нин­ска ре­ка Хо­ ста је про­би­ла ве­ли­чан­стве­ну кли­с у­ру, ду­гу око ки­ло­ме­тар и по. Ту се на­ла­зи и ма­ло је­зе­ ро, ко­је ту­ри­сти ле­ти по­се­ћу­ју ка­ко би се осве­жи­ли, а зи­ми ка­ко би ужи­ ва­ли у ње­го­вој кри­стал­но пла­вој бо­ји. Не­што да­ље низ ка­њон на­ла­зи се во­до­пад ви­сок че­ти­ри ме­тра. Иде­ал­ну сли­ку ми­ра и спо­ко­ја упот­пу­њу­ју пра­ста­ра ста­бла ти­ се и шим­ши­ра, моћ­не ли­ја­не и ма­хо­ви­на ко­ја по­кри­ва тло као мек те­пих. Ов­де је отво­рен ка­фе-бар у ко­јем мо­же­те про­ба­ти дол­му (вр­ста сар­ме), ов­чи­ја ре­ бра, ме­сни и ри­бљи ша­шлик и ло­кал­на ви­на. Ту је и ру­ско пар­но ку­па­ти­ло („ба­ ња“) са оба­ве­зним све­жњем еука­лип­т у­ со­вих гра­на. Ов­де мо­же­те и пре­но­ћи­ти у хо­те­лу по при­сту­пач­ној це­ни. У кли­с у­ри се та­ко­ђе на­ла­зи ме­сто под на­зи­вом Ђа­во­ља ка­пи­ја. Овај спо­ме­ник при­ро­де је свој за­стра­шу­ју­ћи на­зив до­био због не­пред­ви­ди­вог по­на­ша­ња ре­ке за вре­ме ве­ли­ких пљу­ско­ва. Кад пад­ну ве­ли­ке ко­ли­чи­не па­да­ви­на, ни­во во­де на овом ме­сту по­ра­сте за три ме­ тра и ме­ђу сте­на­ма оста­је са­мо узак рас­ цеп кроз ко­ји ку­ља во­да. У овај про­цеп, ка­ко ка­жу Ру­си, „ни ђа­во не за­вла­чи свој нос“. По ле­пом вре­ме­ну ка­њон је ми­ран и жи­во­пи­сан. Ов­де мо­же­те ужи­ва­ти по­ред је­зе­ра, у пар­ном ку­па­ти­лу, у ре­ сто­ра­ну на пле­сном по­ди­ју­му са жи­вом му­зи­ком и у хо­те­лу. Ако до­не­се­те сво­је на­мир­ни­це, ов­да­шњи ку­ва­ри ће вам за скром­ну на­док­на­ду од њих при­пре­ми­ти ру­чак. Ђа­во­ља ка­пи­ја је та­ко­ђе оми­ље­но ме­сто за љу­би­те­ље пеј­нтбо­ла из Со­чи­ја.

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

шет­ње око Со­чи­ја

ФО­ТО: Lo­ri / Le­gion Me­dia

Ор­ло­ве сте­не

Ахун

Ахун је нај­ви­ша тач­ка у при­о­бал­ном де­лу гра­да. Ова пла­ни­на је са­свим по­кри­ве­на гу­стом шу­мом и са свих стра­на окру­же­ на во­дом два­ју ре­ка и Цр­ног мо­ра. Има над­мор­ску ви­си­ну од 663 ме­тра. Не­ка­да су се љу­би­те­љи ле­пих пла­нин­ских па­но­ ра­ма пе­ши­це ус­пи­ња­ли на пла­ни­ну, али ка­да би сти­гли до вр­ха, би­ли су раз­о­ча­ ра­ни, јер је ви­со­ко др­ве­ће, ко­јим је пла­ ни­на об­ра­сла, спре­ча­ва­ло по­сма­тра­ње чу­де­сних пре­де­ла. Све се про­ме­ни­ло ка­да је по на­ред­би Јо­ си­фа Ста­љи­на до вр­ха Аху­на из­гра­ђе­но 11 ки­ло­ме­та­ра кри­ву­да­вог пу­та, по ко­ме се со­вјет­ски во­ђа ра­до ше­тао. А го­ди­ну да­на ка­сни­је на вр­ху је по­диг­ну­та ви­ со­ка ку­ла осма­трач­ни­ца од при­род­ног ка­ме­на из око­ли­не. Од та­да је про­шло

