Palanačke br 192-193 by Palanacke Novine

Број 192-193 Сваког 1. и 15. у месецу Година IX • 15. нов. 2015. Цена 50 динара

Делегација азањске задруге код председника Републике

Конструктиван и саветодаван разговор Страна 7

Др Војислав Шешељ у Смедеревској Паланци

Стратегија замрзнутог конфликта Стране 8 и 9

Племенита понуда сина београдског вајара Мише Поповића

Блистаће опет „Жена на сунцу“ Страна 27

Патријарх Иринеј освештао Парохијски дом у Азањи

Орден Светог Саве за велику задужбинарку Стране 12 и 13

www.sumadijskevesti.com

Било је то у првој половини деведесетих година прошлог столећа. У међувремену, покушај да постанемо нормална држава – није успео, и на власт су поново дошли познати ликови из прошлости. Како тек сада трагикомично звучи слоган: „све је исто само њега нема“. Елем, начином на који влада, актуелна политичка елита ради праву ствар – за себе. До савршенства је доведена манипулација широким народним масама, ширењем непостојећег оптимизма, и понављањем хвалоспева о сопственим успесима

Излазе 1. и 15. у месецу Година IX Цена 50 динара Први број Паланачких изашао је 8. децембра 2006. године Издавач: Паланка инфо Контакт: Смедеревска Паланка 11420 ул. Првог српског устанка бр. 2 телефон/факс: 026 319 269 e-mail: info@palanacke.com web: www.palanacke.com www.blog.palanacke.com Жиро рачун: 205-166888-41 (Комерцијална банка) Директор: Дејан Црномарковић

моб.тел: 065 200 2612 e-mail: palanacke@yahoo.com

Гл. и одг. уредник: Дејан Црномарковић

e-mail: redakcija@palanacke.com

Маркетинг: Саша Матески

моб.тел: 064 920 5928

Сарадници: Драгољуб Јанојлић, Данијела Васиљевић, Бојан Живковић, Слободан Тодоровић, Слободан Жикић, Слађана Црномарковић, Владимир Ђурђевић, Зорица Матић, Мирослав Миловановић, Зоран Тодоровић, Никола Владисављевић, Тома Митровић, Душан Кривокућа, Ненад Војчевски, Горан Станојевић, Лазар Петковић, Катарина Стевановић, Стојче Талијан, Никола Лазић, Тања Цветковић, Стеван Мартиновић, Милош Јанојлић.

Фарма

екоме, очигледно, одговара да од Србије направи - Фарму. Не мислим, наравно, на пољопривредно имање у коме се ради и производи, него на онај вашар ужаса, простоте и кича који нам свакодневно, преко своје медијске справе за мучење, пласира „убица“ културе и правих животних вредности, Жељко Митровић. Али, ништа се не догађа случајно. Ова држава је већ дуго на дну у економском, културном, квалитативном, рекао бих, животном смислу. Уколико држите до себе, овде сигурно не бисте, по сопственом избору, одлучили да живите. Све више и сам размишљам о одласку. Мислим да би вредело бар покушати. Из искуства знам да то није нимало једноставно. Стицај околности је да имам искуство - бекства. Одлазио сам већ једном, и живео у Европи годину дана, у време оног тиранина, када су широм Србије владали најгори.

Хитво

сло

Браћа, синови, кумови и хиљаде њихових пиона засели су на леђа српске интелигенције, без чијег се лидерства, или бар саветодавног утицаја, никада нећемо извући из ове мочваре у коју смо залутали. које само они „виде“. Очајни људи више верују лажној нади којом их „засипа“ власт, него сопственом животном стандарду. Када томе додамо есенцију актуелне политике, под називом „држите лопова“ или „успели смо као нико до сада…“, заслепљеност постаје потпуна. Овој власти и не треба, такозвани, паметни део популације, мада би потајно волели ту подршку. Требају им гласови неписмених и полуписмених, којих је у Срби-

Хитто фо

ји око 2,5 милиона, а када томе додамо бар милион за власт интересно везаних грађана, сасвим је довољно за апсолутну већину. Реално, у српском случају, провуче се ту и неки проценат оних који гласају „из ината“. Ми, заправо, живимо у паралелним световима, у две Србије? У једној, која је имагинарна, и постоји само у режимским саопштењима и изјавама и другој, реалној, у којој доминира сиромаштво, благо прикривена диктатура и повлачење „у илегалу“ или одлив памети у здравије средине. У Србији коју нам свакодневно представљају режимски медији, власт остварује фантастичне резултате, као нико и никада пре, а за све оно што не ваља криви су претходници. Јасно је видљива диктатура једног, за тај посао одлично припремљеног човека, окруженог армијом људи сумњивих могућности. Не наслућује се нада у бољу будућност или бар наговештај поштенијег односа политичке елите према грађанима. Браћа, синови, кумови и хиљаде њихових пиона засели су на леђа српске интелигенције, без чијег се лидерства, или бар саветодавног утицаја, никада нећемо извући из ове мочваре у коју смо залутали. У прилог томе само један пример: недавно, када је председник Српске академије наука и уметности рекао истину о Косову и Метохији, био је јавно „стрељан“, и то је, заправо, правило понашања доброг дела актуелне политичке елите. Афирмација става да је примеренија „слатка лаж“ од сурове стварности постала је арматура овог режима. Понекад ми је жао што нисам довољно „мудар“ да на то пристанем.

„Жена на сунцу“

(рад вајара Мише Поповића) украдена 2012. године са фонтане испред ресторана „Башта“.

Фотографије: Редакција и сарадници DTP: Palanačke

e-mail: info@palanacke.com web: www.palanacke.com

Штампа: Starprint Смедеревска Паланка CIP Каталогизација у публикацији: Народна библиотека Србије ISSN 1820-5321 COBISS.SR-ID 143162380

Паланачке су члан ПУ „Local Press”

- Ја живим у дијаспори, данас ми је рођендан, осамдесет четири године ми је, а 62 живим у Америци… Али сваки мој пријатељ Американац, и Америка, знају да сам Српкиња, из села Азања, православне светосавске хришћанске вере. Проф. др Радмила Милентијевић приликом примања високог одликовања СПЦ, Ордена Светог Саве II степена

АКТУЕЛНО

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА У ГРАДСКОМ ПОЗОРИШТУ

95 година Паланачке гимназије Историја ове образовне установе сведочи колико је она била значајна за нашу општину

аланачка гимназија основана је краљевим Указом 1919. године да би прва генерација ову школу похађала од 1920. године. На Свечаној академији, уприличеној у сали Градског позоришта, која је својом концепцијом и квалитетом потврдила високи реноме ове школе, директор, професор Драган Јоковић, подвукао је да је Паланачка гимназија у правом смислу речи централна образовна и културна установа у нашој општини, и да је све што је у нашој општини навредније и најдостојније поштовања укорењено под кровом Гимназије.

су после Другог светског рата дозидана три анекса, чија је укупна површина мања од првобитне зграде Гимназије. Гимназија остаје четвороразредна све до школске 1933./34. године, када ондашње Министарство просвете допушта да се сваке године отвара по једно одељење виших разреда, тако да је од школске 1938/39. Гимназија у Паланци – осморазредна, што ће остати све до реформе школства из педесетих година прошлог века. Ново опремање школе датира из првих година после ослобођења од окупатора, када Гимназија добија име „Света Ђорђевић“, по бившем ученику који је по-

38. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

Расправа о буџету Основана је нова одборничка група, „Пет до дванаест“, од бивших одборника СНС-а, ДСС-а и УРС-а

П Програм Свечане академије био је посвећен великим јубилејима који се, као и деведесетпетогодишњица Гимназије, обележавају 2015. године – Првом светском рату, годишњици смрти сликарке Надежде Петровић, која је преминула од тифуса негујући оболеле у Ваљевској болници, и осамдесетогодишњици смрти Михајла Пупина. Историја Паланачке гимназије сведочи колико је ова установа била значајна за нашу општину. Већ 1928. захваљујући добровољним прилозима грађана, сазидано је модерно гимназијско здање, приземље и спрат, који су и данас у употреби, иако

гинуо на страни партизана 1942. године негде у Црној Гори. Ово име школа ће носити све до „демократских промена“, после којих, 2001. поново добија име „Паланачка гимназија“. Оно што обележава рад Гимназије свакако је квалитетан наставни кадар, благодарећи чему ученици ове школе стичу одличну припрему за студије, како природних и математичких, тако и друштвених наука и језика, као и подстицање ангажовања ученика у ваннаставним активностима, литерарном, ликовном и позоришном стваралаштву. В. Ђ.

ПОСЛЕДЊА ВЕСТ

Министар одлучио да смени директора ОБ „Стефан Високи“ Показао се као изузетно лош и неспособан директор. Др Горан Богдановић

рема информацијама које смо добили од нашег извора из врха па-

ланачког огранка Српске напредне странке, министар здравља др Златибор Лончар одлучио је да смени директора ОБ „Стефан Високи“, др Горана Богдановића. Оваква одлука је била очекивана после великих

пропуста у раду директора и штете коју је нанео овој здравственој установи. Како сазнајемо, један од кандидата за место директора је угледни хирург из Болнице, а помиње се и кадровско решење са стране.

ре почетка рада по обимном дневном реду, тридесетосме седнице Скупштине општине Смедеревска Паланка, председник СО обавестио је одборнике да је основана нова одборничка група од бивших одборника СНС-а, ДСС-а и УРС-а. Под називом „Пет до дванаест“, у ову одборничку групу ушли су Ђорђе Мајсторовић, Слободан Гајић, Слађана Рајчић, Драган Никодијевић и Бошко Војиновић. Одборницима се одмах обратио шеф нове одборничке групе, Ђорђе Мајсторовић, који је изјавио да новооснована одборничка група у СО неће заступати интересе ни једне партије, већ, непосредно, грађана Смедеревске Паланке.

Расправе До прве расправе дошло је већ током дискусије поводом прве тачке дневног реда, Предлога извештаја о извршењу буџета Општине Смедеревска Паланка за пероиод од првог јануара, до тридесетог септембра текуће године. Према овом извештају, у протеклих де-

вет месеци, остварени су буџетски приходи у износу од 724.143.667,72 динара, што у односу на целокупне планиране приходе за 2015. годину представља 55,7 процената, односно 74,2 процента планираних прихода за период од првог септембра до тридесетог октобра ове године. У истом периоду забележени су расходи, у једнаком износу као и приходи, по разним буџетским ставкама. Коришћена је и текућа буџетска резерва, за реализацију Уговора о коришћењу средстава за уређење (ревитализацију) пољских путева, за санацију рукометног и кошаркашког терена и изградњу трибина у оквиру Основне школе „Радомир Лазић“ у Азањи, као и за санацију оштећене носеће конструкције „ТМ 3 таваница“, у Основној школи „Херој Радмила Шишковић“ у Смедеревској Паланци. Најпре је шеф одборничке групе СНС-а, Радослав Симић, изјавио да у материјалу има „много небулозних ствари“, и да је извештај рађен смишљено и плански, ради „пљачкања буџетских средстава“.

АКТУЕЛНО

Радослав Милојичић Кена

- Овакав вид трошења буџетских средстава неприхватљив је за одборнике Српске напредне странке - рекао је Симић - који је, такође, председника Општине прозвао да буџетски новац троши на страначка путовања по земљи. На ово је реаговао председник Општине Смедеревска Паланка, Радослав Милојичић Кена, који је између осталог рекао: - Господине Симићу, ја бих вас замолио, пошто сте озбиљан човек, и у годинама, да више не користите непримерене речи: пљачка, лоповлук, и остало. Јер, под бројем један, да је нешто тако урађено, сви ми бисмо били похапшени. Немојте више да узурпирате ову говорницу и да као папагаји понављате лажи. А ја вам, ето, опет кажем: молим вас, ухапсите ме! Имате председника Републике, председника Владе, министра полиције, све у овој земљи ви водите, за све се ви питате, па дај, ухапсите ме већ једном. Па да ли има већих криминалаца од вас. Од Андреја Вучића који је украо 22 милиона евра, па испаде да му је неко фалсификовао

Радослав Симић

личну карту. Има ли већег криминалца од тог вашег шефа у Смедеревској Паланци, тог из Азање, Ђавола? Он је човек већ био у затвору, због онога што је радио. Док грађани немају хлеба да једу, и свакога дана долазе по социјалну помоћ, за 2-3 хиљаде динара, да би могли да плате струју - Синиша Мали је украо 24 стана. Да ли има већих лопова од вас? О чему ви причате? О каквим путовањима? Од 2010. године ни један функционер нема дневницу у овој општини. То куда ја идем на рачун своје странке, то је мој посао. То је моја брига, и брига моје странке. Али никада у радно време. И увек о трошку странке, или о мом личном трошку. Председник Општине је затим говорио о великом националном дугу, који је произашао из политике Владе Србије, коју предводи СНС: - За четири године сте нас задужили десет милијарди евра. Од Тита, па преко свих председника влада, до 2012. године, дуг Србије је био 15 милијарди. За време ваше власти и ваших експерата, ви сте нас задужили десет милијарди. Да ли

знате да народу секу струју за 2.000 динара? Ваши, из Електропривреде. Као што је и најавио на конференцији за новинаре после 85. седнице Општинског већа, Радослав Милојичић је навео име човека из Министарства пољопривреде, који је смењен зато што није попустио под притисцима да онемогући добијање средстава за комасацију Општини Смедеревска Паланка, на шта су га, према Милојичићевим речима, приморавали чланови СНС-а из Паланке: - Да ли знате ко је Зоран Кнежевић? Срам вас било Напредњаци. Зоран Кнежевић је смењен са места директора Сектора за пољопривреду у Министарству за пољопривреду и заштиту животне средине. Тај човек је смењен зато што под притиском Ђавола из Азање није хтео да повуче новац који је Општина Смедеревска Паланка добила за комасацију. Ми смо једина општина јужно од Саве и Дунава која је добила ова средства. Не зато што смо ми нешто паметни или лепи, него зато што смо имали пројекте, и

У ТОПОЛИ ИСПУЊАВАЈУ ПЛАН ИЗГРАДЊЕ ЗА ОВУ ГОДИНУ

Завршавају започете послове Д

ирекција за изградњу у Тополи завршава започете послове и до краја сезоне испуниће план изградње за ову годину. У Месној заједници Доња Трешње-

вица завршен је терен за мале спортове, у Месној заједници Витлина терен ће бити завршен за неколико дана. Вредност радова је око 2,25 милиона динара,

што смо радили ствари на време. Сменили сте човека, ви, Напредњаци, зато што је нашој Паланци дао средства за комасацију, од које ће сви грађани катастарских општина где се комасација спроводи имати користи. И за вас да гласају Паланчани? Зато што сте им искључили струју? Зато што сте Зорана Кнежевића сменили са места директора у сектору Министарства пољопривреде због тога што је дао новац нашој општини? Ја се том човеку заиста захваљујем, и свака му част, што није хтео да повуче средства, и да подлегне вашој партијској диктатури – рекао је између осталог председник Општине. Расправа је вођења и у оквиру друге тачке дневног реда, Предлогу ребаланса буџета Општине за 2015. годину. Сагледавајући досадашње извршење буџета, Нацрт ребаланса подразумева усклађивање и повећање дела прихода како би се приступило реализацији планираних капиталних инвестиција које су неопходне локалној самоуправи, а предлог је да се неопходне инвестиције спроведу са позиција текућих прихода. Радослав Симић и Миливоје Петровић, критиковали су општинско руководство, сматрајући да трошење буџетских средстава није избалансирано. На то је реаговао шеф нове одборничке групе, „Пет до дванаест“, Ђорђе Мајсторовић, који је нагласио да Симић и Петровић треба да се сете како су користили плате шест месеци после одласка са функција у општини, а да је тај новац

а извођач је Предузеће за путеве „Крагујевац“. Уређује се и фудбалско игралиште у Месној заједници Маскар, а вредност ових радова је око 1,9 милиона динара. Предузеће „Арбаг“ из Аранђеловца завршило је асфалтирање 400 метара пута за Прандовиће у Месној заједници Рајковац. Исто предузеће изводи и радове на изградњи 550 метара пољског пута у Клоки. Почиње и асфалтирање локал-

било примереније уложити у инфраструктуру. - Док смо Бошко и ја били у СНС - у залагали смо се да чланови странке тих шест месеци не примају паре, него да се оне усмере у паметне ствари. Само ти Мико - рекао је Мајсторовић одборнику Петровићу - примио си за шест месеци 700.000 динара.

Тачке без расправе Одборници су на тридесет осмој седници усвојили Предлог Одлуке о изменама и допунама Плана детаљне регулације Бање „Паланачки кисељак“, Целина ИИИ, Бања 2, који омогућује изградњу бањског комплекса и смештајних капацитета у подручју у близини садашњег Олимпијског базена. Одборници су донели и Одлуку о изменама и допунама Одлуке о држању животиња на подручју Општине Смедеревска Паланка, о којој је било речи на претходној седници Већа, Одлуку о општинским и некатегорисаним путевима на подручју Општине, Одлуку о ангажовању ревизора за екстерну ревизију завршног рачуна за 2014. годину, као и мноштво одлука о постављењу и именовању. Уместо Ивана Пеликанта, досадашњег директора ЈКП „Општинска гробља“, који је поднео оставку, на место директора именован је Владимир Радивојевић, који је потом вратио одборнички мандат. Такође, процедуром тајног гласања, уместо Слободана Маторкића, који је разрешен, за новог члана Општинског већа изабран је Славиша Спасојевић.

ног пута који спаја Месне заједнице Бор и Митровчић и још неколико локалних путева. 5

Статистички показатељи или „гласам за слепце“

редином прошлог месеца, баш уочи Међународног дана борбе против сиромаштва, упознао сам Драгицу Б. Има 18 година и ђак је завршног разреда једне средње школе. Отац јој је умро, мајка нема стално запослење. Живе од породичне пензије, која не премашује 10.000 динара месечно, а још толико, отприлике, заради њена мајка, радећи све и свашта. Драгица је хронично болесна, и због тога мора да узима калоричну храну, шест пута дневно. Конкурисала је за ученичку стипендију, али још не зна да ли ће је добити. Па ипак, према званичној статистици, Драгица и њена мајка нису у групи којој прети „ризик од сиромаштва“. За оне који живе сами, праг сиромаштва је месечни приход мањи од 13,5 хиљада динара, док је за трочлану породицу са двоје деце млађе од 14 година тај праг нешто испод 25 хиљада месечно. Драгичина двочлана пордица, према томе, не спада у групу потенцијално сиромашних. Када плате станарину и огрев, месечно им остане тек толико новца да намире базични метаболизам. О калоричној храни и шест оброка дневно, нема ни говора. Баш ме занима ко је, и на основу којих параметара, састављао поменуту статистичку таблицу. Каквим менгелеовским експериментима је утврђено да двочлана породица може да преживи са 250 до 300 динара дневно, и то под условом да све

штима: да не прегоревају сијалице, да се сапун и шампон не „троше“, да обућа годинама одолева пређеним километрима... Могли само да наведемо и драстичније случајеве. Рецимо породицу Ускоковић, из једног села суседне општине, која већ три године живи без струје, од инвалидске пензије њиховог настаријег члана, која износи невероватних 12.000 динара. Њих четворо ипак упорно преживљава, цедећи суву дреновину. Право на помоћ немају, јер још увек поседују кућу. Иако млађи чланови породице, две кћерке, не могу да пронађу посао, чињеница да су пунолетне за статистичаре је довољан разлог да Ускоковиће не сврстају у категорију потенцијлано сиромашних. Када се суочимо са описаним случајевима, постаје јасно да су не само статистички, него и економски показатељи, у ствари, идеолошки жаргон, који треба да учини невидљивим оно што нам је пред очима. На основу наведених показатеља, као и прецизног терминолошког разлучивања „ризика од сиромаштва“ и стварне беде, створен је утисак да оних 43,2 одсто Отпуштати људе из јавног сектора, дозволити власницима средстава за производњу да раде шта им је воља са запосленима, окривљавати факултетски образоване људе, мастере и докторе наука, да су сами криви због тога што не могу да се запосле, а болеснике зато што су болесни – све се може лако оправдати, када се као узор узме бескрвна теорија. становника Србије, који су потенцијални сиромаси, то још нису постали, већ да некако лавирају на ивици жилета. А када се томе дода да се у Србији очекује спори али стабилан привредни раст, онда ваљда сви треба да одахнемо, јер то значи да ће већина угрожених превагнути на ову страну. Економски показатељи, анализе и прогнозе, отуђују се од стварних људских интереса, онога тренутка када „привредну ефикасност“ или „тржишну конкурентност“ претпоставе животу у беди и безнађу, захтевајући, као Павле Петровић, председник Фискалног савеза, даље сте-

зање каиша. Повиновање економским принципима тако постаје вид драстичног раздвајања теорије и праксе, па научна знања више не служе људима, него народне масе постају подложне економским законитостима или социјалном инжењерингу. Отпуштати људе из јавног сектора, дозволити власницима средстава за производњу да раде шта им је воља са запосленима, окривљавати факултетски образоване људе, мастере и докторе наука, да су сами криви због тога што не могу да се запосле, а болеснике зато што су болесни – све се може лако оправдати, када се као узор узме бескрвна теорија. Њоме се лако забашурују и другачији увиди, попут оног који доноси недавно објављена књига „Добро дошли у пустињу постсоцијализма“. На почетку овог зборника радова, његови приређивачи, Игор Штикс и Срећко Хорват, између осталог кажу: „Пробудуте се, ви сте у пустињи постсоцијализма већ неколико деценија. Не постоји транзиција, дошли смо тамо где нам је то било задато крајем осамдесетих и почетком деведесетих. Боље бити неће“. Упркос статистици и ученим економистима, суштински се, према поменутим ауторима, ништа неће променити. Владајући друштвени поредак подразумева и сиромаштво, и брисање достојанства радника, и социјалну несигурност (све је више људи који немају оверену здравствену књижицу). Драгицу и Ускоковиће из наше приче још увек опседа дремеж обећаног побољшања. Није ни чудо, јер данас свака политичка блуна говори о „бољитку“. Хоће ли се тргнути из анестезије? Ни једна наркоза не делује вечно. Једном ће, већ, неко успети да отвори очи, и, као Нео у оном холивудском филму, потом пробуди остале. Баласт теорије, сложеност економске науке, непорецивост статистике, избледеће пред погледом људи који нису посвећени анемичним мистеријама бројева. То је, уосталом, једина нада. Нама, који еквилибрирамо на статистичкој оштрици, више од сваког ученог погледа, помаже та освешћена глад неуких. И зато, као Домановић у оној приповеци – гласам за слепце!

