Radomir Putnikovi}
Nilski kow i antilopa
Bio neki nilski kow koji je mislio da je lep, jak i, uop{te, zgodan momak. Jednom, kad je mislio da ga niko ne gleda, zagazi u baru pokraj reke i zagleda se u svoj lik u vodi. „Nije da se hvalim, ali ba{ sam lep de~ko!“, re~e samom sebi. „Imam usta puna zdravih, jakih zuba kao u kowa. Moje o~i su pitome i qupke kao u `abe. Glas mi je zvu~an, podse}a na sviwsko groktawe. Noge su mi stabilne i sna`ne kao u slona. Kada hodam zemqa podrhtava poda mnom. Ko jo{ mo`e da se pohvali da ima najlep{e {to imaju kow, `aba, sviwa i slon?!“ Jedna antilopa, koja je do{la na obalu reke da se napije vode, ~ula je {ta je nilski kow rekao o sebi. Ona mu se pribli`i i re~e: „Ti si mo`da lep kao nilski kow i verovatno simpati~an drugim nilskim kowima. Me|utim, ja mislim da nije mnogo va`no kako neko izgleda.
10
Va`nije je biti dobar i qubazan prema drugima, {to se za tebe ne mo`e re}i. Obi~no se bez druga {eta{ obalom reke i govori{ sam sa sobom. Mo`e{ li mi re}i koliko prijateqa ima{?!“ Nilski kow je mislio ko mu je prijateq. Mo`da majmun? No, priseti se da je jednom upla{io majmuna. Mo`da mu je slon prijateq? Wemu je neu~tivo okrenuo le|a. A mo`da bi `aba mogla da bude wegov prijateq? Ovde se sa `aqewem priseti da je `abu pre nekoliko dana prigwe~io. Nilski kow je mislio i mislio i izme|u svih `ivotiwa nije mogao da na|e ni jednu koja mu je bila prijateq.