ско­ро 80 го­ди­на, а ус­пи­ња­ње на врх Аху­ на по­ста­ло је јед­на од нај­по­пу­лар­ни­јих екс­кур­зи­ја у Со­чи­ју. Осма­трач­ни­ца је за ту­ри­сте отво­ре­на то­ком це­ле го­ди­не. У ње­ном под­нож­ју уго­сти­тељ­ски објек­ти вам ну­де да про­ба­те до­ма­ће ви­но, чај из ру­ског са­мо­ва­ра са ме­дом или соч­ни ша­шлик. У Со­чи­ју осим гра­ђе­ви­на из Ста­љи­но­ве епо­хе мо­же­те ви­де­ти и не­што што по­ти­ че из пе­ри­о­да пре ле­де­ног до­ба – ре­ликт­ ну суп­троп­ску шу­му. Овај је­дин­стве­ни спо­ме­ник при­ро­де, шу­ма ти­се и шим­ ши­ра, на­ла­зи се у на­се­љу Хо­сти. Ов­де чак и ле­ти, под гу­стим кро­шња­ма пра­ ста­рог др­ве­ћа, по­кри­ве­ног ма­хо­ви­ном и оба­ви­је­ног ли­ја­на­ма, вла­да спе­ци­фич­на зе­лен­ка­ста по­лу­та­ма, у ко­јој од ни­ског ра­сти­ња успе­ва­ју са­мо па­пра­ти. У овој

шу­ми ра­сте ти­са ви­со­ка 30 ме­та­ра и ста­ра пре­ко 1000 го­ди­на, 400-го­ди­шња бу­ква и древ­на раз­гра­на­та вр­ба. По овом „пар­ку из до­ба ју­ре“ мо­же­те ше­та­ти ма­лом или ве­ли­ком кру­жном пе­шач­ком ста­зом. Ма­ ла ста­за је ду­га 1800 ме­та­ра, бе­то­ни­ра­на, са клу­па­ма и ин­фор­ма­ци­о­ним та­бла­ма. Ве­ли­ка кру­жна ста­за је 5 ки­ло­ме­та­ра ду­га и во­ди кроз сте­но­ви­те пре­де­ле.

Ор­ло­ве сте­не

Још је­дан би­сер Со­чи­ја су Ор­ло­ве сте­не. Др­ве­ће и жбу­ње ра­сте ди­рект­но из бе­лог сте­ња, а са ви­си­не од 380 ме­та­ра пру­жа се ве­ли­чан­ствен по­глед на Цр­но мо­ре и пла­ни­ну Ахун. Ста­ро­се­де­о­ци твр­де да су се ов­де не­ка­да гне­зди­ли ор­ло­ви. За ово ме­сто се ве­зу­је и за­ни­мљи­ва ле­ген­да о ста­ро­грч­ком ју­на­ку Про­ме­те­ју. Сма­тра се 31

путовања

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Во­рон­цов­ске пе­ћи­не

Це­не за ту­ри­сте - На­ва­ли­шчен­ска кли­су­ра, на­се­ље Хо­ста, Со­чи: улаз 2 евра.

- Ка­њон Ђа­во­ља ка­пи­ја, 5 km од на­се­ља Хо­ста у Со­чи­ју: це­на ула­зни­це за од­ра­ сле је 10 евра, за де­цу 6 евра.

- Ахун. Улаз у ку­лу осма­трач­ни­цу ко­шта 2 евра, за де­цу до 10 го­ди­на улаз је бес­пла­тан.