Бранислав Луковић, проф.

Стални судски тумач за немачки језик ул. Шулејићева бр. 206, Смедеревска Паланка тел. 060/1321-336 и 026/317-635 e-mail: branislavlukovic@hotmail.com 6

ДЕЛЕГАЦИЈА АЗАЊСКЕ ЗАДРУГЕ КОД ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

Конструктиван и саветодаван разговор - Поред Повеље, председнику смо уручили и књигу Жарка Талијана, „Мирис тамјана“, о којој је већ чуо од проф. др Радмиле Милентијевић - истакао је Родољуб Станимировић који је предводио делегацију

оводом обележавања 120 година задругарства у Србији, и јубилеја Земљорадничке задруге у Азањи, која је основана пре 121. годину, председник Републике, Томислав Николкић, примио је председника Скупштине Земљорадничке задруге Азања, Живомира Павића, Слободана Прокића, члана Управног одбора, и председника Задружног савеза Србије, а ову делегацију предводио је Родољуб Станимировић, председник Земљорадничке задруге у Азањи, што је био непосредан повод за овај разговор. Паланачке: Пријем код председника Републике уприличен је поводом значајног јубилеја ваше Задруге и задругарства у Србији. Станимировић: Ове године је јубилеј задругарства у Србији, а истовремено и 121. годишњица наше Земљорадничке задруге. Председник Републике, Томислав Николић, прихватио је да буде покровитељ свечаног обележавања ових значајних годишњица. Први део ове обједињене прославе одржан је у Азањи. Бићу искрен па ћу вам открити да је председник Николић предложио да се и други део прославе такође одржи у Азањи, а не у Београду. Председник Николић је народски човек, један прави Шумадинац. Вођен је отворен и конструктиван разговор са председником, током кога смо га упознали са приликама и проблемима који прате нашу задругу, али и задругарство у Србији. Паланачке: О каквим проблемима је реч? Станимировић: Задруга је, иначе у тешком стању. Невоље за Задругу почеле су још деведесетих година, када је почео повраћај земље. Задруга је тада вратила и оно што није узето, и ону земљу коју је у међувремену купила. Тако је Задруга вратила не само имовину коју јој је својевремно поклонила држава, него и ону имовину коју је купила, како би се тиме надокнадило оно што држава у том тренутку није имала да врати. Недуго затим, Земљорадничка задруга у Азањи запала је у друге невоље, попут многих земљо-

Јединствено деловање државе и локала - Да би задруга и привреда, и све остало имало неку економску функцију, потребно је да све државне институције функционишу јединствено, једна са другом: Председник, Влада, локална самоуправа и привреда. То мора да се увеже. Ја то већ дуго потенцирам, са тим се сложио и председник Николић, а то су подржали и председник Општине Смедеревска Паланка, председник Скупштине општине и други функционери локалне самоуправе. Када су сазнали да смо добили позив да посетимо председника, они су били одушевљени и тражили су од мене да са председником разговарам о могућностима да се побољша статус задругарства и пољопривредних произвођача.

радничких задруга у Србији, јер се поставило питање задружне својине. Председника смо упознали и са проблемима који у овом тренутку највише тиште пољопривредне произвођаче, а изнели смо и предлоге на који начин може да се реши проблем задругарства. Паланачке: И шта је на то рекао председник? Станимировић: Председник се у многим стварима сложио са нама, и узео је на себе обавезу да, са својим сарадницима, сагледа какве су могућности да помогне, у склопу својих уставних овлашћења. Посебно када је реч о убрзаној изради Закона о задругама. Паланачке: На тај закон се чека већ годинама? Станимировић: И пре него што сам ја дошао у Задругу, 2011. године, говорило се о том закону. Недавно је међутим била јавна расправа,

и ја сам три или четири пута учествовао у расправи о задругама, нарочито о проблему задружне својине, на коју је држава „ставила шапу“. Председника смо упознали да је Земљорадничка задруга Азања урадила план реорганизације, и предала га надлежним органима, и да сада чекамо изјашњавање поверилаца, 17. децембра. Председник сматра да је баш тако требало да се уради, да се исцрпе све законске могућности, како се Задруга не би угасила. На основу плана и програма који смо урадили, председник Николић нам је рекао да треба ићи даље. Такође, председник нас је упознао са планом изградње десет великих центара у Србији.Ти ће центри имати задатак, посебно када је у питању сточни фонд, да буду гарант произвођачима за цену, као и за пласман на кинеско и руско тржиште, али и тржиште Европске

уније. Тих десет центара би, практично, спасло пољопривредне произвођаче од накупаца који уцењују и отимају од пољопривредника. Речју, са председником смо водили конструктиван и саветодаван разговор о томе како ми треба да функционишемо, и шта је то што се очекује од државе. Наравно, део разговора је посвећен обележавању поменутих јубилеја. Паланачке: Председику сте уручили Повељу. Станимировић: Да, наш Организациони одбор је донео одлуку да буде додељено девет повеља. Председнику смо уручили Повељу, не само у знак захвалности због тога што је прихватио да буде покровитељ обележавања јубилеја задругарства, већ из разлога што нам је задовољство да ову повељу добије председник државе, коју је наша задруга толико пута представљала у иностранству. Поред Повеље, председнику смо уручили и књигу Жарка Талијана, „Мирис тамјана“, о којој је већ чуо од проф. др Радмиле Милентијевић. В. Ђ.

ИНТЕРВЈУ

ДР ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Стратегија замрзнутог конфликта Са лидером Радикала о односу према Вучићу, Косову, мигрантима, предстојећим изборима, сиромаштву у Србији...

идер Српске радикалне странке, др Војислав Шешељ, већ трећи пут после изласка из Шевенингена посетио је Општински одбор своје странке у Смедеревској Паланци. Председник Радикала је, пре састанка са члановима СРС из Смедерева, Велике Плане и Смедеревске Паланке, одвојио мало времена за разговор са новинарима. Паланачке: Господине Шешељ, приметно је да је на удару ваше критике председник Србије, Томислав Николић. И поред тога што се не слажете са политиком приближавања Европској унији, иако критикујете рад министара у садашњој Влади, чини се да избегавате да непосредно критикујете премијера Вучића, или да барем „бирате речи“ када говорите о њему. Др Шешељ: То је неозбиљна тврдња. Погледајте на сајту Српске радикалне странке. Погледај-

те на Ју тјубу све моје наступе за последњих годину дана. И на телевизијама, и на јавним трибинама које смо држали широм Србије, погледајте интервјуе за новине. Па ћете онда видети да ја непрекидно најоштрије критикујем Александра Вучића и његову Владу. Само, ту је моја критика крајње озбиљна и стручна. Ја ту критикујем економску, социјалну, националну политику, и износим читав низ аргумената. И велики број афера сам раскринкао. Видели сте оних двадесет питања које сам поставио Александру Вучићу. То је најоштрија могућа критика којом сам га подвргао. Он није одговорио на многа од тих питања. А кад је реч о Томиславу Николићу, није могућа тако озбиљна критика. Он нема никакве уставне надлежности, осим што је формално командант војске и што у условима ратног

стања може да буде стварни командант. И то је све. Али Томислав Николић сам, лично, улази у такве корупционашко-криминалне афере да га једноставно што пре треба

за Вучића, кажите ми, ја ћу одмах употребити. А Томислав Николић је стекао факултетску диплому а да ни један испит није полагао. Подиже бројне куће и станове, и по

оборити са те функције. И оно што могу да приговорим Томиславу Николићу, то не могу да нађем за Вучића. Ако ви имате тако нешто

Бајчетини, и по Београду. Дочепао се огромног богатства. Зида своју цркву покајницу, која треба и маузолеј да му буде. Његова супруга

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ

Божурња спасава Паланку - Изградња бране у Божурњи једино трајно решење за одбрану од поплава сматра потпредседник Антоније Недељковић

отпредседник Општинског одбора Српске радикалне странке у Смедеревској Паланци Антоније Недељковић одржао је конференцију за медије на којој је говорио о неодговарајућем управљању водотоковима и транспарентношћу финансијких токова. У краћем излагању на ове теме, подсетио је да је пре пола века на периферији града урађена брана и формирана акумулациона језера Кудреч I и Кудреч II. Овај велики подухват учињен је с циљем да се спрече поплаве и заштити

имовина, рачунајући и обрадиве површине у сливу Кубршнице и Јасенице. Он је нарочито подвукао да се у разговорима с хидроинжењерима дошло до закључка да се Смедеревска Паланка са ближом околином трајно може спасити поплава ако се у Божурњи, селу које припада општини Топола, подигне акумулациона брана, која би могла да прими 40 милиона кубних метара воде, односно 40 пута више од оба кудречка језера. Тиме би се, осим заштите од бујичних

вода, сматра Недељковић, трајно решио и проблем водоснабдевања Смедеревске Паланке, а било би могуће и наводњавање пољопривредних усева. Недељковић је казао да је линијска одбрана од поплава сврсисходна, али не и довољно ефикасна као акумулацијска. Зато се и залаже за изградњу акумулације у Божурњи, која ће се финансирати средствима Светске банке. Међутим, у тај подухват се неће ући пре пролећа 2016. године.

Антоније Недељковић

Потпредседник Општинског одбора СРС се потом упитао зашто су последње три Владе смањиле буџет за одбрану од поплава, кад се зна колико је само Смедеревска Паланка страдала у мају 2014. године. Д. Ј.

ИЗБОРНА СКУПШТИНА ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ

Викторија Игњатовић нови председник Скупштини присуствовала и председница Демократске омладине, народни посланик Јована Јовановић, као и представници омладине из других крајева Србије краде новац преко своје фондације. Размећу се богатством. Његова супруга у једном дану обуче више гардеробе и набаци накита на себе, него што је годишња плата Томислава Николића. Дакле, различити су облици критике, са свом аргументацијом којом располажем. Паланачке: Како бисте коментарисали посету Александра Вучића и бројних министара из Владе Србије Москви? Др Шешељ: Та је посета релативно била успешна, а била би неупоредиво успешнија да се Вучић отарасио тих заблуда око Европске уније, и да се усмерио на максималну интеграцију са Русијом. Паланачке: Шта кажу Ваши извори. Какви су руски планови на Балкану? Др Шешељ: Ја мислим да би нас Руси дочекали оберучке, раширених руку. И да бисмо ми ту нашли један ослонац, један кишобран који би нас штитио од свих ових великих савремених зала. Паланачке: Како коментаришете чињеницу да ће Косово бити, по свему судећи, примљено у УНЕСКО? Шта ваља чинити? Др Шешељ: Много је горе оно што је Влада учинила прихватањем она два пакета Бриселских споразума, него пријем Косова у УНЕСКО. Па ипак, нема побуне, нити икаквог реаговања. Само ми, Српски радикали реагујемо упорно, и нападамо то. Наравно да смо апсолутно против уласка Косова у УНЕСКО, сматрамо да све треба учинити да се то спречи. И ако би ова власт то успела да спречи, ми бисмо је похвалили. Али они су много горе ствари урадили када су прихватили Бриселски споразум. Паланачке: Шта треба конкретно урадити када је реч о Косову? Др Шешељ: Па требало је ту много шта урадити. Ту су грешке правиле и Досманлије, наставили Напредњаци... Требало је ићи стратегијом замрзнутог конфликта. Попут Кипарског. Једноставно

стати и чекати док се светске околности не промене у нашу корист. Паланачке: Актуелна је мигрантска криза... Др Шешељ: Ми смо се одмах енергично супротставили кварењу односа са Мађарском, и мађарским премијером Орбаном, због постављања те жичане ограде. И напали смо Владу Србије зашто и она не поставља сличну ограду на граници са Македонијом и Бугарском. Све је лепо док те избеглице пролазе кроз Србију, па их наше власти и наши људи лепо дочекују, дају нешто хране, пружају медицинску помоћ. Али шта када дође тренутак да ти људи трајно остану овде? А Европска унија већ врши притисак у том правцу. И Европска унија планира да већ у првој фази 50.000 избеглица остане трајно у Србији. И онда је то за нас стравична опасност. И економска и социјална, јер те људе немате где населити, немате им дати посао, а нема ни хране довољно, а какви би тек политички проблеми у перспективи настали. Паланачке: Иде нова зима, а број сиромашних у Србији је већи него прошле године... Др Шешељ: Много већи. Али нема помоћи док се не промени власт. Биће све теже до тог момента. Паланачке: Када очекујете расписивање избора? Др Шешељ: Мене не би изненадило да избори ипак буду расписани за 20. децембар. У сваком случају, биће их у наредних неколико месеци. Паланачке: И председничких? Др Шешељ: Ја мислим да ће Томислав Николић после свих ових афера морати да поднесе оставку. Паланачке: Желите ли још нешто да кажете, што Вас ја нисам питао? Др Шешељ: Имао бих ја толико тога да кажем, али то ћемо други пут... В.Ђ.

а Скупштини Демократске омладине Смедеревске Паланке, одржаној у сали Градског позоришта, за новог председника изабрана је Викторија Игњатовић, двадесетједногодишња студенткиња из нашег града. Досадашњи председник, Вишња Марић поднела је извештај о раду у протекле две године, а као илустрација послужио је и деветоминутни филм „Ми нисмо ботови“ који су реализовали чланови ДО. Члановима ДО и гостима обратио се и шеф Изборног штаба Демократске странке и председник Општинског одбора ДС у нашем граду, Радослав Милојичић Кена. - Пресрећан сам због пуне сале и због вашег активизма рекао је Милојичић. - Сигуран сам да сте најбоља омладина, не само Демократске странке, него и свих других странака у Србији. Са друге стране, ово је прва скупшина ДО и прва година а да ја више нисам омладинац. Пред Викторијом је тежак период , јер ми немамо нормалну власт у овој земљи. Ваша генерација нема времена да расте нормално. Нема, јер ви нисте омладина неке партије у Норвешкој, Данској или некој другој европској земљи. Ви сте омладина у земљи у којој је, нажалост, премијер Александар Вучић. И зато ми морамо да мењамо ову земљу. Ни ви, као што ни ја на то нисам имао право када сам као двадесетчетворогодишњак постао председник ОО ДС, немате право на нормално одрастање. Јер, ово је земља која иде у лошем правцу, у привредном, економском, пољопривредном смислу… Ваши родитељи немају

200 динара да вам дају када кренете у школу, немају пара да вас упишу на факултет, док Синиша Мали краде 24 стана, а Јоргованка Табаковић нас задужује 370 милиона евра. Милојичић је подвукао да само Демократска странка може да се супротстави даљем срозавању и пропадању Србије, које се догађа под вођством Српске напредне странке. - Зато главе горе, избори су за три или четири месеца, и зато немамо право да спавамо док ово зло које влада Србијом не будемо отерали у пензију. Победили смо их 2000. године, победићемо их и сада. Зато што смо ми демократе и немамо права да ћутимо, немамо право на предају. Немамо то право због нас, због наших породица, немамо то право због др Зорана Ђунђића. Скупштини Демократске омладине Смедеревске Паланке присуствовала је и председница Демократске омладине, народни посланик Јована Јовановић, као и представници омладине из других крајева Србије.

„ П AЛAНAЧКA ТЕЛЕВИЗИЈА“ 9

ИНТЕРВЈУ

ПРОФЕСОР ЗЛАТАН БЕЋИЋ ПРЕДСЕДНИК ООДСС

На изборе ћемо са Дверима - Увек сам био поборник тезе да није битно ко је из које политичке странке, када се ради о локалном нивоу - каже Бећић

редседник Општинског одбора Демократске странке Србије у Смедеревској Паланци, однедавно је професор Златан Бећић. Реч је о политички искусном човеку, који је већ обављао одређене функције у локалној самоуправи. У новоснованом одбору ДСС нашли су се и стари и нови чланови, па су тако у његовом саставу – Новица Јанковић, Небојша Радовановић, Дејан Петровић, Јелена Вујић, Славко Павловић... Са новим председник ООДСС разговарали смо о политици ове странке, односима у коалицији и плановима за предстојеће локалне изборе. Паланачке: Судећи према активностима Општинског одбора у Паланци, после извесног затишја, као да се Демократска странка Србије поново буди? Бећић: То сте лепо приметили. Заиста се ДСС на неки начин буди. Чињеница је да је после избора 2012., после свих догађаја који су уследили, после оставке Војислава Коштунице, наступило извесно превирање. Међутим, после избора новог руководства, Санда Рашковић Ивић, на челу Демократске странке Србије, заиста се труди да наша странка поново заузме ону позицију на политичкој сцени Србије какву је имала током, и непосредно после демократских промена 2000. године. Мислим да тај напор мотивише и чланове странке у многим општинским одборима, и да се због тога ДСС поново буди. Према томе, и у нашој општини трудимо се да Демократска странка Србије постане незаобилазни фактор у друштвено-политичком животу. Паланачке: Да подсетимо, Демократска странка Србије се од других политичких партија, које се такође залкажу за парламентаризам и јачање демократских институција разликује по томе што 10

у први план ставља националне интересе, а не такозване интегративне процесе... Бећић: Да. Демократска странка Србије о томе има изузетно јасан став. Иако је наша странка раније такође делила став о уласку у Европску унију, после свега што се догодило, наше је мишљење да је цена за то постала превисока. Србија бољитак не би требало да тражи у оквиру Европске уније, већ да се окрене неким другим токовима. Не кажем да би беспоговорно требало приступити парнерима на Истоку, али сигурно је да повлашћена трговинска размена са Истоком не подразумева уцене и условљавања, а поготову не захтев за одустајањем од суверенитета над одређеним деловима наше земље. Суштина је у томе да ми морамо да имамо неки свој пут, а ми смо свакако у Европи, не само због свог географског положаја, него и зато што је наша култура утемељена европским вредностима. Сигурно је да морамо да очувамо контакте и са западно-европским земљама, да би се Србија и даље развијала, али то нужно не подразумева одустајање од суверенитета на Косову, и повиновање другим уценама, које подразумева процес приступања ЕУ. Паланачке: На локалном новоу, какав је однос ДСС са актуелном општинском влашћу, и актуленом општинском опозицијом? Бећић: Самим тим што сам ја, као председник ООДСС, општински већник, наша странка практично партиципира у власти. Што се тиче одборника, ја морам да напоменем да ту влада једна сасвим специфична ситуација. Наши су одборници најпре били опозиција актуелној власти, а затим су у оном периоду од два, два и по месеца, 2012. године били део власти. У овом тренутку, неки од одобрника ДСС су приступили

другим сранкама и одборничким групама. Један одбрник је прешао у Социјалдемократску странку Бориса Тадића, а једна одборница је недавно приступила групи грађана „Пет до дванаест“. Они су формирали заједничу одборничку групу, заједно са некадашњим одборницима СНС-а, Мајсторовићем и Војновићем. Господин Никола Грујић, од самог формирања овог сазива Скупштине општине, остао је некако усамљен, и има неку своју причу. И на крају, ту је један одборник који је, према информацијама којима ја располажем, прешао у Српску напредну странку. И тако је настала парадоксална ситуација, да Демократску странку Србије у локалном парламенту заправо не заступа ниједан одборник.

Шта ћете понудити бирачима? Бећић: У нашој општини има веома много проблема. Ми нисмо поштеђени онога што се догађа у Србији. То су стандардни проблеми на које ћемо обратити пажњу. Пре свега, проблеми инфраструктурне и комуналне природе. Ми ћемо се трудити да све то решавамо у зависности од тога како будемо прошли на изборима, а свакако ћемо се трудити да будемо битан чинилац при формирању наредне власти. Још увек немамо јасно дефинисану плтформу на којој ћемо радити, али сешћемо, договорићемо се, размотрићемо све то и свакако ћемо се трудити да делујемо у оном смеру који ће обезбедити – иако то звучи као фраза – некакав бољитак за грађа-

Паланачке: Да ли је то добро или лоше, уочи предстојећих избора? Бећић: То може да се посматра из више углова. Са једне стране је лоше када немате своје представнике у локалном парламенту, док са друге стране то може да буде и одређена предност уочи избора, јер практично наступате – нећу рећи као опозиција садашњој владајућој коалицији – али то вам свакако пружа некакву предност. Паланачке: Шта је ваша изборна платформа за локалне изборе?

