Pčelarski žurnal br. 21 (oktobar-decembar 2013.) by PČELARSKI ŽURNAL

SADRŽAJ

Fotografija na naslovnoj strani Glavoč, Echinops sphaerocephalus L. foto V. Umeljić Godina VI, broj 21 oktobar-decembar 2013. Adresa redakcije

PČELARSKI ŽURNAL ul. Braće Jerković 103/10 11010 Beograd, Srbija Tel: 011/249 78 90, 064/242 44 55 pcelarskizurnal@yahoo.com www.pcelarskizurnal.com Izdavač Izdavačka agencija Umeljić Čede Dulejanovića 33 34203 Kragujevac Glavni i odgovorni urednik Ivan Umeljić Stručni saradnici Prof. dr Zoran Stanimirović Dr Aleksandar Uzunov Prof. dr Hrisula Kiprijanovska Ilija Malović Dopisnici Mirosava Činčurak (Nemačka) Tomaž Oštir (Azija) Urednik fotografije Veroljub Umeljić Prevodioci Ivan Umeljić Aleksandar Milanković Lektura Aleksandar Milanković Dizajn i priprema Denis Vikić Štampa Kolor Pres, Lapovo Nijedan deo ove publikacije (tekst ili fotografije) nije dozvoljeno reprodukovati bez prethodne pismene saglasnosti glavnog urednika. Copyright © 2013 – Izdavačka agencija Umeljić

Ekonomija Franc Šivic 4 PČELARSKI TURIZAM Lekcije od najboljih: Ted Denard (Savannah Bee Company) 10 KAKO PRODATI MED? Mitovi 15 DA LI JE ANŠTAJN GOVORIO O PČELAMA? U fokusu 16 PČELARENJE U ERI VAROE Pčelarska praksa Žerom Alfons 24 ALTERNATIVNE METODE PČELARENJA VAREOVA KOŠNICA: NEKA PITANJA I ODGOVORI Veroljub Umeljić 31 NEKOLIKO NAPOMENA O LAŽNIM MATICAMA Vajat Mangam 34 SPASAVANJE PČELA IZ SRUŠENOG STABLA Biologija Marko Stanojević 40 AKTIVNOSTI PČELA TOKOM ŽIVOTA Medonosno bilje 44 KONOPLJIKA, BIBER DIVLJI, Vitex agnus castus L.

Uradi sam 46 BETONSKA POSTOLJA ZA KOŠNICE Zanimljivosti 48 JESENJE BOJE

NOVO! Korisni saveti, vesti, zanimljivosti, arhiva starih brojeva, prelepe fotografije i još mnogo toga...

www.pcelarskizurnal.com

PČELARSKI ŽURNAL NA KIOSCIMA!

U SRBIJI (FUTURA PLUS), MAKEDONIJI (TOBACCO SHOP), CRNOJ GORI (ŠTAMPA AD, TOBACCO-S-PRES), BOSNI I HERCEGOVINI, SLOVENIJI (KIOSCI DNEVNOG LISTA DELO). CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 638.1 PČELARSKI žurnal : ilustrovani časopis za pčelarsku kulturu / glavni i odgovorni urednik Ivan Umeljić. - God. 1, br. 1 (2008) - Kragujevac (Ulica Čede Dulejanovića 33) : Izdavačka agencija „Umeljić“, 2008 (Lapovo : Kolor Pres). - 24 cm Tromesečno ISSN 1820-9319 = Pčelarski žurnal COBISS.SR-ID 151515660

Pčelarski žurnal je jedan od 88 projekata promocije nauke koje je u 2012. na Javnom pozivu podržao CENTAR ZA PROMOCIJU NAUKE. Suorganizator projekta je Fakultet veterinarske medicine u Beogradu

Slovenija je stvorila apiturizam koji turistima pruža mogućnost da krenu na putovanje koje će obogati njihov život kroz upoznavanje sa raznovrsnim prirodnim i kulturnim okruženja. Sadržaji, efekti i korist od pčelarskog turizma protežu se daleko izvan pčelarstva.

Razmislite, recimo, zbog čega su ljudi spremni da izdvoje novac za vino. Zbog čega plaćaju 20 dolara za nešto što će popiti za sat vremena? Zbog toga što će vino uveličati njihov obrok i učiniti ga romantičnim, jednom rečju, podići će ga na jedan viši nivo. Naš posao je da med stavimo u istu ravan. Mnogi naučnici smatraju da je danas neophodno uspostaviti nove metode za suzbijanje varoe, a da najviše obećavaju rešenja bazirana na biološkom suzbijanju pomoću feromona, hormona, patogena, predatora ili antagonista, dakle one metode koje isključuju primenu hemikalija u košnicama. Pčelariti Vareovom košnicom znači raditi sa rojenjem, umesto raditi na njegovom zaustavljanju, ostavljajući na taj način pčelama da zaokruže svoj biološki ciklus. U praksi, sedam do deset dana pre rojenja delimo košnice - u zavisnosti od njihove snage - na tri, četiri ili pet rojeva. Nije neuobičajeno da se do kraja sezone ovi rojevi razviju u zajednice na tri ili četiri tela i da se od svake ocedi po jedan ili dva nastavka meda.

Časopis Pčelarski žurnal izlazi četiri puta godišnje (januar, april, jul, oktobar)

Pretplata na Pčelarski žurnal za 2014. godinu U 2014. PRETPLATA ZA SRBIJU IZNOSI 1.000 DINARA. Pretplatu izvršiti na žiro račun broj 205-134375-95 Primalac: IZDAVAČKA AGENCIJA UMELJIĆ Svrha uplate: PRETPLATA NA ČASOPIS PČELARSKI ŽURNAL (Pretplata obuhvata četiri broja časopisa iz tekuće godine i dva broja iz prethodnog perioda po želji pretplatnika) U 2014. PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO IZNOSI 18 EVRA. Instrukcija za uplatu iz inostranstva u evrima: Intermediary Bank / Correspondent Bank SWIFT – BIC: DEUTDEFF Name: DEUTSCHE BANK AG City, Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY Account with institution / Beneficiary’s Bank SWIFT – BIC: KOBBRSBG Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD Street: Svetog Save 14 Nakon izvršene uplate City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia obavezno se javiti redakciji telefonom Beneficiary ili elektronskom poštom IBAN/ Account Number: RS35205007100046637333 radi potvrde pretplate. Company name: IZDAVAČKA AGENCIJA UMELJIĆ 011/249 78 90, 064/242 44 55 Street: ČEDE DULEJANOVIĆA 33 pcelarskizurnal@yahoo.com City, Country: Kragujevac, REPUBLIC OF SERBIA www.pcelarskizurnal.com

Ekonomija

Tekst i fotografije

Franc Šivic

Pčelarski turizam SPOJ PČELARSTVA I PUTOVANJA U NETAKNUTU PRIRODU Slovenija je stvorila apiturizam koji turistima pruža mogućnost da krenu na putovanje koje će obogati njihov život kroz upoznavanje

s raznovrsnim prirodnim i kulturnim okruženja. Iskoristite priliku da upoznate i istražite osobenu i jedinstvenu pčelarsku tradiciju

Slovenije i njene prirodne lepote.

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

adržaji, efekti i korist od apiturizma protežu se daleko izvan pčelarstva. Pčelarska iskustva (Api Experiences) pružaju priliku da otkrijete bogatstvo slovenačke pčelarske tradicije i da budete svedok jedinstvene pčelarske prakse. Osim toga, ovo je i prilika da naučite nešto više o upotrebi pčelinjih proizvoda i preparata. Istovremeno, zadovoljstvo posetilaca biće upotpunjeno boravkom u središtu prirodnih i kulturnih atrakcija Slovenije, njenim pejzažima, bliskošću, tradicijom i ljudima toplog srca. Osim svoje edukativne uloge, Pčelarske rute (ApiRoutes), koje je osmislio i promovisao Pčelarski savez Slovenije u saradnji sa turoperaterom Pčelarskih ruta, izmamljuju ono najbolje u ljudima i nude programe koji predstavljaju značajan doprinos razvoju održivog ekološkog turizma. U saradnji sa Apimondijom, slovenački pčelari organizovali su 2003. godine Svetski pčelarski kongres u Ljubljani. Ovaj veliki i prestižni događaj u našoj prestonici posetilo je nekoliko hiljada pčelara iz čitavog sveta. Delegati koji su posetili slovenačke pčelinjake upoznali su se sa specifičnim nasleđem naše zemlje. Uzbuđeni zbog svega što su videli, publikovali su svoje zaključke i podelili svoje impresije sa drugima. Biblija kaže

da dobar glas više vredi od bogatstva i to je zaista tačno. Sve veći broj pčelara, naročito iz Zapadne Evrope, dolazi u Sloveniju u organizovanim grupama kako bi lično doživeli sve ono o čemu su čitali. Van svake sumnje, ima toliko toga da se vidi… Slovenija je postojbina kranjske pčele (Apis mellifera carnica), koja je druga najrasprostranjenija podvrsta medonosne pčele, odmah nakon italijanske pčele (Apis mellifera ligustica). Prvi ju je 1857. godine opisao pčelar Filip Rošuz iz Višnja Gore kod Ljubljane: „Autohtona siva kranjska pčela je blagog karaktera, dobre orijentacije, izleće iz košnica i na temperaturama nižim od 10 stepeni Celzijusa; ova pčela je izuzetno produktivna, sposobna da prezimi u relativno malim zajednicama, troši malo hrane tokom zime i naglo se razvija u proleće.“ Rošuzov članak koji je objavljen u nemačkom časopisu Die Bienenzeitung doprineo je širenju interesovanja za ovu pčelu i rastu njene popularnosti među evropskim pčelarima. Zahvaljujući trgovini pčelama i maticama tokom narednih decenija kranjska pčela raširila se po čitavom svetu. Nemački taksonom August Polman je 1879.

Na imanju autora članka domaći i inostrani posetioci pored osnova pčelarenja upoznaju i medonosno bilje 6

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

godine klasifikovao pčele koje je dobio iz kranjske oblasti kao Krainer Biene – Apis mellifera carnica. Danas je kranjska pčela zaštićena zakonom kojim se zabranjuje uvoz i uzgajanje bilo koje druge podvrste u Sloveniju, gde postoji više od četrdeset uzgajivača i trgovaca pčelama i maticama. Stoga, kada se nađu u poseti pčelinjacima iz ove države, evropski pčelari su u prilici da kupe matice kranjske sivke po veoma pristupačnim cenama. Širom sveta najveći broj pčelara koristi košnice nastavljače – pretežno Dadan-Blatove (DB) i Langstrot-Rutove (LR), dok slovenački pčelari koriste modifikovane Alberti-Žnideršičeve košnice koje odlikuju brojne prednosti u odnosu na nastavljače. Prvo, ne radi se sa teškim nastavcima, tako da je najveća težina s kojom pčelar ima posla – a radi se o ramu punom meda – samo 2,5 kilograma. To čini ovu košnicu izuzetno prikladnom za žene, decu, baš kao i za starije ili invalide, kojima je svakako teško da podižu 20-30 kilograma teške nastavke pune meda. AŽ košnice takođe olakšavaju rad sa pčelama, a idealne su za transportovanje zbog činjenice što se lako, poput domina, slažu na kamione ili kontejnere za transport na kojima mogu trajno ostati bez ikakve potrebe za utovarom i istovarom. Pošto su pokrivene i

zaštićene od kiše i snega, vek trajanja ovakvih košnica je najčešće šezdeset i više godina. Zbog toga ne iznenađuje što većina pčelara iz inostranstva koji posete Sloveniju, deli ovaj entuzijazam, kupujući svoj primerak ove košnice koga će poneti kući. AŽ košnice najčešće su smeštene u estetski prelepim pčelarskim kućama, izgrađenim u specijalnom dekorativnom stilu karakterističnom za ovu zemlju. Tradicionalno, njihove prednje površine oslikane su narodnim motivima i temama, što je posebnost koja se, osim u Sloveniji, ne može pronaći nigde u svetu. Zbog slobodnog cirkulisanja aromatičnog vazduha iz košnica, u ovakvim pčelinjim kućama stvara se izuzetno zdrava mikroklima koja ima korisno dejstvo na čovekov respiratorni sistem i zdravlje u celini. Zato neki pčelari postavljaju i krevete u njihovu unutrašnjost, pretvarajući pčelarske kuće u svojevrsnu apiterapeutsku ordinaciju. Zaista, veruje se da polenske alergije mogu biti lečene dugotrajnom inhalacijom vazduha iz košnica. Lociran u idiličnom okruženju Centralne Slovenije, sa spektakularnim pogledom na okolna brda prekrivena četinarskim i listopadnim šumama ispresecanim sporadičnim livadama i pašnjacima, Slovenački pčelarski centar na Brdu kod Lukoviw w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

ce glavna je atrakcija koju brojni pčelari posećuju svake godine. Centar je i dom Slovenačkog pčelarskog saveza, krovne organizacije slovenačkih pčelara, kao i redakcije časopisa Slovenski čebelar. U ovom objektu nalazi se i laboratorija, pčelarska biblioteka, prodavnica pčelarske opreme i pčelinjih proizvoda, kao i restoran. Osim arhitektonske lepote samog Centra, interesantno je i njegovo neposredno okruženje. Ispred se nalazi plantaža medonosnih i lekovitih biljaka, a malo niže tri prelepe pčelarske kuće izgrađene u jedinstvenom kranjskom stilu. Tu je i kapela posvećena Svetom Ambroziju, svecu zaštitniku pčelara, a ogromnu pažnju posetilaca privlači i kuća bumbara – paviljon u kome žive raznolike vrste bumbara i solitarnih pčela. Najnovija atrakcija jeste edukativni centar, sastavljen od 26 informativnih tabli sa odabranim fotografijama i tekstovima na slovenačkom, engleskom i nemačkom jeziku. U velikoj sali Centra, koja može da primi 150 posetilaca, vrše se prezentacije slovenačkog pčelarstva na raznim jezicima: engleskom, nemačkom, francuskom, italijanskom ili španskom. Na ovom mestu svako može pronaći toliko interesantnih stvari koliko verovatno ne može naći ni na jednom drugom mestu. Naravno, Slovenija obiluje i mnogim drugim privlačnim sadržajima koje vredi videti. Recimo, obavezno treba po8

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

Slovenački pčelarski centar

setiti Pčelarski muzej u Radovljici, kuću Antona Janše u Breznici, odgajivačku stanicu kranjske pčele blizu Zelenice (pored Ljubelja), Golo Brdo pored Medvode, Šmartno kod Litije, baš kao i mnoga druga mesta. Osim toga, gosti su dobrodošli da posete galeriju fotografija nagrađeniih međunarodnim priznanjima i kolekciju maketa slovenačkih pčelarskih kuća u Šempasu, kao i Komenda Lanšprež (Radovljica), mesto u koje je živeo Peter Pavel Glavar. Slovenački pčelinjaci – od jadranske obale do Alpa i panonske ravnice Cen tralne Evrope – podjednako su zanimljivi i raznovrsni po svom stilu. Sve ovde spomenute i mnoge druge atrakcije obuhvaćene su pčelarskim turama koje krstare po svim slovenačkim regijama, pružajući gostima izuzetnu raznovrsnost izbora. Ne samo da svaki

program uključuje posetu interesantnim pčelarskim lokacijama, već velikim delom obuhvata i prirodno i kulturno nasleđe naše zemlje. Posle Švedske i Norveške, Slovenija je treća najpošumljenija država u Evropi, sa oko šezdeset odsto teritorije prekrivene šumom. Klimatska raznovrsnost, od mediteranske na jugozapadu, do kontinentalne na istoku i alpske na severu, podstakla je evoluciju raznih vrsta, uključujući i brojne biljke koje su važne pčelama. Izuzetna raznolikost i lepota su i doslovno učinile Sloveniju zelenom i omogućile razvoj apiturizma kao savršeno održivog i prirodi bliskog oblika turizma. Preveo: Ivan Umeljić

Izvornik: Franc Šivic, Apitourism: A fusion of apiculture and travel inverdant lands, Bee World (2013) Volume 90, Issue 3.

