Issuu on Google+

2

2

Vodi~ Da bi boqe razumeo ovu kwigu, bilo bi dobro da upozna{ slede}e znake.

Andra Frani~evi}

Poziv na kreketawe Jutros `aba `abama uputila pismo: „Cele zime, ro|ene, kreketale nismo. Pa nervozu zbog toga dobila sam jaku, te vas zovem: Do|ite na `ur u vrbaku! Izvolite, molim vas, moje gospe fine, da se iskreke}emo, da nas `eqa mine!“ nervoza ‡ napetost, uznemirenost

Re~nik

`ur ‡ ku}na proslava da nas `eqa mine ‡ da do`ivimo ne{to lepo, prijatno, da zadovoqimo veliku `equ Za{to je `aba bila nervozna?

Razgovor o tekstu

Da se podesetimo: ovo je pesma. Ona se sastoji od stihova. Koliko je strofa i stihova u ovoj pesmi? Po ovoj pesmi napi{i pri~u. Tvoja pri~a ne treba da bude u stihu, ve} u prozi. Ako `eli{, pri~u mo`e{ i da pro{iri{. Pogledaj na strani …… pravila za dobro pisawe.

Smisli, ispri~aj

Za doma}i zadatak uradi ve`be u Nastavnim listovima na strani ______. 40.

Doma}i zadatak

pesma, strofa, stih, pri~a

74

Kqu~ne re~i

MOJE DRU[TVO I JA ^itamo ✖ pri~e i pesme o drugarstvu U~imo i ve`bamo ✖ basne ✖ kwi`evni lik ✖ osobine lika u pri~i ✖ mesto i vreme doga|awa radwe u pri~i ✖ poslovice

Jovan Jovanovi} Zmaj

Dobri prijateqi Prijateqi dobri {to imaju dele, dok im sre}a sija, zajedno s’ vesele. A kad im se desi zlo i naopako, tad zajedno pla~u, na primer ovako.

[ta zna~i kad se ka`e sre}a sija?

Navedi {ta jo{ mo`e da sija.

[ta zna~i izraz desilo se zlo i naopako? [ta zajedno rade dobri prijateqi u ovoj pesmi?

[ta misli{, koji postupci prema prijatequ mogu da naru{e prijateqstvo? Smisli i predlo`i nekoliko pravila za ~uvawe i negovawe drugarstva.

Navedi igre kojima se igra{ sa svojim prijateqima. Koje od ovih re~i opisuju prijateqstvo? iskren, lukav, dobar, grub, qubazan, sebi~an, pa`qiv Odredi koliko ova pesma ima strofa. Koliko je stihova u svakoj strofi? 4

pesma, strofa, stih

Miroslav Anti}

Tajna Svako ima neku tajnu: {u-{u-{u… Neko lepu i beskrajnu, neko tu`nu ili sme{nu, neko zlu. Neko svoju tajnu sla`e. Neko odmah mami ka`e. Neko svoju tajnu ne bi ispri~ao ni u snu. Neko {apne: samo tebi… kao drugu ‡ {u-{u-{u… Obi~no su tajne glavne izmi{qene i qubavne.

I ja imam tajnu jednu vrlo va`nu, vrlo vrednu. Nikom drugom ‡ samo tebi pri{apnu}u jutros wu. Hodi bli`e: {u-{u-{u… Sutra rano … {u-{u-{u… Ba{ onamo … {u-{u-{u… Ali nikom to ne ka`i. Sam potra`i. [u-{u-{u… Prona}i }e{ vrlo lako i vide}e{ da je tako.

Al’ i druge kad se zbroje, na{e, va{e, moje, tvoje, leve, desne, ~udne, sjajne, sve jednako mnogo zna~e, jer ‡ ina~e za{to bi se zvale tajne?

zbrojati zna~i sabrati, skupiti

Prona|i i objasni re~i koje kazuju kakvih sve tajni ima. Prona|i i navedi stihove u kojima se kazuje kako se pona{amo kad imamo tajnu. Koje su tajne glavne? Za{to?

Objasni kakva se tajna krije u re~ima „{u-{u-{u“ u slede}a tri stiha: Hodi bli`e: {u-{u-{u… Sutra rano … {u-{u-{u… Ba{ onamo … {u-{u-{u… Zbog ~ega treba ~uvati tajne koje nam drugi povere?

stih 5

Toma Slavkovi}

Ogovarawe Ih, te devoj~ice! Znaju samo za lutke i sli~ne trice. Sve su to mamine maze i bakine princeze. Ama, ka`em ti: devoj~ice su bezveze!

Ih, ti de~aci! Samo se biju kô ludaci. Ko za wih mari, izvode samo glupe stvari: ~upaju nam kosu ili se keze… Ama, ka`em ti: de~aci su bezveze!

trice ovde zna~i: bezvredne stvari, tri~arije

Objasni {ta zna~i stih Ko za wih mari. Objasni {ta zna~i ogovarawe. Posavetuj de~aka i devoj~icu kako da se boqe dru`e.

Smisli nastavak ove pesme. Koje bi re~i dodao posle stihova…? Ih, te devoj~ice!… Ih, ti de~aci!… Za doma}i zadatak uradi ve`be u Nastavnim listovima na strani 5.

[ta misli{, koja se ose}awa kriju u ovoj pesmi? pesma, stih 6

@an Lafonten

Lav i mi{ Bio jednom jedan lav ‡ i to kakav! Velik, zubat, grivat, repat, sa {apurda~ama kao lopate. E, taj je jednom uhvatio oma{kom mi{a ‡ ovoli{na! „Lave, pu{taj“, pisnuo je mi{, „nemoj me u`inati, mo`da }u ti nekad u `ivotu biti od koristi!“ „Ti?!“, podrugnu se lav. „Kako ti, bre malac, mo`e{ meni ovakvom biti od koristi?“ „Nikad se ne zna“, odgovori mi{. „Neka ti bude, de~ko“, re~e lav i pusti mi{a. Ubrzo posle toga lovci razape{e mre`u za divqa~ i lav se zaplete u wu. Trzao se, kidao, besneo, urlao ‡ uzalud, iz mre`e se nije mogao ispetqati. [to je vi{e snage upotrebqavao, sve se vi{e zaplitao. Bli`io mu se kraj. Mi{ je, me|utim, ~uo lavqu riku i pohitao da vidi {ta se doga|a. Stigav{i na lice mesta, rekao je: „Bogme se jedan itekako zapetqao!“ „Pro|i me se“, jeknu lav. „Sa mnom je gotovo!“ „Neka, neka“, re~e mi{, „samo ti miruj, {ta je gotovo a {ta nije vide}emo!“, pa izgricka mre`u u parampar~ad. Sko~i lav veselo i izqubi mi{a kao najboqeg prijateqa. Sad je video kad ko kome mo`e vaqati.

ovoli{ni‡ ovolicni, malecki podrugnuti se ‡ narugati se, podsmehnuti se malac ‡ mali{an itekako se zapetqati ‡ mnogo se upetqati u ne{to, zapasti u te{ko}e parampar~e ‡ mali deo, komadi} ne~ega Ovo je basna. Basne su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi. Prona|i u tekstu re~i kojima se opisuje izgled glavnog lika (lava). Objasni kako se lav pona{ao prema mi{u na po~etku pri~e. Navedi i objasni re~enicu iz koje se vidi kako se lav pona{ao prema mi{u na kraju pri~e. Za{to se lav promenio? Obrazlo`i svoje mi{qewe. Nastavi ovu basnu. Smisli i ispri~aj kako je lav pomogao mi{u.

Za doma}i zadatak uradi zadatke u Nastavnim listovima na strani 6.

basna, opis, glavni lik 7

Branko ]opi}

Do`ivqaji ma~ka To{e Ma~ak To{o i [arov raspali{e da pje{a~e uz rijeku prema onome klancu na ~ijem je ulazu bio ~i~a Tri{in mlin. Uz put se [arov svaki ~as zadr`avao ~itaju}i pomo}u nosa ze~je tragove. „Idi ovim tragom ‡ pisalo je mirisavim ze~jim {apama ‡ i ta~no gdje on prestaje, tamo po~iwe zec.“ Ma~ak To{o, opet, wu{kao je oko rupa poqskih mi{eva i po raznim znacima, samo wemu vidqivim, ~itao spisak uku}ana. „Ovdje `ivi poqski mi{ @ivko Brki} s familijom i s hromim ujakom Cijukalom.“ [to su se primicali bli`e ~i~a Tri{inom mlinu, To{ino srce sve je ja~e udaralo. Najzad se izme|u vrba i jova pokaza siv mlinski krov. ‡ Eno ga! ‡ uzviknu ma~ak To{o. U istom trenutku [arov pomirisa neki trag u kukuruzima i po~e da re`i: ‡ Oprezno, To{o, ovuda je maloprije pro{ao onaj tvoj @u}o! Obojica dobro otvori{e o~i i polako krenu{e kroz kukuruze prema mlinu, [arov naprijed, a To{o iza wega. Tek {to su izi{li na kraj wive, ugleda{e na maloj zaravni pred mlinom gomilu koko{aka i vrabaca i me|u wima psa @u}u. On se tamo ko~operio i glasno se hvalio: ‡ Au-vau, da samo znate kako sam jurio ma~ka To{u! Jurio sam ga, jurio sve do kraja svijeta i kroz jedna vrata na granici istjerao sam ga sasvim iz svijeta i zalupio vrata. ‡ @iv, `iv? ‡ pitali su vrapci. ‡ @iv, `iv, jakako! ‡ {epurio se @u}o. ‡ Eno ga sjedi pred ulazom u svijet, grebe po vratima i mijau~e: „@u}ove, juna~ino, pusti me da u|em!“ 8

Dok je to iz kukuruza prislu{kivao, ma~ak To{o sav se nakostrije{i od velike qutine i do|e sli~an velikom je`u. ‡ [arove, pusti me naprijed, a ti se sakrij iza mojih le|a, pa kad @u}o jurne ovamo, sko~i i do~ekaj ga. [arov prile`e na ivici kukuruza, a ma~ak To{o stade ispred wega i povika: ‡ Mijau, izi|i mi na megdan, buvolov~e @u}o, la`ove jedan, kradqiv~e bra{na, ze~ja porugo, prase}a wu{ko! Iznena|en, @u}o od velikog ~uda proguta la` koju je upravo htio da ka`e, pa onda, da se ne bi osramotio pred koko{kama, jurnu punom brzinom prema ma~ku To{i urlaju}i: ‡ Oprosti se s repom i u{ima, vi{e ih ne}e{ vidjeti! Poput oluje, @u}o se sru~i do kukuruza, ali ma~ak To{o muwevitom brzinom odsko~i u stranu, a @u}o se istog trenutka sudari s velikim [arovom i… … i nastade okretawe, prevrtawe, lajawe, ski~awe, pra{ewe, kotrqawe i re`awe. Dvije lopte muwevito su se prevrtale i letjele jedna preko druge, sve dok `uta lopta ne odsko~i daleko u stranu, pretvori se u @u}u i, koliko su je noge nosile, strugnu niz rijeku prema selu. ‡ Aha, dr`i ga, dr`i ga! ‡ podrugqivo povika za wim To{o. ^i~a Tri{o je vidio iz mlina zavr{etak te velike borbe, a kad je jo{ prepoznao i svog To{u, sko~io je od radosti kao jarac, bacio uvis bra{wavu kapu i povikao:

Prona|i mesta u pri~i iz kojih se vidi da su ma~ak To{a, pas [arov i ~i~a Tri{a prijateqi i objasni ih. Koji su glavni likovi u ovoj pri~i? Koji su sporedni likovi u ovoj pri~i? ‡ Ovamo, To{o, stara hajdu~ino, da te tvoj ~i~a zagrli! Ovamo i toga hrabrog [arova, koji je protjerao kradqivca @u}u! Ehej, bilo je tu zagrqaja da se od wih naherio mlin, pa suza radosnica da se orosila ~itava ledina pred mlinom, bilo je uzdaha da su {umjele sve okolne vrbe i jele i toliko pri~awa da o tome i danas brbqaju svrake i vrapci. (Odlomak iz kwige Do`ivqaji ma~ka To{e)

Odredi mesto radwe ove pri~e. Koje je vreme radwe u ovoj pri~i? (Zapazi neke detaqe koji }e ti pomo}i da otkrije{ vreme doga|awa; npr. po re~ima „[arov pomirisa neki trag u kukuruzima“ mo`e se zakqu~iti da je godi{we doba u kojem se de{ava radwa leto. Zna~i, vreme radwe u ovoj pri~i je: leto). Opi{i borbu psa @u}e sa psom [arovom.

raspaliti ‡ ovde zna~i: po~eti ne{to brzo, energi~no raditi klanac ‡ uzani prolaz izme|u planina ko~operiti se ‡ praviti se va`an

Po ~emu se vidi da je pas @u}a hvalisav? [ta ukazuje na to da je la`qiv? Svaki lik iz pri~e ima neke osobine. Te osobine vide se iz wegovog pona{awa.

jakako ‡ naravno, dabome nakostre{iti se ‡ naje`iti se poruga ‡ ovde ozna~ava nekog ko je postao ruglo i sramota pra{iti ‡ dizati pra{inu

Prepri~aj ovu pri~u po slede}em planu: 1. ^itawe tragova `ivotiwa 2. @u}a se hvali{e 3. @u}a i [arov se bore 4. Susret prijateqa.

strugnuti ‡ pobe}i, brzo otr~ati naheriti se ‡ nakriviti se ledina ‡ neobra|ena zemqa

glavni lik, sporedni lik, osobine lika, mesto radwe, vreme radwe, prepri~avawe 9

Radomir Putnikovi}

Nilski kow i antilopa

Bio neki nilski kow koji je mislio da je lep, jak i, uop{te, zgodan momak. Jednom, kad je mislio da ga niko ne gleda, zagazi u baru pokraj reke i zagleda se u svoj lik u vodi. „Nije da se hvalim, ali ba{ sam lep de~ko!“, re~e samom sebi. „Imam usta puna zdravih, jakih zuba kao u kowa. Moje o~i su pitome i qupke kao u `abe. Glas mi je zvu~an, podse}a na sviwsko groktawe. Noge su mi stabilne i sna`ne kao u slona. Kada hodam zemqa podrhtava poda mnom. Ko jo{ mo`e da se pohvali da ima najlep{e {to imaju kow, `aba, sviwa i slon?!“ Jedna antilopa, koja je do{la na obalu reke da se napije vode, ~ula je {ta je nilski kow rekao o sebi. Ona mu se pribli`i i re~e: „Ti si mo`da lep kao nilski kow i verovatno simpati~an drugim nilskim kowima. Me|utim, ja mislim da nije mnogo va`no kako neko izgleda.

10

Va`nije je biti dobar i qubazan prema drugima, {to se za tebe ne mo`e re}i. Obi~no se bez druga {eta{ obalom reke i govori{ sam sa sobom. Mo`e{ li mi re}i koliko prijateqa ima{?!“ Nilski kow je mislio ko mu je prijateq. Mo`da majmun? No, priseti se da je jednom upla{io majmuna. Mo`da mu je slon prijateq? Wemu je neu~tivo okrenuo le|a. A mo`da bi `aba mogla da bude wegov prijateq? Ovde se sa `aqewem priseti da je `abu pre nekoliko dana prigwe~io. Nilski kow je mislio i mislio i izme|u svih `ivotiwa nije mogao da na|e ni jednu koja mu je bila prijateq.

Nilski kow se zastide zbog ovoga. Skromna i dobronamerna, antilopa je stajala pred wim i ~ekala odgovor. Izgledala je veoma qupko. „Zna{ {ta?“, re~e antilopa naposletku. „Ja }u da budem tvoj prijateq. Me|utim, `elim da za mene u~ini{ jednu malenkost. Molim te da vi{e ne ska~e{ u vodu kad ide{ da se kupa{.“ Nilski kow je bio veoma zadovoqan {to }e antilopa da bude wegov prijateq. Da bi joj pokazao kako mo`e da bude pa`qiv, zakora~io je veoma polako u reku. Ni jedna jedina kapqica tom prilikom nije poprskala antilopu. Prijateqe sti~emo pa`wom i qubazno{}u. Koji su glavni likovi ove basne? Prona|i i navedi re~i kojima se opisuje izgled nilskog kowa. Prona|i i objasni re~enice u kojima se govori kakva je i kako izgleda antilopa. Za{to nilski kow nije imao prijateqe? [ta je antilopa predlo`ila nilskom kowu? Zbog ~ega je nilski kow bio zadovoqan? Kako je to pokazao? Objasni zbog ~ega je ova pri~a basna. Ko je napisao ovu basnu?

Objasni {ta zna~i re~enica: Prijateqe sti~emo pa`wom i qubazno{}u. [ta misli{, ~ime jo{ sti~emo prijateqe? Prona|i re~i koje ozna~avaju prijateqstvo: nesebi~nost, drugarstvo, pa`wa, dobrota, istina, la`, tolerancija, hrabrost, pravda, qubav, mr`wa, saose}awe, po{tovawe, ponos.

basna, glavni lik 11

Narodne poslovice o prijateqstvu Kad led po~ne da puca, zna}e{ ko ti je prijateq. (eskimska poslovica) Ni u {ali ne treba vre|ati prijateqa. (latinska poslovica)

Nema zime dok ne padne iwe, ni prole}a dok sunce ne sine, ni radosti dok ne deli{ s kime. (srpska poslovica)

Prijateq se u nevoqi poznaje. (srpska poslovica)

Prijateqi se ne vuku za nos, ve} jedan drugome ~uvaju ponos. (srpska poslovica)

Prijateqstvo je kao biqka: ako je ne neguje{ ‥ uvenu}e. (srpska poslovica)

Poslovica je kratka i mudra narodna izreka o `ivotu. Objasni zna~ewe srpske poslovice koja je ispisana na saksiji.

Smisli jednu poslovicu o prijateqstvu.

Prona|i dva lista sa poslovicama koje imaju sli~no zna~ewe. [ta zna~i izraz ~uvati nekome ponos? [ta zna~i izraz vu}i nekoga za nos? 12

narodna poslovica

Limunada s medom Recept za dve osobe

Za pripremu ove limunade potrebne su:

1.

2.

3.

4.

• 2 ka{ike meda • 1 limun • 2 ~a{e vode 1. Limun iseci napola. (Neka ti neko stariji pomogne!) Iscedi iz wega sok. 2. Sipaj sok u mawi bokal i dodaj med. Dobro prome{aj, sve dok se med i sok ne sjedine. 3. Sipaj u bokal vodu i dobro prome{aj. 4. Limunada s medom se lako i brzo pravi. Pripremi je i popij zajedno sa svojim drugom.