не Смедеревске Паланке. Проблема има много, а ако кренете да чепркате по површини свега овога што нам се дешава, нови проблеми израњају један за другим. Али нешто се свакако мора предузети. Морамо, пре свега, да допринесемо да млади не одлазе из наше општине, тако што ћемо стоврити услове да се овде запосле, да имају услове за нормалан живот. Све то ћемо морати да радимо у сарадњи са будућим коалиционим партнерима, јер не можемо да будемо толико препотентни да твр-

димо да ћемо ми победити на наредним изборима и да ћемо сами освојити власт. Ми смо, наравно, отворени за сарадњу са свим политичким субјектима у нашој општини, али се првенствено, при ступању у коалиције, мора водити рачуна о виталним интересима грађана. Увек сам био поборник тезе да није битно ко је из које политичке странке, када се ради о локалном нивоу. Локална самуправа треба да буде сервис грађана, и зато треба пружити прилику оним људима који знају да раде свој посао. Свакако, Демократска странка Србије у својим редовима има људе који су способни да изнесу тај терет, и који су способни да учествују у решавању те локалне проблематике. Мислим да, с ким год будемо у коалицији, да ћемо дати важан допринос решавању горућих проблема. Ми у Смедеревској Паланци тренутно имамо један блок партија које чине садашњу власт, који се нада да ће остати на власти, а са друге стране имамо опозицију, Српску напредну странку, која функционише тако како функционише. Сигуран сам да у свим странкама има квалитетних људи, и да се они морају извући на површину. Паланачке: Да ли то значи да за сада не размишљате о преизборним коалицијама? Бећић: Знате како, у Демократској странци Србије на снази је савез са Дверима. Потписана је платформа о сарадњи. Тако да ћемо, вероватно, како на републичким, тако и на локалним изборима, ићи заједно са Дверима. Разуме се, не искључујем приступање још неких политичких опција, које са нама деле ставове, а како је реч о локалним изборима, небитно је да ли ће се они у потпуности слагати са нашим политичким начелима. Важно је да се људи, који мисле да могу да допринесу, укључе у ту коалицију. Паланачке: Какав степен аутономије можете добити од Централе, када је реч о локалној политици и склапању коалиција? Бећић: Колико је мени познато, Централа не диктира услове за склапање коалиција на локалном новоу. То је препуштено општинским одборима, и ми ту немамо никаква стриктна ограничења. Барем је до сада била таква пракса. Паланачке: Хоће ли ваша председница, Санда Рашковић Ивић, ускоро посетити нашу општину? Бећић: Ја се надам да ће председница ДСС ускоро бити наш гост, па ће бити прилике да и са њом поразговарате. Владимир Ђурђевић

ИЗВАНРЕДНИ КОМЕНТАР

Пише: Дејан Црномарковић

А видели су себе високо…

рх Српске напредне странке распустио је Општински одбор у Смедеревској Паланци и поставио трочлано повереништво. Догодило се то једног олујног и кишног октобарског понедељка. Стигли су шефови из Београда и донели папир којим се председник Општинског одбора Нектаријевић и његов заменик Богдановић бришу са политичке мапе ове општине. „На увек“, што би рекао Селенић. „Зло може да траје дуго, али не може да траје вечно“, прокоментарисао сам тада. А потом - осетио сам празнину. За новинаре, лоши политичари су добра тема, али, „нездрави“ су за живот окружења. Да заиста, осећао сам се празно. Зато што знам да су текстови објављени у „Паланачким“, „Паланачкој хроници“ и „Шумадијским вестима“ (а није занемарљив ни допринос анонимног аутора на друштвеној мрежи) већ дуго разоткривали недела ове двојице јако лоших политичара и руководилаца, и стварали „климу“ у јавности за овакав

сценарио. И зато што знам колико је много аргумената и времена требало да то схвате и они који су, коначно, донели одлуку да их смене. На крају, зато што знам колико нас је то коштало. Годинама, а нарочито у последњих неколико месеци, био сам мета увреда, претњи, чак и напада на имо-

посланика, чак и његови сарадници, све време су говорили да је веома арогантан и покварен. Уз то, често, без бистре свести. О овом другом не треба ни трошити речи. Против њега се подигло све што вреди у установи у којој је на силу постављен за директора. Тамо, у ОБ „Стефан Високи“, саркастично препричавају како се

За народног посланика, чак и његови сарадници, све време су говорили да је веома арогантан и покварен. Уз то, често, без бистре свести. О овом другом не треба ни трошити речи. Против њега се подигло све што вреди у установи у којој је на силу постављен за директора. вину, највероватније, у режији ове двојице, сада већ бивших, лидера паланачких Напредњака. Неколико пута до сада УНС, Локал прес, па чак и ОЕБС, били су приморани да реагују због тога. Ову двојицу то није ни „дотакло“. Пратио сам, наравно из професионалних разлога, и једног и другог, док су седели „горе“, како осионо и бахато наступају у јавности. За народног

„осушило“ све што је директор дотакао током досадашњег мандата. Неправда је што ниједан од њих, вероватно, неће одговарати за све лоше што су произвели током свог политичког ангажмана. Неправда је, што је закон такав па ће Нектаријевић остати народни посланик, уз све привилегије које та позиција доноси некоме ко ту дужност сагледава на његов

начин. Овога другог, ништа, па ни помоћ далеког „пријатеља“, неће моћи да спасе од потпуне политичке „гиљотине“ - пре или касније. А, гледао сам, у прошлости, како је болело, набеђене моћнике када падну на дно, у политичку прашину. Један је својевремено, причали су ми очевици, у кабинету председника Општине бесно скакао по „Паланачким“, а убрзо потом је и смењен, па смо добили принудну управу. Било је тога још, али… Мислим да ће ову двојицу болети – највише. Већ су видели себе високо, у фотељама на врху. А нису знали, једноставну истину, да је снага новина, заправо, у онима који их читају. У јавности. Аутор је обичан преписивач стварности - са више или мање талента и храбрости. Овој двојици, заломио се један овакав, и оволико моћни читаоци.

SP ТЕCH АUTО CЕNTАR D.О.О. - Нoвooтвoрeни тeхнички прeглeд зa свe типoвe вoзилa, у сaрaдњи сa ДДOР Нoви Сaд. - Oдлoжeнo плaћaњe зa кoмплeтну рeгистрaциjу. - Промoтивнe цeнe. - Пo пoзиву дoлaзимo пo вaшe вoзилo. - Рaднo врeмe oд 7-17 часова.

Глaвaшeвa бб (прeкo путa шкoлe „Жикица Дaмњановић“), Смeдeрeвскa Пaлaнкa тeл. 026 318 363, o64 429 42 88, 063 803 77 79 11

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГОСПОДИН ИРИНЕЈ ОСВЕШТАО ПАРОХИЈСКИ ДОМ У АЗАЊИ

Орден Светог Саве за велику задужбинарку Проф. др Радмили Милентијевић високо признање СПЦ уручено на њен 84. рођендан, за несебичну дарежљивост испољену према свом народу

ве неизмерне радости у једном дану доживела је проф. др Радмила Милентијевић. На Свету Петку освештан је Парохијски дом у порти азањске цркве Светих Бесребреника Козме и Дамјана, једне од неколико њених задужбина у родном крају и уручено јој високо признање Српске Православне Цркве – Орден Светог Саве II степена. Све се то дешавало на 84. рођендан ове задужбинарке и у присуству великодостојника СПЦ, свештенства, угледника из јавног и политичког живота и верујућих људи. Величанствен чин освећења обавили су Његова светост патријарх српски, г. Иринеј и Његово преосвештенство владика шумадијски г. Јован, уз саслужење свештеника Јасеничког намесништва и појање црквеног хора. Била су ту и два српска православна свештеника из румунског места Решице који су својим присуством удостојили ову свечаност и истовремено исказали сву захвалност проф. др Радмили Милентијевић, која је у њиховом месту саградила Културни центар и Парохијски дом. Патријарх је у својој смерној беседи истакао да задужбинарство у српском народу има дугу традицију и да је његовој обнови последњих година велики допринос дала и проф. др Радмила Милентијевић, која је као личну помоћ свом народу у Србији, Републици Српској, САД, Француској и Румунији издвојила преко милион и по долара. 12

Азањка Проф. др Радмила Милентијевић рођена је 27. октобра 1931. године у Азањи, а одрасла у Београду. Студирала је на Економском факултету Универзитета у Београду, магистрирала на Универзитету у Чикагу на историји 1961. године, а докторирала на Колумбија универзитету у Њујорку 1970. Професорску каријеру започела је 1996. године на Катедри за историју Сити колеџа Градског универзитета у Њујорку, где је 1984. изабрана за редовног професора. Пензионисана је 1993. године, али је задржала статус професора емеритуса на том универзитету.

Подугачак је списак оних који су примили њене дарове, међу којима су САНУ, Црква Светог Саве на Врачару, Саборна црква у Београду, Саборна црква Светог Саве у Њујорку, манастир Хиландар и др. -Велика дела прате нас, не само у овом него и у будућем животу – рекао је патријарх српски г. Иринеј. – И све што чинимо Цркви, не чинимо само њој, већ и Богу, а кад чинимо Богу, чинимо и народу, а највише себи. На овај свет долазимо без ичега, као немоћне бебе, а одлазимо скрштених руку, а оно што остаје – то су дела. Она су бесмртна, она нас прате у реалном животу, она нас прате и у будућем животу за који ми, не само да верујемо, него сигурно знамо да је

то реч Христова, да је то реч Божија, а реч Божија није празна, већ је истинита. То је оно чиме ћемо изаћи пред лице Божије. Неће нас питати колико смо фабрика направили, колико смо новца имали у банкама, али ће Господ Бог у нашу животну књигу записати шта смо имали и шта смо учинили, а то су наша дела, која ће нас оправдати или, не дај Боже, осудити за нешто ако није било по вољи Божијој. У наставку је додао: -Данас, Богу хвала, на нашу и велику радост, освештасмо овај диван дом. Он ће служити вама браћо и сестре, цркви Христовој, цркви Светосавској, овде ће се окупљати ваша деца за празнике, о Светом Сави, о Божићу, о Васкрсу,

и о другим великим празницима. Живот без дела хришћанских, без вере и Цркве, то је празан живот. Хвала сестри, госпођи Радмили којој је Господ дао да њеним трудом и њеним радом, стекне мало неког добра, али добра да ужива у њима и са њима, да подигне овако дивну грађевину, да помогне манастиру Никоље, Цркви у Нишу, грађевини Константина и Јелене и да не помињем друга места, која су осетила помоћ сестре Радмиле. Свака наша реч је мала и празна, недовољна да захвалимо, сва та наша захвалност је само симболика онога што ће Господ учинити онима који га воле и љубе и који чине добра имовинска дела. Онда знамо за шта живимо, шта смо

урадили и шта смо учинили у славу Божију и за наше добро. Хвала и нека Бог благослови овај дом. Патријарх је потом рекао да је, на предлог оца Петра Лукића, који је добро осетио сестра Радмилину задужбинску руку и који је предложио Синоду, а Синод радо прихватио да је одликује Орденом Светог Саве II реда. -На мој предлог, а по одлуци Светог синода, патријарх српски и Свети синод доделио је госпођи

-Ево да са неколико речи, а нема речи за дубину осећања, Ваша светости, Ваше преосвештенство, часни оци и драги гости и остали, драги моји Азањци и Влашкодолци и Грчани, ово је велики дар за мене, Господ види и њему хвала – казала је проф. др Радмила Милентијевић примајући високо одликовање СПЦ. - Хоћу да вам кажем да сам подигла ово здање са намером да послужи као црквена задужбина, али задужбина по тра-

Министар

Хуманитарка

Године 1992, 14. јула, изабрана је за министра без портфеља у Влади Савезне Републике Југославије, али је 28. новембра исте године поднела оставку на ту функцију. Од 11. фебруара 1997. године је била министар за информације у Влади Србије и на тој функцији остала до 24. марта 1998.

У последње две деценије посветила се хуманитарном раду. Године 1994. основала је у Њујорку Светски српски доборовољни фонд за хуманитарну помоћ и обнову Србије, БиХ и Крајине и набавку лекова и медицинске опреме за болнице у Крајини, Републици Српској и Србији. Непосредно је допремила лекове у вредности од преко пет милиона долара у хуманитарној мисији са више од 20 прекоокеанских летова. До сада је уложила преко милион и по долара личне помоћи свом народу у Србији, Републици Српској, САД, Француској и Румунији. Пре пет година основала је фондацију „Фонд Радмила Милентијевић“ у Београду, који ће наставити њен хуманитарни рад и убудуће.

Радмили Милентијевић, професору из Њујорка високо одликовање СПЦ – Орден Светог Саве II степена за делатну љубав према светој мајци Цркви, нарочито показаним њеним несебичним давањем, хуманитарном помоћи институцијама како у Архиепископији Београдско-карловачкој, тако и у другим епархијама у отаџбини и расејању – саопштио је отац Петар Лукић. Патријарх је потом казао да је ово највеће одликовање које Црква даје својим верницима и објаснио да се Орден Светог Саве првог степена даје државницима, царевима, краљевима, а овај најзаслужнијим верницима.

дицији Немањића, по традицији наше историје. Све те задужбине наше историје, казују ко смо и шта смо. Жеља ми је да продужите ту традицију, да ово постане једна кошница, где ћете да сабирате, да

учите лекције наше духовности, наше православне вере, наше Светосавске вере, а значи да се образујете, да читате, да се богатите знањем, јер Св. Сава је био наш просветитељ, али и учитељ, велики учитељ за своје доба, он је уз цркве стварао и школе да се чита, да се учи, да се знањем једино може ићи напред. Проф. др Радмила Милентијевић је потом рекла да ово здање треба да буде кошница у којој ће

тосавске хришћанске вере. Ја желим да се овде окупљате у миру и слози, да градите своју будућност, јер ми смо српски народ који зна свој идентитет, своје корене, своју историју, традицију, свој језик. Чувајте српски језик, ћирилично писмо, чувајте све оно што је српско и православно. Проф. др Радмила Милентијевић је најавила да ће на Бадње вече у Парохијски дом, односно њену задужбину бити унет бад-

да се развија духовни и културни живот, фоклор, традиција, да се зна шта је наш идентитет, шта значи бити Србин. -Ја живим у дијаспори – наставила је – данас ми је рођендан. – Осамдесет четири године ми је, а 62 године живим у Америци, али сваки мој пријатељ Американац и Америка знају да сам Српкиња, из села Азања, православне све-

њак и да ће тада лично наградити мајке са више деце, желећи и на тај начин да подстакне рађање. После освећења задужбине, патријарх српски, г. Иринеј посетио је Влашки До. Треба рећи да је ово прва посета једног српског патријарха у историји Азање. Драгољуб Јанојлић

Дневнo On Line издање „Паланачких новина“ „Паланачка хроника“на адреси www.blog.palanacke.com 13

ПРОЈЕКАТ УДРУЖЕЊА ЖЕНА „ФЕМИНА“ УЗ ПОДРШКУ УНДП И ВЛАДЕ ЈАПАНА

Успешно организована четири семинара Током семинара су живо дискутована искуства учесника/ца и у волонтерским ангажманима и у организовању волонтерских акција

дукативна компонента пројекта „Јачање локалних капацитета да одговори на потребе жена у ванредним ситуацијама“ обухватила је четири семинара који су реализовани у периоду август-септембар. Три семинара била су посвећена стицању знања о пружању психосоцијалне подршке у ванредним ситуацијама, док је један био посвећен ангажовању волонтера у ванредним ситуацијама. Циклус семинара о психосоцијалној подршци подразумевао је следеће семинаре: „Психосоцијална подршка женама у ванредним ситуацијама“, „Ванредне ситуације као фактор ризика за повећање насиља над женама“ и „Психологија у заједници и ванредне животне околности“, а тема четвртог семинара је била „Координација волонтера/ки у ванредним ситуацијама са освртом на родни аспект“. Важност тема везаних за психосоцијалну подршку огледа се у томе што овај вид подршке подразумева подршку емоцијама људи у ванредним ситуацијама, будући да овакви кризни догађаји, када се људи суочавају са различитим врстама губитака, изазивају различите реакције и остављају негативне последице на психичко и физичко здравље преживелих. С друге стране, психосоцијална подршка често остане на маргинама у таквим ситуацијама, јер је у фокусу физичко спашавање и збрињавање угрожених особа. Важност ове теме се огледа и у томе што психосоцијалну подршку могу 14

да пружају и непрофесионалци, али под условом да су за то обучени. Такође, психосоцијална подршка потребна је женама и у случају да буду изложене мушком насиљу, а ванредне ситуације управо погодују ескалацији насиља. На то је експлицитно указао и УНДП у својим извештајима истичући да се ради пре свега о партнерском и сексуалном насиљу. Да би се пружила адекватна психосоцијална подршка битно је препознавање насиља, разумевање механизама насиља и знања о начину на који треба приступити овом проблему. Управо један од основних концепата психологије у заједници, грани психологије, је тај да поред професионалаца и обучени непрофесионалци могу успешно да пруже психо социјалну подршку и помоћ и да тако буду драгоцени у катастрофама. Семинар посвећен овој теми је полазницама омогућио боље разумевање утицаја катастрофа изазваних људским и природним факторима, емотивних реакција људи, и разлика између „уобичајених“ и патолошких реакција, и указао на последице по ментално здравље како преживелих, тако помагача. Важност ове теме огледа се у томе што је омогућила разумевање контекста у коме се пружа психосоцијална подршка и указала на нужност интерсекторског приступа у одо-

говору на кризне догађаје у заједници. То што је један семинар посвећен волонтерима, у односу на три из домена психосоцијалне подршке, ни у ком случају није значио да је ова тема мање важна. Штавише, у свим ванредним ситуацијама се надлежне институције умногоме ослањају на рад волонтера који се ангажују за различите послове. Због важности волонтерског рада на семинару је било

примери добре праксе у раду са волонтерима. Закључак је да координација волонтерима није нимало једноставан и лаган посао као што се то обично мисли. Семинар је управо имао за циљ да укаже на то да су за рад са волонтерима потребна знања и вештине из домена волонтерског менаџмента, па се пажња на семинару посебно посветила коришћењу расположивих ресурса за успешно организовање во-

речи о карактеристикама и општим принципима волонтерског рада, правном оквиру за волонтирање, вредностима волонтерског рада, како у смислу масовности и универзалности, тако и у смислу економског и друштвеног значаја. Током семинара су живо дискутована искуства учесника/ца и у волонтерским ангажманима и у организовању волонтерских акција. Притом, идентификовани су и најчешћи изазови у раду са волонтерима у ванредним ситуацијама и могућа решења, а посебно су истицани

лонтерских акција, односу између волонтера/ки и запослених у институцијама које их ангажују и улоге координатора и супервизора волонтера/ки у организацији њиховог рада. Сви одржани семинари допринели су усвајању нових знања о основама пружања психосоцијалне подршке, бољем разумевању потреба угрожених, али и помагачима који пружају различите видове помоћи у кризним ситуацијама. С обзиром на то да су семинари били интерактивни, истовремено су пружили простора за размену иску-

става и мишљења међу полазницима што је и самим полазницима било веома важно. Семинари су код полазника/ца истовремено евоцирали сећања на прошлогодишње поплаве и ону из 1999. године, потстакли на размишљање о ванредним ситуацијама уопште, а закључак у коме су сви били сагласни је тај да је неопходно радити на превентиви. За организатора семинара и носиоца пројекта, Удружење жена „Фемина“, сви одржани семинари дали су допринос у унапређењу контаката са локалним институцијама и њиховим представницима (школе, здравствене установе, сектор МУП-а за ванредне ситуације), омогућили упознавање са стањем у нашој локалној заједници када се ради о капацитетима за заштиту и спасавање, указали на недостатке који се тичу и самог законодавног оквира у овој области. Увид у ситуацију на локалу ће бити потпунији када буду обрађени резултати анкетирања о искуствима жена током прошлогодишње поплаве, а које је спроведено у градском насељу које је било поплављено прошле године. Сви семинари реализовани су захваљујући подршци Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Владе Јапана. Ана Стојановић, координаторка пројекта

СТРУЧНИ СКУП У ЦЕНТРУ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Рад на развијању вештина и знања - Републички завод организује овај тип састанака по целој територији Србије, а циљ окупљања је пружање стручне подршке за унапређење рада центара за социјални рад – рекла је Сњежана Јовић, саветник у Републичком заводу за социјалну заштиту

упервизори центара за социјални рад из Смедерева, Пожаревца, Зајечара, Неготина, Бора, Петровца, Жагубице и Књажевца окупили су се на супервизорском састанку у Центру за социјални рад у Смедеревској Паланци. Састанку су присуствовали и Сњежана Јовић, саветник у Републичком заводу за социјалну заштиту, и њене колеге, који су са супервизорима разговарали о новим методама у раду. - Републички завод организује овај тип састанака по целој територији Србије, а циљ окупљања је

пружање стручне подршке за унапређење рада центара за социјални рад. Са супервизорима разговарамо о проблематичним случајевима, које они доносе на супервизорску групу, и кроз размену искустава, некако сви заједно покушавамо да пронађемо боља решења, од оних које је поједини центар у том тренутку био спреман да понуди, за неки конкретан случај - изјавила је госпођа Јовић непосредно пред почетак састанка. Слађана Црномарковић, директорка Центра за социјални рад у Смедеревској Паланци, поздрави-

ла је госте на почетку данашње конференције, нагласивши да је

оваква размена искустава значајна за успешан рад: - Захваљујем колегиницама из Републичког завода, што са таквом пажњом ослушкују наше потребе, и што нам у сваком тренутку пружају и професионалну и људску подршку. Хвала и вама, колеге, што разумете да у овом времену, када је веома тешко и када је материјалних средства све мање, оно што нам остаје јесте да радимо на развијању својих вештина и својих знања - рекла је Слађана Црномарковић и пожелела учесницима састанка успешан рад. В.Ђ.