Franc Šivic je pčelarski konsultant iz Ljubljane, potpredsednik Pčelarskog saveza Slovenije. Dobitnik je brojnih priznanja, između ostalog višestruko je nagrađivan Zlatnom medaljom svetske pčelarske organizacije Apimondija za najbolju fotografiju. Trenutno sa Ričardom Džonsom, urednikom čuvenog pčelarskog časopisa Bee World, priprema knjigu o tradicionalnim slovenačkim oslikanim košnicama. www.silvaapis.si; www.apiroutes.com w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Ekonomija

Kako prodati med? Lekcije od najboljih: Ted Denard

AMBALAŽA: Koristite atraktivnu ambalažu. Osmislite nalepnicu koja vaš proizvod pretvara u nešto više od samog meda. Iznad svega, prilikom kreiranja nalepnice za vaš med, ciljajte visoko. Zaboravite na plastične mede pune kristalizovanog meda poređane na nekom rafu ili štandu. Med je poklon prirode od izuzetne vrednosti, stoga,

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

predstavite ga na taj način tržištu. Ne zovite ga naprosto „med“. To je neuverljivo i bledo. Nazovite ga „Bagremov med“ (ukoliko to zaista i jeste), „Prolećni med“, „Voćni med“. Koristite opisne reči kako biste kod potrošača stvorili snažnu emotivnu vezu prema vašem proizvodu.

„Ukoliko sami pakujete svoj med, na vama je odgovornost prema pčelama da njihov proizvod predstavite na vrhunski način, što on svakako i zaslužuje. Ako pčele mogu da posete milione cvetova kako bi proizvele teglicu meda, pa nećete valjda da ga pakujete u nekakvu lepljivu, plastičnu posudu neprijatnog mirisa? Ako je to najbolje što možete da učinite, onda dajte nekom drugom da prodaje vaš med, nekome ko to zna da uradi kako treba. Razmislite, recimo, zbog čega su ljudi spremni da izdvoje novac za vino. Zbog čega plaćaju 20 dolara za nešto što će popiti za sat vremena? Zbog toga što će vino uveličati njihov obrok i učiniti ga romantičnim, jednom rečju, podići će ga na jedan viši nivo. Naš posao je da med stavimo u istu ravan.“ Ted Denard, vlasnik brenda Savannah Bee Company, trenutno, najinovativnije i najpreduzimljivije kompanije za pakovanje i distribuciju meda u SAD

w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Jedan od prodajnih objekata pčelinjih proizvoda kompanije Savannah Bee

PRIČA: Ispričajte priču. Vašu ličnu intimnu priču. Priču o cvetu. Ispričajte bilo kakvu priču, ali dobru. Romantizujte vaš proizvod na način koji će kupca odvesti ka vašem brendu, pre nego ka nekom drugom. Povežite se sa mušterijom. Stavite joj do znanja da se radi o autentičnoj strasti, kako vašoj, tako i vaših pčela. Ljudi žele da se osećaju kao da znaju onoga od koga kupuju. Ukoliko možete da u njihovim glavama izmamite sliku pčela koje se hrane nektarom sa netaknutih cvetova i vaše brižne ljubavi prema pčelama, onda će oni poželeti da podrže vas i vaše pčele.

je dobar zbog zbog beskrajno mnogo razloga. Izaberite jedan ili dva i onda se fokusirajte na ta posebna tržišta. U prvom planu može vam biti zdravlje – danas su svi opsednuti zdravljem, ili, pak, hrana za sportiste – danas se svi bave sportom. U tom slučaju, dodajte polen u med. Ili, možda, želite da se oprobate kao snabdevač lokalnih restorana i kafea. Možete pokušati da se probijete u dućane i prodavnice zdrave hrane, ali ne povezujte svoj proizvod sa jeftinim artiklima na rafovima, već ga smestite na poseban pult, na neko istaknuto mesto koje svakako zaslužuje. Možda želite da istaknete lokalni karakter vašeg proizvoda ili priču koju biste želeli da ispričate. PRODAJA: Postoji više načina da se med proda. Savannah Bee Company prodaje med u specijaPonekad se čini da ih je i previše. „Ja imam toliko lizovanim prodavnicama hrane, antikvarnicama, različitih ideja o tome kako med ponuditi tržištu spa centrima, buticima visoke mode, cvećarama da ne mogu da se fokusiram na samo jednu i da i sličnim mestima. „Ukoliko usavršite pakovanje uradim sve kako bi trebalo“, kaže Ted Denard, meda i ambalažu ukrasite odgovarajućom etivlasnik brenda Savannah Bee Company, trenut- ketom onda je, zaista, nebo granica kada je reč no, najinovativnije i najpreduzimljivije kompa- o tome ko će prodavati vaš med“, poručuje Denard. nije za pakovanje i distribuciju meda u SAD. Med 12

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

IZLOŽBE I SAJMOVI: Na prodajnim izložbama ili na sajmovima rukotvorina, ne izlažite med na stočićima na rasklapanje prekrivenim čaršafom. Iskoristite, recimo, kutije od meda koje ćete naslagati i od njih napraviti postolje na koje ćete postaviti nekakva stara vrata, kreirajući tako zanimljiv i unikatan starinski astal. Naslažite zatim teglice sa medom, osvetlite ih otpozadi, kako bi zablistale punim sjajem i kako bi se videle različite boje meda. Napravite senzaciju od njih! REKLAMNI MATERIJAL: Kako biste vaš reklamni materijal učinili privlačnijim, ilustrujte ga kvalitetnim fotografijama pčela na cvetovima, ili nekim sličnim prirodnim motivom. Dakle, to ne treba da bude fotografija vašeg pčelinjaka, već dopadljiv i jasan prirodni motiv. Osim toga, neka tekst ne bude previše gusto raspoređen. Baš naprotiv, izdvojte tekst zasenčenom pozadinom ili ga uokvirite kako biste olakšali mušteriji da dođe do željene informacije. Niko nije tu da bi čitao knjigu, stoga budite koncizni. kacijama sa kojih potiču, po čemu se razlikuju. Opišite im note ukusa i s kojom hranom bi svaka MUŠTERIJE: Ohrabrite ljude da probaju uzorke vrsta meda mogla da se upari i kombinuje. Ne vašeg meda. Vodite posetioce kroz degustaciju dozvolite da im bude dosadno. Uvucite ih u rei ispričajte im sve o različitim vrstama meda, lo- alnu konverzaciju. Izmamite im osmeh. Nema

w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

ničeg neprijatnijeg dok posetilac zuri u vas a vi jedete, ili još gore, dok se pravite da niste tu. Objasnite kako se koristi med. Neka vaša mušterija sazna barem jedan način kako da med koji prodajete uključi u svoj život. Evo par predloga s kojima ćete postići nešto: „Ovaj med najbolje ide uz čaj ili kafu jer se njegov blag ukus preklapa sa aromom vašeg omiljenog napitka“; „Ovaj med možete koristiti za prelivanje grilovanog mesa i povrća“; „Ova vrsta meda najbolje se slaže uz puter“. Nemojte da se zadržite na kratkim sugestijama. Ukoliko sa entuzijazmom izložite nekoliko recepata, zarazićete posetioce da se i sami okušaju u pripremi hrane sa vašim medom. Mnogi ljudi zapravo ni ne znaju kako se koristi med. Zbog toga on čami na rafovima, gde polako tamni i kristališe. Ne dozvolite da se to dogodi. Edukujte ljude na koji način da ga konzumiraju. Transformišite med od bezličnog artikla u prvoklasni začin, u nešto što ćete vaš obrok učiniti ukusnijim i kvalitetnijim.

odgovora, ali kada ih upitate po kojoj ceni će prodavati med, oni će vam reći, „po standardnoj“. Šta i ko odlučuje koje su cene „standarne“? Šta predstavlja „tržište za vaš med“? Kako se određuju cene? Najjednostavnije rečeno, tržište nije ništa drugo nego beskonačan broj svakodnevnih transakcija koje obavljaju „kupci“. Dakle, ovde nema mesta nikakvim „standardima“! Cene se određuju na brojne načine, od kojih mnogi nisu dobri. Da li ste možda razmišljali da vam cena meda koju budete odredili može pomoći da pronađete prave mušterije? Naime, neki potrošači neće pazariti robu koja im se učini suviše jeftinom. Onog trenutka kada budete spojili cenu sa očekivanjima vaše idealne mušterije, znaćete da ste na dobrom putu. Uostalom, ukoliko vi ne budete cenili svoj med, neće ga ceniti ni mušterije. Iskustvo iz prakse govori da cene treba povećavati sve dok ne dođe do „negodovanja“, dakle, do granice posle koje mušterije ne žele da plate onoliko koliko tražite za svoj proizvod.

CENE: Ukoliko biste upitali pet pčelara na koji način tretiraju varou dobili biste pet različitih

Priredio: I. Umeljić

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

Mitovi

Ivan Umeljić

Da li je Ajnštajn govorio o pčelama?

oliko su pčele važne? Verovatno da vam je bar jedanput postavljeno ovo pitanje. Vaš odgovor, kao uostalom i odgovor većine pčelara, glasio je da su one neprocenjive. Mnogi su ovakvu tvrdnju potkrepili i citatom koji se pripisuje Albertu Ajnštajnu: „Nestanu li pčele sa Zemljine površine, čovečanstvu ne bi preostalo više od četiri godine“. Nesumnjivo da jedna od lepota rada sa pčelama počiva i na činjenici da su one važne, i to ne samo pčelarima, već i za kvalitet života svakog čoveka. Njihov najveći značaj ne ogleda se u proizvodnji meda, već u oprašivanju, od koga, kao što znamo, zavisi proizvodnja hrane. Pa ipak, istine radi, treba reći da nema pouzdanih dokaza, ni pismenih ni usmenih, da je Ajnštajn ikada izjavio nešto slično ovome. Vreme pojave ovog pseudo-citata, polovinom 2000-ih, poklapa se sa (još uvek) misterioznim nestankom pčela u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovu, navodno Ajnštajnovu izjavu preneli su mnogi ugledni svetski mediji, između ostalih i Der Süddeutsche Zeitung, najtiražniji nemački dnevnik koji se štampa u tiražu od 600.000 primeraka1, zatim, Independent, Telegraph, International Herald Tribune, kao i bezbroj manjih listova i internet blogova. Međutim, još 21. aprila 2007. na sajtu www.snoopes.com2 posvećenom raskrinkavanju glasina koje kruže internetom objavljeno je da se barem jedan Ajnštajnov biograf, a reč je o Volteru Ajzaksonu, nikada nije susreo sa ovim citatom. Prema ovom sajtu, sporni citat nigde se nije pojavljivao pre 1994. godine, dakle, gotovo pola veka nakon Ajnštajnove smrti. Navodno, objavljen je prvi put u jednom pamfletu koga je Francuski pčelarski savez publikovao kako bi ukazao na nezavidan položaj u kome su se našli evropski pčelari zbog nekontrolisanog uvoza jeftinog kineskog meda. Upozoravajući nadlež-

ne na moguće posledice kolapsa nacionalne pčelarske industrije, francuski pčelari pozvali su se na Ajnštajnovu „izjavu“ u predviđanju „da bi obaranje cena od strane Kine moglo da dovede do uništenja ljudske civilizacije na Zemlji“.3 Na stranu to što je Ajnštajn bio fizičar, a ne entomolog (koji je pozvaniji da govori o značaju pčela), kao i to da je teško zamisliti situaciju u kojoj bi genijalni naučnik izgovorio nešto slično ovom apokrifnom citatu, i dalje ostaje pitanje, da li je tačna tvrdnja da sudbina čovečanstva zavisi od oprašivanja koje obavljaju pčele. Da li bi Homo sapiens mogao zaista da preživi ukoliko ne bi bilo pčela? Između ostalog, najveći deo kalorija koji se svakodnevno širom sveta unosi u ljudski organizam potiče uglavnom od pšenice, kukuruza ili pirinča, a reč je o biljkama kojima uopše nisu potrebni oprašivači. Iako pčele oprašuju glavninu voća i povrća, na sreću po budućnost čovečanstva, mnoge vrste zavise od drugih oprašivača. Kakao (bez koga ne bi bilo čokolade) i crni luk, recimo, oprašuju mušice, smokvu oprašuju ose, a nekoliko vrsta tropskog voća slepi miševi. Dakle, čovečanstvo bi po svoj prilici opstalo, mada naš jelovnik ne bi baš bio toliko raznovrstan. I na kraju da odgovorimo na pitanje iz naslova. Da, i to samo jednom, Ajnštajn je govorio o pčelama u svom eseju o socijalizmu iz 1949. godine, ali ništa spektakularno: „…čitav životni proces pčela i mrava fiksiran je do najsitnijih detalja rigidnim, naslednim intinktima“.4 1 Wenn die Biene von der Erde verschwindet, dann hat der Mensch nur noch 4 Jahre zu leben. 2 http://www.snopes.com/quotes/einstein/bees.asp 3 May R. Berenbaum, The earwig’s tail, Harvard University Press, 2009. 4 Albert Einstein, Why Socialism?, Monthly Review (May 1949) w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