- Це­на ула­зни­це у Па­стрм­ски риб­њак за од­ра­сле је 4 евра, за де­цу од 7 до 14 го­ди­на 1,5 евра, за де­цу до 7 го­ди­на улаз је бес­пла­тан. Це­на јед­ног ки­ло­гра­ма ри­бе је 8 евра.

- Ви­ди­ко­вац – улаз бес­пла­тан.

- „Ме­две­ђи ку­так“ - це­на ула­зни­це 2 евра, за де­цу до 10 го­ди­на улаз бес­пла­тан. Во­до­пад „Де­во­јач­ке су­зе“ – зи­ми су по­се­те бес­плат­не.

- Орлове стене - Це­на ула­зни­це је 2 евра, за де­цу до 10 го­ди­на улаз је бес­пла­тан.

да је упра­во на овом ме­сту, не­да­ле­ко од да­на­шњег Со­чи­ја, ти­тан био при­ко­ван за сте­ну за­то што је од бо­го­ва украо ва­тру и дао је љу­ди­ма. Сва­ки дан до Про­ме­те­ја је до­ле­тао орао, кљу­вао му је­тру и кан­џа­ма раз­ди­рао гру­ди. На вр­ху сте­не на­ла­зи се ста­т уа око­ва­ног Про­ме­те­ја. По­што у ло­кал­ном ка­феу не­што пре­ за­ло­га­ји­те и до­пу­ни­те за­ли­хе во­де, од Ор­ло­вих сте­на се мо­же­те спу­сти­ти до

У бли­зи­ни гра­да на­ла­зе се Во­рон­цов­ске пе­ћи­не, је­дан од нај­ве­ћих ком­плек­са под­зем­них пе­ћи­на у Ру­си­ји. Њи­хо­ва укуп­на ду­жи­на је пре­ко 11 ки­ло­ме­та­ра

ФО­ТО: Lo­ri / Le­gion Me­dia

Во­рон­цов­ске пе­ћи­не

Агур­ских во­до­па­да, ко­ји чак и зи­ми пред­ста­вља­ју не­за­бо­ра­ван при­зор. На ре­ци Агу­ри ни­жу се ја­дан за дру­гим три ве­ли­ка во­до­па­да. По­след­њи у ни­зу се са­ сто­ји од две ка­ска­де, од 18 и 12 ме­та­ра ви­си­не. Ви­си­на сред­њег во­до­па­да је 23 ме­тра, а пр­вог у ни­зу 21 ме­тар. Ту се на­ ла­зи и жи­во­пи­сна Ђа­во­ља кр­сти­о­ни­ца, је­зер­це у ко­је се са ви­си­не од три ме­тра об­ру­ша­ва ма­ли во­до­пад.

Овај ге­о­ло­шки спо­ме­ник се на­ла­зи 20 km од на­се­ља Хо­ста. Це­на ула­зни­це за од­ра­ сле је 2 евра, за де­цу до 10 го­ди­на улаз је бес­пла­тан. У бли­зи­ни гра­да на­ла­зе се Во­рон­цов­ске пе­ћи­не, је­дан од нај­ве­ћих ком­плек­са под­ зем­них пе­ћи­на у Ру­си­ји. Њи­хо­ва укуп­на ду­жи­на је пре­ко 11 ки­ло­ме­та­ра. Ар­хе­о­ ло­шким ис­ко­па­ва­њи­ма на­уч­ни­ци су до­ ка­за­ли да су пре 15-20 хи­ља­да го­ди­на у овим пе­ћи­на­ма жи­ве­ли пра­и­сто­риј­ски љу­ди. А још мно­го ра­ни­је ов­де је био оке­ ан Те­тис. Во­рон­цов­ске пе­ћи­не да­нас се са­сто­је од три основ­на де­ла, по­ве­за­на уским ту­не­ ли­ма. По­себ­ну па­жњу по­се­ти­ла­ца при­ вла­чи дво­ра­на не­ве­ро­ват­них ди­мен­зи­ја под на­зи­вом „Про­ме­теј“. Ду­га је 120 и ви­со­ка 20 ме­та­ра, а на ње­ним зи­до­ви­ ма и сво­до­ви­ма из­ва­ја­не су раз­ли­чи­те