ТРИБИНА У ЦЕНТРУ ЗА ПОРОДИЧНИ СМЕШТАЈ ДЕЦЕ У МИЛОШЕВЦУ

Подршка деци након изласка из хранитељских породица Учесници трибине одлучни су у ставу да је неопходна систематска подршка младима како би се што лакше суочили са изазовима које живот ставља пред њих

оквиру пројекта „СуперБус“, који заједно спроводе организација „СОС Дечија села Србија“ и компанија „Вип мобиле“, одржана је трибина у Милошевцу под називом „Подршка деци након изласка из хранитељских породица“. Представници невладиног и владиног сектора окупили су се у просторијама Центра за породични смештај деце „Рада Младеновић Ђулић Црна“ са циљем да укажу на неопходност пружања што квалитетније подршке и помоћи деци на путу њиховог осамостаљи-

вања у локалној заједници, након изласка из система социјалне заштите. Највећи проблем деце без родитељског старања је управо период осамостаљивања. Након напуштања породице хранитеља, ови млади људи немају све потребне услове за самосталан живот, попут материјалне стабилности, решеног стамбеног питања, а такође и деле судбину са великим бројем младих и незапослених људи у нашој земљи. Уколико се неко од њих одлучи да настави даље школовање, су-

очавају се са недостатком новчаних средстава како би приуштили одлазак на факултет. Све наведено представља извор стреса за младу особу која је већ пребродила многе тешкоће приликом одрастања. Учесници трибине одлучни су у ставу да је неопходна систематска подршка младима како би се што лакше суочили са изазовима које живот ставља пред њих. Као могућа решења предлажу отварање специјализованих установа у којима би се ови млади људи припремали за само-

сталан живот. Ове установе би се налазиле у градовима у којима постоји велики проценат хранитељских породица. Такође, додела већег броја стипендија од стране Министарства просвете и надлежних државних органа, додатно би мотивисала и охрабрила младе који долазе из хранитељских породица у жељи за наставком образовања. Са друге стране, подршка невладиног сектора би се огледала у оснаживању младих кроз низ програма који нуде неопходне вештине и знања за наставак самосталног живота. Циљ није недостижан

уколико се настави са едуковањем и подржавањем хранитељства као најбољег обилка бриге за децу без родитељског старања, као и са јачањем свеобухватног система подршке, закључак је одржане трибине. „СуперБус“ тим ради са децом из хранитељских породица на више локација, међу којима су Параћин, Краљево и Милошевац, све са циљем да се малишани из хранитељских породица кроз забаван и креативан рад едукују и оснаже на њиховом путу одрастања. Овај пројекат наставља да се реализује до децембра 2015. године. 15

ПОСТУПАК ПОКРЕТАЊА ИНИЦИЈАТИВЕ ЗА ИЗМЕНУ ЗАКОНА О СЕДИШТИМА И ПОДРУЧЈИМА СУДОВА

Иницијативни одбор организује прикупљање потписа Чланом 107 Устава Републике Србије предвиђено је да право предлагања закона, других прописа (иницијатива за измену закона) има сваки народни посланик, Влада, или најмање 30.000 бирача, значи грађана са навршених 18 година живота

једном од претходних бројева „Паланачких“ објавио сам текст о историји Суда у Смедеревској Паланци, са указивањем на крајњу непримереност и правну нелогичност одредби Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва, којим је предвиђено да у Смедеревској Паланци не буде седиште Основног суда, већ да буде Судска јединица Основног суда у Великој Плани. У том чланку сам навео да је неопоходно покренути иницијативу, којом би се организовали, како правна струка, тако и сви грађани Општине Смедеревска Паланка за подношење захтева Скупштини Републике Србије за измену Закона о територијалној мрежи судова, којом би се донела одлука о установљењу Основног суда у Смедеревској Паланци. Коментари и реаговања, како правне струке, тако и грађана, после објављивања тог текста, били су да је таква иницијатива неопходна и да је ради предузимања конкретних активности потребно анализирати и објаснити правни поступак. Стога, овим текстом желим да детаљно објасним правну регулативу којом се иницијатива покреће и читав поступак до доношења одлуке Скупштине Србије. Поступак за промену или доношење формалног закона регулисан је: 1.Уставом Србије, ( Службени гласник РС. 98/2006.) 2.Законом о референдуму и народној иницијативи (Сл. гл. РС бр. 49/94 и 11/98) 3.Законом о Народној скупштини (Службени гласник РС бр. 9/10) 4.Пословником Народне скупштине (Службени гласник РС бр. 20/2012.) Чланом 107 Устава Републике Србије предвиђено је да право предлагања закона, других прописа (иницијатива за измену закона) има сваки народни посланик, Влада, или најмање 30.000 бирача, 16

значи грађана са навршених 18 година живота. С обзиром на то да се наше Општинско руководство није ангажовало у спречавању и решавању недопустиве ситуације да Смедеревска Паланка, не добије седиште Основног суда и да се за покретање поменуте иницијативе не може очекивати помоћ народних посланика или Владе, принуђени смо да овај проблем, односно иницијативу покренемо поступком који се у нормативном уређењу назива ГРАЂАНСКА или НАРОДНА ИНИЦИЈАТИВА.

вати посебне пододборе за прикупљање потписа на одређеним местима (у седиштима Месних заједница, у установама, на јавним местима која ће Иницијативни одбор одредити одлуком). Иницијативни одбор сачиниће предлог за промену Закона о уређењу судова, тако да се из предлога јасно виде разлози промена, решења која се предлажу, правна аргументација, објективни критеријуми, и све друго што ће уверити надлежни орган, односно Народну скупштину, да предлог треба усвојити. Такав предлог потписују чла-

Грађанска иницијатива је овлашћење једног дела бирачког тела да покрене поступак за доношење или промену формалног закона. При томе, а што је веома битно са аспекта истакнутог проблема Суда у Паланци, Народна скупштина има обавезу да по иницијативи бирача поступи, да иницијативу прихвати уколико је у складу са прописима, да покрене предвиђен поступак за одлучивање о тој иницијативи и да донесе одлуку у врло кратком року након подношења предлога. Ради остваривања народне иницијативе, мора да се образује Иницијативни одбор од најмање три члана који имају бирачко право. Иницијативни одбор ће образо-

нови Иницијативног одбора. Иницијативни одбор доставља предлог Народној скупштини ради обавештења да се за тај предлог прикупљају потписи и пријављује прикупљање потписа Министарству унутрашњих послова, Полицијској станици у Смедеревској Паланци, са обавештењем да ће се на територији општине прикупљати потписи. Потписи грађана стављају се на листу потписника Народне иницијативе, чија је садржина прописана Законом о референдуму и народној иницијативи. Пријава Министарству унутрашњих послова подноси се најкасније три дана пре почетка прикупљања потписа, као и место, време и начин прикупљања пот-

писа, и мере које ће Иницијативни одбор предузети ради спречавања евентуалних злоупотреба у вези са прикупљањем потписа. Прикупљање потписа може да траје најдуже седам дана, рачунајући од дана који је у пријави Министарству унутрашњих послова означен као почетни дан прикупљања потписа. Грађанин се може само једном потписати на листи потписника Народне иницијативе. На месту где се прикупљају потписи мора бити истакнут, тако да буде доступан грађанима, текст предлога за који се прикупљају потписи, оверен од Народне скупштине и снабдевен пријемним бројем. Када је листа потписника Народне иницијативе сачињена у складу са напред наведеним правилима и прикупљен је потребан број потписа, Иницијативни одбор доставља листу потписника Народне иницијативе Народној скупштини. Надлежни одбор Скупштине проверава да ли је листа потписника Народне иницијативе сачињена у складу са Законом о Народној иницијативи и да ли је прикупљен потребан број потписа, при чему разматра и евентуалне примедбе грађана на поступак прикупљања потписа. Ако надлежни одбор Скупштине утврди да је листа потписника Народне иницијативе испунила захтеве закона, Скупштина је дужна да о предлогу за који су прикупљени потписи одлучи на начин и по поступку утврђеним Уставном и законом, односно одговарајућим пословником Народне скупштине. Читав овај поступак траје у периоду од 30-60 дана. Уколико Народна скупштина не прихвати предлог, дужна је да о томе обавести Иницијативни одбор, који, ако сматра да одлука није донета у складу са прописима и оправданим разлозима, може поднети жалбу Врховном касационом суду, који је дужан да по жалби донесе одлуку у року од 15 дана од дана пријема жалбе и та одлука је коначна. Сматрам да ће овај сажети приказ нормативне процедуре помоћи да се у Општини Смедеревска Паланка схвати да та процедура није толико компликовна и неизводљива и да је треба покренути. Сасвим сигурно постоји расположење грађана Смедеревске Паланке да се врати седиште Основног суда, како би се на тај начин омогућио лакши приступ и заштита права, смањили трошкови и вратило поверење грађана у правосуђе. Истовремено је неспорно да у Паланци постоји довољан број квалификованих и са енергичном вољом способних људи који би овај поступак спровели савесно и одговорно.

ПОТПИСАН УГОВОР О ФИНАНСИРАЊУ ПРВЕ ФАЗЕ КОМАСАЦИЈЕ

Укупна вредност преко 300 милиона динара Наравно, за успех овакве иницијативе, осим ваљано спроведеног поступак у складу да законом, треба припремити подршку одговарајућих политичких структура на нивоу Републике, надлежних министарстава, народних посланика и др. Уколико, за ову акцију руководство Општине Смедеревска Паланка није способно, у ту политичку акцију треба да се укључе сви грађани Смедеревске Паланке, који у оквиру својих послова, личног ауторитета, контаката са колегама и на сваки други начин, могу да допринесу формирању јасног става код свих надлежних органа да је неопходно вратити устројство Основног суда у Смедеревску Паланку. У овом контексту поменућу представку коју је Високом савету судства доставила Адвокатска комора Пожаревац, на иницијативу подружнице адвоката Смедеревске Паланке, и да је стигао врло позитиван одговор Високог савета судства, са мишљењем да је неопходно предузети мере да се повећа број судија у општинама у којима тај проблем није решен на адекватан начин. Посебно истичем да је неопходно да се на исти начин огласе и судије, дипломирани правници и сви други грађани у оквиру својих струковних удружења, комора, политичких странака, чиме би сасвим сигурно допринели формирању објективне политичке и правне свести о томе да је Паланци, неопходно седиште Основног суда. У супротном, уколико ова иницијатива не успе, Смедеревска Паланка ће наставити са деградирањем, и од града који је имао запажено место у Србији биће доведена до тога да се губи на мапи. И коначно, као веома важним сматрам, да је неопходно да се и у Великој Плани задржи седиште Основног суда, јер би то допринело квалитетнијем функционисању правосудних органа у обе општине, чиме би се грађанима омогућио ефикаснији приступ правди и заштита основних права. Зоран Стојковац, адвокат

-У Србији је пољопривреда сигурно најважнија привредна грана, а наше министарство ће и другим активностима и мерама подржавати наше пољопривреднике и имати добру комуникацију са локалним самоуправама које препознају пољопривреду као важну привредну грану - рекао је државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, Жељко Радошевић

кабинету државног секретара у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, помоћник председника Општине Смедеревска Паланка, Добрица Јозић, и Зоран Кнежевић, начелник Одељења за уређење земљишта, потписали су уговор о финансирању прве фазе пројекта комасације на седам и по хектара пољопривредних површина на

ства, и шест милиона од стране општине. Укупно, то су 33 милиона, са којима одмах може да се уђе у реализацију овог пројекта. То је само прва фаза. Укупна вредност уговора, који ће бити реализован током наредне две године је преко 300 милиона динара – рекао је Јозић. Жељко Радошевић, државни секретар у Министарству пољопри-

смо у прилици да реализујемо један тако важан, велики пројекат. Без правих, укрупњених парцела, нема ни развоја пољопривреде у нашем крају – рекао је Радошевић, и додао да му је драго што се овај пројекат реализује у општини у којој је и он настањен. - Драго ми је што ћемо дати допринос да пољопривредници у нашој општини имају боље

подручју Смедеревске Паланке. - По овлашћењу председника Општине потписао сам два почетна уговора о реализацији програма комасације. Први предвиђа улагање осам милиона динара од стране Министарства, и три и по милиона од стране општине. Други уговор подразумева близу 15 милиона од стране Министар-

вреде и заштите животне средине, објаснио је како је реч о највећој инвестицији ове врсте јужно од Саве. - Ово је изузетно важан инфратруктурни пројекат, када говоримо о уређењу пољопривредног земљишта. То је изузетно сложен захват, и велико ми је задовољство што

услове за обављање делатности. У Србији је пољопривреда сигурно најважнија привредна грана, а наше министарство ће и другим активностима и мерама подржавати наше пољопривреднике и имати добру комуникацију са локалним самоуправама које препознају пољопривреду као важну привредну грану.

МЕЊАЧНИЦА КРУНА Првог српског устанка 12, Смедеревска Паланка * 064/ 616-89-34 (Преда) * 065/ 614-03-80 (Миша) 17

ДРУГА СЕДНИЦА ВЕЋА САМОСТАЛНОГ СИНДИКАТА С. ПАЛАНКЕ И В. ПЛАНЕ

Закон о раду погодује мобингу -Актуелна политичка ситуација не иде на руку запосленима и све се прелама преко леђа радника – рекао Жика Живадиновић, председник Удружења „Стоп мобингу“

топ мобингу, актуелна социјално – економска ситуација, реактивирање Социјално – економског савета и штрајк упозорења у просвети – биле су централне теме друге седнице Већа Самосталног синдиката Смедеревске Паланке и Велике Плане којом је председавао Божидар Тодоровић. У раду овог скупа учествовао је Жика Живадиновић, председник Удружења грађана „Стоп мобинг Србија“, које је основао 2009. године и сада има 60.000 чланова и 11 повереништава. -Удружење је формирано са циљем да се помогне жртвама мобинга и његовом активношћу покривена је углавном цела територија Србије – рекао је Живадиновић.- Тренутно имамо седам адвокатских канцеларија које су на услузи нашем чланству, а сведоци смо да садашња политичка ситуација не иде на руку запосленима и да се све прелама преко леђа радника. И постојећи Закон о раду погодује мобингу, а судови нису били

довољно припремљени да решавају те случајеве. Прошле године добијено је шест судских процеса чиме је у неку руку разбијен стереотип да је мобинг тешко доказив. Још то не иде како бисмо желели, јер се дешава да и сведоци, кад се случај уозбиљи, мењају исказ, најчешће под притиском послодавца. Минуле године било је 176 пријава од којих се 56 нису искључиво односиле на мобинг. Неке смо успели да решимо у директном контакту с послодавцем. Радник, наиме, нема много могућности да случај реши сам, па смо изашли с предлогом да се синдикати учлане у наше Удружење и тиме нам препусте комплетну бригу о решавању случајева мобинга. Председавајући овом седницом Божидар Тодоровић је изнео да многа предузећа у Смедеревској Паланци и Великој Плани не раде. Посебно је тешка ситуација у јавним предузећима у Смедеревској Паланци. Истакао је да чак и њихови директори

узимају годишње одморе и одсуства, па та предузећа остају обезглављена у тренуцима када проблеми расту и не назиру се решења. На тај начин угрожава се и синдикално чланство. Проблем је и у томе што се смањује посао и у предузећима код којих то раније није било изражено, као што су „Гоша-Монтажа“ и „Гоша – ФОМ“. Тодоровић је указао и на проблем непоштовања Закона о безбедности у већини фирми и изразио спремност синдиката да штити раднике. Потпредседник Већа Самосталног синдиката Смедеревске Паланке и Велике Плане Живорад Марјановић, актуелну социјално-економску ситуацију у Општини Велика Плана, оценио је претешком. Навео је да се чак бележи и тренд миграције радне снаге према Словенији, Немачкој и Норвешкој. У АД „Југопревоз“ немају ни минимални број возача за нормално функционисање превоза грађана. Казао је, такође, да је запошљавање у јавним установама, предузећима и организацијама

до промене локалне власти углавном било по строгој партијској припадности. -С обзиром да је дошло до промене локалне власти и да постоји теоретска могућност да се поремете односи између нових пословодстава и синдикалних руководстава, обратили смо посебну пажњу на те односе – додао је Марјановић. –Имајући у виду да наше Повереништво чини више од половине од укупног броја синдикалних организација, формираних у јавним предузећима и установама Општине Велика Плана, сматрао сам за сходно да се и то нађе на дневном реду. Ово нема никакве везе са политиком која се води у локалној самоуправи, већ са превентивом да се избегне могућност да руководства синдикалних организација буду малтретирана, шиканирана и мобингована. Марјановић је истакао да се чине заједнички напори с локалном самоуправом да се у Великој Плани припреми индустријска зона, која сада не постоји

упркос великом интересовању потенцијалних инвеститора. По његовој оцени, то би била велика помоћ клонулој привреди, а изразио је и наду да ће локална власт повести рачуна о томе, те да неће правити проблеме синдикатима, као што се то дешавало раније синдикалној организацији у „Милошу Митровићу“ и њеном председнику Светомиру Тирнанићу. Марјановић је најавио формирање још две синдикалне организације у ЈП „Градска топлана“ и Туристичко-спортском центру „Велика Плана“. Веће је прихватило иницијативу да се реактивира Социјално-економски савет у Великој Плани и констатовало да у Смедеревској Паланци, упркос инсистирању синдиката, није ни формиран. Представници синдиката просвете известили су да је у школама, на основу става Синдиката образовања Србије, спроведен четрдесетпетоминутни штрајк упозорења.

рату. Тим поводом крај споменика француско-српској ескадрили, који је недавно

откривен у парку код Основне школе „Херој Иван Мукер“, положен је венац .

Д. Јанојлић

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Венац крај споменика француско-српској ескадрили Слободу су донели борци Моравске дивизије пред којима се непријатељ повукао из града, одступајући ка Дунаву

У 18

Смедеревској Паланци, у организацији Подру-

жнице Удружења потомака ратних добровољаца и по-

штовалаца, обележен је Дан ослобођења у I светском

ОБЕЛЕЖЕНА 68. ГОДИШЊИЦА ОПШТИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПЕНЗИОНЕРА

Снага је у јединству Убудуће ће се Дан ове организације обележавати 15. маја

вечаном седницом Скупштине, и доделом признања заслужним појединцима, у Смедеревској Паланци је обележена 68. годишњица постојања и рада Општинске организације пензионера. Осврћући се на минули период, председник Слободан Пантић је подсетио да је то била једна од првих пензионерских организација, која је основана у Србији након одржавања Првог конгреса Удружења пензионера у Београду 11. маја 1947. године. Тада је у граду на Јасеници основана прва Подружница пензионисаних радника и службеника под окриљем, у то време, веома јаке синдикалне организације. За координатора рада Подружнице, у име синдиката, био је задужен Михаило Мика Максимовић, док је председничка дужност поверена Ђури Татомировићу. Пантић је у наставку предочио да је у раздобљу од шездесетих до седамдесетих година прошлог века дошло до појачане активности, јачања и кадровског учвршћивања организације, када се Удружење пензиПредседник Управног одбора поменуте Подружнице Предраг Торбица, у кратком обраћању присутнима, подсетио је да је Смедеревска Паланка ослобођена 28. октобра 1918. године. Слободу су донели борци Моравске дивизије пред којима се непријатељ повукао из града, одступајући ка Дунаву. Торбица је нагласио да се по први пут после Другог светског рата обележава Дан ослобођења Смедеревске Паланке и околине у финишу Великог рата. Рекао је, такође, да у граду, осим споменика умрлим

онера Србије трансформисало у Савез пензионера. Тим чином подружнице су прерасле у самостална општинска удружења, па су се мања удружења сеоских општина, као што су Азања, Селевац и Кусадак укључила у Општинску организацију пензионера Смедеревска Паланка. -Данас, нажалост, неке групице желе да од тих месних удружења створе посебне организације пензионера ради личне користи – напоменуо је Пантић.- Искористио бих зато ову прилику да апелујем на све пензионере да се окупе у јединствену организацију пензионера и тако осујетимо у намерама оне који би да нас деле. Само заједно можемо одговорити свим изазовима који се пред нас постављају, а то неће бити лако. Пантић је подвукао да актуелно руководство одлично сарађује са својим сарадницима, а приметна жеља свих је да Општинска организација пензионера расте и развија се. Она данас окупља више од 3.000 чланова и сада је најбројније пензионерско

удружење на подручју општине. -Неки нас оптужују да немамо сарадњу и да зато стварају нове организације, а ја их питам да конкретно кажу где није било сарадње и шта су они предлагали а да ми нисмо прихватили – нагласио је Пантић.- Уверен сам да ће Савез пензионера Србије и ПУПС уз нашу подршку и са Социјалистичком парти-

нансијску помоћ и тако оствари свој утицај на оне који раде против интереса пензионера. Челник Општинске организације пензионера је казао да чланство пита зашто је укинут бесплатан превоз за најстарије грађане на територији општине? О томе ће се разговарати са руководством Општине и „Ласте“ како би се нашло обострано прихватљиво

јом Србије имати снаге да истраје у жељи да се помогне како бисмо у наредном периоду имали боље услове живота наших чланова. Надамо се, такође, да ће пензије, поготово оне најниже, бити заштићене и да ће Влада својим мерама помоћи најугроженијим категоријама. Од локалне самоуправе очекујемо да нам, према расположивим могућностима, пружи фи-

решење. Истовремено се, кроз хуманитарну помоћ, покушава да се колико толико олакша живот најстарије категорије становништва. Иначе, ради се прилично и на плану здравствене заштите кроз предавања и акције мерења крвног притиска и нивоа шећера у крви у чему велику помоћ пружа Дом здравља. Велика активност при-

метна је и на обезбеђењу огрева и животних намирница за пензионере. Обезбеђено је скоро 2.000 тона угља и 750 кубних метара огревног дрвета, затим преко 200 пакета сухомеснатих производа и близу 700 пакета пилетине. Све то се чланству даје под најповољнијим условима и на више рата. Тако ће се радити и у наредном периоду. Што се тиче других активности, успешно се организују излети, забава и дружење, а запажене су и спортске активности, нарочито у шаху. Пензионерско Културно-уметничко друштво, при коме делује и фолклорно-музичка секција „Доња Јасеница“, такође остварује позитивне резултате. -Ми као организација пензионера не желимо да изостанемо за укупним друштвеним развојем, па смо још 2007. године израдили стратегију развоја наше организације за период до 2015. – подсетио је Пантић.- Следи израда нове стратегије за наредни период како бисмо били спремни да прихватимо нове изазове. Скупштина је, већином гласова, одлучила да се убудуће 15. мај обележава као Дан Општинске организације пензионера.

ПAЛAНAЧКA ХРОНИКА -

рањеницима у Резервној ратној болници, ког је подигло Коло српских сеста-

ра, другог спомен-обележја све ове године није било. Д. Ј.

нajнoвиjи дoгaђajи у нaшoj oпштини, днeвнe пaлaнaчкe вeсти… Друштвo, пoлитикa, културa, спoрт… нa нaшeм сajту www.palanacke.com, aли и нa facebook-у и twitter-у. Пoсeтитe нaс!!!