U fokusu

PČELARENJE U ERI VAROE „Teške (sintetičke) hemikalije“ su efikasne, ali pitanje još koliko dugo će biti. Lako se primenjuju, ali je na neke preparate varoa već postala imuna, dok će na druge će postati ubrzo. Osim toga, „teške hemikalije“ se zadržavaju u medu i vosku. S druge strane, „meke (prirodne) hemikalije“ takođe su efikasne, ali samo u specifičnim okolnostima, a njihova primena nije baš najjednostavnija, jer mala razlika u dozi ili koncentraciji, umesto varoe može usmrtiti pčele. Da li je rešenje zaprašivanje pčela šećerom u prahu ili korišćenje saća sa manjim ćelijama? Ili će varoi na put stati pseudoškorpioni? Da li ste čuli za „Mitezapper“?

ostoji ogroman broj naučnih radova i istraživanja o biologiji i suzbijanju varoe (Varroa destructor) u kojima se govori njenom uticaju na gubitke pčelinjih zajednica velikih razmera koji su poslednjih godina pogodili veliki broj zemalja severne hemisfere. Međutim, u radovima nisu bila jasno formulisana uputstva za održivo suzbijanje ovog pogubnog parazita. Osim toga, uočeni su mnogi nedostaci u poznavanju biologije i epidemiologije varoe, pa je, tim povodom, u nedavno objavljenom naučnom radu u prestižnom časopisu Journal of Apicultural Research koga potpisuju 22 najuglednija svetska naučnika, određen pravac istraživanja koja bi trebala da rezultiraju održivim rešenjem za suzbijanje varoe.1) Po prvi put pružaju se jasna uputstva za suzbijanju varoe oko kojih u naučnoj zajednici postoji konsenzus da mogu dovesti do uspeha. Reč je o nekim novim, inovativnim i smelim pristupima kojima dosad nije posvećivana značajnija pažnja. Ove alternativne metode za suzbijanje varoe predstavljaju odgovor na masovnu upotrebu sintetičkih „teških hemikali-

1 Vincent Dietemann et al., Varroa destructor: research avenues towards sustainable control, Journal of Apicultural Research 51(1): 125-132 (2012)

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

ja“ koje su se pokazali kao neodgovarajuće rešenje iz dva razloga. Prvi je taj što kontaminiraju pčelinje proizvode, a drugi što se pokazalo da varoa vremenom može da razvije rezistentnost na njih. Zbog toga je i promovisana strategija alternativnih metoda bazirana na biotehničkim metodama, odnosno na merama fizičkog uklanjanja varoe iz košnica, kao i na upotrebi organskih kiselina i esencijalnih ulja. Iako su ove metode dale određene pozitivne rezultate, koji se ogledaju u manjoj smrtnosti pčelinjih zajednica i dobijanju većih količina pčelinjih proizvoda koji u sebi ne sadrže rezidue štetnih hemijskih supstanci, pokazalo se da imaju ograničen domet, i da je uspeh nakon njihove primene bio vrlo promenljiv. Tako je jedan od problema bila veoma promenljiva efikasnost organskih kiselina i esencijalnih ulja koja je varirala u zavisnosti od spoljašnje temperature prilikom njihove primene u pčelinjim zajednicama. Drugi problem bio je što je veoma tanka granica između doza koje mogu imati smrtno dejstvo na varou i onih doza koje mogu usmrtiti pčele. Zbog toga, ovaj metod nije bio globalno prihvaćen, a njegova efikasnost je zavisila od posvećenosti i obrazovanja pčelara.

Varroa destructor parazitira na pčelinjoj larvi (foto Wikipedia)

Mnogi naučnici smatraju da je danas neophodno uspostaviti nove metode za suzbijanje najpogubnijeg pčelinjeg parazita, i da najviše obećavaju rešenja bazirana na biološkom suzbijanju pomoću feromona, hormona, patogena, predatora ili antagonista, dakle one metode koje isključuju primenu hemikalija u košnicama. Idealno rešenje, kako smatraju autori, bilo bi identifikovanje i nega osobina pčela tolerantnih na varou, mada, kako naglašavaju, prema informacijama i znanju koje u ovom trenutku posedujemo, nismo ni blizu bilo kakvom sličnom održivom rešenju. U ovom članku predstavljamo vam pregled do sada poznatih metoda za suzbijanje varoe koji se sastavljen na osnovu najopsežnijeg naučnog rada koji se bavio ovom temom, a koji je objavljen u najprestižnijem naučnom časopisu za patologiju i bolesti insekata Journal of Invertebrate Pathology.2 Kao što ćete videti, metode su pregledno klasifikovane, a uz svaku je ukratko naveden način primene i dejstvo. 2 Peter Rosenkranz, Pia Aumeier, Bettina Ziegelmann, Biology and control of Varroa destructor, Journal of Invertebrate Pathology 103 (2010) S96–S119

„Teške“ sintetičke hemikalije

Tokom poslednjih 20 godina, najčešće spominjani sintetički akaricidi za suzbijanje varoe (Varroa destructor) bili su organofosfatni kumafos (Checkmite, Asuntol, Perizin), piretroidni taufluvalinati (Apistan, Klartan, Maverik) i flumetrin (Bayvarol), kao i fomamidin amitraz. Većinu ovih pesticida je jednostavno primeniti, ekonomski su prihvatljivi i ne iziskuju neko posebno znanje o biologiji varoe. Osim toga, s obzirom da se radi o lipofilnim supstancama treba naglasiti da se one u velikoj meri zadržavaju u vosku. Ove supstance poseduju izvesne mane: • Mogu naškoditi pčelama zbog činjenice da se zadržavaju u vosku • Mogu kontaminirati med i ostale pčelinje proizvode u košnici. Ove supstance opstaju u vosku i nakon njegovog pretapanja i prerade. • Zbog toga što ostaci nekoliko vrsta „teških“ sintetičkih hemikalija mogu veoma dugo da se zadrže u vosku i da utiču na varou u poklopljenim ćelijama, vrlo je verovatno da će varoa vrlo brzo steći rezistentnost, što će dovesti do neželjenih rezultata prilikom tretmana i proizvesti ozbiljnu štetu pčelarstvu. w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Tokom poslednjih dvadesetak godina varoa je rezistetntna na fluvalinat, ali i na druge piretroide. Pored toga, postoje brojni izveštaji i o rezistentnosti varoe na organofosfate, kao što je kumafos, kao i na amitraz. Neki naučnici smatraju da je malo verovatno da će se razvijati akaricidi na osnovu novih aktivnih supstanci. Takođe se smatra da takozvana„rotacija“ različitih„teških“ sintetičkih hemikalija tokom sezone, ili od sezone do sezone, može biti samo kratkoročno rešenje za sprečavanje razvoja rezistetntnosti varoe na ove supstance. Većina naučnika slaže se da je nužno uključiti alternativne metode suzbijanja varoe u pčelarsku praksu. Supstance iz grupe „teških hemikalija“ uglavnom su lipofilne i zadržavaju se veoma dugo u vosku zbog čega postoji opasnost od pojave rezidua u pčelinjim proizvodima i rezistentnosti varoe na njihovo dejstvo.

„Meke“ hemikalije – organske kiseline i esencijalna ulja

Organske kiseline i esencijalna ulja, odnosno, mravlja, oksalna i mlečna kiselina, kao i timol, predstavljaju prirodne sastojke koji se koriste za suzbijanje varoe. Postoji ogroman broj tekstova koji govori o načinu njihove primene u raznim

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

klimatskim uslovima, kao i o prilagođavanju tretmana različitim pčelarskim praksama, gde se govori o odgovarajućoj koncentraciji sastojaka, periodima i broju tretmana i metodama aplikacije (zaprašivanjem, kroz prihranu, isparavanjem, nadimljavanjem, prskanjem i slično). Najčešće se ističe nekoliko prednosti korišćenja „mekih“ hemikalija: • Zadovoljavajuća efikasnost prilikom suzbijanja varoe. Mravlja kiselina, recimo, jedini je akaricid koji može da ubije varou koja se nalazi u poklopljenom leglu. • Nizak stepen rizika od zadržavanja i akumulacije „mekih“ supstanci u pčelinjim proizvodima. Većina ovih supstanci je rastvorljiva u vodi ili isparljiva, štaviše, neke predstavljaju prirodne sastojke meda. Mala je verovatnoća da tretiranje „mekim“ hemikalijama može u značajnijoj meri proizvesti štetu po kvalitet meda i voska. • Mala je verovatnoća da se uzastopnim tret manima može prouzrokovati rezistetnost varoe. Ipak, ni ovi prirodni sastojci nisu bez mane. Mlečna i oksalna kiselina mogu da se primenjuju jedino u uslovima kada u zajednici nema legla, pa zbog toga nisu prikladne za korišćenje u toplijim regionima u kojima u zajednicama uvek ima legla. Efikasnost nekih sastojaka zavisi od specifičnih klimatskih uslova i stanja u pčelinjoj zajednici, pa zbog toga način primene mora da bude adekvatan kako bi se postigao optimalan rezultat. O tome, često se ističe, treba voditi računa jer „terapeutski indeks“, odnosno raspon između doze koja suzbija parazita (varou) i doze koja je toksična za domaćina (pčelu), nije veliki. Ovo bi trebalo uzeti u obzir prilikom planiranja tretmana sredstvima

koja sadrže ove sastojke. Generalno, smatra se da je efikasnost organskih kiselina i esencijalnih ulja promenljivija, u poređenju sa registrovanim „teškim“ akaricidima.

Mravlja kiselina

Kada je reč o mravljoj kiselini (>60%), ona se primenjuje se u nekoliko kraćih i/ili kroz jedan duži tretman raspršivanjem. Deluje pogubno na varou prilikom isparavanja. Način delovanja nije do kraja razjašnjen, a pretpostavlja se da utiče na metaboličke i respiratorne procese kod varoe. Mravlja kiselina je jedini akaricid koji je efikasan protiv varoe u foretičkom i reproduktivnom stadijumu razvija. Ne akumulira se u vosku, u tragovima se prirodno nalazi u medu. Do kontaminacije pčelinjih proizvoda dolazi jedino ukoliko se primenjuje na neodgovarajući način. Minimalna je opasnost da će se kod varoe razviti rezistentnost na mravlju kiselinu. Neophodno je ponoviti tretman više puta, a na efikasnost utiče spoljašnja temperatura prilikom primene, kao i snaga pčelinje zajednice. Visoke koncentarcije mogu naškoditi leglu, a pčelarima se preporučuju mere predostrožnosti prilikom primene. Odnedavno se primenjuje i u formi gela što olakšava proces aplikacije.

Oksalna kiselina

Primenjuje se prskanjem, isparavanjem ili u obliku čistih kristala (sublimira se sa toplotom). Dejstvo se pripisuje snažnoj kiselosti rastvora, a tačan način delovanja još uvek nije poznat. pretpostavlja se da se prenosi direktnim kontaktom. Efikasnost je veća od 90% kada u zajednici nema legla, manja je od 60% kada ima legla. Efikasnost je nazavisna od spoljašnje temperature. Oksalna kiselina ima loše dejstvo ukoliko se primenjuje na leglo ili u kratkim intervalima.

Mlečna kiselina (vodeni rastvior 15%)

Prska se dva puta po pčelama i svim ramovima sa saćem.Veoma je efikasna kada se primenjuje na rojeve (ubija do 95 odsto varoe, u zajednici bez legla oko 80 odsto, a u zajednici sa leglom 20-40 odsto varoe. Sama primena je prilično naporna. Apiguard, Thymovar, Magic 3, Frakno ili čisti kristali (Thymol); Api Life Var (Thymol i druga esencijalna ulja); Kombi-Am (ulje majorana (Origanum majorana) i mravlja kiselina) Aplicira se kao dimljenjem, u prahu, prskanjem emulzije ili natopljenim trakama.Pretpostavlja

Električni ram MiteZapper za suzbijanje varoe

Ovaj specijalizovani ram predstavlja alternativu tradicionalnim načinima suzbijanja. U najnovijem (septembar 2013) broju časopisa Bee Culture Džems Tju (James E. Tew) izneo je svoja iskustva sa ovim sredstvom. Prema njegovim rečima, MiteZapper ram bi trebalo smestiti u plodište. U unutrašnjosti rama nalazi se žica koja može da se zagreje električnom energijom iz spoljašnje baterije od 12 V. Ram bi trebalo zagrevati na svakih 18-23 dana. Preporučuje se četiri do pet ovakvih tretmana kako bi se ispratila sezona uzgajanja trutovskog legla. Procedura prilikom tretmana je veoma jednostavna, mada je neophodno donekle modifikovati telo košnice. U zavisnosti od baterije dovoljno je 6-9 minuta zagrevanja, a ukoliko se neko zaboravi pa zaboravi da isključi aparat, neće se dogoditi ništa strašno. Prema rečima Tjua, u najvećem broju zajednica tokom prvog i drugog dana nisu mogli da se opaze bilo kakvi efekti tretmana. Međutim, nakon drugog dana, radilice su počele da čiste trutovsko leglo, a neke od žrtvovanih trutova bi i pojele. Ostatak trutova bio je ubrzo izbačen izvan košnice. Autor članka upozorava na jednu važnu stvar, a to je da ne treba preterati sa ubijanjem trutova „zbog toga što je zdravoj pčelinjoj zajednici neophodno oko 600 trutova kako bi pravilno funkcionisala“. Izvor: James E. Tew, Rebooting An Aging Beekeeper, Bee Culture; 39-41; September 2013

se da prigušuje ishranu, razvoj, orijentaciju i razmnožavanje varoe svojim dugotrajnim odbijajućim dejstvom. Pokazuje jasna varoacidna svojstva (smanjuje reprodukciju varoe do 90%) jedino u slučaju isparavanja timola. Promenljivi rezultati verovatno su posledica neodgovarajuće spoljašnje temperature prilikom primene. Mogu biti toksični za pčele. S obzirom da su ove supstance lipofilne, mogu se zadržati u vosku. Još jedna mana ovih preparata jeste što mogu promeniti ukus meda. w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Ostala ulja (četinarska ulja = metil salicilat)

na varou u 100% slučajeva u foretičkom a 68% u reproduktivnom stadijumu njenog razvoja, mada u oba slučaja u kombinaciji sa visokom temperaturom.