Napi{i u svesci jo{ jedan recept i nacrtaj sve ono {to ti je bilo potrebno za pripremu. 13

SETI SE {ta smo nau~ili‌ Basne su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi.

PESME Dobri prijateqi, Jovan Jovanovi} Zmaj Tajna, Miroslav Anti} Ogovarawe, Toma Slavkovi}

BASNE Lav i mi{, @an Lafonten Nilski kow i antilopa, Radomir Putnikovi}

Poslovice su kratke i mudre narodne izreke o `ivotu.

Podse}amo se GLAVNI LIK u pri~i

VREME RADWE u pri~i

MESTO RADWE u pri~i 14

OSOBINE LIKA vide se iz wegovog pona{awa

[TA OSE]AM, [TA OSE]A[ ^itamo ✖

pri~e i pesme koje govore o ose}awima

U~imo i ve`bamo ✖ ✖ ✖

zagonetke pesma, strofa, stih re~i koje se rimuju ✖ poruka pri~e ili pesme

Jovan Jovanovi} Zmaj

Mrak Mislio bi ~ovek Kad pogleda mrak Da je stra{no mo}an, Da je silno jak. To bi bilo naopako ‡ Al’ na sre}u nije tako: Sve}icu za`e`i, Mrak od tebe be`i. mo}an ‡ koji ima mo}, silan, jak za`e}i ‡ zapaliti Izdvoj iz pesme re~i kojima se opisuje izgled mraka. Objasni za{to nam se ~ini da je mrak stra{no mo}an. Kako se de~ak ose}ao u mraku? Za{to? Kako se de~ak ose}ao kada je upalio svetlo? Za{to? Kako se ti ose}a{ u mraku? ^ega se pla{i{? Za{to? Nacrtaj u svesci svoj {tit kojim se brani{ od mraka.

pesma, rima 16

Rima je podudarawe slogova na kraju stihova. Na primer: mrak ‡ jak.

Koje se sve re~i rimuju u ovoj pesmi?

Nikola Jeremi}

Prkosna kru{ka Pored puta kru{ka `uta na visokoj stoji grani. Poku{ali mali{ani, poku{ao mrki meda, poku{ali svi odreda, pre vremena, jo{ za leta, da je skinu sa drveta. Al’ se kru{ka nije dala. Sve je redom obrukala. A na kraju ‡ nije {ala ‡ sa grane je sama pala. prkosan ‡ koji ne popu{ta drugome, koji radi po svojoj voqi, tvrdoglav

[ta su ose}ali mali{ani dok su posmatrali zrelu kru{ku? [ta misli{ da su rekli kad su shvatili da ne mogu da je dohvate? [ta je ose}ao meda prema `utoj kru{ki? Ka`i kako bi meda ispri~ao ovaj doga|aj. Kako bi kru{ka ispri~ala ovaj doga|aj? Smisli jo{ neke re~i koje se rimuju. meda ‡ deda, {ala ‡ znala, drveta ‡ leta. rima 17

Zagonetke Navedi jo{ neke zagonetke koje zna{.

Poqem leti ‡ krila nema, li{}e nosi ‡ ruke nema. (ratev)

Igle ima ‡ kroja~ nije, igle ima, al’ ne {ije, igle ima, pa se brani wima. (`ej)

Prona|i re~i koje se u navedenim zagonetkama rimuju.

Smisli zagonetke za kru{ku, medveda, stolicu i prozor. Napi{i ih u svesci.

Oklop ima ‡ vitez nije. U oklop se ~esto krije. (a~awrok)

Zagonetka je igra re~i koja se sastoji od neobi~nog pitawa u kojem se krije odgovor. Za svaku zagonetku prona|i odgovaraju}i crte`. • Nit {u{nu, nit bu{nu, a u ku}u do|e. • Oca nema, majke nema, a svako se jutro ra|a. • Vodom ide ‡ ne bu}ka, travom ide ‡ ne {u{ka.

zagonetka, rima 18

Zlata Vida~ek

Inat Sima se sino} naqutio na mamu. Nije htela da ga pusti da se du`e igra u dvori{tu. Bio je, istina, ve} mrak, ali neki wegovi drugovi ostali su i posle wega. Samo je on morao da ode ku}i. Za vreme ve~ere je }utao i oti{ao na spavawe qut. Kada se jutros probudio, svega se setio. I qutina se vratila. Sko~io je s kreveta. Usne stisnuo i napu}io. Namrgodio se. Ni{ta ne pita. Ni sa kim ne razgovara. „Simo, donela sam ti ~okoladu s le{nikom“, ka`e mama tek {to se vratila sa pijace. U ruci joj pun zembiq. „Ne mogu“, odgovori Sima. „Uzmi! Vrlo je ukusna. Nisi, vaqda, jo{ uvek qut?“ „Ne mogu“, ponavqa tiho. „Dobro, kad ne}e{. Poje{}emo je tvoja sestra i ja.“ Sima i daqe }uti. A kad je pod sestrinim zubima zakrckao le{nik, samo je trepnuo. Ubrzo vi{e ~okolade nije bilo. Od we je ostao samo komad svetlog staniola. Sestra ga je pa`qivo ra{irila, ispravila savijene uglove i stavila me|u listove kwige. „Eto, kakve ste. Ni{ta mi niste ostavile!“, mrko je {apnuo Sima. „Mama ti je dvaput nudila. [to nisi uzeo?“ „Da mi je bar jo{ jednom ponudila, sigurno da bih uzeo. Ali ona nije htela. Za inat.“ inat ‡ protivqewe ne~ijoj voqi zembiq ‡ torba za no{ewe namirnica s pijace Objasni svojim re~ima {ta to zna~i inatiti se. Navedi primer za ina}ewe. Za{to se Sima naqutio na mamu? Prona|i re~i koje opisuju Simin izgled kad je qut. Kako se tada Sima pona{a?

Kako se ~ovek ose}a kada se inati? [ta je Sima trebalo da u~ini? Seti se nekog doga|aja kada si se inatio. Opi{i ga. Smisli i napi{i naslov. Za doma}i zadatak uradi ve`be u Nastavnim listovima na strani 8. 19

Jovan Jovanovi} Zmaj

Hvala Evo, draga de~ice, Vo}a svakojaka: Gro`|a crna, gro`|a bela, Jabuka, kru{aka! Ove lepe darove Jesen nam je dala. Draga na{a jeseni, Od srca ti hvala! Setimo se prole}a, Wegovih cvetova, [to nam cve}e obe}alo, Evo tih darova! Ove lepe darove Jesen nam je dala. Draga na{a jeseni, Od srca ti hvala!

Na ~emu se pesnik zahvaquje jeseni?

Smisli druga~iji naslov za ovu pesmu.

Navedi darove koje nam daje jesen.

Za doma}i zadatak uradi ve`be u Nastavnim listovima na strani 10.

Objasni zna~ewe stihova: [to nam cve}e obe}alo, Evo tih darova! Koliko ova pesma ima strofa? Prona|i u pesmi re~i koje se rimuju. 20

pesma, strofa, rima

Dositej Obradovi}

Pas i wegova senka Nosio pas par~e mesa. Prolaze}i pored reke, spazio je u vodi svoju senku. Pomislio je da je u vodi neki drugi pas. U~ini mu se da je u ustima onog drugog psa ve}e par~e mesa, pa sko~i da mu ga otme. Pri tome ispusti svoj komad, te mu ga voda odnese. Posle toga pas se ~udio kako u isti mah nestado{e oba komada mesa. [ta je pas pomislio kada je video senku u vodi? Jedna narodna poslovica ka`e: Ko tra`i ve}e, izgubi iz vre}e. Objasni po ~emu su sli~ne ta poslovica i ova pri~a. Objasni {ta zna~i re~ zavist. Da li je pas shvatio u ~emu je pogre{io? Iz koje se re~enice to mo`e zakqu~iti? Izaberi odgovor za koji misli{ da je ta~an. Obrazlo`i ga. Ova pri~a je: a) poslovica, b) basna, v) zagonetka. Koje osobine odgovaraju ovom psu? Izaberi i objasni. spretan, skroman, radoznao, pohlepan, mudar, grabe`qiv, nerazuman, naivan, lakom.

lakom ‥ koji `eli da za sebe prigrabi {to vi{e, gramziv, pohlepan, nezasit naivan ‥ koji nema iskustva

Navedi savet koji bi dao psu. poslovica, basna Uradi ve`be u Nastavnim listovima na strani 11.

21

Dragomir \or|evi}

Ej kako bih Ej kako bih rado pisnô Da je prawe beskorisno I digao bune Na one sapune

Ej kako bih da ne boli Rekô re~-dve i o {koli I uz zvuke reske Pocepao sveske

Ej kako bih i to smesta Zabranio ona testa I pre{ao glatko Na {nicle i slatko

Ej kako bih vi{e-mawe Ukinuo i spavawe I kô svaki pravi @iveo na javi

pisnuti ‡ progovoriti testo ‡ masa od bra{na i vode (mleka) od koje se prave pite, rezanci i hleb rezak ‡ prodoran, o{tar java ‡ stawe onoga koji je budan, koji ne spava

Protiv ~ega se sve de~ak buni u ovoj pesmi? U ~emu se sla`e{ sa ovim de~akom?

Postavi tri pitawa de~aku iz ove pesme. Ispri~aj ovom de~aku {ta je u {koli lepo. Zavr{i zapo~ete re~enice:

U ~emu se ne sla`e{ sa ovim de~akom? Izbroj stihove u ovoj pesmi. Koliko ih ima? Izbroj strofe. Koliko ih ima? 22

• • • •

Dobro se ose}am kada… Qut sam kada… Brinem se kada… Radujem se kada…

pesma, strofa, stih

Grozdana Oluji}

[arenorepa U buci zoolo{kog vrta mali{ani su obi~no zastajali pred kavezima s majmunima, pa odlazili da se dive slonovima i fokama. Samo je jedna devoj~ica, ~ije je plavo teme jedva dopiralo ~uvaru do pojasa, redovno odlazila do kaveza iza ~ijih je re{etaka `iveo tigar. Zatim je, sve dok se vrt ne zatvori ili je roditeqi ne odvuku ku}i, stajala ne`no gledaju}i u zver ~ije su se zenice pri jakoj svetlosti skupqale u o{tru crnu prugu. ^uvaru se ~inilo da i zver posmatra devoj~icu s ne`no{}u u o~ima, kao da pogledima vode neki nemi, tajni razgovor. Na trenutke mu je jedva uspevalo da ga prepozna. Je li mogu}e da je to ona ista zver ~iji urlik ledi krv u `ilama i qudima i `ivotiwama, a udarac {ape ugiba re{etke kaveza? S ~u|ewem i nevericom ~uvar je gledao kako se tigar u detetovom prisustvu mewa, kako mu kretwe postaju bla`e a o~i, uprte u devoj~icu, pitomije. „Pa, on bi se kao psi} sklup~ao kraj detetovih nogu, samo da je kavez otvoren!“, pomisli ~uvar ne veruju}i sopstvenim o~ima: wu{ke oslowene o {ape, tigar je le`ao, gledao u devoj~icu, i preo. ‡ Pusti me da ga pomilujem! ‡ zamoli devoj~ica jednoga dana ~uvara, a ovaj zadrhta od u`asa i odlu~i da je ni za trenutak ne ostavqa samu s tigrom. Ko zna koliko je puta devoj~ica dolazila! Koliko dugo stajala i gledala u tigra! Zvezde dane ne broje. Nedeqe i meseci su prolazili ulivaju}i se u prole}a, leta i zime kao {are s tigrovih le|a u rep.

Devoj~ica je prosto bila op~iwena tim repom, jer se ~as umilno uvijao tigru oko {apa, ~as gnevno udarao o re{etke. Aj, kad bi neko, makar na tren, pustio tigra iz kaveza! Devoj~ica je s tugom gledala zarobqenu zver, a tigar je, kao da ne{to naslu}uje, pru`ao {apu ka woj. Majka s nelagodno{}u opazi suzu u oku devoj~ice, tr`e je i odvu~e od kaveza, a te iste ve~eri otkri da je ~itava devoj~icina crtanka ispuwena crte`ima mo}ne prugaste zveri. „Pa, ona tigra voli vi{e od roditeqa!“ ‡ prolete joj kroz glavu. ‡ Nema vi{e odlazaka u zoolo{ki vrt, zapamti! ‡ pripreti qubomorno, pa gurnu crtanku u ladicu. ‡ Dosta je meni tih gluposti… ‡ I majka qutito zalupiv{i vratima iza|e iz detetove sobe, a devoj~ica izvadi crtanku i stavi je sebi pod uzglavqe, pa le`e, ali ~itave no}i ne sklopi oka od vatru{tine i povra}awa. [ta sve nisu ~inili roditeqi da joj pomognu, pa ni{ta. ^ak su i crte` s tigrom stavili iznad detetovog kreveta, ali mala je nao~igled svih sve br`e kopnela. U svom kavezu, odbijaju}i hranu, kopneo je i tigar. Niko nije mogao da odredi od ~ega boluje, ali on je iz dana u dan postajao sve tawi i sve mawi. „Ako ovako nastavi, uskoro ga ne}e ni biti!“, promrmqa ~uvar setiv{i se da ve} danima kraj tigrovog kaveza nije video plavokosu devoj~icu, pa uzdahnu. „Verovatno tigar za wom tuguje!“ ‡ pogleda jo{ jednom izmr{avelu zver, re{en da sutra o svemu obavesti upravnika. Zatim jo{ jednom obi|e vrt, pa le`e. 23

Dugo nije mogao da zaspi, a kada je zaspao, pred samu zoru, tr`e ga urlik tigra. Zaboraviv{i ~ak da obu~e kaput, on potr~a ka tigrovom kavezu. Stigav{i nadomak kaveza, on zastade kao ukopan. „Sawam li ja ovo?“, upita se kad vide zakqu~ana vrata i prazan kavez. „Nije tigar vrabac, pa da izleti kroz re{etke!“ Jo{ jednom optr~a prazan kavez, pa ~itav zoolo{ki vrt, ali tigru ni traga. Istoga trena, detetova majka ~u devoj~icin razdragani smeh i, ne veruju}i sopstvenim u{ima, sko~i s kreveta. Ulete u detetovu sobu i gotovo zaneme od ~uda. Kraj samog detetovog uzglavqa le`ala je prugasta, {arenorepa ma~ka i prela, a devoj~ica se smejala. Iza prozora rumenila se zora. I prozor i vrata bili su zatvoreni. Otkuda ma~ka? Nikada sli~nu woj nije videla, a ipak joj je odnekud poznata… Majka nehotice podi`e pogled ka zidu i kriknu. Sa crte`a, pravo u wu, gledao je prugasti, {arenorepi tigar. U detetovom krevetu le`ala je ista takva prugasta, {arenorepa ma~ka sa o{trom, crnom prugom umesto zenica. Od zebwe majka zadrhta. „Da se nije tigar u ma~ku pretvorio?“, pomisli, pa odmahnu rukom. „Ne budali!“, prekori samu sebe. „Ma~ka je ma~ka, a maloj je uz wu, o~igledno, dobro!“ Ve} pred kraj toga dana majka opazi da devoj~ica lak{e di{e i, obradovana, zaboravi i tigra i svoju zebwu. Devoj~ica se sve ~e{}e smejala, a [arenorepa se od we nije odvajala. U mraku, kao `i{ci, gorele su wene o~i. „Pa ona to kao 24

pas stra`ari!“, prolete majci kroz glavu. „Kad jede? Kada spava?“, upita se, pa ushi}ena detetovim sve br`im oporavkom zaboravi svoja pitawa. Kao ki{a niz oluk tekli su dani. Devoj~ica je ve} po~iwala da ustaje sa kreveta i pomalo hoda po sobi pra}ena prugastom {arenorepom ma~kom. {arenorep ‡ koji ima {aren, raznobojan rep

Kona~no, do|e i dan da krene u {kolu. Ona razdragano zgrabi torbu i polete niz ulicu, unapred se raduju}i susretu s drugovima i drugaricama iz razreda. Istoga trena [arenorepe nestade, a ~uvar, prolaze}i kraj nedeqama praznog kaveza, iza re{etaka ugleda tigra. Za{to je majka zabranila devoj~ici da odlazi u zoolo{ki vrt?

neverica ‡ neverovawe, sumwa op~initi ‡ o~arati, zaneti, osvojiti ladica ‡ fioka uzglavqe ‡ deo kreveta na kojem je glava vatru{tina ‡ visoka temperatura kopneti ‡ gubiti snagu, slabiti, mr{aviti zebwa ‡ briga, zabrinutost, nemir, strah budaliti ‡ govoriti ili ~initi gluposti `i`ak ‡ fitiq koji gori u posudici sa uqem; slaba svetlost, plami~ak

Za{to se devoj~ica razbolela?

Za koji deo pri~e mo`e{ re}i da se u stvarnosti nije mogao dogoditi? Opi{i glavne likove iz ove pri~e ‡ devoj~icu i tigra. Prilikom opisivawa seti se re~i kojima ih pisac opisuje. Ka`i kako izgledaju, kako se pona{aju, koje su wihove osobine.

ushi}en ‡ odu{evqen, razdragan

Navedi poruku ove pri~e.

razdragan ‡ veseo, radostan, dobro raspolo`en

Re{i rebus.

Prona|i u pri~i slede}a mesta i objasni ih: • • • •

devoj~ica gleda tigra u kavezu tigar gleda devoj~icu tigar se mewa kada upoznaje devoj~icu tigar i devoj~ica postaju prijateqi.

(e{ip es jat ilov es ok)

glavni lik, poruka, opisivawe 25

Dobrica Eri}

^uo sam ^uo sam kako p~elica zuji kad med iz cveta kroz wu prostruji. ^uo sam kako ki{a pqu{ti i kako zrela p{enica {u{ti. ^uo sam kako livade zri~u kako `ubore i pu}puri~u. ^uo sam kako majka pla~e i krije suze u maram~e. ^uo sam kako ona pevu{i kada joj sunce sine u du{i. Sve sam ja ~uo i znam {ta zna~i kada se otac naobla~i. Mada mi svaki ne`ni zvuk prija meni je ipak najmilija Starinska svirka maj~inog glasa blaga kô `ubor re~nih talasa. pu}purikati ‥ ispu{tati glas pu}-puru} (kao prepelica)

Koje ose}awe u tebi izaziva ova pesma? Objasni za{to pesnik ka`e da livada zri~e, `ubori i pu}puri~e. Objasni stihove: ^uo sam kako ona pevu{i kada joj sunce sine u du{i. [ta zna~i: Kada se otac naobla~i? [ta pesnik ka`e za maj~in glas? Prona|i u pesmi re~i koje se rimuju.

pesma, rima 26

Koji zvuci tebi najvi{e prijaju? Za{to?