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

СЛАВЕНКА ЧИШИЋ-УРОШЕВИЋ КУСТОС У ГАЛЕРИЈИ МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ

Посао јој причињава радост Рођена је у Пули, школовала се у том граду, Шибенику и Београду, завршила је Школу за индустријско обликовање и студије историје уметности на Филозофском факултету, у Трикотажи „Олга Милошевић“ радила као модни креатор, потом је једно време била вршилац дужности директора Центра за културу, данас је кустос и организатор програма у Галерији модерне уметности Народног музеја

Славенка Чишић-Урошевић

ођена сам у Пули у патријархалној породици. Отац је био високи официр Југословенске ратне морнарице, а мајка силом прилика домаћица, која га је пратила кроз живот, поштујући и њега и посао којим се бавио.“ Овако почиње своју животну исповест Славенка Чишић-Урошевић, историчар уметности, кустос у Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци. Она је добро позната љубитељима ликовне уметности. Пригодном речју отвара скоро све изложбе, махом младих аутора. По начину на који то ради, уочљиво је да стручно тумачи токове ликовног стваралаштва. Али, вратимо се на почетак ове приче. Њено одрастање и школовање пратиле су честе селидбе из града у град, из школе у школу. - С обзиром да је отац због специфичности свог посла често био одсутан, сва брига за моје и васпитање мог млађег брата, пала је на нашу мајку за коју могу рећи да је била веома строга, али и врло правична - прича Славенка. - У кући мојих родитеља поштовала се хијерархија, знало се ко је глава породице, а постојала су и правила понашања. Њих смо се придржавали у свакој прилици. Тачно се знало како треба да се понашамо за столом, како када нам дођу гости, а како кад идемо некоме у посту. Славенкина сећања на детињство везана су за море и морске пределе, али и за многа лепа дружења. Тешко су јој, разуме се, падала сељакања породице. - Идући у нову средину, лишавала сам се стечених пријатељстава - прича. - Због тога сам бивала ве20

ома тужна, мада ме је свако пресељење доводило у прилику да упознајем нове другарице и другове. Лепа страна свега тога је што ми се пружала шанса да схватим и прихватим особе различитог менталитета, да упознајем специфичну културу средине у којој сам се нашла с родитељима и братом.

школу, била је веома срећна. А имала је срећу да су јој предавали уметници „на гласу“: Милош Гвозденовић, Нинела Пејовић, Александар Ђорђевић, и њој најдража Мирјана Марић, тада веома позната и призната модна креаторка. Ученици из њеног одељења до обожавања волели су предмете,

Основну школу похађала је у Пули, Шибенику и Београду. У нижим разредима променила је три учитељице, које данас носи у лепој успомени. У Београду је завршила Средњу школу за индустријско обликовање (данас је то Школа за дизајн). Још од раног детињства интересовала се за моду, па се тако нашла на Одсеку за текстил. Успешно је положила пријемни испит, и због тога што се уписала у жељену

које су предавали поменути професори. Међу најинтересантније спадали су: обликовање текстила, ткање, штампа, фотографија, ликовно. По завршетку средње школе, уписала је студије историје уметности на Филозофском факултету у Београду. - Ту се стицало најшире образовање из области која је мене занимала, тако да нисам размишљала ни о једном другом, осим о Фа-

култету примењених уметности – напомиње Славенка. - На моје усмерење ка уметности, великог утицаја свакако је имао и наследни ген. Наиме, моје порекло је везано за једну стару мостарску породицу, чији су чланови кроз многе генерације били веома посвећени култури, уметности и духовности. По завршетку студија, указала јој се прилика да ради као модни креатор у Трикотажи „Олга Милошевић“ у Смедеревској Паланци. - То је за мене, с обзиром да је то „посао мојих снова“, било веома примамљиво, па указану шансу никако нисам хтела пропустити – предочава наша саговорница. - Посао модног креатора је врло динамичан, прилично сложен, изазован и забаван. Било је, пре свега, велико задовољство пратити настајање и реализацију модела од скице до финалног производа. Поред уметничког креирања, задовољство је било пратити колекције на сајмовима моде у Београду, Загребу, Сарајеву… Посебну радост и знатижељу доносила су путовања и посете сајмовима у Паризу и Минхену. На све лепе доживљаје, као шлаг на торту, долазила су и вредна признања и награде. У Трикотажи „Олга Милошевић“, једној од најбољих у својој бранши у тадашњој Југославији, радила сам пуних шест година. Нажалост, промеме у друштву довеле су до гашења ове, у земљи и иностранству, веома цењене Трикотаже. После неколико година, опет игром случаја, добила је нови посао. Постала је вршилац дужности директора Центра за културу. Нешто касније запослила се у паланачком Народном музеју. Рад-

Кување без

шминке! Тања Цветковић, ауторка food блога Ekspreslonac.com

Бисине ванилице Састојци: • • • •

но место гласило је: организатор програма у Графичкој галерији. И најзад, постала је кустос, организатор програма у Галерији модерне уметности. - Бавећи се галеријским послом, пружила ми се прилика, а имам је и данас, да дубље уђем у токове културног живота Смедеревске Паланке – наглашава Славенка Чишић-Урошевић. - Последњих година дошло је до великог помака у тој области. Градско позориште је веома активно, а са својим и гостујућим представама, задовољава потребе за том врстом уметничког деловања. У граду је прорадио Креативни центар „Круг“. Ту су још Установа Културни центар и Канцеларија за младе са својим садржајима. Печат културном животу на свој начин даје и Народни музеј са својом Галеријом модерне уметности. Поред изложби, високих уметничких домета, одржавају се промоције књига, занимљива предавања и други прикладни скупови.

Славенка посебно скреће пажњу на чињеницу да је Галерија модерне уметности отворена за све видове савременог ликовног израза. У њој излажу ствараоци, који задовољавају опште, као и критеријуме које је успоставио Уметнички савет. У њој се годишње приреди 15 до 18 изложби. - Издвојила бих ствараоце млађе генерације, као што су Миша Филиповић, Јана Даниловић, Војислав Радовановић и Гала Чаки – истиче Славенка Чишић-Урошевић. - Могу рећи да сам јако задовољна својим послом. Рад у Галерији модерне уметности, поред уживања у излаганим радовима, доноси ми и многе сусрете са занимљивим људима из области ликовног стваралаштва и сталну динамичност којој сам врло склона. Ту су и лепа дружења с публиком и добра сарадња с медијима који нас редовно прате. Д. Јанојлић

250 г масти Шака шећера у праху (може и кристал шећер) 1 жуманце 1 шољица млека

• • • •

Сок од једног лимуна Брашно Џем од кајсија Шећер у праху

Пенасто умутити маст, додати шећер, жуманце, млеко, лимунов сок и брашна да се умеси тесто. Развити тесто оклагијом и вадити га модлицама. Пећи на 200 степени десетак минута, у зависности од рерне. Када се ванилице охладе спајати их џемом и ваљати у шећер у праху. Ванилице по овом рецепту могу да се једу одмах.

МЕЊАЧНИЦА КРУНА Првог српског устанка 12, Смедеревска Паланка * 064/ 616-89-34 (Преда) * 065/ 614-03-80 (Миша)

www.palanacke.com 21

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ШКОЛЕ „ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ“ У СЕЛЕВЦУ

У току завршни радови на реконструкцији зграде Поред многобројних гостију, ђачкој приредби присуствовао је и председник Општине Смед. Паланка, Радослав Милојичић Кена

бележавање Дана школе „Ђорђе Јовановић“ у Селевцу протекло је у знаку завршетка радова на реконструкцији школске зграде. Због дотрајалости крова, последњи спрат ове школе није био у функцији још од 2008., а настава је била отежана у целом школском објекту. Средствима Европске инвестиционе банке и Општине, осим матичне зграде у Селевцу, биће реконструисано и подручно одељење у Брдњаку. Поред многобројних гостију, ђачкој приредби у част Дана школе присуствовао је и председник Општине Смедеревска Паланка, Радослав Милојичић Кена. – Свим ученицама, наставницима и мештанима Селевца честитам Дан школе – рекао је Милоји-

чић. – Морам још једном да захвалим Европској инвестиционој банци, која је издвојила 30 милиона динара за реконструкцију. Ова школска зграда била је у најлошијем стању, на подручју наше општине. Општина Смедеревска Паланка је суинвеститор, обезбедили смо озбиљна средства, израдили пројекат. Нажалост, декаденција се шири Србијом. Док Синиша Мали има 24 стана, док отима 10 хектара земље од грађана Србије, док функционери Српске девичанске странке имају фирме на Девичанским острвима, професори раде за 35 хиљада динара, а школе у Србији су у катастрофалном стању. Завршетак радова на комплетној реконструкцији зграде очекује се у веома кратком року.

Милојичић: Aплицирали смо за више пројеката – Имамо још пар пројеката за које аплицирамо – истакао је председник Општине. – Надамо се да ће и ова школа добити још један пројекат. Аплицирали смо и за школу у Голобоку, која је заиста у катастрофалном стању, а имамо и још неке пројекте, за изградњу путева. Председник Милојичић је изјавио да су из општинског буџета издвојена средства, у вредности од 60 милиона динара за инфраструктурне радове, и да то нису средства из кредита и муниципалних обвезница. Ова средства биће искоришћена за изградњу путева у сеоским и градским месним заједницама. Милојичић је нагласио је да не жели да детаљно говори о пројектима за које је општина аплицирала, зато што представници паланачког огранка Српске напредне странке настоје да спрече реализацију сваког таквог пројекта. – Српску девичанску странку у Паланци сада воде још гори од оних који су је водили до пре неколико дана – рекао је Милојичић. – Воде је људи који су у Аустрији осуђивани за најтежа кривична дела, за шверц и диловање дроге, за затварање фирми, па из тих разлога не бих да коментаришем за које ћемо пројекте да аплицирамо, јер су то људи који гледају само како да нешто униште, а не да помогну.

– Да није обезбеђен тај новац од Европске инве-

стиционе банке, сигурно да у Основној школи „Ђор-

ђе Јовановић“ не би могла да се одвија настава – нагласио је Милојичић. – Ја, по ко зна који пут, морам да захвалим Европској унији и људима који су нам заиста помогли, а ово је једанаести или дванаести пројекат у коме они учествују. Тридесет милиона динара су велика средства, за било коју локалну самоуправу, па тако и за нашу. В. Ђ.

Пaлaнaчкe гимнaзиje 20.

Прирeдиo и урeдиo: Aлeксaндaр Сaшa Jeлић

Професори и ученици У Горњем Милановцу провела сам пет година професуре и то су најсрећнији дани у моме професионалном животу. Ту се родио и мој старији син Владислав. Мој отац је држао до себе и сматрао је да су наше могућности далеко изнад живота малог места. Под његовим утицајем, мој муж и ја смо тражили премештај и дошли у Крушевац. Рат је био на помолу и морали смо да се приближимо својима. Tако смо дошли у Паланку. Мој муж Војислав и ја смо почели да радимо у Гимназији. Му22

чили смо се по туђим становима док нисмо саградили кућу, али прошло је доста времена да то остваримо, скоро када је старији син пошао на студије. Родно место мога мужа нас је релативно добро прихватило, мада су времена била тешка. Рат. Окупација. Ослобођење. Све смо то прегурали преко главе. Политиком се нисмо бавили, јер смо били људи које је интересовала кућа, деца и струка. Мој муж је радио много на струци и одлазио на специјализацију као стипенди-

ста Владе Француске, почетком 50-их година, у Гренобл и Париз. Предавала сам француски, латински и српски језик. Дружили смо се са свима у колективу, посебно са брачним паром Булатовић. Друговала сам са Милевом Јосифовић и Милевом Степановић, професорима језика, прва немачког, а друга француског. Први директор, Драгољуб Марковић, био је строг и захтеван, али нам то није падало тешко, јер смо желели да будемо што савршенији

у струци. У једном периоду живота, директор ми је био и мој муж. Имали смо срећу да нам и ученици постану директори гимназије: Срба Здравковић и Јован Ристић. Памтим много талентованих, паметних и радозналих ђака. Памте и они мене и мог мужа. Неки ми пишу, неки ми дођу да се испричамо. Увек ми радост доносу лепе вести о мојим бившим ученицима. Вера Бабић, професор

КУЛТУРA

ВРХУНСКА УМЕТНИЧКА ДЕЛА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

„Поетика и судбина 20. века“ Никола Кусовац отворио је изложбу радова познатих југословенских сликара из Збирке Дома Војске Србије

сторичар уметности и некадашњи кустос Народног музеја у Београду, Никола Кусовац, отворио је изложбу радова познатих југословенских сликара, из Збирке Дома Војске Србије, која је уприличена у паланачком Народном музеју. Четрдесет и три слике аутора међу којима су дела Саве Шумановића, Косте Хакмана, Јована Бјелића, Петра Лубарде, Ђорђа Андрејевића Куна, Крсте Хегедушића, Милана Коњовића, Марка Челебоновића, Франца Михелича, Миодрага Б. Протића, Александра Томашевића, Миће Поповића, Пеђе Милосављевића, да поменемо само најпознатије ауторе, пружају увид у стваралаштво југословенских сликара, од Другог светског рата, па до распада такозване авнојевске Југославије. Ови радови, како је то Кусовац истакао у свом уводном слову, показују како су у југословенском сликарству рефлектовани различити уметнички правци и стилови, да се увек радило о аутентичној уметности, и да су сликари

у поменутом периоду били изнад јефтиних идеолошких оквира. Оштро негирајући да је после Другог светског рата југословенско сликарство имало такозвано соцреалистичко усмерење, Кусовац је истакао да су за југословенске сликаре основни мотиви били уметнички, а то значи да је основни садржај ових дела била сама форма (која и иначе представља темељни уметнички садржај). - Не знате шта је на овој изложби од чега боље, и зато је топло препоручујем. Мада у Смедеревској Паланци не треба посебно позивати на овакве догађаје. Овде је присутна једна ишлифована култура, и овај музеј је доста урадио на томе да људи препознају праве вредности – рекао је Никола Кусовац. Он је и подсетио на уметничко благо фундуса Народног музеја у Паланци, пре свега на збирку Јована Јоце Новаковића, која такође садржи репрезентативне радове српских сликара. - Ценим оно што су радиле моје колеге у Смедеревској Паланци, сигуран сам

да ће ова изложба бити добро посећена, и да ће људи у њој уживати, као што и ја уживам. По стоти пут сам међу овим сликама, и у њима увек изнова уживам – рекао је Никола Кусовац, аутор изложене поставке Дома Војске Југославије. Приликом церемоније отварања, посетоце је најпре поздравио директор Музеја, Стеван Мартиновић, изразивши задовољство што једна овако велика изложба гостује у нашем граду, и најављујући даљу сарадњу са Домом Војске Србије. У име Дома Војске, као и пригодом отварања изложбе Народног музеја Смедеревске Паланке у Београду, „Мач и перо: Академик и генерал Живко Павловић“ – посетиоце је поздравио потпуковник Зоран Крупеж. - Ову изложбу са овом постаквом видело је до сада преко 20 хиљада посетилаца у Новом Саду, Јагодини, Пожаревцу, Вршцу, Сомбору и другим градовима где смо излагали. Биће нам задовољство да вам убудуће представимо и друге изложбе из наше колекције - рекао је Крупеж.

Читајте "Паланачке новине" гледајте "Паланачку телевизију" на адреси www.palanacke.com

Поклоници ликовне уметности моћи ће да у великом излагачком простору Народног музеја прате развој југословенског сликарства, утицаје великих уметничких праваца и аутентичан одговор домаћих сликара. Ова иложба, са друге стране, пружа и сведочанство о томе како су се

Према његовом мишљењу, поједине теме можда су биле соцреалистичке, али је и њихова реализација била свежа и пиктурална. - Треба имати на уму да су перјанице педагошког система, од Љубљане, преко Загреба до Београда – Кун, Марко Челебоновић, Гвозденовић, Цуца Сокић,

у специфичној уметничкој форми рефлектовале историјске прилике. - Могу се овде веома добро прочитати токови једне добро утемељене културне политике. Ми нисмо упали у клише било каквог идеолошкиг иживљавања – рекао је Кусовац у разговору за „Паланачке“.

који доносе модерно промишљање. Нема ту никакве окошталости, и култура нам је у том тренутку била отворена, окренута према европским и светским збивањима – тврди Кусовац. Изложбу прати одлично опремљен каталог, чији су аутори Никола Кусовац и Милорад Бубања.

Дневнo On Line издање „Паланачких новина“ „Паланачка хроника“на адреси www.blog.palanacke.com

година са вама!

КA КУЛТУРИ

Манастир Сопоћани, задужбина краља Уроша I. Црква је саграђена између 1243. и 1265. године, а осликана у периоду од 1263. до 1268. године.

Композиција „Рођење Христово“

ЕВРОПСКИ ДУХ СРПСКЕ КУЛТУРЕ

денцији византијског сликарства након 1204. године (заузимање Цариграда од стране Латина – Латинско царство), примери говоре супротно, уистину у областима које слове као византијске провинције. Краљевина Србија, у то време у економској експанзији захваљујући развијеном рударству, била је богата и слободна земља. То су два веома важна податка за све оне надарене уметнике који у том периоду губе посао у Латинском царству. Они долазе у Србију и осликавају, између осталог, и манастир Сопоћане. Сликарство на зидовима ове цркве одише класицизмом, стилским синонимом за античку уметност. На Западу и Истоку идеали лепоте грчке и римске уметности били су веома цењени. Много је ренесанса у средњем веку које су за циљ имале обнављање уметности класичних форми. Професор Све-

Сликарство Читаво српско средњовековно сликарство особено је до те мере да су поједини научници говорили о „стилу Немањића“, као временској и стилској одредници. У Италији ће вам рећи за Ђота или ће се похвалити Микеланђеловом Сикстинском капелом. У Србији ће на жалост многи остати без одговора.

тексту објављеном у прошлом броју говорили смо о средњовековној архитектури и њеној европској ноти. Рекли смо да је она знала да буде еклектична, склона сублимацији бројних утицаја на једном примеру, али и да је била особена, аутентична. Када је реч о српском сликарству поме-

нутог периода оно је пре знало да одише оригиналношћу него било која друга уметност. На пиједесталу европске и светске баштине 13. века готово усамљено стоји сликарство задужбине краља Уроша I, манастира Сопоћани. Иако бројни прегледи средњовековне уметности говоре о дека-

Композиција „Рођење Христово“, детаљ („Поклоњење мудраца“)

тозар Радојчић, један од доајена историчара средњовековне уметности, за сопоћанске фреске каже следеће: „Лепи, озбиљни, атлетски развијени народ сопоћанских фресака живи својим животом неких одабраних становника хришћанског Олимпа“. Он античко у сопоћанском сликарству препознаје на многим местима па је тако склон да закључи како „све то издалека подсећа на коректну уметност римских рељефа“. Онда када се та уметност надогради, када добије хришћанску конотацију, она постаје ремек-дело, што сликарство Сопоћана свакако јесте. Стога се и композиција на западу цркве, Богородичино Успење, сматра за „најграндиозније дело сликарства уопште“. Није на одмет узети у обзир чињеницу да се о сликарству Сопоћана, у суперлативима и на овај начин, говори након више од седам

Композиција „Смрт Ане Дандоло“ (жене краља Уроша)

на немачку окупацију града. Слобода је стигла у Паланку, али не и у друге крајеве. Велики број грађана мобилисан је и упућен на Сремски фронт, са њима су и дојучерашњи глумци. О томе Ненад Ј. Ристић пише: Тих дана ће часно бити спуштена завеса на сцени код „Централа“, а чланови позоришта биће послати на Сремски фронт, на обале реке Босут где су они често умели да уз „миликерц свећу“ вечерима рецитују Бојићеву „Плаву гробницу“ тихо. Позориште и ту није дало мира. Тако рећи читава група је била мобилисана. ***

Композиција „Успење Богородице“

векова. Тешко је и замислити како је оно изгледало уз сво злато које је чинило позадину сцена, уз украсе, орнаменте и детаље. Све то збрисао је зуб времена или, када су ови простори у питању, мач и рука непријатеља. Читаво српско средњовековно сликарство особено је до те мере да су поједини научници говорили о „стилу Немањића“, као временској и стилској одредници. У

Италији ће вам рећи за Ђота или ће се похвалити Микеланђеловом Сикстинском капелом. У Србији ће на жалост многи остати без одговора, који је само наговештен у овом тексту. Он је и даље тамо где је и био – недалеко од извора реке Рашке, у самом срцу некадашње краљевине, у манастиру Сопоћани! Стеван Мартиновић

ФОТО ВЕСТ

Из Србије с љубављу

есен је хиљаду деветсто четрдесет четврта, седмица друга, месец октобар. Са истока и југозапада све се јасније чула канонада. Немачка војска ужурбано се извлачи из града. Иза ње остаје слика пораза, шлемови у блату и преврнути топови. Позоришни живот је замро, Паланка је узаврела, људи су изашли из својих домова и скровишта, исчекивала се слобода. Поподне, десетог октобра ушле су прве регуларне јединице партизана и Црвене армије. Град је добио ново рухо, нестало је Фрање Кемпфа, логора, објава о стрељању, улице су постале отворене и широке. ***

оводом обележавања годишњице Великог рата у препуном Дому културе у Азањи приказан је програм „Из Србије с љубављу“, ученика ОШ „Радомир Лазић“.