Način delovanja nepoznat. Retko su efikasna, osim u kombinaciji sa drugim faktorima, kao što je recimo toplota. Velika varijabilnost kada je reč o toksičnosti za pčele i varou. Neophodno je Biotehničke i biološke metode obaviti više istraživanja, naročito o načinu pri- Biološke metode koje uključuju specifičnosti biologije domaćina i parazita jesu realni i održimene tretmana. vi pristupi suzbijanju varoe, smatra Piter RozenBiljni preparati i njihova modifikacija po- kranc. Međutim, još uvek ne postoji biološki, a istovremeno i efikasan, tretman. Ipak, mnogi znatim i nepoznatim sastojcima Terpeni imaju promenljivo insekticidno i akari- smatraju da upravo korišćenje hemoekoloških cidno dejstvo. Neki preparati pokazuju slabije osobina varoe ima određeni potencijal koji tek dejstvo nakon nekoliko tretmana prskanjem, treba da bude istražen u budućnosti. Jedan od uspešnih biotehničkih metoda jeste sa odbojni su za pčele i toksični za leglo. Rotenon je insekticid od ekstrakta korena tropske „ramovima mamcima“ za varou. Efikasnost ovog biljke Lonchocarpus nicou. Ima veoma promen- metoda za uklanjanja varoe iz poklopljenog legla ljivo dejstvo na varou. Može izazvati smrtnost počiva na činjenici o neravnomernom prisustvu pčela i legla. Zadržavaju se rezidui u vosku. Po- varoe u leglu i na samim odraslim pčelama. Ovaj metod odnosi se pre svega na uklanjanje trutovtencijalno toksičan za kičmenjake. Ekstrakti ili dim od paprati, duvana ili oraha. skog legla, koje može biti eliminisano bez bilo Način dejstva nepoznat. Oprečni rezultati o efi- kakvih negativnih posledica po snagu pčelinje kasnosti. Tako, recimo, neki ekstrakti (duvan) ili zajednice ili proizvodnju meda. Uklanjanjem 3-4 dim (orah) mogu izazvati veliku smrtnost varoe, sasvim poklopljena rama sa trutovskim leglom dok drugom prilikom neće imati nikakvo značaj- na početku sezone smanjiće se ukupna populacija varoe za 50-70%. U slučaju uklanjanja saća nije dejstvo. Propolis Rastvor propolisa (4%) utiče na meta- sa poklopljenim radiličnim leglom neophodno bolizam varoe na temperaturi od 40 stepeni je ukloniti maticu sa odabranih ramova, zatim Celzijusa. Propolis ima narkotički i smrtni uticaj

„Meke“ hemikalije

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

uklanjanje ovih ramova i ubijanje varoe mravljom kiselinom ili toplotom nakon tretmana, vraćanje ramova u košnice. Međutim, ovakva procedura iziskuje puno truda pa se ova vrsta tretmana preporučuje jedino u regionima u kojima nema kasnijih paša, a na ovaj način mogu se dobro izlečiti teško zaražene zajednice bez bilo kakvog hemijskog tretmana. Među ostale ne-hemijske načine suzbijanja varoe spadaju tretmani koji iziskuju intenzivnu aktivnost pčelara, a čija efikasnost nije sasvim potvrđena. Reč je o korišćenju manjih ćelija saća, žičanim podnjačama, zaprašivanju šećerom ili veoma finim prahom. Osim toga, ima i nekih veoma „egzotičnih“ pristupa o kojima postoje samo sporadični izveštaji, kao što su, akustični talasi, elektromagnetna polja, „energizovana“ voda, aktivni metalni diskovi i slično. U jednom trenutku puno se očekivalo od korišćenja saća sa manjim ćelijama, ali su mišljenja o ovom tretmanu podeljena. Štaviše, dostupni rezultati istraživanja sprovedenih u Nemačkoj, SAD i Novom zelandu u realnim uslovima (dakle, u polju a ne u laboratoriji) nisu pokazali značaj-

Entomopatogene gljivice

niji uticaj manjih ćelija na brojnost varoe. Čak nije potvrđena ni efikasnost otvorenih žičanih podnjača, iako se njihovim korišćenjem lakše procenjuje brojnost populacije varoe u zajednicama i nadgleda efikasnost tretmana koji se koristi. U poređenju sa ostalim metodama dijagnostikovanja, kao što su pranje pčela alkoholom ili deterdžentom ili uzimanje uzoraka iz legla, brojanje prirodno uginulih jedinki varoe je lakše, jeftinije i brže.

Pravci u kojima će naučnici u budućnosti tražiti rešenje za varou Dugoročni projekti • Razvijanje bioloških metoda suzbijanja varoe (feromoni, entomopatogeni organizmi) • Identifikovanje mehanizama koji pokreću razmnožavanje varoe • Razvoj metoda uzgajanja varoe in vitro („u epruveti“, izolovano od prirodnog životnog okruženja) • Selekcionisanje pčela tolerantnih na varou i utvrđivanje mehanizama tolerancije • Razumevanje koevolicije parazita i domaćina i lokalne prilagođenosti parazita Varroa jacobsoni i pčele Apis cerana • Priprema za eventualni dolazak novih invazivnih parazita (druge vrste varoe i Tropilaelaps) • Programi iskorenjavanja varoe i zaštite državnih granica • Istraživanje uticaja zaraženosti varoom na prisustvo virusa kod pčela • Razumevanje prenošenja i virulentnosti virusa

Kratkoročni projekti • Ispitivanje novih sastojaka varoacida (razvoj i registrovanje) • Poboljšanje formulacije i primene postojećih varoacida • Kompletiranje sekvencioniranja genoma V. destructor • Unapređenje i razvoj modela populacione dinamike V. destructor Izvor: Vincent Dietemann et al., Varroa destructor: research avenues towards sustainable control, Journal of Apicultural Research 51(1): 125132 (2012)

w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Energetski talasi Postoje anegdotski izveštaji pčelara hobista, koji nisu naučno potvrđeni, da energetski talasi pobuđuju odbrambeno ponašanje kod pčela (bištenje varoe).

Varroa destructor u raznim stadijumima razvoja (foto: Wikipedia)

Hvatanje („lovljenje“) varoe u radiličnom i trutovskom leglu Ovaj metod počiva na ponašanju varoe u vezi načina na koji ona pronalazi domaćina na kome će da parazitira. „Uhvaćeni“ primerci ubijaju se toplotom („Mite Zapper“), primenom mravlje kiseline ili uklanjanjem čitavog rama. Efikasnost je 95% ukoliko zajednica nije bez legla. Uklanjanjem ramova sa trutovskim leglom eliminiše se oko 50% varoe. Nema opasnosti da će se razviti rezistentnost varoe.

Zaprašivanje šećerom Nakon zaprašivanja šećerom u prahu varoa više ne može da se „drži“ za pčelu. U laboratorijskim uslovima na ovaj način može da se ukloni do 99% varoe sa pčela. U realnim okolnostima ovakav metod pokazao se kao neefikasan, čak i kada je sprovođen tokom svake druge nedelje u trajanju od 11 meseci sa 120 grama šećera po jednoj aplikaciji. Voda Rojevi se kompletno potapaju u vodu. Pokazalo se kao neefikasan metod. Toplota U ovom slučaju zagrevaju se izolovani ramovi sa leglom ili čitava zajednica. Ovaj metod pokazao se kao efikasan posebno protiv varoe u saću sa leglom. Međutim, problem je što je neisplativ i što iziskuje puno vremena za sprovođenje. Ultrazvuk Spekuliše se da akustični talasi ometaju orijentaciju i komunikaciju varoe. Međutim, nijedno istraživanje nije potvrdilo da ultrazvuk na bilo koji koji način utiče na varou, niti na pčele.

Korišćenje kairomona koje proizvode pčele (PheroVar) Nedostaju rezultati iz polja (u realnim okolnostima). Oprečni rezultati laboratorijskih istraživanja. Plastično saće Ideja je da plastično saće sa suženim ćelijama Korišćenje repelenata koje proizvode pčele onemogući invaziju varoe na leglo. Nema po(alomoni) tvrdnih istraživanja u realnim okolnostima. Efikasnost nepotvrđena. Manje ćelije saća Uzgoj pčela tolerantnih na varou Poslednjih 20 godina jedan deo pčelara, naročiPostoji nekoliko pristupa to u SAD, počeo je iz raznih razloga da u svoju Korišćenje žičanih podnjača Varoa koja opadne slučajno ili usled odbrambenog ponašanja pčela, pada na žičanu podnjaču i uklanja se iz košnice. Smatra se da nema uticaja na populaciju varoe u košnici, ili da je uticaj vrlo slab, ali kao sredstvo za praćenje opadanja varoe ovakve podnjače su veoma korisne za pčelare. Korišćenje specijalnih podnjača Spekuliše se da polietilenske cevi na podnjači „happykeeper“ utiču na pojačano opadanje varoe, mada nema verodostojnih istraživanja koja to potvrđuju. 22

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

Pseudoškorpioni, čija dužina tela iznosi svega 4 mm, za razliku od pravih škorpiona, nemaju rep.

Varroa destructor na leđima pčele (foto: Wikipedia)

pčelarsku praksu uvodi saće sa manjim ćelijama. Mnogi naučnici, ali i poznati pčelari okušali su se u ovoj zanimljivoj pčelarskoj temi. Brojna istraživanja preduzeta su kako bi se ispitala uloga, ukoliko je ima, malih ćelija u borbi pčela sa varoom. Eksperimenti su bili veoma raznovrsni i različitog trajanja, od nekoliko nedelja do četiri godine. Nekoliko istraživanja potvrdilo je korisne efekte malih ćelija, ali je najveći broj osporio je ovakvu pretpostavku.

pseudoškorpiona je dovoljno da održava populaciju varoe na zadovoljavajućen nivou u zajednici. Međutim, po svemu sudeći, reč je pre svega o spekulaciji. Veza između pseudoškorpiona i pčela još uvek je prilično nejasna. Takođe, vrlo malo se zna o uslovima njihovog uzgajanja i dejstvu na varou.

Entomopatogene gljivice Reč je o tretmanima aseksulanim sporama (konidiama) entomopatogenih gljivica (preparati, kao što su Bioblast, Mycar) na pčele u košnici. Rotacija saća sa leglom Izaziva prekid reprodukcije krpelja. Postoje izve- Ova tema bila je vrlo aktuelna poslednjih godina, štaji o temeljnom dejstvu ove metode (uz do- ali se rezultati naučnih istraživanja veoma razlidatni tretman akaricidima krajem sezone) koji kuju po pitanju efikasnosti ovog metoda. nisu naučno potvrđeni. Virusi, bakterije, protozoe, nematode Postoje patogeni koji uzrokuju smrt varoe. Za Biološke metode sada, njihovo dejstvo je potvrđeno jedino u laPredatori ili parazitoidi boratorijskim uslovima. Pre svega, misli se na sićušne pseudoškorpione, dužine svega 4 mm, koji svojim izgledom samo Priredio: Ivan Umeljić podsećaju na škorpione. Postoje izveštaji sa Novog Zelenda, ali i iz drugih delova sveta da se oni hrane varoom. Prema nekim procenama, 200 w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Pčelarska praksa

Žerom Alfons

ALTERNATIVNO PČELARENJE

VAREOVA KOŠNICA:

NEKA PITANJA I ODGOVORI Izvornik Jerome Alphonse, ALTERNATIVE BEEKEEPING, The Warre Hive: Some questions and answers Beekeepers Quarterly, Number 105, September 2011. Fotografije su preuzete sa internet prezentacije autora www.mielleriealphonse.com

Šta bismo trebali da očekujemo od Vareove košnice? Treba priznati jednu stvar, a to je da se poslednjih godina ova košnica našla u mnogim pčelinjacima. Ponovo je ušla u modu. Iako je teško proceniti razmere ovog buma, sasvim je izvesno da se broj onih koji pčelare ovom košnicom u Francuskoj popeo sa nekoliko stotina na više hiljada. I među profesionalnim pčelarima postoji izvestan broj onih koji su se (pre)orijentisali na Vareovu košnicu (i sam autor ovog članka je jedan od njih). I mada je procenat onih koji sa njom pčelare mali u poređenju sa ukupnim brojem pčelara, najviše vareovaca ima među početnicima i među onima koji proširuju svoje pčelinjake. Stoga, postavlja se pitanje da li se radi o ozbiljnoj alternativi ili naprosto o prolaznoj modi? Na ovo pitanje pokušaćemo da odgovorimo u ovom članku. PRE SVEGA, ŠTA JE VAREOVA KOŠNICA? Vareova košnica mogla bi da se definiše kao grupa identičnih nastavaka unutrašnjih dimenzija 30 x 30 x 21 cm naslaganih jedan na drugi. Svaki nastavak sadrži osam ramova. Ova definicija, koja nam ne govori previše, mogla bi slikovito da se izrazi na sledeći način: uzmite Dadanovo telo, ograničite ga na osam ramova, prevrnite ga

na stranu da bude vertikalno, presecite ga na pola po horizontali i dobićete dva Vareova tela, jedno iznad drugog. Ili da to izrazimo na drugi način: neko može reći da dva Vareova rama jedan iznad drugog odgovaraju jednom Dadanovom ramu. Odavde može da se zaključi da će snažna zajednica koja na vrhuncu sezone zaposedne deset

Žerom Alfons pčelari sa 400 Vareovih košnica u podnožju u podnožju Alpa u Francuskoj. Ima 44 godine i 10 godina pofesionalnog pčelarskog iskustva. Proizvodi rojeve i med, i drži kurseve iz prirodnog i organskog pčelarenja. Poseduje evropski sertifikat za organsko pčelarenje. Osim toga, bavi se selekcijom matica, posebno u pogledu rezistentnosti na varou.

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

Vareova košnica

ramova legla u Dadanovoj košnici zauzeti dva i po Vareova tela. Vareova košnica je najmanja u kategoriji takozvanih „rastavljivih“ košnica (sve košnice čija su tela, plodišna i medišna, istih dimenzija).

ŠTA PČELE MISLE O NJOJ? Opšta je ocena da pčele veoma dobro prezimljavaju u ovoj košnici, da se naglo razvijaju u proleće sa tendencijom ranog rojenja. Međutim, ovo zahteva određeno objašnjenje.