Andra Frani~evi}

Zabrinuti roditeqi Rekla guska gusku ju~e: „Gde je, du{o, na{e lu~e, gu{~e na{e `uto?“ „Ne znam“, ka`e gusan beli, „nema lole ve} dan celi. Nekud je odlutô.“ A guski je bilo `ao, pa sve: „Jao, jao, jao, kuku meni, dru`e! Pojela ga mo`da `aba, il’ prebila nogu baba {to joj jede ru`e“. [ta je gusan na to znao, no se i on rasplakao, pla~e kao pqusak. Plakali su ispod duda, plakali su prosto svuda i guska i gusak. ^uo jedan leptir ovo, pa ih pita: „[ta je novo, dve gu{~ije glave?“ A kad ~uo koga tra`e, nasmeja se, pa im ka`e: „Ba{ ste guske prave! Ta eno vam va{eg lole na zelenoj bari dole, a gde bi ina~e? Najeo se kao prasac, ne mo`e da ga~e“. lola ‡ mangup, vragolan

Za{to su roditeqi iz ove pri~e bili zabrinuti? Kako su se zabrinuti roditeqi pona{ali? [ta su tada govorili? Koja je osobina gu{~eta iz ove pri~e? Izaberi odgovor koji smatra{ ta~nim. a. pla{qivo je b. pa`qivo je v. neodgovorno je

Objasni {ta zna~i re~enica iz pri~e: „Ba{ ste guske prave!“ Smisli savet koji bi dao gu{~etu iz ove pri~e. [ta bi savetovao wegovim roditeqima?

osobine lika 27

SETI SE {ta smo nau~ili‌

Zagonetka je igra re~i koja se sastoji od neobi~nog pitawa u kojem se krije odgovor. PRI^E Prkosna kru{ka, Nikola Jeremi} Inat, Zlata Vido~ek [arenorepa, Grozdana Oluji} Zabrinuti roditeqi, Andra Frani~evi}

PESME Mrak, Jovan Jovanovi} Zmaj Hvala, Jovan Jovanovi} Zmaj Ej kako bih, Dragomir \or|evi} ^uo sam, Dobrica Eri}

^itav dan ide, iz ku}e ne izlazi.

BASNE Pas i wegova senka, Dositej Obradovi}

Rima je podudarawe slogova na kraju stihova.

RE^I KOJE SE RIMUJU 28

MEDA ‥ DEDA

KO DOBRO ^INI, DOBRIM MU SE VRA]A ^itamo ✖ pri~e i pesme koje govore o dobrim delima U~imo i ve`bamo ✖ narodne pri~e ✖ naslov i podnaslov ✖ glavni i sporedni likovi ✖ narodna epska (juna~ka) pesma

Dragan Luki}

Pardon Sreo slon u {etwi stonogu i zgazi joj trideset i tre}u nogu. U~tivo surlu podigô slon i rekô: „Pardon“.

30

pardon ‡ izvini, oprosti u~tivo ‡ na u~tiv na~in, pristojno

Objasni iz ~ega se vidi da je slon bio u~tiv.

Kako se ose}a{ kada se prema tebi neko lepo pona{a?

Izaberi samo one re~enice kojima se iskazuje lepo pona{awe.

Kako se ose}a{ kada je prema tebi neko neu~tiv, grub?

Kad nekoga gurne{

Kad te neko slu~ajno gurne

1. @ao mi je.

1. Uh, to me boli!

2. Izvini.

2. Molim te, pazi malo.

3. Izvini, nisam namerno.

3. Budalo, ne guraj me!

4. Ha, ha, je l’ boli?

4. Gde gleda{, some?

Smisli {aqivu pri~u o tome kako je stonoga krenula sa slonom da kupi cipele. Daj pri~i naslov. (Nastavni listovi, strana 13)

pri~a, naslov

Ruska narodna basna

Lija i `dral Sprijateqe se lija i `dral. Naumila lija da po~asti `drala, ode k wemu i pozove ga k sebi u goste. „Do|i, kume, do|i, dragi. Ba{ }u te lepo po~astiti.“ Po|e `dral na gozbu. A lija nakuvala ka{e, pa je razmazala po tawiru. Postavila i nudi: „Jedi kumi}u, jedi golubi}u, sama sam pripremila“. @dral tup-tup kqunom po tawiru, lupkao, lupkao, ali ni{ta ne mo`e da uhvati. A lisica li`e li, li`e ka{u i svu je sama pojela. Pojela ka{u, pa veli: „Izvini, kume, vi{e nemam ~ime da te po~astim“. @dral joj odgovara: „Hvala, kumo, i na tome. Do|i ti sad k meni u goste“. Sutradan do|e lija `dralu u goste. On pripremio ~orbu s mesom, nasuo u bokal s uskim grli}em, stavio na sto i ka`e: „Jedi, kumo, nemam ni{ta drugo“. Po~ela lija da se vrti oko bokala, pri|e mu s jedne strane, pri|e s druge, i lizne ga i omiri{e ga, ali nikako da do|e do jela. Ne mo`e da glavu uvu~e u bokal. A `dral kquca li, kquca, dok nije sve pojeo. „Pa, ne quti se, kumo, vi{e nemam ~ime da te po~astim.“ Liji bi krivo. Mislila je da }e se najesti za celu nedequ dana, a ku}i se vratila prazna stomaka. Kako je uzajmila, tako joj se i vratilo. Od tog doba prestalo je prijateqstvo lisice i `drala. 31

Kako je lisica po~astila `drala? Kako je `dral po~astio liju? Prona|i re~enice kojima se opisuje kako je lija poku{avala da pojede ka{u iz bokala. Prona|i i navedi neke re~enice iz ove pri~e koje su kazane qubazno, a nisu re~ene iskreno. Za{to je prestalo prijateqstvo izme|u lisice i `drala?

Podeli ovu pri~u na dva dela. Smisli sli~an podnaslov: • za prvi deo pri~e, na primer: U gostima kod lije; • za drugi deo pri~e, na primer: U gostima kod `drala. Basnu „Lisica i `dral“ ispri~aj kratko, samo u pet re~enica. Napi{i u svesci pravilno ove re~enice: • svu pojela lisica ka{u je • se lisicu `dral na naqutio

Objasni na koga se iz ove pri~e odnose ove poslovice. Za{to? Kako poseje{, onako }e ti ni}i. Kako prostre{, onako }e{ i le`ati.

• stomaka vratila praznog se lisica • i je `drala prijateqstvo lisice prestalo Re{i rebuse.

Objasni za{to je ova pri~a basna.

Podnaslov je naslov za va`nu celinu ili odeqak nekog teksta.

Za doma}i zadatak uradi zadatke u Nastavnim listovima na strani 14. 32

basna, naslov, podnaslov, poslovica

Ma|arska narodna pri~a

Lakomi me~i}i Preko devet visokih planina ‡ u desetoj ‡ u jednoj gustoj {umi `ivela je me~ka sa dva me~eta. Me~i}i rasli, porasli i jednoga dana re{e da po|u u svet i tra`e sre}u. Na rastanku ih je majka zagrlila i savetovala da se u `ivotu nikada ne sva|aju i ne odvajaju jedan od drugoga. Obe}ali su me~i}i da }e je poslu{ati i po{li na put. I{li, i{li ‡ dan, dva… Za to vreme pojeli su svu hranu koju su poneli. Ogladneli. Oborili glave i jedva hodaju. „Bato, ja sam mnogo gladan!“, kazalo je mla|e me~e kroz pla~. „I ja sam gladan“, kazalo je starije me~e. I{li oni tako, i{li i najedanput, nasred puta, na|u pove}i komad tvrdog sira. Kako su se samo obradovali {to }e koliko-toliko da utole glad! Ali im je ta radost bila kratkotrajna. Po~eli su da se sva|aju oko podele sira, jer se svaki pla{io da wegov deo ne bude mawi. ^ula tu sva|u lisica, pa do{la i upitala me~i}e: „Oko ~ega se to sva|ate, me~i}i?“ Me~i}i joj objasnili oko ~ega se sva|aju. „Ala ste sme{ni!“, kazala je lisica. „Pa zar se oko toga sva|ate? Po{to ste mi oboje dragi, evo, ja }u da vam podelim sir.“ „Ba{ ti hvala, teta-lijo, {to si do{la da nam podeli{ sir“, re~e mla|e me~e. Uze lisica sir i tresnu ga o jedan paw, te dobi dva nejednaka par~eta. „Teta-lijo, teta-lijo, par~i}i nisu isti!“, viknu starije me~e. „Polako, polako, mili moj! Nemoj da se brine{ zbog toga. Popravi}u ja to.“ 33

I lisica od ve}eg komada odgrize pove}e par~e, tako da je onaj mawi komad ispao ve}i. „Opet nisu jednaki!“, viknu sada mla|e me~e. „Ama, budite strpqivi, dragi moji me~i}i! Znam ja svoj posao.“ I tako je lisica nastavila da deli sir grickaju}i ~as jedan, ~as drugi komad, a me~i}i su okretali svoje crne nosi}e ~as na jednu, ~as na drugu stranu o~ekuju}i da komadi sira budu jednaki. Lisica je delila, delila dok se nije najela ‡ i pojela sve ‡ a onda im je kazala: „Evo, sad su komadi}i sira potpuno jednaki. Neka vam je prijatno, dragi moji me~i}i! Ako i drugi put budete imali ne{to za deobu, slobodno pozovite mene, ja }u vam majstorski podeliti“. To je kazala i pru`ila im po jedno malo, male{no par~e tvrdog sira, mahnula repom i oti{la. „Tako nam i treba“, kazalo je starije me~e, „kad smo lakomi.“ Gde se odvija radwa ove narodne pri~e? Navedi {ta je majka savetovala me~i}ima. [ta je lisica mislila kada je srela me~i}e? Kako je lija delila sir? Prona|i deo pri~e iz kojeg se vidi da su me~i}i bili lakomi. narodna pri~a, mesto radwe, pripovedawe 34

lakom ‡ koji `eli da za sebe prigrabi {to vi{e, gramziv, pohlepan, nezasit [ta je iskustvo? [ta su me~i}i nau~ili iz svog iskustva? Prepri~aj ovu pri~u po slede}em planu: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Me~i}i rastu pored majke Me~i}i polaze u svet Majka ih ispra}a Ogladneli su Nalaze komad sira Sva|aju se Lisica im deli sir Lisica odlazi [ta je reklo starije me~e

Du{ko Trifunovi}

Dva jarca Dva su jarca vrlo prosta po{li preko uskog mosta jedan s jedne strane a drugi s druge strane Skupili se navija~i da gledaju ko je ja~i ili jedna strana ili druga strana Stali jarci pa se mjere onda po~e da se dere jedan s jedne strane drugi s druge strane Sklawaj mi se ru`na stoko baci}u te u duboko vi~e jedna strana vi~e druga strana Kad su do{li nasred mosta jedan re~e ‥ sad je dosta i sa jedne strane i sa druge strane Vratimo se svaki sebi da do tu~e do{lo ne bi ni sa jedne strane ni sa druge strane Vrati{e se pa se smiju pusti qude da se biju i sa jedne strane i sa druge strane Vi ste ovu pri~u znali niste ni vi s kru{ke pali jedan s jedne grane drugi s druge grane

Prona|i u pesmi stihove kojima zapo~iwe sva|a izme|u dva jarca i navedi ih. Prona|i u pesmi i objasni stihove kojima se poziva na dogovor. Za{to su jarci odustali od sukoba? Obrazlo`i svoje mi{qewe. Seti se kako su se pona{ali jarci u narodnoj basni „Dva jarca“. Uporedi wihovo pona{awe s pona{awem ova dva jarca. [ta zakqu~uje{? Gledaj sliku. Predlo`i na~in na koji dva mrava mogu da se mimoi|u na tesnom putu, a da se ne posva|aju. basna 35

Narodna pesma

Marko Kraqevi} i orao Le`i Marko kraj druma careva, Pokrio se zelenom dolamom, Po obrazu srmajli maramom, ^elo glave kopqe udario, Za kopqe je [arac kowic svezan, Na kopqu je sura tica orle, [iri krila, Marku ~ini lada, A u kqunu nosi vode ladne, Te zapaja rawena junaka. Al' besedi iz gorice vila: „O Boga ti, sura tico orle! [to je tebi dobra u~inio, U~inio Kraqevi}u Marko? [iri{ krila, te mu ~ini{ lada. I u kqunu nosi{ vode ladne, Te zapaja{ rawena junaka“. Al' besedi sura tica orle: „Mu~i, vilo, mukom se zamukla! Kako m' nije dobra u~inio, U~inio Kraqevi}u Marko? Mo`e{ znati i pametovati, Kad izgibe vojska na Kosovu I obadva cara poginu{e, Car Murate i kne`e Lazare, Pade krvca kowu do strma{ca I junaku do svil'na pojasa, Po woj plove kowi i junaci, Kow do kowa, junak do junaka, A mi tice doletismo gladne, Doletismo i gladne i `edne, Quckoga se naranismo mesa I krvi se qucke napojismo, A moja se krila zakvasi{e. Planu sunce iz neba vedroga, Te se moja krila okore{e, 36

Ja ne mogo' s kril'ma poletiti, A moje je dru{tvo odletilo, Ja ostado' nasred poqa ravna, Te me gaze kowi i junaci; Bog donese Kraqevi}a Marka, Uze mene iz krvi juna~ke, Pa me metnu za sebe na [arca, Odnese me u goru zelenu, Pa me metnu na jelovu granu. Iz nebesa sitan da`d udari, Te se moja krila poopra{e I ja mogo' s kril'ma poletiti, Poletiti po gori zelenoj, Sastado' se s mojom dru`binicom. Drugo mi je dobro u~inio, U~inio Kraqevi}u Marko: Mo`e{ znati i pametovati, Kad izgore varo{ na Kosovu I izgore kula Axagina, Onde bili moji orlu{i}i, Pa i' skupi Kraqevi}u Marko, On i' skupi u svil'na nedarca, Odnese i' dvoru bijelome, Pa i' rani ~itav mesec dana, ^itav mesec i nedequ vi{e, Pa i' pusti u goru zelenu. Sastado' se s moji orlu{i}i, To je meni u~inio Marko“. Spomiwe se Kraqevi}u Marko Kao dobar danak u godini.

Marko Kraqevi} je veliki junak, za{titnik slabih i branilac pravde. O wemu su ispevane mnoge juna~ke (epske) pesme. drum ‡ put izra|en za saobra}aj automobila i drugih vozila

Epska ili juna~ka pesma je narodna pesma koja govori o nekom doga|aju ili junaku. Koji su glavni likovi u ovoj pesmi?

dolama ‡ vrsta kaputa koji se ne zakop~ava, ve} se preklapa i opasuje pojasom

Kako izgledaju raweni Marko i orao koji stoji na wegovom kopqu? Objasni.

srmajli marama ‡ marama protkana srebrnim nitima

Prona|i stihove koji govore o tome kako se orao pona{a prema Marku Kraqevi}u. Objasni ih.

udariti ‡ ovde zna~i: ukucati, zabiti, zabosti kopqe ‡ oru`je koje se sastoji od duga~ke motke sa {iqkom na jednom kraju zapajati ‡ napajati nekoga nekom te~no{}u

Koje je prvo dobro u~inio Marko orlu? Navedi stihove koji govore o drugom dobru koje je Marko u~inio orlu.

sur ‡ pepeqastosiv, siv besediti ‡ govoriti, pri~ati

Navedi osobine koje krase Marka Kraqevi}a.

mu~ati ‡ ne govoriti ni{ta, }utati mukom (se) zamuknuti ‡ u}utati, umuknuti krvca ‡ pesni~ki: krv strma{ce ‡ metalna papu~ica koja visi na kai{u sa svake strane sedla, a slu`i da se u wu stavi noga pri jahawu, uzengija okoreti se ‡ pretvoriti se u koru, stvrdnuti se po povr{ini

Koje osobine krase orla u pesmi? Objasni ih. [ta zna~e stihovi? Spomiwe se Kraqevi}u Marko kao dobar danak u godini. Odredi narodne poslovice koje odgovaraju porukama ove pesme.

da`d ‡ ki{a dru`binica ‡ oni koji su ne~im povezani, drugovi, prijateqi, dru`ina, dru{tvo varo{ ‡ naseqe, gradi} nedarce ‡ grudi, nedra danak ‡ dan

a. Ko dobro ~ini, dobrim mu se vra}a. b. Ko dobrotu seje ‡ qubav `awe. v. Dobro se samo hvali. narodna epska pesma, glavni likovi 37

Milo{ Macourek

Mah i [ebestova Mah i [ebestova bili su |aci 3-b odeqewa, stanovali su u istoj stambenoj zgradi i i{li zajedno u {kolu. U ku}i je `ivela gospo|a Brzonogi}ka sa psom Xonatanom i gospo|a Luki}ka sa ma~kom Micikom i, kada bi se svi ~etvoro sreli na stepeni{tu, bio je to pravi cirkus. Micika je frktala kao hr~ak, Xonatan je besneo kao tigar, gospo|a Luki}ka je vri{tala od straha, gospo|a Brzonogi}ka je vikala: Xonatane, ti{e! A stanari su izletali iz stanova ‡ {ta se to, pobogu, de{ava…?! Zato se nemojte ~uditi {to je [ebestova ponekad zadirkivala Xonatana: Alo, alo, alo, za{to je ma~aka malo? A ja lajem kao grom, nek je maca milion! Xonatana je to qutilo, a ina~e se dru`io sa Mahom i [ebestovom i povremeno je ujutru be`ao od gospo|e Brzonogi}ke, da bi ih dopratio do {kole. Gospo|a Brzonogi}ka nije takve izlete podnosila, svaki put je istr~avala za wim i zvala: Xonatane, ku}i, Xonatane, ku}i! Samo {to Xonatana nije bilo tako lako uhvatiti ‡ Xonatan je bio pas, a pas tr~i br`e i od jedne Brzonogi}ke. Ali to tr~awe nije bilo ba{ skroz uzaludno: Mah i [ebestova su bar na vreme bili u {koli, a gospo|a Brzonogi}ka bi se izjurcala po sve`em vazduhu, {to je veoma zdravo. 38

Jednom, kada su se Mah i [ebestova oprostili sa Xonatanom ispred {kole i seli u svoju klupu, u u~ionicu je u{la u~iteqica i rekla: Deco, danas }u vas ispitivati iz poznavawa prirode. I prozvala je Maha da ka`e {ta zna o ze~evima. Samo, Mah je o ze~evima vrlo malo znao, dobro je znao za ze~eve sa pavlakom, i tako je i govorio sve izokola ‡ obi~an zec `ivi u {umi, `ivi u {umi, `ivi u {umi, sve dok u~iteqica nije rekla: Slu{aj, Mahu, svako malo dete zna da obi~an zec ne `ivi u po{ti ili u poslasti~arnici, boqe nam reci ~ime se hrani, koliko ima zuba i ostalo. Ali Mah o ze~jim zubima nije imao pojma i u~iteqica je rekla: Dovoqno, sedi. Sutra }u ponovo da te prozovem i ako ne bude boqe, dr`’ se!