Богатство репертоара у ратним годинама, који су носили „Позориште Црвеног крста“, „Јасеничко позориште”, како му је касније дат назив, потом „Јасеничко повлашћено народно позориште“, позориште „Обвезника националне службе“, и „Дилетантске групе завода за принудно преваспитавање омладине“, употпуњено путујућим позоришним трупама које су посећивале Паланку, биће прекинуто. Завеса је спуштена на позоришна збивања, али завеса је пала и

Град навикао на позоришне представе тражи своје позориште и не прихвата чињеницу да га нема. Ту жељу веома брзо уочава народна власт која веома добро схвата значај позоришта и његовог рада у свим слојевима народа и посвећује му велику пажњу, јер позориште је идеалан инструмент политичке пропаганде и продора културе и уметности у широке народне масе. Стваралачки елан који је захватио целу земљу створио је основне претпоставке за почетак развоја у свим областима. У граду се формирају: Индустријска школа од деце из пострадалих крајева, Женски дом за децу без родитеља, културно уметничке дружине са секцијама: музичком, фолклорном, хорском и дилетантском позоришном групом. Почиње градња домова за смештај школске омладине, креће се у обнову порушеног. *** Школе су заузете или оштећене, школска година не почиње на време. Креће се са аналфабетским течајевима. Чине се први кораци на културном преображају најширих маса уз свесрдну помоћ Народно ослободилачког одбора и Команде места, формираних 10. октобра. Новембра 1944. изабран је Срески народно-ослободилачки одбор. Један од првих задатака нове власти, која се у многоме разликује од претходне, био је оживљавање позоришног живота у граду и Срезу јасеничком (установљен за време Књаза Милоша, 1837. године а укинут после 120 година постојања од нове власти).

ДУШАНУ КОВАЧЕВИЋУ УРУЧЕНА НАГРАДА „ПОДРУМА РАДОВАНОВИЋ“ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

Писац који је већи од свог времена Дело овог академика је годинама најпоузданији драмски скенер наших нарави, обичаја и свих заблуда које смо имали

кадемик Душан Ковачевић други је добитник Награде „Подрум Радовановић“ за животно дело, која му је уручена у Крњеву. Одлуку да њему припадне ова награда донео је жири у саставу књижевник Александар Гаталица, професор Жарко Требјешанин и главни уредник часописа за културу „Наш траг“ Милан Р. Симић. Жири је констатовао да је дело Душана Ковачевића већ годинама најпоузданији драмски скенер наших нарави, обичаја и свих заблуда које смо имали, те да се добитник отуд може сматрати класиком српске књижевности са заокруженим и незаобилазним опусом. Жири је, такође, са задовољством закључио да је Душан Ковачевић велики познавалац вина, те да ће

од првог добитника награде „Подрум Радовановић“ Љубомира Симовића на најбољи начин преузети палицу амбасадора винске културе коју ће носити од октобра ове до октобра 2016. године. И не само то. Како винова лоза припада земљи, а вино човеку, жири под председништвом Александра Гаталице, констатовао је да је овогодишњег добитника награде „Подрум Радовановић“ препоручило и то што никад није био елитистички драматург, већ од своје прве драме „Маратонци трче почасни круг“ истински народни трибун, који је своју публику волео, никад јој не повлађујући, и критиковао, никад је не оптужујући. Гаталица је на свечаности подвукао да је Ковачевић зато себи прибавио ретку позицију писца који се воли, поштује и цитира,

често и ван књижевних и театарских кругова, као што је недавно био случај са граничним спором око избегличке кризе. Оснивач награде и домаћин свеча-

чења награде истакао да други добитник награде „Подрум Радовановић“ припада оној групи писаца који сматрају да је занат света реч и додао:

скоро заклео да нас сада, негде из дубљег мрака „Подрума Радовановић“, меркају и Илија Чворовић и његов брат Ђура, Радован Трећи, пореклом „из зави-

ности у Крњеву Миодраг Радовановић и чланови жирија отуд се радују што другу награду „Подрум Радовановић“ предају нашем савременом Нушићу, писцу који је већи од свог времена. Александар Гаталица је, као председник жирија, приликом свечаног уру-

-Његови јунаци с тога говоре из дубине повређене душе, крваре својом а не туђом крвљу, брзо силазе са сцене и мешају се с публиком. Они су живи, они су међу нама. Писац, кога данас награђујемо наградом за животно дело, оживотворио је преко 250 оваквих ликова, те бих се

чаја“ и Мирко Топаловић. Предајем ову награду зато Душану Ковачевићу, али и свим његовим јунацима, као и свим његовим незаборавним глумцима, Зорану, Бати, Бори, Ташку, Пери, Ружи, који нас управо гледају из „Сабирног центра“.

ИЗЛОЖБА АЛЕКСАНДРА ПОПОВИЋА У ГАЛЕРИЈИ МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ

Токови закривљеног простора Поповић сугерише да је свака празнина заправо испуњена материјом, односно да су чак и простори за које претпостављамо да су празни, у ствари испуњени, ако их посматрамо из неког новог угла

агласно амбициозном овогодишњем пројекту, Галерија модерне уметности Народног музеја представила је још једног аутора, чија дела закорачују ка новим стилским формама. Изложба слика Александра Поповића, магистра ликовних уметности Београдског универзитета 26

и члана УЛУС-а доноси радове на металним сверичним површинама. Конкавне и конвексне облине показују „закривљеност простора“, излазећи не само из дводимензионалног формата слике, већ сугеришући и пространства која надилазе три димензије простора из наше свакидашње перцепције.

Овом утиску доприноси ауторово суптилно иступање из облика металних површина на којима слика, удубљења и „таласи“ на конкавним и конвексним површинама, који потенцирају делове тела на сликама представљених животиња. Сликајући углавном велике животиње (носорог, слон) у овој простором захтеваној закривљености, Поповић сугерише да је свака празнина заправо испуњена материјом, односно да су чак и простори за које претпостављамо да су празни, у ствари испуњени, ако их посматрамо из неког новог угла. Изложбу је, у присуству аутора, отворила Славенка Чишић Урошевић, историчар уметности, нагласивши да радови Александра Поповића на „несликарској позадини“, од делова неког радара,

Д. Јанојлић

представљају разрешење унутрашње ентропије у његовом досадашњем сликарско-цртачком опусу. Ови радови зато посежу са сиболиком подсвесног, препуштајући се нерасветљеној симболици неких сновиделних предела. Госпођа Урошевић је такође нагласила да је представљени уметник до сада самостално излагао у Паризу, Београду и Нишу, увек у угледним галеријама и излагачким просторима, и да је за свој рад награђиван бројним домаћим и међународним признањима. В.Ђ.

ПЛЕМЕНИТА ПОНУДА СИНА БЕОГРАДСКОГ ВАЈАРА МИШЕ ПОПОВИЋА

Блистаће опет „Жена на сунцу“ Академски сликар и магистар сликарства Александар Поповић вољан је да уступи гипсани одливак скулптуре која је нетрагом нестала са фонтане ресторана „Башта“ у Смедеревској Паланци 2012. године

Миша Поповић

еалне су шансе да ће „Жена на сунцу“, скулптура београдског вајара Мише Поповића која је 1961. године постављена испред ресторана „Башта“, одакле је нетрагом нестала за време Крстовданског вашара 2012., поново красити изабрани простор у Смедеревској Паланци. Уметников син, академски сликар и магистар сликарства, Александар који ових дана излаже слике у Галерији модерне уметности Народног музеја, вољан је да уступи сачувани гипсани одливак ради поновног изливања поменуте скулптуре у бронзи. Племениту намеру обелоданио је и у писму председнику Скупштине општине Славољубу Ђурићу, напомињући да је „Жена на сунцу“ била део културне баштине Смедеревске Паланке и више од пола века украшавала фонтану ресторана, који је некада припадао УТРО „Паланка“. - Мој отац је ту скулптуру радио на основу расписаног конкурса и

она је требало да буде постављена на Тргу хероја – предочава Александар Поповић. – Средином деведесетих година прошлог века, пошто је вар био попустио, „Жена на сунцу“ је заузимањем тадашњег директора угоститељства Мирољуба Возића, рестаурирана и поново патинирана. Као син њеног аутора, веома сам заинтересован да се нађе начин и поново излије, а верујем да ће се томе обрадовати и многи Паланчани, као житељи града са значајном историјом и културном традицијом. Миша Поповић, на жалост, умро је 2005., а три године касније у Павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду постхумно је приређена изложба његових дела и штампана монографија. Он је, поред осталих, аутор монументалног споменика Васи Пелагићу, који је у југословенској престоници откривен 1952. године. С обзиром да је добио прву награду на јавном конкурсу за тај споменик, сама та

Жена на сунцу

Александар Поповић и Мирољуб Возић

чињеница може се разумети и као највиша оцена његовог вредног и педантног рада на студијама, али и као признање за његова скулпторска умећа у духу традиције реализма. Он је до средине педесетих година прошлог века потписао још неколико јавних споменика, међу којима су: споменик устанку у Меленцима, споменик палим борцима у Куману, споменик отпору у Перлезу и др. Креативно искуство обликовања у контексту реалистичког и

традиционалног израза, кад је реч о раду Мише Поповића, трајало је свега неколико година, а окончано је импресивном анималистичком скулптуром Бели медвед из 1954. Она је најпре изведена у Паризу, а 30 година касније у Београду. Он је, да и то кажемо, био студент у класи Сретена Стојановића, а од 1954. године асистент, да би као професор ту исту класу водио све до 1990.

ИСЦРПЉЕН ИЗЛАГАЧКИ ПРОГРАМ У МЕМОРИЈАЛНОЈ ГАЛЕРИЈИ „ДУШАН СТАРЧЕВИЋ“

Пожаревљанка затвара сезону Милица Павловић се представља изложбом цртежа насталих 2013. и 2014. - Расписан конкурс за 2016. годину с правом учешћа уметника од 18 до 40 година старости

ожаревљанка Милица Павловић, изложбом цртежа насталих током 2013. и 2014. године, затвара излагачку сезону у Меморијалној галерији „Душан Старчевић“ у Смедеревској Паланци. Ликовној публици овог града представља се избором радова створених у склопу предмета Акт I на поменутој високошколској установи у класи професора Даниеле Фулгоси.

- Имајући потпуну слободу у избору материјала и технике, после периода експериментисања, започета је ова серија која се базира на линији третираној на разне начине – објашњава своју уметност Милица Павловић.- При томе испитивана је њена експресивност, валери саме линије и њена транспарентност. Тако је настала интересантна игра која разбија статичност модела допри-

носећи динамици самог цртежа. Милица се успешно бави и илустрацијом. Свој таленат исказала је и у склопу пројекта размене студената Србије и САД када јој се пружила прилика да илуструје књигу хаику поезије Верице Живковић, која је живела и стварала у Америци. Милица је добитник вредних награда као што су прво и треће место пожа-

ревачког Центра за таленте и прво место на Међународној изложби „Жене сликари“ у Пожаревцу. Ваља истаћи да је изложба у Меморијалној галерији „Душан Старчевић“ њено прво самостално представљање, а учествовала је и на више групних у Тршићу, Пожаревцу, Београду и Мајданпеку. Према речима Слађане Старчевић, власнице поменуте галерије у Смедеревској Паланци, овом изложбом исцрпљен је излагачки програм за ову сезону и расписан нови конкурс за наредну годину. Конкурс је међународног карактера, а право учешћа имају ствараоци од

Драгољуб Јанојлић

18 до 40 година старости. Освајачи првог, другог и трећег места биће награђени правом на самосталну изложбу, а предвиђена је и награда публике. Истовремено с расписивањем конкурса за 2016. годину, именован је и нови Савет Меморијалне галерије у који су ушли Јована Кривокућа, дипломирани вајар и Стеван Мартиновић, историчар уметности. Председник Савета биће накнадно изабран. Д. Јанојлић

ИЗЛОЖБА ГРАФИКА БИЉАНЕ МИЉКОВИЋ У ПИРОТУ

Сликарство најсмелијих обрта - Црпећи снагу из бајковите маште, успомена, носталгије и тла, ова уметничка пракса има елементе ренесансне непоновљивости - каже историчарка уметности Радмила Влатковић

Галерији „Чедомир Крстић“ у Пироту отворена је самостална изложба графика Биљане Миљковић. У поставци, коју је урадила Радмила Влатковић, историчарка уметности и директорка Галерије, налазе се 32 рада из циклуса „Трагови“, „Кругови“ и „Речи“. Графике су изведене у више техника као што су: сува игла, бакропис, акватинта, ресерваш, линорез, линогравура и суви жиг, а заступљена је и комбинована техника. - Својим графикама ова уметница нас позива да учествујемо у отменим и непомућеним емоцијама – каже у предговору ове изложбе Радмила Влатковић.- Њени експресионистички облици су једноставни, а дух којим зраче, специфични. Можда је тешко схватити њену уметност због начина на који усредсређује своју моћ на чисто визуелне компоненте - линију, боју, светлост, на суптилне променљиве односе које постиже разним засићењима и градацијама ритма линија и боја. Њено стваралаштво је сликарство најсмелијих обрта неочекиваних односа,зрело и осећајно. Црпећи снагу из бај-

ковите маште, успомена, носталгије и тла, ова уметничка пракса има елемената ренесансне непоновљивости у којој су здружени монументалност, меланхолија, бес и страст са најфинијим порукама људског срца при чему је узбудљивост и драматичност израза примарна. Биљана Миљковић комбинује графичке технике показујући изванредно познавање самог процеса израде, који у споју са личном инвентивношћу, резултира у особен креативни стил. Компоновањем префињених тонских површина и линеарних елемената ствара складне, хармоничне целине са загаситим, окер-браон колоритом и спиритуалном атмосфером са утиском патинираности тражећи, можда, метафоре у нашем средњевековном фреско сликарству. У свом графичком изразу отворила је неслућене могућности, користећи многе елементе најразличитије природе и све то довела до савршеног склада. Биљана Миљковић дипломирала је 1996. године на Академији уметности у Новом Саду на одсеку за

графику у класи проф. Милана Станојева и Халила Тиквеше. Четири године касније магистрирала је на Факултету ликовних уметности у Београду на одсеку за графику у класи професора Велизара Крстића. Члан је УЛУС-а од 1997. године. Као самостални уметник излагала је на 316 групних изложби, од којих су 93 међународне. Носилац је многих награда, поред осталих, награде Универзитета у Новом Саду за постигнут успех у школској 1995./96. години, награде за графику на 23. Пролећној изложби чланица УЛУС-а и УЛУПУДС-а у Крагујевцу, Велике награде Земунског салона за графику, Откупне награде за графику Министарства културе на 4. Међународном бијеналу малог формата у Лесковцу, награде за графику на 25. Пролећној изложби чланица УЛУС-а и УЛУПУДС-а, у Крагујевцу, Награде на IX изложби малог формата у Шапцу, награде за графику на Годишњој изложби УЛУС-а, Подружница Крагујевац шумадијска регија, Награде за графику III Бијенала ликовних и примењених уметности у Смедереву,

Биљана Миљковић

Малог печата нишког графичког круга на Међународној изложби мале графике, Награде Учитељског факултета на VIII Међународном бијеналу суве игле у Ужицу и награде Телевизије Београд за Еx Либрис поводом пола века те медијске куће. Самостално је излагала у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Врњачкој Бањи, Нишу, Ужицу, Крагујевцу, Врању, Земуну, Смедеревској Паланци и Пироту. Њене графике видела је и ликовна публика у Шпанији, Пољској, Хрватској, Македонији, Румунији, Чешкој, Бугарској, Украјини, Јапану, Француској, Белгији, Египту, Италији, Јужној Кореји, САД, Грчкој, Бурми, Пољској, Литванији, Шведској, Канади и Швајцарској. Њене графике налазе се у многим приватним колекцијама и колекцијама галерија у земљи и иностранству. Д. Јанојлић

МИОДРАГ МИЛУНОВИЋ У АНТОЛОГИЈИ СРПСКЕ ИЗБЕГЛИЧКЕ ПОЕЗИЈЕ

Прогнани Орфеји Ову књигу донела је духовна зрелина несвакидашњег историјског тренутка Миодраг Милуновић,

иодраг Милуновић, пореклом с Косова и Метохије, који сада живи и ствара у Смедеревској Паланци, иначе члан Књижевног клуба „21“ у том граду, заступљен је у Антологији избегличке поезије „Прогнани Орфеји“,

коју је приредио директор „Бранковог кола“ у Сремским Карловцима, Ненад Грујичић. Међу њеним корицама сабрано је стваралаштво великог броја песника, који су прогнани из Косова и Метохије, Хрватске и Босне и Херцеговине. Поетске исказе у овој књизи

потписало је 116 песника, који су осетили ватру рата, избеглиштва и прогона крајем минулог немирног и болног 20. века. -Ова антологија показује жилавост духовног принципа, снагу живих талената у језику – изјавио је по њеном изласку из штампе приштинском

„Јединству“ Ненад Грујичић. - Ово је ентологија коју је донела духовна зрелина несвакидашњег историјског тренутка у којем се задесио српски народ у опасностима. Песме објављене у антологији „Прогнани Орфеји“ требало би, од прве до последње, превести на

светске језике да би се, поред осталог, схватила димензија страдања српског народа, његова патња и бол, што је косметски песник Слободан Костић изразио у песми „Повратак“ овим стихом: „Ма где пошао, Косово ми је као стара бора на челу“. Д. Ј.

ПРЕМИЈЕРА У ГРАДСКОМ ПОЗОРИШТУ

Урбана представа за децу Радмила и Владица Танасијевић, дугогодишњи позоришни активисти, написали су оригиналан текст, по идеји Тоде Николетића

а представу „Желим све да видим“, редитељски првенац Владице Танасијевића Таксија, слободно можете послати своје дете, без бојазни да ће бити изложено вулгарностима, неукусним шалама, кичу и шунду, који се у последње време ушетао и у стваралаштво за децу. Речју, то је урбана представа, у најпозитивнијем смислу те речи. Радмила и Владица Танасијевић, дугогодишњи позоришни активисти, написали су оригиналан текст, по идеји Тоде Николетића. На срећу, текст увелико превазилази Николетићеве „идеје“, па у причи нема нимало извештачености, квази-дечијих шала и скарабуџеног расплета – што је особина већине текстова које је написао сам Тоде. Овде су дијалози уверљиви, а бајковита прича маштовито постављена на сцену. Да би протагонистима оставио већи простор за игру, а публици да измашта егзотична места на која главног јунака води у девојчицу инкарнирана добра вила – редитељ Танасијевић се одлучио на смео потез, да представу постави готово без икакве сценографије. Оваква решења су добра само уколико је мизансцен прецизно постављен, а ансамбл уигран. У случлају представе „Желим све да видим“ и једно и друго добро функционише, и зато ово остварење одудара од шљаштећом сценографијом забашурених позоришних промашаја, у којима сценски декор

представља Потемкиново село за редитељску неинвентивност. Као дугогодишњи мајстор светла у паланачком позоришту, Танасијевић је промену места радње дочарао светлосним штимунзима, што посебно добро функционише у сцени на Дивљем западу, где суптилни жути тонови предо-

је већ само по себи едукативно, јер је аутор овог текста био у прилици да гледа и представе неких других аутора, у којима музичку кулису чине најогавнији шундови са естраде. Иако је многим глумцима ово тек прво појављивање на сцени, нису приметне почетничке грешке. Сви се, пре свега, веома добор

DIGITAL

NEWS

Приредио: Лука Никола

Ајфон 6С Нови ајфон се по дизајну није променио од прошлогодишњег модела. Apple нам са овим уређајем доноси девету генерацију IOS-а, нову опцију 3D touch и највећи дисплеј до сад (4,7 инча за стандардну верзију и 5,5 инча за ајфон 6С+).

Стандардна верзија има ’“Rethna“ дисплеј од 750 x 1334 пиксела, камеру од 12 мегапиксела (задњу) и пет мегапиксела (предњу), капацитет меморије од 16, 64 и 128 гигабајта и dual core прецесором од 1.84 ГХз. Нова 3D touch функција омогућава телефону да препозна јачину силе којом притискате екран. Ово отвара нове могућности за софтверска побољшања као и за примену у видео играма. Цена је од 650 евра.

чавају таму прерије. Нажалост, у представи нема оригиналних сонгова, какве је Танасијевић писао и компоновао за дечије представе других аутора, али је зналачки искоришћена музика Дејана Цукића, Викторије и „Сунцокрета“. То

чују, ниједна реплика није „пала у бунар“, а Танасијевић је успео да анулира и склоност младих глумцима ка такозваном „школском“ мизансцену – „корак напред, два корака назад“, па на сцени нема бесмисленог клаћења и климања. Коли-

ко је то тешко, знају само они који су се упустили у позоришни рад са децом. Примера ради, са тим се никада до краја није изборио један познати дечији аутор у Градском позоришту, иако има вишедеценијско искуство. Када се праве прикази дечијих представа, упутно је поменути све актере. Овде то чинимо чисте савести, јер у представи „Желим све да знам“ нема лоше улоге. Више него добри су – Даница Миленковић, Јован П. Илић, Александра Марковић, Јасна Младеновић, Видак Младеновић, Јован Д. Илић. Посебно истичемо Петра Вуковића, коме је ово ше-

ста премијера, и Оливеру Радисављевић, право мало позоришно чудо, чији је таленат више него приметан, иако јој је ово прво појављивање пред публиком. Да завршимо, на исти начин као што смо и почели. Слободно пошаљите своје дете на ову представу. Једина опасност крије се у сасвим изгледној могућности да ће и само пожелети да се укључи у позоришну игру и постане глумац, или, када порасте – драмски писац. А такву „опасност“ смело треба прихватитити, иако су тренутно у моди неке друге, мање маштовите ствари. Владимир Ђурђевић

Читајте "Паланачке новине" - гледајте "Паланачку телевизију" на добро познатој адреси - www.palanacke.com 29

ИЗЛОЖБА ТИЈАНЕ НИКОЛИЋ-ПЕТРОВИЋ У МЕМОРИЈАЛНОЈ ГАЛЕРИЈИ „ДУШАН СТАРЧЕВИЋ“

Цртачка ода дрвету Својим радовима ова уметница указује на универзално, непролазно и колективно, дајући лични сликовни израз традиције, фолклора и народних обичаја

Меморијалној галерији „Душан Старчевић“ у Смедеревској Паланци, избором цртежа из циклуса „Опстанак“, представља се Тијана Николић-Петровић. Млада уметница из Ниша својим радовима уводи ликовну публику у ризницу древних бајки, мотива и веровања. У свом цртачко-истраживачком подухвату спаја, преплиће и прожима два света - појавни и свет уобразиље. Литерарни доживљај северно-европских, келтских, старословенских, као и српских мотива и бајки, чини полазну основу цртежа који илуструју и дочаравају оновремене светове чудесног и магичног. Скрећући пажњу публици на ово запажање академске сликарке Марион Дедић, власница галерије Слађана Старчевић је подвукла да су култ дрвета и његова симболика неизоставни део бајки и митолошких прича широм света. Од давнина, дрвету су се приписивала

бројна симболичка својства и веровања. Симбол плодности и живота, снаге и мудрости, место из којег се рађа душа, њен чувар и станиште, жртвеник, спона између светова, само су нека од значења. -Простором где се налазило свето или демонско стабло, струјале су и витлале моћне силе – предочава Марион Дедић.- Магијска и духовна привлачност дрвета чинила је да оно буде место окупљања, где се састају људи, али и виле, вештице и остала натприродна бића, место на којем су се доносиле важне одлуке, завети, вршили обреди и приносиле жртве. Тијана Николић – Петровић, инспирацију дрветом као митским мотивом и љубав према природи,

обликује кроз цртеже – симболичним представама дрволиких горостаса. Различите вредности линијских токова уметница ниже цртачким техникама и материјалима као што су: туш, графитна оловка, мастило у боји, четкице малих димензија и калиграфско перо с тананим врхом. Линеарним ткањем паралелних и испреплетаних, таласастих и меких, оштрих и кратких линија, ауторка обликује фантастичне, готово антропоморфне и зооморфне приказе дрвета.