32

Са ви­ди­ков­ца се пру­жа ве­ли­чан­ствен по­глед на кли­су­ру Ах­цу. При­ча се да је овај при­зор ин­спи­ри­сао ар­хи­тек­те ко­ји су про­јек­то­ва­ли Цен­трал­ни олим­пиј­ски ста­ди­он у Со­чи­ју Ах­ца

креч­њач­ке фор­ме, ока­ме­ње­не ре­ке, као и ста­лак­ти­ти и ста­лаг­ми­ти. Нео­бич­но ле­пе и склад­не фор­ме при­ро­да је ство­ ри­ла у „Естрад­ној“ дво­ра­ни или „Дво­ра­ ни са лу­сте­ром“. У њој се на­ла­зи ка­ме­ни по­ди­јум, као и „ор­гу­ље“ од ка­ме­на, ко­је под удар­ци­ма ства­ра­ју нео­бич­не зву­ке. У цен­тру дво­ра­не ви­си „лу­стер“, на­стао сло­же­ним про­це­сом рас­тва­ра­ња и та­ло­ же­ња ми­не­ра­ла. Обич­на во­жња ауто­мо­би­лом од Адле­ра до Кра­сне По­ља­не мо­же се пре­тво­ри­ти у не­за­бо­рав­ну аван­т у­ру. На са­мо не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра од аеро­дро­ма на­ла­зи се Па­

стрм­ски риб­њак по­знат у чи­та­вом Кра­ сно­дар­ском Кра­ју. Ов­де мо­же­те да пе­ца­те до ми­ле во­ље или да ку­пи­те све­жу ри­бу. Ов­да­шњу, не­ве­ро­ват­но уку­сну па­стрм­ку уз до­да­так раз­ли­чи­тих за­чи­на и со­со­ва при­пре­ма­ју ку­ва­ри у ре­сто­ра­ну „Ка­њон“, ко­ји се на­ла­зи не­да­ле­ко од риб­ња­ка. Пут да­ље во­ди до­ли­ном ре­ке Мзим­те, нај­ве­ће пла­нин­ске ре­ке у ре­ги­о­ну.

Ах­ца

Са ви­ди­ков­ца се пру­жа ве­ли­чан­ствен по­глед на кли­с у­ру Ах­цу. При­ча се да је овај при­зор ин­спи­ри­сао ар­хи­тек­те ко­

ФО­ТО: Lo­ri / Le­gion Me­dia

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

ји су про­јек­то­ва­ли Цен­трал­ни олим­пиј ­ски ста­ди­он у Со­чи­ју. Пет ки­ло­ме­та­ра по­што про­ђе­те на­се­ље Кеп­шу на­и­ла­зи­те на хо­тел­ски ком­плекс „Ме­две­ђи ку­так“, по­знат по ми­не­рал­ним из­во­ри­ма. Ус­пут ће­те ви­де­ти пче­ли­ња­ке, у ко­ји­ма и по ци­чи зи­ми пут­ни­ци мо­гу да се окре­пе пла­нин­ским ме­дом и за­гре­ју гу­тља­јем же­сто­ког пи­ћа. На са­мом пу­т у дра­ге го­сте оче­ку­ју број­ни ка­феи и ре­ сто­ра­ни са кав­ка­ским ко­ло­ри­том. Још јед­на ов­да­шња зна­ме­ни­тост је во­до­ пад „Де­во­јач­ке су­зе“, ко­ји се об­ру­ша­ва са ли­ти­це ви­со­ке 13 ме­та­ра.