Zajednice podjednake snage u Dadanovoj i Vareovoj košnici (desno). Osmoramna Dadanova košnica oborena na stranupo i Vareova košnica podeljena na dva tela (levo) w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Zimuje u dva tela

Zimuje u jednom telu Pogača

Med

Pozicija rojevnih matičnjaka u Dadanovoj i Vareovoj košnici

Kada je reč o Dadanovoj košnici, opšteprihvaćeno je mišljenje da je neophodno da pčele zimuju na pet do šest ramova. U Vareovoj važi sledeće pravilo: jedno puno telo pčela je dovoljno. To je ekvivalentno četiri Dadanova rama. Pčelar odavde može odmah da zaključi da bi umesto sa dve zajednice u Dadanovim košnicama u zimu mogao da uđe sa tri zajednice u Vareovim košnicama. Početkom proleća razlika u snazi brzo nestaje, a onaj ko se odluči za Vareovu košnicu u sezonu ulazi sa tri proizvodne zajednice umesto sa dve. „Eko“ pčelari su oduševljeni što im je omogućeno da u zimu uđu sa zajednicama različite snage u dobrim uslovima. Nikada se ne zna da li će najmanja od njihovih zajednica tokom zime, preteći ostale u nastavku sezone. MOŽEMO DIREKTNO DA IH HRANIMO MEDOM! Kada je reč o zalihama, puno telo meda je više nego dovoljno do prolećnog unosa. Poznavaoci

Vareov ram 26

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

Zimovanje u Vareovoj košnici: na dva tela sa medom (levo) i u jednom telu sa pogačom (desno)

košnica nastavljača svesni su, za razliku od košnica sa telima sličnim Dadanovoj košnici gde je prihrana sirupom od suštinske važnosti za kompletiranje zaliha hrane sirupom, da je u slučaju Vareove košnice dovoljno puna medišna tela postaviti na vrh zajednica sa nedovoljno hrane. Svakako, ponekada može da vam ponestane meda, a u tom slučaju možete da dodate četiri do pet kilograma tešku pogaču u telo na vrhu košnice. To će biti dovoljno da zajednica prezimi. Bilo da cedite sav med ili da ga ostavljate pčelama za zimu, i bilo da ste komercijalni ili ekološki pčelar, ova košnica odgovara obema krajnostima. Premda obilno korišćenje šećernog sirupa omogućava ostvarenje ekonomske koristi, na ovakvu praksu često se gleda sa neodobravanjem s obzirom na potencijalni rizik po zdravlje pčelinjih zajednica koji ona povlači za sobom. Osim toga, prihrana sirupom, ukoliko se obavlja kako treba, oduzima puno vremena. Pčelari koji rade sa Vareovom košnicom obično podele zalihe nakon poslednjeg ceđenja meda krajem leta, tako da

Vareova košnica sa jednim telom

zapremine. (Neko će reći da jedino orijentacija ulaza u košnicu ima efekta na život u pčelinjoj zajednici.) Naravno, ni nagli razvoj nije bez posledica. U ovoj maloj košnici pčele veoma brzo ulaze u rojevni nagon. Kada počnu da poklapaju velike površine pod leglom (u jednom i po telu Vareove košnice) to je upozoravajući signal! Tokom prvih toplijih dana krajem aprila, pčele će izgraditi matičnjake između dva plodišna tela, a rojevi nagon počinje nakon nekoliko dana. Rojenje se, naravno, može odvijati umerenim intenzitetom (crna medononosna pčela Apis mellifera mellifera koja nastanjuje planinske regije Francuske formira male zajednice), mada rojevi nagon, može da bude i veoma izražen (u nizijskim regijama). U svakom slučaju, mnogo češće se događa nego u košnicama velike zapremine, kao što je Dadanova. U tom pogledu, dobar broj pčelara tvrdi, i to bez oklevanja, da je Vareova košnica kao Formula 1, dakle, košnica koja zaslužuje veliku pažnju. Pa, da vidimo kako stoje stvari u realnosti?

Buran prolećni razvoj

ne moraju kasnije da se bave prihranom. Dakle, Vareova košnica omogućava vam da izaberete: prihranjivati šećernim sirupom ili medom, komercijalno pčelarenje ili eko-pčelarenje. Slobodni ste da izaberete svoj metod! Kada je reč o meni, ja sam pojednostavio proceduru do ekstrema: 15. jula cedim med iz svih nastavaka, ostavljajući pri tome samo leglo u zajednici. Ovo leglo „pretvaram u med“ do kraja leta i dobijam tela dobro ispunjena medom pre početka zime. Dakle, ne stvaram nikakve dodat- RAD SA VAREOVOM KOŠNICOM ne zalihe kroz prihranu šećernim sirupom. Tehnika pčelarenja Dadanovom košnicom Kada je reč o rojenju, dobra pčelarska praksa sa U proleće, košnice se veoma brzo razvijaju! Oblik Vareove košnice – koja podseća na dimnjak Dadanovim košnicama podrazumeva da se ono – pruža dve velike prednosti zajednici koja se u spreči kako bi se zadržao proizvodni potencijal njoj nalazi. Kao prvo, pčele lakše održavaju tem- zajednica i dobili maksimalni prinosi meda. Pod peraturu klubeta. Drugo – i najvažnije – pčele su ovim se generalno podrazumeva uklanjanje jedznatno osetljivije na promene temperature izvan nog ili dva rama sa poklopljenim leglom u prokošnice. Mnogo bolje „primećuju“ promene vre- leće i njihovo smeštanje u veštački formiran roj. menskih prilika u proleće pa je i razvoj zajednica Selekcionisane matice uzgajaju se u nukleusima brži nego onih koje se nalaze u košnicama veće kako bi se krajem sezone zamenile stare matice 3 do 5 rojeva u zavisnosti od snage

Roj

Mini nukleus za uzgoj matica

Zajednica se deli veoma rano

Levo: Dadanov sistem pčelarenja. Desno: Vareov sistem pčelarenja. w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

u proizvodnim zajednicama. Dobro sproveden u praksi, zajedno sa plodnim maticama, ovakav metod čini čuda. Ovaj metod omogućava pčelarenje sa velikim brojem snažnih zajednica koje daju obilne prinose. Mnogi pčelari shvatili su ovo tokom poslednjih pedeset godina i zbog toga su napustili lokalnu vrstu crnih medonosnih pčela i i svoje „pojednostavljene“ metode da bi se preorijentisali na uzgajanje čistih linija pčela i dobijanje velikih prinosa meda. Dobrih godina, najbolji komercijalni pčelari mogu da proizvedu 20-30 tona meda uz pomoć samo dva radnika. Naravno, neophodna je teška mašinerija kako bi se došlo do ovolikih prinosa, kako tokom transportovanja košnica, tako i u vreme ceđenje meda. Eko-pčelari, generalno, ne uklapaju se u ovakav metod. Jedan od raloga jeste što uzgoj čistih linija nepovratno vodi ka urušavanju diverziteta lokalnih ekotipova pčela. Drugo, prigušuje se rojenje, jedan od suštinskih procesa za život pčela. Trebaće nam još nekoliko godina kako bismo konačno uobličili metod pčelarenja sa Vareovim košnicama. Međutim, već sada se naziru njegove jasne konture. Pokušaj da se uklanjanjem ramova spreči rojenje u snažnim Vareovim košnicama predstavlja pra-

vo gubljenje vremena. Međutim, to ne samo da nije mana, već, štaviše, predstavlja prednost za one koji pčelare sa Vareovom košnicom. Pčelariti Vareovom košnicom znači raditi sa rojenjem, umesto raditi na njegovom zaustavljanju, ostavljajući na taj način pčelama da zaokruže svoj biološki ciklus, ne gušiti ga. U praksi, sedam do deset dana pre rojenja delimo košnice - u zavisnosti od njihove snage - na tri, četiri ili pet rojeva. Nije neuobičajeno da se do kraja sezone ovi rojevi razviju u zajednice na tri ili četiri Vareova tela i da se od svake ocedi po jedan ili dva nastavka. Da bi ovaj metod bio uspešan od pomoći će biti ako se u svako telo doda po matičnjak,

Pčelinjak autora u podnožju Alpa u Francuskoj 28

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

bez obzira da li je reč o prinudnom, rojevnom, ili matičnjaku dobijenom presađivanjem. Na kraju sezone, zajednice treba pregledati i i spojiti ih ukoliko je to neophodno. Ovaj veoma jednostavan metod posebno je dobar za sakupljanje meda od svih medonosnih biljaka na lokalnom području1). To je bazičan metod koji može biti prilagođen brojnim promenama u zavisnosti od ciljeva proizvodnje. Ovaj metod u velikoj meri može da zadovolji ekopčelare, ali podjednako i pčelare koji teže visokim prinosima, pošto dozvoljava mogućnost korišćenja čistih linija pčela, oduzima manje vremena za uzgoj matica i pruža pravi balans između širenja pčelinjaka i proizvodnje meda.

VAREOVA KOŠNICA – MODERNA ALTERNATIVA? Videli smo da Vareov sistem pčelarenja može da bude verodostojna alternativa, čak i kada se radi o profesionalnom pristupu. Isto tako, ovaj metod pruža odgovore na mnoge trenutne probleme u pčelarstvu. Poslednjih godina problem sa pesticidima je sve izraženiji. Lavanda, uljana repica i suncokret su neke od poljoprivrednih kultura koje su odvele u smrt čitave populacije pčela, a trebale su, baš suprotno, da ih održe u životu. Vareova košnica je atraktivnije rešenje za lokalno (terroir) pčelarenje nego za njegovu komercijalnu verziju.

KAKO SE SVE OVO FINANSIJSKI ISPLATI? Ovaj metod, onako kako ga u pčelarskoj praksi primenjujemo moje kolege i ja, daje dobre finansijske rezultate. U suštini, mi radimo sa stacionar nim pčelinjacima. Mada su naši prinosi meda manji u poređenju sa pčelarima koji se bave intenzivnim selećim pčelarenjem, lokalne karakteristike meda i mali prinosi daju nam za pravo da tražimo visoku cenu za naš proizvod. Odsustvo teške mehanizacije za seobe i ceđenje meda znači kresanje troškova i sigurne prihode. Prodaja rojeva je veoma važan deo naših prihoda. Kao i u slučaju meda, i kod prodaje rojeva ideja terroir-a (videti fusnotu) lokalnih pčela može biti naša komparativna prednost kada je reč o profitu.

MATIČNA REŠETKA Ako želite da sa Vareovom košnicom dobijete veće količine meda, veći pčelari preporučuju da se matica „drži“ samo u prvom telu, odnosno da se postavi matična rešetka između prvog i drugog tela. Na taj način smanjiće se količina prirodnih rojeva, ali će se takođe redukovati i snaga zajednice. Bez ikakvog pregledanja košnica možete dobiti dva puna tela meda (oko 20 kilograma meda). Ovakav metod je veoma podesan za ljude koji žele da pčelare sa velikim brojem košnica a da se pri tome ne bave suzbijanjem nagona za rojenjem. 1 Terroir označava kvalitete posebne lokacije koji „ulaze“ u hranu i piće proizvedene na toj lokaciji.

Bolesti i gubici Prihvatanjem Vareove pčelarske prakse koja poseduje „ugrađeni prekidač“ za polaganje jaja omogućava se značajno smanjenje zaraze, posebno kada se radi o varoi (Varroa destructor) kojoj je neophodno leglo kako bi se razmnožavala. Ukoliko tome dodate podatak da se na nekim pčelinjacima poslednjih godina javlja rezistentnost na varou, onda bi ideju o eliminisanju bilo kakvih tretmana u cilju suzbijanja varoe trebalo vrlo ozbiljno uzeti u razmatranje. U ovim našim problematičnim vremenima nije ništa neobično da se zajednice ponašaju nenormalno na vrhuncu sezone ili na umiru u ogromnom procentu tokom zime. Vareov metod pčelarenja sasvim dobro izlazi na kraj sa ovim problemima, ponajviše zahvaljujući intenzivnoj proizvodnji novih zajednica bez „poigravanja“ sa jurnjavom ogromnih prinosa meda. w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

PET MITOVA O VAREOVOJ KOŠNICI Ne koriste se satne osnove Korišćenje satnih osnova je stvar pčelarevih sklonosti i navika. Savršeno je moguće ne koristiti satne osnove. Mnogo je lakše izgraditi mali Vareov sat (bez osnove) nego veliki. Na svaka dva rama, u jedan ugrađujem osnovu, a u drugi samo starter traku od satne osnove. Na ovaj način pospešuje se izgradnja saća za 50 odsto, a istovremeno se osigurava pravilna izgradnja satova. U Vareovoj košnici nema ramova Može se pčelariti Vareovom košnicom bez ramova. Pošto ne želim da ulazim u polemiku koja je često dogmatska i neproduktivna, želeo bih prosto da istaknem jednu stvar: ukoliko se ne radi sa ramovima manipulativnost ovom košnicom se drastično smanjuje. U suštini, najveći broj pčelara koji rade sa Vareovom košnicom koristi ramove. U Vareovoj košnici nema varoe Iako je Vareova košnica očarala mnoge pčelare, treba reći da ona nažalost nije magična. Kao i kada se radi o ostalim tipoVareov ram vima košnica, i u ovom slučaju za zajednicu je od presudnog značaja da pčele budu zdrave i matica kvalitetna. Postoji nekoliko teorija koje ni na koji način nisu naučno utemeljene a koje su često predmet pčelarskih diskusija. Ali treba reći da ako bi se sa Vareovom košnicom radilo kao sa Dadanovom u njoj bi bilo više varoe na kraju sezone. Prava „magija“ Vareovog metoda je u tome što se njime favorizuje rojenje i prekida polaganje jaja. Zbog toga imamo pčelinjake koji su na kraju sezone slabije zaraženi varoom. Na ovaj način, pčelama se omogućava da lakše razviju rezistentnost. Zajednice u Vareovoj košnici ne moraju da se prihranjuju Kao i kod svih rastavljivih košnica (Langstrotova, Klerova, Voironova...) mogu se koristiti ramovi sa medom za direktnu prihranu zajednica. Dakle, moguće je pčelariti bez prihrane šećernim sirupom. Vareoveom metod iziskuje manje vremena Može se reći da je ovo tačno, ukoliko prihvatite metod koji je radikalno drugačiji, i koji ne predstavlja prosto preslikavanje Dadanovog metoda na Vareovu košnicu. Ljubaznošću autora Žerom Alfonsa, „Pčelarski žurnal“ ima ekskluzivno pravo objavljivanja srpskog prevoda članka ALTERNATIVNO PČELARENJE, Vareova košnica: neka pitanja i odgovori.