Она успева у настојању да дрво представи као биће, стварајући цртачку оду дрвету као симболу природе. Својим радовима, указује на универзално, непролазно и колективно, дајући лични сликовни израз традиције, фолклора и народних обичаја. „Окупљање“ је, како Тијана Николић - Петровић рече на отварању изложбе, најзначајнији циклус у њеном досадашњем стваралаштву. Иако живи у граду, село и његова флора било је и остало извор њених уметничких надахнућа. Пре ове, имала је још две самосталне изложбе: у нишкој галерији „Арт“ и у деспотовачком Центру за културу. На крају официјелног програма отварања изложбе, Невена Миљковић казивала је стихове Жака Превера посвећених теми, која заокупља и пажњу младе уметнице из Ниша, која је 2010. године дипломирала на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, где је годину дана касније стекла и звање мастер примењени уметник. Д. Јанојлић

ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ У КАФЕУ „КАФИЦА“

„Наше нешто“ Књига, названа по једној песми Славише Крстића, узбудљиво је поетско штиво, које свесрдно препоручујемо, не само провереним љубитељима поезије

есници из Смедеревске Паланке, Славиша Крстић, Милош Сакић и Данијела Глишић, и Јована Милутиновић, из Параћина, аутори су књиге поезије „Наше нешто“, која је 10. новембра представљена у паланачком кафићу „Кафица“. У едицији „Квартет“, ова књиа се појавила у издању младе издавачке куће „Арте“ из Београда, чији је уредник познати песник Мидраг Јакшић. Представљање књиге, које је лежерно и шармантно водила Данијела Васи30

љевић, такође признати песник, садржавало је читање рецензија Јулијане Милутиновић, Јелене Ћирић, Карла Астрахана и Ирене Милетић, и више серија поезије овог квартета, у интерпретацији њених аутора. Без претензија да се о овој књизи изјашњавамо на пречац, изнећемо само неколико кратких рефлексија. Песме Данијеле Глишић измамљују дах прворођеног ероса (protogen faitont), спајајући његову митску горопадну снагу са постмодерном дисперзијом смисла. Милош Сакић нам је

представио феномене људског постојања, пре свега љубав, искрено, питко и духовито. Славиша Крстић у својој поезији „разговара са језиком“, смело се упуштајући у игроказе речи и значења, у којима се надилази семиологија свакидашњег говора и наивне поезије. Крстићеве пунокрвне песме садрже варијације и ритам, чак и када понављају исте говорне формуле, што нарочито долази до изражаја у песми „Дресура“, коју посебно препоручујемо читаоцима ове књиге. Иако ће то можда некоме

изгледати непристојно, морамо да кажемо да, према нашем мишљењу, млађаној Јовани Милутиновић није било место у оваквом друштву. Њена „искрена“ поезија је на моменте готово адолесцентска, обликована „на прву лопту“. Тај утисак није поправила ни „учена“ рецензија Ирене Милетић, која врви од „великих места“, недочитане или лоше сварене класичне литературе. Прафразирајући цитат из Ничеа, на који упућује Милетићева у рецензији, основни „квалитет“ ових

песама могли бисмо да сажмемо у формулу: „љупко, исувише љупко“. Упркос томе, књига „Наше нешто“, названа тако по једној песми Славише Крстића, узбудљиво је поетско штиво, које свесрдно препоручујемо, не само провереним љубитељима поезије. А књижевно вече, у лепом амбијенту „Кафице“, сигурно ће бити упамћено, по мери, укусу, ритму, и изнад свега - одличној поезији.

Владимир Ђурђевић

У КРАГУЈЕВЦУ ПРЕДСТАВЉЕНЕ КЊИГЕ ЖАРКА ТАЛИЈАНА И НЕМАЊЕ ДЕВИЋА

Мали људи у великим догађајима - Како би данас изгледала Азања да није било ратова и изгибије? - упитао се Жарко Талијан. - Ово је матична књига небеске Србије - нагласио Немања Девић

Крагујевцу су промовисане књиге „Мирис тамјана“ Жарка Талијана и „Смедеревски крај у Другом светском рату“ Немање Девића. Талијан се на самом почетку захвалио свештенству Крагујевца што је омогућило да се у Парохијском дому прозбори која реч о овим делима. Подсетивши да је већ 30 година матичар у родном селу и да је сада све мање склопљених бракова младих, нагласио је да је имао времена да истражује прошлост, а резултат те активности је управо књига „Мирис тамјана“. Талијан је казао да се време великог страдања у периоду 1912. – 1918. никако не сме заборавити. За писање ове књиге користио је архивску грађу, али и казивања родбине оних који се из рата нису вратили завичајној земљи. Напоменуо је да је у рукама, поред осталог, имао и велики број писама која су са фронтова, из логора и са других места, стизала у Азању. У једном тренутку се упитао како би данас изгледала Азања да није било ратова и изгибије? Ратне страхоте - навео је - није преживело више од 800 Азањаца, дупло више него што се знало пре изласка из штампе његове књиге. -Ово је матична књига небеске Србије – рекао је млади историчар Немања Девић. – Ми ни после сто година од Великог рата, не знамо колико нас нема. Жртве за слободу су, на жалост, постале само статистика. Недовољно се зна о њиховом великом херојском делу, а

баш на овај дан, 22. октобра 1912., српска војска је ослободила Приштину. Мали људи су имали важну улогу у великим ратним, односно историјским догађајима. Зато се не сме дозволити да сећање на њих падне у вир заборава. Говорећи о својој књизи „Смедеревски крај у Другом светском рату“, која је проистекла из магистарског рада, Немања Девић је предочио да су његова истраживања типична српска прича, која је мање-више иста за целу Србију. Тема му се просто наметнула 60 година после отварања скрајнуте породичне шкриње из које су потекле забрањене приче из којих је сазнао судбину свог прадеде. А документа и снажна аргументација коју она носе за историчара су, како се изразио, радост као за децу нова играчка. -Моја идеја за рад на овој теми и књизи није била бављење прошлошћу пошто-пото, већ да се сачувају сећања на људе и њихово учешће у историјским догађајима – навео је Девић.- Јер, ми смо само једна карика која спаја садашњост и будућност. Ове књиге – и моја и Жарка Талијана, имају смисла само кад зађу у народ, пошто носе важне поруке за садашње и долазеће генерације. Да се неко пре Жарка Талијана бавио Великим ратом и жртвама, свакако се не би догодило да потомци једног азањског старог ратника 1945. године, свакако додворавајући се новој власти, извуку сва његова одликовања која су добитнику служила

на част, и окаче их псима о врат. Пишући магистарски рад а затим, и књигу, Девић је након проучавања постојеће литературе, прешао и на истраживање богате архивске грађе свих војних формација које су деловале на територији Смедеревског округа. Уз помоћ породице Дробац из Торонта успео је да разговара и са политичким емигрантима из смедеревског краја, који су живели далеко од завичаја, у САД, Канади и Великој Британији. На терену, код потомака учесника рата, пронашао је и фотографије које су истраживачу тешко доступне. -Посебно откриће било је проналажење официрске торбе команданта Смедеревског корпуса ЈВуО Живана Лазовића и читаве колекције фотографија њега и његових сабораца – износи у уводнику своје књиге Немања Девић.- Нарочито су биле значајне и богате збирке Обрада Лазовића, Љубомира Петровића и Слободана Богићевића, које су ми власници ставили на располагање. И други, попут Жарка Талијана, сачинили су читаве ратне хронике села у слици, а затим их уступили за потребе овог истраживања и ове књиге. Визуелизација историографског материјала доприноси разумевању теме, додатно дочарава атмосферу тренутка о ком се пише и, коначно, даје могућност да и сами сагледамо ликове оних о којима читамо. Смедеревски крај, према сазнањима Немање Девића, није много заступљен у домаћој научној

литератури која говори о Другом светском рату, иако је он, поред подручја западне Србије, због својих особености можда и најзначајнија област за разумевање ове теме. О њему – наглашава Девић, ако меримо ниво нашег историјског знања, постоји најпре низ стереотипа, који су, пре свега, последица пропаганде из социјалистичког периода. -Ова књига не доноси никаква нова епохална сазнања која ће у било ком смислу изменити постојећа тумачења улоге Србије у Другом светском рату – предочава Девић.- Циљ је био да се из дана у дан, из месеца у месец, прикаже сва сложеност рата, доминантне идеје и људе који су их следили, да се разграде митови, утврде поуздане чињенице и сачини попис свих жртава рата без обзира на њихову политичку и идеолошку прошлост. Девић у својој књизи пише да су тек 2008. године објављени први научни радови о смедеревском крају у Другом светском рату, са другачијим погледима и закључцима од оних што су износиле партизанске апологете. Године 2010. Милија Ђорђевић, професор и књижевник из Смедеревске Паланке, објавио је исповести припадника ЈВуО из Доње Јасенице, књигу под насловом „Споредовање беспобедно“ као неку врсту наставка раније објављених казивања преживелих ветерана Великог рата. Д. Јанојлић

ПУТОПИСИ ЈЕДНЕ ПАЛАНЧАНКЕ

Франкфурт на Мајни Поред две опере и десетак позоришта (од којих два са представама искључиво на енглеском језику), град се може похвалити и са још дупло толико музеја и великих галерија

ранкфурт на Мајни, главни град аутономне покрајине Хесен, већини је асоцијација на банке, сајмове, берзу, аеродром... Франкфурт и јесте центар немачке финансијске индустрије, седиште Европске централне банке и Бундесбанке, а ту се налазе и разне друге важне финансијске институције и позната немачка Берза на којој је ауторка овог текста провела добрих скоро пет година свог радног века. Људи из индустрије често га називају и Банкфурт. Франкфурт је и пети највећи и једини немачки град са скајлајном, облакодерима попут оних на Менхетну, који спадају међу највише у Европи. Као сајамски град, Франкфурт има светски

значај. Неки од најпознатијих сајмова се одржавају овде, као нпр. сајам аутомобила и сајам књига. Уз то је и један од најважнијих саобраћајних чворова Европе. Положај града је прилично повољан - у самом срцу Европе, а један од највећих аеродрома на свету је управо франкфуртски. Само прошле године је кроз исти прошло 60 милиона путника што га сврстава у аеродром са највећим прометом путника у Европи. И Главна железничка станица се може похвалити импозантним бројем путника на дневном нивоу, чак 450.000. Сваког радног дана у самом граду циркулише преко милион људи, док та цифра опада како се ближи вече и завршава радни дан. Град

иначе броји преко 700.000 житеља, док уже градско подручје има око 1,8 милиона становника. Али, Франкфурт је и много више од тога. Као и код многих других немачких градова, изглед Франкфурта се после Другог светског рата драстично изменио. Та промена, условљена разарањима бомбардовања и послератне изградње подарила је граду модеран и економским потребама прилагођен изглед. Од пређашњег највећег немачког старог центра града је остало мало. Од преко 4.000 старим типом градње (фахверк) изграђених кућа остала је само једна. Остаци Историјског града налазе се око Ромерберга, једног од најпознатијих тргова Немачке. У

старом граду налазе се и франкфуртска царска катедрала и чувена Павлова црква. Овај аутентични део града је и иначе преплављен туристима, али посебно оживи и добије сјај пред католички Божић када се овде четири недеље за редом одржава Божићни маркет или Божићна пијаца коју посети око три милиона људи сваке године без изузетка. Тада се у ваздуху мешају мириси куваног вина, печених бадема и кестења, медењака, разних кобасица и других типичних немачких кулинарских специјалитета. Где год да погледате видите Николауса, лицидерска срца и свилене бомбоне. Стотине дрвених колибица монтираних само за ту прилику нуде кувано вино и ракију, пунч и топлу чоколаду са различитим аромама - малине, ђумбира, шљиве, рибизле итд. Мој лични фаворит је кувано вино са укусом вишње као и пунч од јаја, наравно са шлагом. Многи воле и зимску, тј. кувану, варијанту чувеног локалног специјалитета, вина од јабуке, које је специфично по томе што се производи само у покрајини Хесен. Из личног искуства вам могу рећи да га и само људи рођени у Хесену и навикнути на његов укус могу пити, прилично је кисело и служи се у пивским чашама, односно дозама од 0,3 л и 0,5 л. Но, да се вратимо на многима омиљену зимску атракцију, Божићни маркет. На многим штандовима је могуће купити и разне руком рађене предмете, као и погледати представу луткарског позоришта или послушати Божићне песме у хору. За најмлађе је ту и велика вртешка као и још пар атракција. У средишту дешавања је наравно огромна јелка окићена

хиљадама украса и све мирише на зиму и зимске чаролије. Управо овде је могуће срести пријатеље и познанике, које иначе не виђате током целе године, јер је свим генерацијама својствено дружење уз шољу куваног вина, па чак и на температури од -15 колико некад зна да буде. Забава је још већа ако има снега, што нажалост и није био чест случај последњих година. Али, и током топлијих месеци је, такође, занимљиво. Баш зато и волим Франкфурт – јер је метропола са прегршт интересантних дешавања током целе године, а поготово у периоду од средине априла до краја октобра. Град се може похвалити сопственим маратоном, триатлоном, Ирон Ман-ом, ЈП Морган корпоративном трком и другим спортским манифестацијама, али и мноштвом уметничких и културних садржаја као што су Ноћ музеја, концерти филхармоније на отвореном и слично. У свим централним деловима града, тј. у већини познатијих улица, се преко целог лета одржавају улични фестивали када све поново врви од дрвених кућица које уз пратећи музички програм за све генерације нуде вино, пиво, коктеле и остале освежавајуће напитке, као и специјалитете разичитих светских кухиња и друге ђаконије. Народ овде воли да се дружи после посла и најчешће се иде на пиће у некој таквој варијанти, када се до дубоко у ноћ седи на свежем ваздуху уз чашицу разговора. И локални специјалитети, зелени сос и вино од јабуке, су добили своју недељу и сопствени улични фестивал када се на седам дана у центру града, на мноштву штандова, могу испробати ови деликатеси од различитих

произвођача. Зелени сос је, за неупућене, умак који се спрема од седам различитих врста зачинског биља. За разлику од јабуковог вина, јако је укусан. Обично се једе уз панирану шницлу или, у вегетеријанској варијанти, уз кувана јаја и кромпир. Вредна помена је и Парада поноса која се одржава цео један викенд средином јула. Тада на улице изађе велики број људи и то не само ових специфичних оријентација. Пева се, пије, игра…, весело је и свакако интересантно. Тих неколико дана сваки клуб у граду има програм посвећен ЛГБТ популацији, а неретко и у сталној понуди. Успут, клубови, по којима је Франкфурт својевремено био јако познат, у фази су изумирања. Легендарне локације су се позатварале, мада је у последње време приметна тенденција да се од неких градских четврти образују праве мале парти оазе. Део града око Железничке станице надалеко познат по стриптиз баровима, шоповима „за одрасле“ и сличним „сумњивим“ локалима, је у последње две године у најмању руку умивен. Нови барови и ресторани светских кухиња као да се отварају сваки час и просто не знате где

бисте пре ушли, да ли на фалафел, суши или кари, и ако на кари, да ли на тајландски или индијски.. Увече је живо и пуно младих, нема више бојазни као до пре пар година да ћете искусити непријатности са бескућницима или наркоманима које је овде било готово немогуће заобићи.

вас води кроз историју Франкфуртске полиције и најпознатије случајеве са којима се сусретала. Све је доста аутентично, изложени су прави полицијски докази попут обијеног сефа из банке, могу вам узети отиске и сликати вас полицијском камером са карактеристичном позадином за

лицијским псом трагачем. Немци воле да се друже на свежем ваздуху, а омиљена оаза им је поред бројних градских паркова и река. Чим гране сунце, шеталишта са обе стране Мајне постају препуна, на сваком кораку се роштиља и пикникује. Споменула бих

Културна понуда града је изузетна. Поред две опере и десетак позоришта (од којих два са представама искључиво на енглеском језику), град се може похвалити и са још дупло толико музеја и великих галерија. Мој омиљени свакако је Криминални музеј који

успомену. Такође, можете научити како да препознате лажну новчаницу, као и друге корисне трикове. Ноћ музеја је популарно дешавање и сваке године се организује права представа у оквиру овое манифестације. Ове године је то била демонстрација са по-

још и Бувљак антиквитета на Мајни, на који можете да налетите сваке друге суботе. За свачији џеп је могуће пронаћи нешто, од прибора за суши, преко лампи и намештаја, до колекционарских вина, накита, грамофона и плоча. Јако је забавно. У непосредној

околини града се налази и неколико језера са дивно уређеним прилазима води. Улаз се наплаћује пар евра, али зато будите сигурни да ће вас дочекати чиста пешчана плажа, паркинг, и хладно пиво. Све у свему, Франкфурт је сасвим солидно место за живот, под условом да успете да превазиђете језичку баријеру и навикнете се на немачки менталитет, обичаје и начин живота. Па чак и ако не успете, „наших“, што би се рекло, има довољно да не осећате превелику носталгију за домовином. Поред разних српских организација, културних и других удружења, клубова и чак две цркве, осећаћете се сигурно више као код куће, него у било ком другом немачком граду. У сваком случају, ако се икада нађете у близини јавите се. Биће ми драго да вас проведем и покажем све ове и друге предности града на реци Мајни. До следећег читања, AUF WIEDERSEHEN! Ивана Милутиновић (Ауторка текста је после завршене Гимназије у Смедеревској Паланци наставила економске студије на Гетеовом Универзитету у Франкфурту где и сада живи и ради у једној америчкој инвестиционој компанији.)

ПАРИСКИ ОДСЈАЈИ (2) Пише: Слободан Тодоровић Токи

Хододарје долином Сене П

осле догорелог 18. августа у освитку је празник. Раздањује се споро. Виделу се нимало не жури, као змијској просјакињи на Јелисејским пољима. Дремка са испруженом руком, и чашом за добровољне даваоце. Тако и ја са испруженим очима чујем париску гуку голубова, на симсу, изнад отвореног прозора. Некако се друкчије удварају. Музикалније, еротичније љубакају, или ја то умишљам. Како је мало потребно, у Паризу, за инспирацију. Тогa трена нисам ни слутио да ће овај дан бити мој лични државни празник. Најбоље је тако. Непланирано у изненадни бум-трас. Бојан је отишао на посао. Његова млађана женица Виолета припрема доручак. Сода и ја срчемо мале црнке. Са уживањем. Ја горку, он са шећером. Каже ми да упрем табане за данашње пешачење. Нема љубави без бола, као храбрим себе. У себи. И сунце се запутило. У пешачком луку. Успорено. Тако ћемо и ми боже здравље. У метроу, подземном крвотоку Париза, опет гужва. Нема места за седење. Стојимо, уз шипку, код улазних врата. Станице нису раз-

даљене. Ухватиле се шинама за потамнеле руке. Кадикад их светлосна сигнализација разоткрије. Као фарови аутомобила љубавни пар у сени што подупире дрво. Право из земље улећемо у Латински кварт где се налази француски Пантеон. Саграђен је, с почетка, за цркву, да би данас био упарађен у маузолеј за сахрањивање знаменитих личности француске историје. На улазу натпис: „За велике људе велика кућа“. Ту, брале, почивају: Волтер, Жан Жак Русо, Емил Зола... Виктор Иго, величанственик у сликарству и књижевности, је имао највише људи на сахрани. У историји. Нешто више од два милиона, а каква је уназадница? Краљ Лyj XV је обећао да ће, уколико оздрави, од постојећег манастира изградити велелепну грађевину. Краљевска се не пориче. Је л тако? Такооо! И 1758. године су постављени темељи. После многих перипетија здање је завршено 1790. Мало даље, низбрдо, на левој обали Сене простире се универзитетско здање Сорбона. Основао је Робер де Сорбон 1257. Прва предавања су била, чуј, на латинском

језику. Универзитетски закићени, пролазимо кроз музеј барокне срме Cliny, а онда, уским кривудавим улицама, са кафеима и ресторанима, чије су баште, разбарушене у цветности, заселе на плочнике камене, силазимо на Сену. Ходамо обалском стазом, испод мостова, у правцу висова катедрале Нотр Дам. Које готско чудо. Од архитектуре дванаестог века. И силине изгледа. Није исто видети је на филму, или у часопису, на разгледници и голим оком. У трену сам пожелео да будем Квазимодо. Шта фали. Преко моста сгижемо на острво да јој се, у подножју, ничице поклонимо. Заслужује дамски. И она и звонар. Одмах ту, налази се главна Општина Париза. Све је збрчкано уз реку која тромим и мутним током дванаест километара протиче градом. Реке и небеса су исте злице. Умеју да се узјогуне и наљуте. Још како! Небеса бљуну које шта, па оду, а река прогута које кога и оде. Тако је Виктор Иго изгубио прогутану ћерку. Заједно са младожењом. Трагедија за неоздрављење. Више од тридесет мостова држи две обале да се не размакну. Најстарији је Pont Neuf. Ту је Молијер први пут упознао позориште, јер су се играле представе. Данас, на средини, стоји времешни саксофониста. Џезер! И брише, леле, импровизације. Убацио сам један евро, ваља се, у кутију од инструмента. Мало даље, прекрстио ноге, а једна кра-

ПAЛAНAЧКA ТЕЛЕВИЗИЈА www.blog.palanacke.com

ћа, квргави човечуљак. Данашњи Рири. Продаје минијатуре. Бленаво зазинут. И Хенри VI споменички загледа људе у пролазу. Мост што спаја трг Конкорд и Народну скупштину саграђен је, кажу, од крхотина разрушене Бастиље. Најлепши је, ихај, Мост Александра III. Сјајну позлаћеност осветљавају огромни канделабри. На њему две азијаткиње. Једна позира, увијено, са гледом на Ајфелов торањ. Друга шкљоца. На левој обали уздиже се зграда Министарства правде и место где су тамновали Луј XVI и жена му нељубљена, Marie Antoinette. Ту је и Dоme des Invalides где почива Наполеон. На Артистичком мосту, гле, шибицари. Навлаче по француском. Исто као код нас. Кратко, па утекну. Даље је чувени Лувр. Место за недосањане снове. У дворишту се одсијавају три стаклене пирамиде. Једна велика и две мале. Народ буквално гмиже. Сода и ја стојимо испод славолука, на историјској линији. Одатле се лепо види обелиск La place de la Concorde, где je одсечено 1119 глава, a онда ошишани дрворед јелисејски и у даљини Тријумфална капија. Смишљено до бола. -Идеш ли роде? -Идем. Авенијом De montagne долазимо до тунела где је страдала принцеза Дајана и Буктиње слободе, да би преко моста Debili стигли до Ајфелове куле. Скаламерија је да седнеш. Гледамо гвоздено 320 метара увис. Баш високо. Лифтови раде горе-доле. На три нивоа. Народа к’о плеве. Доле. Начичкани одозго гледају Париз на длану. Силан је био тај Gustave Eiffel. Да сам имао капу скинуо би му. Пред бистом. На клупи смо седели три фртаља сата загледани у силесију металну. Колико ли канти фарбе треба за премаз? Поред нас табана цео свет. Опчињен, као ми, Place du Trokadero баца последњи видик на монумент. Ту улазимо, опет, у земљу, да би се вратили кући. Ћутимо орадошћени, у себи. Напољу се дан припремио за спуштање завесе. За мој државни празник. У следећем броју: Брдо с кичицом

ЗАБАВА

лада има министре. Али, министри немају Владу!