I kada se posle, u podne, zavr{ila {kola i kad su svi oti{li ku}ama, Mah re~e [ebestovoj: [ebestova, blago tebi, ti popodne mo`e{ da se igra{ sa Xonatanom, a ja }u da sedim kod ku}e i u~im o ze~evima. Pa, ka`i, zar nisam maler? Ali, samo {to je to izustio, ugleda jednog neobi~nog ~oveka koji je ~etvorono{ke puzio po travi i [ebestova re~e: Gledaj, Mahu, taj ~ovek izigrava psa, vidi {ta radi! Ali Mah odmahnu glavom: [ebestova, al’ si ti }aknuta! [to bi izigravao psa? Tako star ~ovek ne}e da izigrava psa, da se kladimo da je taj ~ovek izgubio nao~are! I bio je u pravu, taj ~ovek je bio izgubio nao~are i nije ih mogao na}i, jer nao~are je bez nao~ara te{ko tra`iti. Samo {to je, sre}om, Mah imao nao~are, pa je na{ao te nao~are, i stari gospodin se obradovao i rekao: Da znate, po{to tako lepo poma`ete starim qudima, ne{to }u vam dati. Osmehnuo im se, izvadio iz xepa istrgnutu telefonsku slu{alicu i pru`io je [ebestovoj. I [ebestova je bila zblanuta od toga, pa je rekla: Pa dobro, ba{ lepo od vas {to nam je dajete, ali {ta }e nam ona, preko we ne mo`emo razgovarati. I htede da je vrati. Samo {to nije imala kome, jer je taj stari gospodin ve} bio oti{ao.

Mora da sam lud, ~udio se Mah, gde je taj ~ovek? Ali [ebestova je rekla: Svejedno, nego boqe mi ka`i {ta }emo s tom slu{alicom. ‥ Mo`e{ u wu da vi~e{, alo, alo, alo, za{to je ma~aka malo?, prasnuo je u smeh Mah i [ebestova se tako|e nasmejala i rekla u {ali: A ja lajem kao grom, nek je maca milion! I samo {to je to rekla, iz slu{alice za~u: Ka`ete milion ma~aka? Molim, po va{oj `eqi! I Mah i [ebestova su zurili kao u privi|ewe, jer se svuda naokolo odjednom stvorila u`asna gomila ma~aka, ma~ora i ma~i}a, belih, crnih i prugastih. Ma~ori su sedeli na ulici, ma~ke na drve}u, a ma~i}i na krovovima i svi su mjaukali, da je zujalo u u{ima. Prvo je do{la k sebi [ebestova i rekla: Zna{ {ta, Mahu, to je nemogu}e, toliko ma~aka! Zar je za to kriva ta slu{alica? I Mah re~e: Pa da, ali {ta sada s tim ma~kama? Ako ih povedem ku}i, na{i }e me izbaciti, zna{ li {ta je to milion ma~aka? I [ebestova se lupila po ~elu i rekla u slu{alicu: Alo, molim vas, mi ne znamo {ta da radimo s tim ma~kama, mo`ete li ih ponovo skloniti? A iz slu{alice se za~ulo: Molim vas, kako god `elite! I u tren oka naokolo nije bilo nijedne ma~ke, nijednog ma~ora, nijednog ma~eta. I Mah je rekao: [ebestova, pa ta slu{alica ozbiqno radi, to je prosto fantasti~no! I oboje su vrteli glavom sve do ku}e. Xonatan je sedeo na prozoru, na prvom spratu, jo{ izdaleka ih je pozdravqao lave`om, i [ebestova je rekla: Sirotica mala, ta

39

Brzonogi}ka ga je ponovo zatvorila. Ali Mah je prasnuo u smeh: Ha, ha, ha, ako ho}e{, bi}e odmah dole! I uzeo slu{alicu i rekao: Molim vas, da li bi Xonatan mogao da bude ptica? A iz slu{alice se za~ulo: Za{to da ne?! Kada `elite da bude ptica, bi}e ptica. I ve} je Xonatan na prozoru imao krila, a Mah je odozdo vikao da poleti ve} jednom, {ta ~eka, i Xonatan je zamahnuo krilima i po~eo da se spu{ta sve ni`e i ni`e, dok nije sleteo pravo pred [ebestovu. Izgledao je ~udno ‥ krila mu nisu ba{ mnogo pristajala. I Mah je napr}io nos: Zna{ {ta, [ebestova, s takvim ~udovi{tem se ipak ne}emo igrati, zar ne? Ali [ebestova je rekla: Ja mislim da bez veze brine{, ne mo`e{ samo da se igra{, mora{ da u~i{, sutra }e{ odgovarati o ze~evima. U tome je Mah ponovo prasnuo u smeh: Ha, ha, ha,

imam ideju! Za{to ne bismo mogli da se igramo sa ze~evima? I odmah rekao u slu{alicu: Molim vas, mi bismo stra{no hteli da se pretvorimo u tri zeca, a iz slu{alice se za~ulo: Polako, kad ho}ete da budete ze~evi, bi}ete ze~evi. I dok si rekao keks, Mah, [ebestova i Xonatan bili su ze~evi i skakutali su ka {umi. Tamo su sreli starog zeca sa sedim brkovima i kada su mu rekli ko su, doveo im je mnogo prijateqa, i sa wima su se igrali celo popodne jurke, i pri tom su pri~ali o ze~jem `ivotu, brojali zube i dlake, tako da je Mah, kada ga je u~iteqica slede}eg dana prozvala, govorio gotovo ceo ~as o tome koliko ze~evi imaju gorwih zuba, koliko dowih, koliko dlaka imaju na stomaku, koliko na le|ima, koliko obi~no imaju dece, kako se ta deca igraju, {ta jedu za ru~ak, a {ta za ve~eru, kada obi~no idu da spavaju i kada opet ustaju. I u~iteqica nije htela da veruje svojim u{ima i pomislila je da li je uop{te mogu}e da |ak 3-b zna o ze~evima vi{e od we. I dala je Mahu peticu kao vrata, a Mah je seo i sme{io se, i [ebestova mu je {aputala: Mahu, ta slu{alica je prava senzacija, ka`em ti. I Mah je klimao glavom: Stvarno, ne{to tako super jo{ nisam video, tek }e{ ti videti {ta }emo sve do`iveti s wom. Iz kwige „Mah i [ebestova“ Sa ~e{kog prevela: Slavica Markovi}

40

Navedi imena glavnih likova iz ove pri~e.

Re{i rebuse.

Navedi imena sporednih likova iz ove pri~e. Ko je tra`io izgubqene nao~are? Za{to je stari gospodin poklonio telefonsku slu{alicu Mahu i [ebestovoj? Kako se pojavila gomila ma~aka? [ta je u~iteqica rekla Mahu kad nije znao da odgovori na weno pitawe? Gde je sedeo Xonatan po{to mu gospo|a Brzonogi}ka nije dala da iza|e? Kako je Mah nau~io lekciju o ze~evima? Smisli novi do`ivqaj s neobi~nom slu{alicom u kojem u~estvuju Mah i [ebestova.

glavni lik, sporedni lik 41

SETI SE {ta smo nau~ili‌

PESME Pardon, Dragan Luki} Dva jarca, Du{koTrifunovi} EPSKE (JUNA^KE) NARODNE PESME Marko Kraqevi} i orao NARODNE BASNE Lija i `dral NARODNE PRI^E Lakomi me~i}i

Epska (juna~ka) pesma je narodna pesma koja govori o nekom doga|aju ili junaku.

PODNASLOV je naslov za va`nu celinu ili odeqak nekog teksta.

42

SLIKARKA ZIMA ^itamo ✖ pri~e, pesme i dramske tekstove o neobi~nim doga|ajima U~imo i ve`bamo ✖ dramski tekst ✖ dijalog ✖ dramski junak ✖ dramski sukob ✖ glumac ✖ uloga ✖ bajka

Rusomir Arsi}

Nestrpqewe Dosta mi je zime suve, staze prazne, {ume gluve. Dosta mi je jakih slana, maglu{tina sa svih strana. Nestrpqewe ve} me ste`e, hajde po~ni jednom sne`e.

Za{to je de~ak nestrpqiv? Prona|i u pesmi one re~i koje slikaju suvu zimu, to jest zimu bez snega. To su, na primer, re~i: staze prazne, jake slane i dr. Objasni zna~ewe tih slika.

Da li i ti nekada s nestrpqewem ~eka{ sneg i zimu? Objasni zbog ~ega. Re{i zagonetku.

Koja je razlika u zna~ewu re~i magla i maglu{tina? Objasni. Koja jo{ re~ ima sli~no zna~ewe kao re~ nestrpqewe? Izaberi. lewost uznemirenost dosada

Bele p~ele na zemqu sele.

Koliko ova pesma ima strofa? Koliko ima stihova u svakoj strofi? Koje se re~i u pesmi rimuju? Prona|i ih. 44

pesma, strofa, stih, rima

Narodna basna

Lisica i gavran Gavran je na{ao pove}i komad sira i, stoje}i na grani drveta, dr`ao je ~vrsto sir u kqunu. Lisica to opazi i po{to se privukla drvetu, po~e da hvali gavrana. ‡ Ti si veoma lepa ptica ‡ re~e ona ‡ ima{ prekrasno perje! Niko na svetu ne bi bio tako savr{en kao ti, samo kad bi umeo da peva{! Gavranu se nije svidelo da pored tolike svoje lepote ima i neki nedostatak. Da bi uverio lisicu da ume i da peva, on otvori kqun i zagrakta. Sir mu ispade iz kquna, lisica zgrabi plen i pobe`e. ‡ E, moj gavrane ‡ mislila je ona ‡ ti ima{ glasa i sjaja, ali nema{ pameti. savr{en ‡ koji nema nedostatke plen ‡ ono {to je oteto silom sujeta ‡ `udwa za slavom i po~astima

[ta mu se nije svidelo? Kakav je `eleo da bude? Zbog ~ega je gavran ispustio sir?

Gde se doga|a radwa ove basne? Po ~emu se to mo`e zakqu~iti?

Koje je osobine pokazao gavran? [ta zna~i biti sujetan?

Za{to je lisica po~ela da hvali gavrana? Kako ga je hvalila?

Smisli i navedi poruke ove basne.

Koje je osobine tada lisica pokazala?

Objasni zbog ~ega je ova narodna pri~a basna.

[ta je lisica stvarno mislila o gavranu? Kako se gavran ose}ao kada ga je lisica hvalila? narodna basna

Smisli nastavak ove basne. [ta se dogodilo kada su se gavran i lisica ponovo sreli? Uradi zadatke u Nastavnim listovima na stranama 28 i 29. 45

Gvido Tartaqa

Zna on unapred (Pozornica je samo delimi~no otvorena, pa se vidi samo sredwi deo scene koji prikazuje jedan kraj u~ionice. Vide se u~iteq i Mi{a, a iza wih tabla. Mo`e se ~uti `agor, ka{qawe i smeh drugih |aka koji se ne vide.) U~iteq: Dakle, Mi{o, ka`i lepo za{to si opet zakasnio. Ka`i glasno da te ceo razred ~uje… Mi{a: Oprostite, pokidala mi se vezica na cipeli, pa sam tra`io drugu i nisam je na{ao … pa sam tu pokidanu morao vezati u ~vor … evo, vidite. (Zakora~i levom nogom da poka`e.) U~iteq: Vidim, vidim, ali i ju~e si zakasnio. Mi{a: Jesam. Oprostite … to je bilo zato {to sam se zadr`ao kod pekara. Sve nas je zadr`ao neki ~i~a koji je vazdan prevrtao po xepovima da na|e novac … a za to vreme otegao pri~u kako je hleb pre sedamdeset godina bio mnogo boqe pe~en nego danas. „E, to su bili pekari!“ Tako je pri~ao. U~iteq: Lepo, ali i prekju~e si zakasnio. Se}a{ li se? Mi{a: Se}am se vrlo dobro, kako se ne bih se}ao! Jo{ me pe~e jezik koliko sam se opekao. Doneli mi za doru~ak belu kafu tako vrelu da smo je morali pretakati iz jedne {oqe u drugu … i sve tako… U~iteq: Se}am se, se}am se i ja. Pri~ao si nam. Tako ti je u tome pro{lo pet minuta. Dobro, Mi{o, to je bilo prekju~e, u sredu, ali ti si zakasnio i u utorak. Se}a{ li se? Mi{a: Kako da ne! U utorak smo hvatali mi{a po sobi. Niko nije smeo otvoriti vrata. Tako nam je tata naredio, da mi{ ne bi pobegao… U~iteq: Da, da, se}am se. Zato nisi smeo iza}i dok se ne zavr{i sav taj xumbus… A u ponedeqak? Ako se ne varam, ti si i u ponedeqak zakasnio? Mi{a: Da, da! U ponedeqak mi je bio ro|endan, pa dok su se svi izre|ali da mi ~estitaju… U~iteq: Znam, znam, i mi smo ti ovde ~estitali. Mi{a: Jeste. U~iteq: Pa lepo, sad znamo za{to si sve od ponedeqka zaka{wavao u {kolu. Kad bi nam jo{ znao re}i za{to }e{ sutra, u subotu, zakasniti, imali bismo ispuwenu celu nedequ i ti bi zaslu`io peticu iz ‡ zaka{wavawa. Mi{a: Peticu?

46

U~iteq: Da, peticu. Ali, naravno, ti ne zna{ unapred da }e{ zakasniti… Ne mo`e{ znati danas za sutra. Mi{a: Znam, znam i za sutra! U~iteq: Kako to? Otkud mo`e{ znati unapred?! Mi{a: Znam. Ujutru, ba{ pred po~etak {kole, treba da nam stigne tetka iz Ni{a… U~iteq: Tetka? Pa {ta onda? Mi{a: Pa onda … znate … nisam se video s wom tri godine… Uvredi}e se ako odem iz ku}e ~im do|e… Treba da posedim s wom bar pet minuta… Zavesa

Koji su glavni junaci ovog dramskog teksta? Koji sukob postoji izme|u dramskih junaka ‡ u~iteqa i Mi{e? [ta `eli Mi{a, a {ta `eli u~iteq? [ta misli{, kako je Mi{a unapred znao da }e da zakasni? Na koji je na~in u~iteq otkrio da Mi{a izmi{qa razloge za svoja zaka{wewa? Objasni zna~ewe poslovice U la`i su kratke noge. Po ~emu se ta poslovica mo`e odnositi i na ovaj dramski tekst?

Ovo je tekst za glumu ‡ dramski tekst. ^itaj ga s drugom po ulogama. Glumite Mi{ino i u~iteqevo pona{awe. Dramski tekst je pisan u dijalozima i namewen je izvo|ewu na pozornici, na filmu, radiju ili televiziji. Dijalog je razgovor izme|u likova. Izme|u dramskih junaka u dramskom tekstu postoji dramski sukob. Glumac je lice koje izvodi dramski tekst.

dramski tekst, dramska radwa, dramski junak, dramski sukob, dijalog, pozornica, glumac 47

Jovan Jovanovi} Zmaj

Pera kao doktor „Gospodine doktore, zvala sam vas amo, lutka mi je bolesna, gledajte je samo. Pipnite joj obraze, pipnite joj ~elo, meni se bar ~ini: u`asno je vrelo.“ Doktor sedi uko~en sa ozbiqnim mirom, pipa bilo lutkino, pa drma {e{irom: „Influenca velika, al’ umreti ne}e. Nemojte je qubiti da na vas ne pre|e. Lek }u joj propisati, pra{ak svakog sata, uz to, nek je protrqa va{a baba Nata. Limunadu pravite u velikim ~a{ama, ako joj se ne pije, vi popijte sama.“

influenca ‡ grip

Zbog ~ega je devoj~ica pozvala doktora?

Koji je savet dao devoj~ici?

Za{to ka`e da je lutka bolesna?

Prona|i re~i koje se u ovoj pesmi rimuju.

Zbog ~ega doktor sedi uko~en sa ozbiqnim mirom? Kakav je lek doktor prepisao bolesniku? 48

Podelite uloge i izvedite u odeqewu ovu pesmu po ulogama. pesma, rima

Desanka Maksimovi}

Slikarka zima Jedne godine slikarka Zima krete po svetu da raznese darove deci. Nije imala, istina, ni{ta naro~ito da im daruje, ali je preko leta u dokolici bila smislila da im naslika no}u po prozorima puno srebrnih {uma, zver~ica i ku}a. Slikarki Zimi bilo je to lako: mahne jedanput svojom studenom ki~icom, a stvori se na prozoru srebrn list paprati ili sle|ena jelova gran~ica; mahne drugi put, i uka`e se sle|ena reka koja kao da te~e ispod vrba pod snegom; mahne tre}i put, i nikne dvorac sav od biqura u kome umesto svetiqaka sijaju srebrne zvezde. Kako se ovim slikama bila pro~ula, ~im se po selima i gradovima saznalo da opet dolazi, deca su joj izlazila daleko u susret. Ona im je dobro}udno dozvoqavala da se vaqaju i ska~u po skutovima wene bunde. A i {to ne bi! ^im bi ih deca iscepala i isprqala, istog ~asa su nicali drugi novi, kao da je neka ~arobnica. Predve~e stigne ona u neko selo kad su deca ve} spavala. ‡ Kuc! Kuc! ‡ pokuca na prvi prozor tiho kao kad mraz pucketa. Iz sobe se ~ulo samo de~je duboko disawe. ‡ Spavaju ve} ‡ pomisli Zima ‡ sad }u im na prozoru ostaviti sliku, pa neka se raduju sutra kad se probude ‡ i po~e {arati po oknu {apu}u}i: Naslika}u borove srebrom okovane i srebrne dvorove i srebrne grane. Slete}e na borove ptica svetlih krila, u}i }e u dvorove srebrnasta vila. Ne sme samo mama nalo`iti pe}i, jer }e slika odmah s prozora pobe}i.

ki~ica ‡ slikarska ~etkica biqur ‡ kristal skut ‡ dowi deo haqine, bunde ili kaputa 49

Dovr{iv{i rad, po{la je daqe. Usput ~u kako je zove neki vrt: Zimo, dobra Zimo, hladno}a je quta, daj mi malo svoga mekanoga skuta. Ona otcepi levi skut svoje haqine, pokri vrt, pa po|e daqe. Stvori se tad pred drugom ku}icom, pa opet kuc!, kuc! na prozor, a deca i tamo spavaju. Ukrasiv{i i tu prozore, po|e daqe. Ukraj puta su stajali ~etinari i molili: Zimo, dobra Zimo, pogledaj na jele, daj im malo svoje ode}ice bele. Ona im odmah dade na glave bele {ubare i na zelene {iroke {ake navu~e im bele rukavice pa, zadovoqna {to je u~inila dobro delo, nastavi put, `ure}i da na{ara {to vi{e prozora i {to vi{e dece da obraduje. A kad je jutro svanulo i deca se izbudila, na{la su po prozorima srebrne slike {to ih je no}u i{arala Zima. Samo deca nisu stigla da ih se dovoqno nau`ivaju; svih wih brzo je nestalo: neke je otopilo sunce, neke vatra u pe}i, na neke su de~ica naslonila noseve i svojim dahom ih izbrisala, kako se slikarka i bojala. bajka 50

Bajke su pri~e o ~udesnim doga|ajima. U wima se pojavquju bi}a koja ne postoje: zmajevi, a`daje, patuqci, ve{tice i vile.