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

Pčelarska praksa

Tekst i fotografije

Veroljub Umeljić

NEKOLIKO NAPOMENA O LAŽNIM MATICAMA Uobičajen odgovor na pitanje „šta su to lažne matice?“ glasi da su to pčele radilice koje su sposobne da polažu jaja. Izuzetno, kada pčelinje društvo u dužem periodu ostane bez matice, fiziološki razvijenije mlade pčele radilice mogu polagati neoplođena jaja. To su pčele koje su ostale bez posla, jer u društvu nema mladih larvica koje bi one negovale. Zbog viška sopstvene energije i mleča kojim ih hrane druge mlade pčele, počinju da im bujaju jajnici, pa one postaju sposobne da polože manji broj jaja. Lažne matice se ne mogu sparivati sa trutovima. Pošto su jaja koja one polažu neoplođena, iz njih se mogu razvijati samo trutovi. Ti trutovi su manji od normalnih i nisu sposobni da oplode maticu.

sada, da ovu temu podrobnije analiziramo. kada prestane mogućnost uzgoja matičnjaka na Kada se u pčelinjem društvu iscrpe mo- radiličnim larvicama, ubrzo će početi aktivnost gućnosti dobijanja matice, drugim rečima, lažnih matica. To će se dogoditi, na primer, kada

Leglo lažnih matica w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Lažni matičnjaci

prilikom pregleda društva nesvesno ramom zgnječimo maticu, pa pčele na postojećim radiličnim larvicama odneguju matičnjake iz kojih će se izvesti matice. Ako tom prilikom maticu, koja je pobedila u borbi sa suparnicama, prilikom izletanja na sparivanje uhvati lasta ili neka druga ptica, pčelinje društvo ostaje bez mogućnosti da odneguje nove matičnjake, jer u njemu više nema legla sa mladim radiličnim larvicama. Ili, ako se društvo izroji, pa mlada matica koja u njemu treba da nastavi život, doživi sudbinu sličnu prethodno opisanoj.

Ako primetimo u nekom pčelinjem društvu aktivnost lažnih matica u ranoj fazi, to društvo ćemo lako sanirati dodavanjem zrelog matičnjaka. Pčele će matičnjak, može se reći, gotovo stopostotno prihvatiti i odmah prestati da hrane mlečom lažne matice, zbog čega će i njihova aktivnost prestati. 32

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

Aktivnost lažnih matica Da su se lažne matice aktivirale prepoznaje se po nekompaktno zaleženoj površini saća, pri čemu su jaja često postavljena na ivicama dna ili pak na zidovima ćelija. Ovo se dešava iz razloga što lažne matice nemaju dug zadak i teško mogu da dosegnu centar dna ćelije. Iz ovih jaja razvijaće se trutovske larve, ćelije će kasnije biti poklopljene izdignutim poklopcima, a iz njih će se izleći trutovi. Među ovim ćelijama primetićemo i nekoliko odnegovanih matičnjaka. Sve ovo među pčelarima najčešće izaziva čuđenje. Na prvi pogled možemo zaključiti da aktivnost lažnih matica samo ubrzava nestajanje tog pčelinjeg društva i da ono srlja u propast. Jer, negovanje trutovskih larvi, kao i nad njima izgrađenih matičnjaka, zahteva ogromnu količinu hrane, koju proizvode postojeće pčele, pri čemu se one ubrzano iscrpljuju, a da nemaju zamenu u novim generacijama mladih pčela. Takođe, normalno se nameće zaključak, da se iz neoplođenog trutovskog jajeta ne može izleći matica.

Iberovo otkriće

Još krajem XVIII veka primećeno je da se u pčelinjim društvima, koja nemaju maticu, pojavljuje leglo. Ondašnji malobrojni pčelarski naučnici dugo vremena bezuspešno su pokušavali da odgonetnu ovu „zagonetku“. Na kraju su se za pomoć obratili slepom Iberu koji je očima vrednog i vernog nepismenog sluge Birnana i supruge Marije sve „video“, ispitao, proučio i zapisao. Iber je rekao Birnanu da napravi staklenu košnicu u koju može da se smesti jedan pčelinji sat. U nju je Birnan smestio izgrađen sat sa nešto meda, bez legla. Zatim mu je Fransoa Iber Iber rekao da iz jednog pčelinjeg društva, iz koga je prethodno uklonjena matica, uzima jednu po jednu pčelu radilicu, da svaku dobro pregleda da li ima bilo kakvu odliku matice, pa kada se uveri da nema, da je stavi u staklenu košnicu. Birnan je taj posao obavljao nekoliko dana, dok u staklenu košnicu nije preneo dovoljan broj pčela. Zatim mu je Iber rekao da prati, sa obe strane, da li će se u nekoj ćeliji pojaviti jaja. Posle izvesnog vremena, primetio je jaja. Iber mu je tada rekao da dobro pazi kada će neka pčela uvući zadak u ćeliju i položiti jaje, i da tu pčelu uhvati. Kada je i to uradio, rečeno mu je da je secira i pomoću primitivne lupe, koju su sami napravili, pregleda unutrašnjost zatka. Kada je Birnan to uradio video je da u zakržljalim jajnicima radilica ima po 2-3 jajeta. Na osnovu toga je zaključeno da i određene pčele radilice, ako su hranjene mlečom, mogu da polažu jaja, koja su neoplođena. Iber je smatrao da za to nisu sposobne sve pčele radilice. Pretpostavljao je da u larvenom stadijumu razvoja pčela radilica, nekima od njih pčele hraniteljice u hranu dodaju malo mleča, čime će one biti predodređene za lažne matice, ako se kasnije za tim ukaže potreba. Razrešenje Međutim, pčelarska nauka otkrila je da se i iz matičnjaka odnegovanog na neoplođenom jajetu može izleći normalna matica. Ovo se dešava veoma retko i samo u slučaju kada se dogodi da se u jajnoj ćeliji prilikom deobe hromozoma u kombinaciji sa genima stvori takva struktura koja odgovara oplodnji spermatozoidima. Ako je suditi po ovoj teoriji, eto opravdanja i odgovora o razlozima pojave i aktivnosti lažnih matica. I pčelama, kao uostalom i svim ostalim živim organizmima, osnovni cilj života jeste održavanje vrste. Posmatrano u ovom svetlu, ponašanje društva sa lažnim maticama ne predstavlja izu-

zetak od pravila, mada se na prvi pogled nekome može učiniti suprotno. Iako se verovatnoća da će se iz neoplođenog jajeta izvesti matica meri promilima, možemo zaključiti da pčele u ovom slučaju „ne greše“, kako to ističu neki pčelari. Pre će biti da mi ponekad nismo u stanju da na odgovarajući način razumemo i objasnimo neke segmente njihovog života i ponašanja. Pojavu lažnih matica, odnosno mogućnost da pčele radilice mogu da polažu jaja, prvi je otkrio znameniti švajcarski istraživač i naučnik, utemeljitelj pčelarske nauke, slepi Fransoa Iber (François Huber, 1750-1831).

w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Pčelarska praksa

Tekst i fotografije

Dr Vajat A. Mangam

Spasavanje pčela iz srušenog stabla Izvornik Dr Wayatt A. Mungam, Saving Bees from Fallen Trees American Bee Journal, (October 2011)

a bih izbegao vrelinu letnjeg dana, ja sam skoro uvek već u petnaest do osam ujutro napolju kako bih proverio šta se dešava na mojim pčelinjacima. Međutim, jednog jutra zazvonio je telefon. Niko ne zove ovako rano osim ako nije u nevolji. Suzana se javila i, očekivano, pozvala me nazad. Farmer koga poznajem imao je stablo koje se srušilo u noćašnjoj oluji. U stablu je bilo pčela. Ovo pčelinje drvo nalazilo se u blizini njegove kuće i on je želeo da čuje šta bi moglo da se uradi. Složio sam se da ću barem da svratim da ga pogledam kada budem krenuo na pčelinjak. Kao što sam i očekivao, pčele su se nalazile u hrastovom stablu visokom 30 stopa (9,144 m). Deo stabla u kome su se nastanile tresnuo je

prilikom pada i delimično je napukao na gornjem kraju (videti sliku 1). Video sam sve satove. Sve samo saće sa mladim legom, bez trunke meda (videti sliku 2). Radilo se o novoj zajednici, verovatno kasnom prolećnom roju, s obzirom da nije bilo zaliha meda. Iako su grozd pčela okačen na nekom drvetu ili roj koji leti visoko kroz vazduh nesumljivo impresivni prizori, ovde se u osnovi radi o borbi za preživljavanje i trci sa vremenom. Šanse da će roj preživeti svoju prvu zimu pod velikim su znakom pitanja. Hajde da vidimo s čim se roj suočava kada napusti košnicu. Pčele moraju da pronađu stanište. Zatim moraju da izgrade saće, što je energetski skupo u smislu pretvaranja meda i polena u vosak, a da ne spo-

Dr Vajat A. Mangam (Dr Wayatt A. Mangum) uzgaja pčele preko 40 godina. Počeo je da pčelari u desetoj godini, a već tokom srednje škole njegov pčelinjak brojao je 125 košnica i nekoliko košnica za posmatranje koje je držao u kupatilu. Trenutno pčelari sa 200 top bar košnica. Redovni je kolumnista čuvenog američkog pčelarskog časopisa American Bee Journal odakle je ovaj članak i preuzet uz dozvolu autora i glavnog urednika časopisa Džona Grejema (John Graham). Istraživao je biologiju pčela u Boliviji, Tajlandu, Indiji i Siciliji. Nedavno je izgradio poseban objekat u kojeg je smestio 30 košnica za posmatranje. Najčešće piše o biologiji pčela, ali i o pčelarskoj praksi i istoriji pčelarstva. Poseduje impozantnu kolekciju starih košnica i pčelarske opreme (najstariji eksponat datira još iz 1840. godine) i više od 100 starih dimilica. Uživa da svoje znanje i iskustvo deli sa pčelarima na brojnim predavanjima koja drži širom Amerike. Završio je osnovne studije iz fizike, masterirao je matematiku, a doktorirao genetiku. Profesor je na Odseku za matematiku Koledža Meri Vašington u Frederiksburgu. Kontakt: wmangum@umw.edu 34

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

Kraj drveta

Slika 1. Srušeno pčelinje drvo. Leva strelica pokazuje na plavu krpu u ulazu u gnezdo, starom čvoru na grani koja je istrulila pre nekoliko godina. Desna strelica označava gornji kraj saća iako se šupljina proteže i dalje.

minjemo napor prilikom sakupljanja rezervi hrane. Nova zajednica mora takođe da uskladišti dovoljno meda kako bi preživela nastupajuću zimu, nekih 50 funti (22,7 kg), pa i više. A tokom ovih herkulovskih napora, zajednica mora da nastavi da uzgaja dovoljno pčela kako bi zamenila one koje su se iscrpele ili uginule. Kasniji rojevi koji gube veći deo glavnog priliva nektara mogu od samog početka biti osuđeni na propast. Svakako, mogu i da izgrade dovoljno satova i unaprede svoj položaj sa obiljem pčela, ali najbolje medonosne biljke su već precvetale. Bez izuzetno dobre nektarske paše u jesen, zimsko uginuće usled gladi biće sudbina nove zajednice. U mojoj okolini letnja nektarska paša je slaba, a ni jesenja nije mnogo bolja. Ovo društvo bi izgladnelo početkom zime (osim ako ne bi pobeglo i opljačkalo drugo društvo koje bi u tom trenutku imalo velike zalihe hrane). Bez nektarske paše koja bi pobudila neku pčelu da izleti još tokom prohladnog prepodneva, u vazduhu nije moglo da bude izletnica koje tragaju za ulazom u košnicu. I to je bio idealan trenutak da se premeste pčele. Po običaju, vlasnik zemljišta je želeo da pčele budu odmah uklonje-

ne. Složio sam se, ali pod uslovom da pčele ne budu ubijene i da neko pristane da motornom testerom iseče deo stabla u kome se roj nalazio. Mogu da ga štitim dimilicom i da mu kažem gde da seče. Ponudio sam, takođe, da radniku sa motornom testerom dam pčelarsku kapu ili neki drugu vid zaštite. Kada su to čuli, radnici su pogledali jedan drugog kako bi videli ko bi mogao „da preseče pčelinje drvo“. Dobrovoljcima je bilo čudno zbog čega ja ne koristim zaštitnu odeću (bio sam odeven kao na slici u zaglavlju kolumne, što nije preporučljivo), ali i to što sam imao posla sa oborenim pčelinjim stablima od svoje rane mladosti. Prvo sečenje – odvajanje vrha stabla – proteklo je lepo. Prilikom odvajanja dela stabla sa pčelama ono se malo više rascepilo, što je moglo da nam stvori probleme. Verovatno bi se rascepilo na pola i razmrljalo pčele. Dobro. Kada radite sa pčelinjim stablima morate da imate plan koji možete da napustite već sledećeg minuta. Budite fleksibilni i uvek imajte rezervnu opciju. Sposobnost da se improvizuje i odoli iskušenju može biti od presudne važnosti u ovom slučaju. Moj sledeći plan bio je da čitavu zajednicu smestim u karw w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Leglo

A sada je u kutiju trebalo smestiti celu zajednicu. Prva stvar koju treba staviti u kutiju nisu ni pčele ni saće, nego nekoliko grančica prečnika oko pola inča (1,27 cm). Ove grančice podupiru satove tako da pčele mogu da cirkulišu po njima. Kada satovi budu postavljeni u kutiju (skoro vertikalno!), više grančica smešta se između njih da bi se na taj način obezbedio dodatni jaz koji će omogućiti pčelama da se šetaju između saća. Isecanjem satova remeti se izvorno rastojanje između njih, pa grančice pružaju grubu zamenu. Pčele ispunjavaju prostor između satova, pomažući da se zajednica prebaci u kutiju. Koristeći isključivo džepni nožić, isekao sam saće sa pripadajućim pčelama, motreći sve vreme u nadi da ću ugledati maticu. Na srušeno stablo stavio sam kavez za maticu, kako bih mogao brzo da ga ugrabim, budem li je ugledao (kavez se vidi pri vrhu slike 2). Generalno, vađenje saća iz stabla i njegovo smeštanje u kutiju uglavnom ide sporo. Matica obično ima puno vremena da pobegne i pronađe skrovito mesto. Ipak, ukoliko budem imao sreće da je ugledam, kavez je spreman. Moje

Slika 2. Šupljina drveta rascepljena s gornjeg kraja. Iznad zone legla (koja je naznačena) prostire se belo prazno saće bez meda. Pre nego što divlju zajednicu unesete u svoj pčelinjak trebali biste da prethodno proverite da li je zaražena nekom vrstom truleži (američka ili evropska (prim. prev.)), što se može lako utvrditi na licu mesta. Ovde je nema. Znate kako su stari govorili, „ne gleda se poklonjenom konju u zube“. Dobro, dodao bih tome, „ali bolje je pogledati poklonjenoj košnici u leglo“. Strelica pokazuje kavez za maticu, u slučaju da je ugledam.

tonsku kutiju i da odnesem pčele do mog najbližeg pčelinjaka. S obzirom da u zajednici nije bilo nijednog sata sa medom, već samo ovogodišnjeg saća sa leglom, ovo je bio razuman pristup. Farmer mi je doneo nekoliko kartonskih kutija kako bismo što pre transportovali pčele. Na farmi su ove kutije upotrebljavane za pakovanje bundeva i imale su velike ventilacione otvore. To nije predstavljalo problem. Otvore sam prelepio trakom sa spoljašnje i unutrašnje strane kako se pčele ne bi zalepile. Na par mesta, prorezao sam ulazne otvore i ostavio manje preklopnike za poletaljke. 36

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

Slika 3. Pčele idu u kutiju. Na kartonskoj kutiji mogu da izrežem ulaz gde god poželim, što je čini praktičnijom od drvene košnice. Jedva potpaljena dimilica sa nešto dima i neprijatne toplote polako namamljuje pčele da izađu van drveta. Previše dima dovelo bi do pometnje. Bela krpa neposredno iznad dimilice sprečava da pčele pobegnu dublje u stablo. Na ulazu u košnicu, pčele raznose miris koji će privući ostale da napuste stablo.