ије тачно да живимо тешко. Ми уопште не живимо!

рбија је на стабилном путу, само јој је корак нестабилан!

ада немамо визе, али више немамо ни девизе!

Бреме

Кад нема бола, то је крај осећања. Свако наше задовољство је трговина са ђаволом.

мали Кинез. Деца се редом представљају, дође ред и на Кинеза и он каже: - Ја се зовем Минг Јо. Учитељица га упита: - Објасни нам шта то значи на српском. - Ја сам дете од осам очева - објасни Кинез. На то ће Перица: - Јесам ли вам рекао да не може од два јајета да буде овако жут. Аларм Мујо Мексиканац Мујо води љубав с Мексиканком кад изненада уђе Фата и викне: - Мујо, болан, шта то радиш? А Мујо одговори: - Карам-ба! Јаја Почела нова школска година. У једно одељење првог разреда уписао се и

Дође Мујо мерцедесом у Београд и паркира га испред Скупштине. Приђе му полицајац и рече: - Господине не можете ту паркирати. Ту су вам Динкић, Маја, Чеда.. Мујо му одговори: - Нема везе, имам ја аларм!

д наших бркајлија остала нам правила за живот. Како бејаше пре стотину година, тако је и сада. Све под једну мерицу и на исти начин. Како на калдрми, тако и међ’ ораницама. Старинци одлазе, а на њихова места долазе млађи. По реду и поретку. И тако редом. Нисмо сигурни ко је калдрмисао наше животе. Нису то знали ни наши оседели. Зарад тог незнања, гле чуда, ми мењамо, све више, један по један камен. Неки то вичу изумитељна традиција, бато! У томе се батргамо. Час окупи улево, па држ’ удесно, до низбрдице, па узбрдо ћерааај унапредак од џумбуса. Тако не табанамо у месту, привиђа нам се, већ, е, некако иде. Ђутурно. Нашки! У давна времена женскиње за удадбу зажмирене стрељају загледаног момка, онако, љубопитно и чудним загледом. И, гле, после! Као у вилинским причама следује уређај. Онда родитељи договоре веридбу, прошевину, па свадбу. Напослетку свекар заповеди: - Децо, доста је било светковања. Ајдемоте на рад. По тајином аманету одлазе заједно у башту, ваља да се, е, плеви, расађује и залива. После ручка журе на орање, певушећи љубоване арије, у дуету. Млада води вола, а јуначина забада орало у просушени шумадијски чернозем. Само лете и рецкају бразде. У неко

доба, сред нове бразде и изврнутог зема, изврну се и они, па воде љубав. Из положарског дроба чује се стењање, цичање и јауклук брундање сабрано у слатку кукњаву. Ко би, е, ово оказ’о, ‘ваку срамоту, не би више омрсио врућу проју. Так’и смо били. Поштени! Оћеш да се порвемо? Ондак, ајде, али првина мора да бидне венчање. Сви да знаду. Догодине, ако су поранили радови, сред орачке работе, жена зажмирено цвркуће човеку: - Чек, чек, стани малко. Идем да легнем у бразду. Ту смо се започели, ту и да завршимо пoc’o. У земљи лежи нека родна добротворна сила која има моћ над сеоским кућама. И дечицом што се, је ли, настављају. Србија је ово, брале! Њива не сме да се сатре. Стотину лећа касније, на сеоском домаћинлуку, снајка изродила осморо дечице, све једно другом до слушног органа, а она, бедевија, оргинал јасеничка, кад хода авлијом варничи задњим трапом. Из женске навике. ‘Ајдук жена. У сукњи. Са мужем ради

Писари су некад писали „молим горњи орган…“ потомцима, за данас, оставили доњи! барабар, Код стоке и живине, у гају, цераку, на њиви, сред обојености повртњака. Кућевност јој главни пoc’o. И деца. Здрав живот. До Бога! Једаред, кренула у шталу да помузе Шарку. Таман, раширила ноге, да започне мужу, кад осети сврабеш из оне пустаре. У, сунце ти жарко. Нема ди даље! „Човече, очију ти, помакни-де се са тог места и дођи ‘вам да довршиш мужу, ја, гле, морам д’ упалим тристаћа и да скокнем до варош. У болницу, овај у породилиште“. Заметну се и оде, јербо Бог је рекао жени да мора за својом судбином. Преко усуда не бива.

Друге недеље, уместо да се затресе цело село, од гозбе и певања са пуцањем, мир и тишина. Ни ужина није послужена. Снајка допаде лимузином у авлију, излази к’о Јованка Титина, отвара гепек и узима у наручје најновијег наследника. Под конке је угледала мужа, зева у патос од цигле и клепа косу. Из ма се дала у викалицу: - Сунце те убило, удараш о то гвојзе, а Белка те, ви’ш, чека, ка’ озеб’о сунце, да јом одвојиш теле од сисе. Кучка се вртирепише и излајава добродошлицу. Повојница ће јаком. За, е, да, уживљење. Ако Бог да здравља у овој авлији играће многи веселници сватовски. И ако ће. Данас је, вере ми, јес’ вала, сасвим други приказ. Љубавни кремен друкчије креше. У једнини. Нико никога не подноси задуго, а камоли довека. Неће деца обавезе и то ти је. Снајка хоће да роди, ‘оће, јесте да то не може сама, али сама би, ене, да подиже дете. За партнера не запитује, а и дете за оцу. Мож’ да буде и овај и онај. Који се закршио. Даље, новотарије стижу, инстант шушом, са запада и шта се сетили? На западу, као фол, ништа ново, а овамо прц! Отворили дућане, да су гросистички и које како, али, синовче, то су бутици са мушким плодним гмизом и-ето! Која воли нек изволи. Изабери селе слатка. Радња ради. Двокрако! Онда, да, бре, не верујеш, истополна, гле, брачна заједница. То, ајде-де, да не будемо заостали, нек се лижу и дупекундаче, али што им дозвољавају децу на усвајање. Какве ли ми то генерације творимо? За коју будућност? За чија поколења? И за попе се, како их само није стра’ свашта приповеда. Боже ме саклони децољубаца! Даље не смем ни речи прословити. Да се не осрамотим. Кад сабереш и одузмеш добијеш неку андроидно непознату, а није икс и ипсилон. Оно, нећу да грешим душу, има и часника у тим, је ли, стварима. Ако је за хвалу? Свако време тера своје бреме. 35

СПОРТ

ЗАВРШЕНА СЕЗОНА ЗА ТАКМИЧАРЕ ОРИЈЕНТИРИНГ КЛУБА „ЈАСЕНИЦА“

Вицешампиони Србије Рад са млађим такмичарима, који реализује дугогодишњи тренер Мића Радисављевић, је заштитни знак овог клуба

акмичари Оријентиринг клуба „ЈАСЕНИЦА“ завршили су ову такмичарску сезону веома успешно. У конкуренцији 35 клубова из Србије у периоду од марта до октобра, успели су да освоје изванредно друго место, одмах иза шампиона ПК „Победа“ из Београда. Ако се зна, под каквим условима су се такмичили, без финансијске помоћи, овај успех је постигнут, великим ентузијазмом самих такмичара, уз велику подршку родитеља. Поред такмичарског успеха, Оријентиринг клуб „Јасеница“ постигао је велики успех организацијом „Ларине трке“ у Смедеревској Паланци и такмичења „Копаоник опен“ – шест трка, од којих се једна бодовала за Светску ранг листу, уз учешће преко 350 такмичара, преко 200 из иностранства. На управо завршеном Првенству Србије у комбинацији – 10 кола (спринт, средња и дуга дистанца)

такмичари ОК „Јасеница“ имали су два прва места, Софију Банковић и Николу Талијан, три друга места, Аницу Стојановић, Јовану Талијан и Мају Ћосић, и треће место, Миодраг Радисављевић. На појединачним Првенствима Србије (спринт, средња, дуга, ултра дуга дистанца, ноћни оријентиринг и штафетно првенство) такмичари ОК „Јасеница“ имају осам првих места, 12 вицешампиона и шест трећих места. Међу најуспешнијим је млада гарда, Софија Банковић, Никола и Јована Талијан и Маја Ћосић. Изванредан успех постигао је и Мића Радисављевић, бранећи боје репрезентације Србије на Првенству Југоисточне Европе у Бугарској, освојивши три златне медаље у спринту, средњој и дугој дистанци, као и четврто место у штафети. Такмичар ОК „Јасеница“ Зоран

Миловановић освојио је златну медаљу у штафети. Такмичари ОК „Јасеница“, такмичећи се у земљи и иностранству освојили су 85 медаља, 31 златну, 34 сребрне и 20 бронзаних. Стандардни репрезента-

тивци у сениорској елитној конкуренцији били су Маја Ћосић и Сава Лазић, а на прагу наступа у репрезентацији Србије су и Софија Банковић и Јована Талијан. Традиција успеха ОК „Јасеница“ је настављена

и после ове сезоне, а још бољи резултати су у плану за наредна такмичења. Рад са млађим такмичарима, који реализује дугогодишњи тренер Мића Радисављевић, је заштитни знак овог клуба.

ЦЕНТАР ЗА РАЗВОЈ СПОРТА И АМАТЕРИЗМА У СПОРТУ Смедеревска Паланка

ОГЛАС ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПРИЈАВА ЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ПОТРЕБА У ОБЛАСТИ СПОРТА ЗА 2016.г. ПОТРЕБНА ДОКУМЕНТАЦИЈА: - - - -

ПИБ Матични број Финансијски план за 2016.г. Овлашћено лице за заступање (контакт телефон)

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОДАБИР ПРОГРАМА: - - - - -

Ранг такмичења; Постигнути резултати; Број такмичара у редовном систему такмичења; Трошкови такмичења, Традиција спорта у општини

Основни услови за доделу средстава: - да је седиште подносиоца програма на територији општине, - да је подносилац Програма основан у складу са прописима којим је уређено његово оснивање; 36

- да се Програм реализује на територији општине. - да је поднета пријава на конкурс за доделу средстава Центру за развој спорта и аматеризма у спорту ДАТУМ ПОЧЕТКА ПРИЈАВЉИВАЊА: 01.12.2015.г. ДАТУМ ЗАВРШЕТКА ПРИЈАВЉИВАЊА: 20.12.2015.г АДРЕСА ЗА ДОСТАВУ ПРИЈАВА: ЦЕНТАР ЗА РАЗВОЈ СПОРТА И АМАТЕРИЗМА У СПОРТУ Смедеревска Паланка, Вука Караџића 25 ТЕЛЕФОН ЗА БЛИЖЕ ИНФОРМАЦИЈЕ: 026/317-790 АКТ О РАСПИСИВАЊУ КОНКУРСА ДОНЕТ ЈЕ У СКЛАДУ СА ПРАВИЛНИКОМ О КРИТЕРИЈУМИМА И ПОСТУПКУ ДОДЕЛЕ СРЕДСТАВА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ПОТРЕБА У ОБЛАСТИ СПОРТА

СПОРТ

Живи поклон

УТАКМИЦА ВЕТЕРАНА „ВОДИЦА“ И ФК „МИКА МУДРИЋ“

Победило пријатељство Сарадњу два фудбалска колектива иницирао учитељ Милан Тодоровић

Водицама, у узвратној посети фудбалерима-ветеранима истоименог клуба, гостовала је екипа ФК „Мика Мудрић“ из Крагујевца. У пријатељској утакмици састали су се стари знанци. На терен су истрчали они који, упркос годинама, још нису окачили копачке о клин. Иако у добу кад се ставља тачка на фудбалску каријеру, и домаћини и гости, показали су да их љубав према овом спорту још није напустила. Сарадњу две ветеранске екипе иницирао је водички учитељ Милан Тодоровић, који је и сам некада бранио боје Фудбалског клуба родног села. Екипи Водица остао је веран и кад је, идући трбухом за крухом, радио у Босни и Херцеговини. Иако су га километри делили од родитељског дома и својих дру-

гара по фудбалу, редовно је долазио у завичај и после утакмице се враћао радним обавезама и својим ђацима. Пред почетак утакмице разговарали смо с Радомиром Ћириловићем, преседником Фудбалског клуба ветерана „Мика Мудрић“. Бираним речима говорио нам је о инжењеру Фабрике „Застава – оружје“, чије име с поносом носи овај крагујевачки спортски колектив. Тако сазнајемо да је прерано преминули Мика Мудрић био заслужни фудбалер „Колоније“ и велики спортски радник Крагујевца и Србије. Уз све то, и врсни инжењер. -Ми смо у знак сећања на њега пре 29 година основали Фудбалски клуб кроз који је до сада прошло 300 играча – са задовољством ис-

тиче Ћириловић. – Споменуо бих Пауновског, Пауновића, Симића, Татовића, Ранковића… У разговор се укључује и Зоран Јовановић, шеф стручног штаба, вишегодишњи савезни фудбалски судија. Подсећа да су фудбалери „Мике Мудрића“ до сада одиграли 800 утакмица. Играли су, поред осталих, са македонским „Работничким“, а састали су се и са екипом „Угљевика“ у Босни и Херцеговини. Били су и оснивачи Ратне лиге у Крагујевцу. Екипу овог клуба чине некадашњи фудбалери „Ердоглије“, „Јадрана“, „Радничког“, „Ћаве“, „Арсенала“, „Партизана“, „Слоге“, „Шумадије“, „Заставе“, „Слободе“, „Полета“, „Лирије“, БСК „Борач“ и др. Тим је биран по критеријуму да ниједан фудбалер не

У пријатној атмосфери Крагујевчани су учитељу Милану Тодоровићу дали спортску медаљу свог клуба, а он њима обећао живи поклон. То је после заједничке вечере и испунио. Руководство ФК „Мика Мудрић“ понело је у Крагујевац младу садницу лимуна. Да памте овај сусрет с фудбалерима - ветеранима Водица.

сме бити млађи од 35 година. После утакмице, у којој је победило пријатељство, сусрет је настављен заједничком вечером у водичком Ловачком дому. Учитељ Милан Тодоровић и овога пута показао се као добар домаћин. Фудбалере и вођство „Мике Мудрића“ повео је у школу у којој ради. Успут им је показао Спомен кућу знаменитог Водичанина Пере Тодоровића, а у школи вредну етно-збирку коју већ година допуњује са својим ђацима. Гости су били више него одушевљени оним што су видели. Д. Јанојлић

СЕЋАЊA

НЕДИЋ ДРАГАН (2.11.1975.)

НЕДИЋ ВЛАДАНКА (25.11.1996.)

МАКСИМОВИЋ ДР ТОДОР (6.11.2013.)

Прошла је још једна година од како су се моји вољени родитељи и мој муж и најискренији пријатељ, преселили у моја сећања. Њихова Весна

Цeнa oбjaвљивaњa сећања и читуљa у „Пaлaнaчким“: 1/12 стрaнe 1.000 динaрa, 1/9 стрaнe 1.500 динaрa, 1/4 стрaнe 3.000 динaрa, 1/2 стрaнe 6.000 динaрa, 1/1 стрaнe 11.000 динaрa.

ДЕСЕТ ГОДИНА ОД ОТКРИВАЊА СПОМЕНИКА ПРВОМ ВОЖДОВОМ ЈУНАШТВУ У ЗАГОРИЦИ

Херој за сва времена - Карађорђе је мало говорио, више ћутао, а кад би нешто казао, нико није могао рећи да није тако - речи су академика Матије Бећковића које се памте

ожду Карађорђу подигнуто је прилично споменика, али је само један, и то онај у Загорици код Тополе, посвећен његовом првом јунаштву. Он је био житељ тог села око 1780. године, а овај именом необичан бронзани белег настао је залагањем и упорношћу Задужбине „Први српски устанак“ и Месне заједнице Загорица, уз велику потпору дародаваца Хранислава Пантића, Љубише Ђукића и Љубе Тимотијевића. Откривању овог споменика, чији је аутор Периша Милић, присуствовао је и Вождов потомак Александар Карађорђевић, син последњег југословенског краља Петра Другог. Он је том приликом казао да је увек срећан кад дође у завичај свог славног претка. Захваљујући Друштву „Први српски устанак“ и мештанима Загорице на овом подухвату, подвукао је да време не потире спомен на велике људе и њихова грандиозна дела. -Ми одавно не говоримо о Карађорђу као великом човеку свог времена, него о човеку који живи кроз нас и ко је човек за сва времена – истакао је престоло38

наследник Александар. Од откривања споменика првом јунаштву вожда Првог српског устанка прошло је скоро десет година, али се још памте речи Чеде Стевановића, председника подружнице Друштва „Први српски устанак“ у Загорици, који је казао да је овај белег постављен на брду Вису са кога бронзани херој тополски гледа на долину Кубршнице, ливаде и лугове у којима се играо, првим бојевима и ратним вештинама учио, а преко села Крћевца и на орашачко брдо и Марићевића јаругу, где је буну дигао и Србе у борбу повео. Вреди из сећања призвати и ове речи Чеде Стевановића: -Не постависмо ми њега овде да буде сетно загледан у шумадијска поља и шумарке, да посматра места у којима је ратовао и Турке на буљуке разбијао, већ да подсети нас старије, а децу научи да имамо историју, која је исписана крвљу, знојем и сузама у борбама за слободу. Он ће стајати овде и подсећати да историју и њене јунаке не смемо заборавити. Јер, стари Латини су рекли да је историја учитељица жи-

вота, а ко нема учитељицу, нема образовање, културу и веру. Етнолог и публициста Миле Недељковић ће, после говора Чеде Стевановића, рећи да Загоричани, а и сви Срби могу бити поносни на великог вожда, највећег јунака свога доба, који је поникао и прво јунаштво баш у овом селу учинио и у њему се јуна-

ком наметнуо. Он је подсетио да је на педесетак метара од овог споменика, ка Кубршници куда је ишао београдски друм било кућиште вождовог оца. -Карађорђе је овде живео, ту се замомчио, овде је син сиромаха, чувајући туђе свиње, показао прво јунаштво штитећи свој мал и свој понос – додао је Недељковић.- Овде је и

гробиште неколико Турака које је он побио. Загорица је и место његовог јуначког поникнућа, али и место његовог очовечења. Ту се Ђорђе Петровић, каснији вожд, и оженио. Одавде му је био и кум пореклом из Саранова и стари сват Мијат, досељеник из Иванче. Овај тренутак на загоричком вису је и велико одјекнуће првога пуцња највећег јунака. Споменик је, пре десет година, открио академик Матија Бећковић, чија се беседа још памти: -Карађорђе је мало говорио, много ћутао, а кад би нешто и казао, нико није могао рећи да није тако. На великим висовима Србије подигнути су његови споменици, његов споменик је на врху Београда, а ево га и на врху Загорице. Пре 200 година он је тражио да се сви својих послова ману – трговци трговине, земљорадници мотике и воденице да оставе, да сви устану као један, једнодушно, и да се од непријатеља и зулума бране. Те речи изговорио је отац Србије, избавитељ Срба, творац новије српске историје. Пре више од 150 година тако га је назвао и највећи српски песник Петар Петровић-Његош, посвећујући му „Горски вијенац“, који је за ова два века постао и Библија српског народа. Овим подсећањем дајемо свој скромни, новинарски допринос, десетогодишњици откривања споменика првом вождовом јунаштву у Загорорици. Д. Јанојлић