Флавије Валерије Аурелије Константин познатији као Константин I Велики је био римски цар у периоду 306-337 .
Град Ниш -данас
Цар Константин и царица Јелена
Наис-лат. Naissus је био антички град, ког су првог населили Дарданци у 3. вијеку п. н. е., а касније су га утврдили Римљани. У Наису су рођени будући римски цареви Константин Велики и Констанције III. Словенска племена су га освојила око 612.-614. године. На мјесту античког Наиса данас се налази град Ниш.
ИСТОЧНИМ ЈЕ ВЛАДАО ЦАР КОНСТАНТИН
ЗАПАДНИМ ЈЕ ВЛАДАО ЦАР МАКСЕНЦИЈЕ
Уочи битке са Максенцијем цар Константин је видио крст на небу направљен од звијезда на којем је писало „ ОВИМ ЋЕШ ПОБИЈЕДИТИ“ . Послије ово виђења цар Константин је наредио да се на заставе (labarum) и штитове стави знак крста!
Константинов крст - Христов монограм Христов монограм, или Лабарум (☧), се састоји од прва два грчка слова у речи Христ (грч. ΧΡΙΣΤΟΣ, или Χριστός), слова Х (Хи) и Р (Ро). Први пут га је употријебио римски цар Константин. Слово Р се често приказује тако да подсјећа на пастирски штап, а слово Х да подсјећа на крст, представљајући Исуса Христа као "доброг пастира своје пастве, хришћанске Цркве".
Цар Максенције (рођен око 278, умро 28. октобра 312. године) био је цар Западног римског царства од 306. до своје смрти. Максенције као август на новцу
Максенцијева биста
Почетком 312. године, Константин Велики је прешао Алпе и упао у Италију. Побиједио је Максенцијеву војску у неколико битака и стигао је до Рима у октобру. До одлучујућег сукоба је дошло код Милвијског моста 28. октобра 312. године. Максенције се вјероватно одлучио за битку јер је тог дана био његов dies imperii, односно дан када је постао цар. Али, срећа га је издала.
МИЛВИЈСКИ МОСТ - ДАНАС
БИТКА КОД МИЛВИЈСКОГ МОСТА – близу РИМА
Град МИЛАНО -главни градски трг - Пјаца дел Дуомо
Едикт (латински: edictum) је назив за документ којим се службено објављује неки закон или уредбу са законском снагом.
Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики и Лициније, а којим је проглашена вјерска равноправност и престанак гоњења хришћана које је трајало три стотине година. Проглашен је у Медиолану (данашњи Милано) 313. године. „Одлучили смо да дозволимо и хришћанима и свима другима слободу избора и да следују вјери којој би они желели... и да не треба апсолутно нико оодбијати право да следује и изабере побожност и веру хришћана
Статуа цара Константина
Њиме хришћанство није постало државна религија, нити је било привилеговано, али им је дозвољено да могу јавно да исповиједају своју вјеру а да за то не сносе никакве посљедице. Закон није само забранио прогоне хришћана, већ наређује да се онима којима је имовина по том основу била конфискована – врати, што укључује и имовину која је припадала Цркви.
Флавија Јулија Хелена (лат. Flavia Iulia Helena), (рођ. око 249, умрла око 329. год.), познатија само као царица Јелена или св. Јелена, била је мајка римског цара Константина I Великог. По традицији, насталој већ у 4. вијеку, Јелена је у Јерусалиму пронашла једну од највећих хришћанских реликвија Часни крст, па се због тога поштује као светитељка у Православној цркви.
Пјеро дела Франческа, Проналажење и потврђивање Часног крста
Цар Константин и царица Јелена држе часни крст
Бронзани новац са ликом Jелене Августе искован после 324. године. Царица носи дијадему као симбол владарског достојанства. На реверсу је симболично приказана Сигурност државе.
Српска православна црква слави цара Константина и царицу Јелену 21. маја по црквеном, а 3. јуна по грегоријанском календару.
Константин Велики, мозаик из Аја Софије у Цариграду
Икона Првог сабора у Никеји.
Константин је на мјесту древног Византа почео да подиже своју нову резиденцију. Нови Рим, или Константинов град Константинопољ. Грађен је шест година, и посвећен 11. маја 330. године. Постављен је на једном од главних копнених путева између Европе и Азије.
Зидине Цариграда данас
Цариград је данас ИСТАНБУЛ