Slika 4. Pčelinja zajednica iz stabla premeštena je u kutiju, a saće je razdvojeno grančicama. Pošto tog jutra nisam planirao da vadim pčele iz stabla, improvizovao sam sa jednostavnim ali inteligentnim rešenjem. Da je zajednica imala saća sa medom, morao bih da imam još jednu kutiju sa plastičnom torbom za njega i kofu za pranje. Kasnije bih tim medom prihranio zajednicu. Osim toga, mnogo je lakše premestiti pčele u kartonskoj kutiji nego u nekom panju.

pravilo je da kavez za maticu bude spreman kada premeštam neku zajednicu iz drveta ili zgrade, čak i kada koristim vakuum za izvlačenje pčela. Svako srušeno drvo donekle je drugačije i zahteva kreativan pristup. Sa kutijom na ivici naprsline i sa preklopnikom gurnutim u žljeb deo pčela je prosto umarširao u kutiju koju sam ispunio saćem (videti sliku 3). Približno polovina pčela visila je kao grozd u zadnjem delu šupljine drveta, ali na dohvat ruke. Izvadio sam ih uglavnom rukama (bez rukavica). Šupljina drveta bila je nepravilnog oblika i mogao sam da osetim

gde se grozd sa pčelama završava. Prvo sam izvadio pčele iz zadnjeg dela grozda, a na kraju one koje su se nalazile u prednjem delu. Ovakav obrnuti pristup pomogao mi je da predupredim pčele da se sakriju u dubinu drveta. Da bih izbacio pčele, nežno sam dodirivao one prve u lancu koje su se držale za drvo. Jedna za drugom, redom kojim su se puštale, padale su mi na dlan. Kada sam osetio da mi je šaka puna, nežno sam ih otresao u kutiju. Radio sam to polako i zamišljao sam vrh grozda i šupljine pošto sam dosegao prstima do njega. Uopšte nije neophodno da w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Slika 5. Matica je konačno u kavezu. Nisam želeo da posmatram pčele kako umiru. Mogle su da opstanu s obzirom da nije bilo nijednog pčelinjaka u blizini stabla. Mada, potrebno je nešto više vremena da se pronađe matica. Kada zajednica bude formirana, može se prekontrolisati prisustvo varoe.

vidite sve to, kao što ne vidite ćoše svog džepa kada ga dodirnete. Onda zamislite to ćoše. Zahvatanje pune šake pčela iz šupljine stabla najlakši je način da zadobijete ubode. I očekivao sam ih. Retko koja žaoka se zarila duboko, tako da u mene nije ubrizgano previše pčelinjeg otrova. Ubod koji sam zadobio na jednoj jagodici me je zaboleo. Nakon što sam uklonio žaoke, oprao sam vodom sva ubodna mesta i dobro ih nadimio. Da to nisam uradio, prišao bih košnici sa alarmnim feromonom (mirisom) na rukama. Na nekim mestima mogao sam pčele da pokupim malom šoljom da ih ne bih iritirao. Kada sam prikupio sve satove i najveći deo pčela, kutija je bila puna. Maticu uopšte nisam uočio, a moglo je da se dogodi da mi je promakla u čitavoj konfuziji. Kako je počelo da biva sve toplije, uzeo sam da premestim pčele pošto bi 38

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

uskoro mogle da počnu da izleću. Otvorenu kutuju, preko koje sam samo prebacio peškir i čiji sam improvizovani ulaz zatvorio, ubacio sam na prednje sedište kamiona. Iz kutije bi procurela poneka pčela, ali ne previše. Njih sam pustio ispred nove košnice. Ove pčele, koje su preuranile, mogle su sada da se pridruže svojoj zajednici, ali u drugačijoj košnici (videti sliku 4). Uobičajena procedura sa standardnim košnicama je da se podseče saće kako bi odgovaralo dimenzijama ramova. Struna ili gumeni povez držaće saće u okviru sve dok ga pčele ne budu zalepile. Ovaj metod nije izvodljiv sa mojim topbar (satonoša) košnicama pošto se u njima radi sa saćem bez ramova (saće je prikačeno samo za satonošu, odatle i naziv košnice (prim. prev.)). Saće sam smestio u zadnji kraj top-bar košnice, ponovo koristeći grančice kako bih pčelama obezbedio prostor među satovima. Nakon što se leglo izvelo, uklonio sam prazno saće. U prednjem delu košnice (u blizini ulaza) imao sam zajednicu formiranu na regularnom saću na satonošama (top-bar). Problem je posle bio što nakon pažljivog pretraživanja po saću i pčelama premeštenim u top-bar košnicu nisam uspeo da pronađem maticu. Stoga, odmah sam se vratio do pčelinjeg stabla. Ovoga puta lovio sam samo maticu. Mogla je da bude sa preostalom grupicom pčela. Matica sigurno nije bila usamljena. Ostale pčele bile su sa njom, osim ako nije pala na neko mesto do koga je nemoguće prići, što bi podrazumevalo podrobnu pretragu. Nakon nekoliko minuta, pronašao sam maticu pozadi, u dubini stabla, sa ostalim pčelama, što je bila sasvim tipična situacija. Ubacio sam je u kavez (videti sliku 5) i odneo do pčela smeštenih u novu košnicu. Uz ovakav remetilački transfer od srušenog stabla do košnice, moglo se dogoditi da zajednica pokuša da napusti novo stanište. Kako bih predupredio bilo kakvo bekstvo (pretpostavljajući da postoji samo jedna matica u košnici) i omogućio leglu da se izvede iz divljeg saća, ostavio sam kavez sa maticom u košnicu. Kao što sam i očekivao, pčele su povukle prinudne matičnjake. Ja ih obično uklanjam, što bi u ovom slučaju zahtevalo napornu pretragu divljeg saća nepravilnog oblika, ali ispalo je da su matičnjaci bili dobro ispunjeni mlečom tako da sam ostavio zajednici da odgoji novu maticu. Kada su se u top-bar saću ukazale prve larvice, što je

pokazatelj da se matica uspešno sparila, uklonio sam iz košnice maticu, koja se i dalje nalazila u svom kavezu. Dodao sam je drugoj zajednici, dobivši na taj način i majku i kćerku maticu za uporedno istraživanje tokom naredne godine. U to vreme divlje saće je bilo najvećim delom prazno (videti sliku 6), tako da sam ga izvadio i započeo da prihranjujem zajednicu kako bih je pripremio za zimu. U suprotnom, pčele bi sigurno nešto sirupa odložile u divlje saće. Nikada ne znate odakle može da pristigne nova pčelinja zajednica. Kada je reč o divljem roju u srušenom drvetu, nisam želeo da gledam kako potencijalno vredan preživeli roj propada, na stranu što nisam hteo da dopustim da se pčele ubijaju. Ova epizoda takođe pokazuje kako možete spasiti pčelinju zajednicu gotovo bez ičega, sa samo nekoliko grančica i kartonskom kutijom.

Slika 6. Top-bar košnica. Divlje saće je prazno i spremno je za izmeštanje. Pčele su zaposele top-bar satove koje sam im ponudio. Obratite pažnju na iskošene stranice košnice, karakteristično svojstvo top-bar košnice. Mislim da je zajednica čak i krajem leta već spremna za zimu sa obiljem mladih pčela i velikim rezervama hrane.

Autor se zahvaljuje Suzani Samner na njenim komentarima rukopisa. Sa engleskog preveo Ivan Umeljić

Vajat Mangam je autor knjige o tehnici pčelarenja top bar (satonoša) košnicama. Knjiga predstavlja spoj nauke i autorovog 25-godišnjeg iskustva pčelarenja sa 200 top bar košnica. Obima je 421 strane i podeljena je na 12 poglavlja. Ilustrovana je sa 362 fotografije u boji i 24 infracrvene fotografije. Pčelarenje top-bar košnicom nezaobilazno je štivo za svakog kreativnog i inovativnog pčelara. Više detalja o knjizi i profesoru Mangamu možete naći na njegovom internet sajtu: www.tbhsbywam.com w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Biologija

Tekst, tabela i dijagrami

Marko Stanojević

Aktivnosti pčela tokom života Poznavanje dešavanja u pčelinjem društvu, anatomske i fiziološke osobine pčele, posebno zdravstenog stanja pčelinjeg društva, treba da budu temeljna znanja pčelara koja stalno treba usavršavati i proširivati

„Pre svega učite teoriju, inače ostaćete šeprtlja celog života“ Baron Berlepš (1815-1877), nemački pčelar, teolog i inovator

vaki uspešan posao rezultat je volje, ljubavi, ponajviše znanja. Ova konstatacija posebno važi za pčelarstvo, zbog toga što je neophodno stalno učiti, kako kroz sopstvenu praksu tako i na pčelarskim predavanjima, iz knjiga, druženjem sa uspešnim pčelarima i upoznavanjem sa njihovim iskustvima. Nije slučajno da je veliki stručnjak iz oblasti pčelarstva baron Berlepš jed-

nom prilikom rekao: „Pre svega učite teoriju, inače ostaćete šeprtlja celog života“. Poznavanje dešavanja u pčelinjem društvu, anatomske i fiziološke osobine pčele, posebno zdravstenog stanja pčelinjeg društva, treba da budu temeljna znanja pčelara koja stalno treba usavršavati i proširivati.

Lučenje voska (foto Veroljub Umeljić) 40

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

Tek posle dvadesetog dana pčele postaju izletnice skupljajući nektar, polen, propolis i vodu (foto Saša Jović, Ždrelo)

U svom nastanku i tokom života pčela prolazi kroz više razvojnih stadijuma: jaje, larva, lutka i odrasla pčela. Razvoj pčele započinje od jajeta koje se nakon tri dana transformiše u larvu. Na samom početku, larve se jedan i po dan hrane mlečom. Već tokom druge polovine drugog dana ishrana larvi iz kojih će se izvesti pčele radilice je smeša meda, polena i mleča, dok se ishrana larvi iz kojih će se izleći matice nastavlja isključivo mlečom. Za pet-šest dana težina larve povećaće se 2000 puta. Nakon osam dana života larve, pčele negovateljice zatvaraju ćeliju poklopcem kroz koji prolazi vazduh. Posle 21. dana od polaganja jaja na svet dolazi mlada pčela. Narednih dana hitinska obloga pčele očvrsne i razviju se različite žlezde koje u košnici menjaju njihove karakteristike. Tek izležena pčela prva dva dana prvenstveno čisti ćelije. Od trećeg do desetog dana hrani larve uključujući i maticu koristeći dosta polena lociranog u okvirima košnice. Prvih dvanaest dana

mlade pčele provedu u košnici u čišćenju ćelija i hranjenju larvi i matice. Posle ovog perioda počinje izgradnja saća. Pčele dosta vremena provode u mirovanju i patroliranju između drugih pčela. Tada se angažuju i izvan područja legla u delovima košnice gde obrađuju nektar i zbog toga proizvode određene hormone. Ovo se dešava od trinaestog dana života pčele. Posle toga počinje skladištenje polena i već je razvijen pčelinji otrov tako da su stvoreni uslovi da pčele postanu stražari krećući se od otvora za leta ka prostoru za med i obratno. Tek posle dvadesetog dana pčela postaje izletnica skupljajući nektar, polen, propolis i vodu. Podela posla u pčelinjem društvu nije striktna. Američki naučnik Tomas Sili (Thomas Seeley) utvrdio je da između pčela postoje znatne razlike. Neke ne grade vosak, ne stražare ili ne obavljaju neki drugi posao, nego samo unose vodu, polen ili propolis, dok druge rade sve. Razloge za ovo treba tražiti u činjenici da se matica pari w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Zaposlenost u % vremena

1. dan

4. dan

7. dan

10. dan

13. dan

16. dan

19. dan

22. dan

25. dan

Čišćenje ćelija

Negovanje legla

Uzimanje polena

Izgradnja saća

Prerada nektara

Skladištenje polena

Let na pašu

Patroliranje u košnici

Odmaranje

Tabela 1. Zaposlenost pčele tokom života

sa više trutova, zbog čega pčelinju zajednicu čine polusestre sa različitim naslednim osobinama i različitim funkcijama u košnici. Zaposlenost pčele tokom života nije strogo definisana već zavisi od unutrašnjih i spoljnih faktora. Na bogatoj pčelinjoj paši naglašen je instinkt sakupljanja nektara što sa sobom povlači preuzimanje nektara od sabiračica, negovo odlaganje u ćelije i elimisanje vode. Više od 50 odsto vode iz nektara odstranjuje se 24 časa po unosu. Sakupljanje nektara tada vrše i pčele koje su starije od pet dana. Nektar se odlaže i u područje legla. Ukoliko nema dovoljno praznog saća pčele u intezivnoj paši intenzivno izvlače saće. Ove poslove rade mlađe pčele jer im je smanjen posao oko negovanja legla budući da je smanjen

U sledećim dijagramima prikazano je koliko pčele procentualno troše vremena za obavljanje aktivnosti u svom životu »

Autor članka je pčelar entuzijsta iz Beograda

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

prostor za polaganje jaja i negovanje larvi. Drugi deo mladih pčela stariji od pet dana postaju sakupljačice. Iskusni pčelari će uvek stavljati izvučeno saće u nastavke dvostruko više nego što je potrebno za zreo med i na taj način povećati ukupnu količinu meda u košnici. Ako znamo kada i koje poslove pčele obavljaju tokom svog života možemo izvesti niz korisnih zaključaka u vezi formiranja veštačkih rojeva, povećanje prinosa meda, izrade satnih osnova i slično. Literatura Hans Vockenhuber, „Hinweise für den Jungimker“ u Bienenvater – Fachblatt des Österreichischen Imkerbundes, broj 11, novembar 1999. godine

w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Medonosno bilje

Tekst i fotografije

Veroljub Umeljić

Konopljika, biber divlji

Vitex agnus castus L. Fam. Verbenaceae

istopadni gusto razgranat žbun, visok do 3 m, sa četvorouglastim slabim i savitljivim grančicama, obraslim sivim maljama. Listovi naspramni, prstasti, sa 5-7 lancetasto duguljastih listića, celog oboda, sedećih ili na kratkoj peteljci. Glavna peteljka dugačka. Listići odozgo bez dlaka, odozdo beličasti i vunasti. Po obliku listova slična je konoplji, pa otuda i jedan od narodnih naziva. Cvetovi su sitni, otvorenoljubičasti ili beli i prijatnog su mirisa Obrazuju pršljenaste cvasti koje stvaraju duge grozdove. Cveta od juna do septembra. Zbog dugog perioda cvetanja konopljika je veoma korisna medonosna biljka. Vrlo je privlačna za pčele, jer im daje obilje nektara i polena. Svojom izdašnošću privlači i mnoge druge insekte koji se hrane nektarom; bumbare, leptire itd.