Po ~emu ova pri~a li~i na bajku? [ta je slikarka zima smislila da daruje deci? Koje je slike darovala deci koja su spavala? Navedi {ta je zima darovala vrtu. [ta su od zime tra`ili ~etinari? Prona|i u bajci slike koje je zima naslikala deci. Koja ti se od tih slika najvi{e svi|a? Za{to? Zbog ~ega su brzo nestali darovi zime? Po ~emu je ovaj tekst bajka? Navedi dokaze. Da li je tekst „Zna on unapred“ sa strane 46 bajka? Za{to? Za doma}i zadatak uradi ve`be u Nastavnim listovima na strani 16.

Dragan Luki}

Stara slika na zidu Lica: VLADA, JOCA, JELICA I SIMA VLADA (prevr}e kwige, sveske i hartije razbacane po stolu): Pa gde sam to mogao da sklonim? Poneo sam ga … pa sad mi je, ~ini mi se … bio u ruci… (U sobu upadaju dva de~aka i jedna devoj~ica) SVI (uglas):Zdravo, zdravo, zdravo, Vlado! VLADA: Zdravo! JOCA: Do{li smo da se igramo. JELICA:Jao, pa ti jo{ nisi napisao zadatak. [ta to radi{? SIMA (okre}e se Joci): On jo{ nije zavr{io zadatak. VLADA (ostavqa sveske i neprestano ne{to pretra`uje): Evo, jesam, sad }u ja… Sedite vi… JOCA: Pa {ta sad radi{? SIMA: [ta jo{ ima{? VLADA: Ma gotov sam. Tra`im jo{ samo raspored ~asova. (za sebe) Ma gde li sam ga ostavio?… SIMA: Pa dobro, hajd' ostavi to… Posle spremaj kwige. JELICA (uvre|eno): Do{li smo da se igramo… VLADA (prise}a se): Evo, evo, sad }u… Sigurno sam ga zaboravio u kuhiwi. Sedite… Samo da pogledam u kuhiwi! (Odlazi.) JOCA: Hajde, po`uri! JELICA (pretura po sveskama): Pa evo mu rasporeda! Hej, Vlado… SIMA: Pssst… ]uti! Pusti ga da tra`i. On uvek ne{to tra`i…

JELICA:Jeste, tako je sme{an kad ne{to tra`i… Wegova mama ka`e da je on vrlo rasejan de~ak. JOCA: Hajde da mu sakrijemo raspored. SIMA: Va`i, brzo … brzo dok se ne vrati… Daj ovamo, ovamo pod kau~. Uh, nemoj tu… JELICA:Dabome, nemoj tu… Stavi pod }ilim… JOCA: Mo`e, mo`e pod }ilim… SIMA: Ne vaqa ni tu. Daj da ga vratimo u torbu. JOCA: Nemoj, odmah }e ga na}i. JELICA:Pa {ta, ceo dan da tra`i raspored… Ne}u, dajte mu ga, pa da se igramo ve} jednom. JOCA: Ne, sakri}emo ga. I to evo ovamo. (Pokazuje na sliku.) Nikad se ne}e setiti. Evo ga ide, daj brzo. (Stavqa raspored ispod slike na zidu.) SIMA: Brzo, brzo samo! JELICA:O, dobro je tu… (Ulazi Vlada.) JOCA: Jesi li ga na{ao? 51

VLADA (pokuweno): Ma nisam. SIMA: Pa za{to je va`no da ga sad tra`i{? Uostalom, zar ti ne zna{ napamet koje ~asove imate? Zar ne ume{ da zapamti{? VLADA: Umem, ali ovo je nov raspored, pa jo{ nisam… JELICA:Na}i }e{ ga posle! Hajde sad da se igramo! VLADA: Da, ali gde li sam ga ostavio? Kao da je u zemqu propao! JOCA (iznena|eno): Vlado, jao kakva ti je ovo slika na zidu. Pogledajte kako je lepa ova slika! VLADA: Ma hajde, {ta se sad ludira{? Pa video si tu sliku trista puta. (ozbiqno) Zar se ti ne se}a{ te slike? Pa to je na{a stara slika.

52

JOCA: Kao da je nikad nisam video, ~asna re~… SIMA: Zaista je lepa ta slika… JELICA:O, kako je lepa ta slika! SIMA: Ali, ni ja se ne se}am te slike… JELICA:Jesi li ti sasvim siguran da to nije neka nova slika, Vlado? VLADA: Pa vi ste ludi! Sto puta ste je videli… Ali {ta je vama, {to ste se sad zaka~ili?… (Prekida ga smeh.) JOCA: Ni{ta, onako. A, je li, pogledajte, hej, kako je reka plava i valovita! SIMA: Kao da te~e. JELICA:Hop, hajde da se kupamo! JOCA (smeje se): Va`i! Deco, kupawe u reci! VLADA: Zar sad, u februaru? U februaru kad je hladno i nemogu}e kupawe u reci? JOCA: Stvarno, deco, to nije po rasporedu!

VLADA: Uh, raspored!… (Opet po~iwe da pretura po kwigama.) JELICA:Ali, Vlado, {ta sad opet tra`i{? VLADA: Ma, ni{ta, samo da sklonim kwige… Sve mi se ~ini kao da je tu negde. SIMA: Je li, Vlado, ima{ li ti klizaqke? VLADA: Imam!… (iznena|eno) Ma {ta je vama? Pa znate da imam klizaqke… I vi ih imate. JOCA: Pa pitam te samo, za{to se odmah quti{? Zar nisi mogao da ih polomi{ od pro{le godine? VLADA: Ne, imam ih. A za{to? SIMA: O, onda brzo, deco, na klizawe. VLADA: Pa nema leda; gde }emo se klizati?

SIMA:

Ovde, na na{oj reci. Otvorite samo prozor i reka na na{oj slici }e odmah da se smrzne. JELICA:Stvarno, to je po rasporedu! (Joca otvara prozor pre nego {to je Vlada mogao da ga spre~i. Smeh.) VLADA: Ma za{to dirate stalno tu sliku? Ma gde je tu moj raspored? JOCA: Ispod leda na reci! SIMA: Odnela ga vrana s tvoje slike! JELICA:Pojela ga riba s tvoje slike! VLADA (iznerviran): Dosta mi je toga! Ne}ete vi{e govoriti o toj slici. (Prilazi zidu i skida sliku. Raspored pada. Uzima ga.) Stvarno, evo rasporeda! Zavesa

Zbog ~ega su deca do{la da posete Vladu? Koje probleme ima Vlada? [ta o tome ka`e wegova mama?

Ko je glavni junak ovog dramskog teksta? O kom je dramskom sukobu u ovom tekstu re~?

Kako poku{ava da ih re{i? Na koji su se na~in deca na{alila s Vladom?

Podelite u odeqewu ovaj tekst po ulogama. Nau~ite da izra`ajno ~itate tekst. Izvedite ga na pozornici.

[ta misli{ o wihovoj {ali? Da li se sla`e{ s takvim na~inom {aqewa? Obrazlo`i. Zbog ~ega ovaj tekst pripada dramskim tekstovima?

dramski tekst, dramski sukob, dramski junak, pozornica, uloga 53

Branko ]opi}

Bolesnik na tri sprata Na{ega starog doktora Jana telefon zove s Kalemegdana: „Doktore dragi, hitno je vrlo, imamo gosta, boli ga grlo!“ „Imate gosta? Da nije stranac?“ „Pravo ste rekli. Jest, Afrikanac!“ „Do}i }u brzo, za jedan sat. Ka`ite samo: na koji sprat?“ „Na kome spratu? Te{ko je re}i, boli ga ~itav ‡ drugi i tre}i.“ ^udom se ~udi na{ doktor Jan: „Kakav bolesnik?! Je l' trospratan?!“ „Doktore, jeste, to nije varka, zovemo, znate, iz zoo-parka. @irafu jednu boli nam vrat, a to je ‡ drugi i tre}i sprat.“ Kako je do{lo do zabune u ovoj pesmi?

Koliko je stihova u svakoj strofi?

^emu se doktor ~udio?

Da li su strofe jednake po broju stihova?

Za{to je ova pesma sme{na?

Pretvori ovu pesmu u tekst za glumu (dramski tekst).

Ko je autor ove pesme? Koliko ova pesma ima strofa? 54

pesma, strofa, stih

Qubivoje R{umovi}

Jednoga dana Jednoga dana pre sedam dana srelo se sedam gotovana.

Peti gotovan ve} je spavao, {esti ni glasa nije davao.

Prvi gotovan, nao~it, mlad, sede pa re~e: Prezirem rad!

Sedmi je sedeo budan i jadan i ponavqao: Ja sam gladan!

Drugi gotovan nema{e kud, dodade na to: Prezirem trud!

O sveto nebo, o mo}ne sile, bacite jedno pe~eno pile!

gotovan ‡ lew ~ovek nao~it ‡ dopadqiv, lep, zgodan

Tre}i gotovan le`e pod dud: Nek radi onaj ko je lud!

Uto se javi gavran sa grane: Ne dajem ni{ta za gotovane!

prezirati ‡ misliti o ne~emu sa omalova`avawem, potcewivawem

^etvrti brzo prona|e hlad: Ima vremena, jo{ sam mlad!

Dosta je bilo mufte davawa, pro{lo je vreme izmotavawa!

mufte ‡ besplatno, badava

trud ‡ napor koji se ula`e pri vr{ewu umnog ili fizi~kog rada

Koji ti je gotovan najsme{niji? Za{to? [ta je gavran poru~io gotovanima? Prona|i u pesmi re~i koje se rimuju.

Koje jo{ re~i imaju sli~no zna~ewe kao re~ gotovan? [ta zna~i prezirati rad?

Smisli {ta bi rekao osmi gotovan. [ta bi ti poru~io ovim gotovanima?

[ta zna~i prezirati trud? pesma, rima 55

SETI SE {ta smo nau~ili‌

BAJKE su pri~e o ~udesnim doga|ajima.

U bajkama se pojavquju bi}a koja ne postoje: zmajevi, a`daje, patuqci, ve{tice i vile.

PESME Nestrpqewe, Rusomir Arsi} Pera kao doktor, Jovan Jovanovi} Zmaj Bolesnik na tri sprata, Branko ]opi} Jednoga dana, Qubivoje R{umovi} NARODNE BASNE Lisica i gavran BAJKE Slikarka Zima, Desanka Maksimovi} DRAMSKI TEKSTOVI Zna on unapred, Gvido Tartaqa Stara slika na zidu, Dragan Luki}

Dramski tekst je pisan u dijalozima i namewen je izvo|ewu na pozornici, na filmu, radiju ili televiziji. Dijalog je razgovor izme|u likova. Izme|u dramskih junaka u dramskom tekstu postoji dramski sukob. Glumac je lice koje izvodi dramski tekst. 56

PORODI^NO STABLO ^itamo ✖ pri~e, pesme i dramske tekstove o porodici U~imo i ve`bamo ✖ narodne uspavanke ✖ narodne pripovetke ✖ strip ✖ pravila recitovawa

Narodna pesma

Majka Jovu u ru`i rodila Majka Jovu u ru`i rodila, ru`ica ga na list do~ekala, bela vila u svilu povila, a p~elica medom zadojila, lastavica krilom pokrivala: nek je rumen kô ru`a rumena, nek je bijel kô bijela vila, nek je radin kô p~ela malena, nek je hitar kao lastavica.

radin ‡ vredan

Navedi kakav Jova treba da postane. Ko mu poma`e da dobije te osobine?

Ova pesma je narodna uspavanka. Pevana je deci pred spavawe da bi lep{e i lak{e zaspala.

Kad bi majka `elela da joj Jova bude umiqat, od koga bi sve mogla da tra`i pomo}? Hajde da upore|ujemo: Rumenkao Rumen Beo Beo Vredan Vredan

58

ru`a. kao jabuka. kao bela vila. kao … kao … kao …

narodna pesma, narodna uspavanka, upore|ivawe

Hitar Hitar Jak Jak Sjajan Sjajan

kao kao kao kao kao kao

… … div. … rosa. …

Odri Korn

Laurina tajna „Imamo ne{to novo u ku}i“, pevu{ila je Laura. Skakutala je niz ulicu i ba{ je bila stigla do Tomijeve ku}e. Tomi se igrao u pesku i gradio zamak. Laura mu je ponovila da je u wenoj ku}i ne{to novo. „A {ta to?“, radoznalo }e on. Laura se smejala: „Pogodi!“ Tomi je zatvorio o~i i uporno mislio. „Psetance?“ Laura se zakikota: „Pogre{no!“ Nastavila je put niz ulicu. „Mi imamo ne{to novo u ku}i“, vikala je dok je prolazila kraj Davidove ku}e. David se ba{ quqao u dvori{tu. „A {ta je to novo, Laura?“, upitao je. „Pogodi!“, uzvrati Laura. „Pomozi mi“, zamolio je David. Laura se zamisli: „U redu. Da te podsetim. To budi qude dok je jo{ mrak“. David se nasmejao: „Pa to je bar lako pogoditi. Imate nov budilnik“. „Pogre{no“, otcvrkuta Laura i po|e daqe. „Imamo ne{to novo u ku}i“, pevala je dok je prilazila Merinoj ku}i. Meri je bila priredila ~ajanku za svoje lutke i one su sve bile za stolom. „A {ta imate?“, upitala je Meri radoznalo. „Pogodi!“, uzviknu Laura. „Pomo}i }u ti ako ti odam dve stvari. Budi qude dok jo{ traje mrak i pije iz bo~ice.“

„E, ba{ si sme{na. To nije te{ko da se pogodi.“ Meri di`e najve}u lutku, koja je bila mama ostalim lutkama. „Ti ima{ lutku kao {to je ova moja. Ona pla~e i uz to pije iz boce.“ „Pogre{no!“, re~e Laura pobedonosno. I nastavi da tr~ka ulicom. De~ak Bili igrao se loptom kada mu je Laura rekla {ta ima u ku}i: budi qude no}u, pije iz boce i ‡ da bi mu pomogla ‡ rekla je jo{ jednu stvar: „Pored toga {to si ~uo, ka`u da podse}a na mene“. „Znam, znam!“, vikao je Bili i ‡ pogodio je. A vi? Da vas podsetimo: Laura je dobila sestru. Prona|i u pri~i re~i kojima je Laura opisivala svoju malu sestru i objasni ih. Navedi re~i iz kojih se vide Laurina ose}awa. Navedi re~enice kojima se govori {ta su Tomi, David, Meri i Bili radili kada ih je Laura srela.

opisivawe 59

Vladimir Andri}

Protestna pesma Meni je dosadno, mama imaj to u vidu, tata svakom je potrebna sestra i mora da ima brata. Na brata ja imam prava kao na ki{u trava zar da idem u kra|u da steknem sestru mla|u.

protest ‥ izrazito neslagawe s ne~im Za{to protestuje de~ak u ovoj pesmi? Objasni za{to je travi potrebna ki{a. Da li bi voleo da ima{ brata ili sestru? Objasni za{to. Navedi neka de~ja prava o kojima si u~io. pesma, de~ja prava 60

Narodna pri~a

Sveti Sava i otac i mati sa malim detetom Doneli otac i mati novoro|eno dete u crkvu Svetom Savi i zamolili ga da dete blagoslovi i da mu da sre}u. „Ja }u ga blagosloviti, kao {to je i Isus decu blagoslovio, ali mu sre}u ne mogu dati. To mo`ete samo vi, roditeqi wegovi, ako ga zarana nau~ite: da radi, da {tedi, da ne la`e, da ne krade, da slu{a, da je pobo`no, da po{tuje starije, da je u sva~emu umereno; a naro~ito ako ga budete uputili da dobro ~uva svoje zdravqe.“ Roditeqi su u~inili {to im je svetac kazao, pa je od wihovog malog deteta postao dobar, radan, po{ten i pobo`an ~ovek. To se posle ~ulo nadaleko, pa je sa sviju strana dolazio silan svet i dovodio malu decu Svetom Savi da ih blagoslovi i da im da sre}u. A Sveti Sava svima je odgovarao kao i onima prvima.

Sveti Sava je Rastko Nemawi}, prvi srpski kwi`evnik, najmla|i sin srpskog vladara Stefana Nemawe. Osnovao je srpsku crkvu. ^esto je putovao po zemqi i savetovao qude kako da pametno i pravedno postupaju.

blagosloviti ‥ po`eleti nekome sre}u

[ta su tra`ili roditeqi od Svetog Save? Kako je Sveti Sava odgovorio na zahtev roditeqa? [ta su posle toga roditeqi u~inili?

[ta misli{, da li se sre}a nekome mo`e darovati? Kako roditeqi mogu darovati sre}u svom detetu? Kako tebi roditeqi poma`u da bude{ sre}an? [ta ti ~ini{ za svoju sre}u?