У Со­чи­ју осим гра­ђе­ви­на из Ста­љи­но­ве епо­хе мо­же­те ви­де­ти и не­што што по­ти­че из пе­ри­о­да пре ле­де­ног до­ба – ре­ликт­ну суп­троп­ску шу­му. У овој шу­ми ра­сте ти­са ви­со­ка 30 ме­та­ра и ста­ра пре­ко 1000 го­ди­на, 400-го­ди­шња бу­ква и древ­на раз­гра­на­та вр­ба 33

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Ма ка­ко то чуд­но зву­ча­ло, Ру­си­ја се на­мет­ну­ла као вла­да­ју­ћа си­ла у „троп­ском спор­ту“ фуд­ба­лу на пе­ску, осво­јив­ши два по­след­ња свет­ска ку­па

Фуд­бал на пе­ску: ру­ски мом­ци са пла­же осва­ја­ју свет Пи­ше: Џејмс Елин­гворт

Ру­си­ја је осво­ји­ла Свет­ско пр­вен­ ство у фуд­ба­лу на пе­ску одр­жа­но на ег­зо­тич­ном па­ци­фич­ком ар­хи­пе­ла­гу Та­хи­ти, по­што је у фи­на­лу убе­дљи­во по­бе­ди­ла Шпа­ни­ју ре­зул­та­том 5:1. Ка­ко се Ру­си­ја, ко­ју цео свет зна по ле­де­ној кли­ми и ле­де­ним спор­то­ви­ ма, на­мет­ну­ла као во­де­ћа свет­ска си­ ла у троп­ској вер­зи­ји фуд­ба­ла?

Р

у­си­ја је осво­ји­ла Свет­ско пр­вен­ ство у фуд­ба­лу на пе­ску по­што је у фи­на­лу убе­дљи­во по­бе­ди­ ла Шпа­ни­ју ре­зул­та­том 5:1. Ако ово зву­чи нео­бич­но, шта се тек мо­же ре­ћи за бри­љант­ну по­бе­ ду Та­хи­ти­ја, до­ма­ћи­на так­ми­че­ња, од 6:1 над Ар­ген­ти­ном у че­тврт­фи­на­лу?

34

У све­т у фуд­ба­ла на пе­ску све је са­да „окре­ну­то на­о­па­ко“ – Ру­си­ја је по­бе­ ди­ла на нај­зна­ча­ни­јем свет­ском так­ми­ че­њу баш у вре­ме ка­да је тем­пе­ра­т у­ра у Мо­скви па­ла ис­под ну­ле и ка­да се зе­ мља спре­ма за још јед­ну ле­де­ну зи­му. Ма ка­ко то чуд­но зву­ча­ло, Ру­си­ја се на­мет­ ну­ла као вла­да­ју­ћа си­ла у овом спор­т у, осво­јив­ши два по­след­ња свет­ска ку­па, и то у пе­ри­о­ду ње­го­ве све ве­ће про­фе­си­о­ на­ли­за­ци­је. Из­гле­да да је ни­ко не мо­же за­у­ста­ви­ти. „Ако у утак­ми­цу не ула­зи­те са же­љом да по­бе­ди­те, за­што уоп­ште из­ла­зи­те на те­рен?“, из­ја­вио је за РИА „Но­во­сти“ гол­ман Алек­сеј Ма­ка­ров, до­да­ју­ћи да ће би­ти по­треб­но мно­го вре­ме­на да игра­ чи спо­зна­ју пра­ву вред­ност по­стиг­ну­ тог успе­ха. „На­рав­но, ја­сно нам је да смо дво­стру­ки свет­ски пр­ва­ци, али би­

ће по­треб­но вре­ме да за­и­ста схва­ти­мо ово што нам се до­го­ди­ло, мо­жда тек за ко­ју го­ди­ну.“ Као што и при­ли­чи игри на­ста­лој у Бра­ зи­лу, утак­ми­це фуд­ба­ла на пе­ску пра­ти не­ка вр­ста кар­не­вал­ске ат­мос­фе­ре. У сред­њем ве­ку кар­не­вал је био до­ба го­ ди­не ка­да се „свет окре­ће на­о­па­ко“. Та­ко не­што по­сто­ја­ло је још у ан­тич­ко до­ба, у ста­ром Ри­му, ка­да су то­ком фе­сти­ва­ла под име­ном Са­т ур­на­ли­је ро­бо­ви и го­спо­ да­ри ме­ња­ли уло­ге. Ста­т ус овог спор­та још увек ни­је на за­ вид­ном ни­воу – на те­ле­ви­зи­ји до­би­ја тер­ми­не у че­ти­ри са­та ују­тро, из­ме­ђу мо­то-тр­ка и кар­лин­га, али фуд­бал на пе­ску по­ла­ко при­вла­чи све ве­ћу па­жњу и у све­т у по­ста­је све по­пу­лар­ни­ји, пре све­га због оби­ља атрак­тив­них по­те­за ко­је игра­чи из­во­де на те­ре­ну.