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

Med je beo, pomalo zelenkast i finog je ukusa. Konopljika je veoma rasprostranjena u mediteranskom priobalnom području. Uspešno se gaji kao ukrasna biljka i u kontinentalnim predelima. Razmnožava se semenom. Plodovi konopljike mirišu na biber, pa se mogu upotrebljavati kao začin. Konopljika je lekovita biljka. Kao narodni lek koristi se za lečenje rana, neurovegetativnih poremećaja, lupanja srca, nesanice, straha i drugih živčanih oboljenja. Poreklo naučnog imena U vrtovima samostana tokom srednjeg veka, gajila se ova biljka koja je služila za odvraćanje od svetovne ljubavi. Vitex – rimski naziv ove biljke Agnus - jagnje Castus - devičanski, neoskrnavljen

w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Uradi sam

Tekst, crtež i fotografija

Veroljub Umeljić

BETONSKA POSTOLJA ZA KOŠNICE Podnjača je deo košnice koji je izložen najbržem propadanju. Pogotovo brzo trunu površine koje su u dodiru sa postoljem jer se na tom mestu vlaga dugo zadržava. Najbolje je u pogledu trajnosti, ako se drvene površine, u našem slučaju gredice podnjače, oslanjaju na betonske površine. Pošto je beton higroskopan, odnosno ima osobinu brzog upijanja vlage, deo podnjače koji je u kontaktu sa postoljem biće skoro uvek suv.

etonska postolja za košnice, kada se kvalitetno izrade, imaju neograničeni vek korišćenja i ne zahtevaju nikakvo održavanje. Za jednu košnicu koriste se dva postolja. Poseban oblik donjeg dela postolja omogućava potpun pristup košnici, odnosno pravilan položaj tela u toku pregleda, čime zamor pri radu smanjujemo na najmanju meru. Otvor na posto-

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

lju, čime štedimo materijal za izradu, služi i kao rukohvat prilikom prenošenja. Gornja površina izvedena je tako da se gredica podnjače oslanja na dve manje površine, kako bi bila u što manjem kontaktu sa betonom. Postolje je konusno, što mu povećava stabilnost. Pošto beton ima svojstvo da izdržava veliku silu pritiska, ova postolja bez ikakvih problema izdržavaju

teret košnica sa nekoliko polunastavaka punih meda. Betonska postolja za košnice izrađuju se pomoću odgovarajućeg kalupa prikazanog na tehničkom crtežu. Spoljne strane kalupa izrađujemo od daske debljine 20 mm. Otvor u donjem delu postolja formira se pomoću limene trake debljine 1 mm konusno oblikovane. Za donju stranu kalupa učvršćuje se zakivanjem produžetaka od po 10 mm po celoj dužini strane. Otvor u sredini postolja oblikuje se takođe pomoću limene trake, konusno oblikovane. Na gornjoj strani krajevi trake se preklapaju 20 mm. Unutrašnji kraj povijen je unutra 10 mm. Sve drvene površine kalupa oblažemo sa folijom od „tetra-paka“, čime se sprečava truljenje drvenih delova a ujedno dobijamo i glatke betonske površine. Bočne strane kalupa spajaju se za donju stranu pomoću šarnira. Takođe, gornja strana se za jednu bočnu stranu spaja šarnirom, a za drugu se zabravljuje pomoću oblikovane žice prečnika Ø5 mm. Za spravljanje betona za izradu postolja koristimo pesak srednje granulacije. Odnos peska i cementa je 3:1. Kalup se postavlja na horizontalnu površinu na komad folije od „tetra-paka“. Prethodno se sve unutrašnje

površine kalupa ovlaže vodom. Pripremljenim betonom punimo kalup do polovine. Zatim postavljamo armaturu i punjenje nastavljamo dok kalup potpuno ne napunimo. Kada smo kalup napunili malo ćemo da sačekamo da beton „povuče“ vodu, posle čega gornju površinu lepo ugladimo. Posle 24 sata kalup uklanjamo ne pomerajući postolje. Izliveno betonsko postolje ne pomeramo još 24 sata. Kalup uklanjamo tako što prvo odbravimo gornju od bočne strane. Zatim podižemo, odnosno otvaramo gornju stranu pa onda bočnu sa kojom je ona povezana šarnirom. Zatim otvaramo drugu bočnu stranu. Posle toga, odvrtačem odvojimo od betona lim donjeg otvora postolja, nakon čega uklanjamo ceo kalup. Lim srednjeg otvora odvajamo od betona pomoću odvrtača i vadimo ga van. Odmah vlažnim sunđerom operemo sve površine kalupa koje su bile u kontaktu sa betonom, i kalup je pripremljen za ponovnu upotrebu. Sutradan po uklanjanju kalupa, postolje stavljamo na mesto koje nije direktno izloženo suncu. Narednih nekoliko dana moramo postolja često kvasiti vodom. Nakon 15 dana od izrade na njih možemo postaviti košnice.

w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Zanimljivosti

Jesenje boje

očetkom jeseni, neposredno pre opadanja na zemlju i truljenja, listovi počinju da se razmeću pravim vatrometom boja. Poznato je da neke boje listova, recimo žuta, postaju vidljive nakon razgradnje hlorofila, koji je, pak, „odgovoran“ za njihovu zelenu boju. Dakle, žuta boja je sporedna posledica fizioloških procesa koji se dešavaju u ovo doba godine, a biljku ne košta ništa da je proizvede. Međutim, stvari stoje nešto složenije sa crvenim listovima. Crveni antocijanini proizvode se upravo tokom jeseni, što govori da u ovo doba godine stabla posebno investiraju u njih. Logično, nameće se pitanje, zbog čega biljke čine ovaj dodani napor? Fiziološka uloga antocijanina toliko je raznovrsna da ih neki biolozi nazivaju „švajcarskim nožem prirode“. Između ostalog, oni su moćni antioksidanti, zaštita od fotoinhibicije, funkcionišu kao „sudopera“ za štetne supstance, zagrevaju listove i pružaju zaštitu od radijacije. Prema signalnoj, ili kako se još naziva, koevolutivnoj hipotezi, jesenje boje su signal kvaliteta upućen insektima koji u jesen migriraju na krošnje stabala1). Crvena, tako, može biti signal da neko stablo nije prikladan domaćin insektima, zbog toga što je opremljeno efikasnom hemijskom zaštitom, ili zato što ima slabu hranljivu vrednost, ili jer mu uskoro predstoji opadanje listova, ili zbog bilo koje druge karakteristike koja bi insek48

PČELARSKI ŽURNAL • 21 • oktobar-decembar 2013.

tima trebala da ukaže na njegovu lošu kondiciju. Potencijalni primaoci „crvenog signala“ su one vrste insekata koje sa svojih letnjih domaćina, najčešće zeljastih biljaka, migriraju u jesen na krošnje stabala. Poznato je da biljne vaši sleću tokom jeseni na listove drveća na čijim granama polažu jaja, najćešče veoma blizu zimskih pupoljaka. Jaja će se ispiliti na proleće, a biljne vaši razviti na granama i naneti štetu domaćinu pre nego što se odsele na letnju destinaciju. Vaši poseduju impozantan reproduktivni potencijal. Francuski entomolog (značajan i za pčelarsku nauku) Rene Reomir (1683-1757) utvrdio je da jedna jedina vaš za samo šest nedelja stvori oko šest miliona potomaka, što nesumnjivo ukazuje da nastanjivanje ovolikog broja predatora na jednu biljku može biti pogubno. Stoga, jasno je i da je neko stablo takođe pod snažnim pritiskom prirodne selekcije i da može da profitira ukoliko spreči, ili barem smanji posete insekata koji mogu da pričine nenadoknadivu štetu, naročito u proleće, kada se naredna generacija biljnih vaši bude izlegla iz jaja položenih u jesen. I. Umeljić 1 Marco Archetti et al., Unravelling the evolution of autumn

colours: an interdisciplinary approach, Trends in Ecology and Evolution, 24(3): 166-73; 2009.

USKORO ! Korisni saveti, vesti, zanimljivosti, arhiva starih brojeva, prelepe fotografije i još mnogo toga…

www.pcelarskizurnal.com

ZA SVE PČELARE! Profesionalno i mašinski vršimo uslužno: ukivanje svih tipova ramova; bušenje bočnih letvica sa ubacivanjem nitni za žicu; ožičavanje ramova; utapanje satnih osnova. Kontakt: 064/30-29-140 (Vule)

Reklamni oglasi u časopisu Pčelarski žurnal

zadnja korica cela strana 20.000 din. polovina strane 14.000 din. unutrašnja strana zadnje korice cela strana 14.000 din. polovina strane 8.500 din. četvrtina strane 6.000 din.

unutrašnja stranica cela strana 12.000 din. polovina strane 7.500 din. četvrtina strane 5.000 din. mali oglasi (do 10 reči) 500 din.

Popust 20 % za reklamno oglašavanje u više uzastopnih brojeva.

Prodajem matice, paketne rojeve i rojeve na LR i DB ramovima. Ljubiša - Kragujevac tel. 034/636-11-22, 063/818-36-23 Šivena pčelarska oprema, razni modeli i veličine. ZORA – Kragujevac tel. 034/313-092, 064/238-81-83, 064/245-07-99 Papirići za dimljenje protiv varoe – lično ili pouzećem. Filipović – Užice. tel. 031/513-687, 031/563-882, 031/524-172, 063/639-42-44 Sve za ramove – prese za bušenje ramova sa automatskim utiskivanjem biksni, biksne, prohrom žica, razmaci. Šendeković. Tel. 031/894-331, 031/895-176 Pčelarska oprema, pribor, literatura. Pejo. Tel. 011/84-83-120, 063/830-46-46 Pčelarske vage za sve tipove košnica, kao i po specijalnim porudžbinama, izrađujemo i nudimo. MIKRON – Beograd. Tel. 011/833-2051, 064/2222-948

w w w. p c e l a r s k i z u r n a l. c o m

Proizvodnja: Internacionalnih brigada 83 Tel. 034/360-181 Prodavnica: 27. Marta 1 Tel. 034/331-350 Mob. tel. 064-27-50-985

• Izrada i prodaja satnih osnova za sve tipove košnica • Po želji, izrada osnova od voska pčelara • Otkup voska kao i zamena za satne osnove • Po dogovoru sa pčelarskim udruženjima, otkup i zamenu voska vršimo i na terenu

KNJIGE VEROLJUBA UMELJIĆA U SVETU PČELA – rasprodato U SVETU CVEĆA I PČELA – ATLAS MEDONOSNOG BILJA 1-2 Knjige su nagrađene bronzanom medaljom na svetskom pčelarskom kongresu APIMONDIA 2003 u Ljubljani, čime su svrstane među tri najbolja svetska dela iz oblast pčelarstva. Knjige imaju po 736 stranica na kunstdruk papiru tvrdog šivenog poveza, A5 formata. U ATLASU 1 je prikazano 333 a u ATLASU 2 je prikazano 337 različitih vrsta medonosno-polenonosnih biljaka, koje su ilustrovane sa 2.910 originalnih fotografija u boji. Sadrže 5.600 naziva biljaka na 8 jezika. Dat je i rečnik botaničkih izraza, registar naziva biljaka na svim jezicima, kao i registar naziva bolesti pri čijem lečenju pomažu opisane biljke. Pojedinačne cene knjiga pouzećem su po 1.980 dinara. ENCIKLOPEDIJA PČELARSTVA Knjiga je štampana na kunstdruk papiru na 512 stranica A5 formata, tvrdog šivenog poveza. Sadrži 2.160 pojmova (156 ličnosti), 910 ilustracija (fotografija u boji i crno-belih i crteža), 36 tabela i dijagrama. U knjizi su prikazane osnove znanja iz svetskog pčelarstva i drugih oblasti koje su u vezi sa pčelarstvom. Cena knjige pouzećem je 1.530 dinara. PČELARSTVO – OD POČETNIKA DO PROFESIONALCA Knjiga sadrži 800 stranica na kunstdruk papiru A5 formata, tvrdog šivenog poveza. Ilustrovana je sa 1.400 fotografija u boji, 60 tehničkih crteža, 20 tabela i dijagrama. U knjizi je prikazano: - kako, kada i sa koliko košnica početi pčelarenje, - detaljna tehnika pčelarenja košnicama: DB, LR, Farar, AŽ, pološka, kongresovka i druge, - Način izrade, fotografije, tehnički crteži i specifikacija materijala, za sve navedene košnice i prateću opremu, - metodi uzgoja matica: Jenterov, Nicotov, Dulitlov, Alejev, - život pčelinjeg društva u prirodnom staništu, - pčelarska oprema, - bolesti i neprijatelji pčela… Cena knjige pouzećem je 1.980 dinara. ROMAN O PČELARU Na 384 stranice A5 formata, broširanog poveza, ispričana je životna priča o odrastanju glavnog junaka i stasavanju u pčelara… Posle čitanja ovog romana, pojedini čitaoci će poželeti da postanu pčelari, a oni koji to već jesu otkriće nove čari bavljenja ovim poslom. Cena knjige pouzećem je 550 dinara.

U cene knjiga uračunati su PTT troškovi. VEROLJUB UMELJIĆ - 34203 Kragujevac, Čede Dulejanovića 33 034/63-62-879, 063-814-80-80 - vumeljic@ptt.rs; www.umeljic.com