Zbog ~ega je narod dovodio decu Svetom Savi? narodna pri~a 61

Narodna pripovetka

Sedam prutova Imao otac sedam sinova, sedam sva|alica. Sva|aju}i se zanemari{e sav ku}ni posao i sve im po|e naopako. Bilo je sebi~nih i r|avih suseda koji su se radovali wihovom sva|awu i wihov nazadak skretali su na svoju korist. Lako je grabiti onde gde nema ko da ~uva, kad se ~uvari me|u sobom sva|aju. Videv{i da }e biti zlo i naopako, otac se veoma zabrinu. Jedanput skupi sinove oko sebe, pa im pokaza sedam prutova ~vrsto povezanih u jedan snop i re~e: „Koji od vas ovaj snop prelomi, onome }u dati deset dukata“. Svih sedam sinova poku{a da prelomi snop: probali su ovako i onako. I naposletku svaki re~e da ne mo`e. A otac }e im onda: „^udim se {to ne mo`ete, jer je to sasvim lako“. On odre{i uzicu kojom je bio snop vezan, {tapi}i se razmako{e i on jedan po jedan prelomi bez po muke. Sinovi su se nasmejali: „E, to je lako! Tako bi moglo i nejako dete!“ Otac zavr{i: „Evo vam, deco, slike i prilike va{e. Ne budete li snop, bi}ete sedam prutova koje, kao {to ste sami rekli, mo`e slomiti i nejako dete“. nazadak ‡ nazadovawe, zaostajawe, propadawe snop ‡ skup ve}eg broja predmeta povezanih u jednu celinu odre{iti ‡ odvezati 62

O kakvoj se porodici govori na po~etku pripovetke? Za{to su se susedi radovali sva|ama u toj porodici? Objasni na osnovu onoga {to si saznao iz pri~e kako je otac objasnio sinovima da ne treba da se sva|aju. Sastavi narodnu poslovicu od slede}ih re~i: gradi, razgra|uje, sloga, nesloga, ku}u, a narodna pripovetka, narodna poslovica

Napisao i nacrtao Dobrosav Bob @ivkovi}

Ovo je strip iz de~jeg ~asopisa „Veliko dvori{te“. Pro~itaj ga i odredi koji bi mu naslov najvi{e odgovarao.

• Siroma{na ro|aka • Ko je najja~i • Dobri prijateqi 63

Ruska narodna pri~a

Medved i devoj~ica Jednoga dana po|e Ma{a s drugaricama u {umu po jagode. Naberu devoj~ice jagoda, kad ‡ nigde Ma{e. Dozivale su je, dozivale ‡ we nema. Ma{a lutala, lutala, pa nai|e na jednu ku}icu. U|e unutra i sedne. Malo posle eto ti medveda. Pomilova devoj~icu {apom i re~e: „E, lepo, sad te ne pu{tam. Osta}e{ kod mene“. Mislila, mislila devoj~ica, pa smislila. „Medo, odnesi u selo mome tati i mami malo jagoda.“ Medved pristane. „Ali ih nemoj usput pojesti“, re~e devoj~ica. „Ja }u se popeti navrh krova, pa }u gledati.“ „Gledaj!“, re~e medved. Dok se medved spremao za put, devoj~ica u|e u korpu i pokri se jagodama. Medved uprti korpu i po|e. I{ao medved, i{ao, pa re~e: „Se{}u na travicu, poje{}u jagodicu“. „Vidim, vidim!“, progovori devoj~ica iz korpe. Medved se upla{i, uprti korpu i po|e daqe. Kad je stigao u selo, spusti korpu pred kapiju i zakuca: Navedi glavne likove ove pri~e. Kako se Ma{a izgubila? Kako se Ma{a dosetila da se vrati ku}i? Koje su Ma{ine osobine? Objasni. 64

„Kuc, kuc! Otvarajte, doneo sam vam od Ma{e jagoda!“ Psi zalaja{e i pojuri{e medveda. On pobe`e u {umu, a korpa ostade pred kapijom. Kad Ma{in tata otvori kapiju, a Ma{a izlazi iz korpe i smeje se. Koje su medvedove osobine? Po ~emu se to mo`e zakqu~iti? [ta bi ti savetovao devoj~ici Ma{i? [ta bi poru~io medvedu?

narodna pri~a, glavni likovi

Mira Ale~kovi}

Pesma za mamine o~i

Najlep{a re~

Za sve besane no}i i za sve bri`ne o~i koje si od mene krila, za sve uzdahe tvoje, za o~i koje se boje za mene, majko mila, za sve poqupce tvoje, za ruke tvoje meke, za re~i tople, blage, koje si {aputala, za sve, za sve ti hvala, za svu od{itu dugmad, za sve nemirluke moje, za porube koje si {ila, za svaku tvoju suzu koja nije potekla, za sve {to si mi dala, za sve {to si mi rekla, hvala ti, majko mila.

Od tol'ko lepih, najlep{ih re~i, da se ispri~a sto jedna bajka, nijedna nije toliko lepa, toliko ne`na, kao re~ majka. Wene me ruke najlep{e grle i bri`ne nada mnom uvek strepe; zovnem li samo, meni hrle mamine ruke meke i lepe…

strepeti ‡ bojati se, brinuti bdeti ‡ provoditi no} bez sna; brinuti se o nekome zasrebriti ‡ zablistati kao srebro

Kakve su to besane no}i o kojima govori pesnikiwa u prvoj pesmi? Zbog ~ega su maj~ine o~i bri`ne? Za{to suze majci nisu potekle? Za{to pesnikiwa u drugoj pesmi za mamine o~i ka`e da su dobre? Prona|i u toj pesmi odgovore na pitawe za{to su mamine ruke lepe. [ta zna~i stih: Smeh se detiwstva meko zasrebri? pesma, recitovawe

Mamine ruke kosu mi spli}u, wena me qubav na put sprema, kada porastem, kao mama bi}u, niko kao ona lepe ruke nema. Mamine o~i me uvek prate, ‡ te o~i dobre nada mnom bdiju, kad odu, jedva ~ekam da se vrate, one za mene uvek osmeh kriju. Kao u bajci koja se voli smeh se detiwstva meko zasrebri… Kad mene boli, i wu zaboli, ‡ i zato hvala, majko, tebi! Zato od tol'ko najlep{ih re~i, da se ispri~a sto jedna bajka, jedna je od svih za mene lep{a, jedna je od wih samo re~ majka. [ta misli{, {ta je najva`nije od onoga {to majka ~ini za svoju decu? Na koji na~in deca najboqe mogu da se zahvale onima koji o wima brinu? Izra`ajno pro~itaj ili recituj ovu pesmu. Vidi uputstvo u uxbeniku Srpski jezik na strani 21.

65

Feliks Salten

Eno gde leti cvet Zelena livada bila je posuta zvezdama belih krasuqaka, qubi~astim i crvenim glavicama procvetale deteline i rasko{nosjajnim zlatnim zvezdama, koje je masla~ak pru`ao uvis. ‡ Gle, majko ‡ povika Bambi ‡ eno leti cvet! ‡ To nije cvet ‡ re~e majka ‡ to je leptir. Bambi je zadivqeno gledao za leptirom koji se ne`no odvojio od jedne stabqike i odlebdeo u kolebqivom letu. Sad Bambi vide da je mno{tvo takvih leptira preletalo vazduhom nad livadom, naizgled brzo, pa ipak polako, gore-dole, u igri koja ga odu{evi. Zaista je izgledalo da je to putuju}e cve}e koje ne mo`e ostati mirno na svojoj stabqici, pa se di`e da se poigra… Bambi je gledao za svakim leptirom. Rado bi ih pogledao izbliza, tako bi rado bar jednog dobro razgledao, ali mu se ne pru`i prilika. Neprestano su se kome{ali. Kad je zatim opet pogledao na zemqu, zadivio ga je bujan `ivot koji je pr{tao pod wegovim koracima… ‡ Gle ‡ kliknu Bambi ‡ onamo ska~e komadi} trave! Oho … kako visoko ska~e! ‡ Nije to trava ‡ objasni majka ‡ to je dobri mali skakavac. ‡ Za{to on tako visoko ska~e? ‡ zapita Bambi. ‡ Jer mi ovuda hodamo ‡ odgovori majka. ‡ On nas se boji. ‡ Oh! ‡ obrati se Bambi skakav~i}u koji je sedeo nasred tawira jedne tratin~ice ‡ nemojte se bojati, mi vam zaista ne}emo ni{ta u~initi.

66

osobine lika, mesto radwe, vreme radwe

‡ Ja te se ne bojim ‡ odgovori mali skakavac {u{kavim glasom. ‡ Ja sam se samo u prvi mah prepao. Nikad se ne zna ko je taj koji dolazi, pa treba biti oprezan. ‡ Ja sam, eto, danas prvi put u svom `ivotu na livadi ‡ objasni mu Bambi. (Odlomak iz kwige Bambi) kolebqiv ‡ ovde zna~i: promenqiv kome{ati se ‡ me{ati se, kovitlati se tratin~ica ‡ livadski cvet Kako izgleda Bambi? Prona|i opis livade. Kako izgleda livada? Kako izgleda Bambijeva mama? Opi{i je. Za{to je Bambi od leptira pomislio da je cvet? Zbog ~ega je Bambi od skakavca pomislio da je trava? Navedi Bambijeve osobine. Odredi mesto i vreme odvijawa radwe. Zamisli da si ti odveo Bambija na livadu i pokazao mu {ta se na woj doga|a. [ta bi mu sve ispri~ao? Kako bi ovu pri~u ispri~ao skakavac?

Du{ko Radovi}

Lepo je sve {to je malo ^im se ne{to malo, malo rodi, na kamenu, grani ili vodi, prvi dan mu uz quqa{ku tepa: Budi lepo kao {to je lepa… … Svaka buba od hiqadu buba, svaka ptica od hiqadu ptica, svaka riba od hiqadu riba!… ^im se ne{to uspravi nad travom ‡ lupi glavom po prostranstvu plavom. Dan ga bodri: rasti i ne strepi, bi}e{ lepo kao {to su lepi… … Svaka zvezda od hiqadu zvezda, svaka klica od hiqadu klica, svaka pesma od bezbroj pesama!…

bodriti ‡ podsticati, hrabriti klica ‡ biqni zametak u semenu iz kojeg se razvija nova jedinka damar ‡ `ivac Za{to je lepo sve {to je malo? O kojim se sve malim bi}ima govori u pesmi? Za{to mala bi}a treba hrabriti?

^im se ne{to oglasi u svetu, u pokretu, glasu ili cvetu ‡ sluti, ~uje kroz damare slepe: ve} sam lepo kao {to su lepe… … Svaka buba od hiqadu buba, svaka klica od hiqadu klica, svaka ptica od hiqadu ptica!…

Kako mama buba tepa svojoj bebi? Kojim re~ima joj tepa? Smisli {ta govori mama ptica svom mladuncu kad ga mazi. [ta riba govori svojoj bebi? Uporedi ovu pesmu s pesmom Majka Jovu u ru`i rodila sa strane 58. [ta zapa`a{? Utvrdi koliko ova pesma ima strofa. Koliko ima stihova u strofama?

pesma, strofa, stih 67

Aleksandar Popovi

Dva pisma Lica: JOCA i MAMA (Jednostavna dnevna soba sa nekoliko komada name{taja. U sobi su Joca i mama.) JOCA (se stalno vrti oko mame koja ne{to radi za stolom): Mama… MAMA (i dalje radi i ne gleda Jocu): {ta je, sine? JOCA (nestrpljivo se vrti oko stola): Mama, je l’ bio po{tar? MAMA (zaueno ga pogleda): Nije jo{. A za{to to tebe zanima? JOCA (zbunjeno): Ma ja onako… Mislim… MAMA (nastavlja da radi): Igraj se, za{to se stalno vrti{ oko mene? JOCA (i dalje se vrti oko stola; neodluno): Mama… MAMA (pomalo nestpljivo): Pa {ta je sad opet?!

68

JOCA (gleda u zemlju, pa e stidljivo): Mama, mo`da je po{tar ve bio… MAMA (ljutito): Po{tar jo{ nije bio, on dolazi u dvanaest asova, a sad je tek jedanaest! I {to se toliko brine{? Gledaj svoja posla! JOCA: Hou, mama… (I dalje se vrti oko stola). A {to ti ipak ne pogleda{ u po{tansko sandue, mo`da je neko pismo ve stiglo… MAMA (naglo ustaje od stola): E ba{ u ti dokazati da me samo uzalud tera{ da ustajem! Pogledau u sandue. (Odlazi napolje.) JOCA (im mama izae, pone veselo da skakue po sobi i trlja ruke): Fino — fino — fino! Oho-ho, oho-ho, oho-ho! MAMA (vraa se i u ruci nosi pare papira): Zaista si bio u pravu! Na{la sam u sanduetu pismo!

JOCA (vrlo znaajno): A kakvo pismo? MAMA (pogleda u pismo): Ne znam. Nisam jo{ pogledala, sad u ga proitati… (ita.) Po{tovana mamo Jocina, ovo pi{e uitelj vama Jocin, zbog toga {to je Joca dobar je mlogo u {koli i zaslu`uje da njemu sasvim malo mlogo davate {eer u kocke koji on mlogo voli. Davajte mu vi{e poruuje vam Uitelj znate onaj {to ste pro{li put bili. Uitelj. (Prestaje da ita.) Ba{ udno pismo… JOCA (postieno gleda u pod): Vidi{, mama… To je moj uitelj… Mama, uitelja treba svi da slu{aju… MAMA (znaajno): O, pa to je sigurno! Ja u smesta poslu{ati uitelja! JOCA (kao iz topa): I dae{ mi {eera u kockama! MAMA: Ma da, hou, ali ini mi se da po{tar opet promae pored na{e kue. Mo`da je jo{ neko pismo doneo za nas? Idi sad ti pogledaj u sandue, pa doi da ti dam ovo {to je uitelj napisao. JOCA (voljno, radosno): Hou, mama! (Odjuri.) MAMA (nasme{i se i sama sebi govori): Tako je najbolje… Klin se klinom izbija… JOCA (vraa se pokunjeno, ruku dr`i na leima, ne{to krije): Mama… MAMA (trgne se): A, ti si? Ima li neeg u sanduetu? JOCA (skru{eno): Ovaj. MAMA (zaviruje Joci iza lea): A, tu je i drugo! (znaajno) [ta li to mo`e biti da mi u jednom danu dobijemo dva pisma? Daj da vidim da u tom pismu, mo`da, direktor {kole ne poruuje da ti kupim karamele.

JOCA (bezvoljno joj pru`a pismo): Evo… Ovaj… MAMA: ekaj, ekaj, da proitamo… (ita.) Po{tovana mamo, ovo vam pi{e uitelj va{eg sina Joce i najlep{e vas moli da svom sinu skrenete pa`nju da se ne ka`e MLOGO — nego se ka`e MNOGO. I ne ne ka`e se DAVATE nego se ka`e DAJETE. Eto, drugo vam ne bih imao {ta pisati. Uitelj va{eg sina Joce. (Prestaje da ita.) u li ti, sine, ovo? JOCA (skru{eno): uh, mama… Drugi put u paziti, ali daj mi bar dve kockice {eera… Zavesa

Zbog ega ovaj tekst spada u dramske tekstove? Ko je glavni junak ovog dramskog teksta? Koji problem ima Joca? [ta je Joca smislio da bi re{io taj problem? Na koji je nain mama otkrila njegovu nameru? Po emu se narodna poslovica Klin se klinom izbija odnosi na ovaj tekst? dramski tekst, dramski junak, narodna poslovica 69

SETI SE {ta smo nau~ili‌

PESME Protestna pesma, Vladimir Andri} Pesma za mamine o~i, Mira Ale~kovi} Najlep{a re~, Mira Ale~kovi} Lepo je sve {to je malo, Du{ko Radovi} PRI^E Laurina tajna, Odri Korn Eno gde leti cvet, Feliks Salten DRAMSKI TEKSTOVI Dva pisma, Aleksandar Popovi}

NARODNE USPAVANKE Majka Jovu u ru`i rodila NARODNE PRIPOVETKE Sedam prutova NARODNE PRI^E Sveti Sava i otac i mati sa malim detetom Medved i devoj~ica

70

KAKO SE RASTE ^itamo ✖ pesme o prirodi ✖ pou~ne pri~e U~imo i ve`bamo ✖ {aqive narodne pesme ✖ {aqive narodne pri~e ✖ opisivawe ✖ poruka pri~e

Branko ]opi}

Visibaba i razvigor Razvigor zove tiho i slabo: „Budi se, ustaj, o, visibabo!“ A cveti} ne`ni glavicu mi~e, pod snegom {ap}e: „Ko me to vi~e?“ Pupoqci mrki, ~itav hor, tiho joj ka`u: „Razvigor!“

razvigor ‡ prole}ni vetar koji poma`e da biqke procvetaju i olistaju

Ko je pozvao visibabu? Kada ju je pozvao? Gde je tada bila visibaba? Kako ju je pozvao? Za{to ju je pozvao? pesma 72

[ta misli{, koga sve u prole}e zove razvigor da se probudi? [ta se u prirodi doga|a kad razvigor po~ne da duva? Za{to su qudi tom vetru dali takvo ime? Ko se u prirodi raduje razvigorovom pozivu? Kako se raduje? Ima li onih koji se ne raduju razvigoru?

[aqiva narodna pesma

Sme{no ~udo Ja sam ~udo video: zec kolo vodi, lisica ga dvori. Na lisici perce, na kurjaku zvonce. Ja sam ~udo video: }uran babi vodu nosi u re{etu na ramenu, a }urka joj tikve sadi na drvetu, na kamenu. *** Ja sam ~udo video: pu` i vo se tuku koze kola vuku, sviwa brke su~e, ma~ke ra~un u~e, kow na grani spava, zec put preorava, vuk na drumu prosi, a mrav bure nosi, roda `abe slu`i, mi{ se s ma~kom dru`i. Objasni {ta je {aqivo (sme{no) u ovim pesmama. Obrazlo`i za{to su ~udne slike u drugoj pesmi. Koje je ~udo naj~udnije? Zbog ~ega?

~udo ‡ ~udna, neobi~na pojava Za{to za ne{to ka`emo da je ~udno? Smisli ne{to ~udno i sme{no {to bi mogle da rade druge `ivotiwe: ‡ [ta to ~udno radi medved? ‡ [ta ~udno i sme{no radi pas? ‡ [ta ~udno radi leptir?