ФО­ТО: AFP / East News

спорт

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Ма­ле ди­мен­зи­је те­ре­на и пе­сак оте­жа­ва­ ју дри­блин­ге и у тим усло­ви­ма ве­о­ма је те­шко из­бе­ћи чу­ва­ре, због че­га су игра­ чи при­ну­ђе­ни да се по­у­зда­ју у ди­рект­ну кон­тро­лу лоп­те, им­про­ви­за­ци­ју и три­ко­ ве ко­ји се у кла­сич­ном фуд­ба­лу сма­тра­ју не­при­ме­ре­ним. Ти­мо­ви се са­сто­је од пет игра­ча, што га­ ран­т у­је да ће гле­да­о­ци ужи­ва­ти у оби­ љу го­ло­ва. И за­и­ста, нај­ма­ње го­ло­ва на јед­ној утак­ми­ци Свет­ског пр­вен­ства по­ стиг­ну­то је у су­сре­т у окон­ча­ном ре­зул­ та­том 2:0. Јед­на по­ја­ва ка­рак­те­ри­стич­на за тра­ди­ ци­о­нал­ни фуд­бал то­ком 1960-их и 1970их са­да се за­па­жа и ов­де: са по­ра­стом бро­ја зе­ма­ља у ко­ји­ма фуд­бал на пе­ску по­ста­је по­пу­ла­ран, не­ве­ро­ват­ни ре­зул­ та­ти на утак­ми­ца­ма по­ста­ју про­шлост. Раз­ли­ка од пет го­ло­ва ко­јом је та­хи­ћан­ ска еки­па ове го­ди­не по­бе­ди­ла Ар­ген­ти­ ну де­лу­је као ве­ли­ка, али не­ки уче­сни­ци прет­ход­них Свет­ских пр­вен­ста­ва гу­би­ли су утак­ми­це по­ни­жа­ва­ју­ћим ре­зул­та­ти­ ма по­пут 14:2 или 12:1. И по­ред све­га на­ве­де­ног, фуд­бал на пе­ ску још увек ни при­бли­жно не оства­ру­ је при­хо­де ко­је бе­ле­жи тра­ди­ци­о­нал­ни фуд­бал – ви­ше од 30 ми­ли­јар­ди до­ла­ра – чак је ма­ње про­фи­та­би­лан од фуд­ба­ла, још јед­ног бра­зил­ског фуд­бал­ског изу­ма, ко­га је ФИ­ФА мно­го ра­ни­је при­хва­ти­ла као при­зна­т у ва­ри­јан­т у нај­по­пу­лар­ни­је игре на све­т у. Про­шло­ме­сеч­но Свет­ско пр­вен­ство по­ ка­за­ло је ко­ли­ко је фуд­бал на пе­ску на­ пре­до­вао, али по­сто­ји и дру­га стра­на ме­ да­ље: као на­гра­ду за осво­је­но пр­во ме­сто игра­чи ру­ске ре­пре­зен­та­ци­је до­би­ли су по 7.000 до­ла­ра, што је ма­ње од днев­не за­ра­де мно­гих фуд­ба­ле­ра Пре­ми­јер ли­ге, а чи­ње­ни­ца да је тур­нир одр­жан на два ма­ла та­хи­ћан­ска ста­ди­о­на го­во­ри да је, у оп­штем слу­ча­ју, пу­бли­ка ипак сла­бо за­ ин­те­ре­со­ва­на за ову игру.