Koliko stihova ima prva, a koliko druga pesma? {aqiva narodna pesma, stih, rima Prona|i u pesmama re~i koje se rimuju. 73

Andra Frani~evi}

Poziv na kreketawe Jutros `aba `abama uputila pismo: „Cele zime, ro|ene, kreketale nismo. Pa nervozu zbog toga dobila sam jaku, te vas zovem: Do|ite na `ur u vrbaku! Izvolite, molim vas, moje gospe fine, da se iskreke}emo, da nas `eqa mine!“ nervoza ‡ napetost, uznemirenost `ur ‡ ku}na proslava da nas `eqa mine ‡ da do`ivimo ne{to lepo, prijatno, da zadovoqimo veliku `equ Za{to je `aba bila nervozna? Da se podesetimo: ovo je pesma. Ona se sastoji od stihova. Koliko je strofa i stihova u ovoj pesmi? Po ovoj pesmi napi{i pri~u. Tvoja pri~a ne treba da bude u stihu, ve} u prozi. Ako `eli{, pri~u mo`e{ i da pro{iri{. Pogledaj u uxbeniku Srpski jezik (strana 35) Pravila za dobro pisawe. Za doma}i zadatak uradi ve`be u Nastavnim listovima na strani 24. 74

pesma, strofa, stih, pri~a

Dimitar Inkiov

Lopov Otkad Klara zna slova, ~ita kao luda. ^im negde vidi slova, po~iwe iz tih stopa da ~ita. Kad autom idemo u grad i stojimo na semaforu, pritisne nos na prozor i po~iwe glasno da sri~e: „Hhhh…ooo…hotee…l… Hotel.“ „Bbaa…nnn…k…aaa… Banka.“ Za vreme vo`we ~ita i registarske brojeve kola ispred nas. Pravi je dave`. Kad mama ili tata donesu novine ku}i, sleti na wih kao p~ela na cvet i ~ita glasno naslove, dok sve nas ne zaboli glava i ne po~nemo da be`imo od we. Tako je bilo i onog dana kada je tata doneo ku}i novine u kojima je bila pri~a o lopovu. Tata je novine ostavio na stolu, a on i mama su oti{li kod tetka Eme. Klara je smesta zgrabila novine i po~ela da ~ita. „Ho}e{ da ti ne{to pro~itam?“ „Ne}u!“ „Ne zna{ {ta propu{ta{“, izjavila je i po~ela da sri~e: „Ppp…ooo…lii…cciiijss…kooo uuu…poo… zo…reee…wee. O…ppp…aaa…sssniii…l… ooo…pooo…v pooo…ssseee}uu…jeeekkk…uuu… }eee“. „[ta re~e?“ „Pooliciiijskooo uuu…poo…zo…reeewe. Ooopaaasaaan looopov possseee}uuuje kuu}eee. Ssssvaaakoog daaanaaa nnoovee pqqaa~kee.“ „Gde?“, hteo sam da znam. „Pooo graaaduuu.“

75

Odjednom sam se upla{io. Bili smo sami kod ku}e. „Po na{em gradu?“ „Sad sam ti ~itala!“ „Klaro, {ta }emo ako lopov provali i kod nas?“ Rekla je kô iz topa: „Veza}emo ga!“ „A ko }e da ga dr`i dok ga ne ve`emo?“, hteo sam da znam. „Klaro, ~uje{ li? Ne{to {u{ti ispod kreveta! ’Ajde da pobegnemo!“, {aputao sam. „Neee, moramo da ga uhvatimo!“ „Ali ja se stra{no pla{im!“ „Kukavice!“ „Nisam!“ „Doka`i mi to!“ „Kako?“ „Ti }e{ da dr`i{ lopova dok ga ja ne ve`em.“ „A {ta ako poku{a da pobegne?“

„Onda ga ujedi za nogu! Ti dobro ujeda{.“ „Ma to je bilo pre, kad sam bio mali. Ve} dugo nisam nikog ujeo.“ „Sad sigurno jo{ boqe ujeda{“, ube|ivala me je, „zubi su ti ve}i. I, zna{ {ta, sigurno }emo dobiti nagradu. Puno para za koje }emo kupiti `vake da ne}e stati u na{u sobu.“ Kad je tako, spreman sam da pomognem. Klara je iz kuhiwe donela veliku varja~u, a ja sam se naoru`ao viqu{kom. Onda smo oti{li u spava}u sobu i Klara je izdavala naredbe: „Lopove, predaj se! Znamo gde si! Iza|i ispod kreveta!“ Ali od lopova ni traga ni glasa. Ispod kreveta je iza{ao [nufi, grizu}i tatinu papu~u. Laknulo mi je. Klari je bilo stra{no krivo. I dan-danas kukumav~i: „Da ispod kreveta nije bio [nufi, sigurno bismo dobili nagradu i imali punu sobu `vaka“. Prevela: Sne`ana Turun~i}-Dauner

[ta je Klara pro~itala u novinama? [ta su brat i sestra planirali da urade ako lopov provali u ku}u? ^ime su se naoru`ali?

Objasni zna~ewe poslovice U strahu su velike o~i. De~ak iz ove pri~e ka`e za svoju sestru da je pravi dave`. Objasni {ta ovde zna~i re~ dave`.

Kakvoj nagradi su se nadali? Za{to je de~ak pomislio da se ispod kreveta krije lopov? Kako se zavr{ila potraga za lopovom? pri~a, poslovica 76

Navedi jo{ neke re~i koje ti i tvoje dru{tvo upotrebqavate kad ho}ete da ka`ete da je neko dosadan. Opi{i ose}awe koje ti se javi kad ti se u~ini da negde ne{to {u{ka.

[aqiva narodna pri~a

Zec na spavawu Nai|e putnik kraj kupusi{ta. Kad tamo ‡ spava zec. „E, ba{ sam sre}an!“, re~e putnik. „Zeca }u uhvatiti i prodati. Kupi}u posle koko{. Koko{ }e mi izle}i pili}e. Kad sve to prodam, kupi}u kozicu. Kozica }e rasti; kad poraste velika, ima}u jari}e. Sve }u ih prodati, pa }u kupiti tele. Kad tele poraste i postane velika krava, proda}u oboje i kupiti `drebe. @drebe }e porasti i postati lep kow. Ja }u pojahati kao pravi delija, pa }u viknuti: \i-i-i!“ Od toga se zec probudi, pa pobe`e preko poqa. A putnik ostade i bez zeca i bez kowa. kupusi{te ‡ wiva ili ba{ta u kojoj se gaji kupus [ta je putnik ugledao u kupusi{tu? O ~emu je razmi{qao? Za{to je ova pri~a {aqiva? Izaberi jednu narodnu poslovicu koja se najmawe sla`e sa ovom pri~om. a. Ko se hvali, taj se kvari. b. Ko rano rani, dve sre}e grabi. v. Ko tra`i ve}e, izgubi iz vre}e. Smisli i ti neku sme{nu pri~u sli~nu ovoj. Mo`e to da bude i sme{an san. {aqiva narodna pri~a, narodna poslovica 77

Mom~ilo Te{i}

Prole}no jutro u {umi Na brezi se wi{u viti lastari. Novim li{}em hrast se kiti prastari. Protr~ala mlada srna proplankom. Pobe|ena no} je crna osvankom. Zraci sunca {umu celu zaliju. Zazvi`duka kos veselu ariju.

vit ‡ koji je izrastao u visinu, vitak, tanak lastar ‡ mlad list koji izbija na grani, mladica, izdanak

[umskih ptica zazvoni{e horovi i Suncu se pokloni{e borovi.

prastar ‡ veoma star osvanak ‡ svanu}e, zora, osvit arija ‡ melodija

Navedi re~i kojima se u pesmi opisuju: drve}e u {umi, srna, ptice, sunce. Objasni zna~ewe stiha: Pobe|ena no} je crna osvankom.

Zamisli zimsko jutro u istoj {umi. Kako bi tog zimskog jutra izgledala ista bi}a i pojave: drve}e u {umi (breza, hrast, borovi), srna, ptice, sunce?

[ta zna~i stih: Zraci sunca {umu celu zaliju? Za{to su se borovi poklonili suncu? Kako su ptice pozdravile prole}no jutro? Prona|i u pesmi re~i koje se rimuju. 78

pesma, rima, opisivawe

Dragan Luki}

[kola [kole su velike mirne ovce koje oka~e veliko zvonce pa zvone, zvone i decu gone u `ute male avione. [kole su velike i dobre mame, stotinu dece neguju same, napamet znaju svu svoju decu, i bajke pri~aju o mesecu. [kole su veliki ~udni dvorci koje osvoje hrabri osnovci svakog septembra pu{~anom paqbom i olovkama ‥ duga~kom sabqom. Svakog septembra kad jesen stupi po dva su borca u {kolskoj klupi. Za{to se u pesmi ka`e da su {kole kao velike mirne ovce?

Smisli sa ~im bi ti uporedio {kolu: [kola je kao‌

Za{to su {kole kao velike i dobre mame? Za{to su {kole kao veliki i ~udni dvorci? Za{to su {kolske klupe `uti mali avioni? Kako se to bore borci u {kolskim klupama? Protiv ~ega se bore? pesma, pore|ewe 79

Engleska narodna pria

Tri krojaa Tri krojaa otvore svoje radnje u istoj ulici. Konkurencija je bila velika i poslovi su i{li sasvim slabo. Sva trojica se ponu domi{ljati kako e privui {to vi{e mu{terija. Prvi postavi iznad svoje radnje tablu sa natpisom: Najbolji kroja u gradu. Drugi ne bude lenj, pa br`e-bolje napi{e: Najbolji kroja na svetu. Trei se zamislio, nije odmah mogao da se seti nekog jo{ privlanijeg natpisa. Naposletku, i on stavi tablu na kojoj je velikim slovima napisao: Najbolji kroja u ovoj ulici. Prva dvojica su bila stra{no ljuta {to ih je ovaj trei kroja nadmudrio. Skinu svoje firme, zatvore radnje i odsele se iz grada. firma — natpis nad nekom radnjom mu{terija — kupac Za{to su se prva dva krojaa odselila iz grada? Prepriaj sadr`aj ove prie, ali kao da je pria trei kroja. O emu je razmi{ljao? ega se dosetio? [ta su mu govorili drugi krojai? [ta su mu govorili ljudi iz grada? Zamisli da si pekar i da ima{ pekaru. Smisli naziv za svoju pekaru. narodna pria, prepriavanje 80

Dragomir \or|evi}

Ja sam bio sre}no dete Ja sam bio Sre}no dete O kome se Mnogi brinu Dok mi nisu Jednog dana Kupili tu Violinu

Tata smi{qa Svetsku slavu Ja tu nemam [ta da brinem Iz dvori{ta ^ujem ciku Ali ne smem Da prekinem

Sad drugari Qu{te fudbal A ja note I solfe|a Od ve`bawa @igaju me Jadni prsti Vrat i le|a

Stru`em cvilim [kripim gudim Kako koja Zora svane Mrzim svaku Tvoju `icu Violino Moj du{mane

Sviram tetki I susetki Babi dedi Ujni strini Znoj se s moga Lica cedi Svi me zovu Paganini qu{titi ‡ ovde zna~i: mnogo i dugo igrati neku igru solfe|o ‡ melodijsko ve`bawe (bez re~i) Paganini ‡ italijanski kompozitor iz 19. veka i nenadma{ni majstor svirawa na violini du{man ‡ veliki neprijateq

Za{to je de~ak u ovoj pesmi nesre}an? Obrazlo`i svoje mi{qewe. Navedi {ta ti ne voli{ da radi{, a mora{. Opi{i jedan posao koji najvi{e voli{ da radi{. pesma 81

Narodna basna

Bik i zec Spazi bik zeca gde kao strela be`i preko poqa, pa mu pozavide na brzini. Kad se jednom sastado{e, re~e mu: ‥ Blago tebi kad si tako brz! Ti mo`e{ da umakne{ i najopasnijem neprijatequ! Ni{ta u `ivotu ne bih vi{e `eleo nego da sam i sam tako brz. Tada bih mogao da pobegnem od svakog neprijateqa. Nasmeja se zec ~uv{i bika, pa }e mu re}i: ‥ Luda je tvoja `eqa, prijatequ! Dao bih ja rado svoju brzinu za tvoje o{tre i sna`ne rogove. Boqe ponosito se boriti s neprijateqem nego celog veka sramno pred wim be`ati.

Na ~emu je bik zavideo zecu? Navedi delove teksta koji to potvr|uju. Objasni ih. Na ~emu je zec zavideo biku? Objasni i potvrdi delovima iz teksta. Prona|i i objasni re~enicu koja ti li~i na narodnu poslovicu. Da li ta poslovica mo`e biti poruka basne? Za{to? Ovo je narodna basna. Objasni za{to. @iva bi}a me|usobno se razlikuju. Objasni svoje mi{qewe o tome. Prepri~aj basnu kratko, sa`eto, samo u 3-4 re~enice. 82

basna, poslovica, poruka, prepri~avawe

Bra}a Grim

Tri brata Be{e neki ~ovek koji je imao tri sina, ali od imawa nema{e ni{ta do ku}e u kojoj je `iveo. Svaki od sinova pri`eqkivao je da posle o~eve smrti ba{ on do|e do ku}e, ali ocu su sva trojica bila podjednako draga. Tako nije znao {ta da zapo~ne, a da nekome ne u~ini na`ao. A da proda ku}u ‡ ni to nije hteo, jer je ona bila jo{ od wegovih predaka, iako bi prodajom ste~eni novac mogao podeliti me|u sinovima. Kona~no na|e izlaz, te sinovima re~e: „Po|ite u svet i oku{ajte sre}u. Neka svaki nau~i po zanat, pa kad se zatim vratite, onome ko se poka`e kao najboqi majstor ‡ ostavi}u ku}u“. To sinove zadovoqi, pa najstariji re~e da bi hteo da postane kova~, drugi ‡ berberin, a tre}i ‡ ma~evalac. Zatim odredi{e vreme kad }e se sva trojica vratiti ku}i, pa krenu{e na put. Dogodi se ba{ da je svaki od wih na{ao vaqanog majstora kod koga je ne{to ~estito mogao nau~iti. Onaj {to je postao kova~ morao je da potkiva kraqeve kowe, pa je za sebe mislio: „Sada ti vi{e ni{ta ne nedostaje: dobi}e{ ku}u“. Onaj {to je nau~io za berberina brijao je samo otmenu gospodu i tako|e dr`ao da je ku}a ve} wegova. Onaj najmla|i, ma~evalac, dobijao bi poneki udarac, ali bi stiskao zube i ne bi se qutio, jer je mislio: „Ako se pla{i{ od jednog udarca, ku}u nikad ne}e{ dobiti“. 83

Kad je proteklo odre|eno vreme, oni se vrati{e ocu. Ali nisu znali kako da na|u najboqu priliku i da poka`u svoje ve{tine i ume}e te sedo{e da se dogovore. Dok su tako sedeli, odjednom dojuri zec preko poqa. „Eh!“, uzviknu berberin, „dolazi kao poru~en!“ On uze pliticu i sapun, pa po~e praviti penu sve dok se zec ne pribli`i, a zatim ga u punom trku nasapuna i obrija mu br~i}e, a da ga pri tom ne pose~e i ne povredi ni za dlaku. „To mi se dopada“, re~e otac, „ako se drugi vaqano ne zalo`e, ku}a je tvoja.“ Ne potraje dugo, kad dojuri{e jedne ko~ije u kojima je bio neki gospodin. „Sad }ete videti, o~e, {ta ja umem“, re~e kova~. On dotr~a do ko~ija, pa kowu koji je jurio odvali ~etiri potkovice, te mu, tako|e u trku, ponovo prikova ~etiri nove. „Ti si qudina“, re~e otac, „radi{ isto tako dobro kao i brat ti, ja ne znam kome da ostavim ku}u.“ Tad re~e tre}i brat: „Dozvolite mi, o~e, da i ja poka`em svoju ve{tinu“ i, kako je po~ela da pada ki{a, izvu~e ma~ i zapo~e wime unakrst zamahivati nad svojom glavom, tako da na wega ne pade nijedna kap. A kad ki{a udari ja~e, i najzad tako jako da je sipala kao iz kabla, zamahivao je ma~em sve br`e i br`e, te ostade tako suv kao da je bio ne~im potpuno za{ti}en. Kad otac to vide, zadivi se i re~e: „Ti si izveo najve}u majstoriju, ku}a je tvoja“. 84

To zadovoqi ostalu dvojicu bra}e. Ali, kao {to su se ranije zavetovali i zato {to su se toliko voleli, oni se dogovori{e i ostado{e sva trojica u ku}i, bave}i se svaki svojim zanatom; i kako su bili tako dobro obu~eni i spretni majstori, zaradi{e mnogo para. @iveli su tako zadovoqno do starosti i kad se jedan od wih razbole i preminu, ostala dvojica su toliko tugovala da se i oni razbole{e i ubrzo pomre{e. A po{to su bili tako ume{ni kao majstori i tako se voleli kao bra}a, polo`i{e svu trojicu u jedan grob. (S nema~kog preveli Bo`idar Zec i Milan Tabakovi}) oku{ati sre}u ‡ prihvatiti se nekog posla plitica ‡ ~inijica zalo`iti se ‡ ovde zna~i: potruditi se zavetovati se ‡ zare}i se, zakleti se Prona|i u pri~i i objasni re~i iz kojih se vidi {ta je otac ose}ao prema svojim sinovima. Prona|i u pri~i i navedi re~i iz kojih se vidi kako se otac odnosio prema ku}i. Za{to otac nije hteo da ostavi ku}u samo jednom sinu? [ta je otac tra`io od svojih sinova?

Prepri~aj ovu pri~u koriste}i podsetnik: • bra}a polaze u svet • izu~avaju zanate • vra}aju se ku}i • pokazuju ocu {ta su nau~ili • ostaju zajedno do kraja `ivota Prona|i i objasni re~enicu iz koje se najboqe vidi da su bra}a slo`na i da se po{tuju. Navedi poruke ove pri~e.

prepri~avawe, poruka 85

Stevan Rai~kovi}

Kad po~ne ki{a da pada Kad po~ne ki{a da pada: [ta rade deca? [ta rade stari? Gde to sa poqa nestanu stada A s krova ‡ dimni~ari? [ta rade {eta~i u parku Kad ki{a se sliva niz pru}e? Ribari: da li tad barku Okrenu u pravcu ku}e? Kad po~ne ki{a da pada I po asfaltu da zvoni: [ta radi ma~ka koja ba{ tada Uveliko mi{a goni? ^ika li pile pod strehom kopca Kad ki{a se na dvori{te sru~i? Da l' pla~e `ena kraj konopca gde prostrla je ve{ da su{i? Kad po~ne ki{a da pada svi tr~e: krov ili streha. Samo se ribe ba{ tada Zagrcnu pod vodom od smeha. dimni~ar ‡ onaj koji ~isti dimwake, oxa~ar stado ‡ ve}i broj `ivotiwa koje zajedno `ive, krdo barka ‡ ribarski ~amac streha ‡ kraj krova koji prelazi spoqne zidove ku}e pesma, strofa 86

Izaberi u pesmi strofu koja ti se najvi{e svi|a i objasni je. Za{to se kad ki{a pada Samo ribe ba{ tada / Zagrcnu pod vodom od smeha? Odgovori na pitawa koja su postavqena u pesmi, kao {to su: • [ta rade deca kad ki{a pada? • [ta tada rade stari? • [ta rade ribari kad pada ki{a? • [ta radi ma~ka koja ba{ tada uveliko goni mi{a? • Da l’ pla~e `ena kraj konopca gde prostrla je ve{ da su{i?

Lav Tolstoj

Vrabac i laste Jednom sam stajao u dvori{tu i posmatrao lastino gnezdo pod strehom. Obe laste odlete{e dok sam ja jo{ bio tu i gnezdo ostade prazno. U me|uvremenu, dok su one bile odsutne, s krova slete vrabac, usko~i u gnezdo, osvrnu se, zamaha krilima i sakri se u gnezdu; zatim promoli otud glavicu i zacvrkuta. Ubrzo zatim dolete do gnezda lasta. Ona se ustremi u gnezdo, ali ~im ugleda gosta, zapi{ta, zalepr{a krilima u mestu i odlete. Vrabac je sedeo i cvrkutao. Najednom dolete jato lasta; sve laste dolete{e do gnezda, pogleda{e vrapca i ponovo odlete{e. Vrabac se nije pla{io, okretao je glavu i cvrkutao. Laste su ponovo doletale do gnezda, ne{to su radile i opet odletale. Laste nisu ponovo uzaludno doletale: svaka je u kqunu donosila blato i pomalo zamazivale otvor na gnezdu. Opet su odletale i opet doletale laste, sve vi{e i vi{e zamazivale gnezdo i otvor je postajao sve u`i. U po~etku se vrapcu video vrat, zatim samo glava, zatim kquni}, a onda se vi{e ni{ta nije videlo; laste su ga zazidale, odletele i cvrku}u}i stale da kru`e oko ku}e.

Zbog ~ega je vrabac uleteo u lastino gnezdo? [ta je poru~io drugima kada je promolio otud glavicu i zacvrkutao? Za{to je lasta zapi{tala kada je u svom gnezdu ugledala vrapca? [ta je na taj na~in rekla? Zbog ~ega vrabac nije hteo da napusti lastino gnezdo? Kako je odgovarao lastama? [ta misli{ o postupku vrapca? Kako su laste branile svoje gnezdo? [ta misli{ o wihovom postupku prema vrapcu?

ustremiti se ‥ baciti se, navaliti

Smisli nastavak i druga~iji zavr{etak ove pri~e.

pri~a

Ispri~aj {ta zna{ o borbi za opstanak u `ivotiwskom svetu. 87

SETI SE {ta smo nau~ili‌ PESME Visibaba i razvigor, Branko ]opi} Poziv na kreketawe, Andra Frani~evi} Prole}no jutro u {umi, Mom~ilo Te{i} [kola, Dragan Luki} Ja sam bio sre}no dete, Dragomir \or|evi} Kad po~ne ki{a da pada, Stevan Rai~kovi} PRI^E Lopov, Dimitar Inkiov Tri brata, Bra}a Grim Vrabac i laste, Lav Tolstoj [AQIVE NARODNE PESME Sme{no ~udo NARODNE PRI^E Tri kroja~a [AQIVE NARODNE PRI^E Zec na spavawu NARODNE BASNE Bik i zec

88

LETWE PUSTOLOVINE ^itamo, u~imo i ve`bamo ✖ pesme ✖ basne ✖ narodne pri~e ✖ tekstove iz enciklopedija

Ivica Vanja Rori

arolija Iza lea jednog druma izviruje jedna {uma. Iz te {ume viri `bun, a iz `buna {evin kljun.

{eva — vrsta ptice pevaice `bun — gusto rastinje na jednom mestu

A iz kljuna, kô iz esme, i dan i no teku pjesme!

Za{to se ova pesma zove „arolija“? Pronai u pesmi stihove koji govore o tome kako {eva peva. Pripremi se da izra`ajno ita{ ili recituje{ ovu pesmu. Pronai stihove koje e{ recitovati glasnije i stihove koje e{ recitovati ti{e. Vidi uputstvo za izra`ajno recitovanje u ud`beniku Srpski jezik na strani 21. pesma, stih, recitovanje, enciklopedija, renik 90

Podatke o ptici {evi mo`e{ da nae{ jo{ i u renicima i enciklopedijama. Evo primera! U „Reniku srpskohrvatskoga knji`evnog jezika“, koji je izdala Matica srpska iz Novog Sada, pi{e: {éva ` zool. mala poqska ptica peva~ica Alauda. Proitaj tekstove o {evi iz knjiga navedenih na sledeoj strani. Uporedi ih s pesmom arolija. [ta zakljuuje{?

U Prosvetinoj „Maloj enciklopediji“ o ptici {evi pi{e:

U knjizi „Ptice Srbije“, koju je napisao Javor Ra{ajski, o ptici {evi pi{e:

91

Vlada Stojiljkovi

Prgav momak Na proplanku (glavnom {umskom trgu) zec lisici udario vrgu. Usred {ume u gustom {ipragu zec kurjaku udario {ljagu. Kraj potoka svoj {umi na oku zec medvedu zviznuo frljoku. Zee, zee, prgav{tino divlja, pomorie{ pola {umskog `ivlja!

Navedi ono {to ti je u ovoj pesmi sme{no. prgav — koji se lako razljuti proplanak — istina na ivici {ume vrga — udarac prstom po glavi

Smisli razgovor izmeu zeca i lisice prilikom susreta o kojem se govori u ovoj pesmi.

{iprag — gusto {iblje, `bunje {ljaga — udarac {akom, {amar frljoka — lagan udarac prgav{tina — ljuta, razdra`ljiva osoba pesma

[ta mislli{, o emu su razgovarali zec i kurjak? Kako je izgledao susret medveda i zeca? O emu su razgovarali? Kako su se pona{ali?

92

Prema Dositeju Obradovi}u

Kow i magare Putovali zajedno kow i magare. Jadno magare bilo je preko mere natovareno. Zato zamoli kowa da mu pomogne i ponese deo tereta, jer }e ina~e izdahnuti. A kow ni da ~uje. Kada magare sasvim oslabi i pade mrtvo, gospodar natovari na kowa ne samo sav teret nego i ko`u uginulog magareta. Sad kow shvati, ali kasno, da bi mu mnogo boqe bilo da je poslu{ao magare i da mu je pomogao.

Koji su likovi u ovoj basni? Kako se ose}alo natovareno magare? Smisli i navedi re~i kojima je magare zamolilo kowa za pomo}. Smisli i ka`i {ta je kow odgovorio. Zbog ~ega je magare nastradalo? Smisli i navedi re~i kojima je kow izrazio kajawe na kraju basne. Zbog ~ega je ova pri~a basna? Objasni. Izaberi pouku koja bi najvi{e odgovarala ovoj basni. a. U nevoqi je dobro pomo}i drugome. b. Starijem treba uvek ukazati po{tovawe. v. Neki qudi od drugih tra`e samo korist za sebe. basna, lik, pouka 93

Narodna pri~a

Staro lijino lukavstvo Zimus je grupa lovaca opkolila jednu lisicu u {umarku. Bili su sigurni da im ne}e uma}i. Jedan lovac umalo da nagazi na wu. A ona le`i opru`ena. Mrtva. Jo{ topla. Lovci se okupi{e oko we. Psi je owu{i{e. Zalaja{e nekoliko puta i ostavi{e je. Jedan lovac se spremio da joj odere krzno. Iznenada sko~i lija i za~as nestade u gusti{u. Lovci nisu stigli da ispale nijedan metak. gusti{ ‥ gusta mlada {uma

Smisli i ka`i {ta je lisica mislila kad se na{la u nevoqi. [ta je u sebi govorila dok je smi{qala kako da se sna|e? [ta su lovci govorili kad su na{li opru`enu lisicu? Za{to narod ka`e: Ne veruj lisici ni kad je mrtva? [ta se za lisicu jo{ ka`e u narodu?

narodna pri~a 94

Jovan Jovanovi} Zmaj

Patak i `abe Ako ste dokoni pro~itajte ovo: stari patak ukraj bare dr`ao je slovo.

Sloga, mir i qubav blagoslov je pravi, zato neka niko nikoga ne gwavi.

Slu{ale ga `abe velike i male, slatke su mu re~i jedva do~ekale.

Slu{ale su `abe ovo krasno slovo, kad patak u}uta desilo se ovo:

Govorio patak o vrlini mira, i da niko nikog ne treba da dira.

Jedan `abac mali pobli`e je stao ‡ a patak ga zgrabi, pa ga progutao.

Svako ima prava da slobodno `ivi, niko ne sme tla~it one {to mu nisu krivi.

Iz ovog se ne{to i nau~it' dade: huqe lepo zbore, al' nitkovski rade.

Prona|i u pesmi sve ono o ~emu je govorio patak ukraj bare. Objasni {ta je hteo da ka`e. Izdvoj stihove iz kojih se vidi kako su `abe prihvatale wegove re~i i objasni ih.

dokon ‡ besposlen dr`ati slovo ‡ dr`ati govor tla~iti ‡ ugwetavati, mu~iti

[ta je patak iznenada uradio? [ta se neo~ekivano dogodilo?

blagoslov ‡ sre}a huqa ‡ lo{ ~ovek, pokvarewak

Za{to je nastradao mali `abac? Prona|i i objasni stihove za koje misli{ da su poruka ove pesme. Koji bi savet dao malom `apcu? Kako je trebalo da se ~uva?

nitkovski ‡ ne~asno, podlo Po ovoj pesmi napi{i pri~u. pesma, poruka 95

Vladimir Andri

Daj mi krila jedan krug More ima barku, jedro i katarku. More, more, budi drug — daj mi barku jedan krug! Tako mi se baza {irom morskih staza…

U ribe peraja srebrnoga sjaja. Ribo, ribo, budi drug — daj peraja jedan krug! Da me `elja mine, da vidim dubine…

Lasta ima krila — leti sve do Nila. Lasto, lasto, budi drug — daj mi krila jedan krug! Da obiem lug, da odem na jug…

Nou kraj `ivica svetli fenjer svica. Svie, svie, budi drug — daj mi fenjer jedan krug! Pozajmi mi mo da osvetlim no.

Kad mrav zrno sru{i, uju zeje u{i. Zee, zee, budi drug — daj mi u{i jedan krug! Da oslu{nem i ja kako `ito klija…

Na nebu se zvezde kao ptice gnezde. Nebo, nebo, budi drug — daj mi zvezdu jedan krug! Biu lep{i jo{, kad stavim taj bro{…

katarka — stub za podizanje jedara na brodu, jarbol bazati — ii bez cilja da me `elja mine — da zadovoljim veliku `elju `ivica — `iva ograda od grmlja i {iblja bro{ — deo nakita koji se specijalnom iglom kai za odeu

pesma, stih 96

Ispriaj od koga je sve deak tra`io jedan krug. Objasni znaenje sledeeg stiha: Tako mi se baza / {irom morskih staza. Kuda bi to deak `eleo da putuje? [ta bi mu ti predlo`io? Pronai stihove Da oslu{nem i ja / kako `ito klija. [ta misli{, {ta bi tada deak mogao da uje? Za{to deak `eli riblja peraja? Zbog ega tra`i od neba zvezde? Koja ti se pesnikova `elja najvi{e svia? Za{to? Nastavi pesmu. Smisli koji „jedan krug“ bi ti tra`io od nekoga da ti da. Zbog ega?

SETI SE {ta smo nau~ili‌ PESME ^arolija, Ivica Vawa Rori} Prgav momak, Vlada Stojiqkovi} Patak i `abe, Jovan Jovanovi} Zmaj Daj mi krila jedan krug, Vladimir Andri} BASNE Kow i magare, Dositej Obradovi} NARODNE PRI^E Staro lijino lukavstvo

Podse}amo se

u prozi

Kwi`evnost pesme

u stihu

pri~e bajke

epske (juna~ke) narodne pesme

(pri~e o ~udesnim doga|ajima u kojima se pojavquju zmajevi, a`daje, patuqci, ve{tice i vile)

(govore o nekom doga|aju ili junaku)

basne (pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi)

poslovice (kratke i mudre narodne izreke o `ivotu)

zagonetke (igre re~i koje se sastoje od neobi~nog pitawa u kojem se krije odgovor)

narodne pri~e narodne pripovetke narodne basne {aqive narodne pri~e {aqive narodne pesme

dramski tekstovi (pisani su u dijalozima i nameweni su izvo|ewu na pozornici, na filmu, radiju ili televiziji)

narodne uspavanke

97

98

SADR@AJ MOJE DRU[TVO I JA ................................................................................3 Dobri prijateqi, Jovan Jovanovi} Zmaj ..................................................4 Tajna, Miroslav Anti} ...............................................................................5 Ogovarawe, Toma Slavkovi}......................................................................6 Lav i mi{, @an Lafonten .........................................................................7 Do`ivqaji ma~ka To{e, Branko ]opi}....................................................8 Nilski kow i antilopa, Radomir Putnikovi}......................................10 Narodne poslovice o prijateqstvu........................................................12 Limunada s medom .....................................................................................13 Seti se {ta smo nau~ili… ......................................................................14 [TA OSE]AM, [TA OSE]A[ ...............................................................15 Mrak, Jovan Jovanovi} Zmaj.....................................................................16 Prkosna kru{ka, Nikola Jeremi}...........................................................17 Zagonetke....................................................................................................18 Inat, Zlata Vida~ek.................................................................................19 Hvala, Jovan Jovanovi} Zmaj ...................................................................20 Pas i wegova senka, Dositej Obradovi}................................................21 Ej kako bih, Dragomir \or|evi} .............................................................22 [arenorepa, Grozdana Oluji}.................................................................23 ^uo sam, Dobrica Eri} .............................................................................26 Zabrinuti roditeqi, Andra Frani~evi} ..............................................27 Seti se {ta smo nau~ili… ......................................................................28 KO DOBRO ^INI, DOBRIM MU SE VRA]A .........................................29 Pardon, Dragan Luki} ...............................................................................30 Lija i `dral, ruska narodna basna ........................................................31 Lakomi me~i}i, ma|arska narodna pri~a .............................................33 Dva jarca, Du{ko Trifunovi}..................................................................35 Marko Kraqevi} i orao, narodna pesma ...............................................36 Mah i [ebestova, Milo{ Macourek ......................................................38 Seti se {ta smo nau~ili… ......................................................................42

99

SLIKARKA ZIMA .....................................................................................43 Nestrpqewe, Rusomir Arsi} ..................................................................44 Lisica i gavran, narodna basna..............................................................45 Zna on unapred, Gvido Tartaqa ..............................................................46 Pera kao doktor, Jovan Jovanovi} Zmaj .................................................48 Slikarka zima, Desanka Maksimovi} ....................................................49 Stara slika na zidu, Dragan Luki} ........................................................51 Bolesnik na tri sprata, Branko ]opi}..................................................54 Jednoga dana, Qubivoje R{umovi}..........................................................55 Seti se {ta smo nau~ili‌ ......................................................................56 PORODI^NO STABLO .............................................................................57 Majka Jovu u ru`i rodila, narodna pesma ............................................58 Laurina tajna, Odri Korn ........................................................................59 Protestna pesma, Vladimir Andri} ......................................................60 Sveti Sava i otac i mati sa malim detetom, narodna pri~a.............61 Sedam prutova, narodna pripovetka......................................................62 Strip...........................................................................................................63 Medved i devoj~ica, ruska narodna pri~a............................................64 Najlep{a re~, Mira Ale~kovi}...............................................................65 Pesma za mamine o~i, Mira Ale~kovi} .................................................65 Eno gde leti cvet, Feliks Salten .........................................................66 Lepo je sve {to je malo, Du{ko Radovi}................................................67 Dva pisma, Aleksandar Popovi ...................................................................68 Seti se {ta smo nau~ili‌ ......................................................................70

100

KAKO SE RASTE .......................................................................................71 Visibaba i razvigor, Branko ]opi} .......................................................72 Sme{no ~udo, {aqiva narodna pesma...................................................73 Poziv na kreketawe, Andra Frani~evi}...............................................74 Lopov, Dimitar Inkiov ............................................................................75 Zec na spavawu, {aqiva narodna pri~a ...............................................77 Prole}no jutro u {umi, Mom~ilo Te{i}................................................78 [kola, Dragan Luki} ................................................................................79 Tri krojaa, engleska narodna pria .............................................................80 Ja sam bio sre}no dete, Dragomir \or|evi} ........................................81 Bik i zec, narodna basna .........................................................................82 Tri brata, Bra}a Grim .............................................................................83 Kad po~ne ki{a da pada, Stevan Rai~kovi} .........................................86 Vrabac i laste, Lav Tolstoj ....................................................................87 Seti se {ta smo nau~ili‌ ......................................................................88 LETWE PUSTOLOVINE...........................................................................89 arolija, Ivica Vanja Rori .............................................................................90 Iz enciklopedije .............................................................................................91 Prgav momak, Vlada Stojiljkovi...................................................................92 Kow i magare, prema Dositeju Obradovi}u ...........................................93 Staro lijino lukavstvo, narodna pri~a ................................................94 Patak i `abe, Jovan Jovanovi} Zmaj ......................................................95 Daj mi krila jedan krug, Vladimir Andri .......................................................96 Seti se {ta smo nau~ili‌ ......................................................................97 SADR@AJ...................................................................................................99 INDEKS AUTORA....................................................................................103

101

102

INDEKS AUTORA

Ale~kovi}, Mira 65 Andri}, Vladimir 60, 96 Anti}, Miroslav 5 Arsi}, Rusomir 44 Bra}a Grim 83 Vida~ek, Zlata 19 \or|evi}, Dragomir 22, 81 Eri}, Dobrica 26 Inkiov, Dimitar 75 Jeremi}, Nikola 17 Jovanovi}, Jovan Zmaj 4, 16, 20, 48, 95 Korn, Odri 59 Lafonten, @an 7 Luki}, Dragan 30, 51, 79 Maksimovi}, Desanka 49 Macourek, Milo{ 38 Obradovi}, Dositej 21

Oluji}, Grozdana 23 Popovi}, Aleksandar 68 Putnikovi}, Radomir 10 Radovi}, Du{an 67 Rai~kovi}, Stevan 86 Rori}, Ivica Vawa 90 R{umovi}, Qubivoje 55 Salten, Feliks 66 Slavkovi}, Toma 6 Stojiqkovi}, Vlada 92 Tartaqa, Gvido 46 Te{i}, Mom~ilo 78 Tolstoj, Lav 87 Trifunovi}, Du{ko 35 ]opi}, Branko 8, 54, 72 Frani~evi}, Andra 27, 74

103

^ITANKA za drugi razred osnovne {kole prvo izdawe Autori

Ilustrovao Re~nik izradila Recenzenti

dr Simeon Marinkovi} mr Qiqana Marinkovi} Slavica Markovi} Danijel Savovi} Violeta Babi} prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Branka Popovi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu An|elka Ru`i}, profesor

Lektor

Violeta Babi}

Grafi~ki urednici

Du{an Pavli} Neda Doki}

Tipografsko oblikovawe Priprema za {tampu Izdava~

Slobodan Miladinov Neboj{a Miti} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Urednik Za izdava~a

Violeta Babi} Dejan Begovi}

[tampa Tira` Copyright

104

Ÿ Kreativni centar, 2011

CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd


Citanka 2 besplatni