Спе­ци­јал­не до­дат­ке о Ру­си­ји у свет­ским днев­ ни­ци­ма уре­ђу­је и из­да­је „Rus­sia Beyond the He­ a­dli­nes“, про­је­кат „Ро­сиј­ске га­зе­те“ из Мо­скве. У овом тре­нут­ку до­да­ци се об­ја­вљу­ју у сле­де­ћим ли­сто­ви­ма: Le Fi­ga­ro, Фран­цу­ска • The Daily Te­le­graph, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја • Südde­utsche Ze­ i­tung, Не­мач­ка • El País, Шпа­ни­ја • La Re­pub­bli­ ca, Ита­ли­ја • Le So­ir и Euro­pean Vo­i­ce, Бел­ги­ја • Ду­ма, Бу­гар­ска • По­ли­ти­ка и Ге­о­по­ли­ти­ка, Ср­ би­ја • The Was­hing­ton Post и The New York Ti­ mes, САД • Ma­i­nic­hi Shim­bun, Ја­пан • Chi­na Bu­ si­ness News, Ки­на • So­uth Chi­na Mor­ning Post, Ки­на (Хонг­конг) • La Na­cion, Ар­ген­ти­на • Fol­ha

Ти­мо­ви у фуд­ба­лу на пе­ску са­сто­је се од пет игра­ча, што га­ран­ту­је да ће гле­да­о­ци ужи­ва­ти у оби­љу го­ло­ва. И за­и­ста, нај­ма­ње го­ло­ва на јед­ној утак­ми­ци Свет­ског пр­вен­ства по­стиг­ну­то је у су­сре­ту окон­ча­ном ре­зул­та­том 2:0

Ру­ска сна­га на пла­жи

У че­му се кри­је сна­га ру­ске ре­пре­зен­та­ ци­је? Пр­во, ту је од­нос пре­ма спор­т у ко­ји вла­да у Ру­си­ји, а нај­бо­ље га је опи­са­ти на сле­де­ћи на­чин: у овој зе­мљи увек по­сто­ји не­у ­то­љи­ва глад за ме­да­ља­ма, а у ру­ском ви­со­ко­цен­тра­ли­зо­ва­ном си­сте­му спорт­ ски ру­ко­во­ди­о­ци вр­ло успе­шно от­кри­ва­ју спор­то­ве чи­ја је по­пу­лар­ност мар­ги­нал­на. Дру­го, у Ру­си­ји по­сто­ји ве­ли­ка ба­за фуд­ ба­ле­ра ко­ји ни­с у оства­ри­ли зна­чај­ну ка­ ри­је­ру. Зе­мља има 143 ми­ли­о­на ста­нов­ ни­ка, док про­фе­си­о­нал­них клу­бо­ва има са­мо ма­ло ви­ше не­го у Шкот­ској. Због то­га се мно­ги ам­би­ци­о­зни ру­ски игра­чи су­о­ча­ва­ју са из­бо­ром: или да пре­жи­вља­ ва­ју та­ко што ће пот­пи­са­ти уго­вор са ни­ же­ра­зред­ним про­вин­циј­ским клу­бо­ви­ ма или да пот­пу­но од­у­ста­ну од ба­вље­ња фуд­ба­лом. Они су савршени кадидати за новонастале клубове који наступају у лигама фудбала на песку, при че­му ова

У Ру­си­ји по­сто­ји ве­ли­ка ба­за фуд­ба­ле­ра ко­ји ни­су оства­ри­ли зна­чај­ну ка­ри­је­ру. Зе­мља има 143 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка, док про­фе­си­о­нал­них клу­бо­ва има са­мо ма­ло ви­ше не­го у Шкот­ској

de S. Pa­u­lo, Бра­зил • El Ob­ser­va­dor, Уру­гвај • The Global Times, Кина • Navbharat Times и The Economic Times, Индија • Eleutheros Typos, Грчка • Joongang Jilbo, Јужна Кореја • Gulf News и Al Khaleej, Уједињени Арапски Емирати • Sydney Morning Herald и The Age, Аустралија • Нова Македонија, Македонија. Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град

так­ми­че­ња до­би­ја­ју зна­чај­но вре­ме на ТВ про­гра­ми­ма, а то при­вла­чи игра­че ко­ји би ина­че на­сту­па­ли у зо­ни „Ис­ток“ ру­ ске Дру­ге ди­ви­зи­је, за не­ки „Ди­на­мо“ у да­ле­кој за­би­ти. Тре­ће – јед­но­став­но, ра­ди се о по­што­ва­њу. Уз из­ве­сне из­у­зет­ке, фуд­бал на пла­жи тре­ ти­ра се као пра­ви спорт, а не пу­ка за­ба­ва, што са со­бом до­но­си и од­ре­ђе­на при­зна­ ња. Прет­ход­ни се­лек­тор ру­ске ре­пре­зен­та­ ци­је, Ни­ко­лај Пи­са­рев, по­стао је се­лек­тор на­ци­о­нал­не ре­пре­зен­та­ци­је игра­ча до 21 го­ди­не у „пра­вом“ фуд­ба­лу. Чак га по­ми­ њу и као мо­гу­ћег на­след­ни­ка Фа­би­ја Ка­ пе­ла. Се­лек­тор ре­пре­зен­та­ци­је у фуд­ба­лу на пла­жи ко­ји на­ста­вља ка­ри­је­ру као тре­ нер на­ци­о­нал­ног ти­ма – у ве­ћи­ни зе­ма­ља ова­кав рас­плет ма­ло је ве­ро­ва­тан, али до ско­ро је ма­ло ве­ро­ват­но би­ло и да ће се Свет­ско пр­вен­ство одр­жа­ти на Та­хи­ти­ју. И то је фуд­бал, али не она­кав ка­квог га зна­мо – Ру­си­ја је на вр­ху, а Та­хи­ти ме­ђу нај­бо­љи­ма. По­сто­је на­го­ве­шта­ји да овај „анар­хич­ни дух пла­же“ по­ла­ко ула­зи и у тра­ди­ци­о­нал­ни фуд­бал. Та­хи­ти је уче­ ство­вао на ово­го­ди­шњем Ку­пу кон­фе­ де­ра­ци­ја и играо утак­ми­цу са свет­ским пр­ва­ци­ма Шпан­ци­ма. Ру­си­ја се ква­ли­фи­ ко­ва­ла за уче­шће на свет­ском пр­вен­ству сле­де­ће го­ди­не у Бра­зи­лу, пр­ви пут по­сле 12 го­ди­на, и то не би­ло ка­ко: у ква­ли­ фи­ка­ци­ја­ма је би­ла ис­пред Пор­т у­га­ли­је. Жи­вео кар­не­вал! Џејмс Елин­гворт је спорт­ски до­пи­сник РИА „Но­во­сти“ и пор­та­ла „Р-Спорт“

Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, ди­стри­бу­ци­ја, огла­ша­ва­ње и ПР Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

Фото:­А­лександар Пирагис / РИА „Новости“

Русија у сликама Ру­ска реч ru­ska­rec.ru

Руслан ­на ­„Атини“­ Руслан Л­ебеде­в,­ заслужн­и ­мајстор спор­та­ ­Рус­ије у­ пл­ива­њу­ и­ члан ­национа­лне­ репре­зентације,­ држи о­лимпијску бакљу на бр­оду „Атина“­. О­ва­ј брод с­е о­ти­снуо­ из при­ста­ништа у ­Петроп­авл­овску К­ам­

чатском ­пре­ма Авачи­нском зал­иву у ­Ка­мчатско­м К­рају у о­кв­иру шт­аф­ете­ о­лимпијско­г п­ламена. ­Фот­ ографија ­је­ сн­имљена 9.­ но­вембра, ­а ­обј­ав­љена 12.­ но­вембра­. ­